B IB L IO T E K A M EG A H IT K N JIG A BR . 214

WEB SITEwww.nnrodnHknjign.co.yu

E-MAILnknjjgH@niHtgnet.com

H/fnnkk/M) eunet.vu

Arluro Pcres Rcverte U Č ITEL J M A Č EV A N JA

Glavni i odgovorni urednik M IL IČ KO M IJO V IĆ

Urednik V A SA PA V K O V IĆ

Tehnički urednik JA SM IN A Ž IV K O V IĆ

Arturo Peres Reverte

UCITELJ MAČEVANJA

roman

N ARO D NA K N JIG A A LFA 2000

Naslov ori)>inala Arturo Perez-Reverte

E L M AESTRO DE ESG R IM A

Prevela sa španskog Olivera Bulajić

Karloti. I Vitezu od Žutog prsluka

„Najfiniji sam čovek na svetu. Hvalim se time što nikada nisam bio prost, u ovoj zemlji gde ima toliko nepođnošljivih neotesanaca koji su uspeli da se svi okupe oko jednog, da bi mu ispričali svoje tuge, pa mu čak i recitovali svoje stihove.”

Hajnrih Hajne, Slike s putovanja

Sadržaj

ULAVA PRVA0 ilvoboju ..........................................................13

GLAVA DRUGAluiini dvostruki napcid ...................................... 37

GLAVA TREĆANeizvesno vrenie lažnog napada ........................62

GLAVA ČETVRTAKratak ubocl ................................................... 86

GLAVA PETANcipcul f’lisadom .............................................. 133

GLAVA ŠESTAIsforsirani napad.............................................. 160

GLAVA SEDMA0 pozivu ........................................................ 185

GLAVA OSMABorba i’olom oštricom ....................................210

Irliin) / ‘cn's licvcrte

N;i slaklu proširenog dela čaša za konjak odražavala se sve- llosl sveća koje su gorele u srebrnim svećnjacima. Između povla- fenja dva dima, pretvarajući se da je zauzet paljenjem tvrde ci- gnre „vuelta abaho” , ministar je proučavao svog sagovornika. Ni- je bilo ni najmanje sumnje da je taj čovek bio hulja; ali video ga je kako dolazi pred vrata Lardija u besprekornoj, zatvorenoj ko- čiji, koju su vukle dve ponosite engleske kobile, i primetio je nje- gove fino negovane ruke koje su izvlačile kubansku cigaru, a ko- je su odražavale imućnog neženju nakićenog zlatom. Sve ovo, uz njegovu elegantnu neusiljenost i neophodne pretke, kojima je le- po složenim u porodično stablo okitio sebe, automatski ga je svr- stavalo u kategoriju otmenih hulja. A za ministra, koji je bio da- leko od toga da se mogao smatrati radikalnim po pitanju etike, nisu sve hulje bile iste; stepen njihovog društvenog prihvatanja bio je u direktnoj vezi sa ugledom i novcem svakog od njih. A pre svega ako se, na račun malog odstupanja od morala, mogla steći znatna materijalna korist.

- Potrebni su mi dokazi - rekao je ministar, i to samo u jed- noj rečenici. U stvari, bilo je očigledno da je već unapred bio ubeđen: on je plaćao večeru. Njegov sagovornik se jedva nasme- šio, kao neko ko sluša upravo ono što očekuje da čuje. Nasta- vljao je da se smeška kada je ispružio svoje dlanove na kojima su počivale besprekorno bele manžetne košulje, dopuštajući tako da zablistaju bleštava dijamantska dugmad, i zavukao je jednu ru- ku u unutrašnji džep sakoa.

III \rtum Pcrcs Kevcrtc

Dukii/i nnnivno piomrmIjćio jo sa blagom ironijom.Kovciiii .i|U ( .u cna voskom, bez ikakvog žiga, ostala je na

liim in»m li >ln|.iki i, koji je ilosezao tačno do ivice stola, nadohvat iiiiiuslmvili mku. Ovaj je nije dotakao, kao da se plašio zaraze, i iliil|r |e samo gledao u svog sagovornika.

Slušam vas - rekao je. Drugi je slegao ramenima napraviv- ši neodreclen gest u pravcu koverte; izgledalo je da je sadržaj ko- verle prestao da ga interesuje onog trenutka kada je napustio nje- gove ruke.

- Ne znam - prokomentarisao je. kao da sve to nema neke važnosti. - Imena, adrese... Pretpostavljam da je izveštaj dobar. Zadovoljavajući za vas. Nešto čime ćete zabaviti svoje agente za izvesno vreme.

- Da li su tu svi koji su upleteni?- Recimo da su tu oni koji moraju biti. Na kraju krajeva, ve-

rujem da mudro upravljam svojim kapitalom.Kod poslednjih reči ponovo mu se ote osmeh. Ovaj put je

odisao drskošću, što je razdražilo ministra.- Gospodine, imam utisak da vi ovu stvar izgleda prihvatate

sa izvesnom lakoćom. Va.ša situacija...Ostavio je da rečenica visi u vazđuhu, kao neka opomena.

Ovaj drugi je delovao iznenađeno. Zatim je napravio grimasu.- Nećete valjda tražiti - rekao je pošto je na trenutak razmi-

siio - da mi naplatite trideset srebrnjaka kao Judi, uz noćne ino- re. Nakon svega, vi rni ne ostavljate drugu mogućnost.

Ministar je stavio jednu ruku preko koverte.- Mogli ste da odbijete saradnju - prigovorio je, sa cigaretom

u zubima. - To bi bilo čak herojski.- Zaista, mogao sam - gospodin je ispraznio čašu konjaka i

ustao, uzimajući štap i šešir sa susedne stolice. - Ali heroji obič- no umiru. Ili gube. Vi to znate bolje od bilo koga drugog. U mo- jim godinama, u mojoj profesiji, mudrost je nešto korisnije od vrline; to je instinkt. Tako da sam rešio da sam sebe oslobodim.

Nijo bilo 111 sliska ruke nili bilo kakvog pozdrava. Samo ko- iiiti nti stepeništu i, dole, zvuci kiše i kočije koja je krenula. Ka- • l,i |c ministar ostao sam, polomio je pečat na koverti i stavio na- iH ,ih', približivši se svetlosti jednog svećnjaka. Par puta se zausta- iii da okusi konjak dok je razmišljao o sadržaju ovog dokumen-

i,i n kada je završio čitanje ostao je još trenutak sedevši, okru- /cii tlimom svoje cigarete. Zatim je sa setom gledao u peć koja |e /agrevala mali separe i ustao je lenjo. prišavši prozoru.

Čekalo ga je još više sati rada, i ova perspektiva ga je nate- lala da promrmlja jednu uglađenu kletvu. Uedeni vrhovi Gvada- rame izazivali su u Madridu hladan pljusak te decembarske noći, godine 1866, kada je Španijom vladalo Njeno katoličko veličan- sivo Izabela II.

GLAVA PRVA 0 dvoboju

Dvohoj između ilvoje časnih Ijudi, upravljan od strane učitelja kof’a pokreću ista osećanja, je jedna od onih zahava koje su

odraz dohrog ukusa i finog vaspitanja.

Mnogo kasnije, kada je Haime Astarloa želeo da sredi rastu- rene fragmente te tragedije i pokušavao da se seti kako je sve po- čeio, prva slika koja mu je iskrsla iz sećanja bila je slika marki- za. I ova otvorena galerija iznad vrtova Retira, sa prvom letnjom vrućinom koja je u velikim talasima ulazila kroz prozore, koji su propuštali toliko jaku svetlost koja vas je primoravala da zažmu- rite kada bi se razmakla zavesa koja je pravila zaklon od sunče- vih zraka.

Markiz nije bio u dobrom raspoloženju; njegovo dahtanje podsećalo je na pokvareni meh, a ispod prsnog oklopa za mače- vanje se videla košulja natopljena znojem. Bez sumnje, bila je to posledica neumerenog ponašanja od prethodne noći, ali Haime Astarloa se uzdržao, po svom običaju, od neumesnih komentara. Privatan život njegovih klijenata nije bio njegova stvar. Zadovo- ljio se time da u trećem delu zada jedan težak ubod koji je uči- nio da njegov učenik pocrveni, a zatim je zadao udarac u donji deo. Savitljiv italijanski čelik se savio kada je zadao jedan žestok udarac u grudi svog protivnika.

UčjteJj inačcvan/a

- Gotovi ste, Ekscelencijo.Luis de Ajala-Velate i Valjespin, markiz od Alumbresa, pri-

gušeno izgovori jednu finu kletvu dok je skidao masku koja mu je štitila lice. Ono mu je bilo zajapureno, crveno od vrućine i na- pora. Krupne graške znoja su mu se slivale iz korena kose, kva- seći mu obrve i brkove.

- Neka sam proklet. don Haime - u njegovom glasu se na- slućivao osećaj poniženosti. - Kako to uspevate? Ovo je najma- nje treći put u ovih četvrt sata da vam polazi za rukom da me bacite na zemlju.

Haime Astarloa je slegao ramenima sa njemu svojstvenom skromnošću. Kada je skinuo masku na uglovima njegovih usana je lebdeo blagi osmeh, ispod brkova prošaranih sedama.

- Danas baš nije va.š najbolji dan, Ekscelencijo.Luis de Ajala se mladalački nasmejao grohotom i počeo je

velikim koracima da hoda po galeriji ukrašenoj vrednim flaman- skim tapiserijama i zbirkama starih mačeva, floreta i sablji. Imao je gustu kovrdžavu kosu, koja je podsećala na lavovsku grivu. Sve je na njemu bilo vitalno i raskošno: krupno i jako telo, snažan dubok glas, sklonost ka nadmenom držanju, ka strastvenim ushi- ćenjima i veselim družinama. U svojih četrdeset godina, slobodan, stasit i - kako su tvrdili - vlasnik znatnog bogatstva, kockar i nepopravljiv ženskaroš, markiz od Alumbresa bio je prototip raz- uzdanog aristokrate na kome se tako izdašno odražavala Španija devetnaestog veka: nije pročitao ni jednu knjigu u svom životu, ali je mogao da izdeklamuje napamet porodično stablo bilo kog plemića poznatog na trkalištima Londona, Pariza ili Beča. Što se tiče žena, skandali kojima je povremeno darivao madridski javni život bili su predmet ogovaranja salonskog društva, uvek željnog novotarija i tračeva. Nosio je svojih četrdeset kao niko, a sam po- men njegovog imena među damama bio je dovoljan da probudi osećaj romantičnog zanosa i burnih strasti.

Istina je da je markiz od Alumbresa bio svojevrsna legenda na bogobojažljivom dvoru Njenog katoličkog veličanstva. Šaputa-

14 Arturo Peres Reverte

10 se iza lepeza tokom neke zabave da je bio glavni akter borbe noževima u jednoj krčmi u Kvatro Kaminosu, što nije bilo tačno.i da je uzeo za štićenika na svom posedu u Malagi sina jednog poznatog bandita pošto je ovaj smaknut, što je bilo zaista tačno.0 njegovoj političkoj karijeri malo se govorilo, jer je bila krat- kotrajna, ali priče o njegovim ljubavnim avanturama kružile su gradom od usta do usta. govorkalo se i da su neki ugledni mu- ževi imali dovoljno razloga da ga izazovu na dvoboj: a da li su se na to odlučili ili ne, to je već druga priča. Četvorica ili peto- rica njih mu je poslala svoje sekundante, više zbog govorkanja nego iz nekog drugog razloga, i ovaj postupak, pored obaveznog ranog buđenja, koštao ih je uvek toga da su osvanuli iskrvavivši na travi neke poljane u predgrađu Madrida. Zli jezici su govori-11 da se među onima koji su mu mogli tražiti zadovoljenje nala- zio i sam kralj. Ali svi su znali da Ijubomora prema svojoj uva- ženoj ženi nije bila jedna od onih stvari kojima je don Fransisko de Asis bio sklon. U krajnjem slučaju, to da li je sama Izabela II podlegla ili ne neospornim ličnim čarima markiza od Alumbre- sa, bila je tajna koja je pripadala samo navodnim učesnicima tog dela, ili kraljičinom ispovedniku. Što se tiče Luisa de Ajale, niti je imao ispovednika niti mu je, prema njegovim vlastitim rečima, uopšte bio potreban.

Skidajući svoj vatirani oklop da bi ostao u košulji, markiz je ostavio floret na stočiću na kome je ćutljivi sluga bio smestio sre- brni poslužavnik sa flašom.

- Za sada je dobro, don Haime. Ne uspevam da zadam bes- prekoran udarac i zato spuštam zastavu. Hajde da popijemo po čašu vina.

Piće je, tokom svakodnevnih časova mačevanja, preraslo u ri- tual. Haime Astarloa, sa maskom i floretom pod miškom, pribli- žio se svom protivniku, prihvatajući kristalnu čašu u kojoj se vi- no presijavalo kao tečno zlato. Plemić je sa užitkom omirisao vi- no.

UčiteJj mačevanja J.i

- Mora se priznati. maestro, da u Andaluziji znaju da napra- ve dobro piće - ovlažio je usne vinom i pucnuo jezikom, zado- voljan. - Pogledajte ga na svetlosti: čisto zlato, sunce Španije. Nema na čemu da pozavidi onim bućkurišima koji se piju u ino- stranstvu.

Don Haime je zadovoljno klimnuo glavom. Sviđao mu se Lu- is de Ajala, i to što ga je ovaj zvao maestrom. iako nije bio za- ista njegov učenik. U stvari, markiz od Alumbresa je bio jedan od najboljih mačevalaca na dvoru, i već godinama nije ni od koga uzimao časove. Njegov odnos sa Haimeom Astarloom je bio dru- ge prirode: aristokrata je voleo mačevanje istom strašću kojom je bio naklonjen kocki. ženama i konjima. Zbog toga je svakog da- na posvećivao jedan sat korisnoj vežbi mačevanja floretom. ak- tivnosti koja je, s obzirom na njegov karakter i sklonosti, bila s druge strane izuzetno korisna u časovima kada je trebalo izravna- ti račune u situacijama presudnim za njegovu čast. Da bi uživao u duelu sa protivnikom svog ranga, Luis de Ajala je pre pet go- dina došao kod najboljeg učitelja mačevanja u Madridu; jer don Haime je važio za takvog, iako su neki pomodari smatrali njegov stil suviše klasičnim i zastarelim. I tako je u deset sati svakog ju- tra, osim subote i nedelje, profesor mačevanja žurio da na vreme stigne u palatu Viljaflores, rezidenciju ovog plemića. Tamo, u prostranoj mačevalačkoj dvorani projektovanoj i prilagođenoj naj- strožim kriterijumima ove veštine. markiz se posvećivao dvoboji- ma sa istrajnom žestinom, iako su se obično zavr.šavali trijumfom učiteljeve veštine i talenta. Kockar u du.ši, Luis de Ajala je, me- đutim, lako podnosio poraz. Pored toga, divio se jedinstvenoj ve- štini starog mačevaoca.

Plemić je dodirnuo stomak sa bolnom gri'masom i uzdahnuo.- Zbog rana koje sam dobio od gospodina Patrosinija, mae-

stro, koje ste mi vi sada prilično ozledili... Trebaće mi malo vi- še alkohola posle vašeg nastupa.

Haime Astarloa se ponizno nasmejao.

1(1 Arturo Fercs licverte

- Već sam vam rekao da ovo nije jedan od vaših boljih da- na, Ekscelencijo.

- Po svoj prilici nije. Da floreti nemaju pločicu na vrhu, sa- da bih već bio mrtav. Bojim se da sam bio daleko od dostojnog protivnika.

- Nestašluci se plaćaju.- Ma šta mi kažete! Povrh svega u mojim godinama. Odav-

no, do đavola. nisam više dečačić. Ali tome nema pomoći, don Haime... Nikada ne biste pogodili šta mi se događa.

- Pretpostavljam da se Vaša ekscelencija zaljubila.- Uistinu - uzdahnuo je markiz, nalivajući sebi još vina. -

Zaljubio sam se kao neki momčić. Do ušiju.Učitelj mačevanja promuklo progovori, zalizujući brkove:- Ako se ne varam - reče - to je treći put ovog meseca.- To nije važno. Važno je da svaki put kada se zaljubim, to

je istinski. Kao tele. Razumete li šta hoću da kažem?- Savršeno. Čak i bez pesničkih sloboda, Ekscelencijo.- To je interesantno. Kako prolaze godine, ja se zaljubljujem

sve snažnije; to je jače od mene. Ruka je i dalje jaka, ali srce je slabo, kako to kažu klasici. Kada bih vam ispričao...

Na ovom mestu, markiz od Alumbresa se bacio na opisiva- nje, umerenim rečima i veštim aluzijama, burne strasti posle ko- je je bio tako iscrpljen u zoru. Jedna prava dama, naravno. 1 njen muž, siromah.

- Sve u svemu - ciničan osmeh zatitrao je na markizovom licu. - Zato sada ovako izgledam. zbog svojih grehova.

Don Haime je okrenuo glavu, ironično i opraštajući.- Mačevanje je kao pričešće - upozorio ga je uz jedan

osmeh. - Treba mu se posvetiti u zavisnosti od tela i duše. Ne- poštovanje ovog uzvišenog zakona podrazumeva kaznu.

- Do đavola, maestro. Moraću to da imam na umu.Haime Astarloa je primakao čašu ustima. Njegov izgled bio

je u suprotnosti sa krepkom senzualnošću njegovog klijenta. Uči- telj mačevanja je odavno prešao pola veka; bio je srednjeg rasta,

Učitelj mače vanja /

a njegova izrazita vitkost davala mu je lažni izgled krhkosti, sa kojim su bili u suprotnosti čvrstina njegovih udova, suvih i čvor- novatih kao čokoti vinove loze. Nos pomalo orlovski ispod viso- kog i plemenitog čela, kosa seda ali još uvek gusta, fine i nego- vane ruke odavale su izgled očigledne dostojanstvenosti, koja je bila naglašena ozbiljnim izrazom njegovih sivih očiju, oivičenih bezbrojnim sitnim borama koje su ih činile živahnim i simpatič- nim kada bi se nabrale dok se osmehivao. Brkovi su mu bili ne- govani, po starim običajima, i ovo nije bila jedina starinska odli- ka koja se mogla na njemu primetiti. Njegovi prihodi su mu do- zvoljavali tek da se pristojno obuče, ali je to činio sa nekom de- kadentnom elegancijom, stranom trenutnim modnim trendovima; njegova odeia, čak i ona najnovija, krojena su po uzoru na ona od pre dvadeset godina, što je njegovim godinama bilo čak i od- govarajuće. Sve to je starom učitelju mačevanja davalo izgled kao da se zaustavio u vremenu, neosetljiv na nove običaje i nemirnu epohu u kojoj je živeo. Činjenica je bila da je on sam intimno bio time zadovoljan, iz nekih nejasnih razloga koje čak ni on sam ne bi bio u stanju da objasni.

Sluga je doneo svakom po jedan lavor sa vodom i peškire kako bi se učitelj i klijent umili. Luis de Ajala je skinuo košu- lju; na njegovom moćnom torzu, koji je još uvek bio sjajan od znoja, primećivale su se crvene fleke od pločica floreta.

- Sto mu đavola, maestro, načinili ste od mene Nazarećani- na... A kad pomislim da sve ovo još i plaćam!

Haime Astarloa je obrisao lice i blagonaklono pogledao mar- kiza. Luis de Ajala je kvasio grudi uzdišući.

- A jasno - dodao je - onda još i politički udarci. Znate li da mi je Gonsales Bravo predložio da ponovo sednem u posla- ničku klupu? Sa novom funkcijom, kaže. Mora da mu je došlo do guše, kada je primoran da se obraća glupanu kao što sam ja.

Učitelj mačevanja napravio je izraz iskrenog interesovanja. U stvari, uopšte nije mario za politiku.

- I šta misli da učini Vaša ekscelencija?

' Arturo Pcres Kcvcrtc

Markiz od Aiumbresa je prezrivo slegao ramenima.

- Da uradim? Apsolutno ništa. Rekao sam mom mnogopo-

štovanom imenjaku da tamo pošalje svog gospodina tatu. Ne tim

rečima, naravno. Moj život čine razuzdanost, igraći sto u nekom

kazinu i neke lepe oči uz mene. Svega drugog mi je već dosta.

Luis de Ajala je bio poslanik na dvoru, zauzimajući, jedan

kratak period. izvesno važno mesto u sekretarijatu Ministarstva

unutrašnjih poslova u jednom od zadnjih kabineta Narvaesa. Nje-

govo povlačenje, posle tri meseca na toj funkciji, poklopilo se sa

smrću ministra Valjespina Andreua, njegovog ujaka. Malo kasni-

je , Ajala je dao ostavku, ovog puta svojevoljno, na svoje mesto

u Kongresu, i napustio je redove umerene partije, u kojoj je do

tada bezvoljno vojevao. Fraza Već mi je dosta, izgovorena od

strane markiza na njegovoj „atinjanskoj” zabavi, postala je drago-

cenost, prešavši u poiitički jezik kada se želelo izraziti duboko

razočaranje vezano za žalosnu nacionalnu stvarnost. Od tada, mar-

kiz od Alumbresa se držao podalje od bilo koje javne funkcije,

ne prihvatajući da učestvuje u sumnjivim civilno-vojnim poslovi-

ma koji su se obavljali u raznim kabinetima monarhije, i zadrža-

vao se na tome da posmatra trenutno odvijanje političkih nemira

sa osmehom jednog diletanta. Živeo je na visokoj nozi i izgubio

je , a da nije trepnuo, ogromne iznose za kockarskim stolovima.

Abronoše su komentarisale da je bio na ivici propasti, ali Luis de

Ajala bi uvek uspevao da izađe iz finansijskih poteškoća, jer je

bez sumnje raspolagao znatnim rezervama.

- Kako napreduje vaše traganje za Gralom, don Haime?

Učitelj mačevanja je zakopčavao košulju, i prekinuo je ovu rad-

nju da bi pogledao svog sagovornika sa ožalošćenim izrazom lica.

- Ne baš dobro. Loše - pretpostavljam da bi to bila prava reč...

Često se upitam da li taj posao prevazilazi moje moći. Ima trenu-

taka kada bih, da vam pošteno priznam, rado odustao od svega.

Luis de Ajala je završio sa pranjem. obrisao je peškirom gru-

di i uzeo čašu vina koju je bio ostavio na stolu. Kucnuo je nok- tima po kristalu, približavajući ga uhu sa izrazom zadovoljstva.

L Ičitclj n mčc vunja

- Budalaštine, maestro. Budala.štine. Vi ste sposobni da izve- dete jedan tako ambiciozan poduhvat.

Tužan osmeh bespomoćnosti zaigrao je na usnama učiteija mačevanja.

- Voleo bih da mogu da delim vašu veru, Ekscelencijo. Ali

u mojim godinama ima puno stvari koje se gase. I u samom me-

ni. Počinjem da sumnjam da moj Gral uopšte postoji.

- Budalaštine.

Ima mnogo godina kako je Haime Astarloa radio na sređiva-

nju jedne Ruspruve o umetnosti m učevunja koja bi, po rečima

onih koji su poznavali njegovu izuzetnu nadarenost i iskustvo,

predstavljala bez sumnje jedno od kapitalnih dela na ovu temu

kada bude ugledala svetlost dana, koja bi se mogla porediti samo

sa studijama velikih majstora kao što su G om ar, Grisije i Lafo-

žer. Ali sam autor je u poslednje vreme počeo da gaji ozbiljne

sumnje u vlastitu sposobnost da objedini na pisanim stranama ono

čemu je posvetio ceo svoj život. Sa druge strane, postojala je jed-

na okolnost koja je doprinosila uvećanju njegove zlovolje. Da bi

delo bilo vrhunsko iz ove materije koja ga je inspirisala, bilo je

potrebno da u njoj bude jedan majstorski udarac, savršen ubod

m ačem , jedinstven, najfinija kreacija koja je rezultat Ijudskog ta-

lenta, uzor inspiracije i efikasnosti. Ovoj potrazi se posvetio don

Haime od prvog dana kada je ukrstio svoj floret sa prvim protiv-

nikom. Njegova potraga za Gralom, kako je on sam nazvao, do

sada se pokazala neplodnom. I, kako je period njegovog fizičkog

i intelektualnog opadanja već započeo, stari majstor oružja ose-

ćao je kako je snaga počela da napušta njegove umereno jake ru-

ke, i kako je talenat koji je inspirisao njegove profesionalne po-

krete nestajao pod teretom godina. Skoro svakodnevno, u samoći

svog skromnog studija. nagnut uz svetlost petrolejke iznad papi-

ra već požutelih od vremena, Haime Astarloa bezuspešno je po-

kušavao da nade onaj ključ za koji je znao. svojom neobjašnji-

vom intuicijom, da je skriven na nekom mestu na kojem je na-

stojao da ostane neotkriven. Tako je provodio mnoge noći osta-

20 Arturo Percs Keverte

jući budan do zore. Drugih noći, san bi prekidala iznenadna in-

spiracija, dizao bi se u spavaćici da bi, grabeći sa očajnom žesti-

nom jedan od svojih floreta, dolazio ispred ogiedala koja su po-

krivala zidove male sale. Tam o, nastojeći da otelotvori ono što je

pre nekoliko minuta bilo samo kratkotrajna iskra lucidnosti u nje-

govom uspavanom umu, potpuno se predavao grčevitoj i besko-

risnoj potrazi, mereći svoje pokrete i veštinu u nemom duelu sa

vlastitim odrazom u ogledalu, koji je izgledao kao da mu se sar-

kastično osmehuje iz senke.

Haime Astarloa je izašao na ulicu sa futrolom sa floretima

pod miškom. Jutro je bilo vrlo toplo, Madrid je već malaksao pod

suncem pravde. Na zabavama, sve priče su se vrtele oko vrućine

i politike: prvo se pričalo o temperaturi u formi uvoda a onda bi

se prelazilo na temu nabrajanja trenutnih zavera, koje su velikim

delom bile protiv civilnih vlasti. Svi su učestvovali u zaverama

tog leta 1868-e. Stari Narvaes je umro u martu, a Gonsales Bra-

vo smatran je dovoljno jakim da upravlja pomoću metoda čvrste

ruke. U palati na istoku, kraljica je upućivala vatrene poglede

mladim oficirima garde i molila se strasno uz brojanicu, već pri-

premajući svoje sledeće letovanje na severu. Drugima nije preo-

stalo ništa drugo nego da letuju u azilu; veći deo istaknutih lič-

nosti kao što su: Prim, Serano, Sagasta ili Ruis Sorilja, bili su u

begu, prognani ili pod diskretnom prismotrom, dok su posvećiva-

li svoje napore velikom ilegalnom pokretu nazvanom Ccisna Spu-

nija. Svi su se slagali u tvrdnji da su Izabeli II dani odbrojani, i

dok je umerenija struja razmišljala o abdiciranju kraljice u korist

njenog sina Alfonsita, oni radikalniji su otvoreno podržavali svoj

san o republici. Pričalo se da će don Huan Prim svakog trenutka

doći u London; ali legendarni heroj Kastiljanaca već je u nekoli-

ko prilika dolazio, primoran da podbrusi pete. Kako je pevao je- dan stih koji je bio u modi. smokve još nisu sazrele. Drugi su

smatrali, međutim, da je smokva počinjala da truli jer je već to-

liko dugo bila na drvetu. Sve je bilo stvar mišljenja.

Učite/j mačevanja 21

Njegovi skromni prihodi nisu mu dozvoljavali preterani luk-

suz, pa je Haime Astarloa odmahnuo glavom kočijašu koji mu je

ponudio vožnju svojim neuglednim fijakerom. Išao je šetalištem

Prado, između bezbrižnih pešaka koji su tražili senku drveća. Po-

vremeno bi sreo neko poznato lice koje bi ljubazno pozdravio, po

svom običaju, skidajući svoj sivi iznošeni šešir. Bilo je uniformi-

sanih nastavnika koji su ćaskali u grupicama na drvenim klupa-

ma, nadzirući izdaleka decu obučenu u mornarska odela koja su

trčkarala oko fontana. Neke dame su prolazile u otvorenim koči-

jam a, štiteći se od sunca šeširima oivičenim čipkom.

Iako je nosio tanak letnji sako, don Haime se gušio od vru-

ćine. Imao je časove sa još dva učenika tog jutra, u njihovim ku-

ćam a. To su bili mladići iz dobrih porodica, čiji su roditelji ma-

čevanje smatrali zdravom telesnom aktivnošću, jednom od malo-

brojnih kojima se jedan gospodin može baviti a koja nije na uštrb

porodičnog ugleda. Sa ovim honorarima, i još onima od tri-četiri

učenika koja su dolazila u njegovu salu za mačevanje popodne,

učitelj mačevanja se mogao pristojno izdržavati. Na kraju kraje-

va, njegovi lični troškovi bili su minimalni: iznajmljivanje stana

u ulici Bordadores, ručak i večera u obližnjoj gostionici, kafa i

prženica u P ro^resu ... Nalog za isplatu potpisan od strane marki-

za od Alumbresa, uredno priman svakog prvog u mesecu, omo-

gućavao mu je da sebe časti nekim dodatnim užitkom i da, tako-

đe, uštedi neki manji iznos, čija renta ga je spašavala od toga da

završi u nekom prihvatilištu za sirotinju kada mu godine više ne

budu dozvoljavale da se bavi svojim poslom. Zbog toga, kako je

često razmišljao, nije mogao suviše da očekuje.

Grof od Svedske, izaslanik na dvoru, čiji je stariji sin bio je-

dan od retkih učenika don Haimea, jahao je na konju noseći pre-

divne, blistave engleske jahaće čizm e.

- Dobar dan, maestro - grof od Svedske je bio jedan od nje-

govih učenika pre šest-sedam godina. Zbog jednog dvoboja u ko-

ji je bio uvučen, morao je da traži usluge Haimea Astarloe da bi

usavršio svoj stil uoči dvoboja. Rezultat je bio zadovoljavajući.

22 Arturo Fcrcs Kcvertc

učenik je završio samo sa jednom ranom dubine palca, i od tada

je grof održavao sa učiteljem mačevanja srdačan odnos, koji se

sada preneo i na njegovog sina. - Vidim da nosite svoje profesi-

onalno oruđe pod miškom. ldete na jutarnje časove, pretposta-

vljam.Don Haime se nasmejao dok je nežno gladio futrolu svojih

floreta. Njegov sagovornik mu je uputio pozdrav dodirujući obod

svog šešira, Ijubazno ali bez silaženja sa konja. Pomislio je jo.š

jednom kako su se, osim retkih izuzetaka kao što je Luis de Aja-

la, njegovi klijenti prema njemu uglavnom uvek tako ophodili; uč-

tivo, ali uvek držeći fino odstojanje. Međutim, učitelj mačevanja

imao je već suviše godina da bi ga to pogađalo.

- Eto vidite, don Manuel... U stvari, našli ste me upravo

usred jutarnjih obilazaka, mene, zatvorenika zagušljivog Madrida.

Ali posao je posao.Grof od Švedske, koji nikada u životu nije radio, napravio je

jedan pokret kojim je pokazao da saoseća sa njim, dok je obu-

zdavao nestrpljive kretnje svog grla, jedne lepe kraljevske kobile.

Rasejano je gledao naokolo, če.škajući bradu malim prstom, za-

gledan u dame koje su šetale pored gvozdene ograde Botaničkog

vrta.

- Kako ide Manolitu? Nadam se da napreduje.

- Napreduje, napreduje. Mali je sposoban. Još je previše že-

stok, ali u njegovih dvadeset šest godina to se može smatrati vr-

linom. Vreme i disciplina će to ublažiti.

- To je u vašim rukama. maestro.

- Počastvovan sam. Ekscelencijo.

- Želim vam uspešan dan.

- I ja vama. Moje poštovanje gospođi grofici.

- Preneću joj.

Grof je nastavio svojim putem a don Haime svojim. Popeo se ulicom Uertas. zaustavljajući se na nekoliko trenutaka pred iz-

logom jedne knjižare. Kupovina knjiga bila je jedna od njegovih

strasti, ali je i to za njega predstavljalo luksuz. A 011 je mogao

UčitcJj mnćcvanja

sebi da dopusti takve Iuksuze vrlo retko. Posmatrao je sa Ijuba- vlju zlatne ukrase na kožnim koricania knjiga, i uzdahnuo je sa

setom setiv.ši se drugih vremena kada nije morao stalno da vodi

računa o svom nesigurnom kućnom budžetu. Rešivši da se vrati

u stvarnost, zavukao je prste u džep sakoa i pogledao na sat, ko-

ji je nosio na dugačkom zlatnom lancu koji je poticao iz boljih

dana. Ostalo mu je petnaest minuta da se pojavi u kući don Ma-

tijasa Soldevilje - braća Panjos Soldevilja. liferanti kraljevske ku-

će i prekomorske pešadije - i da sa naporom ulije u glupu gla-

vu sina Salvadorina neka znanja iz mačevalaštva: Zoustavi se,

kreni, napadni, bočni napad... Jeda n , dva, Salvadorino, jedan.dva,

tako, drži takt, lažni napad, dobro, izbef>ni ubod, odbij udarac,

tako, zcmstavi se, loše, vrlo loše. sasvim loše, jo š jednom, pokrij

se, jedan, dva, zaustavi se, kreni, napadni, bočni napad. Napre-

duje momčić, don Matias, napreduje. Jo š uvek je z.elen ali ima

intuiciju i dobre osnove. Vrem e i disciplina, to je sve što mu je

potrebno... I sve to za šezdeset reala mesečno.

Sunčevi zraci su padali vertikalno, iskrivljujući senke na kal-

drmi. Jedan vodonoša je prošao ulicom , nudeći glasno svoju osve-

žavajuću robu. Sedeći pored korpi sa povrćem i voćem , prodava-

čica je uzdisala u senci, mehanički terajući rukom rojeve muva

koje su letele unaokolo. Don Haime je skinuo šešir da obriše znoj

starom maramicom koju je izvukao ispod manžetne. Posmatrao je

nakratko grb izvezen plavim koncem - već izbledeo od vremena

i mnogobrojnih pranja - na svili istrošenoj od upotrebe, i nasta-

vio je svoj put uz ulicu, pognutih ramena pod neumoljivim sun-

cem . Njegova senka je bila samo mala tamna fleka pod n jegovim nogama.

Daleko od kafane, štaviše, P ro^reso je za njega bio upravo

suprotno. Sest stolića od napuknutog mermera, stogodišnje stoli-

ce. drveni pod koji je škripao pod nogam a. prašnjave zavese i sla-

ba svetlost. Fausto, stari ugostitelj, dremao je pored vrata kuhi-

nje, dok do njega ne bi dopreo prijatan miris kafe koja je vrila

24 Arturo Pcres Keverte

u glinenom loncu. Jedan prljav, krmeljiv mačak, lukavog izgleda

kretao se ispod stolova, u lovu na pretpostavljene miševe. Zimi,

lokal je stalno mirisao na vlagu i velike fleke su se žutele na pa-

piru prilepljenom na zid. Na ovom mestu, mušterije su skoro uvek

ostajale u kaputima, što je predstavljalo gest prebacivanja zbog

dotrajale gvozdene peći koja bi se obično slabo rumenela u jed-

nom uglu.Leti je bilo drugačije. Kafana P rogreso je bila oaza poluta-

me i svežine usred madridske žege, kao da je u zidovima i te-

škim zavesama zadržavala nepobedivu hladnoću koja se tu nasta-

nila u zimskim danima. To je bio razlog zašto je ovo bilo mesto

skromnih izlazaka Haimea Astarloe svakog popodneva, čim bi za-

počele letnje vrućine.- Izvrćete moje reči, don Lukase. Kao i obično.

Agapito Karseles je imao izgled sveštenika proteranog iz ma-

nastira, što je u stvari i bio. Kada je raspravljao podizao je kaži-

prst uvis, kao da je prizivao nebo za svedoka, a tu naviku je ste-

kao tokom kratkog vremena u kojem je - neobjašnjivom nemarno-

šću zbog koje je biskup njegove biskupije još uvek žalio - crkve-

na vlast njemu dozvoljavala da sa propovedaonice drži govore ver-

nicima. Preživljavao je živeći na račun poznatih ili pišući žestoke

i radikalne govorancije u malotiražnim časopisima pod pseudo-

nimom Tajanstveni patriota, koji je često pominjan u pošalicama

njegovih družbenika. Sam sebe je proglašavao republikancem i fe-

deralistom; recitovao je antimonarhijske sonete koje je sam sasta-

vio koristeći pogrdne reči; govorio je na sve strane da je Narvaes

tiranin, Espartero strašljivac a da su mu Serano i Prim bili sumnji-

vi; navodio je latinske citate koji nisu bili ni u kakvoj vezi sa onim

što je pričao, i stalno je pominjao Rusoa, koga nikad u životu ni-

je čitao. Po njegovom mišljenju, dve crne ovce društva su bile sve-

štenstvo i monarhija, i strasno je tvrdio da su dva odlučujuća do-

prinosa istoriji čovečanstva bila štamparije i giljotina.

Tak. Tak. Tak. Don Lukas Rioseko kuckao je prstima po sto-

lu; njegovo nestrpljenje bilo je vidljivo. Sukao je brkove između

Učitelj mačevanja

neprekidnih hm, hm, gledajući fleke na plafonu kao da je očeki-

vao da će mu one pomoći da nađe dovoljno strpljenja da sluša

svog dosadnog sagovornika.

- Stvar je jasna - presudio je Karseles. - Ruso je dao odgo-

vor na pitanje da li je čovek po svojoj prirodi dobar ili loš. A

njegovo rasuđivanje, gospodo, je zbunjujuće. Zbunjujuće, don Lu-

kase, shvatite to već jednom. Svi ljudi su dobri, a onda i slobod-

ni. Svi ljudi su slobodni, a samim tim i jednaki. I sada dolazi

ono pravo: svi ljudi su isti, ergo ' su nezavisni. Dobro ste čuli.

Od ove prirodne ljudske dobrote proizlaze, dakle, sloboda, jedna-

kost i nacionalna nezavisnost. Ostalo - udario je pesnicom o sto

- su sve same budalaštine.

- Ali ima i loših Ijudi, dragi moj prijatelju - umešao se don

Lukase vragolasto, kao da je upravo upecao Karselesa u svoju

mrežu.

Novinar se nasmejao, sa prezirom i trijumfom.

- Pa to je jasno. Ko sumnja u to? Tu imamo Espadona de

Lohu, koji će goreti u paklu; Gonsalesa Brava i njegovu bandu,

dvor... Tradicionalne prepreke, znate već. Pa dobro. Da bi se po-

brinula za sve takve, Francuska revolucija je otkrila jednu geni-

jalnu napravu - sečivo koje se diže i spušta. Tras. Uklonjen. Tras.

Uklonjen. Ovako se eliminišu sve prepreke, tradicionalne i druge.

Nox ureu cuva circunvolat u m b ra ' I za slobodno i nezavisno dru-

štvo jednakih, doći će svetlost razuma i napretka.

Don Lukas je bio uvređen. Bio je gospodin iz dobre porodice

koji je propao, škrt i, kako se pričalo, mizantrop, i prešao je še-

zdesetu. Udovac, bez dece i bogatstva, svi su znali da nije video

nijedan srebrnjak još od vremena preminulog Fernanda VII, i da je

živeo od vrlo skromne rente i zahvaljujući milosti svojih dobrih

komšinica. Međutim, brižno je vodio računa o svom izgledu. Nje-

gova malobrojna odela bila su uvek besprekorno ispeglana i nije

bilo ni jednog njegovog poznanika koji se nije divio eleganciji ko-

1 d a k le - la t . p rim . p rev .

U m ra čn a v re m e n a sen k e z la leb d e izn ad n as. - la t. p rim . p rev .

Arturo Peres Kcvertc

jom je vezivao svoju jedinu kravatu i sa kojom je držao na levom

oku monoki od kornjačinog oklopa. Njegove ideje su bila klerikal-

ne: izjašnjavao se kao monarhista, katolik i, pre svega, čovek od

časti. Sa Agapitom Karselesom uvek je ulazio u rasprave.

Pored Haimea Astarloe, bilo je tu i drugih sagovornika -

Marselino Romero, profesor klavira u jednom ženskom internatu,

i Antonio Karenjo, referent za nabavku. Romero je bio bezizra-

žajan, sušičav, osetljiv i melanholičan. Njegove nade da će posta-

ti poznato ime na polju muzike smanjile su se još u vreme kada

je prvih dvadesetak devojaka iz visokog društva naučio da solid-

no sviraju klavir. Što se tiče Karenja, radilo se o crvenokosom i

mršavom čoveku, bakarne, vrlo negovane brade, strogog izraza li-

ca, koji nije bio ljubitelj prevelike priče. Odavao je izgled zave-

renika i masona, iako nije bio ni jedno ni drugo.

Don Lukas je sukao brkove, žute od nikotina, dok je šibao

Karselesa pogledom.- Upravo završavate po ko zna koji put - rekao je zajedlji-

vim glasom - svoj uobičajeni destruktivni prikaz nacionalne stvar-

nosti. Niko to od vas nije tražio, ali morali smo to da istrpimo.

Dobro. Bez sumnje ćem o ga videti sutra objavljenog u nekom od

onih pogrdnih revolucionarnih spisa koji vam daju prostor na stra-

nicama za pamflete... Pa onda slušajte, prijatelju Karseles. I ja

vam po ko zna koji put kažem ne. Odbijam da i dalje slušam va-

še argumente. Vi sve rešavate spuštanjem giljotine. Baš biste bili

dobar ministar u vladi. Setite se šta je vaša draga družina učini-

la trideset i četvrte: osamdeset monaha pogubljeno je od strane

bagre koju su podboli demagozi bez savesti.

- Rekoste li osamdeset? - Karseles je uživao da don Luka-

sa izvede iz takta, što se svakodnevno događalo. - Cini mi se da

je to malo. A znam o čemu govorim. Zaista! Dobro znam te u

mantijama, bogami dobro!... Između sveštenstva i borbonaca, ova

zemlja nema poštenog čoveka koji to može istrpeti.

- Vi biste, naravno, to rešili primenjujući svoje poznate me-

tode...

Ućitelj mnčc vanja 27

- Imam samo jednu: za sveštenika i borbonca, barut i sačma.

Sjajno! Sledeću turu plaća don Lukas.

- Ni ne sanjajte o tome - ponositi starac se zavalio u svoju

stolicu sa palčevim a u džepovima žaketa i monoklom ispod be-

sno podignute obrve. - Ja ću uvek platiti koliko god treba svo-

jim prijateljima, uvek kada raspolažem gotovinom , što sada nije

slučaj. Ali odbijam da častim jednog fanatika koji bi prodao svo-

ju zemlju.

- Više volim da budem takav fanatik, kao što vi kažete, ne-

go da provedem život uzvikujući Živela propast.

Ostali sagovornici su smatrali da je došao trenutak da se sti-

šaju strasti. Haime Astarloa je zatražio od gospode da se smire,

mešajući svoju kafu kašičicom. Marselino Rom ero, pijanista. na-

pustio je svoje melanholično odsustvo duhom da bi zatražio da se

primire i pokušao je , bezuspešno, da nabaci temu muzike kao al- ternativu.

- Ne izvlačite se - zahtevao je Karseles.

- Ne izvlačim se - pobunio se Rom ero. - I muzika ima iz-

vesno društveno značenje. Stvara jednakost na polju senzibilnosti, ruši granice, ujedinjuje narode...

- Jedina muzika koju ovaj gospodin toleriše je Riegova him-na.

- Ne započinjimo opet, don Lukase.

Mačku se učinilo da je uočio miša i bacio se između nogu

sagovornika. Antonio Karenjo je pokvasio svoj kažiprst vodom iz

jedne čaše i crtao je nerazumljive znake po istrošenom mermer-

nom stočiću.

- U Valensiji, jedan. U Valjadolidu, drugi. Kažu da je Tope-

te u Kadisu primio misionare, ali ko bi to znao. A Prim ko zna

kad će doći. Ovaj put će doći do oružanog sukoba!

I bacio se na opisivanje, zagonetno i bez puno detalja. zave- re koja se sprema, za koju je pouzdano znao, gospodo. jer je do-

šla do njega zahvaljujući poverljivom razgovoru sa izvesnim lju-

dima iz njegove lože čija imena bi radije zadržao u tajnosti. Da

2<Y Arturo Peres Kevertc

se intriga o kojoj je govorio odnosila na svetovnu vlast, kao i još

njih pet-šest, govorio je sav ispunjen entuzijazmom. U pola gla-

sa, krišom gledajući unaokolo, izgovarajući nešto samo do pola i

uz druge mere predostrožnosti, Karenjo je navodio pojedinosti o

podvigu u kojem se on, gospodo, verujem u vašu diskreciju, na-

lazio do guše, ili malo manje. Lože - obično ih je pominjao sa

istom familijarnošću sa kojom drugi pričaju o svojim roditeljima

- se mnogo uzburkavaju. Naravno, ništa od Karlosa VII; osim to-

ga, bez starog Kabrere, Montemolinov nećak je daleko od njego-

ve veličine. Alfonsito, otpisan; nema više Borbona. Možda neki

princ iz inostranstva, ustavan i tako to, iako kažu da je Prim na-

klonjen kraljičinom zetu Monpensijeu. A ako ne, onda revoluci-

ja, koja bi toliko usrećila našeg prijatelja Karselesa.- Revolucija i federacija - dodao je novinar, upućujući don

Lukasu zlonameran pogled. - neka na vreme to znaju pristalice

apsolutne monarhije koja ne vredi ni pišljiva boba.Don Lukas je naseo na provokaciju. Bio je odlična meta za

ovakva podbadanja.- T o, to - uzviknuo je uz brektanje jer mu je ponestalo va-

zduha. - Federalna, demokratska, antiklerikalna, slobodoumna dr-

žava propalica i nasilnika. Svi su jednaki i jedna giljotina na tr-

gu Puerta del Sol, sa Agapitom koji upravlja ovom genijalnom

napravom. Nema dvora, nema para. Narodne skupštine u Kvatro

Kaminosu, u Ventasu, u Valjekasu, u Karabančelu... To je ono

što predlažu istomišljenici gospodina Karselesa. Mi smo Afrika

Evrope!Stigao je Fausto sa prženicama. Haime Astarloa je zamišlje-

no zamočio svoju prženicu u kafu. Strašno su mu bile dosadne

beskrajne rasprave vođene među njegovim drugarima, ali nisu oni

bili ni bolje ni gore društvo od bilo kog drugog. Par sati koje je

svakog popodneva provodio sa njima pomagali su mu bar da

ublaži svoju samoću. Sa svim manama. gunđanjem i zlovoljom , i

sa njihovim blebetanjima o svemu živom, bar su omogućavali jed-

no drugom tu prednost da može svako od njih da naglas izrazi

Učitelj mačc vartjn

ono što ga muči. U skučenom krugu, svaki od njih potajno je na-

lazio utehu u drugima znajući da njegov vlastiti poraz nije izolo-

van slučaj, već da je on u većoj ili manjoj meri prisutan i kod

ostalih. Ovo je bilo ono što je iznad svega drugog objedinjavalo

ove Ijude navodeći ih da budu odani njihovom svakodnevnom

okupljanju. Uprkos čestim raspravama. njihovim političkim nesu-

glasicama i različitosti njihovih težnji. ovih pet članova družine

osećalo je izvesnu skrivenu solidarnost koja bi. iako bi svako od

njih odbio da je otvoreno prizna, mogla da se uporedi sa solidar-

nošću onih usamljenih bića koja se guraju jedno uz drugo u po- trazi za toplotom.

Don Haime je prešao pogledom unaokolo i njegove oči su se

srele sa očim a profesora muzike, koje su odražavale slatku tugu.

Marselino Romero, koji je bio na pragu četrdesete, živeo je ne-

koliko zadnjih godina mučen neostvarljivom ljubavlju, jer se ra- dilo o časnoj majci čiju je ćerku učio osnovnim pojmovima mu-

zike. Pošto je pre nekoliko meseci završen odnos profesor-učeni-

ca-m ajka, jadan čovek prolazio je svakog dana ispod izvesnog

balkona u ulici Ortalesa, stoički mrmljajući neke nežne reči, bez nade da će mu ikada biti uzvraćene.

Profesor mačevanja se sa simpatijom nasmešio Romeru, i

ovaj mu je rastreseno uzvratio osmeh, bez sumnje prepušten svo-

jim vlastitim mukama. Don Haime je pomislio kako bi bilo mo-

guće naći jednu gorko-slatku senku sećanja na neku ženu u sva-

kom čoveku. I on je imao svoju; ali od tada je prošlo već dosta vremena.

Sat na pošti je otkucao šest puta. Mačak i dalje nije nalazio

miša kojeg bi poneo u ustima, a Agapito Karseles je recitovao je-

dan anoniman sonet posvećen pokojnom Narvaesu, čije je autor-

stvo pripisivao sebi, pred šaljivim skepticima suprotne strane:

Ako nekiul nu putu 7 . 0 Lohu

nuđeš šešir bačen na drum ...

y0 Arturo Peres Keverte

Don Lukas je ne skrivajući zevao, više da bi nervirao svog

druga nego zbog čega drugog. Dve doterane gospođe prošle su

ulicom, pored prozora kafane, bacivši po jedan kratak pogled unu-

tra. Svi članovi družine su se pristojno naklonili osim Karselesa

koji je bio usredsređen na recitovanje:

Zciustavi malo korak, putniče,

jer ovde već počiva. hvala nehesima,

junak sa mnogo raskoši a malo kose

koji j e upravljao Španijom na svom Aizircu.

Jedan ulični prodavac išao je ulicom nudeći čuturice iz Ha-

vane. okrećući se povremeno da uplaši po neki par odrpanih de-

rana koji su ga pratili lakomi na njegovu robu. Jedna grupa stu-

denata ušla je u kafanu da popije neko osvežavajuće piće. Nosi-

li su novine u rukama i živahno su raspravljali o poslednjim ulič-

nim akcijama policije, koju su u šali nazivali Divljom gardom .

Neki su se zabavljeni zaustavljali da slušaju Karselesa kako reci-

tuje posmrtnu elegiju grofu od Valensije:

... Borac sa sudhinom, hez jedne horhe

klanjao se jedino hozanstvu Grehu

ž.dranje i hlud njegova smrt hehu.

Ako ž.eliš počast da odaš njemu

šešir podigni, haci kletvu i pljuni jako

pokaki se na groh i počasti ga tako.

Mladići su aplaudirali Karselesu a ovaj ih pozdravi, dirnut

povoljnom reakcijom improvizovanog auditorijuma. Malo su kri-

tikovali demokratiju i novinar je pozvan na njihov sastanak. Don

Lukas je sukao brkove, uzavreo od besa. Mačak se uvijao oko

njegovih nogu. onako krmeljiv i tužan. kao da je želeo da mu

pruži. onako bedan, svoju utehu.

' K o n j k o m e j e s a m o p re d n ja d e sn a n o g a b e la - p r im .p rev .

Učitelj mnčevunja

Zvuk floreta odjekivao je dvoranom. ' *M)rla je zapo-

- Pazi na ritam... Tako, vrio dobro. U četvrtu pozicijTia i ru-

bro. U treću. Dobro. Prva. Dobro. A sada dvaput prvu, tako...

Umiri se. Štiti se, nazad, tako. Sada pažnja. Digni oružje. Na me-

ne. Nema veze, ponovi. Na mene. Nateraj me da se zaustavim na

prvoj dva puta. Dobro. Čvrsto! izbegni. Tako. Sada desno!

Skroz!... Dobro. Dodirnut. Odlično, don Alvaro.

Haime Astarloa je stavio floret pod levu ruku, skinuo je ma-

sku i uhvatio vazduh. Alvarito Salanova je trljao ručne zglobove;

njegov nesiguran mladićki glas odjeknuo je kroz metalni vizir ko- ji mu je prekrivao lice:

- Kako je bilo, maestro?

Profesor mačevanja se nasmejao sa odobravanjem.

- Prilično dobro, moj gospodine. Prilično dobro - pokazivao

je rukom na floret koji je mladić držao u desnoj ruci. - Među-

tim, još uvek mi suviše lako dopuštate da skroz ispružim m ač.

Kada se opet nađete u škripcu, napravite distancu. povucite se ko- rak unazad.

- Da, maestro.

Don Haime se okrenuo ka ostalim učenicima, koji su opre-

mljeni i sa maskama pod rukom prisustvovali dvoboju.

- Dopustiti protivniku da skroz ispruži mač znači prepustiti mu se na milost i nemilost... Je li tako?

Tri mlada glasa uzviknula su potvrdan odgovor. Kao i Alva-

rito Salanova. imali su između četrnaest i sedamnaest godina.

Dvojica su bila braća, Kasorle, bili su plavokosi i izuzetno su li-

čili. bili su sinovi jednog oficira. Drugi momčić je imao ten cr-

ven od bezbrojnih malih bubuljica koje su mu davale ne baš pri-

jatan izgled. Zvao se Manuel de Soto i bio je sin grofa od Šved-

ske, i maestro je već davno izgubio nadu da će od njega napra-

viti pristojnog m ačevaoca; bio je suviše nervozne prirode, i kada

bi samo par puta ukrstio floret u njega je već ulazilo hiljadu đa-

vola. Što se tiče mladog Salanove, tamnoputog i naočitog mom-

ka iz dobre porodice. on je bio, bez sumnje, najbolji. U neko dru-

32 Arturo Percs Keverte

go vreme. sa odgovarajućom pripremom i disciplinom, briljirao bi

u salonima kao vrhunski m ačevalac; ali u vremenu u kome su ži-

veli, razmišljao je don Haime sa gorčinom, njegova nadarenost će

brzo biti ugušena od strane okruženja gde su druge vrste zabave

više očaravale mlade: putovanja, jahanje, lov i bezbroj drugih bez-

vrednih sitnica. Nažalost, savremeni svet je nudio mladima suvi-

še iskušenja koja su njihove duhove udaljavala od karaktera koji

je bio neophodan da bi se našlo potpuno zadovoljstvo u veštini

kao što je mačevalaštvo.Levu ruku je držao na pločici na vrhu svog floreta i lagano

je savio oštricu.- Sada bih, gospodo, voleo da neko od vas vežba malo sa

don Alvarom dvostruki pokret mačem u odbrani da svi to utuvi-

mo u glavu - rešio je da bude milosrdan prema mladiću sa bu-

buljicama, pokazujući na mlađeg Kasorlu. - Upravo vi, don Fran-

sisko.Pomenuti je istupio, stavljajući masku na glavu. Kao i njego-

vi drugari, bio je obučen u belo od glave do pete.

- Na liniju.Obojica su stavili rukavice, zauzimajući položaj jedan na-

špram drugog.

- U položaj.Obojica su pozdravili podižući florete pre nego što su zauze-

li uobičajeni položaj za borbu, sa desnom nogom napred, blago

savivši obe noge, sa levom rukom pozadi, pod pravim uglom u

odnosu na drugu ruku koja je bila ispružena napred.

- Setite se starog pravila. M ač treba držati kao da u rukama

imamo pticu: sa dovoljno nežnosti da je ne udavimo i dovoljno

čvrstine da nam ne odleti... Ovo se pre svega odnosi na vas, don

Fransisko, koji pokazujete iritirajuću tendenciju da budete

razoružani. Jasno?

- Da, maestro.- Onda ne gubimo više vremena. Na svoj posao, gospodo.

Učitelj mačevanja

Blago su zazvečale oštrice od čelika. Mladi Kasorla je zapo-

čeo napad sa gracioznošću i talentom; bio je brz na nogama i ru-

kama, pokrećući ih sa lakoćom pera. S druge strane, Alvarito Sa-

lanova se pokrivao prilično neoprezno, povlačeći se sam o jedan

korak umesto da skoči unazad u trenucima opasnosti, parirajući

besprekorno svaki put kada je njegov protivnik kretao u napad.

Nakon kraćeg vremena zamenili su uloge i do.šao je red na Sala-

novu da napadne jednom i drugi put, kako bi njegov prijatelj re-

šio problem dvostrukog pokreta mačem u odbrani. Tako su napa-

dali i branili se, dok Pakito Kasorla nije načinio grešku spustiv-

ši previše floret tokom jednog bezuspe.šnog napada. Sa uzvikom

trijumfa, dopuštajući da ga ponese uzbuđenje dvoboja, njegov pro-

tivnik je napuštajući sav oprez zadao u protivnički oklop dva br- za uboda floretom.

Don Haime je nabrao čelo i proglasio kraj borbe, stavljajući svoj floret između dva mladića.

- Moram da vas prekorim, gospodo - rekao je strogo. - Ma-

čevanje je svakako jedna umetnost; ali pre svega jedna korisna

nauka. Kada se uzme u ruku jedan floret ili sablja, iako oni no-

se sigurnosne pločice na kraju ili imaju za.štitno dugme, nikada

se ne smete ponašati kao da je u pitanju igra. Kada osetite želju

za igrom, gurajte obruč ispred sebe, ili uzmite čigru ili olovne vojnike. Da li sam bio jasan, gospodine Salanova?

Pomenuti dečak je načinio o.štar pokret glavom, koja je bila

prekrivena maskom za mačevanje. Sive oči učitelja gledale su ga strogo.

- Nisam imao zadovoljstvo da čujem vaš odgovor, gospodi-

ne Salanova - dodao je ozbiljno. - I nisam navikao da se obra- ćam osobama čije lice ne mogu da vidim.

Mladić je promucao izvinjenje i skinuo masku: bio je crven

kao bulka i gledao je postiđen u vrhove svojih plitkih cipela.- Pitao sam da li sam bio jasan?- Da.

- Nisam čuo vaš odgovor.

34 Arturo Peres Reverte

- Da, maestro.Haime Astarloa je osmotrio ostale učenike. Mlada lica su bi-

la oko njega, ozbiljna i u iščekivanju.- Sva veština, sva nauka koju pokušavam da usadim u vas,

može se svesti na jednu reč: efikasnost...

Alvarito Salanova je podigao oči i ukrstio sa mladim Kasor-

lom pogled loše odglumljene kivnosti. Don Haime je pričao do-

dirujući vrhom floreta zemlju i sa obema rukama držeći jabuku

na balčaku mača:- Naš cilj - dodao je - nije da zasenimo nekoga svojim ga-

lantnim zamasima, niti da ulazimo u opasne podvige koje nam je

upravo demonstrirao don Alvaro; bio je to podvig koji ga je mo-

gao koštati vrlo skupo u jednom dvoboju golim floretima... Naš

cilj je da izbacimo iz borbe protivnika na jedan čist, brz i efika-

san način, uz što manje rizika za sebe. Nikada dva udarca ako je

dovoljan jedan; u sekundi može uslediti opasan protivnapad. Ni-

kakve srčane kretnje niti preterano elegantne ako one skreću na-

šu pažnju sa višeg cilja, a on je izbeći smrt i, ako je to neizbe-

žno, ubiti protivnika. Mačevanje je , pre svega, jedna praktična ve-

ština.- Moj otac kaže da je mačevanje dobro za fizičko zdravlje -

pristojno je protestovao stariji Kasorla. - To je ono što Englezi

zovu sport.Don Haime je pogledao svog đaka kao da je upravo čuo je-

res.- Ne sumnjam da vaš gospodin otac ima svoje razloge za ta-

kvu tvrdnju. Uopšte ne sumnjam. Ali ja vas uveravam da je ma-

čevanje mnogo više od toga. Postoji jedna egzaktna nauka, mate-

matika, gde zbir određenih faktora bez izuzetka dovodi do istog

ishoda: pobede ili poraza, života ili smrti... Ja vam ne posveću-

jem svoje vreme da biste se bavili sportom, već da biste naučili

jednu vrlo rafiniranu tehniku koja vam jednog dana. kada to bu-

de zahtevala otadžbina ili čast, može biti vrlo korisna. Meni nije

važno da li ste vi jaki ili slabi, elegantni ili nespretni, da li ste

Ućitelj mačevanja

sušičavi ili savršenog zdravlja... Ono što je važno je da. sa flore-

tom ili sabljom u ruci, možete da se osećate jednakim ili superi-

ornim u odnosu na bilo kog čoveka na svetu.

- Ali postoji vatreno oružje, maestro - usudio se da kaže bo-

jažljivo Manolito de Soto. - Pištolj, na primer: izgleda mnogo efi-

kasniji od floreta, i izjednačava sve - počešao je nos. - Kao de- mokratija.

Haime Astarloa je nabrao obrve. Njegove sive oči su se pri-

kovale za mladića sa užasnom hladnoćom.

- Pištolj nije oružje, već bezočnost. Kada odluče da se ubi-

jaju, muškarci to treba da čine licem u lice; ne izdaleka, kao be-

stidni drumski razbojnici. Hladno oružje ima svoju etiku koja ne-

dostaje svim drugim oružjima... I ako ćem o ići u krajnost, ima

čak i neku mističnost. Mačevanje je mističnost koja je svojstve- na gospodi. I još mnogo više u današnje vreme.

Pakito Kasorla podigao je ruku sa izrazom sumnje.

- Maestro, ja sam pročitao prošle nedelje u Lu llustrcisionu

jedan članak o mačevanju... Savremeno oružje ga čini manje-vi-

še beskorisnim. I zaključak je bio da će to oružje završiti kao mu- zejski eksponat...

Don Haime je polako okrenuo glavu, kao da se sit naslušao

jedne iste pesmice. Posmatrao je sopstveni odraz u velikim ogle-

dalima dvorane: stari učitelj okružen poslednjim učenicima koji

su mu jo.š uvek bili verni, koji su budno gledali u njega. Dokle?

- Razlog više da mu ostanemo verni - odgovorio je sa tu- gom, ne pojasnivši da li misli na mačevanje ili na sebe.

Sa maskom pod rukom i floretom naslonjenim na cipelu de- sne noge, Alvarito Salanova je napravio sumnjičavu grimasu:

- Možda jednog dana više neće ni biti učitelja mačevanja - rekao je.

Nastala je duga tišina. Haime Astarloa je zamišljeno gledao u

daljinu, kao da je posmatrao svet tamo dalje. iza ziđova dvorane.

- Možda - promrsio je, utonuo u posmatranje slika koje je

samo on mogao da vidi. - Ali dopustite da vam kažem jednu

36 Arturo Fcres Revertc

stvar... Tog dana kada nestane i poslednji učitelj mačevanja, ono

plemenito i časno što još uvek postoji u praiskonskoj borbi čove-

ka protiv čoveka, otići će u grob zajedno s njim... Ostaće mesta

samo za kremenjače i nedostojne tuče, razbojničke prepade i no-

ževe.Četiri momka su ga slušala, suviše mladi da bi to razumeli.

Don Haime ih je pogledao jednog po jednog, zaustavljajući se na

kraju na Alvaritu Salvanovi.- U stvari - bore su se skupile oko njegovih nasmejanih oči-

ju, iz kojih je izbijala gorčina i podrugljivost - ne zavidim vam

na ratovima koji vas čekaju za dvadeset ili trideset godina.

U tom momentu neko je pokucao na vrata, a u životu učite-

lja mačevanja više ništa nije bilo isto.

GLAVA DRUGA Lažni dvostruki napad

Dvostruki lažni napadi se koriste da bi se zavarao

protivnik. Počinju jednim običim napadom.

Popeo se uz stepenice opipavajući pismo koje je nosio u dže-

pu svog sivog žaketa. Izvesno je da pismo nije puno govorilo:

Gospoda Adela de Otero moli učitelja mačevanja, gospodina

Haimea Astarlou, da poseti njen dom, u ulici Rianjo br. 14, su- tra u sedam uveče.

Sa izuzetnim uvaiavanjem.

A .d .0 .

Pre nego što je izašao iz kuće brižno se doterao, rešen da

ostavi dobar utisak na gospođu koja je bila, bez sumnje, majka

budućeg učenika. Došavši na vrata pažljivo je popravio kravatu,

zakucavši nakon toga teškim bronzanim zvekirom koji se spuštao

iz čeljusti neprijateljske lavovske glave. Izvadio je sat iz džepa

žaketa i bacio pogled na njega: minut do sedam. Čekao je zado-

voljan, osluškujući zvuk ženskih koraka koji su se približavali du-

gačkim hodnikom. Posle brzog pomeranja zastora, dražesno lice

služavke mu se nasmejalo ispod bele kapice. Dok se devojka uda-

ljavala sa njegovom vizitkartom, don Haime je ušao u malu pri-

Arturo Fcrcs Revcrte

maću sobu elegantno oprem ljenu. Žaluzine su bile spuštene i kroz otvorene prozore se čula buka kočija koje su prolazile ulicom , dva sprata ispod njega. Tu su bile i saksije sa egzotičnim cvećem , par dobrih slika na zidovim a i fotelje sa bogatim baršunastim presvla- kama od grim izne svile. M islio je da će se sresti sa dobrim kli-

jentom i ova m isao ga je ispunila optim izm om . Ta zarada mu ne bi bila na odm et, imajući u vidu vrem ena u kojim a se živelo.

Služavka se ubrzo vratila i zam olila ga da pređe u salon, po- što je preuzela njegove rukavice, štap i žaket. Sledio ju je kroz polutam an hodnik. U sobi nije bilo nikoga, pa je , prekrstivši ru- ke iza leđa, malo osm otrio prostoriju u kojoj se nalazio. Probija- jući se kroz poluotvorene zavese, poslednji zraci zalazećeg sunca umirali su polako na diskretnim nežno plavim cvetovim a koji su ukrašavali zidove. Nameštaj je odražavao izuzetno dobar ukus; iz- nad engleske sofe isticalo se ulje na platnu poznatog autora, ko- je je prikazivalo scenu iz osam naestog veka: jedna devojka ode- vena u čipku Ijuljala se u vrtu. nestrpljivo gledajući preko ram e- na, kao da čeka skori dolazak jako željenog gosta. Tu je bio i je- dan piano sa zatvorenim poklopcem klavijature i sa partituram a na stalku. Prim akao se da baci kratak pogled: Poloneza u F-du- ru sa snizilicom . Frederik Šopen. Bez sum nje, vlasnica piana je

bila energična dam a.Za kraj je ostavio gledanje ukrasa na velikom m erm ernom ka-

minu: zbirka oružja - pištolja za dvoboj i floreta. Prim akao joj se, posm atrajući hladno oružje očim a stručnjaka. Radilo se o dva izuzetna prim erka, jedan sa francuskim balčakom a drugi sa ita-

lijanskim , sa rukobranim a ukrašenim dam aškim radom . Bili su u dobrom stanju, bez tragova rđe na m etalu , iako su male recke na oštricam a oba floreta ukazivale na to da su bili dosta korišćeni.

Čuo je korake iza svojih leđa i polako se okrenuo, sa Ijuba- znim pozdravom na vrhovim a usana. A dela de O tero bila je da-

leko od onog kako je zam išljao.- Dobar dan, gospodine Astarloa. Puno vam hvala što ste do-

šli na sastanak sa nepoznatom osobom .

Učitelj muče vaaja

Prijatan ton njenog pom alo prom uklog glasa odražavao je skoro neprim etan strani akcenat, kojeg je bilo teško identifikova-

ti. Učitelj m ačevanja se nadneo nad ruku koja mu je pružena, i

blago je dodirnuo usnam a. Bila je to fina ruka, sa malim prstom blago savijenim ka unutra, koža je bila sveža, prijatne tam ne pu-

ti. Nokti su joj bili odviše kratk i, skoro kao m uški, bez sjajne

prevlake ili laka. Jedini ukras na njenim prstim a bio je tanak sre- brni prsten.

Podigao je glavu i pogledao je u oči. Bile su krupne, Ijubi-

časte. sa zlatnim tačkicam a koje su se izgleda povećavale kada bi

na njih direktno pala svetlost. K osa jo j je bila crna, rasko.šna, sku-

pljena iznad tem ena velikom ukosnicom od sedefa u obliku or-

lovske glave. Bila je prilično visoka za jednu ženu: četiri-pet san-

tim etara niža od don H aim ea. N jene proporcije m ogle su se sm a-

trati norm alnim , možda je bila za nijansu m ršavija od tipa žene

koji je tada bio u m odi, sa strukom koine nije bio potreban kor- set da bi izgledao tanak i elegantan. Na sebi je im ala crnu suk-

nju. bez ukrasa, i ko.šulju od sirove svile čija su prsa bila ukra-

šena čipkom . Im ala je jednu sasvim blagu crtu m uškosti, m ožda

naglašenu malim ožiljkom sa desne strane na mestu gde su se

usne spajale, koji im je davao izgled stalno zagonetnog osm eha.

Bila je u dobu kada je ženi teško odrediti godine, izm eđu dvade-

sete i tridesete. Učitelj m ačevanja je pom islio kako bi ga ovo li- ce, bez sum nje, navelo na izvesne ludosti u njegovoj davno pro- šloj m ladosti.

Pozvala ga je da sednu i seli su jedno naspram drugog. po-

red niskog stočića sm eštenog ispred prostranog zastakljenog bal- kona.

- K afa, gospodine A starloa?

Potvrdno je klim nuo glavom , zadovoljan . Ne čekavši da je pozovu, služavka je tiho ušla sa srebrnim poslužavnikom na ko- me je zveckao fini porcelanski servis. G azdarica kuće je sama uzela posudu sa kafom i napunila dve šoljice a onda dodala don

40 Arturo Peres Keverte

Haimeu njegovu. Sačekala je da popije prvi gutljaj, delujući kao

da proučava svog gosta. Onda je direktno prešla na stvar.- Želim da naučim ubod mačem koji naplaćujete dve stotine

škuda.U čitelj m ačevanja je i dalje držao tacnu i šoljicu u rukam a,

zbunjeno vrteći kašičicu. Verovao je da nije dobro razum eo.

- Pardon?- O na je pokvasila usne kafom , i zatim ga pogledala sa ap-

solutnim sam opouzdanjem .- V aljano sam se raspitala - rekla je to neusiljeno - i znam

da ste najbolji učitelj mačevanja u M adridu. Zadnji od klasika, uverili su me. Znam takođe da posedujete tajnu jednog čuvenog uboda. čiji ste tvorac vi lično, i koji pokazujete zainteresovanim učenicim a po ceni od hiljadu dve stotine reala. Cena je bez sum- nje visoka; ali mogu je isplatiti. Želim da ugovorim o vaše usluge.

H aim e A starloa se slabo usprotivio, ne dolazeći još uvek se-

bi od čuda.- Izvinite, gospo m oja. To... M islim da to nije u redu. Taj-

nu ovog uboda posedujem , zaista, i pokazujem je po ceni koju ste pom enuli. Ali molim vas da razum ete. Ja... hoću da kažem ,

m ačevanje... N ikada sa jednom ženom . Želim reći...L jubičaste oči su ga posm atrale od glave do pete. Ožiljak je

naglašavao zagonetni osm eh.- Znam šta hoćete da kažete - A dela de O tero napravi pau-

zu; ostavljajući praznu šoljicu na stočić spojila je jagodice prsti- ju , kao da se sprem ala da održi govor. - T o što sam žena ne mi- slim da je bitno u ovom slučaju. Da vas um irim što se tiče mo- je sposobnosti, ako vas to brine, reći ću vam da imam odgovara-

juće poznavanje veštine kojom se vi bavite.- Ne radi se o tom e - učitelj m ačevanja se ponovo nespo-

kojno pom erio u stolici, prešavši prstom preko okovratnika košu- lje. Počeo je da oseća vrućinu. - Ono što pokušavam da vam ob- jasnim je da jedna žena kao učenica m ačevanja... M olim vas da

mi oprostite. To je nešto neuobičajeno.

Učite/j mačevanja 41

- Pokušavate da mi kažete da bi to bilo neprim ereno?N etrem ice je posm atrao, sa skoro netaknutom šoljicom kafe

u rukam a. Ovaj stalno prisutan privlačan osm eh je izazivao ne- prijatnu slabost.

- Molim vas da me izvin ite, gospođo; ali to je jedan od raz- loga. To bi bilo nem oguće, i ponovo vas m olim za izvinjenje. Ni- kada se nisam našao u sličnoj situaciji.

- Bojite se za svoj ugled, m aestro?

Bilo je određene lukave provokacije iza tog njenog pitanja. Don Haime je pažljivo spustio šoljicu na sto.

- To nije običaj, gospođo. Nije običaj. M ožda u inostranstvu,

ali ne ovde. Bar ne kod m ene. M ožda kod nekog... prilagodljivijeg.- Zelim da znam tajnu tog uboda. A osim toga, vi ste naj-

bolji.

Don Haime se dobronam erno nasm ejao pred ovim laskanjem .- Da. M oguće je da sam najbolji, kao što vi to tvrdite činiv-

ši mi čast. Ali sam takođe suvi.še star da bih m enjao svoja shva-

tanja. Imam pedeset šest godina, a već više od trideset radim svoj posao. K lijenti koji su prošli kroz m oju salu bili su uvek, isklju- č ivo , m uškarci.

- V rem ena se m enjaju , m oj gospodine.U čitelj m ačevanja je tužno uzdahnuo.

- To je svakako tačno. I, znate li šta?... M ožda se m enjaju suviše brzo za moj ukus. D opustite m i, zato, da ostanem veran svojim starim principim a. O ni su, verujte mi, jo š jed ino što m i je ostalo.

Ona ga je gledala u tišini, polako vrteći glavom kao da od- m erava njegove argum ente. O nda je ustala i uputila se ka zbirci oružja iznad kam ina.

- Kažu da je nem oguće odbraniti se od tog uboda.Don H aim e se na trenutak skrom no nasm ešio.- Preteruju. gospođo. Kada ga jednom upoznate. odbraniti se

nešto je najlakše. Još nisam otkrio napad od koga se ne m ožete odbraniti.

42 Arturo Peres Reverte

- A vaš honorar je dve stotine škuda?U čitelj mačevanja ponovo je uzdahnuo. Neobičan hir ove da-

me dovodio ga je u neprijatnu situaciju.- M olim vas da ne insistirate, gospodo.O na mu je okrenula leđa, mazeči prstim a balčak jednog flo-

reta.- V olela bih da znam koliko naplaćujete za svoje uobičajene

usluge.D on Haime se lagano podigao.- Izm eđu šezdeset i sto reala m esečno po đaku, što podrazu-

m eva četiri časa nedeljno. A sada, ako me izvinjavate...- A ko mi pokažete ubod od dvesta škuda, platiću vam hilja-

du četiri stotine reala.Z atreptao je , ošam ućen. O va sum a dostizala je četiri stotine

škuda, što je bilo duplo u odnosu na ono što je dobijao za poka- zivanje tog uboda kada bi našao klijente zainteresovane za njega, što nije bilo tako često. Takođe je to bila njegova trom esečna pla-

ta.- M ožda se niste dobro preračunali koliko mi nudite, gospo-

đo.O na se naglo okrenula i Haime A starloa je u deliću sekunde

nazreo odsjaj besa u tim ljubičastim očim a. Uprkos svojoj tvrd- nji, pom islio je kako nije bilo tako besm isleno zam isliti je sa flo-

retom u ruci.- Da li vam se čini da je to m alo novca? - upitala je drsko.U čitelj m ačevanja joj je uputio jedan slab osm eh. Da je ovaj

kom entar čuo iz usta jednog m uškarca, taj ne bi dugo ostao na nogam a. M eđutim , Adela de O tero bila je žena, a osim toga i su- više lepa. Zažalio je još jednom što je uvučen u ovu mučnu si-

tuaciju.- Draga moja gospođo - rekao je vedro, sa hladnom ljuba-

znošću, - ovaj ubod za koji se toliko interesujete, ima cenu ko- ja odgovara njegovoj vrednosti; ni pare više. S druge strane, od- lučim da ga pokažem sam o onom e za koga sm atram da to zaslu-

Učjte/j mačevanja

žuje, i ovog svog principa nam eravam i nadalje dosledno da se pridržavam . N ikada mi nije palo na pam et njim e da trgujem , a još manje da se cenkam oko njega kao da sam na pijaci. Do vi- đenja.

Pokupio je žaket, rukavice i štap iz ruku služavke i sišao niz stepenice ćutke. Sa drugog sprata počeli su da dopiru do njega

zvuci Sopenove P oloneze. koju su proizvodile ruke koje su uda- rale po klavijaturi sa besnom odlučnošću.

Puriranje iz četvrte. D obro. Oclbrana iz treće. D obro. Polu- krug. Još jednom , m olim . Tako. N apred u napad. D obro. Porla- čite se i drzite odstojanje. Na m ene. D obijte m e u četvrtoj. Tako. Budite u četvrtoj. D obro. Zaustavljanje u četvrto j nisknj. O dlično, don N.N. Pakito im a talenta. Vreme i disciplina, z.nute već.

