Da bi se astrologija dobro razumela, potrebno je poznavati je od samih kore-na. Nastala je u antiåkom Vavilonu, oko 1000 godina pre Hrista, mada nekiistoriåari tvrde da su astrologiju zaåeli još Sumeri, ceo milenijum ranije. Pre-duslov za postojanje velikih gradova bila je dobro razvijena poljoprivreda, ato je podrazumevalo poznavanje preciznog kalendara, jer su poljoprivredni-ci morali da znaju kad da poånu sa setvom i kako da prilagode sve poljopri-vredne radove godišnjim dobima. Ustanovljavanje preciznog kalendara nijebilo moguñe bez dobrog poznavanja matematike i stalnih astronomskihosmatranja, a ti poslovi najviše su odgovarali sveštenicima (slika prikazujekamen na kome je zapis o kretanju Meseca, pronaðen u Mesopotamiji).

Tako su prvi astronomi bili sveštena lica i logiåno je da su nebeska tela,koja su oni otkrivali, dobijala imena po tadašnjim vavilonskim bogovima. Mijoš uvek koristimo ta imena, zapravo njihoverimske prevode: Mars umesto Nergal, Veneraumesto Ishtar, Jupiter umesto Marduk i takodalje.

Ovde dolazimo do prvog paradoksa kojije sastavni deo astrologije: mada su imena bo-gova dodeljivana planetama sluåajnim redo-sledom po kome su one otkrivane, smisao iznaåaj koji svaka odreœena planeta sa sobomnosi åvrsto je vezan za ulogu boga po kome jedobila ime, i to je ostalo nepromenjeno do da-našnjeg dana. Recimo, Nergal (Mars) je bog ra-

149

Kamen iz Mesopotamije

ASTROLOGIJA

4

4

“Bog je svaku æivotinju opre-mio sredstvom za preæivljava-nje. Astronomima je u tu svrhunamenio astrologiju.”

(Johannes Kepler)

150

ta, pa su tako leta koja su zapoåinjala jaåim istica-njem sjaja planete Nergal na nebu odmah bila shva-ñena kao posebno pogodna za ratne pohode, a pro-leña u kojima je bio istaknut sjaj Ishtara (Venere, bo-ginje ljubavi) bila su predodreœena za sklapanjebrakova.

Isto kao za planete, i za zvezdana sazveæœavaæilo je pravilo da su ljudima roœenim u odreœe-nom znaku zodijaka pripisivane osobine izvedeneiz naziva znaka. Kod Vavilonaca, broj znakova kojisu åinila sazveæœa ispoåetka se menjao izmeœu 6 i18, ali se oko 600. godine pre Hrista stabilizovao na12. Uskoro su se pojavili i prvi horoskopi: najstarijipoznati datira od 29. aprila 410. godine pre Hrista.Inaåe, podela zodijaka na 12 znakova ni danas nevaæi u celom svetu - Kineski i Indijski horoskopiimaju po 28, a tolteåke kulture (u srednjoj Americi)20 znakova. Ipak, kod svih ovih horoskopa poštujese princip da su osobine ljudi roœenih u nekom

znaku direktno zavisne od imena tog znaka.

Najstariju saåuvanu kritiku astrologije napisao je Ciceron 44. godine prenove ere. Njegov filozofski skepticizam nije mogao da dovede osobine åove-ka u vezu sa astronomskim parametrima prilikom roðenja. On navodi da bibilo logiånije ako bi ustanovio uticaj meteoroloških prilika na dete u trenut-ku roœenja, ali da ni tu nije zapazio nikakvu vezu.

Grci su za astrologiju saznali kad su osvojili Vavilon u åetvrtom vekupre Hrista, a Rimljani su je preuzeli od Grka. Pred kraj dvanaestog veka isteideje preuzela je severna Evropa, pa je tako astrologija uskoro ušla i u tadaš-nji školski sistem. Oko sedamnaestog veka, nagli uspon nauke (pre svega as-tronomije) uzrokovao je proterivanje astrologije sa evropskih univerziteta, patako dolazimo do drugog velikog paradoksa: svoje “zlatno doba” astrologijane doæivljava tokom Srednjeg veka, kad su ljudi bili duboko religiozni i zna-nja se prenosila uglavnom usmenim putem, nego tek od 1930. godine, kad jebritanski astrolog Nejlor (R. H. Naylor) u dnevnim novinama dobio zabav-nu rubriku u koju uvodi inovaciju: horoskop! Interesovanje publike za åita-nje sudbine bilo je takvo da su u rekordnom vremenu svi listovi dobili svojehoroskope, a struånjaci za astrologiju na sve strane nicali kao peåurke poslekiše. Danas, recimo, 96% ljudi u Evropi zna u kom znaku je roðeno, a samo34% zna svoju krvnu grupu.

Crteæ sa Tarot karte

Astronomija i astrologija

Ako danas neko u društvu samo pomene zvezde, planete ili neka druga ne-beska tela, uvideñe da astronomija malo koga zanima, ali ñe zato odmah bitiuvuåen u diskusiju o astrologiji. Da bi paradoks bio još veñi, biñe dosta takvihkoji ñe još uvek tvrditi da se razgovor vodi o asronomiji.

Od velike je vaænosti da odmah utvrdimo razliku izmeœu astronomije iastrologije. Astronomija je nauka koja izuåava pozicije, kretanje, strukturu ievoluciju nebeskih tela i ona nema nikakve veze sa ljudskom sudbinom i ka-rakterom. S druge strane, astrologija, bez obzira na tvrdnje nekih astrologa,nije nauka jer se ne sluæi nauånim metodama u radu; pre svega, ona ne za-dovoljava prvo i najvaænije pravilo da nauånu hipotezu treba dokazati.Astrolozi su, u upornim pokušajima da je proglase za nauku, uspeli da odastrologije stvore prototip za pseudonauku. Ostaje, ipak, da nešto kasnije vi-dimo da li imamo pravo da je zbog toga odbacimo i da joj ne verujemo.

Druga greška koju bismo mogli da napravimo, ponovo se tiåe odnosaizmeœu astronomije i astrologije: ma koliko nauka ne priznavala astrologiju,bilo bi nepošteno kad joj ne bi odala priznanje za zaslugu u stvaranju astro-nomije. Naime, tek pre oko åetiri veka, sa razvojem nauke, astrologija se raz-dvojila na nauku astronomiju i astrologiju kao umetnost, kao što se, recimo,u devetnaestom veku alhemija razdvojila na nauku hemiju i razne okultnedelatnosti, zatim semiotiku (nauku o znacima), tumaåenje snova i tako dalje.Astronomija je åak dugo bila sponzorisana zahvaljujuñi astrologiji - mnogidaroviti nauånici, koji su utrli put astronomiji, imali su punu slobodu u raduzahvaljujuñi blagonaklonom stavu koji je prema njima gajila vlast. Ovoga nebi bilo da visoki slojevi društva nisu bili opåinjeni proroåanstvima i horosko-pima koje su dobijali od astronoma. Tako su astronomi mogli, zahvaljujuñitome što im je takva delatnost ostavljala dosta slobodnog vremena, do milevolje da se bave naukom, a i da opravdaju ulaganja u skupe instrumente.

