ASPEKTI UPRAVLJANJA RIZIKOM U RUDARSTVU RISK …

TEHNI�KA DIJAGNOSTIKA (BROJ 3 • 2007) 33

ASPEKTI UPRAVLJANJA RIZIKOM U RUDARSTVU RISK MANAGEMENT ASPECTS IN MINING INDUSTRY Mr Slobodan Radosavljevi�, dipl.inž. RB Kolubara Lazarevac, Kolubara Prerada, Vreoci E-mail: [email protected]

UDC: 622.012:65.012.3/.015 PREGLEDNI RAD

REZIME U ovom radu se prezentiraju neki od aspekata i

prakti�nih iskustava upravljanja rizkom za kompleksne tehni�ko tehnološke sisteme u rudarstvu sa posebnim osvrtom na preradu uglja. Kontrola i upravljanje rizikom radnih mesta postaje centralna kategorijalna varijabla logisti�ke operatibilnosti top menadžmenta u kontekstu generisanja kvalitetnih strateških odluka u dugoro�nom smislu sa ciljem sigurnog, pouzdanog, bezbednog i profitabilnog rada uz ostvarenje zadovoljstva korisnika proizvoda, usluga i zaposlenih. Realnost prakti�nih saznanja ukazuje na aplikacije velikih nesaglasnosti i razli�itosti pri identifikaciji adekvatnih analiti�kih i metodoloških pristupa ovom problemu a rezultati takvih stanja su posledi�ni iskazi tipi�nih i netipi�nih kriti�nosti kao destruktivnih potencijala koji uzrokuju velike turbulencije u funkcionisanju kako delova sistema tako i tehnoloških procesa u celini. Šanse za kvalitetnom kontrolom i upravljanje rizikom tehni�kih sistema i procesa koje se objektivno nude i koje su ostvarljive, proizvodna praksa rudarstva prepoznaje preko strategije organizacionog i procesnog redizajna kao i pozicioniranje ovog problema na platformu ostalih upravlja�kih funkcija kompanije. Krajni cilj rada je realna ocena postoje�eg stanja, ukazivanje na potrebu za brzim transformacijama u rudarstvu kao i predlog aplikacija mogu�ih poboljšanja u kontekstu pra�enja savremenih svetskih tokova sa aspekta menadžment pristupa. Prezentirani podatci u radu su nastali kao rezultat istraživanja vršenog 2005/2006/2007. godine a pristup problemu upravljanja rizikom je u makro aspektnom kontekstu.

Klju�ne re�i: Rizik, pouzdanost, sigurnost, tehni�ki sistem, ugalj, rudarstvo, menadžment rizika, menadžer rizika.

ABSTRACT This paper deals with some of the apspects and

practical expirence of risk management for complex technical systems in mining, especially in coil refinament. Control and risk management of work places becomes central categorial variable for logistic activity of top management in context of generating quality strategic decision in long term sense with goal for safety, reliable, and profitale work with accomplishing satisfaction for product consumers, services and employers . Reality of practical condition indicate on applications with large dissimilarity and incongruity at identification of analytical and methodical approaches for this problem, and results of that state are statements of typical and untypical critical as destructive potential which cause huge turbulence in functioning of technical protection system and technical processes. Chances for control quality and risk management of technical systems and process which are recognized and achievable, manufacturing mining experience recoqnize through strategy for organizational and systematic redesign and also positioning for this problem on platform residue management functions of company. Final goal of this paper is real evaluation of current state, need for fast transformation in mining an also suggestion for applications of possible upgrades in context of following the modern world streams from management approach aspects. Provided data in this paper originate as result from research which was carried out in 2005/2006/2007. year and problem approach for risk management is in macro - aspect context.

Key words: Risk, reliability, safety, technical system, coil, mining, risk management, risk manager.