Prošlo je nekoliko dana. Prim je nastavljao sa propadanjem a kraljica gospođa lzabela je o tputovala da bi se kupala na plaža- ma Lekitija, što su jo j svesrdno preporučivali lekari da bi ublaži- la bolest kože od koje je patila od detinjstva. Pridružili su jo j se njen ispovednik i njen suprug kralj, sa velikim prtljagom čanko- liza, grofica, abronoša, uslužnog osoblja i uobičajenom povorkom stanovnika kraljevskog dvora. Don Fransisko de A sis je kvasio čipku dok je m utio ja ja sa šećerom na ram enu svog vernog sekre- tara M enesesa, a M arfori, m inistar za prekom orske zem lje, zadir- kivao je sve oko sebe ponosito glancajući svoje nove m am uze, koje su trenutno bile u modi a koje je dobio obarajući ruke u dvorskoj ložnici.

Sa jedne i druge strane Pirineja, em igranti i generali kovali su zaveru bez i m alo prikrivanja, ističući, i jedn i i drugi, svoje nikad neostvarene težnje. Poslanici - putnici treće klase - su pri- hvatili poslednji predlog M inistarstva rata, znajući da je njegov najveći deo predstavljao beskoristan pokušaj da se stišaju ambici- je vojnih glavešina, koje su ograničile svoju odanost kruni na de- Ijenje unapređenja i stipendija, ležući kao pripadnici um erene stru- je a budeći se kao liberali zavisno od prom ena na vrhu lestvice.

44 Arturo Peres Reverte

U m eđuvrem enu, M adriđani su provodili popodneva sedec'i u hla-

dovini, čituckajući ilegalne časopise sa krčagom nadohvat ruke. Po ćoškovim a ulični prodavci su oglašavali svoju robu. M leko od

badem a. Ukusno m leko od badema.M arkiz od Alumbresa je odbijao da ide na letovanje i nasta-

vljao je da održava sa don Haimeom Astarloom stari ritual flore-

ta i čaše vina. U kafani Progreso iz usta A gapita K arselesa su isti- cane prednosti federalne republike, dok je A ntonio K arenjo, ume- reniji, pokazivao masonske znake i svim srcem se borio za unita- rizam , ali ne odbacujući ustavnu monarhiju kako je Bog zapove- dio. Don Lukas je zazivao do neba svakog popodneva a profesor m uzike je gladio merm erni stočić, gledajući kroz prozor svojim očim a ispunjenim slatkom tugom. Što se tiče učitelja m ačevanja,

nije mogao iz svojih misli da izbaci sliku Adele de Otero.

Prošlo je tri dana od kada se začulo kucanje na vratim a. Ha- ime Astarloa se vratio iz svojeg jutarnjeg obilaska, i m alo se od- m arao pre nego što će sići da ruča u svojoj krčm i u G lavnoj ulici.

U košulji, dok je trljao lice i ruke kolonjskom vodom da bi ublažio osećaj vrućine, čuo je zvono i zastao je iznenađen; nije nikoga očekivao. Brzo je prešao češljem kroz kosu i obukao svoj svileni ogrtač, uspom enu iz boljih vrem ena, čiji je levi rukav već duže vrem ena iziskivao jedno dobro štepanje. Izašao je iz spava- će sobe, prošao kroz m ali salon, koji mu je takođe služio i kao kabinet, i otvorivši vrata ugledao je lice A dele de O tero.

- D obar dan, gospodine A starloa. M ogu li da uđem?U njenom glasu nazirala se blaga poniznost. Nosila je odeću

za izlazak nebo plave boje, sa velikim izrezom , i sa belom čip- kom na m anžetnam a, na vratu i obodu suknje. Na glavi je imala

fini slam nati šešir, ukrašen buketićem Ijubičica koje su se slaga- le sa njenim očim a. U rukam a, preko kojih su bile rukavice ukra- šene istom čipkom kao što je ona na odeći, đržala je m ajušni pla- vi suncobran. Bila je m nogo lepša nego u svom elegantnom sa-

lonu u ulici Rianjo.

Učitelj mačevanja

U čitelj m ačevanja je za trenutak ok levao . zbunjen njenim neočekivanim pojavljivanjem .

- N aravno, gospođo - rekao je jo š uvek se ne povrativši od iznenađenja. - Hoću reći... Svakako, jasno .

- Učinite mi čast.

G estom ruke je pozvao da uđe, iako mu je prisustvo devoj- ke, posle oštrog završetka n jihovog razgovora od pre neki dan, izazivalo izvesno osećanje stida. K ao da je naslućivala njegovo duševno stanje, poklonila mu je jedan oprezan osm eh.

- H vala što ste me prim ili, don H aim e - ljubičaste oči su ga

prodorno gledale kroz dugačke trepavice, povećavajući uznem ire- nost učitelja m ačevanja. - P lašila sam se da ... Ipak, nisam dru- go ni očekivala od vas. Srećna sam što se nisam prevarila.

H aim eu A starloi trebalo je nekoliko sekundi da shvati da se ona plašila da će jo j zalupiti vrata ispred nosa, i ova m isao ga je zapanjila; on je bio, pre svega, kavaljer. S druge strane, devojka je izgovorila njegovo krsno ime po prvi pu t, i ovo je doprinelo da se stari učitelj m ačevanja razvedri i vrati svojoj uobičajenoj učtivosti da bi sakrio svoju pom etenost.

- D opustite, gospođo.

Pozvao je galantnim pokretom ruke da prođe kroz m alo pred- soblje i uđe u salon. A dela de O tero se zaustavila na sredini ša- rolike m račne sobe, radoznalo posm atrajući predm ete koji su pri- čali priču o životu H aim ea A starloe. Sasvim neusiljeno prelazila je prstom po koricam a m nogobrojnih knjiga poređanih po prašnja- vim policam a od hrastovine: desetak starih traktata o m ačevanju,

ukoričene podlistke čiji su autori D im a, V iktor Igo, B alzak... Tu je bio i Pcm ilelni svet, jedan puno korišćen H om er, Hujnrih od O fterdingem i od N ovalisa, razni naslovi Šatobrijana i V injija, kao i različiti tom ovi R uspniva i tehnički traktati o vojnim kam panja- ma Prve im perije; najviše su bili prisutni rukopisi na francuskom . Don H aim e se izvinio za trenutak i, o tišavši u spavaću sobu, za- m enio je ogrtač jednim žaketom , vezujući najbrže što je m ogao jednu kravatu oko okovratnika svoje košulje. Kada se vratio u sa-

Arturo Peres Revertc

lon, m lada žena je posm atrala staro ulje na platnu, potam nelo od vrem ena, okačeno na zid između starih m ačeva i zarđalih bode-

ža.- Neki rođak? - upitala je pokazujući na lice mladog čove-

ka, m ršavog i ozbiljnog koji ih je posm atrao sa slike. Osoba je bila obučena po modi s početka veka, a njene izražajne oči po- sm atrale su svet kao da je u njemu bilo nečega što ga nije bas potpuno ubedilo. Široko čelo i izraz dostojanstvene ozbiljnosti.

koju su odražavale njegove crte lica, potvrđivale su sličnost sa

don H aim eom A starloom .- T o je moj otac.A dela de O tero je skrenula pogled sa portreta na don Hai-

m ea, a zatim se ponovo vratila na portret, kao da želi da potvr-

di istinitost njegovih reči. Izgledala je zadovoljna.- Lep čovek - rekla je svojim prijatnim , blago prom uklim

glasom . - Koliko godina je im ao kada je ova slika urađena?- Nije mi poznato. Poginuo je u trideset prvoj, dva m eseca

pre nego što sam se ja rodio, u borbi protiv N apoleonovih trupa.- Bio je vojnik? - devojka je izgledala istinski zainteresova-

na za ovu priču.- Ne. Bio je aragonski vitez, jedan od onih preponosnih Iju-

di kojim a se nije sviđalo da im naređuju da urade ovo ili ono... O tišao je u planinu sa grupom svojih istom išljenika i ubijao je Francuze sve dok oni nisu ubili njega - glas učitelja m ačevanja odražavao je dirnutost jednim dalekim ponosnim sećanjem . - Pri- čaju da je umro sam , progonjen kao pas, vređajući na izvrsnom francuskom vojnike koji su ga opkoljavali svojim bajonetim a.

Još jedan trenutak njen pogled je ostao prikovan za portret, od koga nije odvajala oči sve vreme dok je slušala priču. Blago je grickala donju usnu, zam išljena, dok je na spoju njenih usana i dalje lebdeo neizbrisiv zagonetni osm eh m alog ožiljka. Zatim se polako okrenula prem a starom učitelju m ačevanja.

- Znam da vam moje prisustvo ovde nije prijatno, don Hai-

Učitelj mače vanja 47

On je ponovo skrenuo pogled, ne znajući šta da odgovori. Ade- la de Otero je skinula slamnati šešir, stavljajući ga zajedno sa sun- cobranom na radni sto koji je bio prekriven papirima u neredu. Ko-

sa joj je bila podignuta u punđu, kao i prilikom prvog susreta. Ha- ime Astarloa je pomislio kako je plava boja njene odeće davala jed- nu neobičnu notu strogoj atm osferi njegovog kabineta.

- M ogu li da sednem ? - glas je zvučao ushićeno i zavodnič- ki. Bilo je očigledno da ovo nije bio prvi put da poseže za ovim oružjem . - Pošla sam u šetnju ali m e je savladala ova vrućina.

M aestro je prom rm ljao na brzinu izvinjenje zbog svoje ne- spretnosti, pozivajući je da se odm ori na kožnoj, istrošenoj fote- Iji u legnutoj od duge upotrebe. Sebi je prim akao jednu klupicu, sm eštajući se na pristojnoj udaljenosti, ukočen i oprezan. Re.šen da ne dopusti da bude navučen na teren čije je opasnosti predo- sećao, rekao je hrapavim glasom :

- R ecite, gospođo De O tero.

H ladan i učtiv ton je izazvao osm eh kod lepe neznanke. Za- što je , iako je znao njeno im e, razm išljao je don H aim e, sve što je okruživalo tu ženu izgledalo obavijeno velom tajne? Z aista pro- tiv svoje volje, osećao je kako je ono što je na početku bila sa- mo iskra radoznalosti sada narastalo u njegovoj unutrašnjosti, osvajajući velikom brzinom sve više prostora. U činio je napor da obuzda svoja osećanja dok je očekivao odgovor. O na nije odm ah progovorila, već je odugovlačila sa spokojem koji je učitelja ma- čevanja razdraživao. L jubičaste oči su lutale po sobi kao da su očekivale da u njoj otkriju znake po kojim a će proceniti čoveka

ispred sebe. Don Haime je ovo iskoristio da prouči te crte lica koje su toliko zaokupljale njegove tnisli zadnjih dana. M esnate usne, lepog oblika, pođsećale su na neko ukusno voće crvenog

ploda presečeno nožem . Još jednom je pom islio kako je ožiljak na spoju usana, um esto da ih poružni, činio posebno privlačnim , dajući im jednu notu neobjašnjive silovitosti.

Od kako se ona pojavila na vratim a, Haime A starloa se pri- prem io da, kakvi god bili njeni argum enti, potvrdi svoje početno

4S Arturo Pcres Reverte

odbijanje. Žene nikada. O čekivao je m olbe, žensku govorljivost, korišćenje suptilnih lukavosti svojstvenih lepšem polu, pozivanje na određena osećanja... Ništa od ovog neće upaliti, obećao je sa- m om e sebi. Sa dvadeset godina manje m ožda bi pokazao više za- interesovanosti i popustljivosti, podstaknut neospornom očarano-

šću koju je dama u njemu probudila. Ali bio je već suviše star da bi takve okolnosti prom enile njegovu odluku. Ništa nije mo- gao očekivati od ove dame koja mu je upućivala m olbu; u nje-

govim godinam a, em ocije koje je u njem u budila njena blizina m ogle su u nekim trenucim a biti uznem irujuće, ali ih je bez sum- nje m ogao kontrolisati. Haime A starloa je rešio da bude opet uč- tiv ali nepokolebljiv pred onim što mu je izgledalo kao detinjast ženski hir; ali apsolutno nije očekivao pitanje koje je usledilo:

- Kako biste vi, don H aim e, odgovorili ako bi u toku dvo-

boja vaš protivnik izvršio dupli napad iz treće pozicije?U čitelj m ačevanja je verovao da je loše čuo. Nagao se na-

pred, kao da želi da zatraži izvinjenje, i zaustavio se na pola, iz-

nenađen i zbunjen. Prešao je rukom preko čela , spustio ruke na kolena i ostao da gleda Adeiu de O tero kao da zahteva obja-

šnjenje. O vo je bilo sm ešno.- Pardon?O na ga je gledala, zabavljena, sa jednom iskrom zlobe u oči-

m a. Njen glas je odisao zbunjujućom čvrstinom .- Volela bih da čujem vaše uvaženo m išljenje, don Haime.U čitelj je uzdahnuo, m eškoljeći se na klupici. Sve mu je ovo

bilo đavolski neobično.- Stvarno vas interesuje?- Naravno.Don Haime je prim akao ruku ustim a da priguši kašljucanje.- Dobro... Ne znam u kojoj m eri... Hoću reći da dobro, na-

ravno, ako m islite da ova tem a... Dupli napad iz treće, rekli ste? Na kraju krajeva, to je bilo pitanje kao i svako drugo, a ipak neo- bično, je r je poticalo od nje. A m ožda i ne tako neobično, nakon svega. - Dakle, pretpostavljam da moj protivnik sim ulira da će

UčitcJj mačevanja

da ubode iz treće, suprotstavio bih mu se udarcem polovinom ma- ča. Razum ete? To je prilično elem entarna stvar.

- A ako on na vaš udarac polovinom m ača odgovori napa- dom i m om entalnim ubodom iz treće pozicije?

U čitelj je pogledao devojku, ovog puta sa vidljivim čuđenjem . N avela je tačno kojim udarcem treba uzvratiti.

- U tom slučaju - rekao je - zaustavio bih se četvrtom , za- dajući m om entalni ubod iz četvrte. - O vaj put nije dodao: „R az-

um ete?” Bilo je jasno da je A dela de O tero razum ela. - T o je je- dini m ogući odgovor.

O na je zabacila glavu sa neočekivanom veselošću, kao da će početi glasno da se sm eje, ali se sam o tiho nasm ešila. Z atim ga je pogledala sa zanosnim osm ehom .

- Hoćete da me prevarite, don H aim e? Ili me kušate...? Vi znate savršeno dobro da ovo nije jed in i m ogući odgovor. Č ak ni- je sigurno ni da li je najbolji.

U čitelj nije m ogao da prikrije svoju pom etenost. N ikada nije zam išljao da će im ati ovakav razgovor. N ešto mu je govorilo da zalazi na nepoznat teren, ali je istovrem eno osetio da ga obuzi- ma neodoljiv im puls profesionalne radoznalosti. Z ato je rešio da m alo spusti loptu, što je bilo neophodno da bi se nastavila igra da bi video kako će se sve to završiti.

- Da li sugerišete m ožda neku alternativu , gospođo? - upi- tao je sa sum njičavošću ne tolikom da bi bila uvredljiva. M lada žena je klim nula g lavom , sa izvesnim zanosom , i u njenim oči- ma zablistao je nalet uzbuđenja koji je naterao H aim ea A starlou da se dobro zam isli.

- Predlažem najm anje dve - odgovorila je sa sigurnošću ko- ja nije ostavljala m esto sum nji. - M ogla bih se zaustaviti kao vi u četvrto j, ali udarajući u vrh floreta svog neprijatelja i zadajući mu zatim udarac iz četvrte u ruku. Da li vam to deluje ispravno?

Don H aim e je m orao .p riznati, s teškom m ukom , da je to bi- lo ne sam o ispravno, nego briljantno.

- Ali govorili ste o drugoj m ogućnosti - rekao je.

Arturo Peres Keverte

- Tako je - Adela de O tero pričala je pokrećući desnu rukukao da izvodi pokrete floretom . - Zaustaviti se u četvrtoj i boč- ni udarac. Složićete se sa mnom da je svaki udarac brži i efika- sniji ako se zada u istom pravcu u kom e je bila odbrana. Oba

m oraju praviti samo jedan pokret.- Udarac sa strane nije lako izvesti - sada je don Haime bio

zaista zainteresovan. - Gde ste to naučili?

- U Italiji.- K o je bio vaš učitelj m ačevanja?- N jegovo ime nije važno - osm eh m lade žene je ublažavao

njeno odbijanje. - Dovoljno je reći da je sm atran jednim od naj- boljih u Evropi. On mi je pokazao devet pozicija, njihove razli-čite kom binacije i kako se odbraniti od njih. Bio je to strpljiv čo-vek - naglasila je pridev sa značajnim pogledom - i nije sm atrao

nečasnim da pokaže svoju veštinu jednoj ženi.Don Haimeu je više odgovaralo da pređe preko ove aluzije.- Koja je osnovna odlika izvođenja bočnog uboda? - upitao

je gledajući je u oči.- Dobijanje istog iz odbram benog stava.

- K ako se izbegava?- Spuštajući oštricu nadole.- K ako se sprečava bočni ubod?- Drugom i četvrtom niskom . O vo mi izgleda kao polaganje

isp ita, don Haime.- I jeste ispit, gospođo O tero.O boje su zastali posm atrajući se ćutke, sa tako um ornim iz-

gledom kao da su zaista ukrstili florete . Učitelj je tem eljno osm o- trio mladu ženu, prvi put obrativši pažnju na njenu desnu ruku, koja, iako jaka, nije izgubila ništa od ženske gracioznosti. Izraz

njenih očiju , kretnje koje je pravila dok je opisivala pokrete flo- retom , dovoljno su govorili. Haime A starloa je znao, iz iskustva, da uoči znake na osnovu kojih se m ogao prepoznati dobar m ače- valac. Uputio je sebi nemo prebacivanje zato što je dozvolio da

ga njegove predrasude tako zaslepe.

Učitelj mačevanja

N aravno, do tada se sve odvijalo na polju čiste teorije; i sta- ri učitelj m ačevanja je shvatio da je sada bila neophodna prove-

ra praktične prim ene tog znanja. Luckasto. Ta đavolska m lada že- na bila je na ivici da postigne nem oguće: da probudi u njem u, posle trideset godina obavljanja profesije, želju da ukrsti m ač sa jednom ženom . Sa njom .

A dela de O tero ga je gledala ozbiljno , očekujući njegovu pre- sudu. Don H aim e je progovorio hrapavim glasom :

- M oram priznati sa dužnim poštovanjem da sam iznenađen.Mlada žena nije odgovorila, niti je napravila bilo kakav gest.

Delovala je neosetljivo , kao da je iznenađenost učitelja m ačeva- nja bilo nešto sa čim e je unapred računala, ali to nije bio cilj nje- nog dolaska u njegovu kuću.

Haime A starloa je doneo odluku, ali duboko u sebi nije hteo za sada da preispituje lakoću sa kojom se predao.

- O čekujem vas sutra u pet popodne. A ko rezultat probe bu- de zadovoljavajući, odredićem o datum za učenje uboda od dve stotine škuda. N astojte da dođete... - pokazao je na odeću dok je osećao neprijatnu navalu osećanja stida. - Hoću da kažem da po- kušate da se obučete na odgovarajući način.

O čekivao je radostan uzvik, pljeskanje rukam a ili nešto slič- no; bilo koju od uobičajenih reakcija kojim a je bila sklona žen- ska priroda kada bi izražavala svoja osećanja. Ali je ostao razo- čaran. A dela de O tero ga je sam o pažljivo pogledala, ću tke, sa jednim zagonetnim izrazom koji je , bez ulaženja u uzrok, izazvao kod učitelja m ačevanja sasvim besm islenu drhtavicu.

Pri svetlosti petrolejke poigravale su senke u sobi. Haime A starloa je ispružio ruku da bi okrenuo točkić kojim se pokretao litilj sve dok se svetlost nije pojačala. Povukao je jo š dve linije olovkom na parčetu papira, crtajući tem e jednog ugla, a ivice je spojio jednim lukom . Sedam deset pet stepeni, m anje-više. T o je bila linija ograničenja do koje je trebalo da se kreće floret. Zapi- sao je cifru i uzdahnuo. Polovina udarca iz četvrte bez povlače- nja; m ožda je to bio pravi put. A šta posle? Protivnik će krenu-

52 Arturo Percs Rcvertc

ti iz četvrte. logično. Stvarno bi to u rad io ’ Dobro, bilo je više načina da se prodre do njega. O nda bi se odm ah trebalo vratiti u treću, možda polovinom udarca, lažnim napadom bez povlačenja... Ne. To je bilo suviše očigledno. O stavio je olovku na stolu, po- dražavajući pokret floretom , gledajući senku na zidu. O beshrabre- no je pomislio da je to besm isleno; da se uvek završavalo klasič- nim , poznatim pokretim a. koji su se mogli predvideti i izbeći od

strane protivnika. Savršen ubod bio je nešto drugo. M oralo je to biti nešto sigurno i brzo kao m unja, neočekivano, nem oguće za

odbranu. A li, šta?Na policam a, svetlost petrolejke je ostavljala blage sjajne od-

raze na koricam a knjiga. K latno sata se m onotono ljuljalo; njego-

vo tiho tik-tak bilo je jedini zvuk koji je ispunjavao sobu kada se olovka nije kretala po papiru. N ekoliko puta je lupnuo o sto, duboko uzdahnuo i pogledao kroz otvoren prozor. Krovovi Nla- drida bili su samo izm ešane senke, jedva vidljive pod tankim zra-

kom m ladog m eseca, finim kao srebrna nit.Trebalo je odbaciti pokret iz četvrte. Uzeo je opet olovku, iz-

grickanu sa gornje strane, i nacrtao nove linije i lukove. M ožda odgovoriti jednim kontranapadom iz treće sa floretom nadole i te-

lom oslonjenim na desni bok...To je bilo opasno, je r se izvršilac ovog pokreta izlagao ubo-

du pravo u lice. Rešenje je , prem a tom e, bilo da se zabaci glava unazad i napadne iz treće... Kada napasti? N aravno, u trenutku kada protivnik podigne nogu, do kraja zabosti floret iz treće ili četvrte u ruku. Tapkao je prstim a po papiru, ozlojeđeno. O vo ni- je vodilo nikuda; odgovor na oba napada bio je u svakoj raspra- vi o m ačevanju. Šta se drugo m oglo učiniti nakon napada iz tre- će? Povukao je nove linije i lukove, obeležio stepene, proverio u beleškam a i knjigam a poređanim na stolu. N ijedno rešenje nije mu izgledalo adekvatno; sva su bila daleko od toga da predsta-

vljaju osnovu koja je bila neophodna za taj ubod.N aglo je ustao, bacio stolicu pozadi i uzeo petrolejku ponev-

ši je sa sobom u salu za m ačevanje. Stavio ju je na pod pored

Učiteij mačevanja

jednog od ogledala, skinuo je kućni ogrtač i uzeo jedan floret. Svetlost koja ga je osvetljavala odozgo pravila je neobične senke

na njegovom licu, te je delovao kao neka u tvara. N apravio je ne- koliko pokreta u pravcu vlastitog odraza. K ontranapad iz treće. Ubod. T reći pu t je dodirnuo vrhom floreta svoj odraz, koji je pra-

vio iste pokrete u ogledalu. K ontranapad. U bod. M ožda dva uza- stopna lažna napada. Dobro. Ali šta posle?... Besno je stegao zu- be. M ora da je postojao neki put!

U daljin i, sat na pošti otkucao je tri sata. U čitelj m ačevanja se zaustavio , izdahnuvši vazduh iz p luća. Sve ovo bilo je đavol- ski besm isleno. Ni sam Lusijen de M ontespan to ne bi uspeo.

- Savršen ubod ne postoji - obično je govorio m aestro nad m aestrim a kada bi mu postavili to p itanje. - Ili, da budem o tač- niji, postoje m nogi. Svaki udarac koji dostiže svoj cilj je savršen, ali ne postoji ništa vi.še. Svaki ubod floretom m ože se sprečiti od- govarajućim pokretom . D akle, dvoboj izm eđu dva dobro obučena m ačevaoca m ogao bi da se produži u nedogled... D ogađa se da sudbina, koja voli da začini stvari nepredvidivim događajim a, za- vršava odlukom da ovo m ora imati svoj kraj, i čini da jedan od dva protivnika, ranije ili kasnije, načini g rešku. Pitanje leži, da- kle, im ajući u vidu dejstvo sudbine, ko će u toku dvoboja prvi načiniti grešku. Sve drugo je fantazija.

Haime A starloa nikada nije pristao da bude ubeđen u ovo. N astavio je da sanja o m aestralnom ubodu, A starloinom ubodu, o njegovom G ralu . O va njegova jed ina am bicija, da otkrije pouz- dan, nepogrešiv pokret, uznem iravala mu je dušu jo š od njegove rane m ladosti, u dalekim vrem enim a vojne škole, kada je rešavao da pristupi vojsci.

V ojska. K oliko bi drugačiji bio njegov život! M ladi oficir sa povlašćenim položajem sina jednog heroja rata za nezavisnost, sa početkom karijere u K raljevskoj gardi u M adridu, onoj istoj u ko- joj je služio Ram on M arija N arvaes... K arijera koja je obećavala bila je pred A starloom , a sasečena je u korenu zbog jedne mla- dalačke ludosti. Jer je bio jednom jedan veo od čipke iza koga

Arturo Peres Reverte

su sijala dva oka crna kao ugarak, i jedna fina bela ruka koja je Ijupko mahala lepezom . Jer je bio jednom jedan m ladi oficir zaljubljen do ušiju, i bio je , kako se obično dešavalo u ovakvim pričam a, onaj treći, protivnik koji mu je drsko stao na put. Bilo je jedno svitanje hladno i m aglovito, zveckanje sablji, jedan uz- dah i jedna crvena m rlja, na košulji natopljenoj znojem , koja se

širila a da niko nije m ogao zaustaviti krvarenje. Bio je jedan bled, ošam ućen m ladić, koji je sa nevericom posm atrao ovaj prizor, okružen ozbiljnim licim a prijatelja koji su mu savetovali da po- begne, da bi sačuvao slobodu koju je ova tragedija dovodila u pi- tanje. Zatim , prelazak granice jednog kišnog popodneva, voz ko- ji je ju rio prem a severoistoku kroz zelena polja, pod olovnim ne- bom . I jedan bedni pansion pored Sene, u nekom sivom i njemu

nepoznatom gradu koga su zvali Pariz.Jedan slučajni poznanik, azilant koji je tam o im ao dobre po-

zicije, preporučio ga je za učenika Lusijenu de M ontespanu, tada najuglednijem nastavniku m ačevanja u Francuskoj. Zainteresovan pričom o dvoboju ovog m ladića, gospodin De M ontespan ga je uzeo kod sebe u službu pošto je otkrio kod njega priličan talenat za m ačevalačku veštinu. Zaposlen kao pom oćnik, H aim e A starloa je im ao za zadatak na početku da ponudi m ušterijam a peškire, da održava oružje i izvršava sitne zadatke koje bi mu poverio mae- stro. K asnije, kako je napredovao, davani su mu neki drugorazred- ni poslovi, ali već u direktnoj vezi sa m ačevanjem . Dve godine kasnije, kada se M ontespan preselio u Austriju pa u Italiju, mla- di pom oćnik mu se pridružio na tom putovanju. Upravo je bio napunio dvadeset četiri godine i bio je fasciniran B ečom , Mila- nom , Napuljem i, pre svega, Rim om gde su obojica provela du- že vrem e u jednoj od najpoznatijih sala grada na T ibru. Ubrzo je

M ontespan stekao ugled i u ovom stranom gradu, gde je njegov klasičan i odm eren stil, najfiniji prim er čistote stare francuske škole, koji je odisao m aštovitošću i slobodom pom alo anarhičnih pokreta, bio cenjen od strane italijanskih učitelja m ačevanja. Tu je , zahvaljujući svom ličnom talentu, H aim e A starloa sazreo u

Učitelj mačevanja 55

društvu kao savršeni kavaljer i savršen m ačevalac, uz svog učite- lja, za koga je bio vezan nežnom privrženošću , i za koga je oba- vljao poslove pom oćnika i sekretara. G ospodin M ontespan mu je poveravao učenike nižeg ranga, ili one sa kojim a treba početi od osnovnih pokreta da bi kasnije bili predati na brigu uglednom pro- fesoru.

U Rim u se Haime A starloa zaljub io po drugi put, i tu je ta- kođe im ao svoj drugi pravi dvoboj. O vaj put dvoboj i zaljublje-

nost nisu bili u m eđusobnoj vezi; ljubav je bila strasna i bez po- sledica, i išla je svojim prirodnim tokom . Što se tiče dvoboja, odr- žan je po najstrožim pravilim a važećeg društvenog kodeksa, sa jednim rim skim plem ićem koji je jav n o doveo u pitanje profesi- onalne vrline Lusijena de M ontespana. Pre nego što je stari ma-

estro poslao svoje sekundante, m ladi A starloa ga je pretekao, ša- ljući svoje čoveku koji ga je uvredio , izvesnom Leonardu Kapo- feratu. S tvar se razrešila dosto janstveno , floretim a, u gustoj boro- voj šum i u Lasiju i sa savršenim form alnim klasicizm om . Kapo-

ferato, koji je bio na glasu kao opasan m ačevalac, m orao je pri- znati, bez obzira na svoj sud o hrabrosti gospodina M ontespana, da je njegov pom oćnik i učenik sin jore A starloa bio dovoljno vešt da mu zada dva uboda čeličnom oštricom u ram e, napravivši mu i ranu u plućim a koja nije bila sm rtna, ali je bila prilično teška.

Tako su protekle tri godine kojih se H aim e A starloa uvek se- ćao sa osobitim zadovoljstvom . A li, u zim u 1839-e, M ontespan je prim etio prve sim ptom e bolesti od koje će par godina kasnije um reti, i rešio je da se vrati u Pariz. H aim e A starloa nije želeo da napusti svog m entora, i obojica su se vratili u prestonicu Fran- cuske. Kada su stigli tam o, sam učitelj je posavetovao svog šti- ćenika da se osam ostali, obavezujući se da će mu dati podršku za ulazak u zatvoreni krug učitelja m ačevanja. Posle nekog razum - nog vrem ena, Haime A starloa, koji je tek napunio dvadeset se- dam godina. prošao je zadovoljavajuće ispit na A kadem iji oružja u Parizu, najuglednijoj u to vrem e. i dobio je diplom u koja mu je nadalje dozvoljavala da nesm etano obavlja profesiju koju je bio

56 Arturo Peres Reverte

izabrao. Tako je postao jedan od najm lađih učitelja Evrope, i ia- ko je upravo njegova mladost izazivala izvesnu suinnju kod od- ređenog broja klijenata, koji su bili naklonjeniji profesorim a čije su godine, izgleda, garantovale njihovo veće znanje, njegova veština i tople preporuke gospodina M ontespana su mu om ogući- le da uskoro skupi priličan broj uvaženih učenika. U svojoj sali okačio je jedan stari grb plem stva A starloinih: amblem od srebra na zelenoj pozadini. sa natpisom Na m ene. Bio je Spanac, isticao

je svoje zvučno plem ićko prezim e, i im ao je solidno pravo da is- takne svog grb. S obzirom na to da su mu sve ove okolnosti išle na ruku, ovom novom učitelju m ačevanja bio je više nego zaga-

rantovan uspeh u Parizu tog vrem ena. S tekao je novac i iskustvo. Takođe, u to vreme je uspeo da usavrši, uvek u potrazi za geni- jalnim udarcem , jedan ubod koji je bio njegovo otkriće, čiju je tajnu ljubom orno čuvao, do dana kada je na insistiranje prijatelja i klijenata bio prinuđen da ga uključi u repertoar vrhunskih ubo- da koje je nudio svojim učenicim a. To je bio taj čuveni ubod vre- dan dve stotine škuda, kojim je stekao opštepoznat ugled među učesnicim a duela iz visokog društva, koji su sa zadovoljstvom plaćali ovu sumu kada su to sm atrali neophodnim da bi pobedili u dvobojim a časti suočeni sa iskusnim protivnicim a.

Dok je boravio u Parizu, Haime A starloa je održavao blisko prijateljstvo sa svojim starim učiteljem , koga je redovno poseći- vao. Č esto su imali m eđusobne duele, iako je bolest starog mae- stra uzim ala sve više m aha. Tako je došao i dan, posle šest uza- stopnih napada, kada je Lusijen de M ontespan bio pobeđen, a da

dugm e na vrhu njegovog floreta nije uspelo ni da okrzne oklop njegovog učenika. Na šesti udar, Haime A starloa se zaustavio kao udaren grom om , i bacio je svoj floret na zem lju prom rm ljavši

m učno izvinjenje. Ali stari profesor se sam o tužno osm ehnuo.- Eto, - rekao je - učenik je uspeo da prevaziđe učitelja. Ne-

maš više šta da učiš. Cestitam .Nikada se to više nije pom injalo, ali to je bio zadnji put da

su m eđusobno ukrstili m ačeve. Par m eseci nakon toga, kada ga

Učitelj mačevanja 57

je m ladić posetio , M ontespan ga je prim io sedeći pored kam ina, pokrivenih nogu u kolicim a. Tri dana kasnije zatvorio je svoju Akadem iju m ačevanja, p reporučivši svim svojim učenicim a Hai- m ea A starlou. Laudanum ' nije više m ogao da mu olakša bol i

predosećao je svoju skoru sm rt. U pravo je doprlo do njegovih uši- ju da njegov stari učenik im a nov sukob, dvoboj flo retim a sa iz-

vesnom osobom koja je d ržala časove m ačevanja ne posedujući diplom u A kadem ije. O naj ko bi se usudio da uradi tako nešto bez

ispunjavanja potrebnih uslova, izazivao je nezadovoljstvo profesi- onalnih učitelja, i tim e bi sebe uvukao u težak sukob. T akav je

slučaj bio ovde i A kadem ija, vrlo dosledna kada su bile u pita- nju stvari ove vrste, odlučila je da razreši ovo pitanje. Č ast da brani svoju kuću pala je na najm lađeg člana, H aim ea A starlou.

Profesor i stari učenik dugo su pričali o ovom e. M ontespan

je došao do dragocenih saznanja o osobi koja je izazivač sukoba, koju su zvali Zan de R olandi, i koji je , po tadašnjim ob ičajim a, načinio branitelja časti A kadem ije svojim protivnikom . Z adavao je udarce dobro , ali ne izuzetno, ali je imao neke tehničke nedo- statke koji su se mogli iskoristiti na njegovu štetu. Bio je levo- ruk, i iako je ovo im alo važnosti za H aim ea A starlou, koji je na- vikao na protivnike koji se bore desnom rukom , M ontespan nije sum njao da će m ladić izaći iz dvoboja kao pobednik.

- Mora.š imati na um u, sine m oj, da jedan levak nije toliko sposoban da dobija na vrem enu; niti da zada bočni udarac, zbog poteškoća koje im a da bi zauzeo pravu poziciju... Sa tim Rolan- d ijem , odbrana treba da bude iz četvrte ka spolja, bez ikakve sum - nje. Slažeš li se?

- Da, m aestro.- Sto se tiče udaraca, seti se, po mojim saznanjim a, kada se

m anipuliše levom rukom ne m ože se imati jasan profil njegove odbrane. lako u početku obično diže šaku pet-šest santim etara vi- še od protivnika. u jeku borbe završava spuštanjem ruke. Čim vi- diš da spušta ruku, ne oklevaj da mu na vreme zadaš ubod.

1 a lkoholna tinktura op ijum a - prim .prev .

Arturo Peres Keverte

Haime Astarloa je nabrao obrve. Iako ga je stari profesor pre-

zirao, Rolandi je bio okretan čovek:- Rekli su mi da dobro parira na maloj distanci...

Montespan je zavrteo glavom:- Budalaštine. Oni koji to tvrde gori su od Rolandija. I šta

sad ti... Nemoj mi reći da te zabrinjava taj lakrdijaš!Mladić je pocrveneo pred ovakvim laskanjem.- Vi ste me učili da ne potcenjujem nijednog protivnika.

Starac se blago osmehnuo:- Vrlo ispravno. A takođe sam te naučio i da ih ne precenju-

ješ. Rolandi je levoruk, i ništa više. Ovo, što za tebe predstavlja važnu činjenicu, takođe je i prednost koju moraš iskoristiti. Ovoj

osobi nedostaje preciznosti. Ti se pobrini da mu na vreme zadaš ubod čim vidiš da spušta ruku, jer on će odmah napraviti pokret

da se pokrije, parira, zada iznenadan udarac, ili se povuče. U bi-lo kojem od ovih slučajeva, predupredi njegove pokrete dok spu- šta ruku dole, ili kada diže nogu. Ako iskoristiš tu priliku da mu zadaš udarac, pobedio si ga i pre nego što je učinio poket do kra- ja; jer ti ćeš napraviti samo jedan pokret dok on pravi dva.

- Tako će biti, maestro.- Ni malo ne sumnjam u to - zadovoljno je odgovorio sta-

rac. - Ti si najbolji učenik koga sam imao; najhladnokrvniji i naj- pribraniji sa floretom ili sabljom u ruci. U sukobu koji te očeku- je znam da ćeš ostati dostojan svog i mog imena. Ograniči se na desne jednostavne udarce, jednostavne odbrane, u krug i polukrug, i pre svega na kontraudarce i duplu kontru iz četvrte. 1 ne okle- vaj da upotrebiš levu ruku u odbijanju udarca onda kada proce- niš da je to potrebno. Estete ne savetuju ovo jer kažu da naruša- va gracioznost; ali u duelima gde se život stavlja na kocku, ne

treba izostavljati nijedan vid odbrane, kada god nije u suprotno-

sti sa kodeksom časti.Susret je bio tri dana kasnije u šumi Vinsen, pred puno pu-

blike koja se držala na odstojanju. Stvar je postala javne prirode dobijajući čak i odlike društvenog događaja , i čak su ga i novi-

Učhelj mačevćin ja 59

ne pominjale. Već prisutnima se priključilo mnoštvo radoznalaca, koji su zadržani iza određene linije od strane snaga reda koje su

tu poslate. lako su postojala pravila koja su zabranjivala duel, s obzirom na to da je bila u pitanju reputacija francuske Akademi- je , zvanične instance su odlučile da daju dozvolu za ovaj doga-

đaj. Neko je kritikovao to što je za branioca časti bio odabran Spanac; ali, na kraju krajeva, Haime Astarloa je bio učitelj koji je završio Akademiju u Parizu, i već duže vremena je živeo u

Francuskoj, a njegov mentor je bio čuveni Lusijen de Montespan: °va tri argumenta ubedila su i one najuzdržanije. Između publike i sekundanata, obučenih u crno sa svečanim izrazom lica, nalazi- li su se redom svi nastavnici mačevanja iz Pariza, i neki koji su došli iz unutrašnjosti da prisustvuju ovom događaju. Sam o je ne-

dostajao stari Montespan, kome su lekari doslovce zabranili bilo kakav izlazak.

Rolandi je bio tamnoput, sitnog tela, malih živahnih očiju. Prešao je četrdesetu i imao je retku kovrdžavu kosu. Z nao je da ne uživa naklonost publike i istinski je želeo da se što pre uda- Iji sa ovog mesta. Međutim, događaji su ga uvukli u sve ovo na takav način da mu nije preostao drugi izlaz nego da se bori. ili da beži od nekog ludaka koji bi ga proganjao po celoj Evropi. Tri puta je odbijen za zvanje učitelja mačevanja, iako je bio spre- tan sa floretom i sabljom. Italijanskog porekla, stari vojnik konji- ce, davao je časove mačevanja u bednoj straćari da bi izdržavao svoju ženu i četvoro dece. Dok su se obavljale pripreme, upući- vao je iskosa nervozne poglede u pravcu Haimea Astarloe. koji se držao spokojno i na distanci, u utegnutim crnim pantalonama i širokoj beloj košulji, što je naglašavalo njegovu vitku figuru. M ludi Don Kiliot, nazvan je u jednim novinama koje su pisale o ovom slučaju. Bio je na vrhu svoje profesije. i znao je da ima

podršku bratstva učitelja mačevanja Akademije, grupe ozbiljnih Ijudi obučenih u crno. koji su bili samo na nekoliko koraka od njega, koji su se, ne mešajući se sa gomilom, isticali sa svojim štapovima. ordenjem i šeširima.

60 Arturo Percs Keverte

Publika je očekivala divovsku borbu, ali je ostala razočarana.

Samo što je počeo dvoboj, Rolandi je fatalno spustio šaku neko- liko santimetara pripremajući se za udarac koji je trebalo da iz- nenadi njegovog protivnika. Haime Astarloa se bacio napred kroz mali otvor uz blagovremen udarac, i oštrica njegovog floreta je neometano skliznula skroz dole, u spoljašnju stranu Rolandijeve

ruke, zarivši se bez otpora u pazuh. Nesrećnik je pao unazad, vu- kući pri padu sa sobom svoj floret, i kada je bio oboren na travu, jedna četvrtina sečiva mu je virila iz ramena. Lekar koji je tu bio prisutan nije mogao da učini ništa da mu spasi život. Sa zemlje, još uvek naboden na floret, Rolandi je uputio mutan pogled svom

ubici, i izdahnuo povrativši krv.Kada je dobio ovu vest, stari Montespan je samo promrmljao

„dobro” , ne odvajajući oči od trupaca koji su pucketali u kami- nu. Umro je dva dana kasnije a da njegov učenik, koji je otišao iz Pariza dok se stvar malo ne stiša, nije stigao živog da ga vi-

di.Po povratku, Haime Astarloa je saznao od svojih prijatelja za

smrt starog učitelja. Slušao je ćuteći, bez ijednog gesta bola, i izašao je posle toga u dugu šetnju uz obalu Sene. Zadržao se du- že vreme pored Luvra, posmatrajući prljavu bujicu koja je tekla ispod njega. Bila je već noć kada je izgledalo da se povratio i uputio se svojoj kući. Sledećeg jutra je saznao da mu je Monte- span testamentom ostavio jedinu dragocenost koju je posedovao: svoje staro oružje. Kupio je buket cveća, iznajmio zatvorenu kočiju i otišao na groblje Per Lašez. Tam o, na bezimenu nadgrob-

nu ploču od sivog kamena, ispod koje je ležalo telo njegovog uči- telja, ostavio je cveće i floret kojim je ubio Rolandija.

Sve ovo se dogodilo pre skoro trideset godina. Haime Astar- loa je posmatrao svoj odraz u ogledalu sale za mačevanje. Nagi- njući se, uzeo je petrolejsku lampu i zagledao je pažljivo svoje lice, boru po boru. Montespan je umro sa pedeset devet godina, imajući samo tri više nego što je on imao sada, i zadnje sećanje

UčiteJj mačevanja 61

koje je čuvao na svog učitelja bila je slika starca šćućurenog po- red vatre. Prošao je rukom kroz belu kosu. Nije se kajao ni zbog

čega u svom životu; voleo je i ubijao, nikada nije učinio ni.šta što bi bilo u suprotnosti sa njegovim vlastitim kodeksom časti; čuvao je dragocena sećanja dovoljna da bi se doneo sud o njegovom ži-

votu, iako su ona sačinjavala jedini njegov posed... Žalio je sa-

mo što nije imao, kao što je imao Lucijen de Montespan, neko- ga kome bi poklonio svoje oružje kada umre. Bez ruke koja bi

im dala život, bili su to samo beskorisni predmeti; mogli su za- vršiti bilo gde, u najtamnijem uglu neke male antikvarnice, pra- šnjavi i zarđali, zauvek zanemeli; mrtvi kao i njihov vlasnik. I ni- ko neće staviti floret na njegov grob.

Pomislio je na Adelu de Otero i osetio je kako ga obuzima teskoba. Postojanje žene koja je u njegov život ušla suviše kasno. Jedva da bi se usudio da prevali s mukom koju reč odmerene ne- žnosti preko svojih usahnulih usana.

GLAVA TRECANeizvesno vreme lažnog napada

Kocl vrem enski neodrectenof’, kao i svakog drugog rizicnog po-

kreio oncij ko zna dci zctdci udcircic treba clci preclvidi ncimere svog protivnika, pažljivo proučavajući njegove pokrete i im ajuci

u vidu rezultate koje oni m ogu imati.

Pola sata pre toga posmatrao je po šesti put svoj odraz u ogledalu, poprimajući zadovoljan izraz. Malo njegovih poznanika

su tako izgledali u njegovim godinama. Iz daljine je izgledao kao mladić, zahvaljujući njegovoj vitkosti i gipkosti pokreta, očuvanih stalnom vežbom u svojoj profesiji. Detaljno se obrijao svojom sta- rom engleskom britvom sa drškom od slonovače, i doterao njo- me svoje fine sede brkove brižljivije nego inače. Bela kosa, bla- go ukovrdžana na temenu, i zulufi bili su začešljani unazad sa velikom marljivošću; razdeljak, visok i sa leve strane, bio je bes-

prekoran kao da je napravljen uz pomoć lenjira.Bio je dobro raspoložen, uzbuđen kao kadet, koji oblači uni-

formu hitajući na svoj prvi sastanak. Nije mu bilo neugodno ovo skoro zaboravljeno osećanje, već mu je predstavljalo prijatnu ra- zonodu. Uzeo je svoju jedinu bočicu kolonjske vode, sipao je par kapi na ruke, a zatim pažljivo njima protrljao obraze ostavljajući na njima diskretan miris. Bore koje su okruživale njegove sive

oči skupile su se u prisan osmeh.

Ličitclj inaće vnnja

Haime Astarloa nije gajio lažne nade u vezi sa ovim susre- tom. Bio je suviše svestan situacije da bi se prepustio glupim sa-

njarenjima. Ipak, nije mu promaklo da je sve ovo imalo nekakvu

posebnu draž. Jer, prvi put u životu je imao ženu za klijenta, i

to je bila Adela de Otero, što je davalo situaciji neku posebnu

notu koju je duboko u sebi smatrao prefinjenom, ne znajući zbog

čega. Cinjenica da je njegov novi klijent pripadao suprotnom po-

lu, bila je nešto što je već prihvatio; savladavši početni otpor, od-

bacio je predrasude u jedan ćošak iz koga se jedva čulo njihovo

slabo protestovanje, a na njihovo mesto je došlo prijatno oseća- nje da se nešto novo dešavalo u njegovom do tada jednoličnom

životu. I učitelj mačevanja se prepuštao, zadovoljan, finoj igri ne- davno stečenih osećanja, čiji je on bio jedini svesni učesnik.

U četvrt do pet poslednji put je prekontrolisao kuću. U rad- noj sobi, koja mu je služila i kao primaća, sve je bilo na svom

mestu. Kućepaziteljka, koja je čistila sobe tri puta nedeljno, pa- žljivo je obrisala ogledala sale za mačevanje. u kojoj su teške zavese i pritvorena krila prozora pravili ugodan ambijent diskretne

polutame. U deset do pet se poslednji put pogledao u ogledalo i

sa par užurbanih pokreta doterao detalje na odeći za koje je sma- trao da ih treba popraviti . Bio je obučen kao i uvek kada je ra-

dio u kući: košulja, nabrane mačevalačke pantalone, čarape i plit- ke cipele od vrlo mekane kože; sve ovo je bilo bez ijedne mrlje.

Za tu priliku je obukao tamnoplavi ogrtač od engleske čoje, koji

je izašao iz mode i bio pomalo ishaban od upotrebe, ali komotan

i lagan, za koji je znao da mu daje izgled ležerne elegancije. Oko vrata je vezao finu maramu od bele svile.

Mali zidni sat samo što nije otkucao pet sati kada je seo na

sofu u svojoj radnoj sobi, prekrstio noge i otvorio rasejano jednu

knjigu koja je bila na obližnjem stočiću, pohabano izdanje u džep-

nom formatu Memocirci svete H elene. Pre.šao je dve-tri strane ne obraćajući pažnju na to što čita a zatim pogledao kazaljke sata:

pet i sedam minuta. Gunđao je kratko vreme zbog ženske netač-

M Arturo Fercs Rcverte

nosti a onda ga je obuzeo strah da se predomislila. Bio je uzne-

miren kada je čuo kucanje na vratima.Ljubičaste oči su ga gledale sa ironičnom živahnošću.

- Dobar dan, maestro.- Dobar dan, gospođo de Otero.Okrenula se prema služavki koja je čekala na vrhu stepenica.

Don Haime je prepoznao crnomanjastu devojku koja mu je otvo-

rila vrata stana u ulici Rianjo.- Dobro, Lusija. Dođi po mene za jedan sat.Služavka je predala svojoj gazdarici malu putnu torbu i, na-

činivši naklon, sišla je na ulicu. Adela de Otero je skinula priba-

daču sa šešira i spustila ga zajedno sa suncobranom u don Hai-

meove brižne ruke. Zatim je prošetala nekoliko koraka po ladnoj

sobi, zaustavljajući se kao i prethodni put kod portreta na zidu.

- Bio je lep čovek - ponovila je , kao i prethodnog dana.

Učitelj mačevanja je mnogo razmišljao o tome na koji načintreba da primi damu, opredeljujući se na kraju za strogo profesi-

onalno ponašanje. Pročistio je grlo, stavljajući do znanja Adeli de

Otero da nije bila tu da hvali crte lica njegovih predaka, i jed-

nim gestom, za koji se trudio da deluje hladno i Ijubazno u isto

vreme, pozvao je da uđe u salu, bez daljeg odlaganja. Ona ga je

pogledala na trenutak sa nehajnim čuđenjem a zatim je polako potvrdno klimnula glavom, kao poslušna učenica. Mali ožiljak na

desnoj strani zadržavao je na njenim usnama taj zagonetan osmeh

koji je toliko uznemiravao don Haimea.Kada su ušli u salu, učitelj je razgrnuo zavesu da bi dopu-

stio svetlosti da uđe u izobilju, umnožena velikim ogledalima.

Zraci sunca padali su na devojku i, odbijajući se, pravili oko nje

zlatan krug. Pogledala je oko sebe, očito zadovoljna atmosferom

ove prostorije, a na njenoj odeći od muslina svetlucao je broš lju-

bičaste boje. Učitelj je pomislio kako je Adela de Otero uvek no-

sila nešto što se slagalo sa njenim očima, koje je i te kako zna-

la da istakne.

L 'čjtcJ/ mačevanju

- Očaravajuće - rekla je sa istinskim divljenjem. Don Haime je bacio jedan pogled na ogledala, stare mačeve i drveni pod, i slegao je ramenima.

- Samo obična sala za mačevanje - usprotivio se, prikrivaju- ći da je polaskan.

Ona je odmahnula glavom; posmatrala je sopstveni odraz u ogledalima.

- Ne, ona je više od toga. Sa ovom svetlošću i starim oruž- jem na zidovima, tim starim zavesama 1 svim ostalim — njene oči su se zaustavile predugo na učitelju mačevanja, koji je skrenuo

POgled sa izvesnom sramežljivošću. - M ora da je zadovoljstvo ra- diti ovde, don Haime. Sve je tako...

- Praistorijsko?

Ona je skupila usta, kao da joj se nije dopala šala.

- Ne radi se o tome - njen blago prom ukao glas tražio je odgovarajući izraz. — Hoću da kažem da je... dekadentno — pono- vila je ovu reč kao da joj pričinjava osobito zadovoljstvo. - De- kadentno u pozitivnom smislu te reči, kao cvet koji vene u vazi; kao starinska gravura. Kada sam vas upoznala , pomislila sam da bi vaša kuća morala biti nešto u tom stilu.

Haime Astarloa je pomerio noge, uznemiren. Blizina .devoj- ke, njeno samopouzdanje koje je skoro prelazilo u drskost, ta ži- votnost kojom je odisala njena privlačna figura, izazivali su u nje- mu neobičnu pometnju. Rešio je da ne dopusti da ga povuče ča- rolija trenutka, i zato je želeo da vrati razgovor na temu zbog ko-

je su se sastali. Da bi u tome uspeo glasno je izrazio očekivanje da je ponela odgovarajuću garderobu. Adela de Otero ga je umi- rila pokazujući mu malu putnu torbu.

- Gde mogu da se presvučem?

Don Haime je verovao da je osetio skrivenu notu provokaci- je u njenom glasu; ali odbacio je ovu misao, kojom je sam sebe mučio. Možda je počinjao da se oseća preterano privučen ovom igrom, rekao je sebi, pripremivši se psihički da sa maksimalnom strogošću odbaci bilo koji znak staračke nerazboritosti kod sebe.

66 Arturo Peres Keverte

Sa savršenom ozbiljnošću pokazao je devojci vrata male sobe ko- ja je imala tu namenu, dok se pravio iznenada vrlo zainteresovan za proveravanje čvrstine jedne od dasaka koje su činile drveni pod. Kada je prošla pored njega u garderobu, pogledao je iskosa

i učinilo mu se da mu je uputila jedan nežan osmeh, prisiljava-

jući se odmah da misli kako se radilo samo o tom malom ožilj- ku, koji je utisnuo na njena usta taj varljiv izraz. Ona je pritvo- rila vrata iza sebe, ostavljajući ih otvorena jedva pet santimetara.

Don Haime je progutao pljuvačku, pokušavajući da ostane pri- bran. Maleni otvor je privlačio njegov pogled kao magnet. Držao je pogled prikovan za vrh svojih cipela, boreći se protiv tog neo- bjašnjivog magnetizma. Začuo je šuškanje podsuknje, i u trenut- ku mu je kroz glavu prošla slika tamnopute kože u toploj polu- tami. Izbacio je odmah iz glave ovu sliku, osećajući se vrednim

prezira.,,Za ime Boga!” - njegova misao javila se u obliku molitve,

iako nije bio siguran kome je upućuje. „Radi se o jednoj dami!”Zatim je načinio dva koraka u pravcu prozora i podigao lice

ka suncu koje ga je umirilo.

Adela de Otero je zamenila svoju muslinsku haljinu smeđom suknjom za jahanje, laganom i bez ikakvog ukrasa, dovoljno krat- kom da ne sputava pokrete nogu i dovoljno dugačkom da su sa- mo par santimetara gležnjeva, pokrivenih belim čarapama, ostali otkriveni. Obula je cipele za mačevanje, bez štikle, koje su dava- le njenim kretnjama ljupkost koju je bilo moguće pronaći samo u pokretima balerina. Njenu odeću je sačinjavala i bela končana

bluza, zakopčana do grla, bez čipke, dovoljno nabrana na prsima tako da su se ocrtavale njene obline, koje su se starom profeso- ru činile uznemirujuće nežnim. Kada je hodala, niska obuća je da- vala njenim kretnjama nežnu notu životinjske lepote, naglašavaju- ći određenu mušku crtu koju je don Haime već primetio kod nje zajedno sa izvesnom lakoćom elastičnih i čvrstih pokreta u isto vreme. Bez cipela sa štiklom, pomislio je učiteij mačevanja, ova

mlada žena se kretala kao mačka.

Učitelj mačevanja 67

Ljubičaste oči su ga pažljivo gledale, očekujući reakciju. Don Haime je pokušao da ostane nepristupačan.

- Koji je vaš omiljeni floret? - upitaia je zatreptavši, zasle- pljena svetlošću koja je izgledala kao da ju je pohotno obgrlila.- Francuski, španski ili italijanski?

- Francuski. Sviđa mi se da osetim siobodu prstiju.

O dala je blago priznanje učitelju odgovarajućim klimanjem glave. Takođe je volela francuski floret koji nije imao gvozdenu

kuku, sa balčakom slobodnim do rukobrana. Primakla se jednoj zbirci na zidu i proučavala tamo izloženo oružje. Procenjujući vi- sinu devojke i dužinu njenih ruku, izvadio je odgovarajući floret, jedan izuzetan primerak sa oštricom iz Toleda, savitljivom kao stabljika trske. Adela de Otero je prihvatila oružje, osmatrajući ga vrlo pažljivo; sklopila je desnu ruku oko balčaka ,’odmerila nje- govu težinu rukom a zatim, okrenuvši se ka zidu, isprobala je do- dirnuvši zid oštricom i pritiskajući šiljak da se savije sve dok ni- je došao na nekih dvadeset pet santimetara od rukobrana. Zado- voljna kvalitetom čelika, pogledala je don Haimea; njeni prsti su mazili dobro izrađen metal sa nesumnjivim divljenjem osobe ko- ja je znala da prepozna kvalitet jednog primerka kao što je ovaj.

Haime Astarloa joj je .po nu d io vatirani oklop i pažljivo po- mogao devojci da stavi na sebe zaštitnu odeću, zatvarajući joj kopče na leđima. Pošto je to učinio, dodirnuo je, protiv svoje vo- lje, vrhovima prstiju finu tkaninu bluze, dok je do njega dopirao nežan miris parfema od ruže. Završio je ovaj posao sa izvesnom užurbanošću. uznemiren blizinom tog predivnog vrata koji se na- ginjao napred, čija mu se mat koža nudila svojom nežnom nago- šću ispod kose koja je bila pokupljena šnalom od sedefa. Kada je zatvorio poslednju kopču, učitelj mačevanja je primetio sa oča- jem da mu se prsti tresu; da bi to prikrio, uposlio je odmah ru- ke otkopčavanjem dugmadi na ogrtaču, i napravio je jedan otrcan komentar o korisnosti oklopa u dvobojima. Adela de Otero, koja je stavljala kožne rukavice, uputila mu je jedan začuđen pogled zbog tog neočekivanog napada govorljivosti.

Arturo Fercs Rcvertc

- Vi nikada ne koristite okiop, maestro?Haime Astarloa je vrteo brk sa tolerantnim osmehom.- Ponekad - odgovorio je i, skidajući ogrtač i maramu, upu-

tio se do zbirke oružja i uzeo jedan francuski floret sa balčakom

kvadratnog oblika, lagano savijenim nadole. Sa njim pod rukom došao je i stao ispred devojke koja ga je čekala na platformi, us-

pravno stojeći i sa šiljkom floreta naslonjenim na pod, pored no- gu koje je držala pod pravim uglom, sa petom desne naspram gle-

žnja leve, u besprekornom položaju, spremna da stane u odbram- beni položaj. Don Haime je proučavao nekoliko trenutaka ne mo- gavši da uoči ni najmanju nepravilnost u njenom držanju, što je s teškom mukom sebi priznao. Pošto je načinio gest odobravanja, stavio je rukavice i pokazao na zaštitne maske koje su bile pore- đane na jednoj polici. Ona je sa prezirom odmahnula glavom.

- Smatram da treba da pokrijete lice, gospodo de Otero. Već

znate da mačevanje...- Možda kasnije.- To je izlaganje bespotrebnom riziku - insistirao je don Ha-

ime, zadivljen hladnokrvnošću svog novog učenika. Bez sumnje, ona je znala da bi jedan nezgodan, previsok udarac mogao da joj nanese nepopravljivu štetu na licu. Adela de Otero je delovala kao da pokušava da mu pročita misli; nasmejala se, ili je to bila var- ka njenog malog ožiljka.

- Uzdam se u vašu spretnost, maestro, da neću biti unakažena.- Vaše poverenje mi čini čast, moja gospo. Ali bih bio spo-

kojniji kada bi...U očima devojke sada su se pojavile zlatne tačkice koje su

neobično sijale.- Ovo mi je prvi duel bez maske - delovalo je da uvođenje

dodatnog faktora rizika za nju predstavlja posebnu draž. - Obe-

ćavam vam da će to biti samo ovaj put.Učitelj mačevanja nije mogao da dođe sebi od čuđenja; ta

mlada žena bila je tvrdoglava kao sam đavo. I preko svake me-

re ponosna.

Učitelj mačevanja

- Gospođo, oslobađam se svake odgovornosti. Bilo bi mi žao...

- Molim vas.

Don Haime je uzdahnuo. Prva bitka je bila definitivno izgu- bljena. Bilo je vreme da se pređe na florete.

- Ne govorite više.

Pozdravili su se. pripremajući se za duel. Adela de Otero se pokrila apsolutno ispravno; držala je floret sa preterano ležernom

čvrstinom, sa palcem na balčaku, stisnutog domalog i malog pr- sta, držeći rukobran u visini grudi a šiljak malo više. Utvrdila se sasvim pravilno, u itali janskom stilu, nudeći profesoru mačevanja samo svoj desni profil - floret, ruka, rame, bok i noga u istoj li- niji, lagano savijenih kolena, sa levom rukom podignutom i dru-

gom koja je sa očiglednom nonšalancijom bila savijena u ručnom zglobu. Don Haime se divio gracioznoj slici mlade žene, sprem- ne za napad kao mačka koja se sprema na skok. Oči su joj bile poluzatvorene, sjajne kao da gore u groznici; brada stisnuta. Usne, obično lepe uprkos brazdi na desnoj strani, sada su bile svedene na jednu tanku liniju. Celo telo je izgledalo napeto, kao struna koja će svakog trenutka pući; i stari uči'telj mačevanja, obuhva- tivši sve ovo samo jednim profesionalnim pogledom, shvatio je zbunjeno da je za Adelu de Otero ovo značilo mnogo više od pu- ke razbibrige i hirovite ekscentričnosti . Dovoljno je bilo staviti joj oružje u ruku da se lepa devojka pretvori u agresivnog protivni- ka. I, navikao da prepoznaje karakter ljudi po ovakvim postupci- ma, Haime Astarloa je naslućivao da misteriozna žena krije neku fascinantnu tajnu. Zbog toga, kada je ispružio floret i zauzeo po- ložaj naspram nje, učitelj mačevanja je to učinio sa istim prora- čunatim oprezom kao da je bio suočen sa protivnikom gole oštri-

ce. O sećao je negde pritajenu opasnost; da je ovo prestajalo da bude bezopasna zabava. A njegov stari profesionalni instinkt ni- kada ga nije prevario.

Samo što su ukrstili florete, shvatio je da je Adelu de Otero podučavao izvrstan učitelj mačevanja. Don Haime je napravio ne-

70 Arturo Percs Rcverte

koliko kretnji lažnih napada samo sa ciljem da ispita reakcije svog protivnika, uverivši se da je ova odgovarala vešto, održavajući distancu i koncentrisana na odbranu, svesna da za protivnika ima čoveka izuzetno iskusnog u svojoj profesiji. Starom profesoru je obično bilo dovoljno da posmatra položaje koje zauzima napadač

i da oproba čvrstinu njegove oštrice da bi ga momentalno proce- nio; a ta devojka je, bez sumnje, znala da se bori. Kretala se sa jednom interesantnom kombinacijom agresivne opuštenosti; bila je spremna da se baci na završni udarac, ali bila je dovoljno hlad- na da ne potceni nekog plašljivog rivala, tim pre što joj je ovaj

stalno nudio očigledne prilike za završni ubod. Zbog toga se Ade- la de Otero mudro držala u četvrtoj, nastojeći da dopuni svoju odbranu gornjom trećinom oštrice, spremna da se povuče kada bi maestro menjao taktiku i kada bi joj se suviše primakao. Kao već uhodan mačevalac, nije gledala u oštrice floreta, već pravo u oči

svog protivnika.Don Haime je izveo polovinu udarca iz treće, što je predsta-

vljalo lažni napad pre napada iz četvrte; više nego nešto drugo, želeo je da proveri devojčine reakcije, jer još uvek nije želeo da je dodirne pločicom na vrhu floreta. Na njegovo iznenađenje, Adela de Otero je ostala pribrana, i maestro je video kako je za- sijala pločica protivnikovog floreta na nekoliko santimetara od njegovog stomaka, nakon čega je neočekivanom brzinom zadala nizak ubod iz druge pozicije, u isti čas iz njenih stegnutih usana se oteo promukao borbeni uzvik. Učitelj se trgao, ne bez izvesne užurbanosti. ljut na sebe što je bio tako neoprezan. Devojka se smirila, povukla nekoliko koraka a onda napravila jedan korak na- pred, ponovo u četvrtu, stisnutih usana, gledajući svog protivnika

kroz poluotvorene kapke, a njeno držanje je odražavalo potpunu

koncentrisanost.- Odlično - promrmljao je don Haime dovoljno glasno da je

mogla da ga čuje, ali devojka nije ispoljila nikakvo zadovoljstvo zbog ove pohvale. lmala je jednu plitku vertikalnu boru između obrva, a jedna kap znoja je tekla niz obraz iz korena kose kod

L a tc lj mačcvunja /1

slepoočnice. Izgleda da suknja nije posebno ometala njene pokre- te; držala je floret blago savijenom rukom, spremnom da reaguje na najmanji pokret Haimea Astarloe. Pomislio je da je u ovakvom stanju bila manje lepa; njena privlačnost je i dalje bila prisutna, ali sada je njoj bila pridodata neka napetost koja samo što nije naterala njeno telo da zadrhti. lm ala je nečeg muškog u sebi, sva- kako. Ali i nečeg mračnog i divljeg.

Adela de Otero se nije okretala na stranu, već je održavala pravu liniju napred-nazad, ispravno držeći pravac, koji su toliko slavili poklonici čiste igre i koji je i sam don Haime preporuči-

vao svojim učenicima. Maestro je napravio tri koraka napred, na šta je ona odgovorila povlačeći se tri unazad. Izveo je jedan uda- rac iz treće, a devojka se suprotstavila jednim besprekornim kon- tranapadom iz četvrte, opisujući mali krug svojim floretom oko protivničke oštrice, čime ga je sprečila da okonča svoj napad. Učitelj se u tišini divio čistom izvođenju ove odbrane, koja je smatrana najboljom među najboljima; onaj ko je posedovao nje- nu tajnu bio je vlasnik najmoćnijeg oružja mačevalaštva. Očeki- vao je da se Adela de Otero odmah baci u četvrtu, što je i uči- nila, sprečio je njen napad i krenuo da zada ubod u ruku, i do- dirnuo bi metu da nije svojevoljno zaustavio pokret na tri santi- metra od cilja. Devojka je propratila ceo pokret, povukla se je- dan korak ne spuštajući floret i pogledala ga očima koje su kip- tele od besa.

- Ne plaćam vam da biste se igrali sa mnom kao sa jednim od svojih početnika, don Haime - glas joj je podrhtavao od te- ško obuzdavanog besa. - Ako me morate dotaći, učinite to.

Učitelj je promrsio izvinjenje, zapanjen tako žestokom reak- cijom. Ona je samo ponovo nabrala obrve sa istrajnom koncen- trisanošću, i bacila se iznenada sa toliko siline da je učitelj jedva imao vremena da joj se suprotstavi svojim floretom iz četvrte, iako ga je žestina napada naterala da se povuče. Z am ahnuo je iz četvrte da bi održao odstojanje, ali ona je nastavila svoj napad, naginjući se, udarajući i krećući se napred sa neviđenom brzinom,

72 Arturo Feres Reverte

proprativši svaki pokret promuklim uzvikom. Manje zbunjen vrstom napada nego strasnom snagom sa kojom je izvođen, don Haime se povlačio, dok je kao hipnotisan posmatrao stravičan iz- raz na licu svoje protivnice. Napravio je distancu a ona je nasta- vila napred. Još jednom se povukao, suprotstavljajući joj se iz če-

tvrte, ali Adela de Otero je opet krenula napred, napadajući i za-

dajući udarac iz četvrte. Maestro se ponovo povukao. i ovaj put ona je krenula iz pete pozicije i zadala udarac iz druge. "Sada je dosta” , pomislio je don Haime, rešen da okonča ovu apsurdnu situaciju. Ali devojka je opet napala iz treće i zadala udarac iz četvrte sa spoljašnje strane pre nego što se on potpuno povratio. Teškom mukom izvukao se iz škripca i, utvrdivši se, čekao je da ona potpuno ispruži floret da bi je razoružao jednim oštrim i čvr- stim udarcem po oštrici. Takoreći jedmm pokretom, podigao je šiljak sa pločicom i zaustavio je naspram vrata Adele de Otero. Okrenuo je oružje prema podu, dok je ona odskočila unazad, gle- dajući preteći vrh floreta svog učitelja kao zmiju koja samo što

je nije ujela.Odmeravali su se pogledom u dubokoj tišini. Začudo, učitelj

mačevanja je primetio da mlada žena nije više izgledala ljuta. Bes zbog koga se grčilo njeno lice za vreme duela ustupao je mesto osmehu u kojem je bilo neke primese ironije. Primetio je da je bila zadovoljna što mu je zadala m uke, i to ga je rasrdilo.

- Šta ste hteli sa time?... U duelu golih oštrica, jedna takva stvar mogla vas je koštati života, gospo moja. Mačevanje nije

igra.Ona je zabacila glavu unazad i grohotom se nasmejala veo-

ma vesela, kao devojčica koja je upravo počinila simpatičan bez-

obrazluk. Njeni obrazi su bili crveni od dotadašnjeg napora i iz- nad gornje usne su bile sićušne graške znoja. I njene obrve su iz- gledale vlažne i don Haimeu je kroz glavu prošia misao - trenut- no odagnana - da mora da ovako izgleda posle vođenja Ijubavi.

- Ne ljutite se na mene, učitelju - njen glas i izraz lica su se, uistinu, sasvim promenili; sada su odisali blagošću, dajući joj

L ćitelj mnčcvunja

nežan izraz topline i lepote. Još uvek isprekidano disanje treslo je njene grudi ispod oklopa. - Samo sam nastojala da vam doka- žem da nema razloga da se postavljate pokroviteljski. Kada dr- žim tloret u ruci. gnušam se obazrivosti s kojom se obično op- hodi prema ženama. Kao što ste se uverili, vrlo sam sposobna da

zadam dobre udarce - dodala je tonom u kome je učitelj verovao da je osetio daleki odjek pretnje. - A ubod je ubod.. . od koga god dolazio.

Haime Astarloa nije mogao ništa drugo do da se povuče pred ovim argumentom:

- U tom slučaju, gospođo, ja sam taj koji moli da prihvatite moje izvinjenje.

Pozdravila je to na svoj način sa izuzetnom Ijupkošću.- Prihvatam izvinjenje, maestro - kosa skupljena na potiljku

se malo razbarušila, i jedan crni uvojak joj je pao na ramena; po- digla je ruke i ponovo ga zakačila šnalom od sedefa. - Možemoli da nastavimo?

Don Haime je potvrdio glavom, uzimajući floret sa poda i dodajući joj ga. Divio se karakteru te devojke: za vreme duela, metalna pločica koja je štitila vrh njegovog oružja je nekoliko pu- ta opasno dotakla njeno lice, a da se pri tome ona nijednog tre- nutka nije pokazala uplašenom ili zabrinutom.

- Sada bismo morali da stavimo maske - rekao je on. I Ade- la de Otero je pokazala slaganje. Oboje su stavili zaštitne maske i stali su u odbrambeni položaj. Don Haime je žalio što je me- talna mrežica skoro potpuno skrivaia devojčine crte lica. Ipak. mogao je primetiti sjaj njenih očiju i belu liniju zuba kada bi pre- stajala da steže usne i kada bi duboko uzdahnula trenutak pre ne- go što će zadati udarac. Ovog puta, vežba je protekla bez incide- nata; devojka se borila sa apsolutnom ozbiljnošću, nepogrešivo procenjujući vreme, sa velikom preciznošću pokreta. Iako nijed- nom prilikom nije bio dotaknut od strane svoje protivnice. morao je da iskoristi svu svoju veštinu da bi izbegao nekoliko napada koji bi, bez sumnje, uspeli da postignu svoj cilj protiv nekog

74 Arturo Pcres Kevcrtc

manje veštog od njega. Dok je metalni zvuk ukrštenih floreta is- punjavao salu, stari profesor je pomislio kako je Adela de Otero na nivou bilo kojeg od najvrsnijih mačevalaca koje je poznavao. Sa svoje strane, iako još nije uspeo da obuzda svoje želje u vezi sa devojkom, Haime Astarloa je konačno bio prinuđen da se su- oči sa serijom napada. U dve prilike bio je prinuđen da dodirne vrhom mača svoju protivnicu da bi sprečio nju da učini to isto. Sve u svemu, Adela de Otero je primila pet uboda u oklop: što nije bilo previše, imajući u vidu kvalitete njenog protivnika koji

je bio veteran.Kada je sat otkucao šest sati oboje su se zaustavili, svladani

vrućinom i naporom. Ona je skinula oklop, brišući znoj peškirom koji joj je ponudio don Haime. Zatim ga je pogledala sa pitanjem

u očima, čekajući njegovu procenu.Učitelj se nasmejao.- Nikada ne bih pomislio - priznao je iskreno, a devojka je

zadovoljno zažmurila. kao mačka kada je neko mazi. - Dugo već

vežbate mačevanje?- Od svoje osamnaeste godine - don Haime je pokušao da

izračuna u sebi njene godine polazeći od te činjenice, i ona je po- godila njegovu nameru. - Sada imam dvadeset sedam.

Maestro je učinio gest galantne iznenađenosti . dajući joj do

znanja da je verovao da je mlađa.- To mi je nevažno - rekla je. - Uvek sam smatrala glupo-

šću kriti godine, ili kada neko pokušava da izgleda mlađi nego što jeste. Poricati svoje godine isto je što i poricati sopstveni ži-

vot.- Mudra filozofija.- Samo zdrav razum, maestro. Samo zdrav razum.

- To baš i nije ženska vrlina - osmehnuo se.- Iznenadilo bi vas kada biste znali koliko ženskih vrlina me-

ni nedostaje.Neko je bio na vratima, i Adela de Otero je napravila grima-

su nezadovoljstva.

L čitclj 11 uičc vuii/n

- To mora da je Lusija. Rekla sam joj da dođe da me pod- seti kad bude prošao jedan čas.

Don Haime se izvinio i pohitao da otvori. Bila je to zaista služavka. Kada se vratio u salu. m lada žena se već presvlačila u garderobi. Opet je samo priškrinula vrata.

Maestro je vratio florete na svoja mesta i pokupio maske sa poda. Kada se Adela de Otero opet pojavila. bila je ponovo ob- učena u muslinsku haljinu i četkala je kosu dok je držala među zubima sedefnu šnalu. Imala je dugačku kosu, prilično ispod ra- mena, izrazito crnu i negovanu.

- Kada ćete mi pokazati svoj ubod?Haime Astarloa je morao da prizna da ova žena ima pravo

da nauči ubod od dvesta škuda.

- Prekosutra u isto vreme - rekao je. - Moje usluge uključu- ju zadavanje uboda kao i odbranu od njega. Sa vašim iskustvom, biće dovoljna dva ili tri časa da biste njime potpuno ovladali.

Delovala je zadovoljno.

- Mislim da bih volela da vežbam sa vama. don Haime - re- kla je neusiljenim tonom. koji je zvučao spontano i prijateIjski. - Predstavlja zadovoljstvo boriti se sa nekim ko je tako... divno kla- sičan. Očigledno je da pripadate staroj francuskoj školi mačevanja: uspravno telo, noga savijena i zadavati ravne udarce samo kada je neophodno. Ne sreće se više mnogo mačevalaca vašeg stila.

- Nažalost, gospođo. Nažalost.

- Takođe sam primetila - dodala je - da posedujete jedan poseban kvalitet za mačevaoca ... To je ono što stručnjaci nazi- vaju... Kako se kaže? Senrimeni du f e r ' Je li tako? Kako izgle- da, poseduju ga samo talentovani mačevaoci.

Don Haime je nemarno potvrdio, ne pridajući ovom pitanju važnost; iako je u duši bio polaskan pronicljivošću mlade žene.

- To nije ništa drugo nego plod velikog rada - odgovorio je.- Ovaj kvalitet je prisutan u jednoj vrsti šestog čula. koje dozvo- Ijava da se produži do vrha oštrice osećaj dodira na prstima ko-

1 Osccaj za oružjc - prim.prev.

7(i Arturo Fcres Keverte

ji drže floret... To je poseban instinkt koji upozorava na namere protivnika i đozvoljava, ponekad. da se predvide njegove kretnje

delić sekunde pre nego što se one izvedu.- I to bih volela da naučim - rekla je devojka.- Nemoguće. To je samo stvar vežbe. Nema u tome nikakve

tajne; ništa što se može kupiti parama. Da bi se to steklo, potre-

ban je ceo jedan život. Život kao što je moj.Izgledalo je kao da se nečeg setila.- Što se tiče vaših honorara - rekla je - želela bih da znam

da li vam više odgovara gotovina ili ček neke banke. Italijanske banke, na primer. Kada budem naučila taj ubod, zainteresovana

sam da nastavim da mačujem sa vama izvesno vreme.Učitelj je Ijubazno protestovao. lmajući u vidu okolnosti,

smatrao je zadovoljstvom da ponudi svoje usluge gospodi bez ika- kve nadoknade, i tako dalje. Zato mu je izgledalo neprilično raz-

govarati o novcu.Ona ga je hladno pogledala i stavila mu je do znanja da je

koristila profesionalne usluge jednog učitelja mačevanja, i da kao takve moraju biti plaćene. Kasnije, smatravši da je rasprava zavr- šena, skupila je kosu iznad temena brzim i spretnim pokretom i

zakačila je šnalom.Haime Astarloa je prebacio ogrtač i pošao sa svojom novom

učenicom ka radnoj sobi. Služavka je čekala na stepeništu, ali Adeli de Otero se izgleda nije žurilo. Zatražila je čašu vode i za- držala se za trenutak posmatrajući sa drskom radoznalošću naslo-

ve knjiga poređanih na polici.- Dao bih svoj najbolji floret da znam ko je bio vaš učitelj

mačevanja, gospođo De Otero.- A koji je vaš najbolji floret? - upitala je ne okrećući gla-

vu, dok je nežno prelazila prstom preko korica Tajronovih Me-

m oara.- Jedno milansko sečivo. iskovano od strane Dakardija.Devojka je nabrala usne kao da procenjuje, zabavljena pita-

n jem .