Treñu veliku grešku naåiniñemo ako o astrologiji sudimo samo na osno-vu horoskopa koje pronalazimo u štampi. U stvarnosti, ti horoskopi se zasni-vaju na jednom malom segmentu kojim se bavi astrologija. To su znaci Sun-ca; ozbiljni astrolozi odmah ñe skrenuti paænju da je stvar mnogo sloæenija odprostog deljenja ljudi na 12 tipiziranih kategorija. Najpre, horoskop se pravipod pretpostavkom da je osoba za koju se on piše roœena taåno u sredini pe-rioda na koji se odnosi njen znak, a zanemaruju se ostali parametri, koji seutvrœuju na osnovu pozicije Meseca i osam planeta (Merkura, Venere, Marsa,Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna i Plutona) prema sazveæœima u taånom tre-nutku (ne samo danu) roœenja. Ovde je od znaåaja i geografski poloæaj mes-ta na kome je osoba roœena, što utiåe na pozicije 12 “kuña” koje ulaze u kal-

151Astrologija

kulaciju. Treba, zatim, uzeti u obzir taåke Meseåevih polova (jer i on ima svojSeverni i Juæni pol), asteroide i još neka nebeska tela. Posmatraju se takoœe iugaona rastojanja (takozvani “aspekti”) izmeœu pojedinih planeta. Treba, da-kle, raspolagati solidnim znanjem iz astronomije (ili bar imati kompjuter iodgovarajuñi program) da bi se svi ti podaci izraåunali za vreme i mesto ro-œenja osobe za koju se izraœuje horoskop, kako bi predikcija bila ispravna saastrološkog stanovišta.

Tipovi astrologijeOsim natalne, koja je najšire poznata, postoji još nekoliko tipova astrologijekoji se zasnivaju na sliånim metodama. To su:

Astro - meteorologija bavi se vremenskom prognozom, ali i predviðanjemprirodnih kataklizmi kao što su zemljotresi, poplave i vulkani.

Poljoprivredna astrologija najstarija je od svih nabrojanih (åak i od natalne).U svom najranijem obliku, ljudi su se njome sluæili u nedostatku stabilnogkalendara da bi odredili najbolje vreme za poljoprivredne radove.

Medicinska astrologija predviða moguñe zdravstvene probleme i propisujeterapiju za njih.

Ezoteriåna astrologija koristi natalnu kartu da bi pronašla odgovore napitanja koja se odnose na spiritualnu svest i duhovni razvoj neke osobe.

Horarna astrologija nalazi odgovore na bilo koje pitanje po karti naåinjenojna osnovu mesta i trenutka u kome je to pitanje postavljeno (zanimljivo je dapitanje ne sme da se postavi dvaput, jer onda odgovor ne vaæi!).

Izborna astrologija je podvrsta horarne astrologije i odreðuje koje je vremenajpogodnije za otpoåinjanje nekog projekta, posla, rata, braka i sliåno.

Svetovna ili sudska astrologija saåinjava horoskope na osnovu toga kada jeneka dræava “roðena”, kako bi predvidela nacionalne dogaðaje i prognozi-rala njihove ishode.

Astro-ekonomika primenjuje astrološke principe da bi pronašla odgovore napitanja koja zanimaju poslovni i finansijski svet.

Sinastrija je posebna grana astrologije koja poreðenjem dve ili više natalnihkarata izuåava meðusobne odnose.

Psihološka astrologija posebnu paænju obraña na takozvanu dubinsku psi-hologiju, pre svega pod uticajem Jungovih radova u ovoj oblasti. Astrologijase ovde sluæi svojim simboliåkim jezikom u proceni elemenata liånosti.

152

Principi delovanja astralnih sila

Situacija postaje zanimljiva kad neki od astrologa pristane da se spusti na ni-vo smrtnika i dozvoli da se postavi pitanje da li u astrološkim odgovorima“ima neåega”. Tada se obiåno citira omiljena astrološka izreka “kako gore, ta-ko i dole” (“as above, so below”). Jedna od pseudonauånih razrada ovog sloga-na oslanja se na åinjenicu (koju, uzgred, kvantna fizika kategoriåno odbacu-je) da je makro-svet (kosmos) organizovan na isti naåin kao i mikro-svet (ato-mi), åime je automatski dokazana veza izmeœu nebeskih tela i malih biña ko-ja æive na Zemlji, a sastavljeni su od atoma.

Osim toga, nesumnjivo je da nebeska tela, po pravilima nebeske meha-nike, meœusobno deluju jedno na drugo (samim tim i na Zemlju), pa se takonameñe zakljuåak da isto tako deluju i na ljude i na sav æivi svet na našoj pla-neti. Ovako formulisan stav bi moæda prihvatila i nauka, naravno ako bi sepronašlo objašnjenje mehanizma delovanja ovih sila na našu sudbinu i naprofil naše liånosti.

Postoji još jedna varijanta ovog stava koja se poziva na rezonancijuizmeœu svemira i onoga što se dogaœa na Zemlji. S obzirom na to da i ovapseudonauåna postavka, inaåe bazirana na Jungovom uåenju, ima isti nedo-statak (da niåim ne objašnjava vezu izmeœu uzroka i posledice), ona takoœenema naåina da se razvije u ozbiljnu teoriju, pa se tako završava na samompoåetku.

Malo suptilnija (mada i apstraktnija) ideja kreñe od toga da Zemlja i sve-mir dele isti prostor i vreme, pa su tako jedno isto i deluju zajedno; iz togaproizilazi da je pogrešno gledište po kome kosmiåki dogaœaji deluju na ze-maljske, a ispravno je da su to jedni te isti dogaœaji, samo viœeni na razliåitenaåine. Ni zemaljski ni kosmiåki fenomeni nisu uzrok jedni drugima, nego suravnopravni proizvod jednog istog trenutka u vremenu, pa su zato isti - jednigore, a drugi dole. Ipak, ovo bi pre moglo da se proglasi za pesniåku vizijunego za teoriju.

Bez obzira na to koji od ovih stavova prihvatimo, trebalo bi da vidimokako se, po pravilima koja vaæe u astrologiji, meœusobno odnose pozicije ne-beskih tela prema našim liånostima i sudbinama.

Kad dobijemo dušu, dobili smo i sudbinu

U trenutku roœenja deteta Sunce (bar prividno) boravi u nekom od dvanaestsazveæœa koja se nalaze na njegovoj putanji. Smatra se da je tada novoroœen-åetu veñ odreœena sudbina, jer je doæivotno vezana za taj znak. Od vaænosti

153Astrologija

je i sazveæœe u kome se nalazi Mesec i osam planeta Sunåevog sistema. Tu-maåenja mogu da budu razliåita (i svaki astrolog ñe, naravno, tvrditi da je sa-mo njegovo ispravno), ali najåešñe se Sunåev znak vezuje za ono što ñe se oso-bi dogaœati i kako ñe ona u pojedinim situacijama nastupati i ispoljavati svo-ju liånost, Meseåev znak za to kako ñe se oseñati i ispoljavati svoje emocije, aIstoåni znak (koji je odreœen sazveæœem koje je u trenutku raœanja bilo na is-toku) odreœuje kako ñe ta osoba izgledati. Ovo ipak treba prihvatiti sa rezer-vom, jer postoji bezbroj lokalnih tumaåenja, åesto sasvim suprotnih.

Kasnije ñe biti od vaænosti koja planeta boravi u znaku za koji je vezanasudbina osobe, ali se to uglavnom odnosi na prolazne dogaœaje; sve karak-terne osobine veñ su definisane pozicijama nebeskih tela u trenutku roœenja.

Neka opšta pravila za astrološka tumaåenja postoje, ali se u velikoj me-ri ostavlja astrologu sloboda da poloæaje planeta tumaåi kako æeli. Osim to-ga, nebeska tela ne utiåu na sve ljude jednako - neki ljudi imaju dominantnucrtu liånosti na materijalnom, neki na intelektualnom, neki na emocional-nom, a neki na duhovnom planu. Zbog toga je poæeljan neposredan kontaktizmeœu astrologa i naruåioca horoskopa, jer postoje neki parametri kojestruånjak moæe samo subjektivno da proceni.

Tako je astrolog stvorio sve uslove da nas impresionira poznavanjemsvoje profesije i da nas u startu obeshrabri u pokušaju da ponešto sami shva-timo. Ako je neko pokušao da pokaæe interesovanje i da s nekim od astrolo-ga povede struåan razgovor, uglavnom je dobijao odgovor da je to suviše slo-æeno i da je za savladavanje te “nauke” potrebno nekoliko godina uåenja.