TEHNI�KA DIJAGNOSTIKA (BROJ 3 • 2007)34

1. UVOD Optimala realizacija planiranih proizvodnih pro-

jekcija u rudarstvu podrazumeva potpuno zadovo-ljenje realno kompleksnih zahteva pouzdanosti i sigurnosti delova sistema i tehnoloških procesa u celini. Za velike poslovne kompanije u rudarstvu to ima poseban zna�aj, respektabilnu težinu i obavezu. Kontrola i upravljanje rizikom radnih mesta postaje centralna kategorijalna varijabla logisti�ke operati-bilnosti top menadžmenta u kontekstu generisanja kvalitetnih strateških odluka u dugoro�nom smislu sa ciljem sigurnog, pouzdanog, bezbednog i profi-tabilnog rada uz ostvarenje zadovoljstva korisnika proizvoda, usluga i zaposlenih. Postoji realna potre-ba pravilnog pozicioniranja problema rizika, mena-džmenta rizika i menadžera rizika za navedene si-steme sa krajnim odre�enjem: procesno upravljanj� rizikom. Okvirni kontekst problema obuhvata kva-litetnu i kompletnu identifikaciju rizika, smanji-vanje ili redukciju kriti�nih potencijala do granice raspona prihvatljivih pragova i konstantan moni-toring. Suštinski problem je minimiziranje tipi�nih i netipi�nih stanja u otkazu kao i detekcija veli�ine negativnosti destruktivnih aplikacija u kojima se is-poljavaju, posebno za tehnološke procese prerade uglja koji su u fokusu ovog rada. Analiti�ki i metodološki pristupi ovom problemu za rudarsku vrstu delatnosti su dosta razli�iti te u tom smislu proizvodna praksa prepoznaje dosta nesaglasnosti i nelogi�nosti. Rezultat takvog stanja su velike turbulencije u funkcionisanju kako delova sistema tako i procesa prerade uglja u celini. Procesni menadžment, menadžment rizikom i menadžeri rizika su kategorije koje u ovom trenutku mogu realno opredeliti i utemeljiti potrebu, pravilnost, kvalitet i racio pozicioniranja rizika za navedene tehnološke procese, preko standardizovanih organizacionih formi i modela, vode�i ra�una o ukupnoj intergradibilnosti na platformi svih uprav-lja�kih funkcija kompanije.

2. RIZIK U PRERADI UGLJA

Tehnološki sistemi za preradu uglja u toku svog životnog ciklusa izloženi su aplikacijama razli�itih destruktivnih uticaja koji mogu bitno da umanje njihov kvalitet. Stanja tako narušenog kvaliteta su stanja otkaza sistema. Stanje sistema koje prethodi stanju otkaza je opasno stanje ili opasnost. Vero-vatno�a nastanka neželjenih doga�aja i o�ekivana veli�ina posledica tih doga�aja u zaokruženom sistemu i tokom utvr�ene dužine vremenskog inter-

vala, ili tokom nekog odre�enog procesa, se u ana-lizi sistema razmatra i definiše kao rizik, (kom-binacija u�estalosti ili verovatno�e pojavljivanja kao i posledica specifi�nog štetnog doga�aja), [1]. Identifikacija kriti�nih mesta tehni�kih sistema u preradi uglja koji potencijalno mogu generisati rizike i rizi�ne doga�aje, predstavlja poseban problem, te podrazumeva izme�u ostalog mena-džment pristup u analiti�kom i metodološkom smislu i nudi rešenja koncipirana u formi predupre-�ivanja ili predloga reakcija u formi odgovora na iste, po nastanku. Aspekti rizika u preradi uglja mogu biti razli�iti i uglavnom se vezuju za sve uticaje u i oko samog sistema/procesa: dizajn, redizajn, tehni�ki, tehnološki, održavanje, ekološki, tehni�ke zaštite, sociološki, ekonomski i drugi. Istraživanje rizika vršeno za predmetne procese ukazuje da bez identifikovanja svih aspekata ili bar ve�eg broja, sa stru�nom obradom do predloga racinalno kompletnih rešenja i na�ina pra�enja za dekomponovano pojedina�ne supozicije, teško da se može govoriti o sigurnosti, pouzdanosti, bezbed-nosti i stabilnosti u preradi uglja. U ovom radu se od dosta interesantnih, fokusira tehni�ki aspekt analize rizika i aspekt bezbednosti i zdravlja na radu. Proizilazi da je formulisanje adekvatne strategije za analizu i upravljanje rizikom u preradi uglja veoma kompleksno i da zahteva razmatranje velikog broja aspekata i parametara tehnološke i ne tehnološke prirode, uticaj internog i eksternog okruženja, organizaciju, prou�avanje podataka iz prošlosti, kao i obavezu predvi�anja u bližoj i daljoj budu�nosti. 3. METODI I MODELI U ANALIZI RIZIKA