- Predlog je izazovan, ali ga odbacujem. Ako žena želi da

zadrži svoju privlačnost. potrebno je da je m akar malo obavijena velom tajne. Samo ću reći da sam imala dobrog učitelja.

- To sam mogao da primetim. I od vas je ispala izvrsna uče- nica.

- Hvala.

- To je čista istina. U svakom slučaju, ako mi dopuštate da

iznesem svoj sud, smeo bih da se zakunem da je bio Italijan. Ne- ki vaši pokreti su karakteristični za tu čuvenu školu.

Adela de Otero je Ijupko stavila jedan prst na usne.

- 0 tome ćemo pričati neki drugi dan, maestro - rekla je ti- ho, tonom osobe koja sa nekim deli neku tajnu. Pogledala je oko sebe i pokazala rukom na sofu. - M ogu li da sednem?

- Molim vas.

Naglo se spustila na istrošenu kožu boje duvana uz lagano šuškanje haljine. Haime Astarloa je i dalje stajao, osećajući se iz- uzetno nelagodno.

- Gde ste vi započeli mačevanje, maestro?

Stari učitelj joj je uputio lukav pogled.

- Očaran sam vašom smelo.šću, gospo moja. Odbijate da mi pričate o svojoj ranoj mladosti, a odmah zatim meni postavljate to pitanje... To nije pravedno.

O na mu je poklonila jedan zavodnički osmeh.

- Prema muškarcima nikada se ne može biti previše nepra- vedan, don Haime.

- To je okrutan odgovor.- I iskren.

Učitelj mačevanja je zamišljeno posmatrao devojku.

- Gospođo Adela - rekao je nakon izvesnog vremena, izne-

nada se uozbiljivši. sa jednostavnošću tako surovom da su njego- ve reči bile daleko od bilo kakve razmetljive učtivosti. - Dao bih

bilo šta da pošaljem svoju karticu i sekundante čoveku čija bi usta izgovorila tako gorku opasku.

7<V Arturo Fercs Rcvertc

Pogledala ga je, u početku zabavljena a kasnije istinski izne- nađena. kada je shvatila da se njen sagovornik ne šali. Za malo nije nešto rekla ali se zaustavila sa napola otvorenim ustima, za- dovoljna, kao da je uživala u torne što je upravo čula.

- To je - rekla je nakon jednog trenutka - najgalantnije la- skanje koje sam u životu čula.

Haime Astarloa se naslonio na naslon jedne fotelje. Nabrao je obrve i razmišljao, pomalo uzrujan. Cinjenica je bila da njego- va namera nije bila da bude galantan, samo je glasno izrazio svo- ja osećanja. Sada se plašio da je ispao smešan. U njegovim go- dinama.

Ona je primetila njegovu postiđenost i, pritekavši mu u po- moč. vratila se na početnu temu razgovora.

- Hteli ste da mi ispričate kako ste počeli da mačujete, ma- estro.

Don Haime se zahvalno nasmešio, dok je pomirljivo napra- ,vio gest predaje.

- Kada sam bio u vojsci.Ona ga je pogledala sa ponovnim interesovanjem.- Bili ste vojnik?- Da. Jedan kratak period svog života.- Mora da ste bili zgodni u uniformi. Još uvek ste.- Gospođo, molim vas da ne postavljate zamke mojoj sujeti.

Mi stari smo vrlo osetljivi na takve stari, pogotovo kada dolazeod tako lepe mlade žene, čiji muž. bez sumnje...

Ostavio je reči da vise u vazduhu i čekao izvesno vreme re- akciju, ali bez uspeha. Adela de Otero je nastavila da ga gleda kao da čeka da završi rečenicu. Nakon kratkog vremena izvadila je lepezu iz torbe i stavila je među ruke, ne otvorivši je. Kada je progovorila, izraz njenih očiju je otvrdnuo.

- Smatrate me lepom mladom ženom?Učitelj mačevanja je oklevao. zbunjen.- Naravno - rekao je već sledećeg momenta, najjednostavni-

je što je mogao.

Učitclj mačcvanju 7 y

- Tako biste me opisali svojim prijateljima u kazinu? Jedna lepa mlada žena?

Haime Astarloa se uspravio kao da mu je upućena uvreda.- Gospodo De Otero: smatram se dužnim da vam saopštim

da niti posećujem kazina, niti imam prijatelje. I smatram priklad- nim da dodam da, u nemogućem slučaju da se ispune oba uslo- va, nikad ne bih počinio takvu niskost da tamo pominjem ime jedne dame.

Ona ga je dugo gledala, kao da procenjuje istinost njegovihreči.

- U svakom slučaju - dodao je don Haime - pre izvesnog vremena, vi ste pomenuii kako sam zgodan, i nisam se uvredio. Niti sam vas upitao da li biste me takvim opisali pred svojim pri- jateljicama, dok pijete čaj.

Devojka se od srca nasmejala. i Haime Astarloa na kraju uči- ni isto. Lepeza je skliznula na tepih, i učitelj mačevanja požuri da je dohvati. Vratio joj je. još uvek sa jednim kolenom na po- du, i u tom trenutku njihova lica su se našla na samo nekoliko santimetara jedno od drugog.

- Niti imam prijateljica niti pijem čaj - rekla je i don Hai-rhe je sa zadovoljstvom pogledao njene Ijubičaste oči, koje nika-da ranije nije video iz te blizine. - Da li ste nekada imali prija-telje? Hoću reći. prave prijatelje, u čije ruke biste smeli da sta- vite svoj život...

Polako se podigao. Da bi odgovorio na ovo pitanje nije mu bio potreban nikakav poseban napor da se priseća.

- Jednom; ali nije se radilo isključivo o prijateljstvu. Imaosam čast da provedem nekoliko godina uz svog učitelja Lusijena de Montespana. On mi je pokazao ovo što znam.

Adela de Otero je tiho ponovila to ime; bilo je očigledno dajoj je ono bilo nepoznato. Haime Astarloa se nasmejao.

- Naravno, vi ste suviše mladi... - pogledao je za jedan tre- nutak u prazno a zatim u nju. - Bio je najbolji. Niko, u njego-

HO Artum Fcres Kcvertc

vo vreme. nije uspeo da ga nadmaši - razmišljao je za trenutak o svojoj tvrdnji. - Apsoiutno niko.

- Vežbali ste u Francuskoj?- Da. Tamo sam bio jedanaest godina učitelj mačevanja. Vra-

tio sam se u Španiju sredinom vgka, hiljadu osamsto pedesete.Oči ljubičaste boje su ga postojano gledale, kao da je njiho-

va vlasnica osećala izvesno nastrano zadovoljstvo da izvlači na površinu nostalgična osečanja starog učitelja mačevanja.

- Pretpostavljam da vam je nedostajaia va.ša domovina. Znam šta to znači.

Haime Astarloa je kasnio sa odgovorom. Savršeno je prime- ćivao da ga je ova devojka navodila da priča o sebi, a to je bi-lo nešto čemu on po svojoj prirodi nije bio naklonjen. Međutim. Adela de Otero je odisala nekom neobičnom privlačnošću koja ga je pozivala, sladunjavo i opasno, da se sve više i više otvara.

- Bilo je i toga, da -.rekao je na kraju, predajući se magiji svoje sagovornice. - Ali, u stvari. radilo se o nečemu mnogo... složenijem. Na neki način to bi se moglo nazvati bekstvom.

- Bekstvom? Ne deluje mi da ste od osoba koje beže.Don Haime se uznemireno nasmešio. Osetio je kako maglo-

vito izranjaju uspomene, a to je bilo više od onoga što je name- ravao da dopusti sebi pred Adelom de Otero.

- Rekao sam to u figurativnom smislu - delovao je kao da je došao sebi. - Dobro, možda ne toliko. Nakon svega, moguće je da se radilo o jednom dostojanstvenom bekstvu.

Ona je grickala gornju usnu. zainteresovana.- Morate mi to ispričati. maestro.- Možda kasnije, gospo moja. Možda kasnije... U stvari. to i

nije baš priča koje se rado sećam - zaustavio se, kao da se ne- čega setio. - I varate se kada kažete da ne izgledam da sam od onih koji beže; svi mi ponekad bežimo. Cak i ja.

Adela de Otero je ostala zamišljena. poluotvorenih usta. po- smatrajući don Haimea kao da ga odmerava. Zatirn je skrstila ru- ke u krilu i gledala ga sa simpatijom.

- Možda ćete mi jednog dana ispričati. Mislim na tu vašu priču - napravila je pauzu posmatrajući postiđen izraz lica učite- lja mačevanja. - Ne razumem kako neko vašeg ugleda... Nije mi namera da vas uvredim... Shvatam da ste imali i boljih vremena.

Haime Astarloa se ponosito uspravio. Možda, kao što je de- vojka upravo rekla, nije imala nameru da ga uvredi. Ali se ose- tio uvređenim.

- Naša veština se sve manje koristi. gospođo - odgovorio je. jer je dirnuia u njegovu najveću Ijubav. - U sukobima, čast se sve ređe brani hladnim oružjem. jer je pištoljem lak.še rukovati i ne zahteva tako strogu disciplinu. Sa druge strane, mačevanje se pretvorilo u bezvrednu razbibrigu - sa prezirom je izgovarao vla- stite reči. - Sada ga zovu spon... Kao da se radi o bavljenju ju- tarnjom gimnastikom.

Otvorila je lepezu na čijem su se platnu, ručno dekorisanom, nalazili beli stilizovani cvetovi badema.

- Vi. naravno, odbijate da to gledate na taj način...- Naravno. Podučavam jednu veštinu. na način kako sam je

ja učio: ozbiljno i sa poštovanjem. Ja sam klasičan tip.Mlada žena je zapucketala sedefnim rebrima lepeze i pome-

rila je glavu sa odsutnim izrazom. Možda su kroz njene tnisli pro- micale slike koje je samo ona mogla da vidi i objasni.

- Vi ste se rodili prekasno, don Haime - rekla je na kraju, neutralnim glasom. - ... Ili niste umrli u pravom momentu.

Pogledao je. ne krijući iznenađenje.- Cudno je to što kažete.- Šta?- To da nisam umro u pravom momentu - učitelj mačevanja

je načinio neodreden gest, kao da se izvinjava što je još uvek živ. Preokret u razgovoru ga je izgleda zabavljao. ali je bilo očigled- no da mu nije bilo do šale. - U ovom veku i sa određenim go- dinama. sve je teže propisno umreti.

- Jako bih volela da znam šta pod tim 'propisno umreti' pod- razumevate.

Arturo JJercs Kevcrtc

- Ne verujem da biste me shvatili.- Sigurni ste?- Ne, nisam siguran. Možda biste i razumeli. ali meni je sve-

jedno. Nije to stvar o kojoj bi se pričalo sa...- Sa jednom ženom?- Sa jednom ženom.Adela de Otero je zatvorila lepezu i polako je podigla, do-

dirnuvši njom ožiljak pored usta.- Mora da ste vrlo usamljen čovek, don Haime.Učitelj mačevanja je gledao pravo u devojku. U njegovim si-

vim očima više nije bilo vedrine; sjaj je nestao iz njih.- Jesam - glas mu je zvučao umorno. - Ali nikoga za to ne

krivim. U stvari, radi se o jednoj vrsti obmane; o stanju duha ego- ističnom, intimnom, koje se postiže samo postavljanjem straže na starim, zaboravljenim putevima kojima više niko ne prolazi... Dali vam delujem kao starac koji priča besmislice?

Ona je odrično zavrtela glavom. Njene oči su sada bile bla-ge.

- Ne. Jednostavno sam zaprepašćena vašim nedostatkom praktičnog duha.

Haime Astarloa je napravio grimasu.- Jedna od mnogih vrlina koje znam da ne posedujem, go-

spođo, je smisao za praktično. Bez sumnje, vi ste to već prime- tili... Ali, ne nameravam da vas ubeđujem da to činim iz moral- nih pobuda. Molim vas da to posmatrate kao čisto estetsko pita- nje.

- Od estetike se ne živi, maestro - promrmljala je ona sa obešenjačkim izrazom lica, kao da su je inspirisale reči koje je upravo želela glasno da izgovori. - Uveravam vas da vas po tom pitanju prilično dobro razumem.

Don Haime se zagledao u vrh svojih cipela bojažljivo se osmehnuvši; imao je izraz lica kao dečak koji priznaje neku grešku.

- Ako me vi, nažalost, prilično dobro razumete u vezi sa tim. verujte da žalim zbog toga - rekao je tiho. - Sto se mene tiče,

L čitcl/ imićeviin/ii

dopustite da kažem da mi to bar omogućava da otvoreno pogle- dam sebi u oči ujutro dok se brijem pred ogledalom. A to je, go- spođo, nešto što mnogi muškarci koje znam ne mogu reći za se- be.

Počeli su da se pale prvi ulični fenjeri, osvetljavajući tu i ta- mo ulice svojom svetlošću na gas. Opremljeni palicama, pozorni- ci su svoj posao obavljali bez preterane žurbe, ulazeći s vremena na vreme u poneku krčmu da utole žeđ. J qš uvek je u pravcu palate De Orijente bilo jedno osvetljeno mesto, iznad koga su se ocrtavale siluete obližnjeg Kraljevskog pozorišta. Prozori, kroz koje je ulazio blag večernji povetarac, bili su osvetljeni trepera- vom svetlošću petrolejki.

Haime Astarloa je promrmljao jedno „dobro veče’' kada je prolazio pored grupe komšija koje su ćaskale na uglu ulice Bor- dadores, i sedeli na čistom vazduhu na stolicama od rogoza. Tog jutra u blizini Glavnog trga se održao studentski protest: ništa va- žno, kako su inu rekli njegovi drugari iz kafane Progreso, koji su ga i obavestili o ovom incidentu. Preina don Lukasu, radilo seo grupi pobunjenika koja je vikala: „Prim, sloboda. dole Borbon- ci” ,. koju su razbile uz upotrebu oružja snage reda. Naravno, ver- zija Agapita Karselesa se veoma razlikovala od ove - sa prezir- nim tonom i slobodarskim uzdahom - zbog gospodina Rioseke, naviknutim da traži pobunjenike među onima koji su bili samo patriote željni pravde. Represivne snage, jedini oslonac koji je po- državao gospođinu monarhiju - podbadajući sa zlobnom grima- som - i njenu zlosrećnu kainarilu, su još jednom udarcima i sa- bljama oskrnavile svetu stvar, i tako dalje. Don Haime je lično od svega toga video samo par konjanika garde koji su još uvek kružili po okolini, kao senke slutnje. ispod sjajnih trorogih šeši- ra.

Došavši pred kraljevsku palatu. učitelj mačevanja je primetio vojnike koji su postavljali straže, i krenuo je pored ograde parka. Kasa de Kampo je bila velika tamna fleka, na čijem horizontu je

H4 Arturo Fercs Reverte

noć pritiskala poslednju tanku liniju plavičaste svetlosti. Tu i ta- mo, kao don Hanne, neki pešaci bi se zaustavljali, posmatrajući smiraj dana koji se gasio tog trenutka sa blagom krotkošću.

Ne znajući tačno zbog čega, učitelj mačevanja je bio obuzet melanholijom. Po svojoj prirodi, više naklonjenoj bavljenjem mi- slima o prošlosti nego razmišljanju o sadašnjosti. starom profeso- ru se dopadalo da u samoći neguje svoju nostalgiju. ali ovo se odvijalo bez uzburkavanja emocija. na način koji ne samo što ni- je izazivao nikakvu gorčinu već, naprotiv, dovodio ga je u stanje ugodnog sanjarenja koje bi se moglo definisati kao sladak bol. Svesno se razonodio tim mislima, i ako bi kojim slučajem odlučio da da konkretan oblik mislima koje su lutale, obično bi ih složio kao vredan lični prtljag, jedino bogatstvo koje je uspeo da saču- va u svom životu, koje će zajedno sa njim otići u grob, gaseći se zajedno sa njegovom dušom. U njima je bio sadržan ceo je- dan univerzum, jedan život satkan od osećanja i uspomena, bri- žno čuvanih. Smatrao je da mu upravo to pomaže da sačuva ono što je on nazivao vedrinom: mir duše, jedini znak mudrosti kojoj je mogao težiti čovek u svojoj nesavršenosti. Ceo život pred nje- govim očima - jedna mirna, prostrana i već dovršena slika, u ko- joj nije bilo ni malo neizvesnosti kao u reci koja je doživljavala svoj kraj na ušću. A ipak, bilo je dovoljno da se slučajno poja- ve neke ljubičaste oči da bi se krhkost ovog unutrašnjeg mira po- kazala u svoj svojoj uznemirujućoj prirodi.

Ostalo je da se nagađa da li se šteta može sprečiti smatraju- ći, na kraju krajeva, da je njegov duh daleko od strasti koje bi se u stara vremena manifestovale na delu; sada je nalazio u svo- joj duši jedno osećanje jesenje nežnosti, obavijeno blagom tugom. ,,Je li to sve?” , pitao se na pola puta između olakšanja i razoča- ranja, dok se, oslonjen na ogradu, zabavljao igrom senki koje su trijumfovale na obzorju. ‘‘Da li je to sve što mogu da očekujem od svojih osećanja?” Osmehnuo se misleći na samog sebe. na svoj izgled. na svoju snagu koja je već u opadanju; na svoj duh, ko- ji se, iako star i umoran, bunio protiv ravnodušnosti nametnute

L čitclj mačcvnnjći

laganim slabljenjem njegovog organizma. I u ovom osećanju ko- je ga je obuzimalo, iskušavajući ga slatkom opasnošću, učitelj mačevanja je znao da prepozna slabu pesmu labuda, koja je zvu- čala kao poslednja tužna pobuna njegovog još uvek ponosnog du- ha.

GLAVA ČETVRTA

Kratcik ubod,

Krakik ubocl. dok se izvodi. svakako i:laže riziku ono ̂ko xa izvoili bez ilovoljno veštine i oprez.a. Sa ilruge strane, nikiula ga ne treba izvoditi na terenu koji ima

prepreka, ili je neravan ili klizav.

Uz vrućinu i glasine, dani su sporo proticali. Don Huan Prim je pleo mrežu konspiracije na obalama Temze dok su dugački ko- nopci za hvatanje zatvorenika krivudali kroz polja užarena od sun- ca, koja su bila put za robijaše iz Afrike. Haimea Astarloe se sve ovo nije ticalo, ali je. bilo nemoguće zaštititi se od posledica. Vra- tio se društvu iz Progresa. Agapito Karseles isticao je kao zasta- vu jedan stari primerak časopisa Nova [berija. U već čuvenom uvodnom članku, pod naslovom Poslednja reč, se obelodanjivao izvesni tajni sporazum sklopljen u Bajonu između levičarskih par- tija u azilu i Liberalnog saveza sa ciljem svrgavanja monarhijskog režima i opštih izbora za Konstitutivnu skupštinu. Ovo je datira-lo još iz ranijeg vremena. ali Nova Iberija je to prva iznela na svetlost dana. Ceo Madrid je pričao o tome.

- Bolje ikad nego nikad - uveravao je Karseles, mašući iza- zovno novinama pred razbesneiim brkovima don Lukasa Rioseka.- Ko je rekao da je ovaj pakt protivprirodan? Ko? - likujući, uda- rio je šakom po štampanom papiru, već prilično ispipanom od

L čitclj miičcvanjn s7

strane prisutnih. - Tradicionalnim preprekama su dani odbrojani. gospodo. Lu Ninja već vreba iza ćoška.

- Nikada! Revolucija nikada! A republika još manje! - upr- kos svojoj povredenosti, ipak je bio malo ućutkan okolnostima. - Kako mnogi, kažem kako mnogi tvrde, don Agapito, Prim je predvideo jedno rezervno re.šenje da bi sačuvao monarhiju. Reus nikada neće dozvoliti slabljenje države revolucijom. Nikada! Ni- kada. Na kraju krajeva, on je vojnik. A svaki vojnik je patriota. A kako su sve patriote monarhisti, dakle...

- Ne dozvoljavam uvrede! - zaurlao je Karseles, zanesen. - Zahtevam da povučete reč, senjor Rioseko.

Don Lukas, uhvaćen u reči, gledao je svog protivnika sa vi- dljivom pometenošću.

- Nisam vas uvredio, senjor Karseles.Kako mu je krv navrela u glavu od besa, novinar je prizivao

nebesa i svoje sagovornike za svedoke:- Kaže da me nije uvredio! Kaže da me nije uvredio. a svi

ste savršeno dobro čuli ovog gospodina kako tvrdi, svesno i ne- umesno, da sam ja monarhista!

- Nisam rekao da ste vi...- Povucite reč odmah! Povucite reč, don Lukase, vi koji za

sebe tvrdite da ste častan čovek! Povucite to što ste rekli. pred sudom istorije koja nas posmatra!

- Smatram sebe časnim čovekom i znam da to i jesam, don Agapito. A za sud istorije me je briga kao za lanjski sneg. Osim toga. ne dolazi u obzir... Do đavola! Imate osobinu da me izba- cite iz koloseka. 0 čemu sam, do đavola, pričao?

- Karselesov optužujući prst dotakao je treće dugme sakoa njegovog sagovornika.

- Vi. moj gospodine. vi ste upravo tvrdili da je svaki patri- ota monarhista. Je li tako ili nije?

- Tako je.

na/.iv za revoluđju - prim.prcv

,s<s ArHiro Percs Kcvertc

Karseles se sarkastično glasno smejao. kao javni tužilac koji samo što nije poslao optuženog koji je upravo priznao krivicu na sramotni čin vešanja.

- Jesam li ja možda monarhista? Da li sam ja možda monar- hista, gospodo?

Svi prisutni, uključujuči i Haimea Astarlou, su požurili da po- tvrde kako to ni slučajno nije istina. Pobednički. Karseles se okre- nuo ka don Lukasu:

- Eto vidite!- A šta to treba da vidim?- Da nisam monarhista, a da sam ipak, patriota. Vi ste me

uvredili i tražim zadovoljenje.- Niste vi nikakav patriota, don Agapito.- Šta ja...?U tom momentu bila je potrebna uobičajena intervencija

ostatka družine da bi se sprečila tuča između Karselesa i don Lu- kasa. Da bi se duhovi malo razvedrili. razgovor je skrenut na op- šte teme o razgovorima koji su vođeni u političkim krugovima o tome ko bi mogao biti eventualni naslednik Izabele II.

- Možda grof de Monpensije - primetio je Antonio Karenjo u pola glasa. - lako se tvrdi da je Napoleon 111 stavio veto.

- Bez odlaganja - naglasio je don Lukas. nameštajući mo- nokl koji mu je bio pao tokom nedavnog okršaja - moguća ab- dikacija princa don Alfonsa...

Na ovo je Karseles skočio kao da su mu spomenuli majku:- Puidmolteho? Vi mora da sanjate, gospodine Rioseko. Ne-

ma više Borbonaca. Gotovo je. Sic tmnsit t’loria hurhonica. I da više ne pričam latinski. Dovoljno smo već mi Španci propatili sa dedom i mamom. 0 ocu neću da sudim zbog nedostatka dokaza.

Antonio Karenjo je tercirao sa blagošću stručnog lica, činje- nicu koja se nije mogla oboriti nijednim argumentom.

- Moraćete priznati. don Lukase, da se već prelila čaša str-

Tako prolazi burbonska slava - prim.prev

I čitd j niačevnnja fy y

pljenja španskog naroda. Neke od kriza u palati koje je podsta- kla Izabelica bile bi dovoljne da postide i one najbestidnije.

- Klevete!- Dobro, klevete ili šta god bilo, mi u ložama smatramo da

su se već prešle granice tolerancije...Don Lukas. zajapurenog lica od monarhijskog žara, branio se

poslednjim snagama pred Karseiesovim šaljivim pogledom. Okre- nuo se prema Haimeu Astarloi. u žalosnoj potrazi za pomoći.

- Cujete li ih, don Haime?... Recite nešto, za ime Boga. Vi ste razuman čovek.

Pomenuti je slegao ramenima polako mešajući kafu ka.šiči- com.

- Moje je mačevanje, don Lukase.- Mačevanje? Ko misli o mačevanju kada je monarhija u

opasnosti?Marselino Romero. profesor muzike. se sažalio na napadnu-

tog don Lukasa. Prestavši da gricka svoju prženicu. izneo je pro- stodušno zapažanje o kasticizmu' i o simpatijama koje je, to ni- ko nije mogao poreći, uživala kraljica. Čulo se Karenjino grčevi- to kikotanje dok je Agapito Karseles komentarisao pijanistine re- či sa glasnim negodovanjem:

- Uz pomoć kasticizma se ne upravlja kraljevstvima, gospo- dine moj! - napao je. - Za to je potrebno imati patriotizma - re- če on pogledajući iskosa don Lukasa - i osećaj stida.

- Stida i srama - potvrdio je Karenjo lako.Don Lukas udari štapom o pod, nestrpljiv da sluša takvo za-

stranjivanje.- Kako je lako optužiti! - uzviknuo je tužno odmahujući gla-

vom. - Kako je lako ubrati granje sa jadnog drveta koje se kli- ma! A posebno vi, don Agapito, koji ste bili sveštenik...

- Stoj tamo! - prekinuo ga je novinar. - Ovo recite u dav- no prošlom vremenu!

stav koji se zalaže za čistu špansku naciju - prim.prev.

Arturo Peres Rcvcrtc

- Bio je, bio. iako ga to boli - insistirao je don Lukas, odu- ševljen što je dodirnuo bolnu tačku njegovog sagovornika.

Karseles je stavio ruku na grudi i pozvao samo nebo za sve- doka.

- Odbacujem sotonsku uniformu koju sam obukao u trenut- ku svoje mladalačke zaslepljenosti. taj crni simbol mračnjaštva!

Ozbiljnog lica je to potvrdio Antonio Karenjo, uz znak neme počasti tako razmetljivoj retorici. Don Lukas je nastavljao svoje:

- Vi koji ste bili sveštenik, don Agapito, morate znati bolje od bilo koga jednu stvar: milosrđe je jedna od najuzvišenijih hri- šćanskih vrlina. Treba biti velikodušan i imati milosti kada se su- di o istorijskoj figuri Njene visosti.

- Možda je vama Visost. don Lukase.- Nazovite je kako želite.- Opisaću je kompletno: hirovita, prevrtljiva, sujeverna, pro-

sta i još mnogo toga što ću prećutati.- Nisam raspoložen da tolerišem vaše bezobrazluke.Društvo je opet bilo prinuđeno da smiruje duhove. Ni don

Lukas ni Agapito Karseles nisu bili u stanju ni muvu da ubiju, ali sve je to bio deo liturgije ponavljane svakog popodneva.

- Moramo imati u vidu - don Lukas je vrteo krajeve brko- va, nastojeći da ne obraća pažnju na podmukao pogled koji mu je upućivao Karseles - nesrećan brak Njene visosti, i sav nedo- statak fizičke privlačnosti don Fransiska dp Asisa... Bračne nevo- Ije, koje su deo javnog života. olakšale su delovanje dvorskih ka- marila i političara bez skrupula. ulizica i bednika. Ovi. a ne jad- na gospoda, krivi su za tužnu situaciju u kojoj se sada nalazimo.

Karseles se već predugo uzdržavao:- Idite pa pričajte to patriotama uhvaćenim u Africi, depor-

tovanima na Kanarska ostrva i Filipine, emigrantima od kojih vr- vi Evropa! - novinar je gužvao Novu Iberiju rukama, zahvaćen revolucionarnim besom. - Trenutna vlada Njenog hrišćanskog ve- ličanstva čini da njihovi prethodnici izgledaju dobri, dovoljno je samo to reći. Zar ne vidite panoramu?... Čak su i politikanti i gla-

l čitclj mačcvanja

vešine koji nemaju ni kapi demokratske krvi u svojim venama bi-li proterani zbog navodne činjenice da su sumnjivi, ili da nisu sa- svim naklonjeni nečasnoj politici Gonsalesa Brava. Pročitajte 110- vine, don Lukase. Pročitajte novine: od Prima do Olosage, preko Kristina Martosa i ostalih. Videćete da se čak i Liberalni savez, kao što smo upravo pročitali, pominje u podrugljivim pesmama otkako je stari O’Donel otišao na onaj svet. Razlog zašto je Iza- bela ostala samo sa podrškom podeljenih i uništenih umerenih struja, koje se već međusobno glože jer im moć izmiče iz ruku i već ne znaju ni kom svecu da se preporuče... Va.ša monarhija pu- šta vodu sve strane, don Lukase. Manje mlazove... i veće.

- Istina je da Prim samo što nije srušen - poverljivo je pro- šaputao Antonio Karenjo, u svom originalnom stilu koji je doče- kan sa podrugljivošću njegovih sagovornika. Karseles je prome- nio pravac svoje neumoljive artiljerije.

- Prim je, kako je to malopre naglasio naš prijatelj don Lu- kas. vojnik. Miles manje-više f>loriosus. ali miles na kraju kraje- va.1 Ni malo se u to ne bih uzdao.

- Grof od Reusa je liberal - pobunio se Karenjo.Karseles je lupio pesnicom o mermerni stočić, umalo ne pro-

suv.ši kafu iz šoljica.- Liberal? Dozvolite da se nasmejem. don Antonio. Prim li-

beral!... Svaki pravi demokrata, svaki provereni demokrata kao taj koga navodite, treba da odmah posumnja u ono što jedan vojnik ima u svojoj glavi, a ni Prim nije izuzetak. Zaboravljate njegovu autoritarnu pro.šlost? Njegove političke ambicije?... U suštini. s obzirom na to koliko ga okolnosti obavezuju da pravi zavere pod britanskim nebom, svaki general mora imati uz sebe kartu kralja da bi nastavio da bude žandar mačeva... Da vidimo, gospodo. Ko- liko smo pučeva imali u ovom veku? I koliko njih je izvedeno da bi se proglasila republika?... Sada vidite. Niko ne poklanja do- brovoljno narodu ono što je samo narod u stanju da traži i osvo-

Vojnik manje-više slavan. ali na kraju krajeva ipak vojnik - prim.prev.

C

92 Arturo Peres Kevertc

ji. Gospodo, mene Prim zabrinjava. Sigurno, kada dođe, izvući će nam nekog kralja iz rukava. Lepo kaže veliki Vergilije: Timeo Danaos et dona ferentis.

Začula se vreva na ulici Montera. Grupa prolaznika kucala je sa druge strane prozora, pokazujući u pravcu Puerta del Sola.

- Šta se dešava? - upitao je znatiželjno Karseles, zaboravlja- jući na Prima. Karenjo se primakao vratima. Neuobičajeno za po- litičke potrese, mačak je dremao u uglu.

- Izgleda fešta, gospodo! - obavestio ih je Karenjo. - Mora- ću da bacim jedan pogled!

Drugari su izašli na ulicu. Grupe radoznalaca su se okuplja- le na Puerta del Solu. Videlo se kretanje kočija i stražara koji su pozivali besposlene da pođu drugim putem. Nekoliko žena su se pele uz ulicu gušeći se od žurbe, bacajući uplašene poglede pre- ko ramena. Haime Astarloa se primakao policajcu.

- Da li se desila neka nesreća?Policajac je slegao ramenima: videlo se da događaji prevazi-

laze njegove sposobnosti rasuđivanja.- Ne mogu dobro da vidim, gospodine - rekao je sa vidlji-

vim stidom, dodirujući prstima obod kape kako bi iskazao uvaža- vanje onome ko mu je tražio objašnjenje. - Izgleda da su uhap- sili pet-šest generala... Kažu da ih vode u vojni zatvor u San Fransisku.

Don Haime je preneo informaciju svojim tirugarima, koji su primili ovu vest sa uzvicima zaprepašćenja. Na sredini ulice Mon- tera odjekivao je pobednički glas neobuzdanog Agapita Karselesa:

- Gospodo, ovima je odsviralo! Ne predstavljaju oni ništa!... To je poslednji udarac slepe sile!

Stajala je ispred njega, lepa i zagonetna, sa floretom u ruci, posmatrajući pokrete učitelja mačevanja.

1 lat. Bojim se Danajaea i kad donose poklone. Aluzija na Trojanskog ko- nja. kojeg su Grci (Danajei) poklonili Trojaneima - prim. prev.

UčitcJj mačcvanja Vj

- Vrlo je jednostavno. Dobro se utvrdite, molim - Haime Astarloa je podigao svoju oštricu i ukrstio je nežno sa njenom. tako blago da je izgledalo kao da se metali maze. - Ubod od dve stotine škuda se započinje onirn što zovemo označeno vreme: je- dan lažni napad predstavljen protivniku kao otvaranje iz četvrte pozicije, da bismo ga podstakli da iz ove pozicije napadne... Ta- ko, dobro je. Odgovorite mi četvrtom. Savršeno. Ja pariram kon- tranapadom iz treće, vidite?... Krećem i napadam. uvek ostavlja- jući otvor da bih vas naveo da mi uzvratite kontrom iz treće i da ponovo napadnete iznenada iz četvrte pozicije... Vrlo dobro. Kao što se možete uveriti, do ovde netna nikakve tajne.

Adela de Otero se zaustavila, zamišljena, sa očima prikova- nitn za floret učitelja mačevanja.

- Zar nije opasno ponuditi protivniku dva puta ovo otvara-nje?

Don Haime je odrečno zavrteo glavom.- Uopšte nije, gospo moja. Uvek kada se ovlada kontraudar-

cem iz treće pozicije, što je vaš slučaj. Očigledno je da moj uda- rac nosi u sebi rizik, naravno; ali samo u slučaju da mu pribega- va osoba koja nije iskusna u našoj veštini, i koja ovaj ubod nije savladala u potpunosti. Nikada mi nije palo na pamet da ga po- kažem nekom ko tek uči mačevanje, jer sam siguran da bi se iz- ložio smrti u trenutku kada bi ga izvodio... Razumete li sada po- četnu rezervisanost, kada ste mi učinili čast da zatražite moje usluge?

Mlada žena mu je uputila očaravajući osmeh.- Molim vas da mi oprostite, maestro. Vi niste mogli znati...- Tačno. Nisam tnogao znati. I još uvek mi nije potpuno ja-

sno kako vi... - momentalno se zaustavio, gledajući je zadivlje- no. - Dobro, dosta je ćaskanja. Nastavljamo?

- Napred.- Dobro - maestrove oči su izbegavale oči mlade žene dok

je pričao. - Čim protivnik napadne drugi put, tačno u trenutku kada se dodirnu oštrice, treba skrenuti ovo u kontranapad tako.

94 Arturo Hercs Kevcrte

napadajući momentalno četvrtom sa spoljašnje strane... Vidite li? Normalno je da će protivnik priheći odbrani mašući brzo oštri- com, i pri tome će saviti ruku u laktu i podići svoj floret u sko- ro vertikalan položaj da bi odbio napad. To je to.

Haime Astarloa se ponovo zaustavio, sa vrhom mača naslo- njenim na desno rame Adele de Otero. Osetio je kako njegovo srce menja ritam u dodiru sa njenim telom, koji se prenosio do njegovih prstiju preko oštrice mača, kao da je ona bila jednostav- no njihovo produženje... Sentiment clu Fer, promrmljao je sebi u bradu dok je neprimetno podrhtavao. Devojka je gledala iskosa floret, i jedan nežan osmeh naglasio je ožiljak kraj njene usne. Postiđen, učitelj mačevanja podigao je sečivo za dva-tri santime- tra. Ona je delovala kao da je prodirala u njegove'misli.

- Dobro. Sada dolazi odlučujući momenat - nastavio je don Haime. primoravajući sebe da povrati koncentraciju koju je za iz- vesno vreme bio potpuno izgubio. - Umesto da zadate udarac do kraja, kada je protivnik već započeo pokret i okleva jednu sekun- du. krenete kao da ćete izvršiti lažni napad sa namerom da zada- te neki drugi ubod... Uradiću ovo polako da dobro vidite: ovako. Konačni udarac, vidite li? Na takav način da protivnik ne stiže da izvede odbranu do kraja, već ga prekidate na pola dok se pri- prema da spreči drugi udarac, za koji veruje da će uslediti.

Oči Adele de Otero zaiskrile su veselim sjajem. Rtizumela je.- I tu protivnik pravi grešku - uzviknula je radosno, osetiv-

ši draž otkrića.Učitelj je napravio gest dobroćudnog saučesništva.- Tačno. Tu se javlja greška koja nam omogućuje pobedu.

Obratite pažnju: uz vrlo kratko oklevanje. nastavljamo pokret skraćujući distancu istim pokretom, na ovaj način, da bismo iz- begli njegovo povlačenje, i ostavljajući mu vrlo malo prostora za delovanje. U ovoj tački, savija se šaka za četvrtinu okreta, evo ovako, tako da se vrh floreta diže svega nekoliko santimetara. Vi- dite li kako je jednostavno? Ako se pokret dobro izvede, može-

Lčitel/ mačcvnnjLi

mo sa lakoćom doseći protivnikov vrat, kao i clesnu ključnu kost... Ili, da ne komplikujemo stvar, gadamo u sred vrata.

Pločica na vrhu floreta dotakla je devojčin vrat, koja je po- gledala učitelja mačevanja otvorenih usta i očima koje su sijale od uzbuđenja. Haime Astarloa ju je temeljno proučio; nozdrve su joj bile raširene, a njene grudi su ispod bluze podrhtavale od uzbuđenja. Zračila je. kao devojčica koja je otvorila paket sa div- nim poklonom.

- To je prekrasno, maestro. Neverovatno jednostavno - rekla je šapatom, obuhvatajući ga pogledom tople zahvalnosti. - Neve- rovatno jednostavno! - ponovila je zamišljena, gledajući zatim, fa- scinirana, floret koji je držala u ruci. Izgledala je obuzeta novom dimenzijom smrti koju je od ovog momenta posedovala ova če- lična oštrica.

- U tome je njegova vrednost - prokomentarisao je učitelj mačevanja. - U mačevanju, ono jednostavno je stvar inspiracije. Ono složeno je stvar tehnike.

Ona se nasmejala, srećna.- Posedujem tajnu jednog uboda koji ne postoji u delima o

mačevanju - promrmljala je, kao da joj ovo izaziva neko intim- no zadovoljstvo. - Koliko osoba zna ovu tajnu?

Don Haime je napravio neodređen gest.- Ne znam. Njih deset, možda dvanaest... Možda malo više.

Ali dešava se da jedni pokazuju drugima, i za kratko vreme ubod će izgubiti svoju efikasnost. Kao što ste videli, vrlo ga je lako sprečiti kada ga poznajete.

- Da li ste nekome zadali smrt tim ubodom?Učitelj mačevanja je pogledao mladu ženu sa zaprepašćenjem.

To pitanje nije zvučalo prikladno, izgovoreno sa usana jedne da- me.

- Ne mislim da je to bitno, gospo moja... Sa svim dužnim poštovanjem. ne mislim uopšte da o tome treba da pričamo - na- pravio je pauzu, dok je u mislima prolazio kroz daleko sećanje na jednog nesrećnika kome je šikljala krv na jednom polju. a da

96 Arturu Pcrcs Kevcrtc

niko nije mogao da učini ništa da zaustavi mlazeve krvi koji su izbijali iz presečenog grla. - I ako se to i dogodilo, ne vidim u tome ništa što bi me činilo posebno ponosnim na to.

Adela de Otero napravi podrugljivu grimasu, kao da bi se o tom pitanju moglo raspravljati. I Haime Astarloa je pomislio, za- brinut, da je bilo jedne nijanse mračne okrutnosti u sjaju tih oči- ju boje ljubičice.

Luis de Ajala je bio taj koji je prvi postavio pitanje. Do nje- ga su doprle neke glasine.

- Nečuveno. don Haime. Jedna žena! I kažete da je dobar mačevalac?

- Izvrstan. Ja sam prvi bio iznenađen.Markiz se nagnuo, očito zainteresovan.- Je li lepa?Haime Astarloa je napravio izraz lica za koji se trudio da de-

luje nepristrasno.- Veoma.- Pa vi ste sam đavo, maestro! - Luis de Ajala ga je uko-

rio preteći prstom dok mu je namigivao saučesnički. - Gde ste pronašli taj dragulj?

Don Haime je blago protestovao. Bilo je besmisleno da u nje- govim godinama, i tako dalje. Isključivo profesionalan odnos. Si- gurno da bi i Njegova ekscelencija prihvatila.

Luis de Ajala je već prihvatio.- Moram je upoznati, don Haime.Učitelj mačevanja je odgovorio dvosmisleno. Ne bi ga činila

srećnim činjenica da markiz od Alumbresa upozna Adelu de Ote- ro.

- Naravno, Ekscelencijo. Bilo koji od ovih dana. Nema nika- kvih problema.

Luis de Ajala ga je uhvatio pod ruku; šetali su ispod razgra- natih vrba u vrtu. Vrućina se osećala čak i u senci, a plemić je imao na sebi samo lagane pantalone od kašmira i košulju od en-

Učitelj mačevanja 97

gleske svile, čije su manžetne bile zakopčane zlatnim dugmadima sa plemićkim grbom.

- Udata?- Ne znam.- Ne znate gde joj je kuća?- Bio sam jedanput. Ali video sam samo nju i jednu sluški-

nju.- Dakle, živi sama!- Takav sam utisak stekao, ali ne mogu biti siguran - don

Haimeu je počinjalo da smeta ovo ispitivanje, i trudio se da ga se otarasi a da pri tome ne ispadne neučtiv prema svom klijentui zaštitniku. - Istina je da gospođa Adela ne priča suviše o sebi. Već sam rekao vašoj ekscelenciji da je naš odnos, bespotrebno je to ponavljati, isključivo profesionalan: profesor i učenik.

Zaustavili su se pored jedne od kamenih fontana, bucmastog anđelčića koji je sipao vodu iz jednog vrča.

Par vrabaca je poletelo tik ispred šetača. Luis de Ajala ih je gledao dok nisu nestali među granama obližnjeg drveta a onda se okrenuo ka svom skgovorniku. Delovali su kao dve suprotnosti, krepka i snažna putenost markiza pored krute otmenosti učitelja mačevanja. Na prvi pogled, svako bi pomislio da je Haime'Astar- loa plemić.

- Dakle, nikada nije kasno da se preispitaju izvesni principi koji su delovali nepromenljivi... - usudio se da prokomentariše markiz od Alumbresa uz podozrivo namigivanje. Don Haime se zapanjio, očigledno se našavši na mukama.

- Molim vas da ne nastavljate takve priče, Ekscelencijo - iz tona je izbijalo nešto kao uvređenost. - Nikada ne bih prihvatio tu mladu ženu za učenika da nisam kod nje video nesumnjive ta- lente iz moje struke. Možete biti apsolutno sigurni u to.

Luis de Ajala je uzdahnuo, prepredeno prijateljski.- Progres, don Haime. Čarobna reč! Nova vremena, novi obi-

čaji, dotiču nas sve. Ni vi toga niste pošteđeni.

Arturo Peres Keverte

- Unapred vam nudeći svoje izvinjenje, reći ću da mislim da se varate, don Luise - bilo je očigledno da je učitelja mačevanja veoma uznemirio zaokret u razgovoru. - Dopuštam vam da sma- trate celu ovu priču kao profesionalni kapric starog učitelja, ako želite. To je pitanje... estetike. Ali u ovom slučaju, tvrdnja da ta- kva stvar pretpostavlja otvaranje vrata napretku i novim običaji- ma predstavlja za mene propast. Već imam previše godina da bih se ozbiljno suočio sa značajnim izmenama svog načina mišljenja. Smatram se spasenim od opasnosti, jednako od mladalačkih ludo- sti kao i od toga da pridajem preteran značaj nečemu što je, po mom verovanju, samo jedna profesionalna razbibriga.

Markiz od Alumbresa se nasmejao sa odobravanjem ovom odmerenom don Haimeovom izlaganju.

- U pravu ste, maestro. Ja sam taj koji duguje izvinjenje. S druge strane, vi nikada mste definisali progres...

- Nikada. Ceo svoj život sam se ograničavao na to da podr- žavam određenu ideju o meni samom, i to je sve. Treba sačuva- ti jedan niz vrednosti koje su uvek na ceni bez obzira na protok vremena. Ostalo je trenutna moda, prolazne i promenljive situaci- je. Jednom rečju, besmislice.

Markiz ga je oštro gledao. Blag ton razgovora se potpuno ras- pršio.

- Don Haime, vaše kraijevstvo ne pripada ovom svetu. I sto- ji ovo što ću vam reći sa najvećim poštovanjem, da me vi inspi- rišete... Već duže vreme ponosim se vašim postupcima, a ipak se svakodnevno iznenađujem zbog te vama svojstvene opsednutosti osećanjem obaveze. Obaveze ni dogmatične, ni religiozne, ni mo- ralne... Samo, a to je ono što je neuobičajeno u ova vremena u kojima se sve kupuje novcem, samo se radi o obavezi prema sa- mome sebi, koja je nametnuta svojom vlastitom voljom. Znate li vi šta to znači u današnje vreme?

Haime Astarloa je nabrao obrve sa jogunastim izrazom lica. Novi smer razgovora ga je čak još više uznemiravao od prethod- nog.

Učitelj nmčevanja

- Niti znam, niti me interesuje, Ekscelencijo.- Upravo je to ono izuzetno kod vas, maestro. Niti znate, ni-

ti vas interesuje! Znate jednu stvar? Ponekad se pitam da u ovoj našoj jadnoj Spaniji papiri nisu, nažalost, zamenjeni, i da možda pravo na plemićku titulu ne bi odgovaralo vama pre nego mno- gim mojim prijateljima, uključujući i mene samog.

- Molim vas, don Luise...- Dopustite mi da govorim. čoveče božji. Pustite me da govo-

rim... Moj deda, neka počiva u miru, kupio je titulu jer se oboga- tio trgujući sa Engleskom za vreme rata protiv Napoleona. Ovo zna- ju svi. Ali pravo plemstvo, ono staro, nije to postalo zahvaljujući krijumčarenju engleskih štofova, već svojom hrabro.šću i mačem. Je li tako ili nije?... I nemojte mi reći. dragi učiteiju, da vi, sa mačetn u ruci, vredite manje od bilo kojeg od njih. Ili od mene.

Haime Astarloa je podigao glavu i prikovao pogled svojih si- vih očiju za oči Luisa de Ajale.

- Sa mačem u ruci, don Luise, vredim isto koliko i ostali.Jedan blag talas toplog vazduha zanjihao je grane vrba. Mar-

kiz je skrenuo pogled ka kamenom anđelčiću i pucnuo jezikom, kao da je otišao suviše daleko.

- U svakom slučaju, nije dobro izolovati se na taj način, don Haime; dopustite da vaš prijatelj ima svoje lično mišljenje... Vr- lina nije naplativa, uveravam vas. Niti zabavna. Zaboga, nemojte misliti da, u vašim godinama, pokušavam da vam držim propo- vedi... Samo želim da vam kažem da je uzbudljivo promoliti gla- vu na uiicu i pogledati šta se okolo dešava. Pogotovo u istorij- skim trenucima kao što je ovaj koji upravo preživljavamo... Jeste li čuli za poslednju?

- Kakvu poslednju?- Poslednju zaveru.- Nisam baš mnogo jak u toj materiji. Mislite na uhapšene

generale?- Uh! To je već zastarelo. Pričam o sporazumu između pro-

gresivnih snaga i Liberalnog saveza, koji je upravo iznet na sve-

WU Arturo Fcrcs K evcrtc

tlost dana. Definitivno su napustili teren legalne opozicije, kao što se i očekivalo, i rešili da podrže vojni udar. Program: skloniti kra- ljicu i ponuditi presto grofu od Monpensijea, koji je uiožio u ovaj poduhvat lepu sumu od tri miliona reala. Veoma pogođena ovim, Izabelica je rešila da protera svoju sestru i zeta, kažu u Portugal. Što se tiče Serana, Dulsea, Sabale i drugih, deportovani su na Ka- narska ostrva. Monpensijeovi sledbenici sada forsiraju Prima, da vide da li će uspeti da dobiju blagoslov za njega kao kandidata za presto, ali naš odvažan katalonski glavešina ne odaje svoje na- mere. Tako stoje stvari.

- Lepa pometnja!- Šta da vam kažem. Zbog toga je uzbudljivo pratiti događa-

je iz pozadine, kao ja. Šta hoćete još da vam kažem? Treba biti prisutan u svemu, posebno u stvarima vezanim za politiku i že- ne, a da ne dopustimo ni jednoj ni drugoj da nam se zgade. To je moja filozofija i to hoću da vam kažem; uživam u životu i nje- govim iznenađenjima dok traju. Posle nek mi uzmu šta hoće. Sta- viću šešir i ogrtač i obilaziću prodavničice na šetalištu San Isidro sa istom učenom radoznalošću sa kojom sam tokom tri meseca obavljao onu čuvenu funkciju u sekretarijatu Vlade kojom mi je ukazao čast moj pokojni ujak Hoakin... Treba živeti, don Haime. A ovo vam kaže onaj koji voli život i koji je juče ostavio tri hi- Ijade dura na igraćim stolovima uglednog kazina, sa prezrivim osmehom na usnama. Da li me razumete?

Učitelj mačevanja se nasmejao kao da mu oprašta.- Možda.- Ne bih rekao da sam vas ubedio.- Dovoljno me poznajete, Ekscelencijo, da biste znali moje

mišljenje po tom pitanju.- Znam vaš stav. Vi ste čovek koji se svuda oseća kao stra-

nac. Ako bi vam Isus Hrist rekao: 'Ostavi sve i sledi me\ bilobi vam lako da to učinite. Nemate ni jedne proklete stvari kojavam toliko znači da biste žalili za njenim gubitkom.

- Možda, zbog jednog para floreta. Ostavite mi makar to.

L čjtc// m ačcvanja 10!

- Do đavola i floreti. Recimo da ste sledbenik Isusa Hrista, ili bilo čiji. Možda bi bilo previše tako nešto pretpostaviti - mar- kiz je izgledao zabavljen idejom. - Nikada vas nisam pitao da li ste monarliista, don Haime. Pod tim podrazumevam monarhiju kao apstrakciju, a ne našu jadnu nacionalnu farsu.

- Pre sam vas čuo, don Luise, kako kažete da moje kraljev- stvo nije na ovom svetu.

- Ni u drugom. siguran sam. Zaista se bezrezervno divim va- šoj sposobnosti da ostanete po strani.

Učitelj mačevanja podigao je glavu; njegove sive oči posma- trale su oblake koji su prolazili u daljini, kao da je u njima pre- poznavao nešto blisko.

- Moguće da sam previše sebičan - rekao je. - Ja sam je- dan stari egoista.

Plemić je napravio grimasu.- Cesto to ima svoju cenu, prijatelju moj. Vrlo visoku cenu.Haime Astarloa je napravio pokret rukama sa dlanovima na-

gore, pomiren sa sudbinom.- Na sve se čovek navikne, pogotovo kada nema drugog iz-

laza. Ako treba platiti, plaća se; to je stvar stava. U jednom tre- nutku svog života zauzima se neki stav, pogrešan ili ne, ali se zauzima. Covek odlučuje da bude takav ili ovakav. Zapale se bro- dovi, i onda ne preostaje ništa drugo nego držati se obale, upr- kos vetru i plimama i osekama.

- Cak i ako je očigledno da je izjbor pogrešan?- Pogotovo u tom slučaju. Tu ulazi u igru estetika.Markiževi savršeni zubi zablistali su pri širokom osmehu.- Estetika je greška. Lepa akademska temal... Moglo bi se

puno pričati o tome.- Ne slažem se. U stvari, ne postoji tu ništa o čemu treba

puno pričati.- Osim mačevanja.- Osim mačevanja, svakako. - Haime Astarloa je zaćutao,

smatrajući razgovor završenim; ali sledećeg trenutka zavrteo je

102 Arturo P eres K everte

glavom i stisnuo usne. - Zadovoljstvo se ne nalazi samo unutar sebe, kao sto je pre kratkog vremena rekla Vaša ekscelencija. Ta- kođe se ono može naći i u odanosti prema određenim ličnim ob- redima, i još više kada izgleda da se sve što je utemeljeno ruši oko vas.

Markiz mu se obratio ironičnim glasom:- Mislim da je Servantes nešto o tome pisao. Sa razlikom što

ste vi vitez koji ne luta putevima, jer vetrenjače nosi u sebi.- U svakom slučaju, jedan vitez zatvoren i sebičan, ne zabo-

ravite to, Vaša ekscelencijo. Mančanac je želeo da ispravlja ne- pravde; ja samo težim tome da me ostave na miru - ostao je za trenutak zamišljen, analizirajući svoja vlastita osećanja. - Ne znam da li se ovo uklapa sa poštenjem, ali, u stvari, samo poku- šavam da budem pošten, uveravam vas. Poštovan. Pošten. Bilo šta što u svojo j osnovi ima reč poštenje - dodao je jednostavno; ni- ko njegove reči ne bi smatrao besmislenim.

- Originalna opsesija, maestro - rekao je markiz, sa iskrenim divljenjem. - Iznad svega u vremenirha u kojima živimo. Zašto ova reč, a ne neka druga? Padaju mi na pamet desetine drugih: novac, moć, ambicija, mržnja, strast...

- Pretpostavljam da je to zato što sam jednog dana izabrao tu reč, a ne neku drugu. Možda siučajno, ili zato što mi se do- palo kako zvuči. Možda sam je, na neki način, vezivao za siiku svog oca, koji je umro na način zbog koga sam ponosan na nje- ga. Jedna dobra smrt čini ispravnim bilo šta. Čak i nečiji život.

- Ovaj koncept o prolaznosti - Ajala se nasmejao, oduševljen nastavkom razgovora sa učiteljem mačevanja - miriše mi na ka- toličanstvo, već znate. Dobra smrt kao vrata za večiti spas.

- Ako se očekuje spas, ili već šta, ova stvar nema mnogo važnosti... Mislio sam na poslednju borbu na pragu večite tame, gde ste jedini svedok vi sami.

- Zaboravljate na Boga.- To me ne interesuje. Bog oprašta i neoprostivo; neodgovo-

ran je i nedosledan. Nije gospodin.

Učitelj m ačevanja 103

Markiz je pogledao don Haimea sa iskrenim poštovanjem.- Uvek sam tvrdio, maestro - rekao je nakon kratkog ćuta-

nja - da Priroda tako dobro uređuje stvari da mudre pretvara u cinike, da bi im omogućila da prežive... Koliko mi je poznato, vi ste jedini dokaz netačnosti moje teorije. I možda je upravo to ono što mi se sviđa u vašem karakteru; čak i više nego udarci ma- čem. Vraćate me nekim stvarima za koje sam se mogao zakleti da postoje samo u knjigama. To je nešto kao uspavana savest.

Obojica su ćutali, slušajući žuborenje fontane, i nežne udare miakog vazduha koji je ponovo počeo da pokreće grane vrba. U tom trenutku je učitelj mačevanja pomislio na Adelu de Otero, pogledao je iskosa Luisa de Ajalu i oslušnuo u sebi neko neza- hvalno mrmljanje griže savesti.

Nezainteresovan za političke nemire tog leta na dvoru. Hai- me Astarloa je sa tačnošću ispunjavao svoje ugovorene obaveze sa učenicima, uključujući i tri sata u nedelji posvećenih Adeli de Otero. Časovi su prolazili bez ijedne neumesne situacije, svodeći se na profesionalni karakter zbog kojeg je i uspostavljen njihov odnos. Osim duela, u kojima se mlada žena i dalje razmetala svo- jom savršenom veštinom, jedva da su imali priliku za kratke raz- govore čije su teme bile u vezi sa mačevanjem. Nije se više po- novio intimni ton razgovora koji su vodili onog popodneva kada je ona po drugi put došla u salu učitelja mačevanja. Uglavnom, sada se zadržavala na tome da postavlja don Haimeu određena pi- tanja o mačevanju, na koja bi on odgovarao sa velikim zadovolj- stvom i priličnim olakšanjem. Sa svoje strane, učiteff je i dalje pokazivao, sa tobožnjom prostodušnošću, interesovanje za detalje iz života njegove učenice, i kada bi ponekad načeo temu, ona na to nije obraćala pažnju ili je temu vešto izbegavala. Iz svega je mogao samo da zaključi da je živela sama, bez bliže rodbine, i da je pokušavala, iz razloga samo njoj poznatih, da ostane na margini društvenog života, što bi joj zbog njene situacije u Ma- dridu odgovaralo. Jedine pouzdane činjenice su bile da je raspo- lagala priličnim materijalnim sredstvima, količinom koja se već

104 Arturo Feres R everte

graničila sa luksuzom, iako je stanovala na drugom spratu i ne u centralnom delu zgrade u ulici Rianjo, i neosporno je bilo da je živela odreden broj godina u inostranstvu; verovatno u Italiji, što je smatrao da je pogodio zahvaljujući nekim detaljima i uzvicima iznenadenja za vreme razgovora sa mladom ženom. A opet, nije bilo načina da sazna da li je devojka ili udovica, iako se njen na- čin života više uklapao u drugu pretpostavku. Neusiljeno ponaša- nje Adele de Otero, njen skepticizam kojim je bilo obavijeno sva- ko njeno zapažanje vezano za muški pol, nisu bili svojstveni de- vojci. Bilo je očigledno da je ta žena voleia i da je patila; Hai- me Astarloa je imao dovoljno godina da prepozna samopouzdanje koje je, u njenim godinama, bilo moguće imati samo ukoliko je bila u situaciji prevazilaženja žestokih i velikih ličnih iskustava. U vezi sa tim, nije znao da li je bilo pravedno ili ne okarakteri- sati je, uobičajenim vulgarnim izrazom, kao avanturistkinju. Mo- žda to i nije bila, nakon svega; zaista, imala je nekih crta tako neuobičajene nezavisnosti koja bi se s teškom mukom mogla svr- stati u ono što je učitelj mačevanja smatrao da je bilo svojstve- no ženama konvencionalnog tipa. Ipak, ne.što duboko u njemu mu je govorilo da je ovo bilo suviše lako povlačenje pred impulsom grubog uprošćavanja.

Nasuprot ćutanju Adele de Otero u trenucima kada se od nje očekivalo da iznese neke detalje o sebi, odnos koji je održavala sa profesorom mačevanja mogao se smatrati, opšte gledajući, za njega zadovoljavajućim. Mladost i ličnost njegove učenice, uzdig- nute njenom lepotom, proizvodile su u Haimeu Astarloi jednu zdravu živahnost koja je sve više dolazila do izražaja kako su da- ni proticali. Ona se prema njemu odnosila sa poštovanjem koje ipak nije bilo pošteđeno jedne svojevrsne koketerije. Ova odstu- panja su bila propraćena zahvalnošću starog maestra, do te mere da je, kako je vreme prolazilo, sa sve većim nemirom očekivao trenutak kada će se ona, sa svojom malom putnom torbom ispod ruke, pojaviti u sali. Već se bio navikao da ona ostavi pritvore- na vrata garderobe, i tamo bi žurio, čim bi ona otišla, da udiše

U čiteJj m nče i an/u

sa jesenjom nežnošću blag miris ružine vodice koji je ostajao u vazduhu kao trag njenog prisustva. I bilo je trenutaka kada su se pogledi suviše zadržavali, kada bi ih neki snažan udarac mača do- veo do ivice fizičkog kontakta, i samo snagom samodiscipline maestro je uspevao. pod plaštom pokroviteljske Ijubaznosti, da sa- krije pometnju koju je ova žena izazivala u njegovoj duši.

Tako je došao dan kada je, u toku borbe, ona pri jednom na- padu krenula napred takvom silinom da se sudarila sa grudima don Haimea. On je osetio taj udar ženskog tela, vitkog i elastičnog u njegovim rukama, i čisto refleksnim pokretom uhvatio je devojku oko pasa, da bi joj pomogao da povrati ravnotežu. Ona se uspra- vila izuzetnom brzinom; ali njeno lice, pokriveno metalnom mre- žicom maske, ostalo je za trenutak okrenuto naspram lica maestra, vrlo blizu. da je ovaj osetio njeno disanje i sjaj očiju koje su ga intenzivno gledale. Zatim su ponovo zauzeli početni stav, ali on je bio toliko pogođen time što se dogodilo da je mlada žena uspe- la da mu zada dva čista uboda u oklop pre nego što je mogao da pomisli da se suprotstavi odgovarajućom odbranom. Srećna što je izvela sa uspehom dva uzastopna napada, Adela de Otero kretala se po platformi, progoneći ga udarcima brzim kao munja, napadi- ma i potezima koje je improvizovala naglo, skakala je ne obuzda- vajući radost, kao devojčica koja se predala i dušom i telom ne- koj igri koja je oduševljava. Haime Astarloa, koji je već do.šao se- bi, posmatrao je dok je održavao distancu svojom ispruženom ru-kom, procenjujući namere njenog floreta, koji bi zazveckao u do-diru sa njegovim kada bi se ona za trenutak zaustavila. promućur- 110 proučavajući protivničku odbranu dok je tražila otvor kroz ko- ji bi zadala konačan ubod brzo i hrabro. Učitelj mačevanja nika-da je nije više voleo nego u tom trenutku.

Kasnije, dok se vraćala iz garderobe. već u odeći za izlazak, deiovala je izmenjeno. Bila je bleda i hodala je nesigurno. Pre- šavši rukom preko čela. zakačila je šešir i on je pao. a ona se. oklevajući, naslonila na zid. Maestro je požurio da joj pomogne, pažljiv i zabrinut.

106 Arturo Pcres K everte

- Je li vam dobro?- Verujem da jeste - smešila se kionuio. - To je samo od

vrućine.Ponudio joj je ruku i ona se osionila na njega. Nagnula je

glavu, skoro mu dodirujući rame obrazom.- Ovo je prvi znak slabosti koji me iznenađuje od vas, go-

spođo Adela.Jedan osmeh je potisnuo bledilo sa lica devojke.- Smatrajte to onda privilegijom - rekla je.Ispratio ju je do radne sobe, uživajući u blagom pritisku ko-

ji je njena ruka vršila na njegovu, sve dok se nije povukla dasedne u staru kožnu sofu ispucalu od vremena.

- Potrebno vam je nešto da vas okrepi. Možda će vam jedan gutljaj konjaka dati snagu.

- Ne brinite. Mnogo mi je bolje.Don Haime je insistirao, udaljavajući se da ga potraži u or-

manu. Vratio se sa čašom u ruci.- Popijte malo, molim vas. Osnažuje krv.Okvasila je usne tečnošću, napravivši ljupku grimasu. Učitelj

mačevanja je širom otvorio oba krila prozora da može neometa- no da ulazi vazduh i seo je naspram mlade žene, držeći pristoj- nu razdaljinu. Tako su ostali jedno vreme u tišini. Don Haime je posmatrao, sa izgovorom da se interesuje za njeno stanje, sa ve- ćom upornošću nego što bi se usudio u normalnim uslovima. Ma- hinalno je prošao prstima preko one ruke na koju je ona oslanja- la svoju; činilo mu se da je još uvek oseća tamo.

- Popijte još jedan mali gutljaj. Izgleda da vam pomaže.Klimnula je glavom poslušno. Onda ga je pogledala u oči i

nasmešila se zahvalno, držeći u krilu čašu konjaka koji jedva da je probala. Već joj se vraćala boja kada je načinila gest bradom. pokazujući na predmete koji su ispunjavali sobu.

- Znate li da vaša kuća - rekla je tihim glasom, kao u po- verenju - liči na vas? Sve je čuvano sa toliko Ijubavi da deluje ugodno i uliva sigurnost. Ovde se čovek oseća zaštićenim od sve-

U čitelj mače vunju 107

ga, kao da je vreme stalo. Ovi zidovi čuvaju...- Ceo jedan život?Napravila je pokret rukama kao da će zapljeskati, zadovoljna

što je on pronašao umesto nje pravu reč.- Ceo vaš život - odgovorila je zavodnički.Haime Astarloa je ustao i načinio nekoliko koraka po sobi,

posmatrajući u tišini predmete na koje se njena priča odnosila: staru diplomu Akademije u Parizu; reljefni grb sa natpisom: Na mene; jedan komplet starih pištolja za dvoboj u staklenoj kutiji; amblem pripadnika Kraljevske garde na postavi od zelenog bar- šuna, u jednom malom okviru okačenom na zid... Prošao je ne- žno rukom preko korica knjiga složenih na policama od hrastovi- ne. Adela de Otero ga je gledala otvorenih usta, pažljivo, poku- šavajući da uhvati daleke glasove svih stvari koje su okruživale učitelja mačevanja.

- Lepo je ne predati se zaboravu - rekla je mlada žena na- kon nekoliko trenutaka.

Načinio je gest nemoći, dajući joj do znanja da niko ne mo- že da vrati svoje vlastite uspomene.

- Nisam siguran da je lepo prava reč za to - rekao je, po- kazujući na. zidove prekrivene predmetima i knjigama. - Ponekad mislim da sam na groblju... - Osećaj je bio vrlo sličan: simboli i tišina - razmislio je o tome što je upravo rekao i tužno se na- smejao. - Tišina svih utvara koje je neko ostavio za sobom. Kao Enej kada je bežao iz Troje.

- Znam na šta mislite.- Znate? Moguće. Počinjem da verujem da zaista znate.- Senke nas kakvi smo mogli biti a nismo... Ne radi li se o

tome?... Nas kakvi smo sanjali da budemo ali su nas naterali da se probudimo - pričala je jednoličnim glasom, bez menjanja to- na, kao da recituje pre mnogo vremena napamet naučenu lekciju.- Senke onih koje smo jednom voleli a nikada ih nismo imali; onih koji su nas voleli i čiju smo nadu ubili svojom izopačeno- šću, glupošću ili neznanjem...

10H Arturo Feres Kcverte

- Da. Vidim da savršeno znate o čemu govorim.Ožiljak je naglasio sarkazam osmeha:- A zašto ne bih znala? Ili možda verujete da samo muškar-

ci mogu imati Troju koja im gori iza leđa?Ostao je da je gleda, ne znajući šta da kaže. Mlada žena je

zatvorila oči, raspoznajući daleke glasove koje je samo ona mo- gla da čuje. Onda je zatreptala, kao da se vraća iz sna, i njene oči su potražile učitelja mačevanja.

- Uprkos tome - rekla je - u vama nema gorčine, don Hai- me. Ni kwnosti. Volela bih da znam odakle crpite snagu dovolj- nu da vas održi netaknutim; da ne padnete na kolena i ne zatra- žite milostinju... Uvek taj vaš izgled večitog stranca, kao da ste odsutni. Reklo bi se da biste preživeli. čuvate rezerve snage u svojoj unutrašnjosti, kao neka škrtica koja čuva svoje blago.

Stari maestro je slegao ramenima.- To nisam ja - rekao je tihim glasom, skoro bojažljivo. -

To su mojih šezdeset godina života, sa svim dobrim i lošim što je u njemu bilo. Što se tiče vas... - zaustavio se nesigurno, i spu- stio bradu ka prsima.

- Što se tiče mene... - ljubičaste oči su postale bezizražajne, kao da je nevidljivi veo pao preko njih. Don Haime je nedužno odmahnuo glavom. isto kao što bi učinilo neko dete.

- Vi ste jako mladi. Nalazite se na početku svega.Ona ga je gledala pažljivo. Onda je podigla obrve i nasme-

jala se bez radosti.- Ja ne postojim - rekla je blago promuklim glasom.Haime Astarloa je zbunjeno pogledao. Mlada žena se nagnu-

la da ostavi čašu sa konjakom na stočić. Dok je to činila, učitelj mačevanja je posmatrao snažan i lep, razgolićen vrat ispod crne guste kose prikupljene na potiljku. Poslednji zraci sunca su ula- zili kroz prozor, kroz koji su se videli pod pravim uglom crven- kasti oblaci. Odsjaj stakla jednog prozora se polako gubio na zi- du dok nije potpuno iščezao.

U atcJj m ačevanja io y

- Interesantno - promrmljao je don Haime. - Uvek sam sma- trao da mogu prepoznati nekog sličnog sebi kada bih par puta sa njim ukrstio mačeve. Nije teško, kada podučavate ovoj veštini, pročitati neku osobu. Svako od nas se pokazuje u mačevanju ta- kav kakav jeste.

Ona ga je gledala odsutnog izraza lica, kao da je razmišljala o nekim dalekim stvarima.

- Moguće je - promrmljala je bezizražajno.Učitelj je uzeo jednu knjigu nasumice, i zadržavši je na tre-

nutak u rukama, vratio je rastreseno na njeno mesto.- Sa vama to nije slučaj - rekao je. Ona je izgledala kao da

polako dolazi sebi; njene oči su pokazivale blag odsjaj intereso- vanja.

- Govorim ozbiljno - nastavio je. - Što se vas tiče, gospo- đo Adela, samo sam uspeo da prepoznam vašu snagu, va.šu agre- sivnost. Pokreti su ritmični i sigurni; previše žustri za jednu že- nu, previše graciozni za muškarca. Zračite nekim magnetizmom; obuzdavanom energijom... Ponekad neki mračan i neobjašnjiv gnev, ne znam zbog čega. Ili zbog koga. Možda se odgovor mo- že naći pod pepelom te Troje koju izgleda tako dobro poznajete.

Adela de Otero je delovala kao da razmišlja o tim rečima.- Nastavite - rekla je.Haime Astarloa je nemoćno slegnuo ramenima.- Nema vi.še puno da se kaže - priznao je sa izvinjavajućim

tonom. - U stanju sam, kao što vidite, da prepoznam sve to; ali ne uspevam da dođem do onog što je razlog svemu tome. Ja sam samo stari učitelj mačevanja, bez pretenzija da budem filozof, ili moralista.

- Nije loše za jednog starog učitelja mačevanja - primetila je devojka nestašnim i blagim glasom. Nešto je izgleda podrhta- valo od malaksalosti ispod njene mat kože. Sa druge strane pro- zora, nebo iznad krovova Madrida bivalo je sve tamnije. Jedna mačka je prošla ispod prozora, lukavo i tiho, i bacila pogled na sobu koju su počele da prekrivaju senke i produžila svoj put.

1W Arturo Peres K everte

Ona se pomerila, uz hlago šuškanje haljine.- U pogrešnom trenutku - rekla je, zamišljena i misteriozna.

- Pogrešnog dana... U pogrešnom gradu - nagla je ramena na- pred, dok joj je osmeh bežao sa usana. - Steta - dodala je.

Don Haime je pogledao, pometen. Iznenađena njegovim ge- stom, mlada žena je nežno otvorila usne i, ljupko menjajući ras- položenje, udarila je dlanom kožu sofe pored sebe.

- Dođite, sedite pored mene, maestro.Stojeći pored prozora, Haime Astarloa je napravio gest'učti-

vog odbijanja. Soba je već bila u polutami, ispunjena svežinom i senkama.

- Jeste li nekada voleli? - upitala je. Njene crte lica su po- činjale da nestaju u sve većoj tami.

- Više puta - odgovorio je sa melanholijom.- Više puta? - mlada žena je delovala iznenađeno. - Sad

shvatam. Ne, maestro. Hoću da kažem da li ste nekada zaista vo- leli?

Nebo je već brzo tamnelo ka zapadu. Don Haime je pogle- dao petrolejku, odlučivši da je ne upali. Nije izgledalo da je Ade- li de Otero bilo neprijatno zbog polaganog nestajanja svetlosti.

- Da. Jednom, u Parizu. Pre mnogo vremena.- Je li bila lepa?- Da. Baš... kao vi. Pored toga, Pariz ju je činio još lepšom:

Latinska četvrt, elegantne prodavnice u ulici Sen Zermen, ples u Šomijeru i na Monparnasu...

Sećanja su navirala sa bolnom nostalgijom od koje mu se gr- čio stomak. Pogledao je još jednom petrolejku.

- Mislim da bismo trebali da...- Ko je koga ostavio, don Haime?Bolno se osmehnuo učitelj mačevanja, svestan da Adela de

Otero već više nije mogla da vidi njegov izraz lica.- To je bilo malo složenije. Nakon četiri godine, prinudio

sam je da bira. I ona je izabrala.Mlada žena je sada bila samo jedna nepokretna senka.

U čitelj lnačevanja / / y

- Udata?- Bila je udata. A vi ste jedna inteligentna devojka.- Sta ste posle uradili?- Rasprodao ono što sam imao i vratio se u Španiju. Od ta-

da je prošlo mnogo vremena.Na ulici, palicom ili kopljem, neko je palio fenjere. Slaba

svetlost gasa je ušla kroz otvoren prozor. Ustala je sa sofe i pro- šla kroz tamu sve dok nije stala blizu učitelja. Ostala je tu. ne- pokretno stojeći pored prozora.

- Ima jedan engleski pesnik - rekia je tihim glasom. - Lord Bajron.

Don Haime je čekao, u tišini. Mogao je da oseti toplotu ko- ja je zračila iz tela mlade žene koja je bila pored njega. skoro ga dodirujući. Grlo mu je bilo suvo, stegnuto od straha da će ona čuti otkucaje njegovog srca. Glas Adele de Otero začuo se tiho, kao milovanje:

The devil speitks iruth much oftener than he's deemecl He has an ignorant audience...

Primakla mu se još bliže. Odsjaj sa ulice osvetljavao je do- nji deo njenog lica, bradu i usta:

Đavo govori istinu mnogo češće nego što mislimo, ali ga ne shrataju...

Nastala je potpuna tišina, koja je delovala kao večnost. I sa- mo kada je ova tišina postala nepodnošljiva, opet se začuo njen glas:

- Uvek postoji neka priča koju treba ispričati.Govorila je tako tihim glasom da je don Haime morao da na-

slućuje njene reči. Osećao je skoro na koži, vrlo blizu. blag mi- ris ružine vodice. Shvatio je da je počeo da gubi glavu, i očaj- nički je potražio nešto što će ga vratiti u stvarnost. Zatim je pru-

112 Arturo Pcrcs Kevcrtc

žio ruku ka petrolejci i zapalio šibicu. Plamen koji je dimio drh- tao je u njegovim rukama.

Obavezao se da je isprati do utice Rianjo. Nisu bili sati, re- kao je ne usuđujući se da je pogleda u oči, kada bi trebalo da ide sama u potrazi za nekom kočijom. Zato je obukao žaket, uzeo štap i šešir, i spustio se stepenicama ispred nje. Na ulazu se zadržao, i nakon kratkog oklevanja. koje nije ostalo nezapaženo od strane Adele de Otero, ponudio joj je ruku sa svom hladnom ljubazno.šću za koju je bio sposoban. Mlada žena se oslonila na njega, i dok su hodali okretala se povremeno da ga iskosa pogle- da, sa izrazom u kome se prepoznavala prikrivena podrugljivost. Don Haime je uzeo jednu malu kočiju čiji je vozač dremuckao naslonjen na svetiljku, popeli su se u nju, i dao mu je adresu. Skakutala je kočija niz ulicu Arenal, skrenuvši desno da bi stigla pred palatu Orijente. Učitelj mačevanja je ćutao, ruku naslonjenih na dršku štapa, bezuspešno pokušavajući da razbistri sopstvene misli. Ono što se moglo dogoditi nije se dogodilo, ali nije znao da li zbog toga treba sebi da čestita ili da sebe prezire. 0 čemu je razmišljala u tom momentu Adela de Otero, nije želeo ni po koju cenu da pogađa, Ali, nešto izvesno je lebdelo u vazduhu: te noći, nakon razgovora koji je, naizgled, trebalo da ih više pribli- ži jedno drugom, nešto je uništeno među njima, konačno i zau- vek. Nije znao šta. ali to i nije bilo važno; nepogrešivo je mo- gao da oseti kako se oko njega sve ruši. Mlada žena mu nikada neće oprostiti njegov kukavičluk. Ili njegovo povlačenje.

Sedeli su u tišini, svako zauzimajući svoj ugao na crvenom tapaciranom sedištu. Povremeno, kada bi prošli pored upaljene svetiljke, zrak svetlosti bi ušao unutra, dopuštajući don Haimeu da krajičkom oka osmotri profil svoje saputnice, zanesene u po- smatranju senki koje su pokrivale ulice. Stari učitelj je želeo da kaže bilo šta što će ublažiti nelagodnost koja ga je mučila. ali plašio se da ne pogorša stvari. Sve je to izgledalo đavolski be- smisleno.