Da li je baš tako? Åak i ako zanemarimo astrološke kompjuterske pro-grame (uz åiju upotrebu svako od nas moæe da postane kakav - takav astro-log za pola sata), videñemo da je tolika mistifikacija ipak bila nepotrebna. Ausput ñemo se uveriti i da astrolozi prave tako krupne previde, da bismo mo-gli celu stvar da dovedemo u pitanje. Ali, za ovo nam treba malo predznanjaiz astronomije.

154

Svemir iz æablje perspektive

Nebeska tela oko nas nalaze se na razliåitim udaljenostima, ali se za neka as-tronomska istraæivanja stvar moæe pojednostaviti tako što se pretpostavi dase sve nalazi na podjednakoj udaljenosti od Zemlje, na zamišljenoj lopti kojase zove nebeska sfera. Na slici 1 je, radi jednostavnosti, ova sfera nacrtanakao da je malo veña od Zemlje, ali bi teoretska razmatranja bila ispravna sa-mo ako je ona mnogo veña. Na toj sferi imañemo lepo sloæena sva sazveæœa,onako kako ih vidimo sa Zemlje, umesto što bi bila “razbacana” po trodi-menzionalnom svemiru. Isto kao što na nebesku sferu projektujemo sva ne-beska tela, projektovañemo i ekvatorijalni pojas Zemlje, koji ñemo nazvati ne-beski ekvator, a i zamišljenu putanju Sunca, onako kako je vidimo sa Zemlje;ravan u kojoj se nalazi elipsasta putanja Zemlje oko Sunca naziva se eklipti-ka, a ovaj prsten je zapravo presek ravni ekliptike sa nebeskom sferom.

S obzirom na to da osa rotacije Zemlje nije paralelna sa osom njene ro-tacije oko Sunca, neñe se poklopiti ni nebeski ekvator sa prstenom ekliptike.Ovaj ugao “greške” ose Zemljine rotacije iznosi nešto više od 23 ugaona ste-

155Astrologija

NEBESKA SFERA

OSA ROTACIJE

PROJEKCIJA

SUNCA

PUTANJA ZEMLJEOKO SUNCA

NEBESKI EKVATOR

EKLIPTIKA

Slika 1: Zemlja i nebeska sfera

pena i zbog njega imamo godišnja doba. Na slici 1 predstavljen je trenutak ukome je severni pol najviše okrenut ka Suncu, i koji je nazvan letnja dugo-dnevica. To se dogaœa svake godine 22. juna (sa moguñim odstupanjem odjednog dana zbog prestupnih godina i konvencije o raåunanju vremena). Su-protno od toga je zimska kratkodnevica (22. decembar), a prelomni trenucisu proleñna i jesenja ravnodnevica (21. mart i 23. septembar).

Šta su sazveæœa?

Veñ i sam naziv kaæe da su sazveæœa grupe zvezda, ali je najvaænije da zna-mo da ona postoje samo u našoj mašti i da su obiåna konvencija koja nam po-maæe da se snaœemo u bezbroju zvezda na nebu. Zaista, ko god da je stvoriozvezde i rasporedio ih, nije baš vodio raåuna o tome da nam bude lako da semeðu njima snaœemo; zato smo morali nekako da ih sistematizujemo, na na-åin koji ñe biti lak za pamñenje i orijentaciju. Recimo, åim pogledamo zvezda-no nebo, zapaziñemo tri zvezde pribliæno jednakog sjaja koje stoje u nizu, imoñi ñemo da kaæemo: “To je pojas Oriona”, i odmah ñemo iscrtati u sebi os-tatak sazveæœa: sjajna zvezda na levom ramenu je Betelgeuse, a na stopalu jeRigel. Znañemo i da je iznad Orionove leve ruke sazveæœe Blizanci, iznaddesne Bik i tako dalje.

Na celoj nebeskoj sferi postoji 88 sazveæœa, ali pošto astrolozi smatrajuda od njih åak 76 nema nikakvog uticaja na nas, mi ñemo se zadræati na pre-ostalih 12: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpija, Strelac, Ja-rac, Vodolija i Ribe (mali broj astrologa uzima u obzir i trinaesto sazveæœe,Ophiuchus). Svako od ovih sazveæœa ima svoje mesto na nebeskoj sferi, ma-nje - više oko same ekliptike. Astrolozi su radi lakšeg prouåavanja naåinilinjihove geometrijske projekcije na prsten ekliptike, zapravo na mali “kaiš”nebeske sfere koji se prostire na oko 8 stepeni ka severu i ka jugu oko eklip-tike, i zove se zodijak. Ipak, ove projekcije sazveæœa nisu se baš precizno slo-æile sa podelom zodijaka na 12 jednakih delova, jer se na nekim mestima(naroåito oko sazveæœa Raka i Blizanaca) javljaju primetne pauze, a na dru-gim (posebno izmeœu Jarca i Vodolije) znaåajna preklapanja. Zato su astrolo-zi zaæmurili na jedno oko i malo “doterali„ stvar, åime su usvojili sledeñukonvenciju:

Svi znaci dele zodijak na 12 jednakih delova, tako svaki od njih poštenodobija po 30 ugaonih stepeni pojasa koji prelazi preko istoka i zapada, bezobzira na to što su poklapanja sa sazveæœima samo pribliæna. Ovan, Rak, Va-ga i Jarac (takozvani kardinalni znaci), prema ovoj konvenciji, zapoåinju u is-tom trenutku kad i godišnja doba, odnosno u trenucima proleñne i jesenjeravnodnevice, letnje dugodnevice i zimske kratkodnevice.

156

Astrologija

Ipak, to nije najveña greška koja stoji na savesti same ideje astrologije.Da bismo objasnili problem precesije, trebañe nam još malo astronomskih po-dataka. Pre toga rašåistiñemo samo još jednu stvar: šta znaåi “biti roœen u ne-kom od znakova zodijaka”?

Znamo da Zemlja za godinu dana naåini jedan krug oko Sunca. Svezvezde koje åine sazveæœa moæemo da smatramo za nepokretne, kao i samoSunce; zanemariñemo kretanja svih nebeskih tela osim planeta Sunåevog sis-tema, a u ovom trenutku biñe nam vaæno samo kretanje Zemlje. Slika 2 ilus-truje njenu putanju oko Sunca, kao i jedan deo zodijaka.

Smatra se da je “našznak” onaj u kome je Sunceprividno boravilo u trenut-ku našeg roœenja. To prak-tiåno znaåi da se Zemlja utom trenutku nalazila nasuprotnom delu svoje pu-tanje, najdalje od našegznaka. Na slici 2 je primerkoji vaæi za poåetak mesecamaja: gledano sa Zemlje,Sunce se tada nalazi u saz-veæœu Bika. Moglo bi seuåiniti nelogiånim to što seusvaja znak koji je u tomtrenutku praktiåno nevid-ljiv (jer je zaista teško danju videti zvezde, naroåito ako se one nalaze iza Sun-ca), ali neka to posluæi kao dokaz da su antiåki astronomi umeli da izraåuna-ju i ono što nisu mogli da vide, a moguñe je i da su posmatrali sazveæœe ko-je se u zoru pojavljuje i odmah “gasi” na istoku, tamo gde u isto vreme izla-zi Sunce.

Stvar je jasna: mesec dana posle trenutka prikazanog na slici 2, Zemljañe se oko Sunca okrenuti za 30 ugaonih stepeni u smeru suprotnom od kre-tanja kazaljke na satu, Sunce ñe se iz sazveæœa Bika prividno “preseliti” u Bli-zance, i tako dalje.

Sad veñ imamo dovoljno znanja iz astronomije da bismo, kao i antiåkiastronomi, mogli svojim oåima da se uverimo u sve ovo. Verovatno je da ne-ñemo moñi baš da vidimo koje se sazveæœe nalazi iza Sunca, ali moæemo dase posluæimo trikom - u ponoñ bi taåno iznad nas moralo da se nalazi suprot-no sazveæœe, koje je za 180 stepeni pomereno u odnosu na ono koje traæimo.