Saglasno razli�itim aspektima primene postoji nekoliko grupa modela za procenu rizika: tehni�kih sistema, radnih aktivnosti ljudi, menadžment aktivnosti, za analizu udesnih i incidentnih situacija i drugi. U istraživanju su koriš�eni metodi za procenu rizika tehni�kih sistema s obzirom na tehni�ko tehnološke karakteristike procesa za preradu uglja, FTA /Fault Tree Analysis/-Analiza stabla greške i DS /Design Safe/-Analiza sigurnosti. Prema [2] zastupljenost primenjenih metoda za analizu rizika tehni�kih sistema u svetu je: FTA-15% i DS-18%. Navedeni metodi za procenu rizika tehni�kih sistema nastali su kao rezultat pozitivne selekcije vrhunskih nau�nih instituta i timova u kontekstu prakti�ne primene i verifikacije, te se odnose na grupu standardizovanih modela koja je


dostigla nivo profesionalne prihvatljivosti.1 Isti se ne odnose na nove i koncepte u razvoju, koji su ispod ciljnih pragova prihvatljivosti.

4. DEKOMPOZICIJA PROBLEMA

Proces prerade uglja je posebno interesantan za analizu s obirom na �injenicu da se radi o kompozitu dela zastarelih ali i novih redizajniranih, poboljšanih i osavremenjenih tehnoloških celina. Broj �asova za-stoja na godišnjem nivou kao i struktura potencijala uzroka ima trend umerenog ali kontinualnog rasta, što se mora u potpunosti uvažiti i respektovati, slika 1.

Slika 1. Prikaz trenda zastoja po fazama rada u

procesu prerade uglja

1 Prema Bbruce W. Main: Metodi koji se koriste za analizu rizika i njihova prakti�na zastupljenost i primena u svetu je: FMEA-Faliure Mode and Effects Analysis /13%/, RA-Risk Assessment /19%/, PHA-Preliminary Hazard Analysis /12%/, WI-what if /6%/, FTA-Fault tree Analysis 15%/, HAZOP-Hazardous Operations /7%/, MORT-Management Oversidht Risk Tree /8%/, CL-Checklists /4%/, S/K-standards/Codes /2%/, OM-Other methods /1.

Polaz u analizi rizika je dekompozicija komplet-nog procesa prerade uglja. Ista je strukturno pred-stavljena prvim dekomponovanim nivoom sa rele-vantnim pod procesnim celinama, slika 2.

Slika 2. Prikaz prvog nivoa dekompozicije tehni�ko tehnološkog procesa prerade uglja

Slede�i korak je izbor top doga�aja iz prethodno

dekomponovanog procesa, u ovom slu�aju Drobilica �eki�ar 243A, kao jedan od najodgovornijih tehni�kih sklopova u sistemu. Izabrani top doga�aj se dekomponuje do najniže mogu�eg nivoa i prikazuje standardizovanim simbolima i dijagra-mom-stablo FTA, slika 3.

Kompletno dekomponovanje stabla je do tre�eg nivoa i generisalo je 9. osnovnih i 86. poddoga�aja, ka-da je dalja dekompozicija nepotrebna s obzirom da su detektovani svi modovi sklopa i na osnovu njih mo-gu�e je karakterizirati sve sekvence kriti�nih poten-


cijala.2 Bitno je za ovaj deo analize da se na osnovu stabla FTA detektuju svi modovi kriti�nih potencijala, pri �emu ukoliko ima sli�nih ili istih, što nije redak slu�aj, iste amputiramo, /odnosno vršimo takozvano se�enje sekvenci kriti�nosti/. U kompletnom stablu FTA za �eki�nu drobilicu 243A broj detektovanih sekvencijalnih modova je 973. Dobijeni podaci se klasifikuju, sistematizuju i tabelarno prikazuju radi lakšeg pra�enja i obrade u daljem toku analize.