UčiteJj mačevanja j j j

Nakon izvesnog vremena, Adela de Otero se okrenula ka nje-mu.

- Rekli su mi, don Haime, da među vašom klijentelom ima kvalitetnih ljudi. Je li to tačno?

- Tačno je.- Takođe i plemića? Mislim grofova, vojvoda i tako to. Haime Astarloa se obradovao što je iskrsla tema za razgovor

sasvim druge prirode od onog koji je bio u njegovoj kući malo pre toga. Bez sumnje, ona je bila svesna da su stvari mogle otići pre- daleko. Možda, primetivši nelagodnost učitelja mačevanja, htela je da razbije led te neprijatne situacije, koju je itekako i ona osećala.

- Ima nekih - odgovorio je. - Ali ne mnogo njih, priznajem. Prošla su vremena u kojima je ugledan učitelj mačevanja živeo u Beču ili Sankt Peterburgu i bivao imenovan za kapetana kraljev- skog puka... Dana.šnje plemstvo ne interesuje se previše za vešti- nu koju podučavam.

- A ko su ti časni izuzeci?Don Haime je slegao ramenima.- Dva ili tri. Sin grofa od Švedske, markiz od Alumbresa...- Luis de Ajala? •Pogledao je sa neskrivenim iznenađenjem.- Poznajete don Luisa?- Pričali su mi o njemu - rekla je sa savršenom ravnodušno-

šću. - Shvatila sam da je jedan od najboljih mačevalaca Madri- da.

Maestro je zadovoljno potvrdio.- Tako je.- Bolji od mene? - sada se u njenom glasu osetila jedna do-

za interesovanja.Uzdahnuo je, jer se našao u škripcu:- On ima drugi stil.Adela de Otero mu se obratila nehajno:- Bila bih oduševljena da mačujem sa njim. Kažu da je in-

teresantan čovek.

114 Arturu Feres Rcverte---------% _ _ —

- Nemoguće. Žao mi je, ali to je nemoguće.- Zašto? Ne vidim tu neku poteškoću.- Pa... Hoću da kažem da...- Volela bih da sa njim imam par duela. Jeste li i njemu po-

kazali ubod od dvesta škuda?Don Haime se uznemireno promeškoljio na sedištu kočije.

Počela je da ga brine njegova vlastita muka.- Vaša namera, gospođo Adela, je malo... hm, protiv pravila

- učitelj je nabrao čelo. - Ne znam da li bi gospodin markiz...- Da li on ima puno poverenja u vas?- Pa, počastvovao me je svojim prijateljstvom, ako ste na to

mislili.Devojka mu se okačila na ruku, sa tako iznenadnim oduše-

vljenjem da je Haime Astarloa morao da učini napor da bi pre- poznao Adelu de Otero koja je, pre pola sata, vodila sa njim, u njegovoj radnoj sobi, onako prisan razgovor.

- Onda nema problema! - uzviknula je, zadovoljna. - Vi mu ispričajte o meni; recite mu istinu, recite mu da dobro baratam floretom, i sigurno ćete mu probuditi radoznalost da me upozna. Jedna žena koja se bavi mačevanjem!

Don Haime je promucao neka malo ubedljiva izvinjenja, ali ona je i dalje navaljivala:

- U mojim okolnostima, maestro, znate da ne poznajem ni- koga u Madridu. Nikoga osim vas. Žena sam, i ne mogu da idem kucajući od vrata do vrata sa floretom pod rukom...

- Ni ne pomišljajte to! - uzvik Haimea Astarloe je potekao ovog puta iz njegovog vlastitog osećaja poštovanja.

- Vidite? Umrla bih od stida.- Ne radi se samo o tome. Don Luis de Ajala je suviše is-

ključiv što se tiče mačevanja. Ne znam šta bi pomislio kada bi jedna žena...

- Vi ste me prihvatili, maestro.- To ste vi sami rekli. Ja sam po profesiji učitelj mačevanja.

A don Luis de Ajala je jedan markiz.

Ličitelj m ačevanja 115

Mlada žena se za kratko nasmejala, pakosno i vedro.- Prvog dana, kada ste me posetili u mojoj kući, takođe ste

rekli da me odbijate jer je to stvar principa...- Bila je podstaknuta moja profesionalna radoznalost.Prešli su ulicu Prinsesa, prošavši pored palate Liriju. Neki

dobro odeveni prolaznici šetali su po svežem vazduhu, pod drh- tavom svetlošću svetiljki. Jedan noćni stražar koji se dosađivao dotakao je kapu pri prolasku kočije, misleći da se ova uputila u rezidenciju vojvode od Albe.

- Obećajte mi da ćete razgovarati o meni sa markizom!- Nikada ne obećavam ono što ne mogu da ispunim.- Maestro... Na kraju ću pomisliti da ste ljubomorni.Haime Astarloa je osetio kako mu se talas vrućine penje u

lice. Nije mogao da vidi svoje lice, ali bio je siguran da je po- crveneo do ušiju. Ostao je otvorenih usta, nesposoban da izgovo- ri ijednu reč, osećajući kako mu nepoznato osećanje steže grlo. - U pravu je - rekao je samom sebi užurbano. - Sasvim je u pra- vu. Ponašam se kao balavac. - Duboko je uzdahnuo, stideći se samog sebe, i udario je svojim štapom o pod kočije.

- Dobro... Pokušaćemo. Ali vam ne obećavam da ćemo uspe-ti.

Zapljeskala je rukama kao srećna devojčica i, naginjući se ka njemu, toplo mu je stegla ruku. Možda i previše, s obzirom na to da se radilo samo o jednom zadovoljenom hiru. I učitelj ma- čevanja pomisli kako je Adela de Otero, bez svake sumnje, bila nepredvidiva žena.

Haime Astarloa je ispunio svoju reč preko volje, dotaknuvši ovu temu za vreme jednog časa u kući markiza od Alumbresa: Mlcidi m ačevalac, znate već na koga mislim, pokazao j e u jednoj prilici interesovanje z.a vas. Mkulima se clopada da razbijaju ka- lupe i tako to. Ona j e neosporno zaljubljena u našu veštinu, na- darena z.a mačevanje, ima veštu ruku, inače se nikcula ne bih usu- dio da to predlož.im da j e neki drugi slučaj p o sredi. Ako vama izgleda da...

l l f t Arturo P eres Keverte

Luis de Ajala je sa velikim zadovoljstvom mazio svoje sle- pljene brkove. Nije ništa više trebalo. Sa njegove strane je posto- jalo veliko interesovanje.

- 1 kažete da je lepa?Don Haime je bio ljut na samog sebe, i proklinjao je iz sveg

srca ovo podvođenje koje mu se činilo niskim. Sa druge strane, ono što je Adela de Otero rekla u kočiji vraćalo mu se u misli sa bolnom upornošću. U njegovim godinama, bilo je smešno ot- kriti da je još uvek mogla da ga muči ljubomora.

Upoznavanje se odigralo u sali kod don Haimea kada je, dva dana kasnije, markiz kao slučajno svratio za vreme časa mačeva- nja Adele de Otero. Razmenjene su fraze savršene učtivosti i Lu- is de Ajala, sa kravatom od crnog atlasa sa brilijantskom iglom, ručno rađenim čarapama od svile i brkovima uvijenim sa velikom brižnošću, ponizno je zatražio dozvolu da prisustvuje duelu. Na- slonio se na zid sa prekrštenim rukama i ozbiljnim izrazom po- znavaoca, dok je mlada žena, sa apsolutnim samopouzdanjem, iz- vodila naspram don Haimea jednu od najboljih predstava mače- vanja koje se ovaj seća da je video vežbajući sa svojim klijenti- ma. Iz jednog ugla, markiz je započeo da tapše, očigledno odu- ševljen.

- Gospođo, za mene je ovo čast.Ljubičaste oči su se prikovale za Ajaline takvom snagom da

je plemić prešao prstom preko okovratnika svoje košulje. Bilo je u njima iskre prkosa, obećavajuće provokacije. Markiz je iskori- stio prvu priliku da se približi učitelju mačevanja i diskretno ga povuče na stranu.

- Kakva očaravajuća žena!Don Haime je prisustvovao svemu ovome loše raspoložen što

je teškom mukom uspevao da sakrije stavom hladne profesional- nosti. Kada se završio duel. Luis de Ajala se potpuno predao jed- nom preopširnom stručnom razgovoru sa mladom ženom, dok je učitelj vraćao na svoja mesta florete, oklope za prsa i maske.

L 'čiteJj m ačevanja /1 7

Markiz od Alumbresa se sa izuzetnom galantnošću nudio da je otprati do kuće. Njegova laka, otkrivena kočija sa engleskim ko- čijašem čekala je na ulici, i bilo je divno zadovoljstvo staviti je na raspolaganje gospođi; imali su bez sumnje mnogo toga da pri- čaju o njihovoj zajedničkoj Ijubavi prema mačevanju. Možda bi joj odgovaralo da prisustvuje, u devet, koncertu u vrtovima Jeli- sejskih polja. Udruženje profesora. pod dirigentskom palicom ma- estra Gastambidea, izvodila je Lci G c ic c i Lcidra, od Rosinija, i jed- nu mišeljezu motiva iz Roberto el Diablo. Adela de Otero se ljup- ko naklonila, prihvatajući predlog sa oduševljenjem. Vežbanje je zarumenelo njene obraze dajući joj zavodnički izgled.

Dok se ona presvlačila, sa zatvorenim vratima ovog puta, Lu- is de Ajala je uputio poziv i don Haimeu čisto forme radi, iako je bilo očigledno da nije preterano navaljivao da prihvati. Osetiv- ši se kao neželjeni gost u svemu tome, učitelj se povukao i sa- mo se nespretno nasmejao, sa nemom tugom. Markiz je bio pro- tivnik visokog ranga, i Haime Astarloa je predosetio da je izgu- bio igru a da se nije čak odvažio ni da je započne. Njih dvoje su otišli ruku pod ruku, pričajući živahno, i učitelj mačevanja je slušao sa bolnom nemoći korake koji su se udaljavali stepeništem.

Ostatak dana hodao je po kući kao lav u kavezu, šaljući sve do đavola. U jednom trenutku se zaustavio i osmotrio svoje lice u ogledalima sale za mačevanje.

- A šta si drugo mogao da očekuješ? - upitao je sebe sa pre- zirom.

U ogledalu je video sedu priliku jednog starca sa gorkom gri- masom.

Prošlo je nekoliko dana. Novine, ućutkane cenzurom, izvešta- vale su između redova o političkim događajima. Govorilo se da je don Huan Prim dobio dozvolu Napoleona 111 da zauzme vode u Višiju. Uznemirena blizinom zaverenika. vlada Gonsalesa Bra- va je na razne načine stavljala do znanja svoje nezadovoljstvo vla- daru Francuske. U Londonu, dok je pripremao kofere, grof od Re-

I IS Arturo Pcres Reverte

usa održavao je česte skupove sa svojim istomisljenicima i domi-

šljato je nalazio načine da kasu više njih olakša za zajedničku

stvar. Revolucija koja nema neophodnu ekonomsku zaledinu ule-

će u rizik da se pretvori u lakrdiju. a heroj Kastiljanaca, već is-

kusan lisac, zahvaljujući ranijim porazima, više nije bio raspolo-

žen da igra na nesigurno.

U Madridu, Gonsales Bravo je ponavljao sa izvesnom kico-

škom duhovitošću reči izgovorene na dan uvođenja u posed u

Kongresu:

- Mi smo vlada koja uspeva da se odupre revoluciji; imamo

poverenja u svoju zemlju, a zaverenici će nas zateći spremne. Ne

predsedavam ja ministarskim savetom, već senka generala Narva-

esa.

Ali senka pokojnika, glavešine iz Lohe, nije ni malo vodila

računa o buntovnicima. Videvši ih da dolaze, generali koji su

prethodne godine tukli narod sabljama neometano su sada prila-

zili masi koja je na strani revolucije, iako nisu bili raspoloženi da

javno uskliknu dok stvar nije bila gotova. Brčkajući se u Lekiti-

ju, daleko od uzavrelog Madrida, Izabela II nije baš bila pri se-

bi, i nalazila je poslednje utočište u generalu Pesueli, grofu od

Česta, koji je mazio jabuku na balčaku svoje sablje dok je davao

vatrena obećanja odanosti Izabeli:

- Ako treba umreti braneći kraljevski dom, umrećemo. Na to

smo spremni.

Bezrezervno verujući u tako velikodušnu pomoć, vladine no-

vine su pokušavale da umire zemlju obiljem kratkih natpisa o nor-

malnom stanju u kraljevstvu. Jedan stih iz zvaničnih novina je

ušao u modu:

Mnot’i sa naclom

veselo žive,

a mnoi’i glupani

pasu koprive.

L čitelj mače vanju 119

Haime de Astarloa je izgubio jednog klijenta: Adela de Ote-

ro više nije dolazila na časove mačevanja. Viđali su je u Madri-

du stalno u društvu markiza od Alumbresa, kako šeta kroz park

Retiro, kako se u kočiji vozi ispred muzeja Prado, u pozorištu R<>-

sini i u loži sarsuele'. Između mahanja lepezom i diskretnih pod-

gurkivanja laktovima kvocalo je madridsko krem-društvo, pitajući

se ko je ta nepoznata žena koja je toliko uspela da privuče razu-

zdanog markiza od Ajale. Niko nije znao da kaže odakle se poja-

vila, nije se ništa znalo o njenoj porodici i nisu bili poznati njeni

društveni kontakti, osim sa markizom. Najduži jezici prestonice

proveli su nekoliko nedelja u mučnim nagađanjima i istragama, ali

su na kraju morali da priznaju poraz. Samo se moglo potvrditi da

je devojka nedavno do.šla iz inostranstva i da. bez sumnje zbog

toga, neki od njenih običaja nisu doličili jednoj dami.

Došle su do don Haimea neke glasine, neminovno ublažene

daljinom, i on ih je primao sa nužnim stoicizmom. Sa druge stra-

ne, njegova izvanredna razboritost se nametala u dnevnim susre-

tima sa Luisom de Ajalom. Nikada nije pokazao nikakvu rado-

znalost da sazna kako je proticao život mlade žene, a ni markiz

izgleda nije bio raspoložen da ga obaveštava o tome. Samo je-

danput, dok su obojica pijuckala uobičajenu čašu vina nakon ne-

koliko duela, plemić mu je stavio ruku na rame i nasmejao se

prijateljski i poverljivo:

- Maestro, vama dugujem svoju sreću.

Don Haime je primio ovaj komentar sa odgovarajućom hlad-

noćom, i to je bilo sve. Nekoliko dana kasnije. učitelj mačevanja

je primio drugi nalog za isplatu potpisan od strane Adele de Ote-

ro, kojim mu je plaćala njegove honorare za nekoliko zadnjih ne-

delja. Uz nalog mu je stiglo jedno jednostavno pisamce:

Zao mi je što više nemam raspoloiivo^ vremena da nastavim

sa našim interesantnim časovima mačevanja. Želim da vam za-

španska opera - prim.prev.

12(J Arturo Peres Kcvcrtc

hvalim na vasoj uviđavnosti, uveravam vas tla čuvam nezaborav-

nu uspomenu na vas.

Sa najvećim uvaiavanjem

Adela de Otero

Učitelj je nekoliko puta pročitao pismo, zamišljen i namrgo-

đen. Onda ga je odložio na sto i, uzevši olovku, izveo je računi-

cu. Zatim je uzeo pisaći pribor i umočio pero u mastionicu:

Poštovana gospođo,

Sa iznenađenjem primećujem da u drugom nalogu z.a ispiatu,

koji je pušten od vaše strane, uračunavate devet časova mačeva-

nja u tekućem mesecu, u kome sam zapravo imao zadovoljstvo da

vam odrz.im samo tri u navedenom periodu. Dakle, preostaje ko-

ličina od 360 reala, koje vam vraćam u priloženom nalogu z.a is-

platu.

Primite moj najljuhazniji poz.drav

Haime Astarloa

Učitelj mačevanja

Potpisao je a onda besnim pokretom bacio pero na sto. Ne-

koliko kapi mastila su poprskale pismo Adele de Otero. Mahnuo

je papirom kroz vazduh da se osuši mastilo, posmatrajući nervo-

zan i šiljast rukopis mlade žene: potezi perom su bili široki i ši-

Ijati kao bodeži. Oklevao je da li da ga pocepa ili sačuva. odlu-

čujući se na kraju za ovo drugo. Kada se bol bude ublažio, ovo

parče papira predstavljaće jednu uspomenu više. U mislima, don

Haime ga je priključio prostranoj škrinji punoj svojih nostalgija.

Tog popodneva, sastanak u Progresu se rasturio ranije od uo-

bičajenog. Agapito Karseles je bio veoma okupiran čiankom koji

je trebalo te noći da preda za Gil Blas. i Karenjo je tvrdio da

ima vanredni sastanak u loži San Migela. Don Lukas se brzo po-

vukao, žaleći se na blagu letnju prehladu, tako da je Haime Astar-

Učitelj rnačevanja 121

loa ostao sam sa Marselinom Romerom, profesorom piana. Obo-

jica su odlučila da malo prošetaju, koristeći to što se vrućina pri-

sutna u toku dana povukla pred blagim večernjim povetarcem. Si-

lazili su ulicom San Heronima; don Haime je skinuo šešir susrev-

ši se sa jednim poznanikom pred restoranom Lurdi i drugim kod

ulaza u Ateneo. Romero, tih i melanholičan po običaju, hodao je

gledajući u vrhove cipela, zadubljen u sopstvene misli. Nosio je

jednu naboranu ešarpu oko vrata i šešir nemarno zabačen pozadi,

na potiljku. Ivice njegove košulje nisu baš bile savršeno čiste.

Setalište Prado je vrvelo od šetača ispod drveća. Na klupama

od kovanog gvožđa, vojnici i služavke su razmenjivali kompli-

mente i šale dok su uživali u poslednjim zracima sunca. Neka

elegantna gospoda. u društvu dama ili u grupama prijatelja, šeta-

li su između fontana Zemlje i Neptuna, mahali su štapovima uz

afektiranje i dodirivali bi rukom obod šešira kada bi pored njih

zašuškala suknja neke ugledne ili interesantne dame. Po central-

nom šetalištu posutom peskom, raznobojni šeširi i suncobrani pro-

lazili su u otvorenim kočijama pod ružičastim svetlom sutona. Je-

dan rumenkast pukovnik inženjerije, okićenih prsa herojskim or-

denjem, sa ešarpom i sabljom, spokojno je pušio cigaru dok je ti-

him glasom razgovarao sa svojim ađutantom, kapetanom sa licem

nalik na kunića koji je potvrđivao sa ozbiljnom smotrenošću; bi-

lo je očigledno da su pričali o politici. Nekoliko koraka iza njih

išla je gospođa pukovnikovica, čije je ugojeno telo s teškom mu-

kom bilo stegnuto korsetom preko koga je bila odeća pretrpana

čipkom i ukrasima, dok je služavka, sa keceljom i kapicom, ču-

vala kao pastir stado petoro-šestoro dece oba pola, obučenih u

odeću oivičenu crnom čipkom i sa crnim čarapicama. Na trgu Če-

tiri fontane, jedan par kicoša sa briljantinom u kosi i razdeljkom

na sredini vrteli su slepljene brkove dok su bacali krišom pogle-

de ka jednoj devojci koja je, pod strogom kontrolom svoje guver-

nante, čitala jedan manji tom tužnih Kampoamorovih pesama, ne-

svesna očekivanja koja su njena mala i fina stopala, i par santi-

metara finih gležnjeva u belim čarapama, budili kod posmatrača.

122 Arturo Peres Reverte

Prijatelji su spokojno šetali, uživajući u prijatnoj temperaturi;

jedinstven kontrast činila je učiteljeva elegancija koja je izašla iz

mode i pijanistina neuredna pojava. Romero je osmotrio na neko-

liko trenutaka prodavca korneta koji je okretao ručku na svojoj

mašini pred grupom dece, pa se okrenuo prema svom drugaru sa

žalosnim izrazom lica.

- Kako stojite sa parama, don Haime?

Pomenuti ga je pogledao i rekao prijatnim, šaljivim tonom.

- Nećete mi reći da vam se jede sladoled u kornetu...

Profesor muzike se nasmejao. Većina njegovih učenica je oti-

šla na letovanje, i bio je na ivici rezervi. Leti je obično živeo od

diskretnog milosrđa svojih prijatelja.

Don Haime je zavukao ruku u džep žaketa.

- Koliko vam treba?

- Pokrpilo bi me dvadeset reala.

Učitelj mačevanja je izvadio jedan srebrnjak i diskretno ga

spustio u bojažljivo ispruženu ruku svog prijatelja. Romero je

užurbano promrmljao neko izvinjenje:

- Moja gazdarica...

Haime Astarloa je presekao objašnjenje gestom razumevanja;

rešio mu je problem. Ovaj je zahvalno uzdahnuo.

- Živimo u teška vremena, don Haime.

- Još kako.

- Vremena oskudice i nemira... - pijanista je stavio jednu ru-

ku na srce, opipavajući nepostojeći novčanik. - Vremena samo-

će.

Haime Asjarloa je nešto progunđao sebi u bradu. Romero je

to protumačio kao znak saosećanja, i delovao je utešen.

- Ljubav, don Haime. Ljubav - nastavio je nakon trenutka

tužnog razmišljanja. - To je jedino što nas može učiniti srećni-

ma i, što je najčudnije, to je ono što nas osuđuje na najveće mu-

ke. Voleti je isto što i biti rob.

- Rob je samo onaj koji očekuje nešto od drugih - učitelj

mačevanja je pogledao svog sagovornika dok ovaj nije zbunjeno

Učjtelj mačevanja 123

zatreptao. - Možda je u tome greška. Onaj kome ne treba ništa

i niko, ostaje slobodan. Kao Diogen u svom buretu.

Pijanista je odmahnuo glavom: nije se slagao sa tim.

- Svet u kome ne bismo ništa očekivali od drugih bio bi pa-

kao, don Haime... Znate li šta je najgore?

- Najgore je uvek vrlo lična stvar. Sta je najgore za vas?

- Za mene je to odsustvo nade: osećaj da se upalo u zamku

i... Hoću da kažem da ima užasnih trenutaka, u kojima izgleda

kao da nema izlaza.

- Ima zamki koje ga i nemaju.

- Nemojte tako da govorite.

- Podsećam vas, u svakom slučaju, da nijedna zamka nema

izlaza bez nesvesnog udela žrtve. Niko ne tera miša da traži sir

u mišolovci.

- Ali potraga za ljubavlju, za srećom... Lično ja, da ne ide-

mo dalje...

Haime Astarloa se okrenuo ka svom drugaru sa izvesnom

oštrinom. Ne znajući tačno za.što, razdraživao ga je taj melanho-

Iičan pogled, tako nalik na progonjenog mladog jelena. Pao je u

iskušenje da bude surov.

- Onda je otmite, don Marselino.

Adamova jabučica ovog drugog se podigla i spustila brzo, uz*

gutanje knedle.

- Koga?

U pitanju je bilo uzbune i neslaganja. I jedna molba koju je

učitelj mačevanja odbio da čuje.

- Znate dobro na koga mislim. Ako toliko volite čestitu maj-

ku te porodice, ne povlačite se venući ispod njenog balkona osta-

tak života. Pojavite se ponovo u kući, bacite joj se pred noge, za-

vedite je, zgazite njenu vrlinu, odvucite je odande na silu... Ustre-

lite ga jednim metkom i)i neka on ustreli vas! Učinite herojsko

delo ili učinite nešto smešno, ali učinite nešto, čoveče božji. Pa

vi imate jedva četrdeset godina!

124 Arturo Pcrcs Kevcrte

Pošto je bila neočekivana, gruba rečitost učitelja mačevanja

je izbrisala sa Romerovog lica i najmanji znak života. Krv mu se

povukla iz obraza, i za jedan trenutak delovalo je da će se okre-

nuti i pobeći.

- Ja nisam silovit čovek - promucao je sledećeg trenutka, kao

da ga je to u potpunosti opravdavalo.

Haime Astarloa ga je pogledao grubo. Prvi put otkad su se po-

znavali, bojažljivost pijaniste nije u njemu budila sažaljenje. nego

prezir. Kako bi drugačije sve bilo da je Adela de Otero došla kod

njega kada je imao, kao Romero sada, dvadeset godina manje!

- Ne govorim o nasilništvu koje Karseles propoveda na sa-

stancima - reče. - Mislim o onome što potiče od lične hrabrosti

- pokazao je na vlastita prsa. - Odavde.

Romero je prešao iz pometnje u oklevanje; nervozno je pip-

kao ešarpu dok je izbegavao pogled svog sagovornika.

- Protivnik sam svake vrste nasilja, bilo ličnog ili kolektiv-

nog.

- E ja nisam. Ima u njemu vrlo suptilnih nijansi, uveravam

vas. Civilizacija koja odbacuje mogućnost da pribegne nasilju u

svojim razmišljanjima i postupcima, sama sebe uništava. Pretvara

se u stado jagnjadi, koje će zaklati prvi koji naiđe. Isto se dešava

i sa Ijudima.

- A šta nam kaže Katolička crkva? Ona je protiv nasilja i

održala se dvadeset vekova a da ga nikada nije počinila.

- Ne terajte me da se smejem u ove sate, don Marselino. Hri-

šćanstvo su podržale Konstantinove legije i krstaški mačevi. A

Katoličku crkvu lomače Inkvizicije, zatvori Lapanta i habzburški

odredi... Ko očekujete da će podržati vas?

Pijanista je spustio pogled.

- Razočaravate me, don Haime - rekao je nakon kratkog vre-

mena, čačkajući peskovito tlo vrhom štapa. - Nikada nisam po-

mišljao da podržavate argumente Agapita Karselesa.

- Ne podržavam ničije argumente. Između ostalog, princip

jednakosti, koji sa toliko žara brani naš prijatelj, uopšte ne odo-

Učitelj mačevanja 125

bravam. I kada ste već dotakli temu, reći ću vam da bih više vo-

leo vladavinu Cezara ili Bonaparte, koje uvek mogu da pokušam

da ubijem ako mi se ne sviđaju, pre nego da vidim da se o mo-

jim stavovima, običajima i društvu odlučuje glasom trgovčića sa

ćoška... Drama našeg veka, don Marselino, je siromaštvo duha;

što se može uporediti samo sa nedostatkom hrabrosti i dobrog

ukusa. Bez sumnje, ovo je posledica neobuzdanog izranjanja sit-

nih trgovaca na svakom ćošku Evrope.

- Prema Karselesu, ovim trgovčićima su dani odbrojani - od-

govorio je Romero sa bojažljivom namerom da prebaci, muž nje-

gove voljene je bio poznati prekomorski trgovat.

- U još goru situaciju nas gura Karseles, jer znamo dobro šta

nudi kao alternativu... Znate li u čemu je problem? Pripadamo

zadnjoj od tri generacije koje hirovita istorija povremeno pona-

vlja. Prvoj treba Bog, i izmisli ga. Druga podiže hramove ovom

Bogu i nastoji da ga podražava. Treća koristi mermer ovih hra-

mova da bi izgradila javne kuće gde će se diviti svojoj vlastitoj

gramzivosti, razbludnosti i niskosti. I ovako se prema bogovima

i herojima ponašaju uvek, neizbežno, mediokriteti, kukavice i

slabići. Do viđenja, don Marselino.

Učitelj mačevanja je ostao naslonjen na svoj štap, gledajući

kako se bez kajanja udaljava figura bednog pijaniste, hodajući sa

glavom zavučenom među ramena; bez sumnje išao je svojom

očajničkom putanjom ispod balkona u ulici Ortalesa. Haime

Astarloa je ostao jedan tren posmatrajući prolaznike, iako je u mi-

slima zaronio u svoju vlastitu situaciju. Znao je vrlo dobro da su

se neke stvari koje je rekao Romeru mogle primeniti na njega sa-

mog, i ova istina nije ga činila posebno srećnim. Nakon izvesnog

vremena rešio je da ode kući. Popeo se ulicom Atođa, bez žur-

be, i ušao u uobičajenu radnju da kupi alkohol i mast, koja mu

je ponestajala. Sepav trgovac ga je uslužio sa uobičajenom Ijuba-

znošću, pitajući ga za zdravlje.

- Ne žalim se - odgovorio je don Haime. - Znate već da su

ovi lekovi za moje učenike.

12b Arturo Peres Keverte

- Ne idete na letovanje? Kraljica je već u Lekitiju. Tamo će-

mo videti okupijen ceo dvor, ako ih don Huan Prim ne omete u

tome. To je stvarno čovek! - trgovac se ponosno udario po sa-

katoj nozi. - Trebalo je da ga vidite u Kastiljehosu, na konju,

spokojniji od mirne avgustovske nedelje dok su nas Mavari pri-

tiskali kao đavoli. Tamo sam imao čast da budem pored njega i

da se osakatim za domovinu. Kada sam pao sa kamenom u ovoj

nozi, don Huan se okrenuo da me pogleda i rekao je onim svo-

jim katalonskim akcentom: ‘Nije to ništa, klinac.' Upravo sam mu

tamo uputio tri dobre pre nego što su me odneli na kamili... Si-

gurno da me se još uvek seća!

Don Haime je izašao na ulicu sa paketom ispod ruke, prošao

je ispred palate Sarttu Krus i išao kroz tremove do Glavnog trga,

gde se zađržao nekoliko minuta sa grupom Ijudi koja je slušala

ratničke akorde vojnog orkestra, ispod statue Filipa III na konju.

Izašao je na Glavnu ulicu, rešen da večera nešto u krčmi Perei-

ra pre nego što ode kući, kada se zaustavio kao udaren gromom.

Na drugoj strani ulice, naginjući jednim delom glavu kroz prozor

zatvorene kočije, bila je Adela de Otero. Nije primetila prisustvo

učitelja mačevanja, jer je bila zauzeta diskretnim razgovorom sa

izvesnim gospodinom srednjih godina, obučenim u frak, sa šeši-

rom i štapom, koji se sasvim prirodno oslanjao na okvir prozor-

čića.

Don Haime je ostao nepokretan, posmatrajući scenu. Gospo-

din, okrenut leđima, naginjao se ka mladoj ženi i tiho pričao, sa

uljudnim izrazom lica. Ona je bila neobično ozbiljna, i odmahi-

vala je glavom s vremena na vreme. Prošaputala je par ozbiljnih

komentara, i bio je red na njenog sagovornika da klima glavom.

Don Haime je napravio kretnju kao da će nastaviti svojim putem,

ali radoznalost je bila jača od njegove namere, te je ostao na

istom mestu, nastojeći da ućutka grižu savesti zbog nesumnjivog

špijunskog ponašanja kojem se prepuštao na tako nečastan način.

Naćulio je uši sa namerom da uhvati delove razgovora, ali nje-

gov napor je bio jalov. Bili su suviše daleko od njega.

Učitelj mačevan ja ' 127

Gospodin je i dalje stajao okrenut leđima, ali na neki način

don Haime je bio siguran da mu je bio nepoznat. Adela de Ote-

ro je načinila brz gest odbijanja lepezom koju je imala u ruci, a

zatim je počela nešto da govori dok su joj oči rasejano lutale uli-

com. Iznenada su se prikovale za Haimea Astarlou, koji je kre-

nuo rukom ka obodu šešira u znak pozdrava. Njegov pokret je,

međutim, bio prekinut 11a pola kada je video čudnovat izraz uz-

bune koji se pojavio u očima mlade žene. Momentalno je uvukla

glavu unutra, i sakrila se u unutrašnjost kočije dok se gospodin

napola okrenuo, s vidnom zabrinutošću, u pravcu don Haimea.

Ona je izgleda dala neko oštro naređenje, jer je kočijaš koji je do

tada lenstvovao na svom sedištu iznenada poskočio, zapucao bi-

čem i nateraO konje da krenu. Nepoznati se odmakao od vrata ko-

čije i, vrteći štap, brzo se udaljio u suprotnom smeru. Jedva da

je učitelj mačevanja imao vremena da na trenutak vidi njegove

crte lica, tako da je zapazio samo dugačke engleske zulufe i fi-

no negovane brkove. Bio je elegantna pojava, srednjeg rasta i ot-

menog izgleda; držao je štap od slonove kosti i izgleda da mu se

mnogo žurilo.

Mnogo je mudrovao don Haime 0 svemu tome, i na kraju je

priznao da nije u stanju da objasni scenu čiji je bio svedok. Vr-

telo mu se u glavi dok je završavao svoju skromnu večeru, i još

uvek u samoći svoje radne sobe beskorisno je pokušavao da ra-

svetli ovu misteriju. Osećao je ogromnu radoznalost da sazna ko

je bio taj čovek.

Ali nešto ga je još više mučilo i budilo njegovu radoznalost.

Kada je otkrivena, Haime Astarloa je na licu mlade žene uočio

jedan izraz koji nikada ranije nije video. U njoj nije bilo ni iz-

nenađenja ni razdraženosti, osećanja koja bi bilo lako objasniti ka-

da je saznala da je posmatrana sa tako nerazboritim bezobrazlu-

kom. Osećaj koji je primetio učitelj mačevanja odgovarao je ne-

čemu mnogo mračnijem i uznemirujućem, do te mere da je pri-

lično dugo oklevao u svom sudu, misleći da ga intuicija možda

12S Arturo Feres Keverte

nije prevarila. Jer, u deliću sekunde, u očima Adele de Otero po-

kazao se strah.

Probudio se iznenada, uspravljajući se u krevetu sav utučen.

Telo mu se kupalo u znoju zbog užasnog košmara koji je i sada,

i pored otvorenih očiju uprtih u tamu, i dalje ostavljao potpuno

jasnu sliku pred njegovim očima. Jedna krpena lutka plutala je po

vodi sa licem nadole, kao zadavljena. Njena kosa se zaplela u lo-

kvanje i ljigavo vodeno bilje, na površini jezerske vode prekrive-

ne žabokrečinom. Haime Astarloa se naginjao nad nju sa očajnom

sporošću, i kada je uzeo u ruke video je lice, na kojem su sta-

klene oči bile izvađene iz očnih šupljina. Ove prazne očne duplje

su izazivale grozničav osećaj užasa.

Ostao je ovako nekoliko sati, ne mogavši ponovo da zaspi,

sve dok prvi zraci svetlosti nisu počeli da se probijaju kroz žalu-

zine na prozorima.

Luis de Ajala je bio nekoliko dana uznemiren. Trebalo mu je

truda da se koncentriše na duele, jer su njegove misli bile dale-

ko od mačevanja.

- Pobeđeni ste, Ekscelencijo.

Markiz je tužno zavrteo glavom, izvinjavajući se.

- Nisam danas u formi, maestro.

Njegova uobičajena vedrina je ustupala mesto nekoj čudnoj

melanholiji. Ajala je često bivao zamišljen, a njegove šale su iz-

ostale. Na početku, don Haime je sve to pripisao političkoj situ-

aciji, koja je došla do usijanja. Prim je bio u Višiju, da bi posle

toga misteriozno nestao. Stanovnici dvora su letovali na severu,

ali glavne političke ličnosti i policija su ostali u Madridu, u oče-

kivanju. Duvali su neki vetrovi koji ništa dobro nisu donosili mo-

narhiji.

Jednog jutra, već na izmaku avgusta, Luis de Ajala se izvi-

nio kada je učitelj mačevanja došao u svoju uobičajenu dnevnu

posetu.

i čitelj mačevanja 129

- Nisam danas raspoložen, don Haime. Grozno se osećam.

Umesto časa, predložio mu je da prošetaju po vrtu. Obojica

su izašli u šetnju ispod vrba, šetalištem prekrivenim šljunkom, na

čijem kraju je žuborila voda fontane sa kamenim anđelčićem. Je-

dan baštovan je malo dalje radio, među grmljem cveća koje se

žalosno povijalo pod jutarnjim suncem. *

Neko vreme su šetali. razmenjujući otrcane komentare. Kada

su došli do jednog malog hrama ograđenog kovanim gvožđem.

markiz od Aiumbresa se okrenuo ka Haimeu Astarloi sa neoče-

kivanim izrazom lica, koji su vrlo brzo objasnile njegove reči:

- Maestro... Radoznao sam da saznam kako ste upoznali go-

spođu De Otero.

Učitelj mačevanja se iznenadio, jer je ovo bio prvi put da Lu-

is de Ajala izgovara ime ove dame u njegovom prisustvu, od da-

na kada ih je don Haime zvanično predstavio jedno drugome.

Uprkos tome, sa najvećom mogućom prirodnošću, objasnio mu je

u što manje reči. Markiz je slušao ćuteći, povremeno blago kli-

majući glavom. Izgledao je zabrinut. Interesovao se nakon toga

da li je don Haime poznavao nekog od njenog društva: prijatelje

ili rodbinu, a ovaj je odgovorio ponavljajući sve što mu je već

bio rekao u razgovoru koji su vodili nekoliko nedelja ranije. Ni-

je znao o njoj ništa, osim da je živela sama i bila izvrstan ma-

čevalac. U jednom trenutku bio je u iskušenju da mu se takođe

poveri o misterioznom susretu kojem je prisustvovao na Glavnom

trgu, ali je na kraju odlučio da ćuti. On nije bio takav da bi iz-

dao nešto što je, sudeći po ponašanju mlade žene, moralo biti taj-

11 a.

Markiz se pokazao takođe vrlo zainteresovan da sazna da li

je Adela de Otero nekada izgovoriia njegovo ime pre nego što su

se upoznali u kući don Haimea, i da li je u nekom trenutku po-

kazala posebno interesovanje za upoznavanje sa njim. Nakon kra-

ćeg oklevanja, učitelj mačevanja je potvrdio da je tako u stvari i

bilo, prepričavajući ukratko razgovor koji je vođen u iznajmlje-

nom fijakeru one noći kada je pratio njenoj kući.

13(1 Arturo Peres Revćrte

- Znala je da ste vi izvrstan mačevalac i insistirala je da vas

upozna - rekao je pošteno, iako je predosećao da je nešto jako

neobično pulsiralo iza radoznalosti Luisa de Ajale. Ipak je ostao

diskretan, ne očekujući od markiza bilo kakvo objašnjenje. Ovaj

se sada cinično smešio.

- Primećujem da vas zabavljaju moje reči - naglasio je don

Haime pomalo uvređeno. verujući da je video u gestu svog kli-

jenta neku podsmešljivu aluziju na neprijatnu ulogu posrednika

koju je on odigrao u celoj ovoj stvari. Markiz od Alumbresa je

odmah shvatio kako je zazvučao njegov komentar:

- Nemojte me pogrešno shvatiti, maestro - molio ga je srča-

no. - Mislio sam na samog sebe... Ne možete zamisliti, ali ova

priča mi sada otkriva neke uzbudljive aspekte, uveravam vas. U

stvari, - dodao je ponovo se smeškajući, kao da se razonodio za-

bavnim mislima - vi ste upravo potvrdili par ideja koje su mi se

u zadnje vreme motale po glavi. Naša mlada prijateljica je, zai-

sta, odlična u mačevanju. Da vidimo sada kako se snalazi kada

treba da pogodi cilj.

Haime Astarloa se uzvrpoljio, uznemiren. Neočekivani preo-

kret u razgovoru potpuno ga je zbunio.

- Izvinite, Ekscelencijo. Još uvek ne shvatam... .

Markiz mu je pokretom ruke zatražio strpljenje.

- Polako, don Haime. Sve u svoje vreme. Obećavam vam da

ću vam sve ispričati... malo kasnije. Recimo kada budem rešio

jednu stvar koja još uvek visi u vazduhu.

Učitelj mačevanja je pometen utonuo u tišinu. Da li je to

imalo nekakve veze sa misterioznim razgovorom koji ga je izne-

nadio pre nekoliko nedelja? Da li se možda radilo o ljubavnom

rivalstvu?... Sta god da je posredi, Adela de Otero se nije njega

ticaia. Vi.še ne, rekao je sebi. Bio je na ivici da otvori usta kako

bi rekao bilo šta što će promeniti tok razgovora, kada mu je Lu-

is de Ajala stavio ruku na rame. U njegovim očima je bilo neke

neuobičajene ozbiljnosti.

- Maestro, zamoiiću vas za jednu uslugu.

LJčitelj mačevanja 131

Don Haime se trgao, sav je bio slika i prilika poštenja i po-

verljivosti.

- Stojim vam na raspolaganju, Ekscelencijo.

Markiz je oklevao za trenutak i onda je najzad rešio da pre-

kine sa premišljanjem. Spustio je glas.

- Moram nešto da vam poverim, jedan predmet. Do sada sam

ga čuvao kod sebe, ali, iz razloga koje ću uskoro moći da vam

pojasnim, smatram da je neophodno da ga preselim na sigurno

mesto na izvesno vreme... Mogu li da računam na vas?

- Naravno.

- Radi se o jednom svežnju papira... Papira koji su za mene

od životne važnosti. lako vam je teško da u to poverujete, ima

vrlo malo osoba kojima mogu poveriti ovu stvar. Vi samo treba

da ih čuvate u svojoj kući, na odgovarajućem mestu dok vam ih

ponovo ne zatražim. Nalaze se u koverti zapečaćenoj mojim pe-

čatom. Naravno, računam na vašu časnu reč da nećete ispitivati

njegov sadržaj, i da ćete apsolutno ćutati o tome.

Učitelj mačevanja je nabrao čelo. Bilo mu je to neobično, ali

markiz je pomenuo reči čast i poverenje. Nije trebalo ništa dru-

go da kaže.

- Imate moju reč.

Markiz od Alumbresa se nasmejao sa iznenadnim olakšanjem.

- Time ste vi, don Haime, zaslužili moju večnu zahvalnost.

Učitelj mačevanja je ostao ćuteći. nagađajući da ii ta stvar

ima neke veze sa Adelom de Otero. Pitanje mu je bilo na vrh je-

zika, ali je uspeo da se savlada. Markiz je verovao u njegovu ka-

valjersku čast i, zaboga, to je bilo više nego dovoljno. Već će biti

prilike, obećao je Ajala, da mu razjasni stvari.

Markiz je izvadio iz džepa jednu luksuznu rusku kožnu taba-

keru i izvadio je jedan dugačak tompus. Ponudio ga je don Hai-

meu, koji je ljubazno odbio.

- To škodi - prokomentarisao je plemić. - Ali ovo su ciga-

re ‘vuelta abaho’ sa Kube. Nasledio sam ovu sklonost od mog

ujaka Hoakina. Nemaju nikakve veze sa zatrovanim lošim cigara-

ma koje se kupuju u tri četvrtine trafika.

Ovim je izgleda zaključio stvar. Učitelj mačevanja je želeo,

međutim, da postavi samo jedno pitanje:

- Zašto ja, Ekscelencijo?

Luis de Ajala se zaustavio na pola paljenja cigare i pogledao

je oči svog sagovornika preko plamena šibice.

- Iz jednog jednostavnog razloga, don Haime. Vi ste jedini

pošten čovek koga poznajem.

I primakavši plamen cigari, markiz od Alumbresa je povukao

dim sa sladostrastnim zadovoljstvom.

GLAVA PETA

Napad glisadom

GHsada je jedan od najpreciznijih napada u mačevanju,

i z.ato neizostavno obavezuje na z.auzimanje

odhramhenofj položaja.

Madrid se uljuljkivao sijestom'’, ošamućen poslednjim letnjim

vrućinama.

Politički život prestonice je proticao utapajući se u mirnoću

jednog sparnog septembra, pod olovno sivim oblacima koji su

stvarali tešku letnju sparinu. Zvanična štampa je između redova

stavljala do znanja da su proterani generali na Kanarskim ostrvi-

ma i dalje bili spokojni, opovrgavajući da su se dotični zavereni-

ci proširili na eskadru, koja je, uprkos zlonamernim prevratničkim

glasinama, ostajala, kao i uvek, verna Njenom uzvišenom veličan-

stvu. Sto se tiče javnog reda, prošlo je već više nedelja da u Ma-

dridu nije primećen nikakav nemir, nakon kazne izvršene za pri-

mer od strane vlasti nad vođama buntovnika u zadnjim nemirima,

koji su sada imali vremena na pretek da razmišljaju o svojim glu-

postima pod ne baš gostoprimljivom senkom kaznionice u Seuti.

Antonio Karenjo je iznosio sveže glasine na sastanku u kafa-

ni Progreso:

' kliženje mačem pri mačevanju - prim.prev.

popodnevni odmor - prim.prev.)

134 Arturo Peres Keverte

- Gospodo, naćulite uši. Čuo sam iz pouzdanih izvora da se

stvar pokrenula.

Dočekan je jednoglasnom šaljivom sumnjičavošću. Karenjo je

stavio ruku na srce, uvređen.

- Nećete valjda sumnjati u moju reč...

Don Lukas Rioseko je naglasio da niko nije dovodio u sum-

nju njegove reči, već verodostojnost izvora; skoro godinu dana

ima kako je najavljivao dan Strašnog suda. Karenjo ih je naterao

da nagnu glave preko mermernog stočića ka njemu, počinjući da

priča svojim uobičajenim tonom oprezne poverljivosti:

- Ovaj put je ozbiljno, gospodo. Lopes de Ajala je otišao na

Kanarska ostrva da se sretne sa proteranim generalima. I, zami-

slite, don Huan Prim je nestao iz svog stana u Londonu. Izgubio

se u nepoznatom pravcu... Već znate šta to znači!

Agapito Karseles je bio jedini koji je njegovoj priči poklonio

poverenje:

- Ovo znači da se priprema nešto sjajno u velikom stilu.

Haime Astarloa je prekrstio noge. Ovo redovno tračarenje mu

je već postalo neizrecivo dosadno. Karenjo je zavereničkim tonom

nastavio da iznosi činjenice o zaveri koja je bila u toku:

- Kažu da je grof od Reusa viđen u Lisabonu, preobučen u

lakeja. I da Mediteranska eskadra samo čeka njegov dolazak da

digne svoj glas.

- 0 kakvom dizanju glasa govoriš? - prostodušno je upitao

Marselino Romero.

- Kako o kakvom, čoveče! Govorim o glasu slobode.

Don Lukas se nasmejao sa nevericom:

- To što pričate više liči na Dimine romane, don Antonio. U

nastavcima.

Karenjo je ćutao, uvređen nedovršenim aluzijama oronulog

starca. Agapito Karseles, da bi se osvetio svom sagovorniku, iz-

bacio je jednu vatrenu revolucionarnu govoranciju koja je zagre-

jala uši don Lukasu.

UčiteJj mačevanja

- Došao je trenutak da zauzmemo svoje mesto na barikada-

ma! - završio je, sa zanosom ličnosti iz drama Tamaja i Bausa.1

- Tu smo! - objavio je, takođe teatralno. razljućen don Lu-

kas. - Vi na jednoj strani, a ja na drugoj, naravno.

- Naravno! Nikada nisam sumnjao, senjor Rioseko. da je va-

še mesto u redovima represije i mračnjaštva.

- 1 to mi je čast.

- Ništa od takve časti! Časna Španija je revolucionarna, iz-

vorna. vaša poniznost ide na živce svakom patrioti, don Lukase!

- Onda vi učestvujte u revoluciji.

- Živela republika!

- Sklonite mi se.

- Zivela federacija!

- Naravno, čoveče, naravno. Fausto! Jednu prženicu! Dole fe-

deracija!

- Živela vladavina zakona!

- Jedini zakon koji je potreban ovoj zemlji je zakon prola-

znosti!

Nad krovovima Madrida odjeknula je grmljavina. Otvarajući

svoju utrobu, nebo je ispustilo snažan pljusak. Na drugoj strani

ulice videli su se prolaznici kako trče u potrazi za zaklonom. Ha-

ime Astarloa je otpio gutljaj kafe dok je sa setom posmatrao ki-

šu kako udara u prozorska stakla. Mačak, koji je bio izašao u šet-

nju, vratio se u jednom skoku, sa mokrom i nakostrešenom dla-

kom, bedan i prljav prikovao je sumnjičav pogled dobroćudnih

očiju za učitelja mačevanja.

- Savremeno mačevalaštvo, gospodo, teži da se suzdrži od te

srećne slobode pokreta koji daju našoj veštini posebnu draž. Ovo

mnogo ograničava mogućnosti.

Braća Kasorla i Alvarito Salanova su pažljivo slušali, sa flo-

retima i maskama pod rukom. Nedostajao je Manuel de Soto, ko-

ji je letovao sa svojom porodicom na severu.

1 Tamajo i Baus - poznati španski dramaturg iz 19. veka - prim.prev.

- Sve ove nesrećne okolnosti - nastavio je Haime Astarloa -

osiromašuju mačevanje na žalostan način. Na primer, neki mače-

vaoci već izostavljaju u duelima pokret otvaranja i pozdravljanja

sekundanata...

- Ali ovde nema sekundanata, maestro - bojažljivo je upao

mlađi Kasorla.

- Upravo zbog toga, moj gospodine. Upravo zbog toga. Upra-

vo ste ukazali na nedostatak. Već se ide na časove mačevanja ne

razmišljajući o njenoj praktičnoj primeni na polju u odbrani ča-

sti. Sport, nije li tako?... Ni manje ni više nego samo jedno od-

stupanje; kao kad bi, da damo jedan besmislen primer, svešteni-

ci držali misu na kastiljanskom. Bez sumnje, ovo bi bilo savre-

menije, zar ne? Popularnije, ako želite; više u skladu sa tokovi-

ma vremena, zar ne?... Međutim, odsustvo lepe zvučnosti tako

hermetičnog latinskog jezika ukinulo bi nasledstvo tog lepog ri-

tuala iz njegovih najdubljih korena, degradirajući ga, čineći ga

prostim. Lepota, Lepota sa velikim slovom, može se naći samo u

poštovanju tradicije, u strogoj primeni onih pokreta i reči koje se

uvek iznova ponavljaju, koje su ljudi čuvali vekovima... Shvatate

li šta želim da kažem?

Tri mladića su ovo potvrdila ozbiljnih lica, više iz poštova-

nja prema učitelju mačevanja nego iz vlastitog ubeđenja. Don Ha-

ime je podigao ruku, praveći u vazduhu pokrete iz mačevanja,

kao da drži floret.

- Naravno, ne treba da zatvaramo oči pred korisnim novina-

ma - nastavio je tonom prezrivog popuštanja. - Ali, pre svega

moramo imati na umu da je ono lepo upravo u očuvanju onoga

što su drugi izbacili iz upotrebe... Ne smatrate li časnijom oda-

nost monarhu koji je pao nego onom koji je upravo zauzeo tron?

Zato naša veština treba da nastavi da bude čista, nezagađena. Kla-

sična. Pre svega, klasična. Treba iskreno žaliti one koji žele sa-

mo da nauče jednu tehniku. vi, moji mladi prijatelji, imate pre-

divnu mogućnost da naučite jednu umetnost. Nešto, verujte mi,

L Ičitclj mače vanja 137

što se ne može platiti novcem. Nešto što se nosi ovde, u srcu i

u glavi.

Učitelj mačevanja je ućutao, posmatrajući tri lica koja su ga

gledala sa smernom pažnjom. Pokazao je rukom na starijeg Ka-

sorlu.

- Dobro, dosta je bilo ćaskanja. Vi, don Fernando, ćete ve-

žbati sa mnom odbranu kružnim okretom iz druge pozicije. sa

protivnikom koji je u istoj poziciji. Podsećam vas da ovaj metod

iziskuje mnogo čistote; nikada mu ne pribegavajte kada je vaš

protivnik fizički izrazito nadmoćniji... Sećate se pravila?

Mladić je nagao glavu, sa ponosnim potvrdnim gestom.

- Da, maestro - odrecitovao je kao školarac neku pesmicu.

- Ako se branim kružnim pokretom iz druge pozicije i ne mogu

da dosegnem protivnički floret, prekinem ovaj udarac, krenem na-

pred i zadajem udarac u ruku iz četvrte pozicije. - Savršeno -

don Haime je uzeo jedan floret iz zbirke dok je Fernando Kasor-

la stavljao masku. - Spremni? Onda da pređemo na stvar. Narav-

no, ne zaboravimo pozdrav. Tako... Ispruži se ruka i podigne se

šaka, tako. Učinite to kao da nosite zamišljeni šešir. Podigli bi-

ste ga elegantno levom rukom. Savršeno - učitelj se okrenuo osta-

loj dvojici posmatrača. - Morate imati na pameti da su pokreti

pozdrava iz treće i četvrte pozicije namenjeni sekundantima i sve-

docima. Na kraju krajeva, pretpostavlja se da se sukobi ove vrste

odigravaju među uglednim ljudima. Ništa ne možemo prigovoriti

ako Ijudi ubijaju jedan drugog da bi odbranili svoju čast, je li ta-

ko?... Ali, do đavola, najmanje što možemo tražiti od njih je da

to učine na najpristojniji način.

Maestro je ukrstio floret sa Fernandom Kasorlom. Učenik je

napravio grimasu dok je čekao da mu don Haime da znak za po-

četak duela. U ogledalima sale. njihove figure su se umnožavale

kao da je prostorija bila puna suparnika. Začuo se ozbiljan i str-

pljiv glas učitelja mačevanja:

- Tako je, vrlo dobro. Na mene. Dobro. Sada pažnja, okret

iz druge... Ne; ponovite, molim. Tako je. Okret iz druge. Uda-

IJS Arturo Percs Reverte

rac!... Ne, molim vas, setite se. Morate se okrenuti iz druge po-

zicije, a onda napred u akciju. Još jednom, ako ćete biti tako Iju-

bazni. Preko floreta. Na mene. Zaustavljanje. Tako. Okret! Dobro.

Sada. Savršeno! Četvrtom preko ruke, odlično - bilo je u komen-

taru don Haimea vidnog zadovoljstva autora koji posmatra svoje

delo. - Idemo ponovo na isto, ali obratite pažnju. Ovaj put ću se

zatvoriti jače. Na oružje. Na mene. Dobro. Odbrana. Dobro. Ta-

ko. Okret!... Ne. Bili ste vrlo spori, don Fernando, zato sam uspeo

da zadam ubod. Hajdemo ispočetka.

Sa ulice je dolazio žamor neke gungule. Čulo se kasanje ko-

nja u ubrzanom maršu po kaldrmi. Alvarito Salanova i mlađi Ka-

sorla su se nagnuli na jedan od prozora.

- Neki neredi, maestro!

Don,Haime je prekinuo duel, pridružujući se svojim učenici-

ma na prozoru. Na ulici su sijale lakovane čizme i sablje. Na ko-

njima, policija je razbijala grupu buntovnika koji su trčali u svim

pravcima. Odjeknula su dva pucnja u blizini Kraljevskog pozo-

rišta. Mladi mačevaoci su posmatrali prizor, fascinirani galamom.

- Kako samo trče!

- Kako ih mlate!

- Šta li se desilo?

- Možda je revolucija!

- Nema ništa od toga! - Alvarito Salanova, veran svom pre-

zimenu, prezrivo je napućio gornju usnu. - Ne vidiš da su u be-

značajno malom broju? Policajci im daju ono što im pripada.

Pod prozorom, jedan prolaznik je tražio sklonište u tremu.

Dve starice u crnini su promolile noseve, kao ptice zloslutnice,

oprezno osmatrajući prizor. Na balkonima komšije su se podgur-

kivale; neki su se izrugivali buntovnicima, a drugi policiji.

- Živeo Prim! - uzviknule su tri žene jadnog izgleda, pro-

šavši nekažnjeno zahvaljujući svom polu i činjenici da se nalaze

na balkonu četvrtog sprata. - Da vidimo kako vešaju Marforija!

- Ko je Marfori? - upitao je Pakito Kasorla.

Učitelj mače vanja

- Ministar - pojasnio mu je njegov brat. - Kažu da kraliica

i on...

Don Haime je procenio da je već bilo dosta i zatvorio je pro-

zor, praveći se da ne čuje razočarano mrmljanje svojih učenika.

- Ovde smo da bismo vežbali mačevanje, gospodičići - re-

kao je bespogovornim tonom. - Vaša gospoda roditelji me plaća-

ju da vas učim korisnim stvarima, a ne da biste bili posmatrači

nečega što nije naša briga. Nastavimo mi naše - bacio je sa vi-

sine jedan preziran pogled u pravcu zatvorenog prozora i prstima

pomazio balčak svog floreta. - Mi nemamo ništa sa tim što se

događa tamo napolju. To ostavljamo rulji i političarima.

Ponovo su zauzeli položaje i u salu se vratilo metalno zvec-

kanje floreta. Na zidovima, stare zbirke oružja su i dalje bile pre-

krivene prašinom, zarđale i nepromenljive. Bilo je dovoljno za-

tvoriti prozor i da se zaustavi tok vremena u kući učitelja inače-

vanja.

Nastojnica je bila ta koja mu je prenela vest kada se sa njom

sreo na stepeništu.

- Dobar dan, don Haime. Kako vam se čine novosti?

- Koje novosti?

Stara se prekrstila. Bila je to jedna brbljiva, debeljuškasta

udovica, koja je živela sa svojom neudatom ćerkom. Dva puta

dnevno je išla na misu u San Hines i tvrdila da su svi revoluci-

onari jeretici.

- Nemojte mi reći da niste u toku sa onim što se dešava!

Zar ne znate?

Haime Astarloa je podigao jednu obrvu, učtivo pokazujući in-

teresovanje.

- Ispričajte mi, gospođo Rosa.

Nastojnica je spustila ton, nepoverljivo gledajući oko sebe,

kao da i zidovi imaju uši.

- Don Huan Prim se juče iskrcao u Kadisu, i kažu da ga je

l'skadra podržala... Tako plaća našoj jadnoj kraljici njenu dobrotu!

140 Arturo Fcres Kcverte

Učitelj tnačevanja popeo se Glavnom ulicom do Puerte del

Sol, putem koji vodi u kafanu Prof’reso. Čak i da nije čuo vesti

od nastojnice, bilo je očigledno da se nešto ozbiljno dešavalo.

Buntovnici su u grupicama komentarisali događaje, a dvadesetak

radoznalaca je posmatralo iz daljine odred konjice na ćošku uli-

ce Postas. Vojnici, sa kapama na obrijanim potiljcima i bajoneti-

ma na vrhovima pušaka, bili su pod komandom bradatog oficira

okrutnog izraza lica, koji je šetkao gore-dole sa rukom naslonje-

nom na dršku sablje. Redovi su bili vrlo mladi i važno su se dr-

žali uživajući u iščekivanju koje je izazivalo njihovo prisustvo.

Jedan gospodin otmenog izgleda prošao je pored don Haimea- i

primakao se poručniku.

- Da li se zna nešto?

Vojnik se kočoperio sa ponosnom razmetljivošću.

- Ja izvršavam naređenja odozgo. Produži.

U plavoj uniformi i dostojanstveni, neki vojnici su oduzima-

li novine momčićima koji su iz gomile uzvikivali; proglašavalo se

ratno stanje, i time se uvodila cenzura svih informacija koje se

odnose na revoluciju. Neki trgovci, poučeni iskustvom nedavnih

nereda, zatvarali su svoje prodavnice i pridruživali se grupama

znatiželjnika. Na ulici su blistali trorogi šeširi garde. Komentari-

salo se da je Gonsales Bravo telegrafski uručio kraljici svoju

ostavku, i da su trupe predvođene Primom već napredovale pre-

ma Madridu.

U Progresu, skup je bio kompletan, a Haime Astarloa je od-

mah bio upućen u situaciju. Prim je stigao u Kadis u noći 18. i

19. ujutro, sa uzvikom „Živela nacionalna nezavisnost” Mediteran-

ska eskadra je objavila revoluciju. Admiral Topete, za koga su svi

smatrali da je odan kraljici, bio je.među revolucionarima. Garni-

zoni Juga i Istoka su se priključivali jedan za drugim revoluciji.

- Nepoznanica je - objašnjavao je Antonio Karenjo - kako

će se sada postaviti kraljica. Ako ne popusti, imaćemo građanski

rat; jer se ovaj put ne radi o neuspelom pokušaju naroda, gospo-

do. Znam to pouzdano. Reus već raspolaže moćnom vojskom ko-

UčitcJj maće vanja 14/

ja se svakog trenutka uvećava. 1 Serano se pridružio. Čak se raz-

matra mogućnost da se don Baldomeru Esparteru ponudi name-

sništvo.

- lzabela II nikada neće popustiti - umešao se Lukas Riose-

ko.

- To ćemo videti - rekao je Agapito Karseles, očigledno odu-

ševljen razvojem događaja. - U svakom slučaju, bolje joj je da

pokuša da pruži otpor.

Svi iz društva su ga čudno pogledali.

- Da pruži otpor? - prekorio ga je Karenjo. - Ovo bi zemlju

odvelo u građanski rat...

- U krvoproliće - naglasio je Marselino Romero, zadovoljan

što i sam može da doprinese diskusiji.

- Upravo tako - naglasio je novinar, sijajući. - Zar ne raz-

umete? Zamislite, meni to izgleda očigledno. Ako Izabelica istu-

pi sa nekim šupljim frazama, ili se stavi na raspolaganje ili ab-

dicira u korist svog sina, biće nam isto. Ima mnogo monarhista

među njenim potčinjenima, i na kraju će nam staviti Puiđmolte-

ha, ili Monpensijea, ili don Baldomera, ili će izvaditi nekog dru-

gog keca iz rukava. To nikako. Jesmo li se za to borili toliko vre-

mena?

- Gde rekoste da ste se vi borili? - upitao ga je don Lukas

vrlo podrugljivo.

Karseles ga je pogledao sa republikanskim prezirom.

- Iz senke, gospodine moj. Iz senke.

- Aha.

Novinar je rešio da ignoriše don Lukasa.

- Govorio sam vam - nastavio je, obraćajući se ostalima -

da je ono što Spaniji treba jedan dobar i krvav građanski rat sa

mnogo žrtava, sa barikadama na ulicama i sa narodnim vođama

koje će zauzeti Kraljevsku paiatu. Državni komiteti spasa, monar-

hijske siledžije i njihovi lakeji - pri tome je ošinuo pogledom don

Lukasa - treba svi da budu izbačeni na ulicu.

Ovo se Karenju učinilo preteranim.

142 Arturo Peres Reverte

- Čoveče, don Agapito. Ni vi nećete dobro proći. U ložama...

Ali Karseles je bio u zanosu.

- Lože su suviše blagog stava, don Antonio.

- Blagog stava?

- Da, gospodine. Blagog stava. Ja vam kažem. Ako su revo-

luciju započeli nezadovoljni generali, treba nastojati da ona zavr-

ši u rukama onog kome stvarno pripada: u rukama naroda - lice

mu je blistalo od ushićenja. - Republika, gospodo! Stvar naroda,

ni manje ni više. I giljotina.

Don Lukas je skočio i zaurlao. Od uvređenosti mu se zamu-

tio monokl na levom oku.

- Najzad ste se razotkrili! - uzviknuo je i optužujući upirao

prst ka Karselesu, drhteći od strašnog besa. - Najzad ste otkrili

svoje podmuklo lice, don Agapito! Građanski rat! Krv! Giljoti-

na!... To je vaš pravi jezik!

Novinar je pogledao sagovornika sa iskrenim iznenađenjem.

- Nikada nisam ni pokazivao drugo, koliko ja znam.

Don Lukas je krenuo da ustane, ali izgleda da je malo pro-

mislio. Tog popodneva Haime Astarloa je plaćao, a kafe su upra-

vo stizale.

- Vi ste gori od Robespjera., gospodine Karseles! - procedio

je gušeći se. - Gori nego bogohulnik Danton!

- Ne mešajte babe i žabe, prijatelju moj.

- Ja nisam vaš prijatelj! Ljudi kao vi su osramotili Spaniju!

- Au, kako ne znate da gubite, don Lukase.

- Još nismo izgubili! Kraljica je imenovala za pređsednika

generala Konću, koji je čovek na svom mestu. Trenutno, već je

poverila Paviji vođstvo nad vojskom koja će se sukobiti sa pobu-

njenicima. 1 pretpostavljam da ne sumnjate u već dokazanu hra-

brost markiza od Novalićesa... Prerano se radujete, don Agapito.

- Videćemo.

- Pa naravno da ćemo videti!

- Već vidimo.

- Tek ćemo videti!

Učitelj mačevanja 143

Haime Astarloa, kome je bila dosadna ta večita polemika, po-

vukao se ranije nego obično. Uzeo je svoj štap i šešir, oprostio se

sa njima do narednog dana i izašao na ulicu, rešen da malo pro-

šeta pre nego što se vrati kući. Putem je posmatrao zagrejanu

atmosferu na ulici sa izvesnim gađenjem; osećao je da ga sve ovo

pogađa vrlo površno. Već mu je bilo dosta Karselesovih i don Lu-

kasovih rasprava, ali i zemlje u kojoj mu se zalomilo da se rodi.

Razmišljao je, zlovoljno, da mogu da se obese svi oni sa svo-

jim prokletim republikama i svojim prokletim monarhijama, sa

svojim patriotskim govorancijama i svojim glupim kafenisanjem.

Dao bi sve da i jedni i drugi prestanu da mu zagorčavaju život

svojim pobunama, raspravama i svojim zaprepašćivanjem za čiji

razlog uopšte nije bio zainteresovan. Jedino što je želeo bilo je

da ga ostave da živi u miru. Sto se tiče učitelja mačevanja, mo-

gli su svi da idu do đavola.

U daljini se začula grmljavina dok se na ulici osetio jak na-

let vetra. Don Haime je nagao glavu i pridržao šešir, usporivši

korak. Posle nekoliko minuta započela je provala oblaka.

Na ćošku ulice Postas, voda je natapala plave uniforme i sli-

vala se u krupnim kapima niz lica vojnika. Nastavljala su da ču-

vaju stražu ta plašljiva seljačka lica, sa vrhovima bajoneta koji su

im dodirivali noseve, prilepljeni uza zid da bi se zaštitili od ki-

še. Sa trema, poručnik je ćutke posmatrao bare, držeći lulu koja

se pušila u uglu usana.

Pljuštalo je do kraja nedelje. Iz samoće svoje radne sobe,

nagnut uz svetlost petrolejke nad stranice neke knjige, don Hai-

me je slušao beskonačnu grmljavinu i pljusak koji su kulminira-

li u crnilu njegove duše, razbijanom svetlošću koja se odbijala sa

ivica obližnjih zgrada. Sa plafona je kapljala voda toiiko da je

morao par puta da ustane da podmetne neku posudu u koju su

padale krupne kapi uznemirujućom jednoličnošću.

Rasejano je bacio pogled na knjigu koju je držao u rukama,

i njegove oči su se zaustavile na jednom citatu, koji je on sam

podvukao olovkom pre mnogo godina:

144 Artaro l'crcs Rcverte

...Sva njef’ovci osećanja dostiglu su jačinu koja mu je do ta-

da bita nepoznata. Prošao je u životu kroz beskonačno mnof>o

različitih iskustava; umro je i vaskrsao, voleo je do najveće stra-

sti i video je sebe opet i z.auvek ostavljenot’ od svoje drage. Na

kraju, pred z.oru, kada je prva svetlost počela da smanjuje tamu,

u njegovoj duši je z.avladao narastajući mir, a slike su postajale

jasnije i postojanije...

Učitelj mačevanja se osinehnuo sa beskrajnom tugom, još

uvek držeći prst na ovim redovima. Takve reči mu nisu delovale

da su reči Hajnriha od Ofterdingena nego baš njegove. Poslednjih

godina je nalazio na ovoj strani svoj portret sačinjen sa jedinstve-

nim umećem; sve je bilo tu. Bez sumnje, radilo se o najkraćem

rezimeu njegovog života koji bi iko ikad bio sposoban da sasta-

vi. Međutim, zadnjih nedelja. nešto je nedostajalo ovom koncep-

tu. Narastajući mir, jasne i postojane slike, koje je smatrao ko-

načnim, ponovo su se zamutile pod nepoznatim uticajem koji mu

je nemilosrdno oduzimao delove te vedre jasnoće u kojoj je ve-

rovao da će provesti preostale dane svog života. U njegov život

je uveden nov važan momenat, neki misteriozni uticaj, uznemiru-

jući, koji ga je primoravao da postavi sebi pitanja čije odgovore

je pokušavao da izbegne. Bilo je nepredvidivo dokle bi ga moglo

sve to dovesti.

Grubo je zatvorio knjigu. bacajući je na sto sa žestinom. Utu-

čeno je postajao svestan svoje hladne samoće. Te Ijubičaste oči

su mu značile više nego što je hteo da prizna, ali nije mogao da

se natera da ih se seti a da ga ne obuzme neko iracionalno ose-

ćanje neobjašnjivog užasa. A što mu je bilo još teže: njegovoj

staroj i umornoj duši su oduzele mir.

Probudio se sa prvim svetlima zore. U zadnje vreme je loše

spavao, imao je nemiran. neugodan san. Doveo se u red i zatim

je rasprostro na jedan stočić, pored ogledala i slavine sa toplom

vodom, pribor za brijanje. Nasapunjao je pažljivo obraze, brijući

ih temeljno, kao i uvek. Starim srebrnim makazama je secnuo ne-

Učitelj mačevanja 14 5

koliko dlačica na brkovima, a zatim prošao sedefnim češljem kroz

vlažnu belu kosu. Zadovoljan svojom pojavom, obukao se odme-

reno, stavljajući oko vrta kravatu od crne svile. Od svoja tri let-

nja odela izabrao je jedno za dan, od lagane tkanine kestenjaste

boje, čiji mu je dugačak sako, izašao iz mode, davao otmen iz-

gled starog dendija sa početka veka. Bilo je očito da je stražnji

deo pantalona bio izlizan od dugog nošenja, ali donji deo žaketa

ga je sasvim dobro pokrivao. Među čistim maramicama izabrao

je onu koja je bila u najboljem stanju, i sipao je na nju kap ko-

lonjske vode pre nego što je smestio u džep. Pri izlasku, stavio

je šešir i uzeo pod mišku futrolu sa svojim floretima.

Dan je bio tmuran i ponovo je pretila oluja. Kiša je padala ce-

le noći, i u velikim lokvama na sredini ulice odražavale su se nad-

strešnice krovova pod teškim nebom boje olova. Pozdravio je lju-

bazno nastojnicu, koja se vraćala sa korpom iz kupovine, i prešao

je ulicu da doručkuje, po svom običaju, čokoladu i uštipke u skrom-

noj maloj krčmi na ćošku. Pošao je da se smesti za svojim uobiča-

jenim stolom, u dnu sale, ispod staklenog globusa koji je prekrivao

lampu na gas. Bilo je devet ujutro i bilo je malo posetilaca u loka-

lu. Valentin, gazda, pohitao je sa šoljicom i činijom uštipaka.

- Jutros nema novina, don Haime. Kako stoje stvari, nisu još

izašle. A bojim se da neće ni izaći.

Učitelj mačevanja je slegao ramenima. Odsustvo dnevnih no-

vina nije ga uopšte uzbudilo.

- Ima li novosti? - upitao je, više iz ljubaznosti nego iz

stvarnog interesovanja.

Gazda krčme je obrisao ruke 0 masnu kecelju.

- Izgleda da je markiz od Novalićesa u Andaluziji sa voj-

skom, i sukobiće se sa pobunjenicima svakog časa... Kažu i da

se Kordoba, koja se digla kada i ostali, povukla narednog dana,

čim je čula za dolazak vladinih trupa. Situacija je nejasna, don

Haime. Videćemo kako će se sve ovo završiti.

Završivši doručak, učitelj mačevanja je izašao na ulicu da bi

se uputio ka kući markiza od Alumbresa. Nije znao da li će Lu-

146 Arturo Fcrcs Kcvertc

isu de Ajali odgovarati da vežba mačevanje, imajući u vidu at-

mosferu koja je vladala Madridom; ali Haime Astarloa je svaka-

ko bio spreman, kao i uvek, da ispuni svoj deo dogovora. U naj-

gorem slučaju, sve će se završiti beskorisnom šetnjom. Pošto je

već bilo kasno i nije želeo da ga neočekivano presretne neki uli-

čar, ušao je u slobodnu kočiju koja je čekala pored kapije na

Glavnom trgu.

- U palatu Viljaflores.

Kočijaš je pucnuo svojim bičem dok su se dva zlovoljna klju-

seta pokrenula sa ne baš previše oduševljenja. Vojničići su i da-

lje bili na ćošku ulice Postas, ali poručnika nigde nije video. Na-

spram pošte, policija je terala grupe znatiželjnika da se udalje,

mada ne pokazujući preteranu revnost u radu. Funkcioneri grad-

ske kuće, na kraju krajeva, izloženi opasnosti da će biti otpušte-

ni, nisu znali ko će sutra upravljati zemljom, i nisu im baš sve

koze bile na broju.

Policajci na konjima od prethodnog popodneva više nisu bili

na svojim mestima u ulici Karetas. Haime Astarloa ih je sreo ma-

lo niže, kako sa trorogim šeširima i kišnim kabanicama patrolira-

ju između Kongresa i Neptunove fontane. Imali su zasukane cr-

ne brkove i sablje u futrolama, i posmatrali su prolaznike sa

ozbiljnom sigurnošću koja je poticala od jedne izvesnosti: ko god

da je pobednik, oni će mu biti potrebni za održavanje javnog re-

da. Kako se veĆ potvrdilo za vreme vladavine progresivaca i ume-

renjaka, snage reda nikad se nisu ukidale.

Don Haime se naslonio na sedište kočije, zamišljeno posma-

trajući panoramu; ali kada je stigao ispred palate Viljaflores trgao

se i nagnuo kroz prozor, uznemiren. Nešto neobično se dešavalo

ispred rezidencije markiza od Alumbresa. Više od stotinu Ijudi se

okupilo na ulici, a nekoliko stražara su ih zadržavali ispred ula-

za. Uglavnom se radilo o susedima iz okolnih kuća, iz svih dru-

štvenih staleža, kojima su se pridružili brojni besposleni znatiželj-

nici. Neki najsmeliji znatiželjnici su se penjali na gvozdenu ogra-

du, i odatle su motrili na vrt. Koristeći priliku, par uličnih pro-

Učitelj mačcvanjn ' 147

davaca su dolazili i odlazili između zaustavljenih kočija nudeći

glasno svoju robu.

Sa predosećajem da se nije dešavalo ništa dobro, don Haime

je platio kočijašu i brzim korakom se uputio ka vratima, probija-

jući se kroz gomilu. Radoznalci su se gurali da bolje vide, sa

morbidnim iščekivanjem.

- To je užasno. Užasno! - šaputale su neke bakice krsteći se.

Jedan prosed čovek, sa štapom i u žaketu, peo se na vrhove

prstiju poku.šavajući da nazre šta se dešava. Okačena na njegovu

ruku, žena ga je upitno gledala, u očekivanju informacije.

- Možeš li nešto da vidiš, Pako?

Neke bakice su se hladile lepezama, sa izgledom upućenih

osoba: t

- Desilo se noćas; rekao mi je jedan od stražara, koji je ne-

ćak moje snahe. Upravo je stigao gospodin sudija.

- Tragedija! - neko je komentarisao.

- Da li se zna kako se to desilo?

- Našla ga je posluga jutros.

- Pričalo se da je bio malo čudan...

- Besmislice! Bio je pravi gospodin, i liberal. Ne sećate se

da je dao ostavku na mesto ministra?

Bakica je nastavila da se hladi lepezom teško dišući.

- Tragedija! Sa ugledom kakav je imao ovaj čovek!

Pretrnuo od straha, don Haime je došao do jednog od poli-

cajaca koji je čuvao stražu pred vratima. Ovaj mu je presekao put

sa čvrstinom koja se uklapala u autoritet uniforme.

- Ne može da se prođe!

Učitelj mačevanja je nespretno pokazao futrolu sa floretima

koju je nosio pod miškom.

- Ja sam prijatelj gospodina markiza. lmam sastanak sa njim

jutros...

Stražar ga je pogledao od glave do pete. prilagođavajući svo-

je držanje uglađenom izgledu svog sagovornika. Vratio se do jed-

nog svog kolege koji je bio sa druge strane ograde.

- Naredniče Martines! Ovde je jedan gospodin koji kaže da

je prijateij ove kuće. Kako sam shvatio, imao je dogovoren sasta-

nak.

Narednik Martines je požurio, trbušast i sav je sijao sa svo-

jim pozlaćenim dugmadima, pogledavši sa podozrivošću učitelja

mačevanja.

- Kako je vaše cenjeno ime?

- Haime Astarloa. Imao sam sastanak sa gospodinom Luisom

de Ajalom u deset.

Na kraju je ozbiljno zavrteo glavom i otvorio je kapiju.

- Izvolite mi se pridružiti.