157

Slika 2: Kako se odreðuje znak Zodijaka

Zemlja

Sunce

zodijak

Ne muåite se, evo odgovora: neñete videti sazveæœe koje oåekujete. Akoosmatranje, recimo, pravite poåetkom maja, verovatno mislite da se suncenalazi u sazveæœu Bika, ali ono je, gle åuda, u sazveæœu Ovna. Ko ovde greši?

Pa, na neki naåin, niko. Osim, moæda, onaj ko tvrdoglavo misli da astro-logija uvek mora da se zasniva na åinjenicama.

Precesija

Kao što smo na poåetku rekli, osa Zemljine rotacije je za oko 23 stepena za-krenuta u odnosu na osu okretanja oko Sunca. Ova osa je stalno “nagnuta”na istu stranu, pa ñe na jednoj strani svoje godišnje putanje severni pol bitimalo više okrenut Suncu (pozicija 1 na slici 4), a na drugoj to ñe biti juæni pol(pozicija 3).

Ipak, ni ova osa nije sasvim stabilna: i ona seobrñe! Zahvaljujuñi tome što Zemlja ima malo veñipreånik na ekvatoru nego na polovima, kombinacijaprivlaånih sila Sunca i Meseca åini da se Zemlja obrñeoko svoje ose sliåno åigri koja se kruæno njiše pre ne-go što ñe da padne (slika 3). Ova osa se, dakle, i samaokreñe oko zamišljene “idealne ose” (paralelne osiokretanja oko Sunca), tako da sama osa pravi putanjukoja liåi na dva konusa, vrhovima okrenuta jedan kadrugom. Ovo pomeranje ose obrtanja Zemlje astro-nomi zovu precesija. Istina, ovo obrtanje je, merenonašim merilima, relativno sporo jer ceo ciklus od 360stepeni ona napravi za oko 25 920 godina.

Pojavu precesije primetili su Vavilonci nekolikovekova pre Hrista, a nju je opisao i gråki astronomHipparchus u drugom veku nove ere. Ipak, ona nijedobila nauåno objašnjenje niti je precizno izmerenasve do 17. veka.

Kakve su posledice jedne ovako dugotrajne pojave? Najprostije reåeno,kratkodnevica, obe ravnodnevice i dugodnevica nastupaju ranije nego što bise to oåekivalo, odnosno pre nego što Zemlja napravi ceo krug oko Sunca.Ovo pomeranje poåetka godišnjih doba iznosi oko 20 minuta godišnje, a po-sledica je da Zemlja za godinu dana ne napravi pun krug oko Sunca, negonešto manje. Kad se ta greška vremenom akumulira, dolazimo do toga da po-meranje ugaone pozicije Zemlje za nešto manje od 72 godine iznosi jedan ste-pen, a za 2160 godina 30 stepeni - a to je rastojanje izmeœu dva susedna zna-

158

Slika 3: Rotacija ose

ka zodijaka! Brojevi od 1 do4 na slici 4 prikazuju pozici-je Zemlje u odnosu na Sunceu trenutku smene godišnjihdoba, a brojevi od 1A do 4Asu isti datumi u godini, sa is-tim smenama godišnjih do-ba, samo oko dva mileniju-ma kasnije. Prvi su, recimo,vaæili nešto pre Hrista, adrugi danas.

Tako je proleñna ravno-dnevica, kojom svake godi-ne zapoåinje znak Ovna, za proteklih dve hiljade godina polako ali sigurno“otklizala” preko celog sazveæœa Ribe i pribliæila se sazveæœu Vodolije. Sma-tra se da je znak u kome se svake godine “raœa proleñe” u stvari znak celogåoveåanstva i da on diktira duh koji vlada meœu svim ljudima na Zemlji.Poslednja dva milenijuma bio je to znak Ribe; on je vodeni znak i njega jeobeleæio Isus Hristos. Analogija je pronaðena u tome što je njegova krv vino,što je on mogao da hoda po vodi i što se njegova majka zvala Marija (“mo-re”). Gråka reå Ihtis (u znaåenju "riba") je sadræala poåetna slova izraza "IsusHristos Sin Boga Spasioca" (“Isus Hristos Teu Ios Sotir”). Osim toga, krst sekao simbol hrišñanstva pojavio znatno posle Hrista, a umesto njega se,izmeðu ostalih, u to vreme upotrebljavali su se riba, sidro i delfin.

Kad se roœendan proleña konaåno preseli iz sazveæœa Ribe u Vodoliju(koja je znak vazduha), nastupiñe Novo doba (New Age) i svetom ñe po tu-maåenju modernih astrologa zavladati mir i harmonija, inteligencija i komu-nikacija meœu ljudima. Ovo je vaæno verovanje iz domena savremenog suje-verja i o njemu ñemo uskoro opširnije govoriti, a sada se vrañamo centralnompitanju: kada su znaci zodijaka, koji su danas vaæeñi, ustanovljeni i kad su ve-zani za odgovarajuñe datume?

Bilo je to kad su Grci upali u Vavilon, osvojivši ga, i tom prilikom pre-uzeli ideje astrologije. Veñ tada je prihvañena pozicija znakova Zodijaka kojañe vaæiti tek za oko dva veka, da bi se znak Ovna podesio tako da poåinjetaåno u vreme proleñne ravnodnevice. Vavilonski astronomi su, dakle, znaliza precesiju i svoja znanja o tome pokušali da prenesu Grcima, ali izgleda daje to njima bilo komplikovano pa su prosto fiksirali sliku neba i takvu je širiliMediteranom ne obaziruñi se na promene koje je donosio protok vremena.Rimljani su ovu sliku preuzeli bez ikakve sumnje u njenu ispravnost...uostalom, kao što i mi danas åinimo.

159Astrologija

Slika 4: Pomeranje taåke ravnodnevnice

Vreme je polako ali sigurno proticalo. Otprilike u doba Hrista proleñnaravnodnevica se “preselila” iz znaka Ovan u znak Ribe i pozicije svih sazveæ-œa nastavile su da se pomeraju u odnosu na kalendar (ili kalendar u odnosuna sazveæœa) za oko 24 ugaona stepena, što nije daleko od jednog celog zna-ka, koji iznosi 30 stepeni. Na slici 5, koja prikazuje pozicije sazveæœa u odno-su na znake zodijaka, vidi se gde su ta sazveæœa bila pre skoro 2 milenijuma;u donjem redu su korigovane pozicije, kakve bi trebalo da vaæe danas. Baš ta-ko: trebalo bi da vaæe, ali ne vaæe, jer astrolozi nikako da ustanove novu kon-venciju. A evo kako bi danas izgledao taåan kalendar sazveæða:

Ovan 14. april - 12. majBik 13. maj - 13. junBlizanci 14. jun - 15. julRak 16. jul - 15. avgustLav 16. avgust - 16. septembarDevica 17. septembar - 16. oktobarVaga 17. oktobar - 15. novembarŠkorpion 16. novembar - 16. decembarStrelac 17. decembar - 14. januarJarac 15. januar - 13. februarVodolija 14. februar - 15. martRibe 16. mart - 13. april

Ja sam, recimo, roœen 12. jula, ali... gle! Ne u znaku Raka, kao što sam do ne-davno mislio, nego u znaku Blizanaca. Ili sam moæda roðen u znaku Raka

160

Slika 5: Pomeranje znakova zodijaka usled precesije

baš zato što je Sunce boravilo u sazveæðu Blizanaca? Ovo i nije tako teško pri-hvatiti - treba se samo odreñi razmišljanja, logike i zdravog razuma.

Kurioziteta radi, upitajte nekog astrologa da li ume da objasni ovo. Je-dan ekspert bi morao da poznaje tako elementarnu stvar. U suprotnom bi tre-balo ozbiljno da preispita svoju tvrdnju da je astrologija nauka.

