Astrofotografija DSLR -om autor: Miodrag Sekuli ć

Astrofotografija DSLR-omautor: Miodrag Sekulić

NGC6960 – 10x600s, ISO400

• Šta je šta:

– DSLR: Digital Single Lens Reflex– CCD: Charge Coupled Device

• DSLR aparat može da se koristi i za druge namene osim za astrofotografiju

• DSLR aparat generalno daje mnogo veću širinu slike nego što imaju CCD kamere

• DSLR aparati koštaju manje

• DSLR imaju mnogo veći šum na čipu nego što to imaju hladjene CCD kamere

• DSLR kamere imaju manji dinamički opseg snimanja putem čipa za razliku od CCD kamera (14 bita za tipične DSLR aparate naspram 16 bita za CCD kamere)

jul, 2012., AK Letenka Astrofotografija DSLR-om 2

DSLR protiv CCD kamere

• Može se slikati i običnim digitalnim foto-aparatom afokalnom metodom preko okulara teleskopa

• Takodje možete snimati tzv. wide field astrotografije samo sa stativa ili sa nakačenim aparatom na tubus teleskopa na montaži

• Možete snimati čak i sa foto-aparatom na vašem smart mobilnom telefonu


Dobra vest i za one bez DSLR aparata

Šta je sve potrebno za DSLR fotografiju?


• Naravno – teleskop, za početak sa žižnom daljinom od 400 do 1000mm

• Skywatcher ED80 npr. je jedan od najpopularnijih za astrofotografiju

• Takodje su popularni i Njutn-Maksutovi kao i Retchey Chretien teleskopi

• T adapter: Nekoliko delova opreme kao što su specijalni prstenovi sa posebnim navojima i standardnim bajonet navojima za Canon, odnosno Nikon aparate, plus posebni filteri ili koma korektori i field flettener-i



• Dobra montaža

• Minimalna montaža je EQ3, motorizovana

• Naravno i one bolje kao što su, EQ6, Losmandy G11 ili CGEM montaže

• Dobro je da je montaža kompjuterizovana - GoTo



• Žičani okidač, po mogućnosti sa tajmerom

• Pomoć u fokusiranju:

• DSLRFocus softver

• Stiletto

• “Kroz tražioc” nikako nije preporučljivo

• Bahtinova maska daje najprecizniji metod

http://astrojargon.net/MaskGen.aspx?AspxAutoDetectCookieSupport=1






• Precizno praćenje se podrazumeva i zato vam treba guider koji može biti i automatizovan tj. kompjuterizovan. Za guiding vam je potrebno obavezno druga kamera kao što je modifikovana webkamera. Ili posebna kamera, i PC softver kao što je npr. PHD



• Razlog?

• Najbolja praćenja mogu da drže objekat u centru polja snimanja bez korekcije najviše 2 do 3 minuta

• Medjutim, i dalje odlične fotografije možete praviti do 60 s dužine ekspozicije, bez potrebe nabavke guiding sistema, uz podrazumevano odlično useveravanje teleskopa

• Na tržištu postoje i specijalni stand-alone autoguideri kojima izbegavate upotrebu PC računara na terenu



• Postoji i mogućnost posebnog praćenja kao što je to pomoću tzv. off-axis praćenja putem okulara ili putem posebnog instrumenta koji je u paralelnoj optičkoj osi, gde povremeno vršimo korekcije tako što u okularu sa končaničnim krstom zvezdu za praćenje stalno održavamo u njegovom centru, uz vršenje korekcije po potrebi po obe ose montaže, RA i/ili Dec

• Može se priključiti i guiding kamera



• Softver za obradu

• Pored neke od verzija Adobe Photoshop-a, obavezna je i upotreba za takozvanu obradu i nekih od ovih softvera:

• Deep Sky Stacker (free)• IRIS (free)• PixInsight (free)• ImagesPlus• MaximDL

• Standardni Canon i Nikon DSLR aparati, nemaju veliku osetljivost za hidrogen-alfa deo spektra (takozvani duboko crven).