Učitelj mačevanja je sledio oficira uređenom stazom, ispod

tako poznate senke vrba. Na vratima je bilo još policajaca. a jed-

na grupa gospode je razgovarala na portirnici, u dnu prostranog

stepeništa ukrašenog ćupovima i statuama od mermera.

- Molim vas da sačekate trenutak.

Narednik se primakao grupi i razmenio, tihim glasom, neko-

liko reči u vezi sa njim sa jednim gospodinom, niskim i prefinje-

nim, sa tankim kovrdžavim brkovima ofarbanim u crno i sa pe-

rikom na glavi. Čovek je bio obučen izveštačeno jednostavno i

koristio je binokl sa plavim staklima, koji je bio na gajtanu za-

kačenim za rever kaputa, na kome je sijao i jedan krst i nekakav

orden za zasluge. Pošto je saslušao oficira, okrenuo se da pogle-

da tek pristiglog učitelja, promrmljao je nekoliko reči ljudima sa

kojima je stajao i krenuo je u susret don Haimeu. Njegove oči,

prepredene i vodnjikave, sijale su iza stakala binokla.

- Ja sam šef policije, Henaro Kampiljo. Sa kim imam čast?

- Haime Astarloa, učitelj mačevanja. Don Luis i ja smo obič-

no...

Prekinuo ga je pokretom ruke.

- Upućen sam - posmatrao ga je prodorno, kao da odmera-

va svog sagovornika. Onda je zaustavio pogled na futrolu koju je

don Haime držao ispod ruke i pokazao ispitivačkim gestom: - To

su instrumenti?

! 4S Arturo Feres Reverte UčjteJ/ mačevanja 149

Učitelj mačevanja je potvrdio.

- To su moji floreti. Već sam vam rekao da smo don Luis

i ja... Hoću reći da obično dolazim ovde svakog jutra. - Haime

Astarloa je zaćutao, gledajući zbunjeno u policajca. Apsurdno, pa-

lo mu je na pamet da je tek u ovom trenutku, a ne ranije, zaista

shvatio šta se ovde moglo dogoditi, kao da mu je do tad mozak

bio blokiran, odbijajući da prihvati ono što je izgledalo očigled-

no. - Sta se desilo gospodinu markizu?

Ovaj ga je pogledao zamišljeno; izgledalo je kao da proce-

njuje iskrenost osećanja koja je odražavalo smeteno ponašanje

učitelja mačevanja. Nakon jednog momenta malko se nakašljao,

stavio je ruku u džep i izvukao tompus.

- Jako se plašim, gospodine Astarloa... - rekao je oprezno. u

momentu kada je bušio jedan kraj cigare šibicom. - Jako se pla-

šim da markiz od Alumbresa danas nije u situaciji da vežba ma-

čevanje. Kako ja sudim, rekao bih da nije baš najboljeg zdravlja.

Napravio je pokret rukom dok je pričao, pozivajući don Ha-

imea da mu se pridruži u jednoj od soba. Ovaj je zaustavio dah

kada je ušao u jednu malu salu, koju je savršeno poznavao jer je

posećivao skoro svakog dana u zadnje dve godine: radilo se o

predvorju dvorane u kojoj je vežbao sa markizom. Na pragu iz-

među ove dve prostorije bilo je jedno nepokretno telo, opruženo

na parketu i pokriveno čaršavom. Jedan širok trag krvi je odatle

oticao da bi se račvao na sredini sobe. Odatle je trag išao u dva

pravca, koja su se ulivala u lokvu zgrušane krvi.

Haime Astarloa je bacio futrolu sa floretima na fotelju i na-

slonio se na njen naslon; njegov izraz lica je odražavao potpunu

izgubljenost. Pogledao je u svog sagovornika kao da mu traži ob-

jašnjenje za nešto što je delovalo kao okrutna šala, ali je policajac

samo slegao ramenima dok je palio šibicu i povlačio duge dimo-

ve iz svoje cigare, ne prestajući da posmatra njegove reakcije.

- Je li mrtav? - upitao je don Haime. Pitanje je bilo tako

glupo da je ovaj drugi ironično podigao obrvu.

- Potpuno.

Arturo Fcrcs Kevcrte

Učitelj mačevanja je progutao pljuvačku.

- Samoubistvo?

- To vi sami utvrdite. Uistinu bih voleo da čujem Vaše mi-

šljenje po tom pitanju.

Henaro Kampiljo je povukao jedan dim i nagao se nad leš

da bi ga otkrio do pojasa, povlačeći se zatim pozadi sa ciljem da

vidi efekat koji će ovaj prizor izazvati kod Haimea Astarloe. Lu-

is de Ajala je i dalje imao izraz lica koji je napravio kada ga je

smrt iznenadila: ležao je na leđima, sa desnom nogom savijenom

pod uglom ispod leve; poluotvorene oči su bile bez sjaja a donja

usna je bila spuštena, taj oblik su usne sigurno zadobile pri zad-

njoj grimasi agonije. Bio je u košulji, sa razvezanom kravatom.

Na desnoj strani vrata imao je okrugao i savršen otvor. koji je

imao izlaz na potiljku. Odatle je oticao potok krvi koji je išao

preko cele sobe.

Osećajući kao da je sve ovo noćna mora iz koje je očekivao

da se ranije ili kasnije probudi, Haime Astarloa je posmatrao leš,

nesposoban da poveže ijednu celu misao. Ta prostorija, ukočeno

telo, lokve krvi, sve se oko njega vrtelo. Osetio je slabost u noga-

ma i duboko je udahnuo vazduh. ne usuđujući se da pusti naslon

fotelje na koji se oslanjao. Kasnije, kada je naterao telo da ga

sluša i kada je uspeo da sredi svoje misli, realnost onoga što se

tu desilo doprla je do njega tako iznenada i bolno, kao da su mu

zaboli nož posred srca. Gledao je policajca užasnutim očima; ovaj

je nabrao obrve, uzvraćajući mu pogled sa blagim izrazom saose-

ćanja, izgledalo je da pokušava da pogodi don Haimeove misli,

podstičući ga da ih izrazi. Onda se učitelj mačevanja nagao nad

leš i pružio ruku ka rani kao da je pokušao da je prstima dotak-

ne, ali se zaustavio nekoliko santimetara od nje. Kada se uspra-

vio, crte lica su mu bile iskrivljene a oči razrogačene, jer se upra-

vo suočio sa golim užasom. Njegov iskusan pogled nije se mo-

gao prevariti pred ranom kako što je ova. Luisa de Ajalu su ubi-

li floretom, jednim jedinim čistim ubodom u vratnu venu: ubo-

dom od dve stotine škuda.

L 'čitelj mače vanja

- Bilo bi mi od velike koristi. gospodine Astarloa, da znam

kada ste poslednji put videli markiza od Alumbresa.

Sedeli su u prostoriji pored one gde je bio leš, okruženi fla-

manskim tapiserijama i lepim venecijanskim ogledalima ukraše-

nim zlatnim vencima. Učitelj mačevanja je izgledao kao da je

ostario deset godina: naginjao se napred dok nije spustio laktove

na kolena, sa glavom među rukama. Njegove sive oči su uporno

gledale u pod, prikovane za njega i bezizražajne. Reči šefa poli-

cije stizale su do njega iz daljine, kroz gustu maglu jednog ru-

žnog sna.

- U petak ujutro - čak mu je i zvuk vlastitog glasa delovao

strano. - Rastali smo se posle jedanaest, pošto smo završili čas

mačevanja...

Henaro Kampiljo je posmatrao nekoliko trenutaka žar svog

tompusa, kao da je u tom momentu bio više koncentrisan na sago-

revanje cigarete nego na ovaj bolni događaj kojim su se bavili.

- Da li ste primetili nešto neobično? Nešto što bi najavljiva-

lo ovako zlosrećan rasplet?

- Nipošto. Sve je proteklo normalno, i rastali smo se kao i

svakog dana.

Pepeo cigarete samo što nije pao. Držeći pažljivo tompus me-

đu prstima, šef policije je gledao naokolo tražeći pepeljaru, ne na-

šavši je. Onda je krišom pogledao ka vratima prostorije gde je le-

žao leš, i odlučio da kao slučajno dopusti da mu pepeo padne na

ćilim.

- Cesto ste posećivali pokojnika. Imate li neku ideju ko bi

izvršio ubistvo?

Don Haime je slegao ramenima.

- Ne znam. Možda pljačka...

Njegov sagovornik je načinio odričan gest dok je povlačio

snažno dim iz svoje cigarete.

- Već je ispitana posluga kuće, kočijaš, kuvarica i baštovan.

Prvim površnim pregledom nije utvrđen nestanak nijedne stvari

od vrednosti - policajac je ovde napravio pauzu, dok je Haime

152 Arturo Fcrcs Kcvcrtc

Astarloa, malo zainteresovan za njegove reči. pokušavao da sredi

svoje vlastite misli. Imao je neko intimno uverenje da poseduje

ključeve ove misterije; pitanje je bilo da li da ih poveri ovom čo-

veku ili, pre nego što učini taj korak, da složi .sve kockice.

•- Da li me slušate, gospodine Astarloa?

Učitelj mačevanja se uplašio, pocrvenevši kao da mu je šef

policije pročitao misli.

- Naravno - odgovorio je sa izvesnim oklevanjem. - Ovo on-

da odbacuje pljačku kao motiv ubistva...

Drugi je pogledao sa oprezom dok je zavlačio kažiprst ispod

perike da bi se kradomice počešao iznad levog uha.

- Delimično, gospodine Astarloa. Samo jednim delom. Samo

ukoliko se radi o običnom lupežu - precizirao je. - Površan pre-

gled odoka... Znate šta to znači?

- Pretpostavljam da je to pregled koji se obavlja samo oči-

ma.

- Baš duhovito, stvarno - Henaro Kampiljo ga je gledao sa

srdžbom. - Slobodan sam da primetim da ste sačuvali svoj smi-

sao za humor. Ljude ubijaju a vi zbijate šale.

- I vi to činite.

- Da, ali ja sam nadležni organ.

Gledali su se nekoliko trenutaka u tišini.

- Pregledom odoka - nastavio je policajac - utvrđeno je da

su jedna ili više nepoznatih osoba, tokom noći, ušle u privatni ka-

binet markiza i proveli tu izvesno vreme obijajući brave i pretu-

rajući po ormanima. Takođe su otvorili, ovaj put ključem, sef.

Vrlo dobar, svakako, proizvođač je ‘Bosom & San' iz Londona...

Nećete me pitati da li su nešto odneli?

- Mislio sam da vi postavljate pitanja.

- To je običaj, ali ne i pravilo.

- Jesu li odneli nešto?

Šef policije se tajnovito nasmešio, kao da je njegov sagovor-

nik upravo dotakao glavnu stvar.

UćiteJj mačevanja 153

- To je interesantno. Ubica. ili ubice, su stoički odoleli isku-

šenju da odnesu znatnu sumu novca i dragog kamenja koji su se

tamo nalazili. Cudni kriminalci. složićete se sa mnom. Zar ne?...

- opet je povukao dim dugo ga zadržavajući pre nego što ga je

izbacio, zadovoljan njegovom aromom i svojim vlastitim rasuđi-

vanjem. - Sve u svemu, ispada nemoguće pogoditi da li su ne-

što odneli, jer ne znamo šta se tamo nalazilo. Niti sa sigurnošću

znamo da li su našli to što su tražili.

Don Haime se stresao, pokušavajući da ne pokaže svoja ose-

ćanja. On je svakako imao dovoljno razloga da misli da ubice ni-

su našle ono što su tražile: bez sumnje, nešto zapečaćeno što je

bilo u njegovoj kući, sakriveno iza jednog reda knjiga... Mozak

mu je ubrzano radio. da smesti na svoje mesto svaki od rasutih

delića ove tragedije. Situacije, reči, raspoloženja koja su u zadnje

vreme ispoljavana bez očigledne povezanosti, sada su se slagala

polako i bolno, sa tako nemilosrdnom tačnošću da su mu se za-

badali kao nož u srce. Iako još uvek nije bio sposoban da sagle-

da sve to u celini, prvi pokazatelji su već ukazivali na ulogu ko-

ju je on odigrao u ovom događaju. Postao je svestan toga sa sna-

žnim osećajem strepnje, poniženja i užasa.

Šef policije ga je ispitivački posmatrao; čekao je odgovor na

pitanje koje don Haime, udubljen u svoje misli, nije čuo.

- Izvinite?

Oči njegovog sagovornika, vlažne i buljave kao kod ribe u

akvarijumu, posmatrale su ga kroz plava stakla binokla. U njima

se nazirala prijateljska dobronamernost, iako je bilo teško odrediti

da li je ovo bilo prirodno ili se, naprotiv, radilo o profesionalnom

ponašanju koje je imalo za cilj sticanje poverenja. Nakon kraćeg

razmatranja, don Haime je zaključio da, uprkos njegovom nehaj-

nom držanju i manirima, Henaro Kampiljo uopšte nije bio lud.

- Pitao sam vas, gospodine Astarloa, da li ste u prošlosti mo-

gli primetiti neki detalj koji bi mogao pomoći u napredovanju is-

trage?

- Jako se bojim da nisam.

134 Arturo Pcivs lieverte

- Zaista?

- Nemam običaj da se igram rečima, gospodine Kampiljo.

Ovaj drugi je napravio utešan gest.

- Mogu li prema vama biti otvoren, gospodine Astarloa?

- Zamolio bih vas.

- Za osobu koja je najčešče biia u kontaktu sa pokojnikom,

niste mi od velike koristi.

- Ima drugih osoba koje su takođe sa njim održavale redov-

ne kontakte, i upravo ste shvatili da su njihove izjave bile bes-

korisne... Ne znam zašto toliko nade polažete u moje svedočenje.

Kampiljo je posmatrao dim svoje cigare i nasmejao se.

- Uistinu ne znam - pustio je da prode malo vremena, raz-

mišljajući. - Nložda zato što vi imate izgled... časne osobe. Da,

možda je to zbog toga.

Don Haime se izgovarao.

- Ja sam učitelj mačevanja - odgovorio je, pokušavajući da

svom glasu da ton odgovarajuće indiferentnosti. - Naš odnos- je

bio isključivo profesionalan; don Luis me nikada nije udostojio

da mu budem osoba kojoj će se poveravati.

- Vi ste ga videli prošlog petka. Da li je bio nervozan, dru-

gačiji?... Da li ste u njegovom ponašanju primetili nešto neobič-

no?

- Ništa što bi probudilo moju pažnju.

- A prethodnih dana?

- Možda. Nisam obraćao pažnju. Ne sećam se dobro. U sva-

kom slučaju, mnogi pokazuju znake nervoze u ovim vremenima,

a ni to nisam posebno zapažao.

- Da li ste vodili neki razgovor o politici?

- Po mom mišljenju, don Luis se držao po strani. Obično je

govorio da voli da sve posmatra iz daljine, iz čiste zabave.

Šef policije je napravio sumnjičav izraz lica.

- Iz zabave? Hm. vidim... Međutim. vi izgleda ne znate da

je pokojni markiz zauzimao važno mesto u vladi. Bio je naime-

novan za ministra; jasno, za to je zaslužan njegov ujak don Ho-

t ’č itd j mačevimja

akin Valjespin, nek. počiva u miru. - Kampiljo se nasmejao sa

sarkazmom, dajući do znanja da ima svoje vlastito mišljenje o

protekcijama među španskom aristokratijom. - Od tada je prošlo

dosta vremena, ali na tom položaju čovek stiče neprijatelje... Ako

ništa drugo, vidite moj slučaj. Dok je bio ministar, Valjespin je

šest meseci sprečavao moje unapređenje u komesara... - pucnuo

je jezikom, prisećajući se. - Život je pun preokreta!

- Moguće. Ali ne verujem da je osoba o kojoj govorimo pri-

mer za tako nešto.

Kampiljo je ispušio svoju cigaretu i držao je opušak među

prstima, ne znajući gde da ga spusti.

- Postoji i drugi ugao, možda manje vredan, iz koga se mo-

že posmatrati ovaj slučaj. - Odlučio se da ostatak cigare baci u

ćup od kineskog porcelana. - Markiz je sklon suknjama... Znate

već na šta mislim. Možda neki ljubomoran muž... Vi me razume-

te? Ukaljana čast ili tako nešto.

Učitelj mačevanja je zatreptao. Ovo objašnjenje mu je delo-

vao jako neukusno.

- Bojim se, gospodine Kampiljo, da vam ni u tome neću biti

od posebne koristi. Samo ću reći da je, po mom mišljenju, don Lu-

is de Ajala bio pravi gospodin - pogledao ga je optužujuće i za-

lim podigao pogled do perike šefa policije, pomalo ljut. Ovo mu

je dalo snage da čak malo i podigne ton, izazivački. - Sa druge

strane, što se mene tiče, možda i ja zaslužujem od vas isto mišlje-

nje, aii ne očekujem da čujem tako prljave priče o dotičnoj osobi.

Ovaj drugi se odmah izvinio, sa malo neprijatnosti, izvešta-

čeno pipajući periku vrhovima prstiju. Naravno. Molio ga je da

ne shvati pogrešno njegove reči. Samo se radilo o pukoj formal-

nosti. Nikada se ne bi usudio da aludira...

Don Haime jedva da je slušao. U njemu se odigravala nema

borba sa samim sobom. jer je prikrivao, svesno, značajne činje-

nice koje bi možda mogle da rasvetle uzroke ove tragedije. Shva-

lio je da pokušava da zaštiti određenu osobu čija mu je uznemi-

riijuća slika pala na pamet čim je video leš u sobi. Da je zašti-

Arturo Peres Keverte

ti? Prateći tok svojih vlastitih misli, zaključio je da je ovo pred-

stavljalo više od štićenja nekoga, to je bilo očigledno prikrivanje

zločina; postupak kojim je ne samo kršio zakon, već je bio u ap-

soiutnoj suprotnosti sa moralnim principima kojih se u životu pri-

državao. Međutim, nije želeo da se zaleće. Bilo je potrebno vre-

me da se analizira cela situacija.

Kampiljo ga je sada prodorno gledao. blago namršten. kuckaju-

ći prstima po naslonu fotelje. U tom trenutku. po prvi put. don Ha-

ime je pomislio da bi i on mogao biti smatran osumnjičenim u oči-

ma vlasti. Na kraju krajeva, Luisa de Ajalu su ubili floretom.

Tada je šef policije izgovorio reči kojih se plašio sve vreme

njihovog razgovora:

- Poznajete li izvesnu Adelu de Otero?

Staro srce učitelja mačevanja na trenutak se zaustavilo a 011-

da je ponovo nastavilo da kuca kao ludo. Progutao je pljuvačku

pre nego što je odgovorio.

- Da - odgovorio je što je hladnokrvnije mogao. - Bila je

klijent u mojoj sali za mačevanje.

Kampiljo se nagnuo ka njemu, istinski zainteresovan.

- Nisam to znao. Sada više nije?

- Ne. Prestala je da koristi moje usluge pre nekoliko nede-

lja.

- Pre koliko?

- Ne znam. Pre oko mesec i po dana.

- Zašto?

- Ne znam.

Sef policije se zavalio nazad u fotelju i izvukao drugu ciga-

ru iz džepa dok je posmatrao don Haimea sa dubokom zamišlje-

nošću. Ovaj put nije bušio tompus šibicom, već se zadržao na to-

me da zamišljeno gricka jedan njegov kraj.

- Da li ste bili upućeni u njeno... prijateljstvo sa markizom?

Učitelj mačevanja je klimnuo glavom.

- Vrlo površno - pojasnio je. - Koliko ja znam, njihov od-

nos je započeo nakon što je ona prestala da dolazi kod mene. Od

Uejtclj lmiće vanja

tada je nisam... - oklevao je trenutak pre nego što je završio re-

čenicu. - Nisam više video tu damu.

Kampiljo je palio cigaru u oblaku dima koji je iritirao čulo

mirisa Haimea Astarloe. Na čelu učitelja mačevanja blistale su si-

ćušne gra.ške znoja.

- Ispitali smo poslugu - rekao je nakon jednog trenutka po-

licajac. - Zahvaljujući njima saznali smo da je gospođa De Ote-

ro često posećivala ovu kuću. Svi se slažu u tvrdnji da su pokoj-

nik i ona održavali odnose, da kažem, intimne prirode.

Don Haime je izdržao pogled njegovog sagovornika kao da

ga se ovo uopšte ne dotiče.

- I šta je bilo? - upitao je trudeći se da izgleda nezaintere-

sovano. Sef policije se kratko nasmejao, prelazeći prstom po ivi-

cama farbanih brkova. '

- U deset uveče - objasnio je skoro poverljivim tonom, kao

da ih leš iz susedne sobe može čuti - markiz je otpustio poslu-

gu. Znamo da je to obično činio kada je očekivao posete koje bi-

smo mogli definisati kao... kavaljerske. Posluga se povukla u svo-

je krilo, koje je na drugoj strani vrta. Nisu čuli ništa sumnjivo;

samo ki.šu i grmljavinu. Jutros, oko sedam, kada su ušli u kuću,

našli su leš svog gospodara. U drugom kraju sobe bio je floret

sa oštricom umrljanom krvlju. Markiz je bio hladan i ukrućen, bio

je mrtav već nekoliko sati. Već potpuno ohlađen.

Učitelj mačevanja se stresao, nesposoban da podeli crni hu-

mor sa šefom policije.

- Da li im je poznat identitet posetioca?

Kampiljo je pucnuo jezikom obeshrabreno.

- Ne. Možemo samo zaključiti da je ušao na diskretan ulaz

koji je sa druge strane palate. u uličici bez izlaza koju je markiz

često koristio za svoje kočije... Dobre kočije, mora se priznati:

pet konja, obična zatvorena kočija, zatvorena kočija za dvoje, la-

ka otkrivena kočija. obična otvorena kočija, engleski kočijaš... -

uzdahnuo je sa setom, dajući do znanja da se, prema njegovom

sudu, pokojni markiz nije ničega odricao. - Ali, vratimo se na te-

Arluro Pcrcs Kcvcrtc

m u k o jo m se b a v im o . P r iz n a jem da ne pos to j i n iš ta što nam do- z v o l ja v a d a z a k l ju č im o da li j e u b ica b io m u š k a r a c ili ž e n a , ili više o s o b a . N e m a n ik a k v ih t r a g o v a , ia k o je li lo k a o iz kab la .

- K o m p l ik o v a n a s i tuac i ja . k a k o ja v id im .- T a k o je . K o m p l ik o v a n a i n e z g o d n a . S a p o l i t i č k im zav rz la -

m a m a sa k o j im a ž iv im o ov ih d a n a , i z e m l jo m k o ja je na ivici g r a đ a n s k o g ra ta i sv im o s ta l im . bo j im se d a ć e i s t raga biti n apor- na . B u k a k o ja bi se in og ia d ić i o k o u b is tv a m a r k iz a se p re tv a ra u zn a č a jn u a n e g d o tu sa d a k a d a je u igri p re s to , z a r n e? . . . K a o što v id i te , u b ica je baš z n a o da iz a b e re p rav i t r e n u ta k . - K a m p i l jo je ispu s t io j e d a n d im i pOgledao c ig a ru k a o d a n e š to p ro c e n ju je . Don H a im e j e p r im e t io d a je m a r k e „v u e l ta a b a h o “ . B e z s u m n je , to- ko m is t ra g e , p r e d s ta v n ik vlasti je im a o p r i l iku d a z a v u č e ruku u p o k o jn ik o v u ta b a k e ru . - Ali d a se v r a t im o na g o s p o d u A d e lu de O te r o , a k o v a m ne sm e ta . N e z n a m o č a k ni d a li j e g o s p o đ a ili g o sp o đ ic a . . . D a li s te vi u p u ć e n i u to?

- N e . U v e k sam je o s lo v l j a v a o sa ‘g o s p o đ o ’ , i n ik a d a m e ni- j e isp rav i la .

- K a ž u m i da je lepa . S lo b o d n o g p o n a š a n ja .- P r e tp o s ta v l ja m da bi je nek i I judi m o g l i t a k o o k a ra k te r isa -

ti.S e f p o l ic i je je p re ša o p re k o o v e a luz i je .- V e t r o p i r a s t a , k o l ik o ja v id im . T a p r ič a o m a č e v a n ju . . .K a m p i l jo j e n a m tg n u o s a u č e sn ič k i , i H a im e A s ta r lo a je za-

k l ju č io d a je o v o m n o g o v iše n e g o š to je b io r a s p o lo ž e n d a istr- pi. U s ta o je .

- V e ć sam va m re k a o da v r lo m a lo z n a m o toj d a m i - re- k a o je s u v o . - U s v a k o m s lu č a ju , a k o va s o n a to l ik o in te resu je , m o ž e te o t ić i k o d n je i l ično j e ispita ti . Ž iv i u u lici R ia n jo broj če t rd e se t .

Š e f po l ic i je se p o k r e n u o , i uč ite lj m a č e v a n j a je o se t io u tre- n u tk u d a n e š to nije b i lo k a k o t reba . K a m p i l jo g a je p o s m a t r a o iz fo te l je . k a o d a bi sv e to m o g lo da se p o s m a t r a iz v r lo z a b a v n o g ug la .

UćjtcJj mnćcvtmjLi

- N a ra v n o - d e lo v a o je o du .šev l jen s i tu a c i jo m , u ž iv a ju c i u svo jo j šali k o ju je č u v a o za k ra j . - N a r a v n o , z a š to bis te vi to irto rali zna t i , g o s p o d in e A s ta r lo a . N i s te m o g l i da z n a te , t a č n o . . . V a- ša b iv ša m u š te r i ja , g o s p o đ a A d e la d e O te r o , j e n e s ta ia iz sv o je k u ć e . N ije li to in te re sa n tn a p o d u d a r n o s t ? . . . U b i ja ju m a r k iz a a o n a se izg ub i be z t ra g a , z a m is l i te . K a o d a je z e m l ja p ro g u ta la .

GLAVA ŠESTA Isforsirani napad

Isforsirani napad je takav napad čijom primenom protivnik stiče prednost.

Po š to je o b a v io svo je s lu ž b e n e d u ž n o s t i , š e f po l ic i je je i sp ra - t io cion H a im e a d o v ra ta , da ju ć i m u t e rm in za s a s ta n a k su t radan u n je g o v o j kance la r i j i u po l ic i j i . „ A k o n a m te k u ć i d o g a đ a j i d o p u - s te ” , d o d a o je i n a p ra v io r e z ig n i ra n u g r i m a s u , j a s n o a lu d ira ju ć i na k r i t i č n e t r e n u tk e k ro z k o je je p ro la z i la z e m l ja . U č i te l j m a č e v a n ja se u d a l j io sa m e s ta , z a m iš l je n . O s e ć a o je o l a k ša n je j e r j e o s ta v io iza se b e m e s t o t raged i je i n e p r i ja tn o p o l ic i j sk o isp i t iv a n je , ali u is to v r e m e se s u o č a v a o sa n e u g o d n o m n e m in o v n o š ć u : sa d a će im a t i v r e m e n a da u sam o ć i ra z m iš l ja o n e d a v n im d o g a đ a j im a , i č in j e n ic a d a će m o ć i d a se p re p u s t i s l o b o d n o m to k u sv o j ih m is l i ni je g a č in i la s rećn im .

Z a u s t a v io se p o re d g v o z d e n e o g r a d e Retira. n a s lo n iv š i če lo n a š ip k e o d k o v a n o g g v o ž đ a d o k m u j e p o g le d lu ta o po d rv e ć u p a r k a . U v a ž a v a n je k o je je o s e ć a o p r e m a L u is u de A ja l i i tup bol n a k o n n je g o v e sm rti n isu , m e đ u t im , bil i d o v o l jn i d a u b la ž e n je- g o v a p o v r e đ e n a o se ć a n ja . P o s to ja n je s e n k e iz v e sn e ž e n e , b e z s u m - n je n a n ek i n ač in p o v e z a n e sa sv im o v im , iz o s n o v a je m e n ja lo o n o š to bi , u p r in c ip u , t re b a lo d a b u d e o b je k t iv n a p ro c e n a č in je - n ica sa n j e g o v e strane . D o n Lu is je u b i j e n , a d o n L u is je č o v e k

Učjtelj mačevanja J61

k o g a je cen io . O v o j e , m is l io j e , t r e b a lo d a b u d e d o v o l j a n r a z lo g za n je g o v u že l ju d a p o č in io c i z lo č in a č k o g d e la b u d u p r a v e d n o ka- ž n jen i . Z a š to , o n d a , n i je b io i sk re n sa K a m p i l j o m , i n i je m u re- k a o o n o š to j e z n a o ?

Z a v r te o j e g l a v o m , o b e s h r a b r e n . U s tv a r i , n i je b io s ig u r a n da li j e A d e la d e O te r o bi la o d g o v o r n a z a o n o š to se d o g o d i lo . . . M i- sao se z a u s ta v i la s a m o n a t r e n u ta k , p o v la č e ć i se z a t im p r e d tež i- n o m o n o g š to j e b i lo o č ig le d n o . B e s k o r i s n o j e b i lo z a v a r a v a t i se . N ije z n a o d a li j e m l a d a ž e n a z a b o la f lo re t u v ra t m a r k i z a o d A lu m b re s a , ali b i lo j e n e o s p o r n o d a j e , d i r e k tn o ili i n d i r e k t n o , o v o b i lo u n e k a k v o j v e z i sa n jo m . N je n n e o č e k iv a n i n e s t a n a k , in te re - so v a n je ko j i j e p o k a z a la za u p o z n a v a n j e sa L u i s o m d e A ja lo m , n je n o p o n a ša n je p o s le d n j ih n e d e l j a , n jen s u m n j iv n e s t a n a k u od- g o v a ra ju ć e m t re n u tk u . . . S v e , d o n a js i tn i je g d e ta l ja , d o p o s le d n je reč i ko ju j e i z g o v o r i l a , s a d a j e iz g le d a lo k a o p la n i z v r š e n sa ne- u m o l j iv o m h l a d n o k r v n o š ć u . O s im t o g a , tu je b io i ta j u b o d . N je- g o v u b o d .

S a k o j im c i l j e m ? U o v a k v i m o k o ln o s t im a , n i je b i lo ni n a jm a - n je s u m n je d a j e i s k o r i š ć e n k a o n a č in d a se d o đ e d o m a r k i z a o d A lu m b re s a . A l i , z a š to ? Z lo č in ne o b ja š n ja v a s a m se b e ; iz a n j e g a je m o r a o p o s to ja t i n ek i ci l j t o l ik o v a ž a n , p o m iš l j e n ju k r im in a la - c a , d a je o p r a v d a v a o t a k o t e ž a k k o r a k . U p o t ra z i za lo g ič n im ob- j a š n j e n j e m , m is l i u č i te l ja m a č e v a n j a v r te le su se o k o z a p e č a ć e n o g k o v e r t a , s a k r iv e n o g iza k n j ig a u n je g o v o j r a d n o j so b i . O b u z e t sna- žn im u z b u đ e n j e m , o d m a k a o se o d o g r a d e i n a g lo se z a p u t i o k a k a p i j i Alkala, ž u s t ro u b r z a v š i k o r a k . M o r a o j e d a d o đ e k u ć i , o tv o - ri k o v e r a t i p ro č i ta n je g o v sad rž a j . B e z s u m n je , tu j e b io k l juč sv ega .

Z a u s ta v io j e j e d n u k o č i ju i d a o sv o ju a d r e s u , i a k o j e n a t re- n u ta k p o m is l io d a li bi b o l je b i lo da sv e p r e d a p o l ic i j i u r u k e i p o m o g n e u r a z r e š a v a n ju s lu č a ja s a m o k a o jo š j e d a n p o s m a t r a č . A li o d m a h je s h v a t io d a ne m o ž e ta k o d a u ra d i . N e k o g a j e pr i- n u d io d a u s v e m u to m e o d ig r a n e u g o d n u u lo g u , u n a p r e d u tv rđ e - n u , i s tom h la d n o ć o m k o jo m bi n e k o p o k r e ta o k o n c e n e k e m a r io -

162 Arturo Fcrcs Rcvcrtc

nete . N jeg o v star insk i p o n o s se b u n io , z a h te v a ju ć i z a d o v o l je n je ; n iko se n ika da nije u su d io d a se p o ig ra v a sa n j im na o v a j na č in , i z b o g o v o g se o s e ć a o p o n iž e n o i b e sn o . M o ž d a će k a s n i je o tić i u po l ic i ju ; ali p rv o je m o r a o da s a z n a š ta se z a p r a v o d o g o d i lo . N a jp re je m o ra o da p ro ve r i d a li pos to j i m o g u ć n o s t d a rašč is t i ne- r a š e i š ć e n e r a ču n e sa A d e lo m de O te ro . U suš t in i , n i je se ra d i lo o o sv e t i m a r k iz u od A lu m b r e s a ; o n o što je H a im e A s ta r lo a ž e le o b i lo je d a d o b i je z a d o v o l je n je za sv o ja v las t i ta izd a ta o s e ć a n ja .

S o b z i r o m n a to d a g a je k o č i ja svo j i in t ru c k a n je m l ju l ja la , n a g n u o se na n as lon sed iš ta . P o č in ja o je d a o se ć a neku sp o k o jn u b is tr inu u m a . Č is to p ro fe s io n a ln im r a z m iš l j a n je m , p o č e o je pažl j i - v o da i z n o v a an a l iz i ra d o g a đ a je , sv o jo m k la s ič n o m m e to d o m : po- k re t im a u m a č e v a n ju . O v o m u j e p o m a g a lo , u o p š te n o . da d o v e d e u red svo je m is l i k a d a se r a d i lo o r a z ja šn ja v a n ju s lo ž e n ih s i tua- c i ja . P ro t iv n ik , ili p ro t iv n ic i , su n a p rav i l i p lan j e d n o g m a n e v r a , j e d n o g la ž n o g n a p a d a . S lu ž e ć i se n j im , p o k u ša v a l i su d a d o đ u d o d r u g o g c il ja ; lažni n a p a d n i je b io n iš ta d ru g o d o p re tn ja j e d n im u b o d o m raz l ič i t im o d o n o g koji su u s tvar i n a m e ra v a l i d a z a d a - ju . C il j nije b io on , n e g o L u is de A ja la , i H a im e A s ta r lo a j e b io t a k o g lu p d a nije p re d v id e o p ra v o z n a č e n je p o k re ta , i t a k o n a p ra - v io n e o p ro s t iv u g re šk u j e r j e o m o g u ć io p ra v i u b o d .

I ta k o , sve je p o č in ja lo d a se s laže . K a d a je n a p ra v l je n p rv i p o k r e t , p re š lo se na d ru g i . Z a lepu A d e lu de O te r o n ije b i lo te- šk o , p re d m a r k iz o m , da i z v e d e o n o š to se u m a č e v a n ju z v a lo is- forsiruti napad: prisiliti f lo re t p ro t iv n ik a z n a č i lo je u dar i t i g a sa n je g o v e s lab i je s t rane , sa c i l je m da se p ro t iv n ik o tk r i je d a bi m u se m o g a o zada t i ub o d . A s la b a s t ra n a L u isa de A ja le su bili m a- č e v a n je i ž ene .

Š ta se kasn i je d e s i lo ? M a r k iz , koji j e d o b r o b a ra ta o f lo r e to m , p r e d o s e t io j e da ga n je g o v p ro t iv n ik izaz iva na u b o d , n a s to je ć i da g a iz v u č e iz o d b r a m b e n o g p o lo ž a ja . O n k a o i sk u sa n č o v e k . o d - m a h je z a u z e o o d b r a m b e n i s tav , p o v e r iv š i d o n H a im e u o n o š to je b e z s u m n je b i lo cilj koji j e ž e le o da p o s t ig n e p ro t ivn ik ; ta j m i- s te r io z n i z ap e č a će n i sv e ž a n j p a p i ra . M e đ u t im , iako sv e s ta n o p a -

t čitclj mačcvunju

sn os t i , Luis de A ja la je p o re d toga š to j e b io n u u r \ . i l . n ........ko ckar . P o z n a ju ć i n je g o v s t i l , d o n H a im e je b io uve iv i i d.i |c in.u kiz s ta v io n a k o c k u svo j ž iv o t , ne o d lu č u ju ć i d a p re k in e d v o h o | dok ne vid i k a k o će se sve to z a v rš i t i . B e z s u m n je , v e r o v a o je d a će u z a d n je m č a s u usp e t i d a se o d b r a n i o d f lo re ta s v o g nepri ja te l ja k a d a o v a j , o tk r iv e n , p o k u š a d a z a d a u b o d ; ali o v o je bila g reška . V e te ra n u m a č e v a n j u . k a k a v je b io , A ja la je m o r a o da bu- de p rv i koji j e t r e b a lo da zn a d a je u v e k o p a s n o p r ib e g a v a t i sla- b o m u d a rc u k a o o d b r a n i o d n a p a d a . P o g o to v o a k o je iz v rš i la c na- pad a bila ž e n a k a o š to je A d e la d e O te r o .

D a , k a o š to je s u m n j a o d o n H a im e , ci l j n a p a d a j e b io da se u z m u d o k u m e n t i o d m a rk iz a ; b i lo je n e s u m n j iv o d a u b ic e n isu iz- ve le p o k re t d o k ra ja . P u k o m s lu č a jn o š ć u , n e n a m e r n o u p l i ta n je uči- te l ja m a č e v a n j a o s u je t i lo je u sp e h o v o g m a n e v r a . O n o š to se na p o č e tk u t r e b a lo p o s t ić i j e d n o s t a v n im u b o d o m iz č e tv r te p o z ic i je , p re š lo j e u t r e ć u , iz k o je se u b o d ni je m o g a o izves t i i s to m lako- ć o m . S u š t in s k o p i ta n je . ko je se o d n o s i lo n a u č i te l je v o p s ta n a k . bi- lo je da li su p ro t iv n ic i z n a l i g d e j e p a p i r k o j i j e b io s a k r iv e n , z a h v a l ju ju ć i m e r i o p re z a p r e d u z e to j o d s t r a n e p o k o jn o g m ark iz a : d a li su on i zn a l i d a se d o k u m e n t i n a la z e d o b r o s k r iv e n i u nje- g o v o j k uć i? . . . P o d r o b n o je r a z m o t r io o v o p i t a n je , i d o š a o d o um i- ru ju ć e g z a k l ju č k a d a je to b i lo n e m o g u ć e . A ja la n ik a d a ne bi b io t a k o n e o p re z a n d a o tk r i je t a jn u A d e l i de O t e r o , nit i b i lo k o m e d r u g o m . U p r a v o o n je p o tv rd io H a im e u A s ta r lo i da j e o n je d in a o s o b a k o jo j m o ž e p o v e r i t i ta k o d e l ik a tn u s tv a r .

I z n a jm l je n a k o č i ja je k re n u la u z u l icu San H e r o n im a . D o n H a im e je b io n e s t rp l j iv d a d o đ e k u ć i , p o c e p a k o v e r tu i reši za- g o n e tk u . T e k ta d a će d o n e t i o d lu k u o s v o j im s l e d e ć im k o r a c im a .

Po če la je i z n e n a d a p o n o v o d a p a d a k iš a k a d a je iz a ša o iz ko- č i je na ć o š k u u l ic e B o r d a d o r e s . U š a o je u t re m t re su ć i v o d u sa še š i ra , i p o p e o se p ra v o n a z a d n j i s p ra t , š k r ip a v im s te p e n i š t e m či- ji se g v o z d e n i ru k o h v a t l ju l ja o pod n je g o v o m r u k o m . N a o d m o - rištu se se t io d a j e z a b o r a v io fu t ro lu sa f lo r e t im a u pa la t i Vilja- flores i n a p r a v io j e o j a đ e n u g r im a s u . Poć i će k a s n i j e d a ih po tra -

164 Arturo Peres Keverte

ži , p o m is l io je d o k je v a d io k l ju č iz d ž e p a , s ta v io g a u b ra v u i o tk l ju č a v š i g u r n u o vra ta . N a svo je n e z a d o v o l j s tv o , n i je m o g a o da i z b eg n e o se č a j s t raha k a d a j e u š a o u k u ć u , p r a z n u i m r a č n u .

M u č e n s t r e p n jo m , o s m o tr io je sve p ro s to r i je pre n e g o š to se p o tp u n o u m ir io . K a o š to je b i lo i l o g ič n o , tu n i je b i lo n ik o g a o s im n je g a , i p o s t id e o se š to je d o p u s t io sv o jo j m a š t i d a ga u z n e m ir i . S ta v io j e še š i r n a so fu , s k in u o ž a k e t i o tv o r io j e d n o k r i lo p rozo- ra d a bi u š la s iv ka s ta sv e t lo s t s p o l ja . O n d a je p r i š a o p o l ic i , z a vu - k a o ru k u iza j e d n o g reda k n j ig a i i z v u k a o k o v e r tu k o ju m u je p r e d a o L u is de A ja la .

R u k e su m u d rh ta le i o s e ć a o je k a k o m u se g rč i s to m a k ka- d a je p o lo m io p e č a t o d v o sk a . K o v e r a t j e b io v e l ik i , d e b l j in e dv a - tri s a n t im e t ra . P o c e p a o je k o v e r tu i i z v u k a o fa sc ik lu p o v e z a n u tra- k a m a , k o ja je s a d rž a la n e k o l ik o s t ra n a r u k o p isa . U ž u rb i d a ra z v e - že č v o r o v e o tv o r io je fa sc ik lu i l is tovi su se rasu l i p o p o d u po- red k o m o d e . S a g a o se da ih p o k u p i d o k je p r o k l in j a o svo ju ne- sp re tn o s t , i d ig a o se p o n o v o sa n j im a u r u k a m a . Im a l i su izg led z v a n ič n ih d o k u m e n a t a , v e ć in a su bila p i sm a i d o k u m e n t i sa za- g la v l j im a . S e o j e za p isać i s to i s m e s t io p a p ire i sp re d s e b e . Pr- vih n e k o l ik o t r e n u ta k a , z b o g u z b u đ e n ja , r e d o v i su m u igra li p red o č im a ; n i je b io s p o s o b a n d a p ro č i ta ni j e d n u je d in u reč . Z a tv o r io je k a p k e i n a te ra o sebe d a izb ro j i d o de se t . Z a t im j e d u b o k o u z d a h n u o i z a p o č e o d a č i ta . V e ć im d e lo m su to b i la p i s m a . U či- te lj m a č e v a n ja se s t re sa o k a d a je p ro č i ta o n e k e p o tp is e .

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVAD. Luis Alvares RendruehoGeneralni inspektor bezbednosti i državne policijeMadrid

2a sada, organizujte strog nadzor nad osobama naznačenim u nastavku pisma, pošto postoji opravdana sumnja o učešću u z.a- veri protiv Vlade i Njenog veličanstva kraljice, neka je Bog ču- va.

Učitelj mačevanja

Zbog specifičnih polož.aja nekih od navedenih osumnjičenih, smatram razumnim da se posao obavi sa punom diskrecijom i od- govarajudom spretnošdu, sa tim da meni direktno saopštavate re- zultate istrage.

Martines Karmona, Ramon. Advokat Ul. Prado br. 16, Madrid.Miravaljs Ernandes, Domisijano. Industrijalac Ul. Koredera Baha, Madrid.Kasorla Longo, Bruno. Zastupnik „Italijanske banke”Trg Svete Ane br. 10, Madrid.Kanjabate Ruis, Fernando. Inž.enjer ž.eleznice Ul. Leganitos br. 7, Madrid.Porlije i Osborn, Karmelo. Finansijer Ul. Infantas br. 14, Madrid.Radi vede sigurnosti, poželjno je da vi lično čuvate kod sebe

sve što je vezano z.a ovaj predmet.

Hoakin Valjespin Andreu Ministar unutrašnjih poslova Madrid, 3.10.1866.

* * *

G-din Hoakin Valjespin Andreu Ministar unutrašnjih poslova Madrid

Dragi Hoakine,Razmišljao sam o našem razgovoru od juče popodne, i pred-

log koji si mi dao mi deluje prihvatljivo. Priznajem da mi done- kle teško pada da budem od koristi toj hulji, ali krajnji rezultat je vredan te ž.rtve. Ništa se ne dobija z.a dž.abe u ova vremena!

Sto se tiče koncesije rudnika u planini Kartahena, to je z.a- vršeno. Pričao sam sa Pepitom Samorom i on nema primedaba,

166 Arturo Peres Keverte

iako mu nisam dao nikakve detalje. Mora da misii da pokušavam da izvučem korist, ali svejedno mi je. Suviše sam star da bih bri- nuo o novim tračarenjima. U svakom slučaju, dao mi je potreb- ne informacije i verujem da će se naša ptičica nauživati. To ti kaze jedan Loluinin, koji z.a ove stvari inui jako dobar njuh.

Nastavi da me obaveštavaš. Naravno, ovu temu ni slučajno ne pominji na Savetu. Isključi iz ovoga i Alvaresa Rendruelia. Od sada, ovu stvar ćemo voditi samo ti i ja.

Ramon Marija Narvaes 8. novembar

H« # ♦

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVAD. Luis Alvares RendruehoGeneralni inspektor bezbednosti i driavne policijeMadrid

Ovim naredujem privođenje osoba navedenih u nastavku pi- sma, koje su osumnjičene z.a kriminalnu zaveru protiv Vlade Nje- nog veličanstva kraljice, neka je Bog čuva:

Martines Karmona, Ramon Porlije i Osborn, Karmelo Miravaljes Ernandes, Dominsijano Kanjabate Ruis, Fernando Masarasa Sančes, Manuel MarijaSvako od njih neka bude z.asebno pritvoren i da ineđu njima

smesta bude onemof>ućena komunikacija.

Hoakin Valjespin Andreu Ministar unutrašnjih poslova Madrid. 12. novembar

Učitelj mačevanja 16/

* * *

GENERALNA INSPEKCIJA ZAKAŽNJENIKE I POBUNJENIKED. Hoakin Valjespin AndreuMinistar unutrašnjih poslovaMadrid

Mnogopoštovani gospodine,Ovim vas obaveštavam da su navedeni Martines Karmona,

Ramon; Porlije i Osborn, Karmelo; Miravaljs Ernandes, Domin- sijano, i Kanjabute Ruis, Fernando, danas uluipšeni kako je do- govoreno i smešteni u zatvor u Kartagini, gde očekuju premeštaj u kaznionice Afrike gde će biti na izdrlavanju kazne.

Bez. posebnih drugih vesti, uvek rado stojim na raspolaganju Vašoj ekscelenciji, neka vas Bog čuva.

Ernesto de Migel MarinGeneralni inspektor z.a kažnjenike i pobunjenikeMadrid, 28. novembra 1866.

* * *

Mnogopoštovani gospodin D. Ramon Marija NarvaesPredsednik Saveta. Madrid

Generale,Imam z.adovoljstvo da vam pošaljem zadnje rezultate, koji su

dostavljeni u prilogu ovog pisma. a stigli su u moje ruke upravo večeras. Stojim vam na raspolaganju z.a šire informacije.

Hoakin Valjespin Andreu Madrid, 5. decembar (Jedini primerak )

168 Arturo l ’eres lievertc

^ -1- '!■

G-din D. Hocikin Valjespin AndreuMinistar unutrašnjih poslova. Madrid

Dragi Hoakine,Nalazim samo jednu reč: izvrsno. To 'sto nam je došapnula

vaša ptičica predstavlja najpresudniji udarac koji ćemo zadati na- šem spletkarošu H.P. Šaljem ti na odvojenom papiru detaljna uputstva o tome kako da obaviš taj posao. Danas popodne, kada se vratite iz. Palate, razradićemo detalje.

Čvrsta ruka. Nema drugog načina. Što se tiče pomenutih voj- nika. nameravam da preporučim Sangoneri maksimalnu oštrinu. Treha da im to bude dobra pouka.

Hrahro, dalje u proboj.

Ramon Marija Narvaes6. decemhar

* * *

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVAD. Luis Alvares RendruehoGeneralni inspektor z.a hezbednost i državnu policijuMadrid

Za sada, izdajte naredbu da se uhapse dolenuvedene osohe, pod optužbom visoke izdaje i kriminalne zavere protiv Vlade Nje- nog veličanstva kraljice. neka je Bo% čuva:

De la Mata Ordonjes, Hose. Industrijalac. Rondu de Toledo, 22 h. Madrid.

Fernandes Gare, Hilijun. Drž.avni funkcioner. Ul. Servantes, br. 19, Madrid.

Gal Ruperes, Olegario. Kupetan inženjerije. Kusarna Harilja. Alkala de Enares.

L ćitclj mačc i anja 169

Gul Ruperes. Hose Mariju. Poručnik urtiljerije. Kusarnu Ko- lehijutu. Madrid.

Sebrijun Lusijentes, Suntjugo. Potpukovnik pešudije. Kusurnu Trinidud. Mudrid.

Amhronu Pues, Munuel. Komundunt inž.enjerije. Kusarnu Hu- rilja. Alkala de Enures.

Figero Robledo, Hines. Trgovuc. Ul. Segoviju, br. 16. Mu- dr'ul.

Esplundiju Kusals, Huime. Poručnik pešudije. Kusarnu u Vi- kulvuru.

Romero Alkasur, Onofre. Upruvnik imanja “Los Rosios". To- ledo.

Viljugordo Lopes, Visente. Komandunt pešadije. Kusarnu u Vikulvuru.

Sto se tiče vojnih licu, navedenih u ovom izveštaju, postupa- će se u saradnji su nadležnim vojnim vlastima, koje su već dobi- le odgovurujuća naređenju od strane mnogopoštovunog gospodi- nu ministru rata.

Houkin Vuljespin AndreuMinistur unutrašnjih poslovaMadrid, 7. decembra 1866.(kopija)

* * *

GENERALNA INSPEKCIJA ZABEZBEDNOST I DRŽAVNU POLICIJUD. Houkin Vcdjespin AnclreuMinistur unutrušnjih poslovu

Mnogopoštovuni gospodine,Stuvljum nu z.nunje Vušoj ekscelenciji du su jutros, slecleći in-

strukcije sa jučerašnjim dutumom, preduzeti odgovurujući koruci

170 Arturo Fcrcs Rcvcrte

od strane niidležnih ovog Odeljenjci, u sunidnji sa Vojnini vlasti- i iu i , i pristupilo se hapšenju svih osoha koje su trazene. Neka Bi>x čuva Vašu ekscelenciju mnogo godina.

Luis Alvares RendruehoGeneralni inspektor za hezhednost i drz.avnu policijuMadrid, 8. decemhra 1866.

* * *

GENERALNA INSPEKCIJA 1AKAŽNJENIKE I POBUNJENIKED. Hoakin Valjespin AndreuMinistar unutrašnjih poslova.

Mnogopoštovani gospodine,Ovim pismom vas ohaveštavam da su, na današnji dan, sine-

štene u zatvor u Kadisu, u očekivanju deportacije na Filipine, osohe koje u nastavku navodim:

De la Mata Ordonjes, Hose.Fernandes Gure, Hulijan.Figero Rohledo, Hines.Romero Alkasar, Onofre.Dodatnih informacija nema. Vaša ekscelencija neka primi po-

z.drav s poštovanjem.

Ernesto de Migel MarinGeneralni inspektor z.a kažnjenike i pobunjenikeMadrid, 19. decemhra 1866.

* * *

L 'čitclj muče vanjn I /I

MINISTARSTVO RATA D. Hose Valjespin Andreu Ministar unutrašnjih poslova Madrid

Dragi Hoakine,Ovo pismo predstavlja zvanično ohaveštenje u kome te iz.ve-

štavam da su ovog popodneva, sa parohroda “Rodrigo Suares", iskrcani i deportovani na Kanarska ostrva potpukovnik Sehrijan Lusijentes i komandanti Amhrona Paes i Viljagordo Lopes. Ka- petan Olegario Gal Ruperes i njegov hrat Hose Marija Gal Ru- peres su i dalje zatvoreni u vojnom z.atvoru u Kadisu gde čeka- ju sledeće ukrcavanje da hi hili deportovani u Fernando Po.

Bez drugih informacija, primite moj srdačan zagrljaj

Pedro Sangonera Ortis Ministar rata Madrid, 23. decemhra

* * *

MINISTARSTVO RATA D. Hose Valjespin Andreu Ministar unutrašnjih poslova Madrid

Dragi Hoakine,Opet imam ohavezu, ovaj put neprijatnu, da ti se ohratim pi-

smom kojim te zvanično ohaveštavam da, s ohzirom na to da ni- je odohreno pomilovanje od strane Njenog visočanstva kraljice, ispunjavajući odluku donesenu sudskom presudom, ovog jutra u četiri sata streljan je iu i guhilištu tvrdave Onjate, poručnik Hai- me Esplandiju Kasals, osiuten na smrtnu kaz.nu z.hog pohune, vi- soke izdaje i kriminalne z.avere protiv Vkule Njenog veličanstva.

Bez daljih vesti,Pedro Sangonera OrtisMinistar rata, Madrid, 26. decemhra

172 Arturo Fcres lieverte

S le d io je n iz z v a n ič n ih o b a v e š te n ja i d ru g ih k ra tk ih p is a m a p o v e r l j iv o g k a rak te ra r a z m e n je n ih iz m e đ u N a rv a e s a i m in is t r a u n u tra šn j ih p o s lo v a , sa k a sn i j im d a tu m im a , u k o j im a su se p o m i- n ja le ra z ne a k t ivn os t i P r im o v ih a g e n a ta u Špan i j i i in o s t r a n s tv u . Iz o n o g š to je p ro č i ta o , H a im e A s ta r lo a je z a k l ju č io d a je V la d a bi la j a k o d o b r o u p u ć e n a u i le g a ln e ak t ivn os t i z a v e re n ik a . S ta ln o su se n a v o d i la im en a i m e s ta . p r e p o ru č iv a lo se n a d g le d a n je o so - be X X ili N N . p ro s le đ iv a n a su o b a v e š te n ja o la ž n o m im e n u Pri- m o v o g a g e n ta pod k o j im je t r e b a lo d a se u k rc a u B a rse lo n i . . . U č i- telj m a č e v a n j a se v ra t io u n a z a d sa č i ta n je m da bi p ro v e r io d a tu - m e . K o r e s p o n d e n c i j a k o ja je tu sa d rž a n a o b u h v a ta la je p e r io d od j e d n e g o d in e i p re k in u la se iz n e n a d a . D o n H a im e je n a te ra o se- be d a se seti i z a k l ju č io je d a se o va j p rek id p o k la p a o sa sm rću H o a k in a V a l je sp in a u M a d r id u , a on je b io p re d s ta v n ik v la de ko- j i j e b io c e n t ra ln a l ičn os t o v e p re p is k e . V a l je sp in , to ga se d o b ro s e ć a o , b io je j e d a n o d o n ih k o g a je A g a p i to K a rse le s n a z iv a o cr- n o m o v c o m na n j ih o v im s a s ta n c im a u Progresu\ č o v e k o k a ra k te - r i san k a o a p so lu tn o o d a n N a r v a e s u i m o n a r h i j i , i s tak nu t i č lan u m e re n e pa r t i je , i s ta k a o se u v rše n ju svo je d u ž n o s t i p o iz raz i to j s k lo n o s t i k a k o r i š ć e n ju č v r s te ru k e . U m r o je o d ne k e s rč a n e bo- le s t i , i n je g o v a sa h ra n a je o b a v l j e n a sa o d g o v a r a ju ć im z v a n ič n im p o č a s t im a ; N a rv a e s je o d r ž a o na sah ran i g la v n i g o v o r . M a lo ka- sn i je , i sam N a rv a e s je o t i š a o za n j im n a o na j s v e t , o s ta v l ja ju ć i t a k o Iz a b e lu II b ez g la v n e p o l i t i č k e p o d ršk e .

H a im e A s ta r lo a je z b u n j e n o č u p k a o k o su . O v d e se nije v id e o ni p o č e ta k ni k ra j . N i je b a š b io u p u ć e n u m a h in a c i je k a b in e ta , ali j e im a o u t isak da ov i d o k u m e n t i , m o g u ć i uz ro k sm r t i L u is a de A ja le , nisu im ali s a d rž a j ko j i bi o p r a v d a v a o n je g o v u p o t r e b u da ih sak r i je ; a jo š m a n je bi t reba l i biti u z rok ub is tva . P ro č i t a o je j o š j e d n o m n e k e s t ran ice sa v e ć o m k o n c e n t r a c i jo m , o č e k u ju ć i da će nać i nek i su m n j iv d e o k o j i m u je p r o m a k a o pri p r v o m č i tan ju . A li u z a lu d . S a m o se m a lo d u ž e z a d r ž a o na j e d n o m p i s m u , d o n e - k le p o v e r l j iv o m , k o je je b i lo d r u g o p o redu u s v e žn ju ; ra d i lo seo k r a tk o m p ism u u k o m e se N a r v a e s o b ra ć a V a l j e sp in u fa m il i ja r -

Učitelj mačevunja j y j

nim to n o m . U n je m u . g r o f od V a le n s i j e p o m in j e p re d lo g , b ez su m n je d a t o d s t ran e m in is t ra u n u t r a š n j ih p o s lo v a , koji o v a j sm a - tra prihvcitljivim, a o d n o s io se i z g le d a na n e k u s tv a r v e z a n u za koncesiju rudniku. N a rv a e s se k o n s u l t o v a o sa n e k im k o g a je na- z v a o Pepito Scimora, bez s u m n je j e m i s l i o n a ta d a š n je g m in is t ra r u d a r s tv a H o s e a S a m o ru . . . A li to j e i z g le d a b i lo sv e . N ik a k v o ob- j a š n je n je , n i j e d n o n o v o im e . Teško mi pcidci dci hudem od koristi toj hulji!, p i s a o j e N a rv a e s . . . N a k o ju h u l ju se to m o g l o o d n o s i - ti? M o ž d a je tu le ž a o o d g o v o r , u im e n u k o je se n ig d e ni je p o m i- n ja lo . . . A m o ž d a i n ije .

U či te l j m a č e v a n j a je u z d a h n u o . M o ž d a bi z a n e k o g , k o je u p u ć e n u m a te r i ju , sve o v o im a lo n e k a k v o g s m is la ; ali n je g a ni- j e u p u ć iv a lo ni n a k a k a v z a k l ju č a k . N i je u s p e v a o da shva ti š ta je b i lo to š to j e o v e d o k u m e n t e č in i lo t a k o v a ž n im , t a k o o p a s n im , z b o g ko jih n e k i I judi n isu p re z a l i n i o d k r im in a la d a ih se d o č e - p a ju . O s im to g a , z a š to ih je L u is d e A ja la p o v e r io n j e m u ? K o je n a m e r a v a o d a ih u k r a d e , i za š to ? . . .S d r u g e s t r a n e . k a k o je m o g a o m a r k iz o d A lu m b r e s a . ko j i j e seb e p r o g l a š a v a o o s o b o m van po- li t ike , da p o s e d u j e te p a p i re , ko j i su p r ip a d a l i p r iv a tn o j p rep isc i p o k o jn o g m in i s t r a unutra .šnjih p o s lo v a ?

Z a o v o j e p o s to ja lo m o ž d a j e d n o l o g ič n o o b ja š n je n je . H o a k in V a l je sp in A n d r e u b io je ro đ a k m a r k i z a o d A l u m b r e s a ; b ra t n je- g o v e m a jk e , k o l ik o se se ć a o d o n H a im e . M e s t o u S e k re ta r i ja tu u n u t ra šn j ih p o s l o v a na k o m e je A ja la b io j e d a n k ra ta k p e r io d sv o g j a v n o g ž iv o ta b io m u je p o n u đ e n o d s t r a n e u ja k a , p re d kra j v la- d a v in e N a r v a e s a . D a li se d a tu m i p o k l a p a j u ? O v o g a se n i je do- b ro s e ć a o , m a d a j e m o ž d a A ja la k a sn i je u š a o u M in is ta r s tv o . . . V a- ž n o je b i lo to , u s tva r i , š to je m a r k iz o d A lu m b r e s a m o g a o do- biti o v a d o k u m e n t a d o k je b io na z v a n i č n o j fu n k c i j i , ili m o ž d a n a k o n sm r t i s v o g u ja k a . O v o je b i lo r a z u m n o o b ja š n je n je ; č a k pri- l ič n o m o g u ć e . A l i , u tom s lu č a ju . k a k v o je b i lo p r a v o z n a č e n je tih p a p i ra . i z a š to je im a o to lik i in te res d a ih č u v a u ta jn o s t i? Je- su li bili t a k o o p a s n i , ta k o k o m p r o m i tu ju ć i d a o p r a v d a v a ju ubi- s tv o o n o g k o ih j e p o s e d o v a o ?

1/4 Arturo Feres Kevertc

LJstao je o d s to la da bi p ro še ta o po so b i , o z lo v o l j e n to m pri- čo m o b o je n o m tako m ra č n im tonovirrm da je p o tp u n o izm ica la n je g o v o j s p o so b n o s t i da je a n a l iz i ra . Sve je b i lo đ a v o l s k i b e sm i- s le n o , p o s e b n o n je g o v a u lo g a k o ju je n e s v e s n o o d ig r a o - i jo š uv ek j e ig ra o , p o m is l io je s t re sav š i se - u o v o j t ra g ed i j i . K ak ve je v e z e A d e la de O te r o im a la sa tim sp le to m z a v e ra , z v a n ičn ih p i s a m a , s p i s k o v im a im e n a i p re z im e n a ? . . . Im e n a o d k o j ih m u ni j e d n o n ije b i lo p o z n a to . 0 č in je n ic a m a k o je su n a v o đ e n e se ć a o se , to je s t e , d a je č i tao u n o v i n a m a , ili č u o u r a z g o v o r i m a sa pri- j a te l j im a , p re i po s le sv a k o g P r im o v o g n e u s p e lo g p o k u š a ja d a se d o m o g n e v la s t i . Č a k se se ć a o i iz v rše n ja s m r tn e k a z n e n a d tim j a d n im p o r u č n ik o m , H a im e o m E sp la n d iu o m . Ali ni.šta v iše . N a la - z io se u ć o r s k o k a k u .

R a z m iš l ja o je o to m e d a o d e u p o l ic i ju , p re d a sp ise i o s lo - bod i se ce le s tvar i . Ali to n i je b i lo tako j e d n o s t a v n o . S a v e l ik im n e s p o k o j s tv o m se ć a o se i s p i t iv a n ja k o m e je b io iz lo že n tog ju t ra od s t rane še fa po l ic i je p o re d D e A ja l in o g leša . L a g a o je K a m - p i l ja , p r ik r iv a ju ć i p o s to ja n je z a p e č a ć e n e k o v e r te . I a k o su ti do - k u m e n t i bili k o m p r o m i tu ju ć i za n e k o g a , bili su i za n je g a . j e r je b io n j ihov n e d u ž a n č u v a r . . . N e d u ž a n ? R eč j e i z a z v a la g rč e n je usa- na u n e p r i ja tn u g r im a s u . A ja la v iše n i je b io ž iv d a bi m o g a o da o b ja sn i tu z b r k u , a o n je g o v o j n e d u ž n o s t i će o d lu č i t i sud i je .

Ž iv o t m u se to l iko z a p e t l ja o . N je g o v a č a s n a p r i r o d a se buni- la p ro t iv laži: a li , d a li j e im a o iz b o ra ? N je g o v m u d a r in s t in k t mu j e n a la g a o d a uniš t i o v e sp ise , i na taj n ač in s v e s n o p o b e g n e od o v e n o ć n e m o r e , a k o za to već nije b i lo k a s n o . U tom s lu č a ju . n ik o n iš ta ne bi sa z n a o . N ik o , r e k a o je seb i sa s t r a h o m ; ali ni on . A H a im e A s ta r lo a je m o r a o da z n a k a k v a je to p r l ja v a p r ič a sta- j a la iza sv e g a o v o g a . Im a o je na to p r a v o , iz v iše r a z lo g a . A k o ne r az o tk r i je tu ta jn u , n ik a d a n e ć e pov ra t i t i svo j m ir .

K a s n i je će o d lu č i t i š ta d a rad i sa d o k u m e n t im a , d a li d a ih un iš t i ili ih p r e d a po lic i j i . S a d a . t r e b a lo je š to pre nać i k l ju č re- š e n ja . M e đ u t im . b i lo j e o č ig le d n o da to ni je m o g a o d a u rad i sa m . M o ž d a n e k o k o je u p u ć e n i j i u p o l i t ič k a p i tan ja . . .

Učitclj mačevanja 173

M is l io j e na A g a p i ta K a rse le sa . Z a š to d a ne ? S as ta ja l i su se, b io m u j e p r i ja te l j , a p o re d to ga s t r a s t v e n o je p ra t io p o l i t ič k e do- g a đ a je u ze m l j i . B e z su m n je , im e n a i č in je n ic e s a d rž a n i u fasc i- kli n j e m u će biti po z na t i .

P o k u p io je u ž u r b a n o p a p i r e , s a k r iv š i ih p o n o v o iza k n j ig a , u z e o j e š tap i š e š i r , i i z a ša o n a u l ic u . l z a š a v š i iz z g r a d e , i z v u k a o je sa t iz d ž e p a ž a k e ta i p o g le d a o k o l ik o j e sati: b i lo je s k o r o šes t u v e č e . B e z s u m n je , K a rse le s je b io sa d r u š tv o m u Progresu. T o je b i lo b l iz u , u M o n te r i , j e d v a d e se t m in u t a p e š k e , ali uč i te l ju m a - č e v a n ja se ž u r i lo . Z a u s ta v io je k o č i ju i n a lo ž io k o č i ja šu d a ga o d - v e z e t a m o n a jb rž e š to m o ž e .

N a š a o je K a rse le sa u u o b ič a je n o m u g lu k r č m e , z a n e to g u m o - n o lo g o z lo s r e ć n o j u loz i H a b z b u r g o v a c a i B o r b o n a c a k o ju su o d - ig ra li u s u d b in i S p a n i je . N a s p ra m n j e g a , sa i z g u ž v a n o m e š a r p o m o k o v ra ta i s v o j im v e č i t im iz g le d o m n e iz le č iv e tu g e , M a r s e l in o R o m e r o ga j e g le d a o ne s lu šav š i g a , z a m i š l j e n o g r ic k a ju ć i k o c k u š e ć e ra . S u p r o tn o sv o j im o b i č a j i m a , H a im e A s ta r lo a im se n i je o b r a t io sa s v im sv o j im u o b ič a je n im l j u b a z n o s t im a ; iz v in ja v a ju ć i se p i ja n is t i , o d v o j io se sa K a r s e l e s o m , u p u ć u ju ć i g a , m a k s im a ln o r e z e r v i s a n o , u su š t in u p ro b le m a :

- R ad i se o d o k u m e n t im a k o je p o s e d u j e m , iz r a z lo g a koj i sa- d a n is u v a žn i . P o t re b a n m i je n e k o i s k u s a n d a m i p o ja sn i n e k e n e j a s n o ć e . N a r a v n o , im a m p o v e r e n ja u tv o ju m a k s im a ln u d i sk re - c i ju .

N o v in a r j e p o k a z a o o d u š e v l j e n o s t z b o g o v o g s lu č a ja . B io je z a v r š io svo ju u č e n u ra sp ra v u o a u s t r o - b o r b o n s k o j d e k a d e n c i j i a , sa d r u g e s t ra n e . p ro f e s o r m u z ik e i n i je b a š b io p r i ja tan s a g o v o r - n ik . P o š to su se izvinil i R o m e ru , o b o j i c a su izaš la iz k a fa n e .

R eš i l i su d a idu p eš ice u l ic o m B o r d a d o r e s . U s p u t . K a rs e le s je p o m e n u o t r a g e d i ju u pa la t i Viljuflores. k o ja se p re tv o r i ia u p r e d m e t pr iče c e lo g M a d r id a . B io j e p o v r š n o u p u ć e n u to d a je L u is de A ja la b io k l i jen t d on H a im e a . i p i t a o je za de ta l je d o g a - đ a j a sa tako p ro n ic l j iv o m p r o f e s io n a ln o m r a d o z n a lo š ć u da je uč i-

176 Arturo Peres Kcvertc

telj m a č e v a n ja b io na ve l ik im m u k a m a k a d a je t re b a lo da izbeg- ne tem u s v o j im n e o d re d e n im o d g o v o r im a . K a rse le s , koji n ije pro- p u š ta o p r i l iku d a m u o v o b u d e o sn o v da ispo lj i svo j p re z i r p re- m a a r is t ro k ra t i j i , nije p o k a z a o n im a lo ž a l je n ja z b o g sm rt i j e d n o g od n jen ih p r ip a d n ik a .

- B o r im se da o d nj ih o s lo b o d im n e z a v is a n n a ro d k a d a za to k u c n e čas - iz jav io je u tu č e n o . m e n ja ju ć i s m e s ta te m u p re d pre- k o rn im p o g le d o m koji m u je u p u t io d o n H a im e . A l i , n a k o n kra- ć e g v r e m e n a n a s ta v io je o p tu ž b e , o v a j p u t d a bi p o d r ž a o svoju h ip o te z u d a j e m a rk iž e v a sm r t b ila z b o g n e k e l ju b a v n e a fe re . Z a n o v in a r a , s tv a r je b i la ja sn a : A lu m b re s u su dali p a so š za onaj sv e t , p a f , z b o g neč i je p o v r e đ e n e čas t i . P r ič a lo se d a je d e lo izvr- š e n o n e k o m s a b l jo m ili t a k o n e č im , je li t a k o ? M o ž d a je d o n Ha- im e b io u to k u .

U či te l j m a č e v a n j a je sa o la k š a n je m p r im e t io d a su v eć stigli d o u la z a z g r a d e . K a rs e le s , ko j i g a je p rv i p u t p o s e ć iv a o u n jego- vo j k u ć i , p o s m a t r a o je sa r a d o z n a lo š ć u m a lu ra d n u so bu . S a m o što je u g le d a o re d o v e k n j ig a , u p u t io se p ra v o k a n j im a , p rou ča - va ju ć i s v o j im k r i t i č k im o k o m n a s lo v e u t i sn u te na n j ih o v e ko r ic e .

- N i je lo še - z a k l ju č io je n a jz a d , sa g e s to m v e l ik o d u šn o g o p ra š ta n ja . - L ič n o s m a t ra m d a n e d o s ta je n e k o l ik o b i tn ih n as lo - va z a r a z u m e v a n j e e p o h e u ko jo j ž iv im o . R e k a o b ih da je R u s o , m o ž d a m a lo m a n je n e g o V olte r . . .

H a im e a A s ta r io u u op š te n i je b i lo b r ig a za e p o h u u k o jo j ži- v i , a jo š m a n je za je f t in u k u s A g a p i ta K a r s e le s a p o p i ta n ju kn ji- ž e v n e ili f i lo z o f sk e m a te r i je , i z a to je p r e k in u o sv o g p r i ja te l ja što je b i lo m o g u ć e ta k t ič n i je , u sm e r a v a ju ć i r a z g o v o r n a te m u k o ja ga je o k u p i r a la . K a rse le s je z a b o r a v io na k n j ig e i r e š io je da se po- z a b a v i p r e d m e t o m , sa v id l j iv im in te r e s o v a n je m . D o n H a im e je iz- v a d io d o k u m e n t e iz n j ih o v o g sk ro v iš ta .

- P re s v e g a , d o n A g a p i to , v e ru je m u č a s t vas k a o p r i ja te l jai g o s p o d in a . i d a će te r a z m o tr i t i o v a j s luča j sa m a k s im a l n o m dis- k r e c i jo m - g o v o r io j e sa v e l ik o m o z b i l jn o š ć u , i u v e r io se d a je n o v in a r b io im p re s io n i r a n o v im to n o m . - Im a m li vašu reč?

Učitelj mačevanja 177

K a rse le s je s v e č a n o s ta v io ru k u na g ru d i .- Im a te je . N a ra v n o d a j e im a te .R a z m iš l j a o je d o n H a im e d a je m o ž d a n a č in io g r e š k u . n a k o n

s v e g a , š to m u se p o v e r io na o v a j n a č in ; ali k a d a je već d o š a o d o - t le , v iše nije b i lo n a č in a d a se p o v u č e . R a s p r o s t r o je sa d rž a j fa- sc ik le p o s to lu .

- Iz ra z lo g a k o je va m ne m o g u o tk r i t i . j e r ta jna ni je m o j a . u m o m p o s e d u su o v a d o k u m e n ta . . . U ce l in i s a d r ž e n e k o sk r iv e n o z n a č e n j e , k o je ja ne m o g u d a o d g o n e t n e m . a s o b z i r o m na to da je to o d v e l ik e v a ž n o s t i za m e n e , m o r a m to raz reš i t i - s a d a je na K a r s e l e s o v o m licu b io z a m iš l j e n iz ra z p a ž n je , k o n c e n t r i s a n n a re- či k o je su iz laz i le , n e b e z n a p o r a , iz u s ta n je g o v o g s a g o v o r n ik a .- M o ž d a p ro b le m leži u m o m n e p o z n a v a n j u po l i t ič k ih p r i l ik a u z e m l j i ; s tva r je u to m e d a n i s a m u s ta n ju , z b o g n e d o v o l jn o g raz - u m e v a n j a , da p r o n a đ e m n ek i c e lo v i t s m i s a o ko ji sve o v o n e s u m - n j iv o im a . . . Z a to sam o d lu č io d a se o b r a t im v a m a , p o š to s te u p u - ć e n i u o v a k v e s tva r i . M o l im vas d a o v o p r o č i ta te , i da p o k u š a te da z a k l ju č i t e na š ta se o d n o s i , i d a m i o n d a d a te va še s t r u č n o m i- š l je n je .

K a rse le s je o s t a o n e p o k r e ta n n e k o l i k o t r e n u ta k a , p o s m a t r a ju - ći p a ž l j iv o uč i te l ja m a č e v a n j a , i o v a j j e s h v a t io d a j e b io im p re - s io n i ra n . Z a t im j e p re ša o j e z ik o m p r e k o u s a n a i p o g le d a o d o k u - m e n ta k o ja su b ila na s to lu .

- D o n H a im e - r e k a o j e n a jz a d , sa s la b o p r ik r iv e n im d iv l je - n je m . - N ik a d a ne bih p o m is l i o d a vi...

- Ni ja — p re s e k a o ga je u č i te l j . - I m o r a m va m reći d a se o v a d o k u m e n ta n a la ze u m o j im r u k a m a , p o š te n o g o v o r e ć i , p ro t iv m o je vo l je . Ali v iše n e m a m iz b o ra ; s a d a m o r a m da z n a m k o je je n j ih o v o z n a č e n je .

K a rse le s je p o g le d a o d o k u m e n t a j o š j e d n o m , ne o d lu č u ju ć i se j o š u v e k d a ih d o ta k n e . B e z s u m n j e , p r e d o s e ć a o je d a se n e š to v r lo o z b i i jn o k r i lo u s v e m u to m e . N a jz a d . k a o d a je i z n e n a d a do- n e o o d lu k u , seo je za s to i u z e o ih u ru k e . D o n H a im e je o s t a o da s to ji p o re d n jega . S o b z i r o m na s i tu a c i ju , b io je re š io da os ta -

17H Arturo Feres Rcverte

vi p o s tran i u o b ič a jen fo rm a l iz a m i da p ro č i ta jo š je d n o m sadr- žaj f a sc ik le p re k o ra m e n a sv o g p r i ja te l ja .

K a d a je v id e o n as lov e i p o tp ise u p r v im p i s m im a , n o v in a r je g ia s n o p ro g u ta o p l ju v a č k u . N e k o l ik o p u ta se o k r e ta o da p og le d a uč i te l ja m a č e v a n j a sa n ev e r ic o m k o ja se o c r ta v a la n a n je g o v o m licu , ali nije d a v a o n ik a k v e k o m e n ta r e . C i t a o je ć u tk e , paž l j iv o p re la z e ć i p re k o s t ran ica , z a u s ta v l ja ju ć i se k a ž ip r s to m na ne k o m im e n u n a l i s ta m a k o je su o v a p i s m a s a d rž a v a la . K a d a je b io na po la č i ta n ja z a u s ta v io se i z n e n ad a k a o d a m u je s inu la n e k a ide- j a a z a t im se v ra t io n a z a d sa o k l e v a n j e m , č i ta juć i p o n o v o p rve li- s tov e . G r im a s a k o ja je ličila na b led o s m e h p o ja v i la se na n jego- v o m loše iz b r i ja n o m licu . N a s ta v io je d a č i ta jo š iz v e sn o v re m e d o k je d o n H a i m e , ko j i se nije u s u đ iv a o d a g a p re k in e , č e k a o ne- s t rp l j iv o , sa d u š o m isp u n je n o m n e s p o k o j s tv o m .

- Je s te li u spe l i n eš to d a z a k l ju č i te ? - u p i ta o je na k ra ju , ne m o g a v š i v iše d a se uzd rž i . N o v in a r j e n a p ra v io o p re z a n ges t .