Tropska i sideralna astrologija

Nije da niko nije pokušao da razreši ovu zbrku, ali izgleda da je umesto togastvorena još veña. Uvedena je nova astrološka konvencija koja se oslanja nataåne znake prema pozicijama sazveæœa, ali nju mali broj astrologa prihvata.Koji je razlog da ogromna veñina još uvek radi sa netaånim podacima? Da linisu imali hrabrosti da priznaju grešku, ili im je ionako bilo svejedno?

Polako ali sigurno istina se probila i do publike. Hrabriji astrolozi, kojisu prihvatili novu konvenciju, na ovo su reagovali objavivši nova pravila igrekoja kaæu: daleko od toga da je sve ovo do sada bila greška; istina je da pos-toje dve konvencije, prva se zove tropska, a druga sideralna, što znaåi zvez-dana. Prva, koju koristi velika veñina astrologa i na kojoj se zasnivaju svihoroskopi u štampi, oslanja se na opšte usvojene (mada netaåne) znake zodi-jaka, a druga na åinjeniåno stanje sa gledišta astronomije, dakle na taåne pozi-cije sazveæœa.

Izlaz iz neugodne situacije u kojoj su se našli bio je maestralan, jer je po-raz ubrzo pretvoren u pobedu. Situacija je iskomplikovana time što su pru-æena razna pseudonauåna objašnjenja koja opravdavaju oba pristupa, a razli-ka izmeœu njih je proglašena, ni manje ni više, nego za imperativ savremeneastrologije (bez razloænog objašnjenja za ovu uopštenu tvrdnju). Tako je as-trološka veština za još jedan korak udaljena od smrtnika, jer oni koji u sva-kom zakljuåku traæe razum i logiku (uglavnom protivnici astrologije) tek sa-da ne mogu ništa da shvate.

Prvobitna tvrdnja, da se cela astrologija zasniva na uticaju koji zvezdeimaju na novoroðenåe, morala bi da padne u vodu jer niko ne bi mogao daopravda tumaåenje delovanja pogrešnih zvezda. Ali, ona se dræi, i astrolozi(bar oni koji su naåuli nešto o precesiji) više vole da se to i ne pominje.

Zašto jednostavno svi ne prihvate novu, ispravnu konvenciju? To je teš-ko reñi, ali je sigurno da bi u tom sluåaju prvo morali da kaæu: “Jeste, dosadsmo grešili, ali odsad...”

161Astrologija

Šta je to “Novo doba”?

Pojam Novo doba (na engleskom govornom podruåju New Age) u svom naj-preciznijem znaåenju odnosi se na doba Vodolije, kad se Sunce nalazi u tomsazveæðu u trenutku proleñne ravnodnevice. Mi se veñ oko dva milenijumanalazimo u dobu Ribe (obratite paænju na zaokruæenu strelicu u desnom deluslike 5, oznaåenu kao “proleñna ravnodnevica”) i uskoro ñemo ga napustiti, akada ñe nastupiti smena doba nije moguñe precizno utvrditi jer se astrološkekonvencije zasnivaju na pozicijama sazveæða u kojima, kao što smo videli,ima dosta zaokruæivanja i “doterivanja”. Po najšire prihvañenoj proceni,doba Ribe zapoåelo je oko 70. godine pre Hrista. Pošto je ciklus precesijepodeljen na 12 jednakih delova, svako doba traje po 2160 godina i po toj raåu-nici bi doba Vodolije zapoåelo krajem 21. veka. Ipak, mnogi su nestrpljivi ismatraju da treba dobro otvoriti oåi, jer ñe se promena uskoro pokazati.Najbolja ilustracija svega toga je pesma “Vodolija” iz mjuzikla “Kosa”:

When the Moon is in the Seventh House Kad Mesec bude u Sedmoj Kuñi,And Jupiter aligns with Mars I Jupiter se poklopi sa Marsom,Then peace will guide the planet Tada ñe mir povesti planetuAnd love will steer the stars I ljubav ñe voditi zvezdeThis is the dawning of the age of Aquarius... Ovo je svitanje doba Vodolije...Harmony and understanding Harmonija i razumevanjeSympathy and trust abounding Saoseñanje i obilje poverenjaNo more falsehoods and derisions Neñe biti laæi i preziraGolding living dreams of visions Zlatno æivi snovi vizijaMystic crystal revelation Mistiåno kristalno otkriñeAnd the mind’s true liberation I istinsko osloboðenje svestiAquarius! Vodolija!

Termin Novo doba preuzele su pristalice savremenog sujeverja i ezote-riånog pogleda na svet i on sada oznaåava novi pokret koji je jasno odreðen,ali ipak nije lako definisati ga. Novo doba nije religija iako se oslanja na mno-ge religije, a nije ni sekta mada njegovu filozofiju podræavaju i prate mnogesekte. Ipak, mnogi sledbenici Novog doba nisu udruæeni ni u kakve grupe.

Ovaj pokret saåinjen je od smese hrišñanstva i istoånjaåke filozofije, as-trologije, mistike, nadrilekarstva i mnogo åega sliånog. Pa opet, to ne znaåida su svi poklonici ovih verovanja pripadnici pokreta Novog doba.

Postoji nekoliko shvatanja koja su zajedniåka svim pripadnicima ovogpokreta. Pre svega, to je verovanje u jednog Boga, ali taj Bog je sve i nalazi seu svemu i u svakome od nas. To je hinduistiåki koncept panteizma, po kome

162

ne postoji tvorac “tamo negde” (kao što nas uåi hrišñanstvo), nego jedan za-jedniåki duh ili sila koja je svuda - oko nas i u nama.

Tako je svaki åovek u isto vreme i Bog, ali tek kad (i ako) postane sves-tan toga, što znaåi ako prihvati verovanja Novog doba. Ukljuåivanjem u tajpokret, svako ñe u sebi pronañi boæanske sile i ovladañe paranormalnim i nat-prirodnim sposobnostima kao što su telepatija, psihokineza ili vidovitost.

Ines Trkulja je u åasopisu Start (broj 536 iz 1989. godine) napisala:

Svete knjige, tehnike, nauka... spajaju se s praktiånim problemima kao štosu usamljenost, otuðenost, bol u krstima, loša probava... Metafizika za mase.Ono što mi danas smatramo za “novo doba” nekada je smatrano prazno-verjem, ali ne u smislu crne maåke ili dimniåara, veñ kao verovanje u alter-nativne bogove. Inferiorni kultovi za mase uvek se stihijski pojavljuju nakraju epohe i predstavljaju regresivni naåin mišljenja u odnosu na dometepohe - a obrañaju se onima od kojih ništa ne zavisi, najmanje epoha. I uåi-telji i uåenici, bez obzira na njihov intelektualni domet, zapravo su autsaj-deri, pa bi se cilj Novog doba mogao ukratko formulisati kao “autsajderiuåe autsajdere kako biti u središtu”.

S obzirom na to da Novo doba nije nikakvo udruæenje niti je pod bilo åijomorganizacijom, ne postoji formalna pripadnost tom pokretu. Postoji mnogotehnika åijim ovladavanjem se neformalno postaje sledbenik Novog doba isvaka je od njih prilagoðena po nekom sloju publike. Verovanje u mistiånusnagu kristala ili “crvenih konåiña” prihvañeno je od slojeva kojima nije svoj-stven kritiåki naåin razmišljanja, ali za one druge postoje i vrlo prefinjenetehnike kao što je transcendentalna meditacija, Silva metod ili neki oblici joge.