• Ovo nije nedostatak čipa već rezultat upotrebe agresivnog UV/IR filtera koji se postavlja ispred senzora aparata i kojim se otklanja deo spektra, a koji mora da se otkloni za klasičnu fotografiju


Uticaj DSLR aparata na kvalitet slike

Modifikacija DSLR aparata• Moguće je odstraniti ovaj filter i ostaviti čip otvoren ili umesto fabričkog

filtera staviti zamenski koji propušta H-alfa deo spektra

• Zamena se vrši na ličnu odgovornost

• Odstranjivanjem originalnog filtera aparat gubi funkcionalnost autofokusa i sensor cleaninga i time postaje neupotrebljiv za klasičnu fotografiju


Modifikacija DSLR aparata• Stavljanjem zamenskog filtera funkcionalnost autofokusa i sensor cleaninga

je sačuvana, ali se mora odraditi white balans na listu belog papira i snimiti kao custom. Ipak, ni ovime nije garantovano da će aparat biti optički u punom kapacitetu za klasičnu fotografiju

• UPOZORENJE: Uklanjanje filtera ili bilo kakva modifikacija se od strane proizvodjača DSLR aparata smatra nelegalnom i time se automatski gubi važeća garancija!

• Preporuka je da modifikaciju odradi stručno lice po mogućnosti u što sterilnijim laboratorijskim uslovima

• Ako imate finansijskih mogućnosti, nabavite posebno DSLR telo koje ćete modifikovati i koje će vam isključivo služiti za astrofotografiju


• Pripremite svu potrebnu opremu za snimanje. Napravite tačan spisak i izvršite kontrolu prilikom pakovanja

• Svu opremu klasifikujte po odredjenom redosledu u posebnim torbama i kutijama koje će odgovarati potrebama zaštite i transporta

• Datum izlaska na teren morate birati krajnje fleksibilno, ponajviše zbog vremenskih prilika

– Uvek pratite i uporedjujte više prognoza

– Tri dana pred snimanje pratite i nivo oblačnosti

– Na osnovu toga ćete odrediti i i pomeriti trenutak izlaska na teren ranije ili kasnije nego što ste to u početku možda planirali


Pripreme pred snimanje

• Odaberite objekat koji ćete snimati tu noć:

– Za svaki slučaj nadjite i nekoliko alternativnih zbog moguće oblačnosti ili problema sa vidnim uglom

– Proverite njihove zadate položaje u planetarijumskom softveru i efemeridama– Odabrati neke najveće i najsjajnije, velike objekte tzv. dubokog neba kao što su M42, M8, M31– Drugi objekti koji su takodje preporučljivi za početnike su recimo M35, 36, 37 i 38 koji spadaju u

otvorena zvezdana jata



• Proverite po danu lokaciju sa koje ćete snimati:

– dostupnost i prohodnost, – pokrivenost signalom mobilne telefonije, – mogućnost napajanja električnom energijom, – konfiguraciju terena i otvorenost neba, – Nemojte uzurpirati nedozvoljeno nečiju svojinu. Pitajte uvek za dozvolu.

• Nikada ne idite na posmatranje autom sa gorivom na rezervi, a pogotovu zimi!



• Astrofotografija jeste naporna jer celu noć provodite pored teleskopa:

– zato idite odmorni i krenite na vreme, nemojte žuriti, – žurba je veliki neprijatelj kako u saobraćaju tako i u

organizaciji snimanja i posmatranja– mogući uzrok da napravite neki previd ili da zaboravite

nešto od neophodne opreme

• U društvu je lepše, manje je dosadno dok čekate da se završi snimanje a i sigurnije je (ima ko da pogura vaš auto, ako ništa drugo...)

• Ponesite sa sobom recimo dvogled da bi posmatrajući mogli da uživate u zvezdanom nebu dok čekate završetak snimanja



• Nosite sa sobom pitku vodu, sokove, tople napitke, nešto za jelo što je dovoljno kalorično kao što je čokolada, kikiriki, neki lagani snack

– Ovo je naročito važno zimi – Ne idite gladni niti se na snimanju tj. posmatranju

prejedajte pogotovu teškom hranom

• Dovoljno se toplo obucite, ponesite i ćebad

• Bolje poneti od garderobe više nego što vam treba, nego obrnuto

• Ukoliko idete u divljinu tamo gde su lovišta, ponesite sa sobom i petarde za rasterivanje divljih životinja ako se desi da dodjete u kontakt sa njima

• Poštujte prirodu i čovekovu okolinu, ne ostavljajte za sobom smeće



• Tri najveća neprijatelja svih astrofotografa:

1. Svetlosno zagadjenje• Bežite od velikih urbanih mesta, rasvete i

osvetljenih autoputeva

2. Pun Mesec• Najidealnije je snimati kada je faza mladog

Meseca• Probajte da nadjete takodje termine izmedju faze

poslednje četvrti i prve četvrti

3. Velika vlažnost pri tlu• Većina opservatorija zatvara kupole kada

vlažnost dostigne 90%.• Napravite zaštitnik – anti-rosnik za vaš tubus

teleskopa sa grejačem• Koristite i fen ako imate struje, ali pažljivo



• Blagovremeno napunite akumulatore i imajte spremne baterije za napajanje lampe, laptopa i ostalih gadgeta

• Po mogućstvu birajte što tamniju lokaciju sa što više otvorenog neba i na što većoj nadmorskoj visini

• Leti nosite obavezno insekticide naročito protivu komaraca, izbegavajte jake parfeme na sebi zbog moguće neprijatnosti sa insektima

• Na mesto snimanja gledajte da dodjete svakako po danu a pre zalaska Sunca, malo kasnije će vam biti jasno zašto



• Imajte uvek kod sebe nužan alat

• Izbegavajte mesta na kojima se skupljaju problematične osobe, ili lokacije gde ćete npr. videti pobacane upotrebljene medicinske špriceve. Nije na vama da baš vi merite brzinu odziva policijske patrole, ako baš ne mora

• Imajte uvek i rezervnu lokaciju u vidu zbog mikroklimatske različitosti (problem najčešće sa vlagom)



• Postavite teleskop što pre i proverite kolimaciju

• Foto-aparat mora da bude u manuelnom modu a format snimanja mora da bude RAW !!!

• Ukoliko ste stigli pre zalaska Sunca uradite grubo useveravanje uz pomoć kompasa

– Unapred pronadjite geografske koordinate lokacije ili ih na licu mesta očitajte putem GPS-a

• Namestite teleskop i montirajte uz pomoć adaptera foto-aparat kao i eventualne filtere i korektore

• Uradite fokusiranje na neki udaljeni planinski vrh ukoliko je još dan


Stigli ste na mesto snimanja

• Precizno useveravanje ćete odraditi čim na nebu ugledate Severnjaču

• Useveravanje teleskopa je od bitnog značaja za astrofotografiju

• Direktno utiče na preciznost praćenja

• Ukoliko koristite GoTo montažu odradite i star-alligment na dve ili tri poznate zvezde

– Ako ćete koristiti i guiding sistem za praćenje, nemojte uključivati bilo kakvu dodatnu korekciju koje praćenje podržava (cone error, periodic error)

• Uradite precizno fokusiranje na neku sjajniju zvezdu uz pomoć Bahtinove maske


Stigli ste na mesto snimanja


Šta je to što sve treba da snimimo u toku jedne astrofoto noći?

•Flat frejmove

•Flat dark frejmove

•Light frejmove

•Dark frejmove

•Bias / offset frejmove


Proces fotografisanja – krećemo!

Šta je flet (flat) frejm?

•Flet frejmovi su fotografije ravnomerno osvetljene pozadine•Svaki teleskop pravi efekat vinjetiranja i postoji mogućnost da se na čipu nalaze i čestice prašine ili negde na optičkom sklopu (filteru, koma korektoru)•Fletovi moraju biti radjeni sa preciznim fokusom kao i za lajtove•Flet frejmovi upravo otklanjaju ovakvu vrstu nedostatka i pomažu da slika bude ravnomerna•Fletove je najbolje raditi u zenit neba koje ne sme biti oblačno. U zenitu je najmanji gradijent•Fletove raditi prilikom zalaska Sunca ili prilikom izlaska•Fletove možete raditi i u toku noći korišćenjem flat lightbox-a


Proces fotografisanja – Fletovi

• Izmedju svakog flet frejm snimka obavezno pomerite vidno polje teleskopa za po dva stepena da bi ste izbegli moguće zvezde u vidnom polju ako radite fletove na pozadini neba (za teleskope žiže oko 1000 mm)

• Kako pravilno da podesite vreme ekspozicije i ISO za flet i dark fletove:

– ISO treba da bude 100, a ekspoziciju odredite na osnovu histograma koji možete videti na lcd ekranu vašeg foto-aparata tako da on bude na 2/3 gledano s leva na dobijenom snimku (vidi sliku)



• Uradite najmanje 10 fletova a najviše 20

• Isto toliko uradite potom dark flet frejmove sa istim pdoešavanjima tako što ćete preko teleskopa staviti poklopac

• Dark flet frejmovi služe da bi kasnije u procesiranju smanjili šum čipa u flet frejmovima

• Ne pomerajte orijentaciju aparata na teleskopu u toku noći, moraćete da radite nove fletove!