Slika 3. Prikaz stabla FTA za drugi nivo dekompozicije izabranog top doga�aja /Drobilica �eki�ar 243A-pod

doga�aja Rotor drobilice/

Slika 4. Prikaz osnovnog dekomponovnog procesa,

identifikovanih podprocesa i podprocesnih funkcija za bazne tehni�ko tehnološke procese u preradi uglja

2 Drobilica �eki�ar 243 A i 243 B, RB Kolubara, Kolubara prerada, Vreoci, mart 2007. godine, Radosavljevi� S.

5. ANALIZA I REDUKCIJA RIZIKA

Drugi deo analize podrazumeva obradu dekom-ponovano sistematizovnih podataka modelom DS, /Design Safe/. Prikaz originalnih indeksiranih vred-nosti koriš�enih parametara pri proceni rizika pred-stavljeni su matricom reda /4*4*5/., prema [3] i tab. 1.

Fred A. Manuele ”Three Factor risk model”: strogost procene/u�estalost

izloženosti-verovatno�a.

Rb

Stro-gost pro-cene

In-dex

Izlože-nost

In-dex

Verovat-no�a

In-dex

Prag rizika

In-dex

1 Kata-stro-falan

50 �esto 13 Frekfen-tan 15 Visok >

800

2 Kriti-�an 40 Povre-

meno 10 Verova-tan 9 Ozbi-

ljan 500-800

3 Ume-ren 25 Retko 7 Povre-

men 4 Ume-ren

200-500

4 Mali 10 Mini-malno 4 Mali 1 Nizak 0-

200

5 Nevero-vat. 0,5

Tabela 1. Prikaz originalnih- indeksiranih vrednosti

Kavntitativnog modela za procenu rizika matrice reda /4*4*5/

Parametri pri proceni rizika su: Strogost kriterija procene, u�estalost izoženosti

riziku i verovatno�a nastanka rizi�nog doga�anja. Potrebno je za sve prethodno detektovane modove na stablu FTA, odrediti kategoriju kriti�nosti i indeks saglasno realnoj supoziciji vezanoj za sve mogu�nosti prakti�nih odre�enja i sistematizovati ih prema zadatim parametrima matrice. Unošenjem i obradom parametara u modelu, dobijamo završnu kategorizaciju po�etnog rizika, preko ukupnog inde-ksa kao i raspon praga kome isti pripada: visok, ozbiljan, umeren i nizak. Dalji tok analize u zavis-nosti od veli�ine indeksa rizika i specifi�nosti iden-tifikovanog destruktivnog moda podrazumeva pred-log odgovaraju�eg modela za redukciju, slika 7.

Predloženi model mora da u jednom ili više koraka snizi nivo rizika do raspona prihvatljivog praga, koji je pozicioniran u zoni niskog rizika sa indeksom /0-200/. Mogu�a je kombinacija više metoda za redukciju , kao i više koraka redukcije, ukoliko je potrebno, da bi se ostvario po�etno zadati cilj, minimiziranje rizika. Naj�eš�e koriš�eni metodi za redukciju rizika u analizi konkretnog problema su: prevencija negativnosti, preventivna zamena materijala, spre�avanje razvoja negativnosti, uspora-vanje negativnosti, izolacija destrukcije kao poseban rizik i projektovanje novih rešenja. Ovim se ne iscrpljuju mogu�nosti i ne blokira primena nekih drugih metoda, koji svakako mogu uspešno doprineti redukovanju rizika u široko aspektnom kontekstu.


Odre�ivanjem nivoa indeksa redukovanog rizika smo u prilici da statusno opredelimo prag dostignutog rezultata, radi preduzimanja daljih aktivnosti. Sledi i adresiranje rizika, odnosno dode-la/delegiranje autoriteta i odgovornosti za nastajanje i održavanje rizika u zoni raspona prihvatljivih i tolerantnih pragova, kao i predlog strategije kons-tantnog monitoringa za predmetni modul. Tehni�ki modovi koje je potrebno primeniti pri smanjenju rizika u kontekstu izabranih metoda redukcije su:

Redizajn sklopova ili celog top doga�aja/pod doga�aja, do projektovanje nose�ih komponenata i elemenata za vezu, standard i kavlitet pri ugradnji komponenata, pove�an nivo kontrole, poseban nadzor pojedinih sekcija sistema, super nadzor, preventivna kontrola, provera standarda i kvaliteta kroz povremeno reatestiranje materijala ugra�enih komponenti, standard i kvalitet pri izradi kom-ponenti za ugradnju, kontrola tarnih mesta, merenje nivoa pohabanosti, standard i kvalitet materijala, zamena pojedinih komponenata kvalitetnijim mate-rijalima, merenje nivoa korozije, kvalitetna antiko-rozivna zaštita za agresivnu sredinu, redizajn po-sebnog rizika, izolovanje pojedinih sekvenci rizika kao posebnih i njihovo redukovanje, zaštita sistema, rastere�enje sistema, standard pri optere�enju kons-trukcija i komponenata sistema, preventivno odr-žavanje, totalno produktivno održavanje, prediktivno održavanje, odgovornost operatera, edukacija opera-tera, standardizacija sistema, standardne i posebne procedure za postupanja, ostali tipi�ni i ne tipi�ni detektovani i nedetektovani modovi.

Adresiranje rizika za predmetnu analizu u kontekstu delegiranja odgovornosti po izvršenoj redukciji izvršeno je prema: Projektantu pojedina�no izabranih doga�aja/pod doga�aja ili sistema, dizaj-neru procesa, konstruktoru, stati�aru, tehnologu, teh-nologu za zavarivanje, investitoru, izvo�a�u radova-montažeru, operateru, vulkanizeru, bravaru, elektri-�aru, elektroni�aru, održavaocu, menadžeru materi-jala, magacioneru materijala, kontroloru kvaliteta, super vizoru kontrole, ekspertu za sisteme prerade uglja, preventivcu protiv požarne zaštite, menadž-mentu sistema i analiti�aru rizika. Model pruža širo-ke mogu�nosti za razli�ite izveštajne aplikacije u zavisnosti od potrebe i percepcije, kako analiti�a-ra/menadžera rizika tako i multidisciplinarnog tima, slika 8.

Dokumentovanje analize i redukcije rizika kao i njeno stalno ažuriranje u bazama podataka kom-panija za tehnološke procese i sisteme je obavezno, radi upoznavanja svih zainteresovanih sa zonama delegiranih autoriteta, kao i dokaza za slu�aj vo�enja sudskih sporova o odgovornostima za nastale udese i udesne situacije te i prakti�ne verifikacije da je

analiza i adresiranje rizika izvršeno. U tom smislu potrebno je da se zna ime svih u�esnika i analiti�ara/menadžera rizika u postupku analize sa dokazima o stru�nim kompetentnostima, potrebnim referensama-licencama i ostalo, [2].

Za identifikovane aspekte analize, polje za redu-kovanje rizika je dosta široko i ono je obuhva�eno indeksom od 180-1400., što u osnovi postavlja re-alno visok ciljni prag za snižavanje rizika. U takvim okolnostima gotovo da nije mogu�e izvršiti adek-vatnu redukciju rizika u jednom pokušaju pa �ak i sa jednim metodom, ve� je to ra�eno u dva do tri pokušaja sa jednim, dva ili više metoda za redukciju.

Naj�eš�i modovi kriti�nih potencijala za stanja u otkazu izabranog top doga�aja/pod doga�aja su: Preoptere�enje komponenata i sistema, vibracije kao i razli�ite vrste udara, zamor materijala, kidanje materijala, strukturna ošte�enja, lomovi kompone-nata, tipi�ne i netipi�ne deformacije, habanje kom-ponenata u sistemu, ukošenja koja se javljaju kao posledica nestabilnosti rada sistema i nepouzdanosti komponenata za osiguranje, kvalitet ugra�enih komponenata, standardizacija komponenata sistema, kontrola sistema, nestru�na kontrola-faktor �ovek, nestru�nost operatera u sistemu i nemar pri izvršenju radnih aktivnosti, ostale tipi�e i netipi�ne destrukci-je, uticaj ne detektovanih destruktivnih potencijala, uticaj sinergizma više detektovanih kao i poten-cijalno ne detektovanih destrukcija, uticaj okruženja u široko aspektnom smislu i ostali modovi.

Naj�eš�e iskazane aplikacije kao razlozi pret-hodno detektovanih modova kriti�nosti su: Meha-ni�ki lomovi komponenata i sklopova, razli�ite su-pozicije tipi�nih i netipi�nih deformiteta, savijanja, izvijanja, izduženja, smicanja, kidanja, zakošenja, naprsline materijala na komponentama, pukotine, lunkeri nastali pri livenju komponenata, skrivene mane materijala, korozija komponenata usled toksikološki agresivne sredine ili vremenskih uslova, habanje komponenata /pri �emu dolazi do zagreva-nja/, grejanja pojedinih komponenata u radu kao posledica loše projektovanih tehni�kih uslova, palje-nje komponenata pri radu /guma/, ostale tipi�ne i netipi�e destrukcije.