Sva verovanja Novog doba oslanjaju se na znanja koja su metafiziåka, štoznaåi da se ne baziraju na iskustvu nego su prikupljena intuitivno i natåulno.Ova saznanja nisu proverljiva (ili bar ne bi opstala ako bi bila podvrgnutaproveri) pa su, samim tim, u suprotnosti sa nauånim pogledom na svet. Ma-da ñe svaki poklonik pokreta Novog doba rado uæivati u udobnosti koje munudi savremena nauka, nikad ga neñemo åuti da se pohvalno izraæava o njoj.U najboljem sluåaju, izneñe mišljenje da ñe postepeno nestati razlika izmeðureligije i nauke, a pošto Novo doba podrazumeva pobedu spiritualnog nadmaterijalnim, jasno je ko ñe se kome u ovom spajanju prikloniti.

U filozofiju Novog doba ugraðeno je shvatanje da svako sledeñe dobadonosi po neki novi kvalitet. Doba Ribe zapoåelo je Isusom Hristom koji jedoneo ljubav, toleranciju i oproštenje grehova, a doba Vodolije uskoro ñe namdoneti mir, inteligenciju i komunikaciju. Po tom shvatanju i informatiåka era,koja je upravo zapoåela, svedok je da smo upavo zakoraåili u Novo doba.

163Astrologija

Šta bi o astrologiji rekla nauka

Meœu zagovornicima astrologije ne postoji slaganje oko objašnjenja meha-nizma kojim nebeska tela utiåu na sudbinu novoroœenåeta, što vezuje rukesvima koji bi stavove astrologije podvrgli proveri. Tako su uporni skepticiuåinili jedino što im je preostalo - postavili su sve moguñe pretpostavke dokojih je nauka mogla da stigne i jednu po jednu analizirali.

Današnja fizika poznaje samo åetiri fundamentalne sile: elektromagnet-nu, gravitacionu, slabu nuklearnu i jaku nuklearnu silu. Poslednje dve delu-ju iskljuåivo unutar granica atoma, pa nam tako za dalju analizu ostaju samoprve dve.

I elektromagnetna i gravitaciona sila su predvidljive i lako merljive u fi-zici. Koja ñe od njih objasniti uticaje planeta na nas? Ako je elektromagnetna,onda bi trebalo da znamo da su uticaji ovih sila na naš organizam manje-vi-še poznati i ni jedan od njih ne vodi zakljuåku koji bi makar izdaleka podræaoastrološke tvrdnje. Osim toga, nas veñ okruæuje veliki broj izvora ove sile ioni se uglavnom nalaze u našoj neposrednoj blizini, zbog åega bi njihov uti-caj morao da bude znatno jaåi. Recimo, elektromagnetno polje koje emitujesamo jedna sijalica u sali za poroœaje deluje na novoroœenåe silom koja je ne-uporedivo snaænija od elektromagnetne sile kojom deluju sva nebeska telazajedno.

Ostaje još gravitaciona sila, ali i ovde imamo sliåan ishod - åak je i gra-vitaciono polje babice koja obavlja poroœaj takvo da na dete deluje silom kojaje, po jaåini, uporediva sa silama svih okolnih planeta. Naravno, sve te sile suzanemarljive u odnosu na silu koju stvara gravitaciono polje Zemlje.

Da li je to moæda neka nova fundamentalna sila, za koju fizika do sadanije znala? Ako jeste, trebalo bi je bez odlaganja definisati i objasniti - kakvaje priroda te sile, na koji naåin ona deluje na æivi svet i na predmete. Ovo ot-kriñe bi stvorilo veliki preokret u nauci.

Ako nije sila, moæda je energija? Nauka poznaje mnogo vrsta energije:kinetiåku, potencijalnu, elastiånu, hemijsku, nuklearnu i tako dalje.

Ozbiljan kandidat mogli bi da budu elektromagnetski talasi, jer se oniveñ uveliko koriste za komunikaciju na veñim udaljenostima, ali za svaki odmoguñih opsega opet vaæi da se u fizici detektuju i mere sa visokom taånoš-ñu. To su niskofrekventni elektromagnetni talasi, zatim dugi, srednji i kratkiradio-talasi, pa metarski (VHF), decimetarski (UHF), centimetarski (SHF),mikrotalasi, toplotni (infracrveni), vidljivi (svetlosni), hemijski (ultraljubiåas-ti), rentgenski i gama zraci. Svaki od ovih opsega drugaåije utiåe na ljudski

164

organizam, ali ni za jedan od njih nije poznato da deluje samo u trenutku ro-œenja (a ne i kasnije) ili da ima suptilnu moguñnost upravljanja ljudskomsudbinom.

Da li samo ljudskom? Ako je odgovor “da”, onda zašto samo ljudskom,a ako deluje i na æivotinje i biljke, onda kakvo je delovanje na njih?

Ma kakva da je sila ili energija kojom sazveæœa deluju, postoji nešto štotu ideju ipak dovodi u pitanje. To je fantastiåno velika razlika u udaljenostinebeskih tela koja åine sazveæœa. Zapravo mi nemamo pravo da govorimo osazveæœima kao o grupama zvezda, osim ako to koristimo kao pomoñ za lak-šu orijentaciju. Iz neke druge taåke u svemiru te zvezde ne bi imale isti ras-pored, ne samo prostorno nego i vremenski, pa je pitanje koje bi od njih uop-šte postojale u tom obliku u kome ih vidimo. No, ovome je potrebno detalj-nije objašnjenje.

Dobra vest se širi svemirom

Kad pogledamo u zvezdano nebo, mi ne gledamo samo kroz prostor, nego ikroz vreme. Recimo, jedna od najsjajnijih taåaka u sazveæœu Andromeda nijezvezda, nego velika galaksija koja se sastoji od nekoliko stotina miliona Su-naca. Mi nemamo naåina da doznamo kako ta galaksija sada izgleda, jer je vi-dimo kakva je bila pre 2,3 miliona godina, dok je na Zemlji naš davni predakaustralopitekus naseljavao Afriku; taåno toliko bilo je potrebno da svetlostdopre od nje do našeg oka, brzinom od tri stotine hiljada kilometara u sekun-di. Susedna sjajna zvezda u istom sazveæœu je Mirach, a pogled na nju nijegledanje u tako daleku prošlost, nego tek pola veka unazad. Sunce je na sve-ga osam minuta od nas, planete Sunåevog sistema su u svojim orbitama pase udaljenost stalno menja, ali se vreme potrebno da svetlost sa njih stigne donas opet meri minutima. Kakvog smisla onda ima reñi da Sunce ili neka pla-neta “borave” u nekom sazveæœu?

Po Ajnštajnu, ništa ne moæe da se kreñe brzinom veñom od brzine svet-losti u vakumu. U realnom svetu to nije samo najveña moguña, nego na nekinaåin i beskonaåno velika brzina. Kad se nešto dogodi, ne samo da informa-cija o tome ne moæe da putuje bræe od svetlosti, nego se na veñoj udaljenostitaj dogaœaj, zapravo, nije još ni dogodio! Ovo nije samo ajnštajnovsko gleda-nje na svet, nego globalno nauåno shvatanje svemira u kome æivimo.

Tako, ako upravo proslavljate 30. roðendan, vi zapravo i ne postojitevan dæinovske lopte åiji je polupreånik 30 svetlosnih godina. Stariji ljudi ima-ju veñu sferu nego mlaœi, ali åak i Isus Hristos danas ima sferu koja zahvatatek jedan 200-milionito-milioniti deo poznatog svemira.

165Astrologija

Riåard Dokins (Richard Dawkins) je u ålanku Zvezdana Romansa, ob-javljenom u britanskom nedeljniku The Independent on Sunday, rekao:

Navedite bilo koju godinu u istoriji i na nebu ñe se nañi zvezda åija ñe vamsvetlost omoguñiti pogled na nešto što se dogodilo baš te godine. Ma kadada ste roœeni, na noñnom nebu moæete da pronaœete vašu zvezdu, koju vi-dite u vreme vašeg roœenja (ili više njih, jer je broj proporcionalan treñemstepenu vaše dobi). Ta svetlost ñe vas vratiti u prošlost i vi ñete videti ter-monuklearni plamen koji oglašava vaše roœenje. Prijatna vest, i to je sve;ta zvezda vašeg roœenja neñe izvoleti da vam kaæe ništa o vašoj liånosti, bu-duñnosti ili o ljubavnom æivotu. Zvezde imaju opširan dnevni red, ali unjemu nema mesta za ljudske preokupacije i slabosti.