- M o ž d a . Ali za sa d a se s a m o rad i o p re d o se ć a ju . . . M o r a m se uv er i t i d a s m o na d o b ro m pu tu .

A o n d a se o p e t p o tp u n o p r e d a o č i t a n ju , n a m r š te n o g če la . N a- ko n j e d n o g t r e n u tk a , p o la k o je o d m a h n u o g l a v o m , k a o da je p ro- n a š a o n e k u i z v e sn o s t k o ju je t raž io . Z a u s t a v io se p o n o v o i d ig a o oč i p r e m a p la f o n u , p r ise ć a ju ć i se.

- B i lo j e neš to . . . - p r o k o m e n ta r i s a o je n a tm u r e n o , p r iča juć i s a m za seb e . - N e s e ć a m se d o b r o . ali m o r a lo bi biti . . . p o č e tk o m p ro š le g o d in e . D a , rud n ic i . B ila je n e k a k a m p a n ja p ro t iv N a rv a e - sa; g o v o r i lo se d a je u n e k o m po s lu . K a k o se z v a o ona j . . .?

H a im e A s ta r lo a se nije se ć a o d a je ik a d a u sv o m ž ivo tu b io to l ik o n e r v o z a n . Iz n en a d a , K a r s e le s o v o lice se ra z v e d r i lo .

- J a sn o ! K a k o sam bio g lup! - u z v ik n u o j e , ud a ra ju ć i š a k o mo sto . - Ali m o ra m da p ro v e r im im e.. . D a li je m o g u ć e da je . . .?- P o g le d o m je b rzo p re la z io s t ran ic e , j o š j e d n o m t ražeć i p rv e . - T a k o mi b o g a . do n H a im e ! K a k o je m o g u ć e da niste shv a t i l i? O v o š to o v d e im a te je sk a n d a l bez p r e s e d a n a ! K u n e m v am se d a . J

l čitelj mačevan/a 179

N e k o je k u c a o na v ra ta . K a r s e le s j e m o m e n t a l n o z a n e m e o , g le d a ju ć i o p r e z n o ka p r e d so b l ju .

- O č e k u je te li n e k o g a ?U č i te l j m a č e v a n ja je o d m a h n u o g l a v o m , j e d n a k o z b u n je n

o v im p r e k id a n je m . S a n e o č e k iv a n im p r i su s tv o m d u h a , n o v i n a r je p o k u p io d o k u m e n t a . p o g le d a o o k o se b e i, u ž u r b a n o u s ta ju ć i , gu r - nu o ih i sp o d so fe . O n d a se v ra t io d o d o n H a im e a .

- I sp ra t i te g a k o g o d bio! - š a p n u o m u j e na u h o . - V i i j a i n o r a m o d a r a z g o v a ra m o !

S a v s m e te n , uč i te l j m a č e v a n j a j e m a h i n a l n o p o p r a v io k ra v a - tu i p r o š a o k ro z p r e d so b l je d o v ra ta . Iz v e s n o s t to g a d a j e b io na p ra g u ra z re š e n ja m is te r i je k o ja j e n j e m u d o v e la A d e lu d e O t e r o i k o ja j e ko š ta la ž iv o ta L u is a d e A ja lu , m a l o p o m a lo j e d o p i r a l a d o n je g a , i zaz iva ju c i k o d n je g a n ek i o se ć a j n e s tv a r n o s t i . Z a tre- n u ta k se u p i ta o d a se ne ć e m o ž d a s v a k o g m o m e n ta p ro b u d i t i i uv er i t i se da j e sve o v o b i la b e s m i s l e n a ša la , p lo d n je g o v e m a - šte.

N a v ra t im a je b io p o z o r n ik .- D o n H a im e A s ta r lo a ?U č i te l j m a č e v a n ja je o s e t io d a m u se n a jež i la k o s a na po t i l j -

ku .- Ja sam .P o z o r n ik se b la g o n a k a š l ja o . I m a o je p o m a lo c ig a n s k o l ice i

lo.še p o tk r e s a n u b ra d u .- Š a l je m e g o s p o d in š e f p o l i c i j e , d o n H e n a r o K a m p i l j o . M o -

li vas d a izvo li te p r id ruž i t i mi se k a k o bis te o b a v i l i j e d n u fo r m a l - nos t .

D o n H a im e ga je g le d a o sa iz r a z o m n e r a z u m e v a n j a .- M o l i m ? - u p i ta o j e , p o k u š a v a ju ć i d a d o b i j e na v r e m e n u .

P o z o rn ik je p r im e t io n je g o v u z b u n j e n o s t i n a s m e ja o se u m i r u ju -će .

- N e b r in i te se: radi se o č i s to j fo r m a ln o s t i . K a k o v id im , im a n o v ih v a ž n ih č in je n ic a v e z a n ih za p r e d m e t g o s p o d in a m a r k i z a od A lu m b r e s a .

ISO Arturo Peres Kevcrtc

U čite l j j e z a t r e p ta o , u z ru ja n z b o g n e p r i ja tn o g d o g a đ a ja . U s v a k o m s lu č a ju , po l ica jac je p o m in j a o n o v e č in je n ic e . M o ž d a se r a d i lo o n e č e m v a ž n o m . M o ž d a su p ro n a š l i A d e lu de O te ro .

- D a li će vam sm eta t i s a m o m a lo da sa ček a te?- N ik a k o . K o l ik o g o d že l i te .O s t a v io je p o z o rn ik a na v r a t im a i v ra t io se u rad nu s o b u , gde

je č e k a o K a rse le s . koji je č u o ra z g o v o r .- Š ta da r a d im o ? - u p i ta o je d o n H a im e tiho . N o v in a r je na-

p r a v io g e s t k o j im je p r e p o r u č iv a o s m ire n o s t .- Idite vi - rek a o m u je . - Ja ć u da č e k a m o v d e , ko r is teć i

p r i l iku d a sv e paž l j iv i je p ro č i ta m .- D a li s te otkril i neš to?- V e r u je m d a j e s a m , ali j o š u v e k n i s a m s ig u ran . M o ra m sve

jo š d a p r o u č im . Idite sp o k o jn o .D o n H a im e j e p o tv rd io k l im a ju ć i g la v o m . N ije b i lo d r u g o g

re še n ja .- Z a d r ž a ć u se š to je k ra ć e m o g u ć e .- N e b r in i te - u o č im a A g a p i t a K a rs e le s a b i lo j e n e k o g sja-

j a k o j i j e p o m a lo u z n e m i r a v a o u č i te l ja m a č e v a n ja . - Im a li v e z e o v o - p o k a z a o j e k a v r a t im a - sa o v im š to s a m u p ra v o p r o č i ta o ?

H a im e A s ta r lo a je p o c r v e n e o . S v e o v o je p o č in ja lo d a izm i- če n je g o v o j kon tro l i . O d pre i z v e s n o g v r e m e n a u n jega je p o č e o da se u sa đ u je o seća j da se p o la k o o s lo b a đ a od m u k a .

- J o š ne z n a m - k a d a su ve ć do t le d o š l i , lagati K a rse le sa m u se č in i lo n e č a s n im . - H o ć u da k a ž e m da . . . P r i č a ć e m o k a d a se vra- t im . M o r a m n eš to da s re d im u sv o jo j g la v i .

P r u ž io j e ru k u sv o m pri ja te l ju i i z a ša o u p ra tn j i p o l ic a jc a . J e d n a s lu ž b e n a koč i ja g a je d o le č e k a la .

- K u d a id e m o ? - u p i ta o je .P o z o r n ik je z g a z io u ba ru i p o k u š a v a o je da s t re se v o d u sa

č i z a m a .- U m r tv a č n ic u - o d g o v o r io je . 1. sm e š ta ju ć i se na s e d iš te .

p o č e o je da z v iž d u ć e n eku p e sm ic u k o ja je t r e n u tn o bila u m o - di.

L čitclj mačci unja

K a m p i l jo je č e k a o u je d n o j o d k an c e la r i ja s u d s k e m e d ic i n e . N a če lu p o k r iv e n o m p e r ik o m su m u bi le g ra šk e z n o j a , a b in ok l m u j e v is io na trac i v e z a n o j za r e v e r . K a d a je v id e o d a u la z i uči- telj m a č e v a n ja , u s t a o j e l ju b a z n o se o s m e h u ju ć i .

- Z a o mi j e , g o s p o d in e A s ta r lo a , š to se m o r a m o v id e t i po d rug i p u t is tog d a n a p o d ta k o n e p r i j a tn im o k o ln o s t im a . . .

D o n H a im e je s u m n j ič a v o p o g l e d a o u n a o k o lo . P r i n u đ iv a o je se b e d a p r ikup i s n a g e d a s a č u v a z a d n je o s ta tk e s a m o p o u z d a n j a . ko je m u je i z g le d a b e ž a lo k r o z sve p o re te la . O v o je p o č in ja lo da p re v a z i la z i g r a n ic e u k o j im a su se k re ta la k o n t r o l i s a n a o s e ć a - n ja n a k o ja j e b io n a v ik a o .

- S ta se d e š a v a ? - u p i t a o j e , n e k r i juć i u z n e m i r e n o s t . - B io s am k o d k u ć e , s r a v n ju ju ć i n e k e v a ž n e rač u n e . . .

H e n a r o K a m p i l jo je n a p r a v io g e s t u z n ak i z v in je n ja .- S a m o ću va s u z n e m ir i t i n a n e k o l ik o m in u ta , u v e r a v a m vas .

P r e u z im a m na se b e o d g o v o r n o s t za o v u za vas n e u g o d n u s i tu a c i - ju ; a l i . v e ru j te m i , d e s i lo se n e š to n e p r e d v iđ e n o - p u c n u o j e je - z i k o m , k a o d a že l i d a iz raz i k o l ik o j e i n j e m u s a m o m n e u g o d n o sve to . - I n a k o j i d a n , sve t i B o ž e ! V es t i k o je s a m u p r a v o pri- m io t a k o đ e n isu u m i r u ju ć e . T r u p e p o b u n je n ik a n a d i ru p r e m a M a- d r id u , šu.ška se d a ć e k r a l j i c a m o ž d a biti p r in u đ e n a d a p r e đ e u F r a n c u s k u , a o v d e se s t ra h u je o d u l ičn ih n e m ira . . . V id i te k o ja d iv - na s l ika! A li , i p o r e d po l i t ič k ih d o g a đ a j a , p r a v d a m o r a d a s led i svo j n e u m o l j iv to k . Dum lex, sed lex! N e č ini li v a m se ?

- Izv in i te m e , g o s p o d in e K a m p i l j o , ali z b u n je n s a m . O v o mi ne d e lu je k a o o d g o v a r a ju ć e m e s to za . . .

S e f po lic i je j e p o d ig a o r u k u , t ra ž e ć i o d s a g o v o r n ik a s t rp l je -n je .

- H o ć e te li biti l jub a zn i d a m i se p r id ru ž i te ?N a č in io j e p o k re t k a ž i p r s to m , p o k a z u ju ć i p u t . S iš l i su n iz j e d -

ne s te p e n ic e i up u t i l i se m r a č n im h o d n ik o m , sa z id o v im a p re k r i - v e n im b e l im p lo č ic a m a i m r l j a m a o d v la ge na p la f o n u . M e s t o je

Z akon jc zakon - prim . prev.

1X2 Arturo Pcres Kcvertc

b i lo o s v e t l j e n o la m p a m a na g a s , čiji su p la m e n o v i t repe r i l i p red h la d n im ta la so m v a z d u h a , š to je u č in i lo da se H a im e A s ta r lo a s trese u sv o m laganom . le tn jem ž a k e tu . Z v u c i k o ra k a su se gub i- li n a k ra ju h o d n ik a , v ra ć a ju ć i se k a o n e o b ič n i od jec i p o d n jeg o - ve sv o d o v e .

K a m p i l jo se zau s ta v io p re d v ra t im a od m a t i r a n o g s tak la i gur- n u o ih , p o z iv a ju ć i sv og p ra t io c a da ude prv i . U čite l j m a č e v a n ja se n a ša o u je d n o j m a lo j sali sa s ta r im p re t in c im a o d t a m n o g dr- ve ta . Iza sv o g p u l ta , j e d a n s lu ž b e n ik j e u s ta o k a d a ih je v id e o ka - k o u la z e . B io je m rša v , n e o d re đ e n ih g o d in a , a n jegov beli m a n - til b io je p o p rsk a n žu t im m r l j a m a .

- B ro j še sn a e s t , L us io . B u d i l ju b a z a n .S lu ž b e n ik je u ze o nek i č a s o p i s koji je im a o na s to lu , i sa

n j im p o d m iš k o m , o tv o r io je j e d n o k r i lo vra ta k o ja su se na laz i - la na d ru g o j s trani so be . Pre n e g o š to će poć i za n j im , po l ic a ja c je i z v u k a o to m p u s iz d ž e p a i p o n u d io g a don H a im e u .

- H v a la , g o sp o d in e K a m p i l jo . V e ć sam v am ju č e r e k a o d a ne p u š im .

O v a j j e d ig a o o b rv u , ne o d o b r a v a ju ć i .- P r iz o r ko ji ću m o ra t i d a v a m p o n u d im nije m n o g o p rija-

tan . . . - o b ja s n io je dok je s ta v l ja o c ig a ru u us ta i pa l io š ib ic u . - D im c ig a re te o b ič n o p o m a ž e d a se p o d n e s u o v a k v e stvar i .

- K o je s tvari?- S a d a će te v idet i .- Š ta g o d b i lo , ne t re b a m i c ig a re ta .P o l ic a ja c j e s leg ao r a m e n i m a .- K a k o želi te .O b o j i c a su ušli u p ro s t r a n u sa lu , n i sk o g p la fo n a , sa z id o v im a

p r e k r iv e n im is tim be l im p lo č ic a m a i id e n t ič n im m r l j a m a o d vla- ge na p la fo n u . U je d n o m u g lu b i la je ne k a vrs ta ve l ik e s u d o p e - re , sa s la v in o m ko ja je sve v r e m e ka p l ja la .

D o n H a im e se n e h o t ic e z a u s ta v io . d o k je j a k a h la d n o ć a ko ja j e v l a d a la o v im m e s to m p ro d i r a l a d o srž i . N ik a d a ran i je n i je b io u n e k o j m r tv a č n ic i , niti je z a m iš l j a o d a iz g le d a tak o p u s to i ža-

L čitcl/ mačcvćinja

lo sn o . Pola tu c e ta ve l ik ih m e r m e r n ih s to lo v a su bili p o re đ a n i u redu d u ž sale; na če tir i s to la bili su č a r š a v i i sp o d ko j ih su poči- vala n e p o k r e tn a I judska te la . Z a t r e n u ta k , uč i te l j m a č e v a n j a je za- tv o r io oč i , p u n e ć i p lu ć a v a z d u h o m ko j i j e o d m a h p o to m ispus t io sa te s k o b n o m m u č n i n o m . N ek i n e o b ič a n m ir i s se o s e ć a o u pro- s to r i j i .

- Fenol - o b ja s n io je p o l ic a ja c . - K o r i s t i se za d e z in f e k c i ju .D o n H a im e je ć u tk e k l im n u o g l a v o m . O č i su m u bi le p r iko-

va n e za j e d n o o d te la o p r u ž e n o g na m e r m e r n o m s to lu . I sp od do- n jeg de la č a r š a v a v ir i le su d v e n o g e . Im a le su ž u ć k a s tu b o ju i si- j a le su k a o d a su o d v o s k a pod s v e t lo šć u g a s n e l a m p e .

H e n a r o K a m p i l j o je s le d io n je g o v p o g le d .- T o g v e ć p o z n a je te - r e k a o je sa d r s k o š ć u k o ja je uč i te l ju

m a č e v a n ja d e lo v a la m o n s t r u o z n o . - N a s in te re su je o v a j d ru g i .P o k a z a o j e c ig a ro m na su se đ n i s to , t a k o đ e p r e k r iv e n ča rša -

v o m . I spod n je g a se n a z i ra la m a n ja i s i tn i ja f ig u ra .Po l ica jac je s n a ž n o p o v u k a o d im i z a u s t a v io d o n H a i m e a is-

p red p o k r iv e n o g leša .- P o ja v io se o k o p o d n e , u M a n s a n a r e s u . O tp r i l ik e u v re m e

k a d a s m o m i p r i ja tn o ć a sk a l i u p a la t i Viljciflores. B e z s u m n je je t a m o b a č e n a p ro š le no ć i .

- B a č e n a ?- U p r a v o t a k o - s a rk a s t ič n o se z a k ik o t a o , k a o d a je u sve-

m u to m e b i lo s ta ln o p r i s u tn o n e š to s m e š n o . - M o g u v a m sa si- g u rn o š ć u p o tv rd i t i d a se ne rad i o s a m o u b i s t v u , n i t i o n e s r e ć n o m s lu č a ju . . . S ig u rn i s te d a n e ć e te p o s lu ša t i m o j s a v e t i p o v u ć i ne- k o l ik o d im o v a c ig a r e ? K a k o h o ć e te . J a k o se b o j im , g o s p o d in e A s ta r lo a , da o v o š to b u d e te v ide l i d u g o v r e m e n a n e ć e te m o ć i da z a b o ra v i te ; m a lo j e z a s t r a š u ju ć e . Ali v a še s v e d o č e n j e je n e o p h o d - no d a b is m o o b a v i l i id e n t i f ik a c i ju . Id e n t i f ik o v a n je n i je lak z ada - tak . . . U p ra v o s a d a ć e te i shv a t i t i za š to .

D o k je p r ič a o . d a o je z n a k s lu ž b e n ik u i o v a j j e p o v u k a o čar- šav koj i je p r e k r iv a o te lo . U či te l j m a č e v a n j a j e o s e t io sn a ž n u m u č n in u k a k o m u se p e n je iz s to m a k a , i j e d v a je u s p e o da je ob-

1X4 Arturo Peres 'KevertC

uz d a o č a jn ič k i ud išu ć i v a z d u h . N o g e su m u k leca le to l ik o da je m o r a o da se pridrž i za m e r m e r n i s to d a ne bi p a o na p o d .

- D a li j e p re p o z n a je te ?D o n H a im e je b io p r in u đ e n da d o b r o p o g le d a n a g leš . T o je

b i lo te lo m la d e ž e n e , s r e d n je g ra s ta , k o je je m o ž d a b i lo p r iv la č - n o n e k o l ik o sa ti ran i je . K o ž a jo j je im a la bo ju v o s k a , s to m a k jo j je b io d u b o k o u p a o m e đ u k a r l ič n e k os t i , a g ru d i , ko je su vero - v a tn o bi le lepe dok je b i la ž iv a , sa d a su p a d a le sv a k a na svo ju s t ran u , p r e m a n e p o k re tn im i u k o č e n im r u k a m a k o je su b i le op ru - ž e n e uz te lo .

- F in o u ra đ e n o , z a r n e? - p r o š a p u ta o je K a m p i l jo iza n jego- v ih leđa .

U lož iv š i n a jveć i m o g u ć i n a p o r , u č i te l j m a č e v a n ja je p o n o v o p o g le d a o lice . U m e s to l ica , b i la je g o m i la m e sa i ko s t i ju . N o s ni- j e p o s to ja o , a u s ta su bi la s a m o j e d n a t a m n a ru pa be z u s a n a , k roz k o ju su se v ide l i p o lo m l je n i zu b i . N a m e s tu g d e su t r e b a le da b u d u o č i , b ile su s a m o d v e c r v e n k a s te p ra z n e o č n e d u p l je . K o s a . c r n a i g u s ta , b i la je p r l ja v a i z a m r š e n a , i u n jo j je j o š u v e k bilo r e č n o g m u l ja .

N e m o g a v š i v iše d a izd rž i o v a j p r iz o r , d rh teć i od u ž a s a , do n H a im e se o d m a k a o o d s to la . O s e t io je p o d sv o jo m r u k o m p re d - u s re t l j iv u in sp e k to ro v u r u k u , m ir is n je g o v e c ig a re a o n d a je č u o g la s ko j i j e d o n jeg a s t ig a o k a o o z b i l jan šap a t .

- D a li j e p re p o z n a je te ?D o n H a im e je o d m a h n u o g la v o m . K ro z n je g o v u z b r k a n u gla-

vu p ro š lo je sećan je na s ta ru n o ć n u m oru : j e d n a s le p a lu tk a je p lu ta la u bar i . Ali tek reč i k o je je K a m p i l jo n a k o n to g a i z g o v o - r io u č in i le su da ga s m r tn a jeza o b u z m e c e lo g , sve d o n a js k r iv e - n i je g d e la n je g o v e duše:

- Ip a k , g o s p o d in e A s ta r lo a , m o ra l i b is te da je p r e p o z n a te , u p r k o s u n a k a ž e n o s t i . . . Radi se o v a š e m s ta ro m k l i je n tu , g o s p o đ i A d e l i de O te ro !

GLAVA SEDMA0 pozim

U mačevanju, pozvati protivnika znači navesti Ka da izađe iz odbrambenog položaja.

T r e b a lo m u je iz v e s n o v r e m e d a sh v a t i š ta m u j e u p r a v o re- k a o š e f p o l ic i je . Izaš li su iz p o d r u m a i n a la z i l i su se o p e t u pri- z e m l ju , s ed e ć i u m a lo j k an c e la r i j i z g r a d e S u d s k e m e d ic in e . H ai- m e A s ta r lo a j e i d a l je b io u k o č e n , z a v a l j e n u s to l i c u , r a s e ja n o za- g l e d a n u z a p r l ja n b a k r o r e z ko ji j e v i s io n a z id u , n e k i n o rd i jsk i p e jz a ž , sa j e z e r i m a i b o r o v im a . R u k e su m u p a d a l e p o re d te la , li- ce m u je b i lo b le d o i p o tp u n o b e z i z r a ž a jn o , n i je s k la p a o sv o je si- ve o č i .

- .... P o ja v i la se z a p le te n a u re č n u t r a v u , i s p o d m o s ta T o le - d o , n a levo j o b a l i rek e . N e o b i č n o j e š to j e s t ru ja n i je o d v u k la , a k o i m a m o u v id u o lu ju k o ja j e b e s n e la t o k o m noć i ; o v o n a m d o z v o l j a v a da p r e tp o s t a v im o d a su j e bac i l i u v o d u p re sv i tan ja . O n o š to ne m o g u d a r a z u m e m j e z a š to su se m u č i l i da je o d n e - su č a k t a m o , u m e s t o d a su j e o s ta v i l i u n je n o j ku ć i .

K a m p i l jo j e n a p r a v io p a u z u , u p i tn o g le d a ju ć i u č i te l ja m a č e - v a n ja , k a o da m u da je p r i l iku da po s ta v i n e k o p i ta n je . P oš to ni- j e v id e o n ik a k v u re a k c i ju , s l e g a o je r a m e n i m a . Jo.š u v e k j e im a o t o m p u s m e đ u z u b im a , i č is t io je s ta k la sv o g b in o k la z g u ž v a n o m m a r a m ic o m k o ju j e i z v u k a o iz d ž e p a .

Arturo Fcres Kcvcrtc

- Kćida su m e o b a v e s t i l i d a je te lo p r o n a đ e n o , n a r e d io sam da ob i ju v ra ta k u ć e . T r e b a lo je to da u č in im o i m n o g o ran i je , je r j e p r iz o r t a m o b io v r lo ružan : t rag ov i b o rb e . p o lo m l je n n a m e š ta j , i k rv . M n o g o k rv i , is t in i za v o l ju . V e l ik a lo k v a u s p a v a ć o j so b i , i t ra g o v i u p re d s o b l ju . . . I z g le d a lo je k a o d a su zak la l i te le , ako m i d o p u š ta te t a k o da se iz ra z im - g le d a o je uč i te l ja m a č e v a n ja p o sm a t ra ju ć i e fe k a t svo jih reč i ; i zg le d a lo je da že li da p ro ve r i da li j e op is b io d o v o l jn o r e a l is t ičan d a bi ga im p r e s io n i ra o . M o ra da j e z a k l ju č a k b io n e g a t iv a n , j e r je n a b ra o o b r v e , s n a ž n i je pro- tr l jao b ino k l i n a s ta v io d a n a b ra ja je z iv e d e ta l je ne p re s ta ju ć i da ga p o ta jn o g le d a k r a j ič k o m o k a . - I zg leda d a su j e ubi l i na ta- ko . . . s av e s tan n a č in , a z a t im je k r io m ic e izn e l i , d a bi j e baci l i u reku . N e zn a m d a li se jo š n e š to d e š a v a lo u m e đ u v r e m e n u , raz- u m e te v e ć , m u č e n je ili n e š to s l ično ; ia k o s o b z i ro m na s tan je u k a k v o m su je o s ta v i l i , j a k o se p la š im da je b i lo i to g a . O n o u šta n e m a n ik a k v e s u m n je j e d a se g o s p o đ a D e O te ro j a k o loše pro- ve la pre n e g o š to je iz a š la . p r i l ič n o m r tv a , iz sv o g s tana u ulici R ian jo . . .

K a m p i l jo j e z a s ta o d a bi p a ž l j iv o s ta v io b in o k l , a za t im za- d o v o l jn o p o g l e d a o k r o z n je g a .

- P r i l i č n o m r tv a - p o n o v io je z a m iš l je n , n a m e r a v a ju ć i da na- s tavi d a l je sv o ju p r iču . - N aš l i s m o , t a k o đ e , u s p a v a ć o j sobi vi- še u v o ja k a ko se k o ja , k a k o je p o tv rđ e n o , o d g o v a r a p o k o jn ic i . Bi-lo je tu i p a rče p lave t k a n in e , v e ro v a tn o p o c e p a n e to k o m b o rb e , k o ja se p o k la p a sa m a te r i j a lo m ha l j in e k o ju je im a la na seb i ka- da su j e našli u rec i - p o l ic a ja c je s tav io prs te u gorn j i d ž e p sa- k o a i i z v u k a o je m a li p rs te n u o b l iku t an k e s re b rn e a lk e . - Leš j e im a o o v o na d o m a lo m p rs tu leve ru k e . Jes te li o v o n e k a d a vi- de l i?

H a im e A s ta r lo a je sp u s t io k a p k e i p o n o v o ih o tv o r io k a o da se b u d i iz d u g o g sna . K a d a se p o la k o o k r e n u o k a K a m p i l ju bio je v r lo b led : i z g le d a o je k a o da m u je iz l ica n e s ta la i p o s le d n ja k a p k rv i .

- M o l im ?

Ućitclj mačcvanju

Po l ic a ja c se p o m e r io u s to l ic i : b i lo je o č ig l e d n o da je oček i- v a o bo l ju s a ra d n ju od s t ran e H a i m e a A s ta r lo e , i p o č in ja lo je da g a n e rv i r a n je g o v o p o n a š a n je , v e o m a n a l ik na m e s e č a r s k o . N a k o n p o č e tn ih o s e ć a n ja , o va j se s a d a t v r d o g l a v o z a tv o r io u s e b e , k a o d a g a se c e la o v a t rag ed i ja n i je d o t i c a l a .

- P i tao sam vas d a li s te n e k a d a v ide l i o v a j p rs ten .U č i te l j m a č e v a n ja je i sp ru ž io r u k u , u z im a ju ć i m e đ u prs te ta-

na k s re b rm p rs te n . Iz n je g o v o g s e ć a n ja i sk rs la je j e d n a b o ln a u s p o m e n a na sjaj o v o g m e ta la na t a m n o p u to j ruc i . S p u s t io g a je na s to .

- P r ip a d a o je A d e l i de O t e r o - p o tv r d io j e b e z l i č n im g la s o m .K a m p i l j o j e u č in io i d ru g i p o k u š a j .- O n o š to ne uspe 'vam da s h v a t im , g o s p o d in e A s ta r lo a , to je

to z a š to su se t a k o p one l i p r e m a n jo j . M o ž d a se rad i o n e k o j o s v e t i? . . . M o ž d a su hteli iz n je d a i z v u k u n e k o p r iz n a n je ?

- N e z n a m .- Z n a te li d a li j e o v a ž e n a im a la n e p r i ja te l je ?- N e z n a m .- S te ta š to su jo j to u ra d i l i . M o r a d a je b i la v r lo lepa .D o n H a im e je p o m is l io n a r a z g o l i ć e n v ra t i m a t k o ž u , i sp o d

c r n e .k o s e s k u p l j e n e na t e m e n u s e d e f n o m š n a lo m . S e t io s e .o d š k r i - n u t ih v ra ta i š u š k a n ja s u k n je , to p le k o ž e k o ja je p o d r h ta v a la o d s la b o s t i . " V iš e ne p o s t o j im ” , r e k la m u je j e d n o m , o n e noć i k a d a j e m o g lo sv e d a b u d e i n ije b i lo n iš ta . S a d a je b i lo i z v e s n o ; vi-še n i je p o s to ja la . S a m o m r tv o te lo k o je je t ru l i lo na m e r m e r n o msto lu .

- V e o m a - o d g o v o r io je n a k o n k r a tk o g v re m e n a . - A d e la D e O te r o j e b i la v e o m a lepa .

P o l ic a ja c je sm a t r a o da je v e ć i z g u b io p r e v iš e v r e m e n a sa uč i te l je m m a č e v a n ja . U z e o je p r s t e n , b a c io c ig a ru u p l ju v a o n ic u i u s ta o .

- Po tre se n i s te d a n a š n j im d o g a đ a j im a . i s a v r š e n o vas razu-m e m - r e k a o je . - A k o v am o d g o v a r a , su t ra u ju t ro , k a d a se od-m o r i t e i k a d a se b u d e te bo l je o s e ć a l i , m o g l i b i s m o da n a s ta v im o

Arturo Fcrcs Rcvcrte

naš ra z g o v o r . S ig u ra n sam da su sm r t m a r k iz a i o v e že n e u di- re k tn o j v e z i , a vi ste j e d n a od re tk ih o s o b a k o ja bi m o g la d a uka- že na nek i t ra g u vezi sa n j im a . . . D a li v a m o d g o v a ra su tra u de- se t , u m o jo j k a n c e la r i j i u po l ic i j i?

H a im e A s ta r lo a je p o g le d a o p o l ic a jc a k a o d a ga vidi p rv i pu t.- D a li s a m o s u m n j ič e n ? - u p i ta o je .K a m p i l jo je začk i l j io sv o j im r ib l j im o č im a .- K o o d n a s to n i je u d a n a šn ja v r e m e n a ? - o d g o v o r io je ne-

h a jn o . A li u č i te l j m a č e v a n ja n i je b io z a d o v o l j a n o d g o v o r o m .- P i ta m v as o z b i l jn o . Ž e l im d a z n a m d a li se na m e n e su m -

nja.K a m p i l jo se p r e m e s t io s n o g e na n o g u , sa r u k o m u d ž e p u od

p a n ta lo n a .- N e p o s e b n o , a k o vas to u m iru je - o d g o v o r i o je n ak o n ne-

k o l ik o t r e n u ta k a . - S tv a r j e u to m e da ne m o g u o d ba c i t i n ik o g a , a vi s te j e d in o š to im a m u ru k a m a .

- Č a s t m i je da sam v a m od kor is t i .P o l ic a ja c se p o m i r l j iv o n a s m e š io , k a o d a ga m o l i za ra z u m e -

v a n je .- N e m o j te se v re đ a t i , g o s p o d in e A s ta r lo a - r e k a o je . - N a

kra ju k r a j e v a , s lo ž ič e te se sa m n o m d a p o s to je n e k e s tvari ko je se s a m e ra z r e š a v a ju i m e đ u s o b n o p o v e z u ju : u m i ru d v a v a š a kli- j e n ta ; z a je d n ič k i im e n i la c , m a č e v a n je . J e d n o g ub ija ju f lo re to m . . . S v e se vrti o k o i s to g , ia k o m i n e d o s ta ju v a ž n e č in jen ice : k o ja je to t a č k a o k o k o je se vrte sve o v e č in je n ic e i k a k v u u log u vi im a- te u s v e m u o v o m e ? A n e o s p o r n o je d a n e k a k v u u lo g u im a te .

- R a z u m e m vaš p ro b le m ; ali ža l im š to ne m o g u da va m po- m o g n e m .

- Ja ž a l im jo š v iše . A li , t a k o đ e će te r a z u m e t i , p o d o v im oko l- n o s t im a , d a ne m o g u o d ba c i t i vas k a o o s o b u k o ja je m o ž d a up le- t e n a u sve to . . . U m o j im g o d in a m a , i sa o n im š to sam v id e o u sv o m p o s lu . u o v a k v im s lu č a je v im a ne o s lo b a đ a m ni sv o ju rođe- nu m a jk u .

- P ro s t i je rečeno : ja sam pod p r i s m o t r o m .

Ućitelj nniče vanja

K a m p i l jo je n a p ra v io g r im a s u k a o da h o ć e da ka ž e d a je u s lu č a ju uč i te l ja m a č e v a n ja t a k v a d e f in ic i j a p r e te ra n a .

- R e c im o da ću i da l je z a h te v a t i v a šu c e n je n u s a r a d n ju . go - s p o d in e A s ta r lo a . D o k a z za to j e n a š s a s t a n a k su t ra u m o jo j ka n - ce la r i j i . I m o l im vas , sa d u ž n im p o š t o v a n j e m , d a ne n a p u š ta te g ra d i d a n a m b ud e te na r a s p o la g a n ju .

D o n H a im e je ć u te ć i k l im n u o g l a v o m . sk o r o o d s u tn o . d o k je u s t a j a o i u z i m a o svo j šeš ir i š tap .

- D a li s te isp ita li s lu ž a v k u ? - u p i t a o je .- K o ju s lu ž a v k u ?- O n u k o ja je s luž i la u k u ć i g o s p o đ e A d e le . M is l im d a se

z o v e L us i ja .- A h! Izv in i te m e . N is a m va s d o b r o r a z u m e o . D a , s lu ž a v k a ,

n a r a v n o . . . E pa , n i s m o . H o ć u reć i d a n i s m o m o g l i da je p r o n a đ e - m o . P r e m a r e č im a n a s to jn ic e . o tp u š t e n a je p re o tp r i l ik e n e d e l ju d a n a i n i je v i š e n a v ra ć a la ta m o . D o s ta j e a k o v a m k a ž e m d a s m o p r e v r n u l i i n e b o i z e m l ju d a j e n a đ e m o .

- I šta su j o š rek l i n a s to jn ic i z g r a d e ?- Ni oni na m nisu bili o d v e l ik e k o r is t i . S in o ć , k a d a se o lu -

j a s tu š t i l a n a d M a d r id o m , n isu č u l i n iš ta . Š to se t iče g o s p o đ e D e O te r o , v r lo m a lo z na ju o n jo j . S ta n ni je b io n jen ; i z n a jm i la g a je p re tri m e s e c a p re k o treće o s o b e , a g e n ta za n e k r e tn in e č i je n a m je i sp i t iv a n je t a k o đ e b i lo b e s k o r i s n o . O v d e se d o s e l i l a sa m a lo pr- t l j a g a . N ik o ne z n a o d a k le je d o š la , i a k o im a in d ic i ja d a j e ž iv e - la n e k o v re m e u in o s t ra n s tv u . . . D o su t ra , g o s p o d in e A s ta r lo a . N e z a b o r a v i t e n a naš s a s ta n a k .

U či te l j m a č e v a n ja m u je u p u t io h la d a n p o g le d .- N e ć u z a b o ra v i t i . L a k u no ć .

D u g o v r e m e n a je s ta jao n a s r e d u l ic e , n a s lo n je n na š ta p , za- g l e d a n u t a m n o n e bo ; o b la c i su se m a l o r a z m a k l i d a bi o tk r i l i ne- k o l ik o z v e z d a . S v a k i p ro la zn ik ko ji bi pro.šao p o re d n je g a . b e z s u m n je bi se i z n e n a d io i z ra z o m n j e g o v o g lica , j e d v a o sv e t l j e n o g s l a b im p l a m e n o m u ličn ih sve t i l jk i na g a s . Mr.šave cr te l ica u č i te -

jijO Arturo Fercs Kevcrtc

lja m a č e v a n ja su d e lo v a le o k a m e n je n o , k a o lava ko ja je n e k o l ik o t re n u ta k a r an i je g o re la a za t im bi la s tv rd n u ta pod na le tom lede- nog v a z d u h a . I n ije se rad i lo s a m o o l icu . O s e ć a o je k a k o m u sr- ce u g r u d im a v r lo sp o ro k u c a , s p o k o jn o i r i tm ič n o , k a o pu ls u s le p o o č n ic a m a . N ije sh v a ta o r a z lo g , ili t a č n i je , o d b i ja o je da za- roni u to ; ali o tk a d a je v ide o n a g i u n a k a ž e n leš A d e le de O te - ro , z b rk a k o ja je zadn j ih sati b ila u n je g o v o j g lav i nes ta la je kao ru k o m o d n e s e n a . Izg led a lo je k a o d a je h la d n a a tm o s fe ra m r tv a č - n ice o s ta v i la le d e n trag i u n je g o v o j d u š i . U m m u je sad b io bi- s tar; m o g a o je da oset i p o tp u n u k o n t ro lu n a d sv a k im m iš ić e m svog te la . B i lo je to k a o da je o k o ln i sve t p o n o v o p o v ra t io svo- ju p ra v u d im e n z i j u , i p o n o v o ga je m o g a o p o sm a t ra t i na svoj na- č in . m a l o d a le k . sa s ta ro m . p o n o v o s te č e n o m m fr n o ć o m .

Š ta se to d o g o d i lo u n je m u ? Ni sam u č i te l j m a č e v a n ja nije znao . O s e ć a o je s a m o neku i z v e sn o s t k o ju j e , iz n e k o g m ra č n o g ra z lo g a . s tv o r i la u n jem u sm rt A d e le d e O te r o , uč in ivš i da se ras- prši o n a j o s e ć a j su m n je . p o n iž e n o s t i . ko j i ga je m u č io d o lud i la z adn j ih n e d e l ja . K o je je iz o p a č e n o z a d o v o l j s tv o o s e ć a o sa da ka- d a je o tk r io da nije p re v a re n o d s t ra n e k r v n ik a ve ć o d s t rane žr- tve! O v o je m e n ja lo s tvar i . N a jz a d je im a o tuž nu u te hu sa sazn a - n jem da o v o n i je b i lo sp le tk a j e d n e ž e n e , n e g o p lan b r iž n o i do s i tn ica iz v e d e n od s trane n e k o g a b e z s k r u p u la , o k r u tn o g u b ic e , b e z d u š n ik a či j i m u je iden t i te t jo š u v e k b io n e p o z n a t ; ali m o ž d a ga je ta j č o v e k č e k a o n e k o l ik o k o ra k a o d a t l e , z a h v a l ju ju ć i d o k u - m e n t im a k o je je A g a p i to K a rse le s s ig u rn o u s p e o da d e š i f ru je u n je g o v o m s ta n u u ulici B o rd a d o re s . D o la z io je t re n u tak da se o k re n e l is t . M a r io n e ta je iz laz i la iz ig re , p re se c a la je k o n c e . Sa- da će d a p o s tu p a po svo jo j v las t i to j vo lj i ; za to n iš ta n ije r e k a o p o l ic a jc u . S a d a k a d a je nes ta lo p o m e tn je , n je g o v a d u ša se ispu- n ja v a la h l a d n im b e s o m , b e s k r a jn o m m r ž n jo m . b is t rom i s p o k o j- n o m .

U č i te l j m a č e v a n ja je d u b o k o u d a h n u o sv e ž n oć n i v a z d u h . č v r s to s t e g a o š tap i k r e n u o u p ra v c u sv o je k u ć e . D o š a o je trenu- tak d a se s a z n a , j e r je k u c n u o čas o sv e te .

L 'čitcl/ innčc vunjii

M o r a o je n ek a m e s ta d a z a o b i la z i . l ako je b i lo j e d a n a e s t sa- ti n o ć u , na u l ic a m a je v la d a la u z n e m i re n o s t . S k u p in e v o jn ik a i po l ic a ja c a na k o n j im a pa t ro l i r a le su na sve s t r a n e , i na ć o š k u uli- ce l le ras v id e o je o s ta tk e j e d n e b a r ik a d e , ko ju je u k la n ja lo n e k o - l iko k o m š i ja n a d g le d a n ih o d s t r a n e sn a g a j a v n o g re d a . Iz p ra v c a G la v n o g trga se č u o d a le k i ž a m o r g o m i le , i j e d a n o d r e d k o p l ja - n ika j e p ro la z io isp red K r a l j e v s k o g p o z o r i š ta sa b a jo n e t im a sta- v l je n im na p u šk e . N o ć je b ila n e m i r n a , ali H a im e A s ta r lo a j e d v a da j e p r im e ć iv a o šta se d e š a v a l o o k o n je g a , u s r e d s r e đ e n n a tok sv o j ih mis l i . P o p e o se u ž u r b a n o s t e p e n i c a m a h o d n ik a i o tv o r io v ra ta , o č e k u ju ć i d a će t a m o nać i K a rs e le s a . A li k u ć a j e b i la p ra- z n a .

U p a l io je š ib icu i p r im a k a o je f i t i l ju p e t ro le jk e . i z n e n a đ e n od- s u s tv o m n o v in a ra . I z n e n a d a , o b u z e t lo š im p re d o s e ć a je m p o g l e d a o je u s p a v a ć o j sobi i u sali za m a č e v a n j e , ali b e z r e z u l t a t a . K a d a se v ra t io u ra d n u sob u z a v i r io je i s p o d so fe i iza k n j ig a n a po- l ic i. ali d o k u m e n ta ni t a m o n isu b i la . O v o j e b e s m i s l e n o . r e k a o j e se b i . A g a p i to K a rse le s n ije m o g a o tek t ak o d a o d e a d a p r v o ne r a z g o v a r a sa n j im . G d e Ii je m o g a o d a stavi p a p i re ? . . . T o k m i- sli o d v e o g a je d o t le d a n ije m o g a o d a p r ih va t i z a k l ju č a k be z za- p r e p a š će n ja : p o n e o ih j e sa s o b o m ?

N je g o v e oči su se z a u s ta v i l e na j e d n o m p a rč e tu p a p i ra o s ta - v l j e n o m na p i s a ć e m s to lu . P re n e g o š to je o t i š a o , K a rse le s j e na- p i s a o poruku :

Cenjeni don Haime.Stvar se dobro odvija. Prinuden sam da odem da bih još ne-

što proverio. Imajte poverenja u mene.

P isa m c e č a k ni je b i lo ni p o tp i s a n o . U či te l j m a č e v a n j a ga je d r ž a o t re n u ta k u r u k a m a d o k g a ni je z g u ž v a o i b a c io na p o d . Bi- 1° j e j a s n o d a je K a rse le s o d n e o d o k u m e n t a . i o v o ga j e ra z b e - sn e lo . O d m a h j e z a ž a l io š to j e n o v in a r u p o k lo n io p o v e r e n je , i p ro- k le o j e n ag las sv o ju g lu p o s t . B o g će zna t i g d e se sa d a š e tk a o taj

č o v e k sa d o k u m e n t im a koji su koš ta l i ž ivo ta Luisa de A ja lu i A d e lu de O te ro .

N i je m u m n o g o treb a lo d a d o n e s e o d lu k u , i p re n e g o š to ju j e p o d r o b n i j e ra z m o tr io , već je s i laz io n iz s tep en ice . Z n a o j e gde s ta n u je K a rse le s ; bio je re š io d a se p o ja v i t a m o , u z m e d o k u m e n - ta i p r im o r a g a da m u ka ž e to š to je z n a o , m a k a r i s i lo m .

I z n e n a d a se za u s ta v io na o d m o r i š tu . i p r in u d io sebe d a raz- m is l i . O v a p r ič a je p o p r im i la tok ko ji j e b io d a le ko od ig re . , ,Ne- ć e m o o p e t da g u b im o g la v u ” , r e k a o j e seb i dok je p o k u š a v a o da s a č u v a p r ib ra n o s t k o ja s a m o š to ga ni je n a p u s t i la . T u , u m r a k u p u s to g s te p e n iš ta , na s lo n io se na zid i i sp lan i rao n a re d n e k o r a k e . N a r a v n o , p rv o je m o ra o o tić i u K a r s e le s o v u k uć u ; tt> je b i lo oči- g l e d n o . A p os le? . . . B io je s a m o j e d a n r a z u m a n put: 011 je v o d io , n a r a v n o , k a H e n a ru K a m p il ju ; b i lo j e d o s ta ig ran ja sk r iv a l ic e . Po- m is l io je sa g o rč in o m o d r a g o c e n o m v r e m e n u ko je je i z g u b io z b o g sv o g v la s t i tog p re ć u tk iv a n ja . i re š io je da ne p o n o v i tu g re - š k u . U d o v o l j i ć e šefu po lic i je i p re d a ć e m u A ja l in e sp ise , i n e k a p r a v d a d e lu je sv o j im u o b ič a je n im to k o m . N a s m e ja o se tu ž n o za- m iš l ja ju ć i K a m p i l jo v o lice , k a d a se b u d e p o ja v io k o d n je g a na- r e d n o g j u t r a sa d o k u m e n t im a p o d r u k o m .

T a k o đ e je ra z m a t ra o m o g u ć n o s t d a se upu t i u p o l ic i ju p re ne- g o š to v id i K a rse le s a , ali o v o bi i z a z v a lo o d r e đ e n e p o te šk o ć e . Jed - na s tv a r je d oć i sa d o k a z im a u ru c i , a d ru g a , sa sv im ra z l ič i ta , pri- č a t i p r iču ko jo j se m o ž e v e ro v a t i a i ne m o ra ; je d n u p r ič u k o ja ć e , o s im to g a , biti sa sv im p r o t iv r e č n a o n o m e što je d o t a d a reče -110 sa n je g o v e s trane na s a s t a n c im a k o je je im a o sa K a m p i l jo m u to ku d a n a . O s im to g a , K a rs e le s , č i je su m u n a m e re bile n e p o z n a - te , m o g a o je i d a j e d n o s t a v n o sv e to p o re k n e ; čak nije p o tp is a o ni p o r u k u niti j e u njoj p o m e n u o n iš ta k o n k r e tn o u v ez i sa s tva- ri k o jo m su se bavil i . . . Ne. B i lo je j a s n o . M o ra o je p rv o d a po- t raž i s v o g n e v e r n o g pri ja te l ja .

T e k ta d a . u tom t r e n u tk u . s h v a t io j e n e š to z b o g č e g a je o se - t io n e p r i ja tn u je z u . K o g o d d a je o d g o v o r a n z b o g o n o g š to se de- š a v a lo , v eć je u b io dva p u ta . i v e r o v a tn o je b io s p r e m a n , uko l i -

U čitelj m aćcvanja I9 J

ko je p o t re b n o , d a to uč in i i t reć i pu t. M e đ u t im , o tk r ić e d a je i on b io u o p a s n o s t i . d a je m o g a o biti u b i jen k a o i o s ta l i . n i je ga p re te r a n o u z n e m ir i lo . R a z m iš l j a o je o to m e n e k o l i k o t r e n u ta k a , ot- k r ivš i sa iz n e n a đ e n je m d a m u je t a k v a m o g u ć n o s t v iše b u d i la ra- d o z n a lo s t n e g o s t rah . T a k o g l e d a n o , s tvar i su p o s ta j a l e je d n o - s ta v n i je , m o g le su se u k lop i t i u o k v i r e n je g o v o g v la s t i to g ž iv o ta . T u se već n ije ra d i lo o tu đ im t r a g e d i j a m a u k o je j e na n je g o v u ž a lo s t u v u č e n , i d o v e d e n d o t le d a se o s e ć a n e m o ć n i m ; o v o . i ni- š ta d r u g o , je d o to g t r e n u tk a b io u z ro k n je g o v e u z n e m i r e n o s t i , n j e g o v o g s t raha . A l i , a k o bi on m o g a o d a b u d e s l e d e ć a ž r tv a , on - d a je sve bi lo l a k še , p o š to ne bi v iše b io p r i n u đ e n d a se s u o č a - va sa k rv a v im t r a g o m u b ic a ; o n e bi d o š le k o d n je g a . Kocl njegci. K rv s ta rog u č i te l ja m a č e v a n j a , s p r e m n a na b o r b u , p u ls i r a la je u je d n a č e n o n je g o v im i s t ro š e n im v e n a m a . P re v iš e p u ta u s v o m ži- v o tu je b io p r in u đ e n d a se b ran i o d sv ih v rs ta u d a r a c a d a bi m o - g a o d a ga u z n e m i r i j e d a n u d a ra c v iš e . m a k a r o n d o l a z io i sa le- đ a . M o ž d a L u is d e A ja la ili A d e ia d e O te r o n isu bili d o v o l jn o o p re z n i : ali on će s v a k a k o bit i . K a o š to je z n a o d a g o v o r i sv o - j im u č e n ic im a , u b o d iz t re ć e po z ic i je n i je se i z v o d io sa i s tom la- k o ć o m k a o o n a j iz č e tv r te . A o n je b io d o b a r u o d b r a n i o d u d a - r aca iz t reće . I u n j ih o v o m z a d a v a n ju .

D o n e o je o d lu k u . Jo š n o ć a s će p o v ra t i t i d o k u m e n t a L u isa de A ja le . Sa o v o m m iš l ju se p o n o v o p o p e o uz s t e p e n i c e , o tv o r io v ra - ta , o s t a v io svoj š ta p u p o s u d i z a o d la g a n je k i š o b r a n a i u z e o d ru - g i , o d m a h a g o n i j a i sa d r ž a č e m o d s re b ra , ko j i j e b io n e š to teži o d p re th o d n o g . P o n o v o j e s iša o sa n j im u ru c i , r a s e ja n o d o d i ru - ju ć i g v o z d e n e š ip k e r u k o h v a ta . U u n u t ra š n jo s t i o v o g š ta p a b io je m a č od n a jb o l je g č e l ik a , n a o š t r e n k a o b r i tva .

Z a u s ta v io se na u la z u , da baci o p r e z a n p o g le d na jednu i d ru - gu s t ran u pre n e g o š to se u su d io da k r e n e i z m e đ u s e n k i k o je su p o k r iv a le p us tu u l ic u . S p u s t io se d o ć o š k a u l ic e A r e n a l . i p og le - d a o na sat p o d sv e t lo m j e d n o g fe n je r a , p o re d z id a o d c ig le c rk v e S v e to g H in e sa . N e d o s ta j a lo je jo š d v a d e s e t m i n u t a d o p o n o ć i .

I (J4 Arturo Feres Keverte

M a lo je išao . S k o ro d a n ik o g a nije v id e o na ulic i . V id e ć i u k o m p ra v c u idu d o g a d a j i , Ijudi su rešili d a se za tvo re u s v o je ku- će i s a m o bi se jo š j e d a n o v a k a v m e s e č a r u su d io d a luta M a d r i - d o m , koj i j e d e lo v a o s a b la sn o p o d s la b o m sve t lo šću n o ć n e ra sv e - te. V o jn ic i na ćo šk u u l ice P os ta s su spava l i na p lo č n ik u u m o ta n i u v u n e n e o g r ta č e , po red p u š a k a p o re đ a n ih s u k r š te n im b a jo n e t i - m a . J e d a n s t raža r . sa l i c e m u senc i o b o d a v o jn ič k e k a p e . p r in e o je ru k u kap i da o d g o v o r i na p o z d ra v H a im e a A s ta r loe . N a s p ra m p o š te , nek i po l ica jc i su n a d g le d a l i z g ra d u sa r u k o m o s lo n je n o m na b a lč a k sab lje i sa k a r a b in o m na r a m e n u . O k r u g a o , ‘c rv e n k a s t m e s e c iz ra n ja o je iza c rn ih o b r i s a k r o v o v a , na k ra ju p u ta sv e to g H e r o n im a .

lm a o je s reće . J e d n a b e r l in a ' j e na iš la u susre t u č i te l ju m a č e - v a n ja na ć o šk u u lice A lk a la , k a d a je v e ć iz g u b io nad u d a će na- ći k o č i ju . K o č i ja š se u p ra v o v r a ć a o k uć i 1 n e v o l jn o je p r im io pu t- n ik a . D o n H a im e se r a s k o m o t io n a se d iš tu i d a o a d resu A g a p i t a K a r s e le s a , r ad i lo se o s taro j k u ć i o d m a h p o re d k a p i je T o l e d o . Sa- sv im s lu č a jn o je zn a o to m e s to , i sebi j e č e s t i ta o z b o g to g a . Jed - n o m p r i l ik o m , K a rse le s se o b a v e z a o da p o z o v e k od se be c e l o d ru - š tv o iz Progresa d a bi im p ro č i t a o prvi i d ru g i č in d r a m e p o d n a s lo v o m : Svi za jednog ili Neznvisan narod, k o ja je p re d s ta v l ja - la m u č n u k o m p o z ic i ju u s lo b o d n o m st ihu č ije bi p rve d v e s t r a n e , d a su se p o ja v i le u n e k o m s c e n a r i ju , bile d o v o l jn e da a u to r a po- ša l ju na d u ž i b o ra v a k u n ek i o d z a tv o ra A f r ik e , d a sve to nije u b l a ž a v a la č in je n ic a d a se r a d i lo o j e d n o m p ro s to m p lag i ja tu Ov- čjei’ vrela.

T a m n e u l ič ice su p r o m ic a le , p u s te , sa d ru ge s t ra n e p ro z o r a k o č i je ; u n j im a je s a m o o d je k iv a o top o t k o n js k ih k o p i ta u z p o ne- ki k o č i ja š e v ud a ra c b ič e m . H a im e A s ta r lo a je r a z m iš l ja o o o d g o - v a r a ju ć e m s tavu koji će z a u z e t i k a d a se bude s u o č io sa sv o j im p r i ja te l je m . B e z su m n je , n o v in a r j e n a š a o u d o k u m e n t im a n e š to s k a n d a lo z n o , iz če g a je h te o d a iz vuče l ičnu k o r is t . O v o n ije b io s p r e m a n da d o z v o l i , i z m e đ u o s ta lo g z a to š to ga je v r e đ a la z lo u -

' zatvorena putna kočija - prim . prev.

Učiteij mnćc van/n

p o t re b a p o v e r e n ja č ija je b io ž r tv a . U m ir iv š i se m a l o . r a z m iš l ja o j e p o to m k a k o j e t a k o đ e p o s to ja la m o g u ć n o s t d a A g a p i to K arse- les nije o d n e o p a p ire sa lo šo m n a m e r o m ; m o ž d a j e s a m o n a m e - ra v a o da izvrš i n e k e p ro v e re sa d o k u m e n t i m a u ru c i , d a ih upo- redi sa p o d a c im a ko je je im a o o d lo ž e n e k o d k u ć e . U sv a k o m slu- č a ju , u s k o ro će razreš i t i svo je s u m n je . K o č i ja se z a u s ta v i l a i ko- č i jaš se n a g in ja o sa sed iš ta .

- E v o n a s . g o s p o d in e . U l ic a T a v e r n a .R a d i lo se o te s n o j , s lepo j u l ič ic i , loše o s v e t l j e n o j , k o ja je

s m r d e la na p r l ja v š t in u i u s ta ja lo v ino . D o n H a i m e je z a m o l io ko- č i ja ša d a g a s a č e k a p o la sa ta , ali o v a j j e o d b io r e k a v š i d a j e su- v iše k a s n o . U č i te l j m a č e v a n ja je p la t io i i z a š a o iz k o č i je . Z a t im je u š a o u u l ič ic u . sa n a m e r o m d a p re p o z n a k u ć u s v o g p r i ja te l ja .

T r e b a lo m u je n e k o v r e m e d a je p r o n a đ e . U s p e o j e , z a h v a - I ju jući to m e š to se s e ć a o u n u t r a š n je g d v o r i š ta u k o je se u la z i lo isp o d j e d n o g lu k a . K a d a j e već b io t a m o , p o t r a ž io je s k o r o napi- p a v a ju ć i s t e p e n iš te i p o p e o se d o p o s le d n je g s p ra ta d rž e ć i se za o g r a d u , d o k j e s lu š a o k a k o šk r ip e d r v e n e s t e p e n i c e p o d n je g o v im n o g a m a . K a d a se n a š a o na t r e m u koji se p r o s t i r a o u n u ta r sva če- tiri z id a d v o r i š t a , i z v u k a o je ku t i ju š ib ic a iz d ž e p a i u p a l io je d - nu . N a d a o se d a n ije p o g re š io v ra ta , j e r u s u p r o tn o m bi m o r a o da g u b i v r e m e sa n e p r i ja tn im o b j a š n ja v a n je m ; n i je b i lo v r e m e za b u đ e n je k o m š i j a . P o k u c a o j e d v a p u ta , sv a k i p u t p o tri u d a rc a dr- š k o m s v o g š ta p a .

U z a lu d n o j e č e k a o . P o n o v o je p o k u c a o i p r ib l i ž io u h o vrati- m a o č e k u ju ć i d a će čuti neš to ; ali u n u tra je v l a d a la p o tp u n a tiši- n a . O b e s h r a b r e n , p o m is l io je d a K a rse le s m o ž d a n ije b io k o d ku- će . G d e je m o g a o d a b u d e u o v e s a te? O k le v a o j e , n e o đ l u č a n , a o n d a p o n o v o j o š j a č e z a k u c a o , o v a j pu t r u k o m . M o ž d a j e novi- n a r č v r s to s p a v a o . P o n o v o je o s lu š n u o , be z r e z u l ta ta .

P o v u k a o se n a z a d , o s l a n ja ju ć i se l e đ im a n a o g r a d u t rem a . O v o je o d la g a lo s v e d o n a r e d n o g d a n a . š to u o p š te ni je b i lo oh ra - b iu ju ć e . M o r a o je s m e s ta da vidi K a rse le sa , ili b a r d a p re o tm e d o k u m e n ta . N a k o n j e d n o g t r e n u tk a o k l e v a n j a , r e š io j e da ih sm a -

Arturo Pcrcs Rcvcrtc

tra u k r a d e n im . Je r b i lo je o č ig le d n o d a . koji go d da su bili nje- go v i r a z lo z i , o n o š to je K a rse le s u n je g o v o j kuć i p o č in io b ila je j e d n o s ta v n a i č is ta k ra d a . O v a m is a o g a je ra z b e sn e la .

J e d n a ide ja m u se v r z m a la po g lavi o d sk o ro , i n a š a o se su- o č e n sa sv o jo m v la s t i to m sav ešću : da p rova l i v ra ta . N a k ra ju kra- j e v a , z aš to da ne?. . . K a d a je o d n e o p a p ire , n o v in a r je p o s tu p io na nač in v re d a n sva k e o s u d e . Sa H a im e o m A s ta r lo o m je b io d iug i s luča j . S a m o je n a m e r a v a o d a p ovra t i o n o š to j e , u t ra g ičn im o k o ln o s t im a , na k ra ju p o s ta lo n je g o v o .

P r im a k a o se jo š j e d n o m v r a t im a i p o k u c a o ponovo* već bez n a d e . D o đ a v o la i o b z ir i . S a d a v eć nije č e k a o o d g o v o r , n e g o je o p ip a v a o b r a v u , p o k u š a v a ju ć i da u tv rd i k o l ik o je j a k a . U p a l io je jo š j e d n u š ib icu i p a ž l j iv o je p ro u č io . N ije d o la z i lo u o b z i r d a je r a z b i je , j e r bi o v o p ro b u d i lo k o m š i je . Sa d r u g e s t r a n e , b ra v a mu ni je d e lo v a la m n o g o č v rs ta . B ilo je č u d n o , ali k a d a se n a g a o i p r i s lo n io o k o na n ju , u č in i lo m u se da vid i v rh k l ju č a . k a o d a je b io s tav l jen u b ra vu iz n u tra . U s p r a v io se , z a in t r ig i r a n , sk lan ja ju - ć i ruke sa b ra v e sa n e s t rp l j e n je m . K o n a č n o , m o ž d a je K a rse le s b io u n u t ra . M o ž d a , r a z m iš l ja ju ć i k o je m o g a o d a b u d e p o se t i l a c , n ije h te o d a o tv o r i , že leć i da ta o s o b a p o m is l i da n i je k o d k u ć e . O v o se nije d o p a lo uč i te l ju m a č e v a n j a , ko j i se sa d a već g rč e v i to d r ž a o s v o je o d lu k e . K a sn i je će d a p la ti K a rse le su š te tu , ali b io je r e šen d a uđe .

P o g le d a o je o k o se b e u po tra z i za n e č im š to će m u p o m o ć i d a o b i je b ra v u . N ije im a o i sk u s tv a u o v a k v im p o s l o v im a , ali je z a m iš l ja o a k o bi u s p e o d a n a đ e n e š to što bi u p o t re b io k a o polu- g u , v ra ta bi se na k ra ju o tv o r i la . O b i š a o je t rem o sv e t l ju ju ć i put š ib ic o m čiji j e p la m e n š t i t io r u k o m , bez u sp e h a , i z a u s ta v io se na iv ic i b e z n a đ a . S a m o su m u p re o s ta le tri š ib ice a n ije na la z io ni- šta š to bi po s lu ž i lo svrs i .

K a d a je v eć p o m is l io d a je sve iz g u b l je n o , u g le d a o je neke z a rđ a le g v o z d e n e š ip ke k o je su bile u g lav l je n e u z id . k a o lestve . P o g le d a o je n a g o re i v id e o je j e d n a v ra ta n ca na k ro v u t r e m a . ko- j i tn a se n e s u m n j iv o iz laz i lo na k ro v . U b rz a o m u se pu ls k a d a se

L citc/j mačcvanja 197

se t io d a je K a rse le so v stan sa d r u g e s t r a n e im a o m a lu te ra su ; m o- žda j e tim p u te m bilo iz vod lj iv i je ući n e g o k ro z u ia z n a vra ta . Ski- n u o j e šeš ir i ža ke t . s tav io š tap m e đ u z u b e i p o p e o se d o vra tana- ca . O tv o r io ih je bez p o te š k o ć a , p o d n e b e s k im s v o d o m p u n im z v e z d a . S a v e l ik im o p re z o m iz v u k a o se c e o n a p o l je , p ro ce n ju ju ć i c r e p o v e . N ije m u se ni n a jm a n je d o p a lo d a se o k l iz n e i p ro s t re na z e m l ju tri sp ra ta n iže . S ta ln e v e ž b e m a č e v a n j a su ga o d rž a le u so- l idno j fo rm i u p rk o s n je g o v im g o d in a m a . ali s v a k a k o d a više nije b io k re p k i m la d ić . R eš io je da se k r e ć e š to je m o g u ć e o p re z n i je , t ražeć i čv rs te o s lo n c e i p o m e ra ju ć i s a m o p o j e d n u n o g u svaki p u t . da bi d ru g u n o g u i ruk e im a o k a o č v r s te t a č k e o s lo n c a . U dalj i- ni , č u lo se četir i o tk u ca ja n e k o g sa ta , p r v o tri p a o n d a jo š je d a n . D ok se k re ta o k a o m a č a k po k r o v u . u č i te l ju m a č e v a n ja je sve o v o iz g le d a lo đ a v o ls k i g ro te sk n o , i z a h v a l j i v a ć j e n o ć n o j tam i što ni- k o n i je m o g a o d a ga vidi u ta k o n e p r i j a tn o j radn ji .

K re ta o se p o k ro v u k ra jn je o p r e z n o , ne p r a v e ć i b u k u k o ja bi m o g la d a u z b u n i k o m š i lu k : č u d o m j e i z b e g a o n e k o l i k o k l im a v ih c r e p o v a i n a š a o se n a g n u t n a d m a lu n a d s t r e š n ic u iz na d te ra se A g a p i t a K a rse le sa . S p u s t iv š i se n iz o lu k , s k o č io j e na te ra su . i m o g a o je k o n a č n o d a oset i s ig u r n o t lo p o d n o g a m a . O s ta o je tu n e k o l ik o t r e n u ta k a , u p rs lu k u i k o š u l j i , sa š t a p o m u ru c i , d o k ni- j e p o v ra t io d a h . O n d a je u p a l io jo š j e d n u š ib ic u i p r ib l iž io se vra- t im a . B ila su j e d n o s t a v n a , s ta k le n a , sa j e d n o s t a v n o m r e z o m k o ja se m o g la o tv o r i t i sa sp o l ja š n je s t r a n e . P re n e g o š to g a j e o tv o r io , p o g le d a o j e k r o z s tak lo ; s tan je b io u m r a k u .

S te g a o je z u b e d o k je p o d i z a o re z u na j t i š e š to je m o g a o . i p o to m se n a š a o u tesn o j k u h in j i . p o r e d k o t la i k a m e n o g la v a b o a . K ro z p r o z o r , m e s e c je b a c a o s la b u s v e t lo s t ko ja m u je d o z v o l ja - va la d a r a s p o z n a n e k o l ik o p o s u d a na s to lu , p o re d ko jih su izg le - da bil i os tac i h ra n e . U p a l io je p r e tp o s le d n ju š ib icu u po traz i za n e č im č i tne će osve t l i t i p ro s to r i ju . i p r o n a š a o je m a l i s v e ć n ja k sa ru č k o m na j e d n o j po l ic i na z id u . Sa u z d a h o m o la k š a n ja u p a l io je sv e ć u da bi o s v e t l io sebi pu t . Po p o d u su t r č k a ra le b u b a š v a b e , be- žeć i o d n je g o v ih n og u .

/ y,v A rtuiv Fcrcs Kcvcrtc

Iz k u h in je je u ša o u k ra tak hod n ik č ije su ta p e te p a d a le u tra- k a m a . H te o je d a p o m e r i zavesu iza ko je je b ila s o b a , k a d a m u se u č in i lo d a č u je n e š to iza vra ta koja su m u b ila sa leve strane . Z a u s ta v io s e , n a p re g n u v š i s lu h , ali je č u o s a m o sv o je u b rz a n o d isa n je . J e z ik m u je b io su v , za lep l jen za n e p c e , b u b n ja lo m u je u u š im a ; o se t io je k a o da p ro ž iv l ja v a n eš to n e s tv a r n o , san iz ko- ga bi s v a k o g m o m e n ta m o g a o da se p ro b u d i . V e o m a l a g a n o je g u rn u o v ra ta .

T o je b i la sp a v a ć a so b a A g ap i ta K a rs e le s a i o v a j se na laz io u n jo j ; ali H a im e A s ta r lo a , koji je v iše p u ta z a m iš l j a o šta će m u reći k a d a g a n a đ e , nije b io p r ip re m l je n na o n o š to su n je g o v e oči v id e le , r a z r o g a č e n e o d u ž a sa . N o v in a r j e b io na l e đ im a . p o tp u n o nasz a ru k e i n o g e su m u bile v e z a n e sv a k a za j e d a n k ra j k reve - ta . N je g o v o te lo , o d g rud i d o b e d a ra , b i lo je c e lo u u b o d im a za- d a t im b r i tv o m k o ja se p re s i ja v a la po d sv e t lo š ć u sv e ć e . na pokr i- vaču n a to p l j e n o m k rv l ju . Ali K arse le s n i je b io m r ta v . O p a z iv š i sv e t lo s t o š a m u ć e n o je p o m e r io g la v u . ne p r e p o z n a ju ć i n e d a v n o p r i s t ig lo g g o s ta , a n je g o v e u sn e n a d u v e n e o d p a tn je p ro iz v e le su p r o m u k lo i u ž a s n u to ž iv o t in j sk o s te n ja n je , n e r a z u m l j iv o i d u b o k o , ko je je m o l i lo za m ilo s t .

H a im e A s ta r lo a je iz g u b io m o ć g o v o ra . M a h in a ln o , k a o da m u se s le d i la k rv u ž i l a m a . n a p ra v io je d v a k o r a k a u p ra v c u kre- ve ta , g le d a ju ć i p r e n e r a ž e n o u iz m u č e n o te lo sv o g p r i ja te l ja . O v a j , k a d a je o se t io n je g o v u b l iz in u . s la b a šn o se s t re sa o .

- N e . . . M o l im vas . . . - m r m l j a o je sa s k o ro n e č u jn im g la s o m , d o k su m u se su z e i k ap i krvi ko tr l ja le n iz o b ra z e . - M i lo s t . . Do- sta v i š e , s m i lu j te se.. . T o je sve . . . S v e sam v a m re k ao . . . Im ajte s a m ilo s t i . . . N e . . . D o s ta v iše , za im e Boga!

M o l i tv a se iz g u b i la u j e d n o m kriku . O č i . š i ro m o tv o re n e . gle- da le su s v e t lo s t sv eć e i g rud i n e s re ć n o g K a rs e le s a su se t res le u u ž a s n o m s a m r tn o m ro p c u . P ru ž iv š i ru k u , H a im e A s ta r lo a m u je d o t a k a o če lo : g o re lo je k a o va tra . O g la s io se š a p a to m , g ušeć i se od užasa :

- K o ti j e o v o u ra d io ?

L čitclj innčc vimja

K a rse le s je p o la k o p o m e r io o č i u n j e g o v o m p ra v c u . n a p r e ž u - ći se da p r e p o z n a g las sv o g s a g o v o r n i k a .

- Đ a v o - p ro m r m l ja o je b e s k r a jn o n a p a ć e n im g la s o m . Ž u ć - k a s ta pen a m u se po ja v l j iv a la na i v i c a m a u sa n a . - O n i su . . . s a m đ a v o .

- G d e su d o k u m e n ta ?K a rse le s se p rev rn u t ih oč i ju s t r e s a o i za je ca o :- Izv a d i te m e o d a v d e . p r e k l in j e m vas . . . N e d o z v o l i te d a na-

s tave . . . Izv uc i te m e o d a v d e , m o l im v a s . . . R e k a o s a m sv e . . . O n , o n ih je im a o , A s ta r loa . . . Ja n e m a m n iš ta sa t im , k u n e m se . . . Id i te k o d n je g a i on će to p o tv rd i t i . . . J a s a m s a m o h teo . . . N iš ta v iše n e z n a m . . . M i lo s t , ne z n a m n iš ta v i š e . J

D o n H a im e se z a p r e p a s t io k a d a j e č u o svo je im e na u s t im a č o v e k a na u m o ru . N ije z n a o k o su bil i k r v n ic i , ali b i lo j e j a s n o d a g a je A g a p i to K a rs e le s o d a o . O s e t i o je k a k o m u se d iž e k o s a na g la v i . N ije b i lo v r e m e n a za g u b l j e n j e . M o r a o je . . .

N e š to se p o k r e n u lo iza n je g o v ih le đ a . P re d o se t iv š i p r i s u s tv o n e p o z n a to g , uč i te l j m a č e v a n ja j e n a p r a v io p o lu o k r e t , i v e r o v a tn o j e o v o bila k re tn ja k o ja m u je s p a s i l a ž iv o t . J e d a n tv rd p r e d m e tje p r o š a o o k r z n u v š i m u g la v u i u d a r iv š i g a u v ra t . O š a m u ć e n o db o la , b io je d o v o l jn o p r ib ra n d a s k o č i u s t r a n u , i o se t io je k a k o se j e d n a s e n k a n a d n o s i nad n je g a pre n e g o š to m u je s v e ć a ispa- la iz ru k u , g a se ć i se d o k se k o t r l ja la p o p o d u .

P o v u k a o se su d a ra ju ć i se sa n a m e š t a j e m u m r a k u , s lu ša ju ć i v r lo b l izu isp re d se be d isan je n a p a d a č a . Sa o č a jn ič k o m sn a g o m s t e g a o je d r š k u š tapa koj i m u je j o š u v e k b io u d e sn o j ru c i , i s ta- v io g a isp red se be u p r a v c u iz k o g a bi m o r a o da d o đ e n a p a d a č d a bi s t ig a o d o n jeg a .

D a je im a o v r e m e n a da a n a l iz i r a s v o je d u š e v n o s ta n je , i z n e - n a d i lo bi g a k a d a bi u tv rd io da u o p š te n i je o s e ć a o s t rah . ve ć h la d - nu o d lu č n o s t da v r lo s k u p o p ro d a s v o ju s ta ru k o ž u . M r ž n ja je bi-la ta k o ja m u je d a v a la sn a g e d a se bo r i , a sn a g a n je g o v e ru k en a p e te k a o s t r u n a o d g o v a r a la j e že l j i d a n a n e s e z lo , da u b i je k rv - n ika ko ji se p o m e r a o isp red n je g a . M is l io je na L u is a d e A ja lu .

2UU Arluro Fcrcs Kcvertc

na K a r s e le s a , n a A d e lu de O te ro . Z a im e B o ž je , n jeg a neće pre- klati k a o o s ta le .

N i je b io ni sv es tan toga , ali u tom t r e n u tk u , o č e k u ju ć i čv rs to n a n o g a m a n a p a d iz m ra k a , stari u č i te l j m a č e v a n j a je in s t ink t iv - no s tao u o d b r a m b e n i po loža j ko j i j e z a u z im a o k a d a j e m a č e v a o .

- Na mene! - u z v ik n u o je p rk o s n o u tam i . T a d a je ose t io d a h ta n je b i iz u sebe i neš to je d o ta k lo vrh n j e g o v o g štapa . J e d n a ru k a je v u k l a su p ro tn i kraj s n a ž n o . sa n a m e r o m da m u . g a izvu- če iz r u k e , i u to m t ren u tku se H a im e A s ta r lo a t iho n a s m e ja o ka- da je o s e t io k a k o je d o n ja p o lo v in a š ta p a sk l iz n u la sa če l ič n e oš t r ice k o jo j je s luž i la k a o k o r ic e . T o j e b i lo o n o č e m u se nadao ; n je g o v v las t i t i n a p a d a č m u je u p ra v o o s lo b o d io o ru ž je , u isto vre- m e n e n a m e r n o o tk r iv a ju ć i o tp r i l ik e sv o j p o lo ž a j i u d a l je n o s t . T a- da je uč i te l j m a č e v a n ja p o v u k a o ruku p o z a d i , p o tp u n o izv lačeć i m a č , i tri p u ta uz a s to p c e p re b a c u ju ć i te ž in u te la na sav i jen u de- snu n o g u , z a d a o je tri u b o d a d o k ra ja , n a s le p o . u m ra k u . N e š to čv r s to se n a š lo na pu tu t re ć e m u b o d u , i u is to v r e m e n ek o je bol- no u z d a h n u o .

- Na mene! - p o n o v o je p o v ik a o d o n H a im e , b ac iv š i se u p ra v c u v ra ta d i r e k tn im u d a rc e m . Č u la se b u k a n a m e š ta ja ko j i je o b a ra n n a p o d , i nek i p r e d m e t je p r o š a o p o r e d n je g a , lo m e ć i se u k o m a d e k a d a je u da r io o z id . B e z o p a s n i d o n j i d e o š tap a ga je u d a r io ne p r e te r a n o j a k o u ru k u k a d a j e za so b o m o s ta v io m e s to na k o m e se m o r a o n a laz i t i n e pr i ja te l j .

- U h v a t i ga! - u z v ik n u o je nek i g la s na sk o r o d v a p e d l ja od n je g a . - B e ž i k a v ra t im a ! . . . Z a d a o mi je j e d a n ubod!

K a k o se d a lo v ide t i , u b ic a je b io s a m o ra n je n . I što je bilo jo š o p a s n i je ; n i je b io sam . D o n H a im e je u d a r io s u p ro tn o od vra- la i, iz lazeć i u h o d n ik , z a d a v a o je u d a rc e u m ra k u .

- Na mene!Iz laz m o r a da m u je o s tao sa leve s t ra n e , na k ra ju h o d n ik a ,

sa d r u g e s t ra n e zav ese koju je v ide o k a d a je ušao u k u ć u . Je dn a t a m n a sp o d o b a m u je p re se k la put i n e š to je u d a r i lo o z id blizu n je g o v e g la v e . D on H a im e je sa g n u o g la v u , s ta ln o n a p re d u ju ć i sa

Učitelj mačevanja 201

o ru ž je m u ruci. S lu ša o j e i s p r e k id a n o d isa n je 1 j ed na ruka ga je u h va t i la za o k o v ra tn ik k ošu l je ; o se t io je j a k o b lizu sebe o š ta r m i- ris z n o ja , d o k su ja k e ru k e p o k u š a v a le d a ga z g ra b e . K l je š ta su se sv e više s teza la o k o n je g o v ih g ru d i . G u še ć i se od p r i t i sk a , u ne- m o g u ć n o s t i da se o d m a k n e i z a d a u d a ra c , d o n H a im e je u s p e o d a o s lo b o d i levu ru ku , i n a p ip a j e d n o loše o b r i ja n o l ice. T a d a , p r iku - p lja jući z a dn je a to m e s n a g e . u h v a t io je sv o g p ro t ivn ik a za k o su i z a m a h n u o je g la v o m n a p re d n a j ja č e š to j e m o g a o . u d a ra ju ć i g a u če lo . O se t io je o š ta r bo l i z m e đ u o b r v a i tog m o m e n ta je n e š to p ra - sn u lo po d u d a rc e m . T o p la i lep l j iv a te č n o s t m u je p o te k la p r e k o lica ; nije zn a o da li j e k rv n je g o v a ili j e u s p e o da r azb i je no s sv o m p ro t iv n ik u , ali b i lo je iz v e s n o d a j e p o n o v o b io s lo b o d a n . Pri l ju - b io je leđa uza z id i sk l i z n u o n iz n je g a . o p isu ju ć i p o lu k ru g o v e vr- h o m m a č a . S ru š io je n e š to š to je u z b u k u p a lo dole .