Kao svake definisane i usvojene strategije,/ pa i strategija rizika i rizi�nih doga�anja u preradi uglja/, nose u sebi odre�ene rizike i opasnosti pre svega u kontekstu njihovog prakti�nog veri-fikovanja i generisanja pozitivnih rezultata koji se o�ekuju. Sada ovde imamo supoziciju da strategija rizika ulazi u podru�je novih rizika za koje je potrebna ponovna adekvatna strategija, kao i zonu u kojoj nastaju sinergetski efekti sume rizika što dodatno usložava problem, kako je to prikazano na slici 5.


Slika 5. Prikaz analiti�kog toka i rezultata redukcije rizika za neke od identifikovanih, interesantnih aspekata u

preradi uglja U odre�enom smislu to može biti hendikep ali i

realno nova šansa za agresivniji nastup u sužavanju generisanih relacija, veza rizika i rizi�nih doga�anja za proces prerade uglja. Varijabla vreme je veoma bitna kategorija za ostvarenje definisane strategije u pozicioniranju i analizi rizika, odnosno brzina reakcije kao odgovora na kriti�nost. Ukoliko je reakcija brza, kao forma odgovora na rizik, uvažavaju�i strategijski definisane metode i modele, to su u celini ve�i izgledi za stabilizovanje, harmonizaciju i pouzdaniji rad tehnoloških procesa za preradu uglja.

Proces zaštite na radu je u svim zonama sistema za preradu uglja, ali tre�a platforma na slici 6., je upravo mesto na kome isti mora imati adekvatne i naj agresivnije odgovore, jer se radi o zoni sinergizma rizika, kada realno mogu nastupiti kriti�nosti u obimu, �ije destrukcije delimi�no ili potpuno stvaraju blokadu sistema, [4].

Ovde je i granica izme�u stanja u kome imamo šansu da sistem uredimo i povratimo u supoziciju sigurnog i bezbednog rada. Ukoliko to ne uspemo uraditi, sistem može pre�i granicu/prag haosa i u�i u zonu totalne neure�enosti, kada postaje izuzetno teško upravljati istim s obzirom na �injenicu stva-ranja dodatno novih, visokih obima negativnih po-tencijala, koji se teško mogu indentifikovati/de-tektovati ili prepoznati.

Slika 6. Realizacija definisane strategije procene i

redukciije rizika i lan�ana reakcija novih kriti�nosti u formi i aplikacijama novih rizika i mogu�nosti prelaska sistema u stanje neure�enosti/haosa u procesu prerade

uglja, [5]

6. MENADŽMENT I MENADŽERI RIZIKA

Saglasno ostvarenju pozicionirane strategije i

cilja za što uspešnije poslovanje tehnoloških sistema u rudarstvu, kompanija mora voditi ra�una o uspostavljanju adekvatne poslovne arhihekture. U jednoj kvaliteno ure�enoj poslovnoj arhihekturi nastaje potrebna za pozicioniranjem menadžmenta rizika, totalnog menadžmenta rizika i menadžera rizika. Ovde se posebno naglašava uticaj ne-formalnih relacija, njihovo prepoznavanje u kontek-stu identifikacije potencijalnih poslovnih šansi u internom i eksternom okruženju. Da bi procesi u rudarstvu bili uspešni kompanija mora graditi i stvarati jake eksterne veze i vršiti konstantnu internu uskla�enost. Interna uskla�enost proizilazi iz sigur-nosti i pouzdanosti svih procesnih �inilaca i subje-kata. U tom kontekstu odgovornu funkciju imaju menadžeri rizika.

Prvi zadatak menadžera rizika je da deluju na sve procesne u�esnike u smislu utemeljenja stra-tegije menadžmenta rizika i totalnog menadžmenta rizika, što bi direktno uslovilo potrebne kvalitete prethodnih odre�enja, koji bi se realno mogli meriti preko ukupne profitabilnosti.