Zvezda vašeg roœenja je, naravno, vaša samo tokom ove godine. Sledeñegodine morañete da pronaœete novu zvezdanu lepezu, koja je udaljenija zajednu svetlosnu godinu. Razmišljajte o ovom rastuñem mehuru kao o radi-jusu dobre vesti, vesti o vašem roœenju, koja se sve dalje oglašava sve-mirom.

Blizanci nam otkrivaju tajne

Svako od nas ima osobine koje su, u strogom smislu, svojstvene samo njemu.Neke od njih su rezultat genetskog nasleœa a neke posledica uticaja sredine.Ponekad se u psihologiji, a i u nekim drugim naukama, pojavi zadatak da seodredi koliko u nekoj ljudskoj osobini udela ima nasleœe, a koliko društvo iokolnosti odrastanja. Jedan od elegantnih naåina nauånog rešenja ovog pro-blema je prouåavanje blizanaca.

Znamo da postoje jednojajni (homozigoti) i dvojajni blizanci (heterozigo-ti). Prvi su nastali iz jedne ñelije i zato nose jednake, a drugi razliåite hromo-zome, kao braña ili sestre koji su sluåajno roœeni u isto vreme. Jednojajni bli-zanci morali bi da imaju jednake nasleðene a razliåite steåene osobine, ali jenevolja u tome što oni uglavnom i odrastaju pod jednakim uslovima. Tako suim sve osobine manje-više jednake pa je opet teško reñi koje su nasledili, a ko-je stekli. Zato najzanimljiviju grupu åine jednojajni blizanci koji su, sticajemokolnosti, rasli u razliåitim okolnostima jer se, pojednostavljeno reåeno, nji-hovim poreðenjem sa velikom verovatnoñom moæe utvrditi koju su osobinunasledili a koju stekli odrastanjem. Na svetu postoji nekoliko hiljada ovakvihparova, od kojih neki æive åak na razliåitim kontinentima i u razliåitim kul-turama, što nauci daje nepresušan izvor dragocenih informacija.

Kako astrologija objašnjava fenomen blizanaca? Njen generalni stav jeda ljudske osobine nemaju mnogo veze sa genetikom, nego sa astralnim uti-

166

cajima. Na pitanje kako to da blizanci, mada roœeni na istom mestu i skoro uisto vreme, ipak nemaju jednake æivotne tokove i sudbine, standardni odgo-vor astrologa je da ipak postoji mala vremenska razlika u trenucima kad sudošli na svet. To moæe da bude i nekoliko minuta, što je ipak dovoljno da pro-meni neke aspekte (uglove izmeœu pojedinih nebeskih tela) i pozicije kuña, ta-ko da ñe svakoga od njih kroz æivot voditi druga sudbina.

Ako je sve to taåno, zašto su onda jednojajni blizanci tako sliåni? A akobi se odgovor na ovo pitanje (ma kakav on bio) primenio i na dvojajne, zaštosu onda oni tako razliåiti? Pošto astrolozi ne nude odgovor na ovaj para-doks, trebalo bi da daju za pravo genetiåarima jer ga oni veñ imaju.

Vreme i mesto roœenja

Svaki astrološki priruånik uåi nas kako da pronaœemo odgovore na pitanjakoja nas interesuju, oslanjajuñi se na samo dva podatka: vreme i mesto roœe-nja. Nejasno je zašto je roðenje tako znaåajan trenutak, jer je u njemu dete(koje je veñ potpuno formirano) samo promenilo sredinu; zar ne bi bilo logiå-no da se raåuna vreme i mesto zaåeña? Naæalost, ovaj podatak åesto nemajuni roditelji, a moæda bi bilo i nezgodno da astrolog postavlja takvo pitanje.

U obzir se, dakle, uzima samo trenutak roðenja i iz njega izvodi åitavniz astronomskih parametara koji se onda svode na astrološke i za njih se tvr-di da nas doslovno vode kroz æivot. Mada je ova postavka sasvim jednostav-na, ostala su neka pitanja koja zagovornici astrologije uglavnom zaobilazepod izgovorom da su banalna, ali bi ipak dali veliki doprinos razrešenju di-leme kad bi bar pokušali da pronaœu odgovore na njih.

Recimo, šta da radi åovek koji je roœen na Severnom ili na Juænom po-lu? Koncept takozvanih kuña na osnovu kojih se odreðuje podznak osobe uhoroskopu, a koji se zasniva na geografskoj duæini mesta roœenja, morao bida padne u vodu jer je na tim mestima geografska duæina nedefinisana. Jošmanje je jasno kakva sudbina åeka osobu roœenu na Mesecu (verovatno je dañe i ovo uskoro biti stvarnost) ili na nekom drugom nebeskom telu, pa åak iu svemirskom brodu negde izmeœu dve galaksije?

Ironija postaje još veña kad pretpostavimo da je to mesto toliko udalje-no od Sunåevog sistema da su zvezde i galaksije koje åine sazveæœa tako ras-poreœene da više ni u mašti nije moguñe formirati sazveæœa na isti naåin. Nakojoj dvanaestini zodijaka je, na primer, sazveæœe Vodolije ili Device kad sunebeska tela, gledano sa tog mesta, tako rasporeðena kao da je neko sve zvez-de stavio u dæinovski šešir, promešao ih i prosuo po nebeskoj sferi na sasvimnov naåin? Pa åak ako bismo i to nekako definisali, ostaje nejasno kako bi se

167Astrologija

planete Sunåevog sistema “šetale” kroz ta sazveæœa kad bi se sve, gledano satog mesta roœenja, stajale praktiåno nepokretne, skoro u jednoj taåki negdedaleko u “nekom tamo” jedva vidljivom Sunåevom sistemu.

Sledeñe pitanje odnosi se na åudno pravilo da se naåini delovanja i tu-maåenja pojedinih planeta vezuju za njihova imena. Šta ako bi se sutra pro-našla nova planeta u Sunåevom sistemu i ako bi ona dobila ime XR14293? Dali bi ljudi roœeni pod uticajem ove planete bili matematiåari? A ako bi se zva-la Bahus (ili Dionis), po bogu vina, da li bi ti ljudi imali šanse da se odupruizazovu alkohola?

Zaista je neobiåna praksa da se svakom novodefinisanom pojmu najprenasumiåno da ime, pa se onda osobine te stvari ili pojave odreœuju prematom imenu. Ako uzmemo za primer periodni sistem elemenata, pod rednimbrojem 92 nañi ñemo Uranijum, åije osobine je nauka dobro ispitala i nije jojpalo na pamet da ih vezuje sa Uranom, bogom neba kod starih Grka. A namestu 104 je element koji se, da prostite, zove Kuråatovijum. Kakve li bi onosobine imao kad bismo dozvolili astrolozima da ih odreœuju?

Evo još nekoliko praktiånih pitanja koja nameñe zdrav razum. Da li susvi nesreñnici koji su se 26. aprila 1986. našli u okolini Åernobilja bili roðenipod istim znakom, kad su veñ doæiveli istu uæasnu sudbinu? Sliåno pitanjeodnosi se i na strašnu smrt 2 500 Indijaca koji su u noñi izmeðu 2. i 3. decem-bra 1987. u Bopalu mirno spavali dok je iz tanka kroz neispravni ventil curiosmrtonosni gas, ili za 17 000 ljudi u Turskoj koji su 17. avgusta 1999. našlismrt pod milionima tona betona u trenutku katastrofalnog zemljotresa. Akad se dogodi avionska tragedija, da li sudbine nekoliko stotina ljudi kojigube æivot u istom deliñu sekunde, vodi ista zvezda? Ako astrologija imaikakvog smisla, onda predlaæem da se na aerodromima proveravaju natalnekarte za sve putnike koji ulaze u avion. Kad bih zatraæio da mi se priznapatent na ovu ideju, da li bi me podræao neko od astrologa?