• Šta su to light frejmovi?

• To su upravo fotografije samog objekta koji snimamo

• U vidno polje dovedite sam objekat tako što ćete se orijentisati u odnosu na sjajnije zvezde u tražiocu koje treba da budu u kadru

• Sa velikom ISO osetljivošću od 1600 napravite probni snimak od 30 s da bi precizno ukadrirali objekat uz pomoć kontrolera montaže teleskopa po RA i Dec osi


Proces fotografisanja – light frejmovi

• Pokušajte da dobijete što više lajtova (lajt frejmova) po objektu, ne manje od 30 pa do 60 ukoliko imate dovoljno vremena shodno dužini jedne ekspozicije

• Ovo će učiniti lakšim procesiranje i smanjenje šuma u toku kasnije obrade i na kraju će i rezultat biti bolji.

• To u suštini znači da je važno pravilo da ne slikate više od jednog objekta po noći

• Koristiti relativno kraće ekspozicije od 30 – 60 sekundi za teleskope bez autoguidera



• Eksperimentisati sa ISO osetljivošću, ali u proseku je ISO 800 dovoljan nivo i daje dobre rezultate

• Prilikom podešavanja osetljivosti imati u vidu i F broj teleskopa. Što je on manji, teleskop daje više svetlosti u slici

• Izbegavati veliki ISO kao što je 3200, slika će biti zrnasta tj. rasterizovana

• Ukoliko imate autoguider podesite donju moguću ISO osetljivost i pomerite što duže vreme ekspozicije pogotovu ako imate teleskop F broja 5 ili manji, ali tako da opet imate minimum 30 lajtova po noći

• Slika će biti kontrasnija i detaljnija



• Dark frejmovi igraju ulogu prilikom procesiranja fotografije tako što redukuju šum dobijen na čipu tokom snimanja lajtova

• Moraju biti odradjeni istu noć jer je jako bitno da bude i ista temperatura čipa

• Što je čip hladniji tj. uslovi snimanja, biće i manje šuma na fotografijama• Na kraju ili pre početka snimanja uradite najmanje 5 dark frejmova• Gledajte da njihov broj bude neparan zbog softverskog algoritma obrade• Rade se sa identičnom ISO osetljivošću i dužinom ekspozicije kao i

lajtovi• Ne zaboravite da teleskop poklopite njegovim poklopcem

• Savet: Teleskopi nekada nemaju apsolutno prijanjajuće poklopce tako da je sigurnije darkove raditi kada poklopite sam aparat njegovim originalnim poklopcem

• Ako skidamo aparat zbog darkova onda flatove moramo da odradimo pre njih


Proces fotografisanja – darkovi

• Bias ili offset frejmovi služe nam da uklone očitavanje signala svakog piksela na čipu

• Bias (offset) frejmove možemo da odradimo i naknadno jer za njih nije bitna temperatura čipa

• Preporučuje se ukupno 20 da se odrade na najkraću ekspoziciju aparata sa istim ISO kao što su radjeni lajtovi (obično je kod aparata ona 1/4000 ili 1/8000 s) i to sa pokrivenim poklopcem, kao što radimo i darkove


Proces fotografisanja – bias


Završili smo snimanje!

• Ovu aktivnost sprovodimo kada se vratimo i kompletno odmorimo posle naporne noći

• Softverski proces slaganja light, flat, dark i bias frejmova u jednu sliku nazivamo – stackiranje (stekiranje)

• Najpoznatiji softveri za stekiranje su:

– Iris

– Deep Sky Stacker

– MaximDL


Procesiranje i obrada fotografije

• Izlazni fajl je obično u TIFF, 16 bitnom formatu koji dodatno obradjujemo u Photoshopu

• Obrada u Photoshopu podrazumeva poznavanje upotreba niza alata i za to je potrebno proučiti mnogo tutoriala na ovu temu

• Obrada fotografije je individualna i kranja fotografija treba da isprati neki prosečan nivo boja i detalja koji bi trebali da dobijemo u zavisnosti od instrumenta, upotrebljenih filtera i korektora te tipa DSLR aparata


Procesiranje i obrada fotografije


Svemir je prepun svetova koji čekaju na vas!

A sad, malo vi…

• Pitanja

• Diskusija

• Predlozi

• Komentari

• …


Documents

Astrofotografija DSLR -om autor: Miodrag Sekuli ć