- N a m e n e , hulje!N e k o je za is ta i k r e n u o n a n je g a . O s e t io je n je g o v u b l iz in u

p re n e g o š to ga j e d o ta k a o . č u o j e š u m n o g u p o p o d u i z a d a o n e k o l ik o u b o d a na s le p o d o k g a n i je n a te r a o d a se p o v u č e . Po- n o v o se n a s lo n io na z id , z a d i h a n , p o k u š a v a ju ć i da p o v ra t i d a h . B io je isc rp l jen i s m a t r a o je d a ne ć e biti s p o s o b a n d a jo š d u g o v r e m e n a p ru ž a o tp o r ; ali u t a m i m u j e b i lo n e m o g u ć e d a p r o n a - đ e v ra ta i izađe . S d ru g e s t r a n e , i a k o bi d o š a o d o n j ih , ne bi im a o v r e m e n a d a n a đ e k l ju č i d a ga o k r e n e u b ra v i p re n e g o š to g a p o n o v o z a s k o č e . “ D o o v d e si d o š a o , s tari p r i ja te l ju " . r e k a o je s e b i , i sp i tu juć i b e z m n o g o n a d e g d e su p r i l ik e k o je su g a o k r u - ž iv a le . B ilo je iz v e s n o da ni je ž a l io d a u m r e tu . u m r a k u ; j e d i n o g a je ra s tu ž iv a la č in je n ic a d a će o tić i a d a ne s a z n a o d g o v o r .

Neki zv uk se č u o sa n je g o v e d e s n e s t rane . Z a d a o je u d a ra c m a č e m u tom p ra v c u i o š t r i c a m a č a se j a k o sav i la n a le te v š i na p r e p re k u ; neki o d u b ic a g r a b io je s to l icu da bi se z a š t i t io d o k je n a p r e d o v a o ka n je m u . P o n o v o j e sk l i z n u o u z a z id n a le v o d o k n je - g o v o ra ine ni je u d a r i lo o nek i k o m a d n a m e š ta j a , m o ž d a u o r m a n . U d a r io je m a č e m k a o b i č e m . z a d o v o l j n o s lu ša ju ć i p re te ć e z v iž d a - nje oš t r ice k o ja je pa ra la v a z d u h ; b e z s u m n je i n je g o v i n e p r i ja te -

202 Arturo I'crcs Kcvertc

Iji su ga s lu ša l i , 1 taj zv uk ih je u p o z o r a v a o na o p re z ; što je za uč i te l ja p o d r a z u m e v a lo n e k o l iko s e k u n d i ž ivo ta više.

P o n o v o su bili b lizu; o se t io ih je i pre n e g o š to je č u o da se p o m e r a ju . S k o č io je n a p re d , su d a ra ju ć i se sa n e v id l j iv im n a m e - š t a j e m . ru še ć i p re d m e te po p o d u , i s t ig a o j e d o d r u g o g z id a . T a - m o se z a u s ta v io n e p o k re tan . z a u s ta v l ja ju ć i d i s a n je , j e r ga je z v u k v a z d u h a pri u la sk u i iz lasku iz n je g o v ih u s ta i no sa sp re č a v a o da č u je d r u g e z v u k e u sobi . N e š to je b u č n o pa lo sa n j e g o v e - l e v e s t r a n e , v r lo b l izu n jeg a . N e o k le v a ju ć i ni t r e n u tk a , o s lo n io se na levu n o g u d a bi z a d a o no ve u d a rc e , i z a č u o je b e s n o s te n ja n je .

- O p e t m e je uboo!D e f in i t iv n o , ova j tip je b io m a lo u m n ik . H a im e A s ta r loa je is-

k o r is t io pri l iku da p rom eni m e s to . o v o g p u ta ne na le tevši n inaš ta usp u t . S m e š k a ju ć i se u seb i , p o m is l io je k a k o sve o v o m n o g o li- či na d eč ju ig ru „ćo rav e b a k e r\ P i tao se jo š ko liko će v r e m e n a m o ć i d a p ru ž a o tpor . S v a k a k o , ne p re v iše . Ali nije to ni b io , na- k o n s v e g a , loš način da čo v e k u m re . M n o g o bolje n e g o za n e ko - l iko g o d in a , g aseć i se u n e k o m p r ih v a t i l i š tu . sa k a lu đ e r ic a m a ko- je će m u izvlačit i zadn ju uš tedu k o ju je č u v a o u s la m a r ic i , i po - n o v o p o r ič u ć i p os to jan je B o g a , u k o g a n ik ad nije u sp e o da v e ru je .

- Na mene!O v a j p u t , n jego v već i z n e m o g a o b o rb e n i u zv ik o d je k n u o je

u z a lu d . J e d n a se n k a je p ro m a k la p o re d n je g a , g a zeć i s lo m lje n i p o r c e la n , i iz n e n a d a se sve t los t p o ja v i l a p o d p ra v im u g lo m na zi- du . S i lu e ta je u m a k la b rzo k ro z o tv o r e n a v ra ta , p ra ć e n a f ig u r o m d r u g o g b e g u n c a koji se uda l j io še p a ju ć i . N a trem u su se ve ć ču -li g l a so v i k o m š i j a ko je je p ro b u d i la b u k a b o rb e . Č u li su se k o ra - c i , p ro z o r i i v ra ta k o ja su se o tv a r a la , u z b u d e n a p i tan ja , u zv ic i s tar ih ž e n a . U či te l j m a č e v a n ja se u p u t io p o s rć u ć i ka v ra t im a i o ša - m u ć e n . n a s lo n io se na u lazna v ra ta . sa z a d o v o l j s tv o m pu ne ć i p lu- ća s v e ž im n o ć n im v a z d u h o m . I spod o d e ć e o s e ć a o je te lo k o je se k u p a lo u z n o ju . a ru k a k o ja je d rž a la m a č d rh ta la je k a o p ru t . T r e b a l o m u j e v re m e n a da p r ihva t i č in j e n ic u da j e , p o s le sv e g a o v o g a , o s t a o živ.

M a lo p o m a lo v id e o je k a k o se o k o n je g a o k u p l j a ju k o m š i je u n o ć n im ko.šuljama i k a k o se g u ra ju r a d o z n a lo z a v i r u ju ć i , o sv e - t l jav a juć i s v e ć n ja c im a i l a m p a m a d o k su ba c a l i s u m j i č a v e pog le - de ka u n u tra šn jo s t i s ta n a , u ko ji se n isu u s u đ iv a l i d a u d u . Sa fe- n je ro m i k o p l je m u ru c i , j e d a n s t r a ž a r se p e o s t e p e n i c a m a na t re m ; k o m š i je su n a p ra v i le p ro la z za p r e d s ta v n ik a v la s t i , ko j i je p o d o z r iv o z a g le d a o m a č koji j e d o n H a im e j o š u v e k d r ž a o u ru- ci.

- Jes te li ih u h v a t i l i ? - u p i ta o je uč i te l j m a č e v a n j a b e z pre- v iše n ade .

S tra ž a r je o d m a h n u o g l a v o m , č e š u ć i se p o z a t i l jk u i sp o d ka-pe .

- B ilo je n e m o g u ć e , g o s p o d in e . Sa j e d n im k o m š i j o m i n je - g o v im s lu g o m p ra t io s a m d v o j ic u k o ja su p o b e g la u d o n ju u licu b rz o t rčeći ; a li , b l izu k a p i je T o le d o , p o p e l i su se u k o č i ju k o ja ih je č e k a la . d a v š i se n e p o v r a tn o u beg . . . D a li se d e s i la n e k a ne- s re ć a ?

D o n H a im e j e p o tv rd io , p o k a z u ju ć i na u n u t r a š n jo s t k u će .- U n u tra je te šk o p o v re d e n č o v e k ; v id i te d a li se n e š to m o ž e

uč in i t i za n jeg a . B ilo bi d o b r o da p o z o v e te le k a ra - s n a g a ko ju je n j e g o v o m telu d a la b o rb a sa d a je nes ta ja la , u s tu p a ju ć i m e s to veli- ko j m a la k sa lo s t i ; iz n e n a d a se o se t io v r lo s ta r im i u m o r n i m . - T a - k o đ e bi t reb a lo pos la t i n e k o g a d a p o z o v e p o l ic i ju . V r lo je v a ž n o da se h i tno o b a v e s t i š e f po l ic i je , d o n H e n a r o K a m p i l jo .

P o k a z a o se v r lo u s lu ž n im p r e m a p r e d s ta v n ik u v las t i .- O d m a h - p a ž l j iv o je g le d a o d o n H a im e a , p o s m a t r a j u ć i stra-

š l j ivo n je g o v o l ice u m r l j a n o k rv l ju . - J e s te li p o v r e đ e n i . g o sp o - d in e ?

U čite l j m a č e v a n j a je d o t a k a o p r s t im a če lo . S a m o je p r im e t io da su m u o b rv e n a te k le , b ez s u m n je z b o g u d a r c a z a d a to g g la v o m to k o m b o rb e .

- O v a krv n i je m o ja - o d g o v o r io j e sa s l a b im o s m e h o m . - 1 u k o l ik o v a m je p o t re b a n o p i s d v e o s o b e k o je su bi le o v d e , ž a o mi j e š to ne m o g u da v a m b u d e m o d ve l ik e p o m o ć i . . . S a m o m o -

204 Arturo Pcres Rcvcrte

gu reći da j e d n a im a ra z b i je n n o s . a d ru g a dva u b o d a m a č e m ne- gd e na te lu .

R ib l je oči su ga g le d a le h la d n o k ro z s tak la b in ok la .- T o je sve?H a im e A s ta r lo a je p o s m a t r a o ta log od kafe u šo lj ic i ko ju je

d rž a o u r u k a m a . Još u v e k je b io m a lo po s t iđen .- T o je sve . S a d a sam z a is ta r e k a o sve š to z n a m .K a m p i l jo se d ig a o o d s v o g ra d n o g s to la , n a p ra v io n e k o l ik o

k o r a k a p o sobi i z a u s ta v io se g le d a ju ć i k roz p r o z o r , sa p a lč e v i - m a u d ž e p o v im a s a k o a . N a k o n j e d n o g tre n u tk a p o la k o se o k re - n u o i s t ro g o je p o g le d a o u č i te l ja m a č e v a n ja .

- G o s p o d in e A sta r lo a . . . D o p u s t i te d a v am ka ž e m d a ste se u o v o j s tvar i po ne l i k a o de te .

S ta ra c je za t rep tao .- Prvi to p r iz n a je m .- M a n e m o j te mi reć i . P r iz n a je te . Ali p i tam se k o g đ a v o la

n a m sa d a vred i vaše p r iz n a n je . T o g K a rse le sa su isek l i na k o m a - d e , k a o d a je parče te le t in e , j e r ste sebi uvrte li u g la v u d a se m a- lo p o ig ra te .

- Ja s a m sa m o h teo . . .- Z n a m vrlo d o b ro š ta ste h te l i . 1 v iše vo l im d a ne m is l im

p r e v iš e o t o m e , da bih iz b e g a o d a p a d n e m u isk u še n je d a va s str- p a m u z a tv o r .

- M o ja n a m e r a je b i la d a zaš t i t im g o sp o đ u A d e lu d e O te ro .Š e f po l ic i je se s a r k a s t ič n o za k ik o ta o .- T o s am već u sp e o d a p r im e t im - z a v r te o je g l a v o m . k ao

l e k a r ko j i d a je d i ja g n o z u za nek i b e z n a d e ž a n s luča j . - I ve ć sm o v ide l i č e m u je p os luž i la v a ša zašti ta : j e d a n već o h la đ e n , d ru g i na p u tu a vi ste prež ive l i s a m o č u d o m . D a ne r a č u n a m o L u isa de A ja lu .

- U v e k sam im a o n a m e r u da o s ta n e m po strani. . .- M a šta mi reko s te ! A d a ste m i d op us t i l i da se u m e š a m

k a o š to je t re b a lo , o v o bi b i lo p ro s to k ' o pasu l j . - K a m p i l j o je

L čitel/ mučc i un/u JU.->

iz v a d io m a ra m ic u iz d ž e p a i n a s ta v io da r e v n o s n o čis ti s tak la s v o g b in o k la . - N e z n a m d a li ste sv e s n i , g o s p o d in e A s ta r lo a , ozb i l jno s t i s i tuac i je .

- S v e s ta n sa m . I s p r e m a n sam d a p o d n e s e m p o s le d ic e .- H te li s te da z a š t i te o s o b u k o ja je m o ž d a b i la u m e š a n a u

m a r k iž e v o u b is tv o . . . B o lje reći: k o ja j e be z s u m n je bi la u m e ša n a ; j e r ni n jena sm r t ne o p o v r g a v a č in je n ic u d a j e b i la s a u č e s n ik u o v o j zbrc i . Š tav iše : m o ž d a je u p r a v o to k o š ta lo ž iv o ta . . .

K a m p i l jo je n a p r a v io p a u z u , s ta v io je b in o k l i i sk o r i s t io m a- r a m ic u d a o b r i š e zn o j sa l ica.

- O d g o v o r i t e m i s a m o na j e d n o p i ta n je , g o s p o d in e A s ta r lo a . . . Z a š to ste m i kril i is t inu o to j ž e n i?

P roš lo je n e k o l ik o t r e n u ta k a . O n d a je u č i te l j m a č e v a n j a po la- k o d ig a o g la v u i p o g le d a o k ro z še fa p o l ic i je , k a o d a g a ne v id i , p o sm a t ra ju ć i n e š to n e v id l j iv o iza n je g o v ih l e đ a , v r lo d a le k o . Spu - s t io je k a p k e , a iz raz n je g o v ih s iv ih o č i ju j e o tv r d n u o :

- V o le o sam je .K ro z o tv o r e n p r o z o r d o p i r a l a j e b u k a k o č i j a k o je su pro laz i-

le u l ic o m ispo d n j ih . K a m p i l jo je o s t a o n e p o k r e t a n . ć u ta o je . Bi- lo je o č ig le d n o d a . p o p rv i p u t , n i je z n a o š ta d a k a ž e . N a p r a v io je n e k o l ik o k o r a k a p o sob i ; p ro č is t io je g r lo , sa o s e ć a je m nepr i- j a tn o s t i , i s e o j e iza s v o g r a d n o g s to la n e u s u đ u ju ć i se d a g le d a u l ice uč i te l ja m a č e v a n ja .

- Ž a o m i j e - r e k a o j e n a k o n k r a tk o g v r e m e n a .H a im e A s ta r lo a j e k l im n u o g l a v o m , ne o d g o v o r iv š i n iš ta .- B iću isk re n p r e m a v a m a - d o d a o j e š e f p o l ic i je n a k o n od-

g o v a ra ju ć e p a u z e , d o v o l jn e da o d je k za d n j ih r a z m e n je n ih reči ne- s ta n e u o b o j ic i . - K a k o v r e m e p ro la z i , sve j e v e r o v a tn i j e da će- m o rešiti o v u s tvar ; b a r ć e m o u tv rd i t i k r iv c e . V a š p r i ja te l j K arse - les , ili o n o š to j e o s ta lo od n je g a , j e j e d in a ž iv a o s o b a k o ja ih p o z n a je . N a d a j m o se da će ž ive t i d o v o l jn o d u g o d a n a m to ka- že . . . Z a is ta n is te usp e l i d a p r e p o z n a te n i je d n u o d o s o b a ko je su m u č i l e tog n e s r e ć n ik a ?

- B ilo je n e m o g u ć e . S v e se o d ig r a lo u m r a k u .

2U6 Artuiv Fcrcs Kcvcrte

- lm a l i ste p u n o sreće s inoć , U o v o v re m e već ste m o g l i da se na laz i te na iz v e sn o m m es tu koje već p o z n a je te , na je d n o m od on ih m e rm e r n ih s to lova .

- Z n a m .P o l ica jac se b la go n a s m e š io , prvi pu t u toku c e lo g to g ju t ra .- S h v a t io sam da s te d o b a r bo rac - n a p r a v io je sa o b e ruke

z a m iš l je n e u d a rc e m a č e m u v a z d u h u . - U v a š im g o d in a m a . . . Ho- ću reć i da to n ije u o b ič a je n o . č o v e č e . Č o v e k u v a š im g o d in a m a d a se tak o su p ro ts ta v i dv o j ic i p ro fe s io n a in ih u b ica . . .

H a im e A s ta r lo a je s le g a o r a m e n im a .- B o r io sam se za ž iv o t , g o s p o d in e K a m p i l jo .O v a j d ru g i je s ta v io c ig a ru u us ta .- T o je d o v o l ja n ra z lo g - p o tv rd io je sa g e s to m r a z u m e v a -

n ja . - N e s u m n j iv o đ o v o l ja n ra z log . Jo š u v e k ne p u š i t e , g ospo d i- ne A s ta r lo a ?

- Jo š u v e k ne p u š im .- I n te re sa n tn o je to , m o j g o s p o d in e . - K a m p i l jo je u p a l io ši-

b icu i u d a h n u o sa v id l j iv im z a d o v o l j s tv o m prve d i m o v e . - A li , n a s u p r o t v a še m . . . ne baš ra z b o r i to m uč e šć u u c e lo j o v o j pr ič i , ne m o g u d a i z b e g n e m o se ć a n je nek e n e o b ič n e s im p a t i je p r e m a va- m a . O z b i l jn o . D o p u š ta te m i da va m d a m j e d n o p o r e đ e n je , m a lo b e z o b r a z n o ? Sa d u ž n im p o š to v a n j e m , n a ra v n o .

- D o p u š ta m .O p tu ž u ju ć e oči su ga p a ž l j iv o g le da le .- lm a u v a m a n eč e g . . . N a iv n o g , a k o m e r a z u m e t e . H o ć u da

k a ž e m d a bi vaše p o n a ša n je m o g lo d a se u p o re d i , z a n e m a ru ju ć i ra z l ik e , sa p o n a š a n je m j e d n o g k a lu d e ra iz s a m o s ta n a ko j i je izne- n a d a b ač e n u v r t log ž ivo ta . D a li m e p ra t i te? V i s te p ro š l i k roz o v u t ra g e d i ju k ao da ste sve v re m e bili u n e k o m s v o m v las t i tom č is t i l i š tu , n e p o d lo ž n i z a k o n im a log ike i p re p u š ta ju ć i se d a vas vo- di nek i o se ć a j rea lno s t i ko j i je k ra jn je sp ec i f ič a n . . . O s e ć a j ko j i , n a r a v n o . n iš ta n e m a sa realno reulnim. 1 m o ž d a je to ta n a iv n o s t . izv in i te na iz razu , k o ja v a m je , n ek im č u d n im p a r a d o k s o m , do- z v o l i la d a se p o n o v o n a đ e te sa m n o m u o v o j k a n c e la r i j i a ne u

Ueitelj mučcvun/ii 207

m rtv a č n ic i . Da za k l ju č im o : v e r u j e m d a n i j e d n o g t r e n u tk a , m o ž d a čak ni o v o g , n is te sag leda l i svu te ž in u z b rk e u ko jo j ste se našli .

H a im e A s ta r lo a je s ta v io šo l j i c u o d k a fe na s to i p o g le d a o n a b ra n ih o b rv a sv o g s a g o v o r n ik a .

- N a d a m se da ne že l i te t im e d a m i s ta v i te d o z n a n ja d a sam m a l o u m a n , g o s p o d in e K a m p i l jo .

- N e . ne . N a ra v n o da ne - p o l i c a ja c je p o d i g a o ru ke u va- z d u h , k a o da n as to j i da sm es t i s v o je p r e t h o d n e reči na o d g o v a r a - j u ć e m e s to . - Viifim da n is a m b io j a s a n , g o s p o d in e A s ta r lo a ; o p ro s t i te m i na n e s p re tn o s t i . V id i te . . . K a d a su p o sred i u b is tv a , p o s e b n o k a d a se ub ice p o n a š a ju n a t a k o h la d a n i p ro fe s io n a la n na č in k a o s a d a , tu s tva r m o r a ju o b a v i t i o d g o v a r a ju ć e o s o b e , jer o b a v l ja ju svo j p o s a o j e d n a k o p ro f e s io n a l n o k a o i o v i . m o ž d a i vi- še . D a li m e p ra t i te? . . . Z a to i sp a d a n e o b i č n o k a d a se n e k o k a o vi, k o m e j e to s t rano . k re ć e g o r e - d o l e , i z m e đ u u b ic a i ž r tv i . sa to l ik o s reće da č a k o s tane n e o g r e b a n . T o ja z o v e m biti ro đ e n p o d s r e ć n o m z v e z d o m , m o j g o s p o d in e ; j a k o s r e ć n o m z v e z d o m . Ali s re ć a se, ra n i je ili k a sn i je . p r o m e n i . P o z n a je te li ig ru ru sk i ru- le t? . . . O n a se ig ra sa s a v r e m e n im r e v o lv e r im a . z a r n e ? D o b r o , da- k le k a đ a se iz a z iv a su d b in a , m o r a m o im a t i u v id u da u v e k po s to - ji m e ta k u d o b o š u . I a k o n a s t a v im o da p r i t i s k a m o i p r i t i s k a m o o b a r a č , na k ra ju će ine tak iz a ć i , i b a n g . K ra j p r ič e . D a li m e ra- z u m e t e ?

U či te l j m a č e v a n j a je ć u tk e p o tv rd io . Z a d o v o l j a n s o p s tv e n im i z l a g a n je m . p o l ic a ja c se p o m e r io u s v o jo j fo te l j i s a c ig a ro m k o ja se d im i la m e đ u p rs t im a .

- M o j s a v e t j e , za u b u d u ć e , da o s ta n e te p o s t ran i . Radi ve- će b e z b e d n o s t i . bo l je bi b i lo da n a p u s t i te p r i v r e m e n o svo je uob i- č a je n o p re b iv a l i š te . M o ž d a bi v a m p r i ja lo j e d n o p u to v a n je , pos le to l ik ih n a g o m i la n ih o s e ć a n ja . Im a j te n a u m u d a u b ic e sa d a z na ju da s te vi im ali ta d o k u m e n ta , i d a će biti z a in te r e s o v a n i da v a m z a tv o re us ta z a u v e k .

- R a z m is l ić u o to m e .

K a m p i l jo j e p o d ig a o ruke sa d la n o v im a n a g o r e , k a o da da je d o z n a n ja da je p o n u d io učitelju m a č e v a n ja n e k o l ik o r a z u m n ih sa- ve ta ko j i m u m o g u koris ti t i .

- V o le o bih da m o g u da vam d a m z v a n ič n u za š t i tu , ali ne- m o g u ć e je . T r e n u ta k je k r i t i č a n . P o b u n je n e t ru p e v o đ e n e S e r a n o m i P r im o m n a p re d u ju p r e m a M a d r id u , p r ip re m a se b i tk a k o ja m o - že biti o d lu č u ju ć a . i m o ž d a se k ra l je v sk a p o ro d ic a ne v ra ća . već os ta je u S an S e b a s t i ja n u , s p re m n a d a i z b eg n e u F r a n c u sk u . . . K ao š to m o ž e te p re tp o s ta v i t i , s o b z i ro m na d u ž n o s t i k o je o b a v l j a m , im a v a ž n i j ih s tvari k o je m o r a m d a o b a v l ja m .

- D a li m i vi to kaže te d a ne posto j i na č in d a se u h v a te ubi-ce ?

P o l ic a ja c je n a p r a v io d v o s m is le n ges t .- D a bi se n e k o u h v a t io , p rv o se m o r a zna t i k o je to. A ne-

d o s ta ju m i in fo rm a c i je . S k o r o sam s lu đen : d v a le.ša, j e d a n nesreć - nik i sk a sa p l je n i p o lu lu d . koji v e r o v a tn o ne ć e p r e ž iv e t i , i n iš ta vi- še . M o ž d a bi n a m d e ta l jn o č i tan je ta ja n s tv e n ih d o k u m e n a t a po- m o g lo , ali z ah v a l ju ju ć i vašo j . . . n a z o v im o je s a m i lo sn o j b e s m is le - noj n e m a r n o s t i , ti pap ir i su nes ta l i , b o j im se z a u v e k . M o ja je d i - n a k a r ta je sa d a vaš pri ja te l j K arse le s ; a k o u sp e d a se o p o ra v i , m o ž d a n a m m o ž e reći k a k o su u b ic e sa z n a le d a o n im a k o d se- be fa s c ik lu , š ta im a u n jo j i, m o ž d a , im e k o je n a m treba . . . Za i- sta se n ič e g a ne seć a te ?

U č i te l j m a č e v a n ja je p o re k a o , v e ć isc rp l jen .- V e ć s a m v a m r e k a o sve š to z n a m - p r o m r m l j a o je . - Sa-

m o sa m u s p e o j e d n o m da ih p ro č i t a m , v r lo p o v r š n o , i j e d v a da se s e ć a m da se r ad i lo o z v a n ič n im p i s m im a i s p i s k o v im a im e n a , m e d u n j im a n e k o l ik o vo jn ih lica . N iš ta š to bi za m e n e im a lo smi- sla.

K a m p i l jo ga je p o g le d a o k a o š to se g led a n ek i e g z o t ič n i ku- r ioz i te t .

- U v e ra v a m v a s , g o s p o d in e A s ta r lo a , da m e z b u n ju je te , ča- sn a re č . U z e m lj i g d e se l ju b a v p r e m a naci j i d o k a z u je t a k o što se p u c a iz k r e m e n ja č e na p r v o g koji n a iđe iza ć o š k a , g d e Ijudi

L Ićitelj maćc i 'aaja 2 0 9

r a sp ra v l ja ju i l ično se p r id r u ž u ju s t o t i n a m a z n a t iž e l jn ik a d a v ide š ta se d e š a v a , s ta juć i na s t ra n u j e d n o g ili d r u g o g , vi se n e p r i la - g o đ a v a te s i tuac i j i . V o le o bih da z n a m . . .

Č u lo se n e k o l ik o u d a ra c a n a v r a t im a , i p o l ic a ja c s e l j a č k o g li- ca se z a u s ta v io na p ra g u . K a m p i l j o se o k r e n u o p re m a n je m u .&na- c in iv s i p o m ir l j iv g e s t , i o v a j tek p r i s t ig a o se p r im a k a o s to lu , na- g in juć i se da m u sap n e n e k o l i k o reč i na u h o . Š e f p o l ic i je j e na- b ra o o b rv e i o z b i l jn o z a v r t e o g l a v o m . K a d a j e o va j d ru g i p o z d ra - v io 1 o t i š a o , K a m p i l jo j e p o g l e d a o u d o n H a im e a .

- U p ra v o se ra sp rš i la i n a š a p o s le d n ja n a d a - o b a v e s t i o ga je u tu č e n o . - V a š e g p r i ja te l ja K a r s e le s a v iše n iš ta ne bo li .

H a im e A s ta r lo a je d o p u s t io d a m u ru ke p a d n u u k r i lo i za- d i ž a o je d a h . N je g o v e s ive o č i . o i v ič e n e b o r a m a , su se p r ik o v a le za n j e g o v o g s a g o v o rn ik a .

- M o l im ?

P o l ica jac j e sa s to la u z e o o lo v k u , p o lo m iv š i j e r u k a m a . O n - da Je p o k a z a o d v a pa rč e ta u č i te l ju m a č e v a n j a , k a o d a to im a ne- k o z n a č e n je .

- K a rse le s j e u p ra v o p r e m in u o u b o ln ic i . M oji a g e n t i n isu u sp e l i da m u i z v u k u n i je d n u re č , j e r n ije u s p e o d a p o v ra t i r a z u m : u m r o j e lud o d s t raha - r ib l je oči p r e d s ta v n ik a v las t i su i z d rž a le p o g le d d o n H a im e a . - S a d a , g o s p o d in e A s ta r lo a , vi s te pos ta l i j e d in a n e d i r n u ta k a r ika lan ca .

K a m p i l jo j e tu z a s ta o i i s k o r i s t io p a rč e p o lo m l je n e o lo v k e da se p o č e š e i sp o d pe r ik e .

- Da sam u vašo j kož i - d o d a o j e , sa h la d n o m iro n i jo m - ne blh se su v is e o d v a ja o o d tog d r a g o c e n o g š ta p a sa m a č e m .

GLAVA OSMA Borba golom oštricom

U borbi gotom oštricom ne smeju vladati ista praviUt, i ne sme se propustiti nijednii

okolnost koja vas navodi na odbranu, a kojane sme biti u suprotnosti sa zakonima časti.

S k o r o d a je o tk u c a lo četir i k a d a je iz a ša o iz po l ic i je . T o p lo - ta je b i la n e p o d n o š l j iv a , i z a u s ta v io se n a iz v e sn o v re m e ispod z a k lo n a o b l iž n je k n j iž a re . z a m iš l j e n o p o s m a t r a ju ć i k oč i je ko je su p ro la z i le s rc e m M a d r id a .

Je d a n lu ta ju ć i p ro d a v a c m le k a o d b a d e m a o g l a š a v a o je svoju robu na n e k o l ik o k o ra k a od n je g a . H a im e A s ta r lo a se p r im a k a o k o l i c im a i z a t ra ž io je d n u č a šu ; m le č n i n a p i ta k m u je o s v e ž io gr- lo sa p ro la z n im o s e ć a je m o la k š a n ja . Po n a j ja č e m s u n c u , j e d n a Ci- g a n k a je iš la n u d e ć i buke te k a r a n f i la , sa b o s o n o g im d e te n c e to mp r i l ju b l je n im uz c rn u su k n ju . M a le c k i je p o č e o da trči uz jed a no m n ib u s k o j i j e p ro la z io n a t rp a n p r e z n o je n im p u tn ic im a ; o te ran v o z a č e v im b ič e m . v ra t io se sv o jo j m a jc i s rču ć i g la s n o ba le .

S u n c e je č in i lo da le lu ja ju p lo č ic e k a ld r m e . U čite l j m a č e v a - n ja je s k in u o šeš ir da bi o b r i s a o z n o j sa če la . O s ta o je t a m o jos iz v e s n o v r e m e , ne p ru ž a ju ć i k o ra k . Z a is ta nije z n a o gde da ide.

M is l io je d a se uputi u k a f a n u . ali n i je ž e le o da o d g o v a r a na p i ta n ja k o ja će m u . bez s u m n je , n je g o v i d ru g a r i pos tav l ja t i u ve- zi sa o n im š to se de s i lo u K a r s e le s o v o j k u ć i . S e t io se d a nije is-

l c'jtc/j mačc vanja

p o š to v a o svo je o b a v e z e p r e m a u č e n i c im a , i o v a m i s a o g a je iz- g l e d a više oz lo v o l j i l a n e g o išta d r u g o š to se d e s i lo tih d a n a . Z a - k l ju č io je da je sa d a bi lo n a jp r e č e n ap isa t i im p i s m a sa n e k o m v rs to m izv in jen ja . . .

N e k o od b e sp o s l ič a ra ko j i su u g r u p a m a n a o k o lo r a z g o v a ra l i iz g le d a da ga j e p o s m a t r a o . R a d i lo se o m la d o m č o v e k u , s k r o m - no o b u č e n o m , sa iz g le d o m r a d n ik a . K a d a se H a im e A s ta r lo a za- g l e d a o u n je g a , o v a j j e s k lo n io p o g le d . p o tp u n o se p r e d a ju ć i raz- g o v o ru koji j e v o d io sa o s t a lo m č e tv o r i c o m koji su bili p o r e d n je- g a , na ćošku Puta sv e to g H e r o n i m a . U či te l j j e o p r e z n o i sa ne- p o v e re n je m isp i t iv a o iz g le d n e z n a n c a . D a li j e b io pod p r i s m o - t r o m ? N jego v po če tn i s t rah je u s tu p io m e s to in t im n o j Iju tnji na s a m o g sebe. Is t ina je b i la d a je v id e o s u m n j iv c a u s v a k o m pro - la z n ik u . u b icu u s v a k o m licu sa k o j im bi se su s r e o i. iz p rv o g ili d r u g o g ra z lo g a , iz d rž a v a o j e n j ih o v p o g le d .

N apus t i t i s vo ju k u ć u . izać i iz M a d r id a . T a k a v j e b io K a m p i - Ijov save t . Spas i t i se . P o b e ć i , j e d n o m reč ju . P o b e ć i . R a z m is l i o je m a l o o to m e a n e r a s p o lo ž e n je u n je m u j e n a ra s ta lo . D o đ a v o l a , b io je je d in i z a k l ju č a k d o k o g a j e m o g a o d o ć i . N e k a sv i idu d o đ a v o l a . B io je v e ć su v iš e s ta r da bi se s k r iv a o k a o z ec . O s im to- g a , b i lo j e su v iše p o n i ž a v a ju ć e u o p š te r a z m a t ra t i tu m o g u ć n o s t . N je g o v ž iv o t j e b io d u g i pu n i sk u s ta v a ; s k u p io j e d o v o l jn o u sp o - m e n a da bi o n je m u m o g a o d a d o s a d a d o n e s e s u d . Z a š t o sa d a na k ra ju m e n ja t i p re d s ta v u k o ju je u s p e o d a s a č u v a o s a m o m se- bi . p r l ja juć i j e n e č a s n im b e g o m ? U s v a k o m s lu č a ju . n i je z n a o od k o g a ili od č e g a t reba da bež i . N ije b io r a s p o lo ž e n d a p r o v e d e o n o š to m u je o s ta lo o d ž iv o ta u s ta ln o m s t r a h o v a n ju , u z m ič u ć i p re d sv a k im n e p o z n a t im l ic e m . I im a o je v eć p re v iš e g o d in a na sv o j im le đ im a da bi z a p o č e o n o v ž iv o t na n e k o m d ru g o m m e s tu .

S v r e m e n a na v r e m e . v r a ć a o se taj m u č n i bol u d u š i ko j i se ja v l j a o svaki pu t k a d a bi se se t io o č i ju A d e le d e O te r o , i sk r e n o g o s m e h a m a r k iz a od A lu m b r e s a . u ž a r e n o g l ica j a d n o g K a rse le sa . . . R e š io je da ne d o p u s t i d a n a d i r u o v im m i s l i m a , k o je su p re t i le d a g a bace u m e la n h o l i ju i u z n e m i r e n o s t , k ro z k o je se n a z i r a o

212 Arturo Fcrcs Reverte

s trah ko ji je u poče tku o d b i ja o da p r izna . Nije im a o ni te go d i- ne ni taj k a ra k te r da o se ć a strah od bi lo č e g a , re k a o je seb i . S m r t j e b i la n a jg o re što je m o g lo d a g a sn a đ e , i b io je s p re m a n da se s a n jo m su o č i . I ne sa m o to , p o m is l io je sa i s t insk im z a d o v o l j - s t v o m . U s tva r i , već jo j se su p ro ts ta v io os ta juć i č v rs to na n oga - m a to k o m p re th o d n e noći u je d n o j b e z n a d n o j b orb i , i s e ć a n je na to k a k o se p o n e o č in i lo je da za tv o r i oči už iva juć i u n e č e m u što n e ž n o m i lu je n jegov p on os . S ta r i u sa m l je n i v uk je p o k a z a o da m u j e j o š u v e k o s ta lo n e k o l ik o z u b a k o j i m a m o ž e da u jede .

N e ć e beža t i . N ap ro t iv , č e k a ć e da se sup ro ts tav i . Na mene, iz- g o v a r a o je s ta ro p o ro d ič n o g e s lo , a to je b i lo u p ra v o 0110 š to je č in io : č e k a o j e da se vra te na n jeg a . N a s m e ja o se u seb i. U v e k je s m a t r a o d a s v a k o m č ov eku treba dati p r i l iku da u m re na n o g a m a . S a d a , k a d a m u je b liska b u d u ć n o s t nud i la s a m o s taros t , s lab l jen je o r g a n iz m a , lagan o gašen je u n e k o m p r ihva t i l iš tu ili o č a jn ič k i h i tac iz p iš to l ja , H a im e A sta r loa , uči te l j m a č e v a n ja A k a d e m i je u Pa r i - z u , im a o je p re d so b o m p r i l iku d a se su d b in a loše po ig ra sa n j im , p r ih v a ta ju ć i d ra ge volje o n o š to bi d ru g i na n je g o v o m m e s tu od - baci l i sa u ž a so m . Nije m o g a o d a ide d a ih traž i , j e r nije z n a o k o su i g d e se na laze ; ali K a m p i l jo je r e k a o da će ranije ili k a sn i je o n i d o ć i k o d n jega , kao p o s le d n je n e ta k n u te kar ike u lancu . S e t io se n e č e g a š to je ranije p ro č i ta o , u j e d n o m f ra n c u s k o m ro m a n č ić u : Ako je njegova duša bila spokojna, i da se ceo svet uroti protiv njega, neće izazvati u njemu ni trunku tuge... V id e ć e ti b e d n ic i ko - l iko v red i k o ž a s ta rog uči te l ja m a č e v a n ja .

P ra v a c k o j im su k ren u le n je g o v e m is l i u č in io je d a se o s e ć a bo l je . P o g le d a o je u n a o k o lo sa i z g le d o m n e k o g a ko je i z a z iv a o n a d v o b o j c e o sve t , u sp ra v io se i p o š a o sv o jo j k u ć i , v r teć i šta- p o m . U s tv a r i , za one koji bi g a u to m tre n u tk u sre l i . H a im e A s ta r lo a je izg le d a o s a m o k a o z lo v o l jn i s ta ra c , m r š a v , o b u č e n u o d e lo k o je je izaš lo iz m o d e , b e z s u m n je u d n e v n o j še tn j i k o jo m je z a g r e v a o svo je u m o rn e ko s t i . A l i . a k o bi se z au s tav i l i d a ga p o g le d a ju . n j ih o v e oči bi sa iz n e n a đ e n je m o tk r i le sivi o d s ja j s tra- šne o d lu k e , n a o š t ren e k a o s e č iv o n je g o v ih f lo re ta .

L či/clj inćićc i anjn 21.i

V e č e ra o je k u v a n o s o č iv o i z a t im s ta v io d a p ro v r i k a fa u lon- č ić u . D ok je č e k a o d a b u d e g o to v a , i z v u k a o je j e d n u k n j ig u sa p o l ic e i s e o na p o h a b a n u so fu . T re b a lo m u j e m a l o v r e m e n a da n a d e c ita t p o d v u č e n o l o v k o m . d e s e t ili p e tn a e s t g o d in a ran i je :

Karakter čoveka se mož.e uporediti sa jesenjim prizorima: to lišće koje pada kao naše godine, to cveće koje vene kao naši sa- ti, ti ohlaci koji heze kao naše iluz.ije. ta svetlost koja slahi kao naša pamet, to sunce koje se hladi kao naše Ijuhavi, te reke ko- je se lede kao naš ž.ivot, pletu tajne niti koje nas vezuju sa na- šom sudhinom...

Proč i tao je n e k o l ik o p u ta o v e r e d o v e . p o l a k o p o k r e ć u ć i u sn e . S l ič n o ra z m iš l ja n je bi m o g lo d o b r o d a p o s lu ž i k a o e p i ta f , re k a o j e seb i . Sa i ro n ič n im g e s to m koji j e g o v o r io d a to n ik o o s im nje- ga ne bi z n a o d a r a z u m e . o s t a v io je na toj s t ran i o tv o r e n u knji- gu na sofi. M ir is ko j i j e d o la z io iz k u h in je u k a z iv a o je da j e ka- fa g o to v a ; o t i š a o je t a m o i s ip a o sebi j e d n u šo l j i cu . S a n jo m u ruc i v ra t io se u ra d n u so b u .

S m rk a v a lo se . D a n ic a je s i ja la u s a m l j e n a t a m o iza p ro z o r a , b e s k o n a č n o d a le k a . O tp i o je gu t l ja j k a fe i sp o d p o r t r e ta s v o g oca . " Z g o d a n č o v e k " , b i la je r e k la A d e la d e O t e r o . Z a t im se p r im a - k a o d o u o k v i r e n o g a m b l e m a s ta re r e g im e n te K r a l j e v s k e g a r d e , ko - ji je p r e d s ta v l ja o p o č e ta k i k ra j n je g o v e k ra tk e v o jn ič k e ka r i je re . P o re d n je g a , b i la je d i p lo m a A k a d e m i j e u P a r izu k o ja j e v eć po- žu te la od g o d in a ; v la g a m n o g ih z im a je u č in i la d a se p o ja v e mr- lje na p e rg a m e n tu . S e t io se. b e z n a p o ra , d a n a k a d a ju je p r im io od k o m is i je s a s ta v l je n e o d n a ju g le d n i j ih uč i te l ja m a č e v a n j a u E v ro p i . Stari L u s i je n d e M o n te s p a n . koji je s e d e o sa d ru g e stra- ne s to la , g l e d a o je s v o g u č e n ik a sa is t in sk im p o n o s o m . „ U č e n ik je p r e v a z iš a o u č i te l ja ' , reć i će m u k a sn i je .

P o m a z io j e v r h o v im a p rs t i ju m a lu k u t i ju u k o jo j je b i la raši- rena lepeza ; to j e b i lo sve š to m u je o s ta lo o d že n e z b o g k o je je j e d n o g d a n a n a p u s t io Pa r iz . G d e li je m o g la da b u d e s a d a ? B ez

214 Arturo / ’crcs Kcvcrtc

s u m n je , b ila je ča sn a s ta r ic a , jo š uvek u v a ž e n a i s la tk a , g leda la j e k a k o jo j rastu unučić i d o k j e , vezuć i n eš to ru k a m a k o je su bi- le n e k a d a tako lepe, n e g o v a la sk r iv e n u nos ta lg i ju sv o je m la do s t i . Ili m o ž d a ča k ni to; m o ž d a je j e d n o s t a v n o z a b o ra v i la uč i te l ja m a- č e v a n ja .

T a m o , m a lo da l je . na z id u , v is i le su b ro ja n ic e o d d rv e ta , zr- na i s t rošen ih i pocrne l ih od u p o t re b e . A rm e l i ja B e sk o s de A sta r - loa . u đ o v ic a h e ro ja ra ta pro t iv F ra n c u z a , d rža la je tu b ro jan ic u u ru k a m a d o d a n a svo je sm r t i , i nek i p o b o ž n i rođak ju je kasn i je p o s la o n je n o m sinu . P o s m a t ra n je b ro ja n ic e je iz a z iva lo u H a im e u A s ta r lo i p o s e b n o o sećan je : s eć a n je na c r te l ica svo je m a jk e izbri- sa le su g o d in e ; sada nije m o g a o d a je se seti . S a m o je z n a o da je b i la le p a , i s a č u v a o je se ć a n je na d o d i r f in ih i n e žn ih ru k u ko- je su ga m i lo v a le po kosi k a d a je b io d e č a k , i p u ls i ra n je top lo g v ra ta u koji bi z a ro n io l ice k a d a je m is l io da pati . T a k o đ e je sa- č u v a o u s ećan ju je da n p r iz o r p o t a m n e o k a o s ta ra s lika: o b r is nag- n u te ž e n e , k o ja ra sp iru je va t ru u v e l ik o m k a m in u koji j e c rv e n - k a s t im o d s ja j im a p re k r iv a o z id o v e ta m n o g sa lon a i s p u n je n o g sen- k a m a .

U č i te l j m a č e v a n ja je na l io šo l ju k a fe , o k re ć u ć i leđa u s p o m e - n a m a . O s ta o je d u g o v r e m e n a n e p o k r e ta n , b e z i jedne d ru g e m is l i k o ja bi m u p o re m e t i la m ir ko j i j e v la d a o u n je g o v o j d u š i . O n d a je s p u s t io šo l j icu na s to , o t i š a o d o k o m o d e i o tv o r io je d n u t i o k u , v a d eć i iz n je v e l iku p l jo s n a tu k u t i ju . O tv o r io je b ra v ic e i iz v a d io t ežak p r e d m e t uv ijen u m a r a m u . K a d a ju je r a z m o ta o , p o ja v io se p i š to l j - r e v o lv e r Lef'ošo sa d r v e n o m d rš k o m u ko ju je s ta ja lo pet m e ta k a v e l ik o g ka l ibra . Iako j e p o s e d o v a o to o ru ž je , p o k lo n j e d - n o g k l i jen ta , o d pre pet g o d in a , n ik a d a nije p o ž e le o d a g a upo- t reb i . N je g o v i m ora ln i p r in c ip i su se protiv il i up o treb i v a t r e n o g o r u ž ja . k o je je sm a t ra o k u k a v ič k im n a č in o m d a se n e k o ub i je iz d a l j in e . M e đ u t im , o v o m p r i l ik o m , o k o ln o s t i su d o z v o i j a v a le da o s ta v i p o s tran i i zv esn e sk ru p u le .

S ta v io je r e v o lv e r na s to i p o č e o d a ga p a ž l j iv o p u n i , u b a c u - jući po je d n u čauru u sv a k i o tv o r b u b n ja . K a da je z a v r š io o v u

Učitclj mačcvanju

o p e ra c i ju , o d v a g a o je o ru ž je d rž e ć i g a na d la n u ru k e a za t im ga p o n o v o o s ta v io na s to . P o g le d a o je o k o lo p o d b o č iv š i se , o t iša o je d o fo te l je i o k r e n u o je ta k o da je g l e d a la ka v ra t im a . P r im a k a o je s toč ić i s ta v io na n je g a p e t ro le j sk u l a m p u i j e d n u ku t i ju šibi- ca . N a k o n jo š j e d n o g k ra tk o g p o g le d a , k o j im j e p r o v e r io da li je sve u r e d u , p o č e o je u kuć i d a gas i j e d n u z a d r u g o m la m p e na g a s . sa i z u z e tk o m o n e k o ja je g o re la u m a lo m p r e d s o b l ju k o je se na la z i lo iz m e đ u u la z n ih v ra ta i v ra ta r a d n e s o b e : n a o v o j je od- luč io d a u v u č e fi t i l j , sve d o k nije b a c a la s la b u p la v ič a s tu sv e t lo s t k o ja je o s ta v l ja la p re d s o b l j e u p o lu ta m i a s o b u p o tp u n o m r a č n o m . O n d a je i z v a d io iz k o r ic a tj. š ta p a m a č , u z e o j e r e v o lv e r i s tav io o b a na s toč ić sm e š te n n a s p r a m fo te l je . S ta j a o j e j e d n o v r e m e ta- k o u m r a k u . p o s m a t r a ju ć i u č in a k i i z g le d a o j e z a d o v o l j a n . O n d a j e o t i š a o u p re d s o b l j e i s k in u o r e z u sa v ra ta .

Z v iž d a o je k ro z z u b e k a d a je p ro la z io u k u h in ju d a n ap u n i je d a n vrč k a f o m iz lo n c a . i d a u z m e u s p u t č i s tu šo l j ic u . S a t im e u ru k a m a d o š a o j e d o lo te l j e , s ta v io sv e na s to , p o re d l a m p e , ši- b ic a , re v o lv e ra 1 š t a p a - m a č a . U p a l io j e o n d a p e t ro le jk u o s tav l ja - ju ć i v r lo k ra ta k fi t i l j , n a p u n io j e šo l j icu k a f o m , i p r in o se ć i j e usti- m a , s p r e m io se d a č e k a . N i je z n a o k o l ik o j e sa t i ; ali b io je s igu- ran da će , u b u d u ć e , n j e g o v e no ć i biti v r lo d u g e .

Z a tv a ra le su m u se o č i . N a p r a v io j e p o k r e t g l a v o m i o se t io j e n a p e to s t i bo l u po t i l jk u . Z a t r e p t a o j e , r a s t r e s e n . Pri p r ig u šen o j sv e t lo s t i p e t r o le jk e sa s p u š te n im f i t i l je m i s p r u ž io j e ru k u ka vrču sa k a fo m i s ip a o m a lo u šo l j ic u . I z v a d io je sa t iz d ž e p a d a bi po- g le d a o ka z a l jke : d v a i p e tn a e s t u ju t ro . K a fa j e b i la h la d n a , ali je p o p io j e d a n g u t l j a j , n a p ra v iv š i g r im a s u . T i š in a o k o n je g a bila je p o tp u n a i p o m i s l i o j e , n a k o n s v e g a , d a on i m o ž d a n e će ni doć i . N a s to č ić u , r e v o lv e r i g o la o š t r ic a su baca l i m a t o d s ja j od lam pe na pe t ro le j .

Z v u k n e k e k o č i je k o ja j e p ro la z i la u l ic o m d o p i r a o je k roz o tv o r e n p r o z o r i p r iv u k a o m u je p a ž n ju za i z v e s n o v re m e . Z a u -

2 /?

21(i Aituro Peres Rcvcrte

s tav io je d i san je d ok je o s lu š k iv a o . ose t l j iv na n a jm a n j i šu m ko- ji bi u k a z iv a o na o p a sn o s t , i o s ta o je tak o d o k se z v u k nije uda- lj io niz u l icu , nes ta juć i u da l j in i . D rugi pu t m u se u č in i lo d a ču - je šk r ip a n je s te p e n ic a i d rž a o je d u g o oči p r i k o v a n e z a p la v ič a - stu p o lu ta m u p red so b l ja , dok m u je d e s n a ru k a d o d i r iv a la d ršk u re v o lv e ra .

Je d a n m iš je š e ta o po ravn o j tavan ic i . P o d ig a o j e oči ka pla- f o n u , s luša juć i ne ž n e ko ra k e m a le ž ivo t in je k o j im a se k re ta la iz- m e đ u g re d a . P ro š lo je n e k o l ik o d a n a k a k o je n a m e r a v a o da je u lo- v i , i sa tim c i l je m je p r ip re m io par m iš o lo v k i u k u h in j i , po red o tv o ra o d m a h d o o d ž a k a ko j im j e še tač z n a o d a vrš i n o ć n e upa- de u špa jz . B ez su m n je , rad i lo se o p r e p r e d e n o m m iš u , j e r bi se uvek p o ja v l j iv a o izg r ic k a n sir po re d n a p r a v e , a da ž ič a n e z a m k e n isu s t iza le da o b a v e p o sa o . O č i to da je ov a j g lo d a v a c im a o ta- l en ta , ko j i je p r e d s ta v l ja o raz l iku iz m e đ u o n ih ko j i love i koji su u lo v l je n i . I. s lu ša juć i g a k a k o k liz i p o ta v a n ic i , uč i te l j m a č e v a n ja se o b r a d o v a o š to jo š uvek nije u sp e o da g a u lov i . N je g o v o m a lo d ru š tv o , t a m o g o re , u b la ž a v a lo je s a m o ć u d u g o g č e k a n ja .

Č u d n e s l ike su m u se v r z m a le po g lav i , k o ja j e b i la u s tan ju n a p e to g p o lu s n a . T r i pu ta je p o v e r o v a o da je v id e o o b r is n e č e g a u p re d so b l ju i u sp ra v io bi se u p la še n o . i sva tri p u ta se p o n o v o o p ru ž io u fo te l j i , n a k o n š to se u v e r io d a su ga n je g o v a č u la p reva - r i la . U b l iz in i , sat S v e to g H in e s a je o tk u c a o p r v o č e tv r t in e a za- tim tri o tk u c a ja .

O v a j pu t nije b i lo ni n a jm a n je su m n je . N e š to je o d je k n u lo na s te p e n iš tu , k a o p r ig ušen k o ra k . N a g a o se naprecl v e o m a p o la k o , u s re d s re đ e n d o z a d n je g d e l ić a sv o g b ića na p a ž l j iv o s lu ša n je . N e- š to se o p r e z n o k re ta lo sa d ru g e s trane v ra ta . Z a d r ž a v š i d a h , sa g r lo m s te g n u t im od n a p e to s t i . u g a s io je sv e t lo s t p e t ro le jk e . Jedi- na sv e t lo s t j e sad a bi la o n a p r ig u š e n a iz p re d s o b l j a . N e u s ta juć i . u z e o je r e v o lv e r u d e sn u r u k u . p o v u k a o je o r o z p r ig u š iv š i zvuk

Učitelj mačcvunju 217

t ak o š to je s ta v io piš to l j m e đ u n o g e i, sa la k to v im a n a s lo n je n im na s to , n a n i š a n io je ka v ra t im a . N i je b io d o b a r s t re lac iz p iš to l ja ; ali sa o v e ra z d a l j in e b i lo je t e š k o p r o m a š i t i . A u b u b n ju je b i lo pet m e ta k a .

I z n e n a d i lo g a j e k a d a je č u o l a g a n o k u c a n je n a v ra t im a . Bi- lo je n e u o b ič a je n o , r e k a o je se b i , da n e k i u b ic a t raž i d o z v o lu da uđe u k u ć u s v o je ž r tve . O s ta o j e n e p o k r e t a n i tih u t a m i . č e k a ju - ć i. M o ž d a su h te li d a p ro v e r e d a li s p a v a .

P o n o v o je o d j e k n u lo k u c a n je , m a l o j a č e , a li be z p re te ra n e sn a g e . B i lo je j a s n o da ta ja n s tv en i p o s e t i l a c n i je ž e le o da p ro b u - di k o m š i j e . H a im e A s ta r lo a p o č e o je d a se o s e ć a u z b u đ e n o . O č e - k iv a o je d a će p o k u š a t i da u đ u n a s i lu , ali ne d a će n e k o k u c a - ti na v ra ta u tri u ju t ro . U sv a k o m s lu č a ju ih je o s t a v io o tk l ju č a - na , i d o v o l j n o je b i lo pr i t i snu t i k v a k u d a bi se o tv o r i la . S a č e k a o je d o k je z a d r ž a v a o v a z d u h u p lu ć im a , d rž e ć i č v r s to r e v o lv e r , sa k a ž ip r s to m koji j e d o d i r iv a o o k id a č . K o g o d da je b io , ući će .

Z a č u o se m e ta ln i z v u k . N e k o j e p o m e r a o k v a k u . Č u lo se b la - g o c v i l je n je v ra ta p re k o ša rk e . U č i te l j j e p u s t io d a p o la k o izađe v a z d u h iz n je g o v ih p lu ć a . p o n o v o j e d u b o k o u d a h n u o i o p e t za- d r ž a o d a h . N je g o v k a ž ip rs t j e j a č e p r i t i s n u o o k id a č . P u s t ić e da p r i l ik a d o đ e d o p o lo v in e p r e d s o b l j a , a o n d a će d a ispali h i tac .

- D o n H a i m e ?G la s je z v u č a o k a o ša pa t , u p i tn o . L e d e n a j e z a j e o b u z e la sr-

ce u č i te l ja m a č e v a n ja i p ro š i r i la se n j e g o v im v e n a m a , ledeć i m u u d o v e . O s e t io je k a k o n je g o v i p rs t i p o p u š t a ju p r i t i s a k , k a k o j e re- v o lv e r p a o n a s to . J e d n u ru k u j e p r i n e o č e lu d o k je u s ta ja o , u k o č e n k a o leš . J e r o va j b la g o p r o m u k a o g la s , sa n e z n a tn im stra- n im a k c e n t o m , ko j i j e d o la z io iz p r e d s o b l j a , b io j e g la s iz g u s te m a g le O n o g s v e ta . N ije b io ničij i d r u g i d o g la s A d e le de O te ro .

V id e o se o b r i s ž e n sk e f ig u re u p la v ič a s to j p o lu t a m i . k o ja se z a u s ta v l ja la na p ra g u s a lo n a . Č u lo se l a g a n o š u š k a n je h a l j in e i po - to m je p o n o v o o d j e k n u o glas:

- D o n H a im e ?

218 Arturo Fercs Keverte

O v a j je i s p ru ž io ru k u , i p ipa juć i p o t ra ž io š ib ice . U p a l io je j e d n u , i m a l i p l a m e n j e s tv o r io ig ru s ve t lo s t i i s e n k e k o ja je iz- op a č i la n je g o v e u k o č e n e cr te lica . Prsti su m u d rh ta l i k a d a je pa-lio p e t ro le jk u i p o d i z a o je uv is d a bi o sv e t l io p o ja v u k o ja ga jeu p r a v o n a s m r t u p la š i la .

A d e la d e O t e r o je i da l je n e p o k r e tn o s ta ja la n a v ra t im a . sa ru k a m a u s k u t im a s v o je c rne ha l j in e . Im a la je šeš ir o d c rn e trske sa t r a k a m a t a k o đ e c r n i m , i no s i la je k o s u d ig n u tu na po t i l jku . Iz- g le d a la je u p l a š e n o i n e s ig u rn o , k a o r a z u z d a n a d e v o jč ic a k o ja se iz v in ja v a z b o g t o g a š to se v rać a k uć i u n e p r i s to jn e sa te .

- V e r u je m d a v a m d u g u je m o b ja š n je n je , m a e s t ro .H a im e A s ta r lo a je p ro g u ta o p l ju v a č k u d o k je o s ta v l ja o petro-

le jku na sto. K ro z n je g o v u g lavu je p roš la s l ika d rug e ž en e . una- k a ž e n e , na m e r m e r n o m stolu m r tv a č n ic e , i p o m is l io je d a m u , u stvari , A d e la d e O t e r o du g u je da leko v iše o d o b ič n o g ob jašn jen ja .

D v a p u ta je o t v o r i o us ta d a g o v o r i . ali su reč i od b i ja le da p re đ u p re k o n j e g o v ih u s a n a . O s ta o je t a k o , n a s lo n je n n a iv icu sto- la, g l e d a ju ć i k a k o m u se m la d a ž e n a p r ib l i ž a v a n e k o l ik o k o ra k a d o k jo j k r u g s v e t l o s t i n i je d o š a o u v is inu g rud i .

- D o š la s am s a m a , don H a im e . M o ž e te li d a m e s lu ša te?G la s uč i te l ja m a č e v a n j a z a z v u č a o je k a o p r ig u š e n o p iš ta n je .- M o g u d a s l u š a m .O n a se p o m e r i l a l a g a n o ta k o da jo j j e sv e t lo s t p e t ro le jk e do-

p r la d o b r a d e , u s t a i m a l o g o ž i l jk a na sa s ta v u u sa n a .- T o je d u g a p r ič a . . .- K o j e b i la r n r t v a že n a ?N a s ta la je t i š i n a . U s ta i b ra d a su se p o v u k le iz k ru g a sve t lo -

sti.- Im a j te s t r p l j e n j a , d o n H a im e . S v e u svo je v r e m e - g o v o r i -

la j e v r lo m i r n i m , s l a tk im g la s o m sa o n im p o m a lo p r o m u k l im to- n o m koji je b u d io t a k o p ro t iv re č n a o s e ć a n ja u s t a ro m u č ite l ju m a - č e v a n ja . - I m a m o s v e v re m e o v o g sve ta .

H a im e A s t a r l o a j e p ro g u ta o p l ju v a č k u . P la š io se d a će se preili k a sn i je p r o b u d i t i , z a tv o r i t i oč i za t r e n u ta k i, k a d a ih b u d e o tvo-

UčJtelj mačevanja 219

rio p o n o v o , u v e r ić e se da A d e la d e O te r o n ije tu . D a n ik a d a tu n ije ni b ila .

J e d n a n je n a ruka se p o la k o p o m e r i l a ka sv e t lu . r a š i r e n ih pr- s t i ju , k a o d a n e m a š ta d a k r i je .

- D a bis te r a z u m e l i o n o š to s a m d o š la d a v a m k a ž e m . d o n H a im e , m o r a m se vrati t i p u n o v r e m e n a u n a z a d . N a n e š to š to je b i lo p re d e se t g o d in a , m a n je -v i š e - s a d a jo j j e g las z v u č a o b ez - iz r a ž a jn o , d a le k o . U čite l j m a č e v a n j a ni je m o g a o da jo j v id i o č i , ali ih je z a m iš l j a o o d s u tn e , p r i k o v a n e za n e k u ta č ku u b e s k o n a č - nos t i . Ili j e m o ž d a , p o m is l io j e k a s n i j e , p o s m a t r a la n j e g o v o lice p ro u č a v a ju ć i n a n je m u o d r a z o s e ć a n j a p ro b u đ e n ih p r ič o m k o ju je p r ič a la . - U to v r e m e , j e d n a m la d a d e v o jk a je d o ž iv e la j e d n u le- pu I ju b av n u p r ič u . J e đ n u p r ič u o v e č n o j l ju bav i . . .

Z a ć u ta la j e n a t r e n u ta k , k a o d a o d m e r a v a reč i.- V e č n a I jubav - p o n o v i la j e . - D a u p r o s t im o , z a o b ić i ć u de -

ta l je ko j i bi v a m m o g l i d e lo v a t i n e u k u s n o , re k a v š i d a se le p a l ju- b a v n a p r ič a z av r š i la še s t m e s e c i k a s n i j e u j e d n o j s t r a n o j z e m l j i , j e d n o g z im s k o g p o p o d n e v a , n a o b a l a m a j e d n e re k e sa č i j e g izvo - ra se d iz a la m a g la , u s u z a m a i p o t p u n o j s a m o ć i . T e s iv e v o d e su o č a r a v a le d e v o j k u , z na te li? T o l i k o su j e o č a ra v a le da j e r a z m i - š l ja la da p o t raž i u n j im a o n o š to p e s n ic i z o v u s la d a k m i r z a b o r a - va . . . K a o š to v id i te , p rv i d e o m o j e p r i č e im a izg led r o m a n č i ć a . J e d n o g p r i l i č n o g j e f t in o g r o m a n č i ć a .

A d e la de O te r o je n a p r a v i la p a u z u , s m e ju ć i se s v o j im a l to m , b e z r a d o s t i . H a im e A s ta r lo a n i je se p o m e r io ni j e d a n p e d a l j i n a - s ta v io je d a s lu ša u tiš in i .

- T a d a se to d e s i lo - n a s ta v i l a j e . - K a d a j e m la d a ž e n a re- š i la d a p ro b i je svo j v lasti t i z id o d m a g le , u ž ivo tu se p o j a v io d ru - g i č o v e k . . . - z a u s ta v i la se na t r e n u ta k ; n jen g la s j e p o s ta o s k o r o n e p r im e t n o n e ž n i j i , i o v o je b io j e d in i p u t k a d a je u b la ž i la h la d - n o ć u sv o g p r ip o v e d a n ja . - J e d a n č o v e k ko j i j e , ne t ra ž eć i n iš ta z a u z v r a t , p o d s ta k n u t s a m o o s e ć a j e m sa m i lo s t i , b r in u o o d e v o jč i - ci i z g u b l je n o j n a o b a la m a s ive r e k e , i s c e l io n je n e ra n e i v r a t io jo j o s m e h . P r e tv o r io se u o c a k o g a n ik a d a n i je u p o z n a la , u b ra ta k o -

220 Arturo Peres Keverte

ga n ik a d a ni je im ala , u m u ž a k o g a n ik a d a neće im ati i koji se , d o v o d e ć i sv o ju p le m e n i to s t do k r a jn o s t i , n ik a d a nije u s u d io da jo j n a m e tn e n e k a svo ja p ra va k o ja bi m u m o ž d a i p r ip a d a la k a o ta- k v o m . . . R a z u m e te li šta p r ič a m , d o n H a im e ?

U č i te l j m a č e v a n ja i da lje n i je v id e o n je n e oči ali j e z n a o da ga A d e la de O te r o p a ž l j ivo g le d a .

- P o č in je m da r a z u m e m .- S u m n ja m da ste r a z u m e l i u p o tp u n o s t i - p ro k o m e n ta r i s a la

j e ta k o t ih im g la so m d a je do n H a i m e v iše na s lu t io n e g o č u o nje- ne reč i . U s le d i l a je d u g a t i š ina , sve d o k uč i te l j m a č e v a n ja nije već p o č e o d a se plaši da m la d a ž e n a n e ć e nas tav i t i s vo ju pr iču ; ali s l e d e ć e g t re n u tk a o n a je p o n o v o p r o g o v o r i l a . - T o k o m go d i- n a , o v a j č o v e k se p o sv e t io to m e d a o b l ik u je je d n u n o v u ž e n u . m n o g o ra z l ič i tu od d e v o jč ic e k o ja je d rh te ć i p o s m a t r a la tok re k e .1 n a s t a v io je d a to rad i ne t ražeć i n iš ta za uzv ra t .

- A l t r u i s t a , bez su m nje .- M o ž d a i n ije , don H a im e . M o ž d a i n i je - izg le d a lo je da

se z a u s ta v i l a za t ren u tak , k a o d a r a z m iš l j a o p i ta n ju . - P re tp o s ta - v l ja m d a je tu b i lo n eš to v iše . U s tv a r i , n je g o v o p o n a ša n je nije b i lo l i š e n o e g o iz m a . . . R a d i lo se m o ž d a o z a d o v o l j s tv u s tv a ra n ja v la s t i to g d e la , o p o n o su da se o se t i j e d n a v rs ta p o s e d o v a n ja ne o tv o r e n o g ali ko je je n e g d e u n e k o m d e lu n je g a t repe r i lo . 'T i si n e š to n a j l e p š e što sam s tv o r io ’ , r e k a o je j e d a n p u t . M o ž d a je to b i lo ta č n o , j e r nije ž a l io n iš ta d a u lo ž i u taj p o sao : ni n a p o ra , ni n o v c a , ni s t rp l jen ja . B ilo je lepe o d e ć e , uč i te l ja p le s a , j a h a n ja . m u z ik e . . . M a č e v a n ja . D a , don H a im e . T a d e v o jč ic a , n e o b ič n im hi- r o m p r i r o d e , im a la je j e d a n u ro đ e n ta le n a t , b i la je n a d a re n a za m a č e v a n je . . . J e d n o g d a n a , z b o g sv o j ih p o s lo v a , taj č o v e k je b io p r in u đ e n d a se vrati u d o m o v i n u . U h v a t io je d e v o jk u za r a m e n a , o d v e o je p r e d o g le d a lo i n a te ra o je d a se g led a u n je m u d u ž e vre- m e n a . - L e p a si i s lo b o d n a - r e k a o jo j j e . - P o g led a j se d o b ro . T o m i je n a d o k n a d a . - O n je b io o ž e n j e n , im a o je p o ro d ic u i oba - v e z e . Ali j e b io sp re m a n da na s ta v i d a n a d g le d a svo je d e lo , upr- k o s s v e m u . P re n e g o što je o t i š a o , p o n u d i o jo j je na p o k lo n ku-

Učitc■// lmiče vaniu 221

ću u ko jo j je m o g la p r ik la d n o d a ž iv i . I iz d a le k a , n jen d o b r o č i - n i te l j je n a s ta v io b r iž n o d a bd i n a d n jo m ta k o da jo j n iš ta nije fa l i lo . T a k o je p ro te k lo s e d a m g o d in a .

Z a ć u ta la j e na t r e n u ta k , a z a t im p o n o v i l a “ s e d a m g o d i n a " ti- h im g la so m . R e k av š i to , p o m e r i l a se m a l o i k r u g sve t lo s t i j e o s v e - t l io n jen o te lo d o k ni je d o š a o d o l ju b ič a s t ih o č i ju , k o je su s i ja le o d r a ž a v a ju ć i t r e p e ra v p la m e n p e t r o le jk e . O ž i l ja k p o r e d u s n e je na- s ta v io na n j im a d a o c r t a v a n jen n e iz b r i s iv z a g o n e ta n o s m e h .

- V i, don H a im e , v e ć z n a te k o je b io taj č o v e k .U čite l j m a č e v a n ja je z a t r e p ta o i z n e n a đ e n o i b io j e n a iv ic i da

iz raz i g la sn o s v o ju z b u n je n o s t . J e d a n i z n e n a d a n im p u l s m u j e po - s a v e to v a o , m e đ u t i m , da se u z d r ž i o d b i lo k a k v o g k o m e n t a r a . iz s t r a h a da će ta k o p re k in u t i tok i s p o v e s t i . O n a ga je p o g l e d a l a , k a o d a p ro c en ju je n je g o v o ć u ta n je .

- Na dan n j ih o v o g r a s t a n k a - n a s ta v i l a j e n a k o n k r a tk o g v re - m e n a - d e v o jk a j e m o g la d a i sk a ž e d o b ro č in i t e l ju v e l ič in u s v o g d u g a p r e m a n je m u s a m o j e d n o m re č e n ic o m : ‘A k o ti j e d n o g d a n a b u d e m t r e b a la , z o v i m e . M a k a r to z n a č i lo d a t re b a ići i u pa - k a o ’ ... S ig u rn a s a m , m a e s t r o , d a s te im a l i p r i l iku d a u p o z n a t e ka- r a k te r te ž e n e , ne b is te s m a t ra l i o v e reč i n e p r i l i č n im z a u s ta j e d - n e ž e n s k e o so b e .

- I z n e n a d i lo bi m e d a j e d r u g a č i j e - p r i z n a o j e d o n H a im e . O n a je n a g la s i la o s m e h i I a g a n o o d m a h n u l a g l a v o m , k a o d a je u p r a v o ču la p o h v a ln i g o v o r . U č i te l j m a č e v a n j a je p r e š a o r u k o m p r e k o č e la , h la d n o g k a o m e r m e r . K o c k i c e su p o č e le d a se uk la - p a ju s p o ro i b o ln o .

- I t ako j e d o š a o d a n - d o d a o je - k a d a je z a t r a ž io d a o de - te u pa ka o . . .

A d e la de O te r o ga j e p o g l e d a l a i z n e n a đ e n a t a č n o š ć u n je g o - v o g k o m e n ta r a . D ig la j e ru k e i sk lo p i la ih l a g a n o , t iho m u ap la - u d ira ju ć i .

- O d l i č n a d e f in ic i ja , d o n H a im e . O d l ič n a .- S a m o sa m p o n o v io v a š e reč i .

222 Arturo Feres Reverte

- U p rk o s sv e m u , o d l ič n o - n je n im g la so m je p ro v e ja v a la iro- n i ja , - d a o d e m u pakao . . . T o je o n o š to mi je t raž io d a u č in im .

- T o l i k o j e b io ve l ik i d u g ?- V e ć sam v a m rek la d a je d u g b io o g r o m a n .- I n ik a k o se nije m o g la izbeć i o b a v e z a ?- T a č n o . M lad a že n a je d o b i la o d tog č o v e k a sve š to je im a -

la. I o n o š to je najvažnije : sve š to j e o n a b ila . N iš ta š to bi uč i - n i la za n je g a ne bi se m o g lo u p o re d i t i sa o n im š to je o n u nju u lo ž io . . . A li d o p us t i te da n a s ta v im . Č o v e k o k o m e p r i č a m o zau - z im a o je v a ž n u poz ic i ju u j e d n o m v e l ik o m p r e d u z e ć u . Iz r a z lo g a k o je j e l a k o p o g o d i t i , u v u č e n j e u o d re đ e n u p o l i t ičku ig ru . Ig ra j e b i la v r lo o p a s n a , do n H a im e . N je g o v i m a te r i ja ln i in te res i su ga d o v e l i do t le d a se up le te sa P r im o m i p o č in io je g re šku f in a n s i - ra ju ć i j e d a n o d n eu sp e l ih r e v o lu c io n a r n ih p o k u ša ja , koji se zav r - š io k a ta s t ro fa ln o . N a n je g o v u n e s r e ć u , b io je o tk r iv e n . T o j e p o d - r a z u m e v a lo iz g n a n s tv o , p ro p a s t . A l i n j e g o v v iso k d ru š tv e n i p o lo - ža j i iz v e sn i d o d a tn i fak to r i d o p u s t i i i su m u d a se izbav i . - A d e la de O te r o je tu nap rav i la p a u z u . K a d a je p o n o v o p ro g o v o r i l a , u n je n o m g la su je bilo m e ta ln o g p r i z v u k a , jo š č v r šć e g i b e z l ič n i je g .- T a d a j e o d lu č io d a sa ra đ u je sa N a rv a e s o m .

- I š ta je P r im u rad io k a d a je s a z n a o za izda ju?P o č e la j e da g r ic k a g o rn ju u sn u , z a m iš l j e n a , ra z m iš l ja ju ć i o

i z ra z u .- Izda ja . . .? D a , m is l im da se m o ž e ta k o n a z v a t i . - P o g le d a -

la g a je z lo b n o , k a o d e v o jč ic a k o ja sa n e k im del i ta jn u . - P r im to n ik a d a ni je sa z n a o , n a ra v n o . I j o š u v e k ne zna .

S a d a je u č i te l j m a č e v a n ja b io i s k re n o zg ran u t :- H o ć e te m i reći da ste uč in i l i sve to za j e d n o g č o v e k a k o -

ji j e b io u s tan ju da izda svo je?- Vi ne r a z u m e te niš ta od o v o g š to v a m p r ič a m - I jub ičas te

oč i su g a sa da g le d a le sa p re z i r o m . - B aš n iš ta ne r a z u m e te . Jo š u v e k v e ru je te u d obre i lo še , u p r a v e d n e i n e p ra v e d n e ra z lo g e ? . . . Š ta m i je z n a č io gene ra l Prim ili b i lo ko j i d r u g i0 D o š la sam o v d e n o ć a s da p r ič a m o č o v e k u k o m e d u g u je m sve što ja j e s a m . M o -

Učitelj mačevanja

žd a n ije b io u v e k d o b a r i o d a n p r e m a m e n i? M o ž d a je i z d a o me- ne'!... U č in i te m i u s lu g u i z a d rž i te za se be s v o ja l i c e m e r n a m o - r a ln a n a č e la , g o s p o d in e m o j . K o ste vi d a o to m e s u d i t e ?

H a im e A s ta r lo a j e l a g a n o u d a h n u o v a z d u h u p lu ć a . B io je vr- lo u m o r a n , i sa z a d o v o l j s tv o m bi d o p u s t i o s e b i d a se s ru č i na so- fu . Č e z n u o je d a s p a v a , d a se u d a l j i , s v e d e sv e n a j e d a n ru ž a n san koji će n es ta t i sa p rv im s v e t lo s t im a z o re . V e ć n i je b io čak ni s ig u ra n d a li že li d a z n a o s ta ta k p r iče .

- Š ta bi se d e s i lo k a d a bi g a o tk r i l i ? - u p i t a o je .A d e la de O te ro j e n e m a r n o o d m a h n u la r u k o m .- N eće g a n ik a d a o tk r i t i - r e k la je . - S a m o d v e o s o b e su ra-

d i le na to m e sa n j im : p r e d s e d n ik S a v e ta i m in i s t a r u n u t r a š n j ih po- s lo v a . sa k o j im je d i r e k tn o k o n ta k t i r a o . N a s r e ć u , o b o j i c a su um r- la.. . p r i r o d n o m s m r ć u . V iš e n ije b i lo p r e p r e k e k o ja bi g a sp re- č a v a la da n a s ta v i sv o j k o n ta k t sa P r i m o m , k a o d a se ni.šta nije d e s i lo . T e o r e t s k i , n i je b i lo o p a s n ih sv e d o k a .

- I s a d a , P r im i n j e g o v i p o b e đ u ju . . .N a s m e ja la se .- Da. P o b e đ u ju . I o n j e j e d a n o d o n ih k o j i f in a n s i r a ju taj po -

d u h v a t . Z a m is l i te k o je m u p re d n o s t i s a d a to d o n o s i .U či te l j m a č e v a n j a j e z a ž m u r io i k l i m n u o g l a v o m , n e m o po-

t v r đ u ju ć i . S a d a j e sv e b i lo j a s n o .- Ali im a tu neš to što ostaje da visi u va zduhu - p ro m rm lja o je.- T a č n o - p o tv r d i l a j e . - L u is d e A ja la je o s t a o d a v isi u

v a z d u h u . T o k o m s v o g p ro la s k a k ro z po l i t i č k i ž iv o t , m a r k i z j e od - ig rao v a ž n u u lo g u p o r e d s v o g u jaka V a l j e s p in a , m in i s t r a u n u tra - šn j ih p o s lo v a ko ji se p o z n a v a o sa m o j im p r i j a t e l j e m . N a k o n V a- I je sp in ov e sm r t i , A ja la j e im a o p r i l iku d a d o đ e d o n je g o v ih pri- v a tn ih a rh iv a , i t a k o j e d o š a o u d o d i r sa n iz o m d o k u m e n a t a koji su sa d rž a v a l i d o b a r d e o p r ič e .

- O n o š to n e r a z u m e m je k a k v o g j e in te re s a m o g a o d a im a m a rk iz . . . U v e k je tv rd io d a se u d a l j io o d p o l i t ike .

A d e la de O te r o je d ig la o b rv e . K o m e n ta r d o n H a i m e a ju je iz g le d a j a k o z a b a v l ja o .