Drugi zadatak bi bio rad na problemima ope-rativnog rizika u procesu prerade uglja. On bi u osnovi bio pozicioniran preko tre�e bazi�ne funkcije menadžmenta: procesno upravljanje rizikom,[6]. Njegova operatibilnost bi u mnogome zavisila i od ostalih funkcja: planiranje procesne analize rizika, organizovanje u kontekstu izvršenja prethodne funkcije i monitoring, odnosno pra�enje i kontrola rizika. Ostvarivanje navedenih funkcija menadž-menta rizikom za tehni�ko tehnološke procese u rudarstvu je realno potrebno i mogu�e. Uloga mena-džera rizika se u tom slu�aju proširuje na vertikalnom i horizontalnom nivou ka slede�im


pravcima: usmeravanje individualnog ili timskog rada u kontekstu sagledavanja svih problema rizika u procesima, razvijanje veština i operacionalizacija standardizovanih tehnika menadžmenta rizika,

razvijanje novih tehnika menadžmenta rizika, upravljanje procesnim rizikom, koordiniranje radom grupa i manjim timovima koji su angažovani na rešavanju problema operativnog rizika i drugo[7].

Slika 7. Izgled panela sa po�etnim i redukovanim indeksom rizika za �eki�nu drobilicu 243A.

Slika 8. Izveštajni mod grafi�kog prikaza analize rizika za aspekt TzBZR-Tehni�ke Zaštite bezbednosti i zdravlja na radu i mogu�e supozicije rizika za analizirani tehni�ki sistem osnovnih/baznih procesa u preradi uglja.


7. ZAKLJU�AK

U radu je prikazan jedan od mogu�ih analiti�kih i metodoloških pristupa u prepoznavanju, analizi, redukciji kao i preporukama za konstantan moni-toring, okvirnog konteksta problema rizika, za tehni�ko tehnološke procese u kompanijama ru-darstva.

Problem rizika u rudarstvu je uvek postojao ali njegovo racionalno pozicioniranje, adekvatan tret-man, posebno konkretizacija pozitivnih rešenja preko implementiranih aplikacija savremenih stan-dardizovanih modela i metoda u proizvodnoj praksi do danas su dosta retka ili gotovo bez uticaja. Saznanja koja akumuliraju kadrovi kroz obrazovanje i edukaciju do sada, �ini se nisu bila dovoljna za kvalitetnije pomake i odre�enja navedenih pitanja rizika u proizvodnoj praksi rudarstva na našim prostorima. MR-Menadžment rizika, TMR-Totalni menadžment rizika, MrR-Menadžeri rizika: nove kategorije i profili, nova šansa u strateškim odre�enjima na putu kvalitetne kontrole, monito-ringa, redukcije i upravljanja/menadžmenta rizikom, za potrebe sve turbulentnijih i zahtevnijih traži-šta/potroša�a, sistema i tehni�ko tehnoloških procesa u rudarstvu.

LITERATURA

[1] Dependability management – Part 3: Appli-cation guide – section 9: Risk analysis og techno-logical systems, 1995 – 12. (3.5), p. 11.

[2] Main W. B.: Risk Assessment: Basics and Benchmarks, Design safety engineering, inc, ann Arbor, Michigan, USA, 2005.

[3] Manuele A. F.: Designing for Safety, M &M Protection Consultants, New York, 1995, 41- 48.

[4] Radosavljevch S.: Statitical model of rese-arch of impacts production on environment chan-ge,Master thesis, Faculty of Organizational Scien-ces, Belgrade, 2005.

[5] Radosavljevch S.: Risk evaluation model of work safety process in the section dry separation, Kolubara Prerada, Vreoci, Doctoral dissertation, Faculty of Mining and Geology, Belgrade, Serbia, 2007.

[6] ISO 12100-2/EN 292-2, Part 2.: Safety of machinery-Basic concepts, General principles for design, Technical principles, 2003.

[7] ISO 12100-1/EN 292-1,Part 1.: Safety of machinery-Basic concepts, General principles for design, Basic terminology, methodology, 1999.

[8] Ignjatovi� D., Kneževi� D., Kolonja B., Lili� N., Stankovi� R.: Upravljanje kvalitetom uglja, RGF Beograd, 2007., str. 132-133.

Documents

ASPEKTI UPRAVLJANJA RIZIKOM U RUDARSTVU RISK …