>24 Arturo Pcrcs Kcvcrte

- A ja la j e b io u n iš te n . D u g o v i su m u se g o m i la l i , i im a o je ve l ik e h ip o tek e na vec i d e o sv o g p o se d a . K o c k a i ž e n e - na tom m e s tu je g las A d e le de O te r o p o p r im io no tu b e s k r a jn o g p rez i ra - b ile su n je g o v e dve s labe t a č k e , i o b e su ga koš ta le m n o g o no v - ca . . .

O v o j e b i lo p re v iš e za H a im e a A s ta r lo u .- D a li vi a lu d ira te n a to da ih j e m a r k iz u c e n j iv a o ?O n a se p o d ru g l j iv o n a s m e ja la .- N e s a m o d a a lu d ira m : tv rd im . L u is de A ja la je p r ip re t io da

ć e o b jav i t i d o k u m e n ta , č a k i d a će ih p os la t i d i r e k tn o P r im u , a k o m u ne o d o b re izv esne n e p o v ra tn e k re d i te , ili n eš to m a lo m a n je . N a š d ra g i m a r k iz je b io č o v e k koji j e z n a o v rlo s k u p o da p ro d a sv o je ću tan je .

- N e m o g u da v e ru je m .- N ije m i v a ž n o d a li v e ru je te ili ne . S tv a r j e b i la u to m e

š to su A ja l in i zah tev i p re tv o r i l i tu s i tuac i ju u v r lo d e l ik a tn u . M o j p r i ja te l j n i je im a o izbora : b i lo je n e o p h o d n o sp reč i t i o p a s n o s t , u ć u tk a t i m a r k iz a i p o v ra t i t i d o k u m e n t a . A li A ja la j e b io o p r e z a n č o v e k . . .

U či te l j j e n a s lo n io ru k e n a iv icu s to la i z a v u k a o g la v u m e đ u r a m e n a .

- B io j e o p re z a n č o v e k - p o n o v i l a j e tu r o b n im g l a s o m . - A li j e v o le o ž ene .

A d e la d e O te r o m u j e u p u t i la p o p u s t l j iv o sm e h .- I m a č e v a n je , d o n H a im e . T u s tu p a m o na sc e n u vi i ja .- S v e ta n eb esa .P ruž i la j e ruk u , k a o đ a ć e m u d o d irn u t i š a k u , ali se p o k re t

z a u s ta v io na s a m o m p o č e tk u . H a im e A s ta r lo a se p o v u k a o k a o da j e u p r a v o v id e o zm iju .

- M e n e je p o s la o iz I ta l i je o v d e - o b ja sn i la je s le d e ć e g tre- nu tk a . - A vi ste bili p o s r e d n ik p re k o k o g a sam d o š la d o n je g a b e z u p o z o re n ja . Ali t a d a n i s m o m o g l i ni d a z a m is l im o da će se sv e p re tvo r i t i u p r o b le m . K a k o s m o m o g l i d a p r e tp o s ta v im o d a bi A ja la m o g a o v a m a d a p o v e r i ta d o k u m e n ta ?

- N je g o v a k a s n i ja sm r t j e bila b e s k o r i s n a .P o g le d a la g a j e i s k re n o iz n e n a d e n a .- B e sk o r i s n a ? N ik a k o . A ja la je m o r a o da u m r e , sa d o k u m e n -

t im a ili b ez n j ih . B io je s u v iše o p a sa n i su v iš e o š t r o u m a n . U zad- nje v r e m e je č a k i p r o m e n io svo je p o n a š a n je p r e m a m e n i , k a o da je p o č e o da s u m n ja . T o p i ta n je se m o r a lo reš i t i .

- J e s te li vi l ično to u č in i l i?P o g le d m la d e že n e se p r ik o v a o za u č i te l ja m a č e v a n j a k a o če-

l ična o š t r ica .- N a r a v n o - b i lo je u n je n o m g la su t o l ik o p r i r o d n o s t i , sm i-

r e n o s t i , da se d o n H a im e o se t io u ž a s n u t im . - K o j e to t r e b a lo da urad i a k o ne j a ? D o g a đ a j i su nas p re te k l i i j e d v a d a je o s ta ja lo v re m e n a . . . T e n o ć i . k a o i o s ta l ih , ve č e ra l i s rno u n je g o v o m salo- nu . S a m i . S e ć a m se d a je A ja la b io suvi.še I ju b a z an ; b i lo je oči- g l e d n o da mi j e b io na t rag u . O v o m e n i je suvi.še b r in u lo , j e r sam z n a la d a će to bit i p o s le d n j i pu t d a se v i d im o . D o k je o tv a r a o bo- cu š a m p a n jc a . g lu m e ć i ra d o s t k o ju n i j e d n o o d n a s d v o je nije o s e ć a lo , b io m i j e p o s e b n o lep , sa s v o jo m razba ru .še n o m k o s o m , ta k o m u ž e v n o m , i sv o j im b e l im sa v r š e n im z u b i m a , ko j i su se u v e k sm e ja l i . C a k s a m p o m is l i la k a k o je š te ta š to m u je su đ e n t a k av kra j .

S le g la je r a m e n im a , p r ip i su ju ć i sv u o d g o v o r n o s t su d b in i .- M o j i ran i j i p o k u š a j i d a m u iz v u č e m ta jn u - d o d a la je na-

k o n ć u ta n ja - p o k a z a l i su se b e s k o r i s n im ; s a m o s a m u s p e la da ga n a v e d e m da iz g u b i p o v e re n je . P o š to je io n a k o b i lo sv e je d n o , re- šila sam d a v iše ne o k o l i š a m o k o to g p i ta n ja . R e k la sam ja s n o šta ž e l im . d a ju ć i m u p o n u d u za ko ju s a m b i la o v la š ć e n a : m n o g o n o v c a za d o k u m e n ta .

- A o n to ni je p r ih v a t io - r e k a o je H a im e A s ta r lo a .O n a g a je p o g le d a la na neki č u d a n na č in .- U p r a v o ta k o . U s tva r i , p o n u d a je b i la s a m o lu k a v n a č in da

se d o b i je n a v r e m e n u . ali A ja la to n i je m o r a o d a z n a . U s tvar i . n a s m e ja o m i se u lice. R e k a o je da su pap ir i n a s i g u rn o m m es tu i d a m o j p r i ja te l j m o ra d a na s ta v i z a njih da p la ć a d o k ra ja sv og

Arturo Peres Keverte

ž iv o ta , ako n ije ž e leo da ih v id i u P r im o v im r u k a m a . T a k o đ e mi j e re k a o da sam k urva .

A d e la de O te ro je u ć u ta la , i n jene z a d n je reč i su o s ta le u va- z d u h u . I z g o v o r i la ih j e ta k o o b je k t iv n o , b e z n e k o g p r i z v u k a , i uč i- telj m a č e v a n ja je z n a o o d m a h d a je te n oć i ig ra la istu u lo g u k a o o n e noć i u m a rk iž e v o j palati : b e z z a n o sa i e m o t iv n ih re a k c i ja . Š ta v iš e , b io j e to p ro ra č u n a t m e to d koji j e p re tp o s ta v l ja o e f ik a - sn os t s t ras t i . P r ib rana i h l a d n a k a o u d a rc i m a č e m .

- A li n is te ga z a to ubili . . .M la d a ž e n a je p o g le d a la d o n H a im e a p a ž l j iv o , k a o d a ju je

iz n e n a d i la ta č n o s t k o m e n ta ra .- U p ra v u ste. N i sa m ga za to ub ila . U b i la sam g a za to š to je

već bi lo o d lu č e n o da m o ra u m re t i . U pu ti la sam se u sa lu m irn o d a u z m e m f lore t sm eš ten iza n iza d u g m a d i na o g r ta č u ; on je iz- g le da sve to sm a t ra o š a lo m . B io je s igu ran u s e b e , g le da juć i m e sk rš ten ih ru k u , k a o d a č e k a d a vid i d o k le će sve to ići. ‘U b ić u te , L u i s e ’ - rek la sam m u v e o m a sm ire n o . ‘M o ž d a žel iš da se bra- n i š ‘ ... P o č e o je g ro h o to m da se s m e je , p r ih v a ta ju ć i to š to m u je iz g le d a o k a o u zb u d l j iv a ig ra , i i z v u k a o je d rug i f lo re t g o le oštri- c e . P re tp o s ta v l ja m da je im a o n a m e ru da m e p os le o d v e d e u spa- v a ć u so b u i v od i sa m n o m l juba v . P r im a k a o se b l is ta ju ć i sa svo- j im b e l im c in ič n im o s m e h o m ; lep , d o te ra n , u k o šu l j i , uk rs t io je svo j m a č sa m n o m do k j e sa v rh o v a prs t i ju svo je leve ru k e s lao z a d i rk u ju ć i p o l ju b ac . T a d a sam ga p o g le d a la u o č i , n a p ra v i la p o - k re t m a č e m i zar i la m u f lo re t u g rlo bez d a l je g o k o l i š a n ja . K ra- tak u b o d i o k re t šake . Ni n a jveć i č is tun ac m e đ u u č i te l j im a ne bi s tav io n ik a k v u p r im e d b u , ni A ja la je nije s tav io . U p u t io mi je za- p r e p a šć e n p o g le d , i pre n e g o š to j e d o ta k a o p o d v e ć je b io m r ta v .

A d e la d e O te ro je n e p o v e r l j iv o g le d a la u d o n H a im e a , sa i s tom d r s k o š ć u kao da m u je u p ra v o p re p r ič a la nek i m a l i nes ta - š luk . O v a j n ije m o g a o d a o d v o j i oči od n je , o č a ra n n je n im licem: ni m rž n ja . ni g r iža sa v e s t i . niti b i lo k a k v a stras t . S a m o s le p a o d a - nos t j e d n o j ide j i , j e d n o m č o v e k u . B i lo j e u n je n o j u ž a s n o j lepoti n e č e g i s to v r e m e n o o m a m l ju ju ć e g i p o t r e s n o g , k a o da je a n đ e o

I čitelj imičevanju 227

sm r t i o te lo tv o re n u n je n o m licu. K a o d a m u p o g a đ a m is l i , m la d a ž e n a se p o v u k la dok nije izaš la iz k r u g a sv e t io s t i ko ju je b aca la pe t ro le jk a .

- O n d a s a m sve d e ta l jn o p re t r e s l a , ali b e z previ.še n a d e - iz se n k e je s a d a , o p e t , d o la z io g la s b e z l ic a , i uč i te l j m a č e v a n j a ni- j e m o g a o d a o d r e d i šta ga j e v iše u z n e m i r a v a l o . - N isa m na.šla n iš ta , i ako sam ta m o o s ta la d o s v i ta n ja . U s v a k o m s lu č a ju , p o b u - na u K a d is u je v e ć d ig n u ta , i A ja la j e m o r a o d a u m r e , b e z ob z i- ra n a to d a li im a m o d o k u m e n ta ili n e . N i je b i lo d r u g o g re š e n ja . S a m o m i j e o s ta lo d a b rz o i z a đ e m o d a t l e i d a v e r u j e m , a k o su pa p ir i bili d o b r o s a k r iv e n i , d a ih n ik o n e ć e p r o n a ć i , k a o što ni- sa m m o g l a ni j a d a ih p r o n a đ e m . . . U r a d iv š i o n o š to je b i lo d o m e n e , o t iš la s a m . S le d e ć i k o ra k je b io n e s ta t i iz M a d r id a bez tra- g a . M o r a la sa m . . . - k a o d a je o k l e v a l a , t r a ž e ć i o d g o v a r a ju ć e reči- m o r a la s a m d a se v ra t im u t a m u iz k o je s a m d o š la . A d e la de O te r o se k o n a č n o p o v la č i la sa s c e n e . I o v o j e ta k o đ e b i lo u na - p re d p r e d v iđ e n o . . .

H a im e A s ta r lo a v iše n i je m o g a o d a s to j i . O s e t i o j e s ia b o s t u n o g a m a , a s rce m u je s la b o k u c a lo . P o la k o j e k l i z n u o u fo te l ju , p la še ć i se d a će se o n e sv e s t i t i . K a d a j e p r o g o v o r i o , n j e g o v g lasse p r e tv o r io u j e d v a ču jn i š a p a t , j e r j e p r e d o s e ć a o s t ra ša n od-g o v o r .

- Š ta je b i lo sa L u s i jo m . . . S a s lu ž a v k o m . . . ? - p r o g u t a o je p l j u v a č k u , d iž u ć i lice da bi p o g l e d a o u s e n k u k o ja je s ta ja la is- p re d n je g a . - Im a la je isti stas . . . G o d in e p r ib l i ž n e v a š im a , istu bo- ju k o se . . . Š ta se d e s i lo sa n jo m ?

O v a j p u t ć u ta n je je p o t ra ja lo d u g o . N a k o n i z v e s n o g v re m e n a , g la s A d e le d e O te r o je o d je k n u o b e z i z r a ž a jn o , b e z ik a k v o g pri- z vu ka :

- V i ne r a z u m e te , d o n H a im e .U či te l j j e p o d ig a o d rh ta v u r u k u , u p i ru ć i p r s to m u s e n k u . S le -

pa lu tk a u ba r i ; t a k o je b i lo .- V a ra te se - ov a j pu t j e o se t io d a m u g la s t rep e r i o d m r-

ž n je , i z n a o je d a j e A de li de O te r o to b i lo s a v r š e n o j a s n o . - Raz-

22H Arturo Pcrcs lievcrtc

u m e m sv e . P rev iše k a sn o . u is t inu ; ali r a z u m e m sve v i io do b ro . Vi ste je izab ra l i u p ra v o z b o g to g a , za r n e ? Z b o g n je n o g f iz ič- k o g izg leda . . . S v e . d o o v o g u ž a s n o g d e ta l ja , p la n i ran o je od pr- vog m o m e n ta !

- V id im d a sm o pogreš i l i š to sm o v a s p o tcen i l i - u n je n o m glasu je b i la iz v e s n a d o za l ju tn je . - V r lo s te p r o m u č u r a n č o v e k . na kra ju k ra je v a .

Iz raz g o r č in e isk r iv io je u sn e uč i te l ja m a č e v a n ja .- 1 za n ju s te se vi p o b r in u l i? - u p i ta o j e , p ro c e d iv š i reč i sa

b e s k ra jn im p re z i ro m .- N e . Iz na jm il i s m o d v o j ic u l jud i , ko j i ne z na ju n iš ta o ce-

loj p r ič i . . . D v o j ic u p laćen ih u b ic a . T o su on i isti ko je ste našli u ku ć i v a š e g p r i ja te l ja .

- H ulje!- M o ž d a su p re tera l i . . .- S u m n j a m . S ig u ra n sam d a su r e v n o s n o isp o š to v a l i s t ro g a

u p u ts tv a k o je s te im dali vi i vaš pri ja te l j .- U sv a k o m s lu č a ju , a k o će v a m o v o o la k š a t i , m o ra m vam

reći da j e d e v o jk a b ila m r tv a k a d a su jo j uč in i l i . . . sve o n o . S k o - ro da n i je pa t i la .

H a im e A s ta r lo a je p o g le d a o o tv o re n ih u s ta , k a o d a ne ve ru - je v la s t i t im uš i tn a .

- S m a t r a m da je to b i lo v r lo o b z i rn o s va še s t r a n e , A d e la de O te ro . . . N a d a m se d a v a m je to p r a v o im e . V r lo o b z i rn o . K a že - te d a s k o ro da nije pa t i la? O v o služ i na č as t , b e z s u m n je , vaš im ž e n s tv e n im o se ć a n j im a .

- D r a g o mi je da v id im d a ste po v ra t i l i svo ju i ro n i ju , m a e -stro.

- N e z o v i t e m e m a e s t ro , m o l im vas . M o g l i ste d o sa d a da p r im e t i te d a ni j a va s v iše ne z o v e m g o s p o đ o m .

- P o b e đ e n a s a m . d o n H a im e . P o b e d i l i s te , d a , g o s p o d in e . Z e l i te li d a n a s t a v im , ili o s ta lo već z na te i v iše b is te vo le l i da sk r a t im o p r ič u ?

- V o le o bih d a z n a m k a k o ste sazna l i za j a d n o g K a rse le sa . . .

Učitelj mačevanja ' 229

- B i lo je vr lo p ro s to . S m a t r a l i s m o d o k u m e n ta iz g u b l j e n im ; n a r a v n o , nije n a m ni pa lo na p a m e t da m i s l im o na vas . Izn e n a - d a , va š p r i ja te l j se p o ja v io u k u ć i m o g p r i ja te l ja , t ražeć i h i ta n sa- s ta n a k z b o g v r lo o z b i l jn e s tva r i . B io j e p r im l j e n , i i z n e o j e sv o - j e n a m e re : iz v e s n a d o k u m e n ta su m u đ o š la d o r u k u , i p o z n a ju ć i d o b ro s to je ć i p o lo ž a j z a in t e r e s o v a n o g , t r a ž io je iz v e sn u s u m u n o v - ca u z a m e n u za pap ire i n j e g o v o ć u ta n je . . .

H a im e A s ta r lo a je p re š a o r u k o m p r e k o č e la . o š a m u ć e n z v u - k o m s v o g sve ta ko j i j e o se t io d a o d la z i u p a r a m p a r č a d .

- I K a rse le s ! - reč i su m u b e ž a le sa u sa n a k a o j a d i k o v k a .- A zaš to da ne? - u p i ta la je o n a . - V aš p r i ja te l j j e b io a m -

b ic io z a n i b e d a n , k a o i sv ak i d r u g i . U š a o bi u b i lo k a k a v p o s a o d a bi i zašao iz s v o g b la ta . p r e t p o s t a v l j a m .

- D e l o v a o je p o š te n o - u s p ro t iv io se d o n H a im e . - B io je ta k o r a d ik a la n . . . T a k o b e s k o m p r o m is a n . . . V e r o v a o s a m m u .

- P la š im se d a ste , za č o v e k a v a š ih g o d in a , su v iše v e ro v a l i I ju d im a .

- U p ra v u ste . I v a m a s a m v e r o v a o .- M a , h a jd e te - d e lo v a la j e Iju ta . - V a š s a r k a z a m nas u o v o m

m o m e n t u n ik u d a ne v o d i . N iš ta v a s v i še ne in te re su je d a s a z n a - te?

- In te re s u je m e . N a s ta v i te .- L ju b a z n o se ras tao o d K a rse le sa , i j e d a n sa t kasn i je n a ša d v a

č o v e k a su se p o ja v i la u n je g o v o j k u ć i d a u z m u sv ežan j p ap i ra . Pri- m o ra n . . . u b e đ e n , vaš prijatelj j e na k ra ju isp r ičao sve što z n a , uk l ju - ču juć i i vaše im e . O n d a ste došli vi . i m o r a se pr izna t i da ste sve bacil i n a vel ike m u k e . Ja sam č e k a la n a p o l ju , u k oč i j i , i v ide la sam ih k a k o do laze k ao dve duše k o je p ro g o n i đ a v o . Z n a te li d a n isam bila pr i t isnu ta s i tu ac i jom , da bi m e z a b a v i lo to što se de s i lo ? B u d u ć i da n is te m la đ a šn i . v e ru je m da vas je sve to k o š ta lo popr i- l ično truda: j e d n o m ste razbili nos a d r u g o g d v a pu ta u bo l i , u ru- ku i u p re p o n u . Rekli su da ste se b ran i l i k a o sam L ucife r .

A d e l a de O te r o je za t r e n u ta k u ć u ta la . a o n d a d o d a la rad o - zna lo :

230 Arturo Peres Reverte

- S a d a ću ja postav i t i j e d n o p i tan je . . . Z a š to ste u vu k l i to g ne- s r e ć n ik a u sv e ovo ?

- N is a m ga uv uk ao . H o ć u reć i , to sam u č in io p ro t iv svo je vo lje . P ro č i tao sam d o k u m e n ta , ali n isa m m o g a o d a o d g o n e tn e m n j ih ov s m is a o .

- Je 1’ vi to h o će te da m i se r u g a te ? - m la d a že n a je de lo - va la i s k re n o i z n e n a đ e n a . - Z a r n is te u p r a v o rek l i d a ste p roč i ta l i d o k u m e n ta ?

U či te l j m a č e v a n ja je z b u n je n o p o tv rd io .- V e ć s a m v a m re ka o da j e s a m , ali n i s a m niš ta r a z u m e o . T a

im e n a , p i s m a i o s ta lo , za m e n e su im a la m a lo sm is la . N ik a d a ni- sam b io ni n a jm a n je z a in te re so v a n za t a k v e te m e . P ro č i tav š i to, s a m o s a m m o g a o da r a z u m e m da je n e k o o d a o o s ta le , i d a se ra- d i lo o d r ž a v n im s tv a r im a . Ali p o t ra ž io s a m K a rse le s a u p ra v o za- to š to n i s a m u sp e v a o d a p o g o d im im e o d g o v o r n o g . N e m a su m - n je da ga je on p o g o d io , m o ž d a z a to š to se s e ć a o d o g a đ a ja na k o je se p i s m o o d n os i lo .

A d e la de O te ro se m a lo p o m e r i l a n a p r e d , i sve t lo s t j e p o n o - v o o s v e t l i l a n je no l ice. M a la b o ra z a b r in u to s t i se uc r ta la i z m e đ u n je n ih o b rv a .

- B o j im se d a posto j i j e d a n n e s p o r a z u m , don H a im e . H o ć e - te d a k a ž e te d a ne zna te im e m o g p r i ja te l ja? . . . C o v e k a o k o m e s m o sve v r e m e pr iča l i?

H a im e A s ta r lo a je s le g a o r a m e n im a , i n je g o v e isk re n e s ive oč i su b e z t re p ta n ja izd rža le i sp i t iv a n je k o je m su bile p o d v rg n u - te.

- N e z n a m .M la d a ž e n a je l a g a n o o k r e n u la g la v u , g le d a ju ć i g a z a p re p a -

šć e n o . N je n m o z a k je r a d io n a jv e ć o m b r z in o m .- A li vi m o ra d a ste p ro č i ta l i p i s m o , s o b z i r o m na to d a ste

ga izvad i l i iz svežn ja . . .- K o je p i s m o ?- N a jv a ž n i j e , o n o od V a l je sp in a N a r v a e s a . O n o u k o je m se

p o ja v l ju je im e . . . N is te ga p re d a l i p o l ic i j i? Još u v e k ga č u v a te ?

UčiteJj mačevanja 231

- P o n a v l j a m va m da ne z n a m o k a k v o m p ro k le to m p i s m u m i g o v o r i te .

O v a j p u t A d e la de O te r o j e b i la ta k o ja je se la n a s p r a m d o n H a im e a , n a p e ta i sa s t r e p n jo m . O ž i l j a k n a u s n a m a v iše n i je izg le - d a o k a o s m e ša k ; p re tv o r io se u z b u n j e n u g r im a s u . O v o je b io pr- vi p u t da je uči te l j m a č e v a n ja ta k v u v id i .

- D a v id im o , do n H a im e . D a v id im o . . . D o š la sam o v d e no-ć as iz k o n k r e tn o g ra z lo g a . M e đ u d o k u m e n t i m a L u isa de A ja le je b i lo j e d n o p i s m o , n a p i s a n o o d s t r a n e m in i s t r a u n u t ra šn j ih p o s lo - v a , g d e su se n a v od i l i l ični p o d a c i o a g e n tu ko ji j e p r o s l e đ iv a o in fo rm a c i je o P r im o v im z a v e r a m a . . . O v o p i s m o , za č iju se k o p i - ju L u is de A ja la p o b r in u o d a s t ig n e u ru ke m o g p r i ja te l ja k a d a je o v a j p o č e o da ga u c e n ju je . n i je b i lo u sv e ž n ju koj i s m o uze l i iz K a r s e le s o v e k u ć e . D a k le , m o r a b i t i da je vi im a te .

- N ik a d a n isam v id e o to p i s m o . D a s a m g a p r o č i t a o , oti.šaob ih p ra v o u k u ć u k r im in a lc a k o j i j e sve o v o o r g a n i z o v a o , d a m u j e d n im u d a rc e m r a sc e p im srce . A j a d n i K a r s e le s bi j o š u v e k b io ž iv . O č e k iv a o sam d a će o n z a k l ju č i t i n e š to iz sv ih o v ih d o k u - m e n a ta . . .

A d e la d e O te r o je p o k r e to m r u k e p o k a z a la d a jo j u o v o m m o - m e n tu K a rse le s u o p š te n i je b io in te r e s a n ta n .

- I z a k l ju č io je - p o ja s n i l a j e . - I b e z n a jv a ž n i j e g p i s m a , sv a - k o m e k o je m a lo p ra t io p o l i t i č k e d o g a đ a j e z a d n j ih g o d in a b i lo bi j a s n o o k o m e se rad i . T a m o su se p o m in ja l i r u d n ic i s r e b ra u K a r - ta h e n i , što je j a s n o u k a z iv a lo n a m o g p r i ja te l ja . B io je tu t a k o đ e i i z v e š ta j o o s u m n j i č e n im a k o je p o l i c i j a t r e b a d a n a d g l e d a , k v a - l i t e tn im I ju d im a , m e đ u k o j im a je b i lo i n je g o v o im e ; ali k a sn i je se n je g o v o im e nije p o ja v l j iv a lo u s p i s k o v im a u h a p š e n ih . . . S v e u s v e m u , c e o n iz d e ta l ja ko j i su u k a z iv a l i , i o b je d in je n i , d o z v o l j a - val i su da se be z p re te ra n ih p o t e š k o ć a p o g o d i ide n t i te t V a l je s p i - n o v o g i N a r v a e s o v o g p o v e r l j iv o g č o v e k a . D a n is te č o v e k ko j i ži- vi o k re n u t ih leđa sve tu ko j i g a o k r u ž u j e , p o g o d i l i b is te to j e d n a - k o l a k o k a o i s v a k o d ru g i .

2J2 Arturo Heres Keverte

M la d a ž e n a je us ta la i n a č in i la n e k o l ik o k o ra k a po so b i . u s r e d s r e đ e n a na svo je m is l i . N a s u p r o t u ž a s n o j s i tuac i j i . H a im e A s ta r lo a nije m o g a o da se ne d iv i n je n o j h la d n o k rv n o s t i . U č e s tv o - v a la je u u b is tv u tri o s o b e , p o ja v l j iv a la se u n je g o v o j k u ć i iz la- žuć i se r iz iku d a p a d n e u ru k e p o l ic i j i , s a s v im m irn o m u je is- p r iča la tu g r o z n u p r ič u , i sa da je sp o k o jn o še ta la po n je g o v o j rad- no j so b i , ig n o r išu ć i r e v o iv e r i m a č ko j i su bili na s to lu , z a b r in u - ta n e s ta n k o m je d n o g j e d in o g p is m a . . . O d č e g a je b ila n a p ra v l je - na ta k o ja je se b e zva la A d e lo m de O te ro ?

B ilo je b e sm is l e n o . ali uč i te l j m a č e v a n j a je u h v a t io seb e k a - k o r a z m iš l ja o n e s ta nk u ta ja n s tv e n o g p i s m a . Š ta se des i lo? D a li L u is de A ja la nije s t ig a o d o v o l jn o d a m u i sp r iča? O n o u š ta je b io s ig u ra n je b i lo d a nije p ro č i ta o n i je dn o . . .

O s ta o je m i r a n , n ije ni d i s a o , o tv o re n ih u s ta , do k je p o k u ša - v a o d a z a d rž i de l ić n e č e g a š to m u je za t r e n u ta k p ro š lo k ro z gla- vu . I u s p e o j e , sa n a p o ro m ko j i m u je g rč io l ice to l iko d a , k a d a ga j e A d e la d e O te ro p o g le d a la , b i la je i z n e n a đ e n a . N ije m o g u - ć e . B i lo je s m e š n o i zam is l i t i d a se m o g l o ta k o desi t i . B i lo je be- sm is le n o ! A ipak.. .

- Š ta se d e š a v a , do n H a im e ?P o la k o se d ig a o , ne o d g o v a r a ju ć i jo j . U z e o je p e t ro le jk u i

o s ta o je n e k o l ik o t re n u ta k a n e p o k r e ta n , g led a ju ć i n a o k o lo k a o da se bu d i iz d u b o k o g sna . S a d a je m o g a o d a se seti.

- N e š to se d e š av a ?G la s m la d e ž e n e d o la z io je iz v e l ik e d a l j ine d o k je n jen m o-

z a k r a d io n a jv e ć o m m o g u ć o m b r z in o m . P os le sm rt i de A ja le , po- š to je o tv o r io f a sc ik lu i p re n e g o š to je z a p o č e o n je n o č i ta n je , h t e o je m a lo d a je s loži . I spa la m u je iz ru k u , i pap ir i su se ra- suli p o p o d u . O v o se d e s i lo u u g lu m a lo g s a lo n a , po re d k o m o d e o d o r a h o v in e . V o đ e n t r e n u tn im p r e d o s e ć a j e m . p ro ša o je po red A d e le de O te r o i n a g a o se isp red t e š k o g k o m a d a n a m e š ta ja , u vu- k a o ru k u i z m e đ u n o ž ic a i o p ip a o p o d . K a d a je u s ta o , n je g o v i pr- sti su d rža l i p a rče pap ira . P o g le d a o ga je o d iv ice d o dn a .

Učitelj m ačevm ja 2 > i

E v o ga - p r o m r m l j a o j e , o t r e sa ju ć i list. - B io je o v d e sve o v o v rem e . . . K a k o sam g lup !

A d e la de O te r o se p r im a k la . g l e d a ju ć i p i s m o sa n e v e r i c o m .- H o ć e te da m i k a ž e te d a s te ga tu n a š l i . . .? D a j e p a lo do-

le?U čite l j m a č e v a n ja j e b io b led .- Sveti B o že . . . - p r o m r m l j a o j e t iho . - J a d n i K a r s e le s ! l a k o

su ga m u č i l i . n ije m o g a o d a im p r i z n a n e š to č i je p o s to j a n j e m u n i je b i lo p o z n a to . Z a to su se t a k o p o n e l i p r e m a n je m u . . .

O s ta v io je p e t ro le jk u na k o m o d i i p r im a k a o j e p i s m o sv e t lo - sti. A d e la de O te r o j e b i la p o r e d n je g a , o č a r a n o g le d a ju ć i u list pap ira .

- M o l im vas da ga ne č i ta te , don H a im e - bilo je č u d n e m e- š av ine naredbe i m o lb e u n je n o m ozb i l jn o m glasu . - D ajte m i ga bez č itanja , m o l im vas . M o j prija te lj j e sm a t ra o n e o p h o d n im d a i vas u b i je m o , ali j a sam ga u b e d i la d a m e pusti d a d o đ e m sa m a . Sa- da se radu jem što sam to uč in i la . M o ž d a jo.š u vek im a v rem e n a . . .

S iv e s ta rč e v e oč i su j e g r u b o g le d a le .- Im a v r e m e n a za š ta ? Im a v r e m e n a d a p o v r a t im o ž iv o t m r-

tv im a ? Im a v r e m e n a d a m e u b e d i t e d a p o v e ru je m u v a š u dev i- č a n s k u n e d u ž n o s t , u i s p r a v n o s t o s e ć a n ja v a š e g d o b r o č in i t e l j a . . . ? Id i te vi d o đ a v o la .

Z a ž m i r io j e d o k je č i t a o pri p l a m e n u p e t ro le jk e k o ja se di- m i la . U s tv a r i , tu j e b io k l ju č sv e g a .

Mnogopoštmani gospotlin ilon Rainon Marija Narvaes,Predsednik Saveta

Generale,Predmet o kome smo lično pričali onog dana ide neočekira-

nim tokom, i po mom sudu obećava. U predmetu Prim ukazuje na Bruna Kasorlu Longa. zastupnika Italijanske banke u Madri- du. Bez sumnje, ovo ime vam je nepoznato, bio je uključen sa Sa- lamankom u posao oko Severne železnice. Imam dokaze da je Ka-

234 Arturo Peres Keverte

sorla Lonfjo oclobrio velikodušne kredite Reusu, sa kojim odrza- va vrlo bliske odnose iz. svoje raskošne kancelarije na Tr&u sve- te Ane. Tokom izvesnog vremena sam vršio diskretno nadf’leda- nje ove ptičice, i verujem da je stvar zrela i da mozemo započe- ti grubu igru. Imamo u svojim rukama razotkrivanje skandala ko- ji će ga oterati u propast, a čak mozemo i da mu sredimo da provede jedan duž.i period razmišljajući o svojim greškama u bi- lo kojem od divnih mesta na Filipinima ili u Fernando Pou, što, z.a čoveka naviknutog na raskoš kao što je on, pretpostavlja, ne- sumnjivo, jedno nezaboravno iskustvo.

Medutim, setivši se onoga što smo pričali drugog dana o neo- phodnosti da se ima još informacija o zapletu oko Prima, palo mi je na pamet da moiemo da iz.vučemo daleko više koristi od ovog gospodina. Tako sam, zutraiivši sastanak sa njim, izloiio dotičnom situaciju do najsitnijih mogućih detalja. Kako se radi o vrlo inteligentnom čoveku, i kako su njegova liberalna ubedenju manje jaka od njegovih komercijalnih interesa, na kraju je poka- zao rešenost du nam pruii određene usluge. Nu kraju krajeva, razumeo je šta sve moie da izgubi ako primenimo čvrstu ruku na njegovim revolucionarnim zastrunjivanjimu i. kao dobar bankar, uiasava se reči bankrot. Zato je spreman da sarađuje sa nama, sve dok se sve izvodi diskretno. Obaveštavuće nas o svim kreta- njima Prima i njegovih agenata, kojima će i dalje uplaćivati sred- stva, ali od sada mi ćemo znati tačno kome i z.a šta.

Naravno, postavlja odredene uslove. Prvi je da u sve ovo ostanemo upućeni samo vi i ja. Drugi uslov je određenu ekonom- ska nadoknada. Čovek kao što je on ne zadovoljavu se sa malim, zato traii koncesiju o kojoj se odlučuje krajem meseca nad rud- nicima srebra u Mursiji, z.a koje su zainteresovani i on i njego- va banku.

Po mom sudu, stvar odgovura i Vladi i kruni, jer je naš čo- vek u najboljim mogućim odnosima su Primom i njegovim šta- bom, a Liberulni savez. ga smatru jednim od najčvršćih stubovu Madridu.

U čitdj mćičevanja 235

Ovu stvur imu još mnogo prednosti, uli to nije temu koju tre- bu pretresuti u pismu. Doduću još sumo du je, po mom mišlje- nju, Kusorlu Longo oštroumun i ambiciozun. Su njim ćemo ima- ti, po ruzumnoj ceni, agenta ubačenog u samo srce z.avere.

Pošto ne smatram■ da bi bilo mudro pominjati ovu temu nu sastanku Suveta sutra, bilo bi korisno du Vašu ekscelencija i ju nusumo prodiskutujemo detalje.

Primite, Vaša ekscelencijo, pozdrav s poštovanjem.

Hoakin Valjespin AndreuMadrid, 4. novembar (Ovo je jedini primerak )

H a im e A s ta r lo a j e z a v r š io č i ta n je i n a s ta v io d a ću t i d o k je l a g a n o v r teo g l a v o m .

- D a k le , o v d e je k l ju č sv e g a . . . - p r o m r m l j a o j e n a k ra ju . sla- b im , j e d v a č u jn im g la s o m .

A d e la de O t e r o g a j e g le d a ia n e p o k r e tn a , p ro c e n ju ju ć i n je g o - vu r e a k c i ju s k u p l j e n ih o b rv a .

- T o j e b io k l ju č - p o tv r d i l a j e sa u z d a h o m , k a o d a je o p la - k iv a la č in je n ic u d a j e u č i te l j m a č e v a n j a r a s v e t l io i p o s le d n j i u g a o m is te r i je . - N a d a m se d a s te z a d o v o l jn i .

S ta rac j e p o g l e d a o m la d u ž e n u č u d n o , i z n e n a đ e n š to j e jo š u v e k vidi tu .

- Z a d o v o l j a n ? - i z g le d a o j e k a o d a p ro b a u k u s te r e č i , i ni- je m u se d o p a o . - Ž a lo s n o j e z a d o v o l j s tv o k o je se m o ž e nać i u s v e m u o v o m e . . . - p o d ig a o je p i s m o , i m a h n u o je n j im e d rž e ć i g a iz m e đ u p a lca i k a ž ip r s ta . - I p r e tp o s ta v l j a m d a ć e te m i sa d a za- traž i t i da v a m p r e d a m o v a j pap ir . . . D a li se v a r a m ?

S v e t lo s t p e t ro le jk e je u č in i la d a u o č im a m la d e ž e n e z a ig ra o d s ja j . A d e la de O te r o j e i sp ru ž i la ru k u .

- M o l im v as .H a im e A s ta r lo a je p a ž l j iv o p o s m a t r a o , jo š j e d n o m zad iv l je n

n je n o m p r i r o d o m . B i la je tu , z a ro n je n a isp re d n j e g a u p o lu m r a k s o b e , tražeć i s a sv im h l a d n o k r v n o d a jo j p r e d a p is a n i d o k a z u ko- m e j e s ta ja lo im e o d g o v o r n o g z a t r a g e d i ju .

236 Arturo Pcres Kevertc

- M o ž d a i m e n e m is l i te da ub i je te . a k o se ne p o v in u je m va- šoj želj i?

J e d a n p o d ru g l j iv o s m e h je p re ša o p re k o u s a n a A d e le de O te- ro. N jen p o g le d j e b io k a o p o g le d z m i je k o ja f ik s i ra svoj p len .

- N i sa m d o š la d a vas u b i je m , d o n H a im e , n e g o da se nago - d im o . N ik o ne s m a t r a d a je n e o p h o d n o da vi u m re te .

U čite lj m a č e v a n j a je p o d ig a o o b rv u , k a o d a su ga te reči raz- oča ra le .

- N e n a m e r a v a te da m e u b i je te ? - iz g le d a lo je k a o da ozbil j - n o r a z m a t r a to p i ta n je . - D o đ a v o la , g o s p o đ o A dela! O v o je vr-lo u v iđ a v n o s v a š e s trane .

U s n e m la d e ž e n e su se izvile u d u g i o s m e h , v iše b e z o b ra z a n n e g o z lo b a n . D o n H a im e je o se t io da o v a p a ž l j iv o b ira reč i .

- T r e b a m i to p i s m o , m a e s t ro .- Z a m o l i o s a m va s d a m e ne z o v e te m a e s t ro .- T re b a m i. Suviše sam da leko otišla zb og njega, kao što znate.- Z n a m . R e k a o b ih da to s a v r še n o d o b r o z n a m . U to za is ta

v e r u j e m .- M o l im v a s . Jo š u v e k im a v re m e n a .S ta rac j e p o g le d a o sa i ro n i jo m .- T o je d ru g i pu t da mi k a ž e te da jo š u v e k im a v re m e n a , ali

ne u s p e v a m d a sh v a t im za šta - p o s m a t r a o j e p a p i r ko j i j e im a o u ru c i . - Č o v e k na k o g a se o d n o s i o v a j ru k o p is je sav rše n i bed- n ik ; lo po v i u b ic a . N a d a m se d a ne t raž i te o d m e n e da sa ra đ u - j e m u p r ik r iv a n ju z loč in a ; n isam n a v ik a o d a m e v re đ a ju , a još m a n je u o v o d o b a noć i . . . Z n a te li j e d n u s tv a r?

- N e . R e c i t e m i.- N a p o č e t k u , d o k n isam z n a o šta se d e s i lo , k a d a sam o tk r io

vaš. . . o n a j leš na m e r m e r n o m s to lu , o d lu č io sam d a o sv e t im sm rt A d e le de O te r o . Z a to tada niš ta n isam r e k a o p o l ic i j i .

O n a g a j e z a m iš l j e n o p o g le d a la . N je n o s m e h je p o s ta o m e k -ši.

- Z a h v a l j u j e m v a m na to m e - k ro z n jen g la s j e p r o v e ja v a o nek i da lek i o d je k isk reno s t i . - Ali m o ž e te v ide t i d a nije po treb -

i ’čitelj mnčc i nn/ii

na n ik a k v a o sv e ta .- M is l i te ? - o v a j pu t na H a i m e a j e d o š a o red d a se n a s m e -

je . - E , pa vara te se. Jo š u v e k im a Ijudi ko je t reb a o sv e t i t i . Lu- isa de A ja lu . na p r im er .

- B io j e len š t ina i u c e n j iv a č .- A g a p i to K arse les . . .- U bog i b e d n ik . U b ila ga j e n je g o v a p o h le p a .S iv e z e n ic e uč i te l ja m a č e v a n j a su se p r ik o v a le za ž e n u sa

b e s k r a jn o m h l a d n o ć o m .- T a j a d n a d e v o jk a , L u s i ja . . . - r e k a o je p o la k o . - I o n a je

z a s lu ž iv a la d a u m re ?Prvi p u t , A d e la d e O te r o j e s k r e n u la svo j p o g le d p re d d o n

H a im e o m . I ka d a je p ro g o v o r i l a , b i lo j e to sa v e l ik im o p r e z o m .- T o sa L u s i jom je b i lo n e i z b e ž n o . P re k l in je m vas d a m i ve-

ru je te .- N a r a v n o . D o v o l jn a m i je v a š a reč .- O z b i l jn o v a m g o v o r im .- J a s n o . B io bi n e o p ro s t iv g re h s u m n ja t i u vas .I z m e đ u njih se u v u k la n a p e ta t i š in a . O n a je n ag la g la v u i iz-

g l e d a la je k a o da je z a n e ta p o s m a t r a n j e m v las t i t ih r u k u , sk lo p l je - nih u krilu . D v e c rn e t rak e sa še š i ra su j o j p a d a le n a go li v ra t . P ro t iv v o l je , uč i te l j m a č e v a n j a j e p o m is l i o d a j e , č a k i k a o o te lo - tv o r e n je s a m o g đ a v o la , A d e la d e O te r o i d a l je b i la iz lu đ u ju ć e le- pa .

M la d a že n a je p o d ig la g la v u n a k o n n e k o l ik o t r e n u ta k a .- S ta n a m e r a v a te d a uč in i te sa p i s m o m ?H a im e A s ta r lo a je s le g a o r a m e n im a .- Još r a z m iš l ja m - o d g o v o r io je j e d n o s t a v n o . - N e z n a m da

li d a id em d i r e k tn o u p o l ic i ju ili d a pre toga o d e m u k u ć u v a še g d o b r o č in i te l ja d a m u z a b i je m p e d a l j o.štrice u g r lo . I n e m o j te mi s a d a reć i d a va m je p a la n a p a m e t n e k a bo l ja ideja .

Iv ice h a l j in e o d c r n e sv i le m e k o su z a š u š ta le v u k u ć i se po te p ih u . P r im a k la m u se , i uč i te l j j e m o g a o d a o se t i , t ik uz s e b e , m ir i s ru ž in e v o d ic e .

238 Arturo Fercs Keverte

- I m a m bo l ju ideju - m la d a ž e n a g a je sa da g led a la u oč i . d ig n u te b r a d e , i z a z o v n o . - J e d n u p o n u d u k o ju n e ć e te m o ć i da od- b i je te .

- V a ra te se.- N e - sada je njen glas bio top a o i n e ža n k ao p reden je lepe

m a č k e . - N e v a ra m se. U v e k posto j i n e g d e neš to sk riveno .. . N e posto ji č o v e k koji ne m a svoju c e n u . A ja m o g u d a p la tim vašu .

P red z a p r e p a š ć e n im don H a im e o v im o č im a . A d e la de O te r o je p o d ig la ru k e i o tk o p ča la p rv o d u g m e svo je ha l j in e . U či te l j m a - č e v a n ja je o se t io da m u se grlo i z n e n a d a o s u š i lo d o k je p o s m a - t r a o , o č a r a n , I jub ičas te oči k o je su i z d rž a v a le n je g o v p o g le d . O t- k o p č a la je d ru g o d u g m e . N jen i z u b i , be l i i s a v r še n i , sijali su b la - g o u p o lu m r a k u .

U č in io j e n a p o r da se uda l j i , ali te oči k a o da su ga h ip n o - t i sa le . N a jz a d je u sp e o d a o d v o j i p o g le d o d n j ih , ali j e o s ta o za- ne t p o s m a t r a n j e m g o lo g v ra ta , č u ln o g p u ls i r a n ja m a t k o ž e k o ja se sp u š ta la u m e k o m trou g lu d o p o č e tk a n e d a r a m la d e ž ene .

G la s se p o n o v o č u o k a o in t im n i šapat:- Z n a m d a m e vo li te . U v e k s a m z n a la , o d p o č e tk a . M o ž d a

bi sv e b i lo d r u g a č i je da . . .R eč i su u t ih n u le . H a im e A s ta r lo a je z a d r ž a v a o d is a n je , o se -

ć a ju ć i se k a o d a lebd i d a le k o o d s tv a rn o s t i . O se t io je na u s n a m a b l iz a k d a h ; u s ta su jo j se ra s tv o r i la k a o k r v a v a ran a p u n a o b e ć a - n ja . S a d a j e r a z v e z iv a la v rpc e s v o g p r s lu č e ta , k o je su p a d a le p o d n je n im p r s t im a . Z a t im , n e s p o s o b a n d a o d o l i t r e n u tn o m z a n o s u , uč i te l j m a č e v a n j a je o se t io k a k o ruk e m la d e žene traže n je g o v u ; n jen d o d i r m u j e p rž io k o ž u . Z a s ta v š i , A d e la de O te ro m u je vo- d i la ru k u d o k je nije spust i la na sv o je g o le g ru d i . T u je t reper i- la n e ž n a i m la d a k o ž a , i d o n H a im e se s t r e sao p ov ra t iv š i sk o ro z a b o ra v l je n o s e ć a j , za ko ji j e v e r o v a o d a g a je z a u v e k o d b a c io .

Z a s te n ja o je i sk lo p io o č i , p re p u š ta ju ć i se s la tko j o n e m o ć a lo - st i k o ja g a je o b u z im a la . O n a se n a s m e ja la t iho . sa n e u o b ič a je - n o m n e ž n o š ć u , i puš ta juć i m u šak u p o d ig la je ru k e da sk in e še- š ir . K a d a je to uč in i la , l a g a n o je p o d ig la go rn j i d e o te la , i uč i te l j

U čitdj mače vanja

m a č e v a n ja je p r im a k a o u s n e , v e o m a p o la k o , d o k ni je o s e t io ne- ž n u top lo tu tih iepih r a z g o l ić e n ih g ru d i .

S tv a rn o s t j e o s ta ja la d a le k o iza n je g a ; b i la je s a m o z b r k a n o I ju l ju šk an je , d a le k o , k o je je u d a r a lo s l a b o o o b a lu n e k e p u s te p la- že čij i zv uk je p r ig u š iv a la d a i j in a . N i je o s e ć a o n iš ta o s im n e k o g š i ro k o g p r o s t r a n s tv a , j a s n o g i s v e t lo g , p o t p u n o o d s u s tv o r e a ln o s t i . g r iž e savest i ; čak i o s e ć a n ja . . . T o l i k o o d s u s tv o da n i je b i lo ča k ni s t ras t i . J e d in a n o ta , j e d n o l i č n a i s ta ln a , b io j e j e c a j n a p u š te n o s t i . m rm l ja n je s a m o ć e , o b u z d a v a n e d u g o v r e m e n a , k o ju j e d o d i r te k o ž e n a v e o da se p o m o l i na u s n a m a s ta ro g uč i te l ja .

I z n e n a d a , n e š to u n je g o v o j u s p a v a n o j sav e s t i j e p o v ik a lo iz ve l ik e da l j ine g d e j e j o š u v e k o s ta j a lo b u d n o . U p o z o r e n ju j e tre- b a lo n e k o l ik o t r e n u ta k a d a o tv o r i seb i p u t ka s re d iš tu n j e g o v e vo- Ije, i u sp e o je d a u hv a t i taj o se ć a j o p a s n o s t i k a d a j e H a im e A s ta r lo a d ig a o g la v u d a p o g l e d a l ice m la d e ž e n e . U to m t renu t- ku s t re sa o se k a o d a ga je u d a r i la s t ru ja . U s ta su se z g r č i l a u na- p e to c e re n je , k o je j e o ž i l ja k na ivici u sa n a p r e tv a r a o u đ a v o l s k u g r im a s u . C r te l ica su bi le z g r č e n e o d m o n s t r u o z n e k o n c e n t r a c i j e , k o ju j e učitelj m a č e v a n j a im a o u re z a n u d u b o k o u s v o je se ć a n je : to j e b i lo lice A d e le de O t e r o k o ja se s p r e m a la d a ub i je z a d a v a - n je m s n a ž n o g i k o n a č n o g u b o d a .

D o n H a im e je p o s k o č io u n a z a d ne m o g a v š i d a o b u z d a bo ln i u z v ik . O n a j e pu s t i la d a j o j p a d n e še š i r i d rž a la je u d e s n o j ruci d u g a č k u iglu k o jo m j e p r ič v r š ć iv a la še š i r , s p r e m n a d a j e z a b o d e u po t i l jak č o v e k a koji j e s e k u n d pre to g a b a c io p re d n o g e . S tar i uč i te l j se p o v u k a o s u d a ra ju ć i se sa n a m e š ta j e m u so b i , o se ć a ju ć i k a k o m u se krv led i la u ž i l a m a . Z a t im , p a ra l isa n s t r a h o m , v id e o j e k a k o o n a z a b a c u je g la v u u n a z a d p r a s n u v š i u z lo k o b a n sm e h , ko j i j e o d je k n u o k a o z v u k p o s m r tm h z v o n a .

- Jadn i uči te l j . . . - reč i su iz laz i le p o la k o iz u s ta te ž e n e . ne o - č e k iv a n e in to n a c i je , k a o d a se o d n o s e na n e k u t reću o s o b u za či- ju su d b in u je n i je b i lo b r ig a . N i je b i lo u n j im a ni m r ž n je ni p re - z ira ; s a m o h la d n o , i s k r e n o s a ž a l je n je . - N a iv a n i p o v e r l j iv d o k ra - j a , z a r nije t ak o ? M o j j a d n i s tar i pr i ja te l j !

■

240 Arluro Peres Kevcrte

O te o jo j se jo š j e d a n g ro h o t i p o g le d a la je do n H a im e a sa ra d o z n a lo š ć u . Izg led a da je b i la z a in te re so v a n a d a vidi d o de ta l ja i z m e n je n iz raz ko ji je s trah u re z a o u lice uč i te l ja m a č e v a n ja .

- O d sv ih l ik ov a o v e d r a m e . g o s p o d in e A s ta r lo a , vi s te bili n a j la k o v e rn i j i ; na j l jub azn i j i i v re d a n ž a l je n ja - reči su d e lo v a le k a o da k a p l ju p o la k o u t iš in i . - S v i , i živi i m r tv i , s v e sn o su vas va ra l i . A vi. k a o u loš im k o m e d i j a m a . sa svo j im s ta r in sk im m o - ra lo m i s v o j im p o b e đ e n im i sk u š e n j im a . igrali ste u logu p re v a re - no g m u ž a , koji zadn ji s a z n a . P o g led a j te s e . a k o m o ž e te . P o t ia ž i - te o g le d a lo i rec i te m i gde je s a d a sav vaš p o n o s , v a še s a m o p o - u z d a n je , va še s a m o z a d o v o l j s tv o . K o g d a v o la ste m is l i l i k o ste v i . . .? D o b ro ; sve to je b i lo d i r l j iv o , s la ž e m se. N4ožete, a k o želi- te . d ob i t i j o š j e d a n ap la u z . p o s le d n j i . j e r je v r e m e da se z a v e s a sp us t i . M o ra te na p o č in ak .

D o k je p r ič a la , b ez žu rb e se k re ć u ć i , A d e la de O te r o se v ra- t ila d o s to la g d e su bili r e v o lv e r i š ta p -m a č , d o m o g a v š i se o v o g z a d n je g n a k o n š to je b a c i la na p o d v eć b e s p o t re b n u iglu šeš i ra .

- U p r k o s va.šoj n a iv n o s t i , vi s te ra z u m a n č o v e k - r e k la je d o k je p o s m a t r a la p r o c e n ju ju ć i n a o š t r e n u č e l ič n u o š t r ic u , k a o da o c e n ju je n jen kva l i te t . - Z a to v e r u je m d a ste sv esn i s i tu a c i je . U c e lo j o v o j p r ič i , n isa m niš ta d r u g o ra d i la d o ig ra la u lo g u k o ja mi je b i la p r e d o d r e đ e n a su d b in o m . U v e r a v a m vas d a n i s a m u nju u n e la ni t ru n k u z lo n a m e rn o s t i v iše n e g o š to je b i lo p o t r e b n o ; ali ta k a v je ž iv o t . . . T a j ž iv o t na č i jo j s te ivici u v e k p o k u š a v a l i da o s t a n e te i ko j i v a m sa d a , ov e n o ć i , n e o č e k iv a n o is t iče u v a šo j ku- ći d a bi v a m i sp o s ta v io račun za g rehe k o je n is te p o č in i l i . D a lis h v a ta te i ron i ju?

N a s ta v i la je da m u se p r ib l iž a v a ne p re s ta ju ć i da p r ič a , k ao s i r e n a k o ja z a č a ra v a sv o j im g la so m m o r e p lo v c e do k b ro d sr l ja u p o d v o d n e h r id i . D rž a la je p e t ro le jk u u ruci a oš t r icu u d r u g o j , bi- la j e n a s p r a m n je g a , ta k o čv r s ta k a o san ta leda , sm e šk a ju ć i se kao d a je u m e s to p re tn je nač in i la ges t I ju ba z n og p o z iv a n ja na m i r i z a b o r a v .

- M o r a se reć i z b o g o m . m a e s t ro . B e z Ijutnje.

Učitelj mačevanja 24!

K a d a je n a p ra v i la k o ra k n a z a d , r e š e n a d a m u z a d a u d a ra c , H a im e A s ta r lo a j e p o n o v o v id e o s m r t u n j e n im o č im a . S a m o ta- d a , iz lazeć i iz o tu p e lo s t i , p o v ra t io j e d o v o l jn o p r ib r a n o s t i da sko- či u n a z a d i o k r e n e le đ a , b e žeć i u p r a v c u n a jb l iž ih v ra ta . N a ša o se u m r a č n o j sali za m a č e v a n je . O n a m u j e b i la z a p e t a m a , sve- t lost pe t ro le jk e v eć je o sv e t l ja v a la s o b u . D o n H a im e j e p o g le d a o o k o s e b e , o č a jn o tražeć i n e k o o ru ž je k o j im će se s u p ro ts ta v i t i svo- J°J p ro g o n i t e l jk i . i j e d i n o š to je na.šao n a d o h v a t r u k e b io j e or- m a n sa s a lo n s k im f lo re t im a , ko j i su svi im a l i p lo č ic u n a v rh u . Po- m is l iv š i d a je b i lo n a jg o re su p ro ts ta v i t i se g o l im r u k a m a , u z e o je j e d a n o d njih ; a li d o d i r sa b a lč a k o m d o n e o m u j e s a m o b la g u ute- hu . A d e la d e O te r o v e ć j e b i la na v r a t im a s a le , i o g le d a la su u m n o ž a v a la s v e t lo s t p e t ro le jk e k a d a se n a g la d a j e o s ta v i na po- du .

- P r a v o m e s to z a r e š a v a n je n a š e g p r o b l e m a , m a e s t r o - r e k la je t ih im g la s o m , u m i r e n a k a d a se u v e r i la d a j e f lo r e t ko j i j e don H a im e d rž a o b io b e z o p a s a n . - S a d a ć e te im a t i p r i l ik u da se uv e - rite k o l ik o s a m u p re d n o s t i z a to š to s a m v a š a u č e n ic a - n a p ra v i - la je d v a k o ra k a ka n je m u , sa h la d n o m p r ib r a n o š ć u . ne m a r e ć i za sv o je g o le g ru d i i s p o d r a s k o p č a n e o d e ć e , i z a u z e la j e p o z ic i ju za b o rb u . - L u is d e A ja la j e v eć o se t io n a v la s t i to j k o ž i iz v r s n o s t v a še g v e l i č a n s tv e n o g u b o d a , o n o g od d v e s to t in e š k u d a . S a d a je d o š a o re d na n je n o g tv o rc a da g a i sk us i . . . S lo ž ić e te se sa m n o m da s tv a r i d a l je ne g u b i sv o ju d raž .

J e d v a d a j e z a v r š i la p r iču k a d a j e , sa z a d iv l j u ju ć o m h i t r o š ć u , već z a m a h n u la isp re d sebe . H a im e A s ta r lo a se p o v u k a o p o k r iv a - ju ć i se iz č e tv r t e , su p ro ts ta v l ja ju ć i sv o ju i ta l i j a n s k u o.štricu na o - š t r e n o m m a č u . S ta r i i p o z n a t i m a č e v a la č k i p o k re t i su m u vraća l i m a lo p o m a lo i z g u b l j e n o s a m o p o u z d a n j e , izv lač i l i su g a iz uža- s n u to g z a p r e p a š ć e n j a č i ja je b io ž r tv a s a m o t r e n u ta k pre to g a . O d - m a h j e sh v a t io d a n je g o v im sa lo n s k im f lo r e to m n e ć e m o ć i d a za- da n i je d an u b o d . M o r a o je da se o g ra n ič i n a z a u s ta v l j a n je na pa - da k o l ik o g o d je m o g a o , z a d r ž a v a ju ć i se sve v r e m e na o d b r a n i . S e t io se da je na d r u g o m kra ju sa le b io z a tv o re n i o r m a n sa šes t

242 Arturo Pcrcs Reverte

f lo re ta i sablj i za b o rb u , ali n jego v nepr i ja te l j m u n ik a d a ne bi d o p u s t io da d o đ e do tle . U s v a k o m s lu č a ju , n i je im a o ni v r e m e n a da se vra t i , o tv o r i ga i u z m e je d a n . A m o ž d a i j e s t e . R e š io je da se bori iz o d b r a m b e n o g p o lo ž a ja k reću ć i se k a to m de lu sa le , u o č e k iv a n ju p r i l ik e .

A d e la d e O te r o je iz g le d a p o g o d i la n j e g o v e n a m e re i p r im i- ca la m u se , p r in u d u ju ć i ga da se k reće k a d r u g o m u g lu sale po- k r iv e n o m sa d v a o g le d a la . D o n H a im e je r a z u m e o n je n u n a m e ru . T u , n a s v o m te r e n u , b e z m o g u ć n o s t i p o v la č e n ja , z a v r š ić e b e z na - d e ž n o p r o b o d e n .

O n a se b o r i la d i r e k tn im n a p a d im a , n a m r š te n ih o b r v a i s t isnu- tih u sa n a k o je su sa d a bi le s a m o t a n k a l in i ja , u ja sn o j n a m e r i da ga r a z o r u ž a , p r in u đ u ju ć i ga da se bran i d e lo m oš t r ice na jb l iž im b a lč a k u , š to je v e o m a o g r a n ič a v a lo n je g o v e p o k re te . H a im e A sta r- loa je b io tri m e t r a o d z id a 1 nije h te o v iše d a se p o v la č i , k a d a m u je z a d a la u d a ra c s re d in o m f lo re ta u ru k u , č im e ga je bac i la na ve l ik e m u k e . P a r i ra o jo j j e , sv es tan n e sp o s o b n o s t i d a jo j uz- v ra t i o n a k o k a k o bi u č in io d a je k o r is t io f lo re t za b o r b u , i A d e la de O te r o je izv e la sa i z u z e tn o m la k o ć o m p o k re t p o z n a t k a o ok re t ša k e , m e n ja ju ć i p ra v a c svo je oš tr ice k a d a su se s e č iv a d o d i r n u la , i u s m e ra v a ju ć i v rh sv o je g k a te lu p ro t iv n ik a . N e š to h la d n o j e za- pa ra lo k o š u l ju u č i te l ja m a č e v a n ja , p ro d i ru ć i u n j e g o v u d e s n u stra- n u , i z m e đ u k o ž e i r e b a ra . O d s k o č io je u n a z a d is tog m o m e n ta , sa s t i sn u t im z u b i m a da bi sp re č io u zv ik p a n ik e ko j i j e p re t io d a iza- đ e iz n je g o v o g g r la . B i lo je suv iše b e s m is le n o d a u m r e o v a k o , na o v a j n a č in . u ru k a m a j e d n e že n e u v las t i to j k u ć i . P o n o v o je zau - z e o o d b ra m b e n i p o lo ž a j , o se ć a ju ć i k a k o to p la krv n a ta p a k o šu l ju i sp o d p a z u h a .

A d e la de O te r o je m a lo sp us t i la m a č , z a u s ta v i la se da d u b o - k o u z d a h n e i u p u t i la m u je p ak o s ta n o s m e h .

- N i je b i lo lo še , z a r n e ? - up i ta la j e sa i sk ro m ra z o n o d e u o č im a . — I d e m o sa da na u b o d o d d v e s ta šk u d a , a k o v a m se tako č in i d o b ro . . . U o d b r a m b e n i po loža j!

Z a z v e č a o je če l ik . U či te l j m a č e v a n ja je z n a o da je b i lo ne-

UčiteJj mače van/a 243

m o g u ć e spreč i t i u b o d b ez v rha f lo re ta ko j i će biti p re tn ja p ro t iv - n iku . S d ru g e s t ran e , a k o se on k o n c e n t r i s a o na s ta ln o p o k r iv a n je o d o z g o p re d o v o m v rs to m k o n k r e tn o g n a p a d a , A d e la d e O te r o bi to m o g la da iskor is t i da m u z a d a d r u g u v rs tu u b o d a , n i sk u , sa j e d n a k o s m r tn im ish o d o m . B io je u ć o r s o k a k u i o s e ć a o j e z id iza sv o j ih leđ a , s a d a v eć v e o m a b l izu ; m o g a o j e k r a j ič k o m o k a da vidi o g le d a lo s m e š te n o na levo j s t ra n i . Z a k l j u č i o j e da m u je je - dini iz la z b io d a ra z o ru ž a m la d u ž e n u , ili d a jo j n e p r e k id n o na- pa d a lice , g d e j e sv a k a k o m o g a o d a n a n e s e p o v r e d u b e z o b z i ra na p o k r iv e n vrh o ruž ja .

O d lu č io se za p rv u v a r i ja n tu , i z v o d l j iv i ju , o s ta v l ja ju ć i ru k u o p u š te n u i te lo n a s lo n je n o na lev i b o k . O č e k iv a o j e d a će A d e la de O te r o za u z e t i če tv r tu p o z ic i ju , z a u s t a v i o se , v ra t io ru ku na vrh o š t r ice i u s m e r io je u da ra c k a o b ič e m s v o m s n a g o m sv o g f lo re ta p r e k o ne p r i ja te l j sk e o š t r ic e , d a bi o č a jn ič k i p r o v e r io d a li j u je o n a č v r s to d rž a la . Z a t im je z a d a o b e z m n o g o n a d e u b o d iz č e tv r - te u r u k u , p re te ć i n je n o m licu. U d a r a c j e i s p a o k ra ta k , i p lo č ic a m je u sp e la d a se p r ib l iž i v iše n e g o n a n e k o l i k o p e d a l ja , ali do - v o l jn o d a se o n a p o v u č e j e d a n k o r a k u n a z a d .

- H a jd e , h a jd e - p ro k o m e n ta r i s a l a j e m l a d a ž e n a sa p a k o s n im o s m e h o m . - D a k le , g o s p o d in n a m e r a v a d a m e u n a k a z i . . . O n d a će- m o m o r a t i b rz o d a z a v r š im o .

N a b r a la j e o b r v e i n jene oč i su se s k u p i l e u g r im a s u d iv l jač - ke r a d o s t i , u č v rš ć u ju ć i se n a n o g a m a , n a p ra v i l a je lažn i n a p a d i p r im o r a la d o n H a im e a d a spus t i svo j f lo re t u p e tu p o z ic i ju . S h v a - t i ° j e svo ju g re š k u na s re d in i p o k r e ta , p re n e g o š to je o n a po- m e r i la ša k u d a m u z a d a o d lu č u ju ć i u b o d , i s a m o je b io s p o s o b a n d a se su p ro ts ta v i l ev o m r u k o m n e p r i ja te l j s k o j oš tr ic i k o ja se već p r im ic a la n je g o v im g ru d im a . O d g u r n u o j e p o k r e to m u s t ra n u , d o k je o s e ć a o k a k o m u o š t ro s e č iv o m a č a s p r e tn o s eč e d lan ru k e . O d - m a h je p o v u k la o r u ž je , iz s t ra h a d a će uč i te l j m a č e v a n ja p o k u š a - ti d a j o j ga i s t rg n e . i H a im e A s ta r lo a j e p o s m a t r a o na t r e n u ta k sv o je v la s t i te o k r v a v l j e n e p rs te , p re n e g o š to j e s t a o u o d b r a m b e - ni p o lo ž a j da sp reč i n ov i n a p a d .

244 Arturo Feres Reverte

I z n e n a d a , u s re d pok re ta , učitelj m a č e v a n ja je n a z re o t račak na- de . Z a d a o je n o v p re teći udarac u p rav c u l ica m la d e ž e n e , koji ju j e p r in u d io d a pruž i s labu od b ranu iz če tv r te po z ic i je . D o k se po- n o v o v r a ć a o u o d b r a m b e n i po loža j , in s t ink t H a im e a A s ta r lo e m u j e d o š a p n u o b r z in o m m u n je da tu, u j e d n o m k ra tk o m m o m e n tu , pos to j i j e d n a ru p a , j e d a n m r tav pe r iod u k o je m će A d e la de O te - ro otkrit i l ice s a m o na sek un du ; i bila je to n je g o v a in tu ic i ja , a ne oč i , ta k o ja je p o prvi p u t u n je g o v o m ž ivo tu re g is t ro v a la o v u sla- bu tačk u . T o k o m tre n u ta k a koji su us led i l i , u v e ž b a n i p ro fes iona l- ni re f leks i s ta ro g u č i te l ja m a č e v a n ja su se p o k re n u l i a u to m a ts k i , sa h la d n o m p r e c iz n o š ć u č a so v n ič a ra . Z a b o ra v l ja ju ć i na b l iz inu opa - sn os t i , s a s v im p r iseb an z ahva lju juć i i z n e n a d n o j in sp i rac i j i , sves tan d a nije r a s p o la g a o ni v r e m e n o m ni n a č in im a da je p rov e r i , reš io j e d a svoj ž iv o t p ov er i sv o m isku s tv u m a č e v a o c a ve te ra n a . I dok j e z a p o č in ja o d r u g i i p o s le d n j i p u t p o k re t , jo.š u v e k je im a o do- v o l jn o p r i s e b n o s t i da shva ti da , u k o l ik o se p r e v a r io , n ik a d a neće už iva t i u m o g u ć n o s t i d a žali zb og sv o je g re šk e .

D u b o k o j e u z d a h n u o , p o n o v io u d a ra c n a isti n ač in k a o i p ret- h o d n i p u t , i A d e la de O te r o , o v o g p u ta sa v e ć o m s ig u rn o šć u , su- p ro ts ta v i la se u d a r c e m iz če tv r te p o z ic i je , m a lo p r i te š n je n a . T a d a , u m e s to d a se o d m a h stavi u o d b r a m b e n i p o lo ž a j k a k o je b i lo o če - k iv a n o , d o n H a im e se s a m o n a p r a v io d a ć e to u č in i t i , u t re n u tk u k a d a je u to k u is to g p o k re ta u s m e r io svo j u d a r a c i p o d ig a o g a iz- na d ru k e m la d e ž e n e , z a b a c u ju ć i u n a z a d g la v u i r a m e n a d o k je u s m e r a v a o v rh sa p lo č ic o m k a g o re . O š t r ic a je s k l iz n u la m e k o , ne n a i la ze ć i n a o tp o r , i m e ta ln a p lo č ic a k o ja j e b i la na k ra ju flo- r e ta u š la je u d e s n o o k o A d e le de O te r o , p ro d i r u ć i d o m o z g a .

Četvrta. Odbrana iz četvrte. Saviti iz. četvrte u ruku. Do dna.S v i ta lo j e . P rv i z rac i su n c a su p ro laz i l i k r o z p ro re z e z a tv o re -

n ih ž a lu z in a , i n j ih ov sv e ta o t rag se u m n o ž a v a o d o b e s k o n a č n o - st i u o g le d a l im a sale .

Treća. Odbrana iz. treće. Ubod iz treće u. ruku.

Učitcl] mačevanja

N a z id o v im a su bile s ta re z b i r k e u k o j im a je s n iv a lo svo j ve- čiti s a n z a rđ a lo o ru ž je o s u đ e n o n a t i š in u . B la g a z la tn a s v e t lo s t ko - j a je o sv e t l ja v a la salu n ije u s p e v a l a d a s tvori o d s ja je n a n je g o v o j s ta ro j o p r e m i p re k r iv e n o j p r a š i n o m , p o ta m n e lo j o d v r e m e n a , k re - z u b o j o d star ih m e ta ln ih o ž i l j a k a .

Cetvrtom do kraja. Odbrana iz. poluokreta. Ubod iz. četvrte.P o ž u te le d ip lo m e su v is i le n a z id u , u sv o j im i s k r iv l je n im ra-

m o v im a . M a s t i lo k o j im su p i s a n e je i z b led e lo : p ro te k le g o d in e su g a p re tv o r i le u b led e t r a g o v e , j e d v a č i t l j ive n a p e r g a m e n tu . Po t- p isa l i su ih l judi o d a v n o m r tv i , a b ile su izda te u R im u , P a r i z u , B e č u , S a n k t P e te rb u rg u .

Cetvrta. Ramena i glava poz.adi. Cetvrta niska.N a p o d u j e b io j e d a n o d b a č e n m a č , sa v e o m a l e p o m s reb r-

n o m d r š k o m , iz l iz a n o m o d u p o t r e b e , n a č i jo j j a b u č ic i su k r iv u d a - le f in e a r a b e s k e p o re d j e d n o g n a tp i s a le p o u r e z a n o g : Na mene.

Cetvrta preko ruke. Odbrana iz. prve. Do dna iz druge.N a iz b le d e lo m te p ih u j e b i l a p e t r o le jk a k o ja je j e d v a g o r e la ,

b e z p la m e n a , č iji se izgo re l i f i t i l j d i m io p u c k e ta ju ć i . P o r e d n je b i- lo j e i sp ru ž e n o te lo že n e k o ja j e n e k a d a b i la le p a . Im a la j e ha l j i - nu o d c rn e sv i le , i i spo d n je n o g n e p o k r e t n o g p o t i l jk a , p o r e d ko- se p r ik u p l j e n e s e d e f n o m š n a lo m u o b l ik u o r lo v s k e g la v e , b i la j e lo k v a k rv i k o ja j e n a ta p a la k ra j te p ih a . T a n k i z ra k sv e t lo s t i p ra - v io j e na n je m u b lag i c rv e n k a s t i o d s ja j .

Četvrta ka unutra. Odbrana iz. četvrte. Do kraja iz druge.U j e d n o m ta m n o m u g lu s a le , n a s t a ro m s to č ić u o d o r a h o v i -

n e , p re s i ja v a la se k r i s ta ln a v a z a , iz k o je je v is ila u v e la s ta b l j ik a ru ž e . N je n e su v e la t ice su b i le ra s u te p o p o v rš in i s to la , n a b r a n ei t u ž n e , s tv a ra ju ć i j e d n u m a ju š n u s l iku d e k a d e n tn e m e la n h o l i j e .

Druga ka spolja. Neprijatelj parira iz osme. Zabosti iz. treće.S a ul ice j e do la z i la d a le k a b u k a , na l ik na u d a rc e t a la sa u j a -

ko j bu r i k a d a se p e n a b e s n o o d b i j a o s te n e . K ro z ž a lu z in e se č u o p r ig u š e n ž a m o r g la s o v a ko j i su v e s e lo k l ič u ć i s lav i l i n o v i d a n k o - j i im je d o n o s i o s lo b o d u . P a ž l j iv s iu š a la c bi u h v a t io z n a č e n je n ji- h o v ih u zv ik a : g o v o r i l i su o k ra l j ic i k o ja j e o t iš la u i z g n a n s tv o , i

240 Arturo Peres Reverte

o p r a v e d n im I jud im a koji su do laz i l i iz d a le k a , sa sv o j im g izda- v im k o f e r im a p u n im nade.

Drufici spolja. Oclbrana iz. osme. Ubod iz četrrte u ruku.N e z a in te r e s o v a n za sve to, u toj sali u ko jo j j e v re m e p res ta -

Io d a te č e i o s ta ja lo je tak o t iho i n e p ro m e n l j iv o k a o p re d m e t i koji su bili u n jo j , n a laz io se s ta rac ko ji j e s ta jao isp red j e d n o g v e l ik o g o g le d a la . B io je m rša v i s p o k o ja n , im a o je p o m a lo or lov - ski n o s , v i s o k o če lo , sedu k o su i s ive b rk o v e . B io je s a m o u ko- šulj i , i i z g le d a lo je da ga nije u z n e m i r a v a la v e l ik a s m e đ a f leka od o s u š e n e k rv i , ko ju je im a o sa d e s n e s t ran e . N je g o v o d rž an je je b i lo d o s to ja n s tv e n o i p o n o s i to ; u d e sn o j ruci d rž a o je sa v e s e lo m b o d r o š ć u f lo re t sa i t a l i j a n sk o m d r š k o m . N o g e su m u bi- le b ia g o s a v i je n e i d izao je levu ru k u p o d p ra v im u g lo m iznad r a m e n a , p u š ta ju ć i da m u d e sn a p ad a n a p re d sa č is t im s t i lom sta- rog m a č e v a o c a , ne ob ra ća ju ć i p a ž n ju na d u b o k u ra nu p re k o c e lo g d la n a . O d m e r a v a o je u t išini svo j v lasti t i o d r a z , k o n c e n t r i s a n na p o k r e te k o je je iz v o d io , d o k su ih n je g o v e b led e u sn e b ro ja le a da sa n j ih n i je s i laz i la n i je d n a reč , p o n a v l ja ju ć i o d re đ e n e d e lo v e sa m e to d i č n o m ta č n o šć u , bez p a u z e . Z a d iv l je n s a m im s o b o m , po- k u š a v a o je d a u p a m t i , sv o j im u m o m n e z a in te r e s o v a n i m za sve što ga o k ru ž u je u u n iv e r z u m u , sve f aze k o je su , p o v e z a n e sa a pso - lu tn o m p r e c iz n o š ć u , sa m a te m a t i č k o m t a č n o š ć u , v od i le , s a d a je n a jz a d z n a o , d o na js a v r še n i je g u b o d a k o je g j e ik a d a s tvo r io l jud- ski u m .

L a N a v a ta . Ju l i 1985.

Arturo Peres Reverte UČITELJ MAČEVANJA

2000.

lz d a je N A R O D N A K N J I G A

A L F A B e o g r a d , S a f a r i k o v a 11

Z a i z d a v a č a S n e ž a n a M i jo v ić

L e k to r - k o r e k to r T a n j a T r b o je v ić

P la s m a n0 1 1 / 3 2 2 7 - 4 2 6 , 3 2 2 6 - 4 2 7 , 1 43 -7 5 2 , 6 2 7 - 9 5 2 ,

8 4 8 - 7 0 - 3 1 . 8 4 8 - 7 0 - 3 4 . 8 4 8 -7 0 -3 5 S v e t i s l a v Ž a r i ć

V i r m a n s k a p ro d a ja 0 1 1 / 8 4 8 - 7 0 - 3 1 , 8 4 8 - 7 0 - 3 4 , 8 4 8 -7 0 -3 5

V e l im i r M i l i ć e v ić

K lu b č i t a la c a 0 1 1 / 3 2 2 9 - 1 5 8

R u ž a V a s i l j e v ić

Š t a m p a M D M K o m e r c - B e o g ra d

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

860-31

PERES-Reverte , ArturoUčitelj inačevanja : roman / Arturo Peres Reverte ;

[prevela sa španskog Olivera Bula jić] . - Beograd : Narodna knjiga-Alt 'a, 2000 (Beograd : M D M Komerc). - 246 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Megahit ; knj. br. 214)

Prevod dela: El maestro de esgrim a / A ituro Perez-Reverte.

ID = 8 25 71532

8 0 0 2 5 7 5 5 4 0

Avanturistički ali i policijski roman, o politiČkim prevara- ma i mahinacijama u Madri- du surove 1868-e, Učitelj mačevanja je priča o jednom svetu varalica i preprodavaca kojim iz pozadine upravlja ugledna društvena elita. Ali pre svega, ovo je jedna uzne- mirujuća poučna priča o mo- ći novca, o političkoj ambici- ji i izumiranju vrline poštenjai odanosti u ovom našem 20- tom veku koji je na izdisaju.