Dobro bi bilo ako bismo od branilaca astrologije dobili nedvosmislenodgovor na pitanje da li horoskopi, koje åitamo u dnevnoj štampi, zaista ima-ju ikakvog smisla. Princip na koji se oni oslanjaju suviše je jednostavan: ljudise dele na 12 tipiziranih grupa, pa ñe tako u svakom danu pola milijarde ljudina svetu pratiti ista sudbina. Uvek ñe jedna dvanaestina åoveåanstva (blizu500 miliona ljudi), bez obzira na klimu i meteorološke prilike, morati da seåuva od prehlade, druga dvanaestina ñe sresti staru, davno zaboravljenu lju-bav što ñe se pretvoriti u burnu romansu, a za treñu bi najbolje bilo da ceo danostane u krevetu pokrivena do nosa jer joj predstoji teæak materijalni gubitak.

Osim toga, ako zvezde i planete zaista deluju na novoroðenåe nekim zanas nepoznatim silama, kako je moguñe da se te sile ne menjaju svih tridese-

168

tak dana trajanja tog znaka, a onda se naglo promene u ponoñ, kao da je nekomunjevito premestio sva nebeska tela? O ovome bi mogao da odluåi i deliñsekunde (svake sekunde na Zemlji se rode u proseku po tri bebe). Šta ako jeneko roðen baš tokom te prelomne noñi i ako o njegovom znaku odluåuje toda li je na snazi letnje raåunanje vremena (što je åista konvencija) ili to kojojvremenskoj zoni pripada zemlja u kojoj je roðen? Šta ako se grad u kome jeneko roðen, iz politiåkih razloga pripoji susednoj zemlji za koju vaæi drugavremenska zona, pa se time promeni i “njegov” znak?

Mnogi astrolozi, u nemoguñnosti da odbrane neodbranjivo, reñi ñe da jeovakvo gledanje na stvari zaista besmisleno i da to pišu ljudi koji nemaju ve-ze sa astrologijom. Ipak, to nije taåno - horoskope pišu i oni koji sebe zaistanazivaju astrolozima. “Jeste, ali su to loši astrolozi” - reñi ñe oni prvi.

Ovim se otvara mnogo novih pitanja. Prvo, kako to da su baš oni najlo-šiji dobili pristup do široke publike a najbolji ostali u senci? Drugo, zašto su“dobri” tako indiferentni i ne bore se protiv zloupotrebe astrologije od stra-ne onih “loših”, jer je to laæno predstavljanje, koje itekako ugroæava pozicijepravih struånjaka za tu oblast? A treñe pitanje je za nas najvaænije: kako razli-kovati dobrog od lošeg astrologa?

Izgleda da ñemo ovde najteæe dobiti odgovor, jer je mala šansa da ñenam neko od astrologa dati podatke koji, bar u podtekstu, ne sadræe stav “jasam dobar, a oni su loši”. Neñemo biti bolje sreñe ni ako sami potraæimo od-govor na ovo pitanje, jer objektivna merila nikad nisu utvrœena.

Na prvi pogled, odgovor je prost - sami rezultati svedoåe o kvalitetu ra-da; ako ima dobrih rezultata, to je znak da je astrolog dobar. Samo, šta su ov-de dobri rezultati? Veliki broj stalnih klijenata, ugled u društvu, društvenistatus - sve te osobine stvar su subjektivne procene, a osim toga mogu da bu-du i rezultat dobre psihološke “obrade” klijenata. Moæda bi uz neki objekti-van test, sproveden u kontrolisanim uslovima, mogla da se napravi rang -lista, no mala je verovatnoña da ñe astrolozi prihvatiti ovo; åudno, ali oniuglavnom ne pristaju na testove bilo koje vrste. Pa i pored toga, nekoliko pu-ta su ovi testovi raœeni u svetu ali je rezultat u svim sluåajevima bio poraæa-vajuñi: nikada nije pronaœena ni najtananija veza izmeœu astroloških para-metara i ljudskih osobina.

169Astrologija

Sportski šampioni i efekat Marsa

Postoji jedna studija koju astrolozi rado istiåu u prvi plan svaki put kada sepovede diskusija o nauånoj proverljivosti njihovih metoda. S obzirom na toda astrolozi u svojoj literaturi ovo redovno iznose kao nesumnjivi dokaz dapostoji nauåno potvrðena veza izmeœu astralnih uticaja i ljudskih osobina,dobro bi bilo da se ovim paæljivije pozabavimo.

Mišel Goklen (Michel Gauquelin) je 1949. godine zapoåeo studiju kojomje æeleo da na nauåni naåin opovrgne valjanost astrološkog pogleda na svet.Šest godina kasnije objavio je rezultate koji su bili po mnogo åemu neoåeki-vani, tako da je i on sam promenio svoja ubeœenja i poåeo da izuåava neštoåemu je nadenuo ime “astrobiologija”.

Biñe nam potrebno malo uvoda. Zamislimo da smo projekciju putanjeMarsa na nebesku sferu podelili na 12 jednakih delova, takozvanih sektora(od kojih je prvih šest od izlaska do zalaska Marsa, a poslednjih šest na su-protnoj strani neba). Tako je, recimo, prvi sektor na prvih 30 stepeni od isto-ka, a åetvrti je sledeñih 30 stepeni od zenita. Ova dva sektora, prvi i åetvrti,Goklen je nazvao kljuåni sektori. Videñemo uskoro zašto.

On je zapoåeo statistiåko ispitivanje u kome je uzimao podatke za desettipiånih grupa ljudi (lekari, sportisti, vojnici, slikari, vajari, glumci, nauånici,sveštenici, politiåari i kriminalci) i podatke o poloæajima 10 astrološki znaåaj-nih nebeskih tela u trenutku njihovog roœenja. Raåunao je statistiåke korela-cije izmeœu ovih grupa i poloæaja planeta, za podele na 12 i 18 sektora. Nijepronašao znaåajnu zavisnost, osim kod veze izmeðu poloæaja Marsa i spor-tista za podelu od 12 sektora. Pokazalo se da su se sportisti åešñe raœali akoje Mars bio u 1. ili u 4. sektoru, zbog åega ih je on nazvao kljuånim sektorima.

Ova dva sektora zajedno zauzimaju 1/6 ukupne putanje Marsa, pa bi semoglo oåekivati da ñe u svakoj grupaciji nañi pribliæno 17% ljudi roœenih kadje Mars boravio u nekom od njih. Meœutim, analiza je pokazala da je zavrhunske sportiste taj procenat bio 22%, što moæda ne izgleda kao velika raz-lika, ali sa gledišta statistike ovo je znaåajan rezultat, koji ne moæe da se obja-sni sluåajnošñu. U nekim astrološkim knjigama pronañi ñemo podatak da jemoguñnost da je ovo bila sluåajnost jedan prema milion, što je moæda prete-rana procena, ali bi ipak trebalo ispitati u åemu je stvar.

Astrolozi su se priliåno uzbudili zbog ovog “dara s neba” koje im je sti-glo od jednog nauånika (Mišel Goklen je bio psiholog), ali ni nauånici nisu bi-li hladnokrvni, jer bi takav rezultat mogao ozbiljno da uzdrma nauku - ili dajoj, ko zna, otvori neka nova podruåja istraæivanja.

170

Jedna od vaænih osobina koju nauka zahteva od testova je ponovljivost.To znaåi da, ako je test bio ispravan, on mora pri svakom ponavljanju da pru-æi isti ili bar sliåan odgovor. Prva takva provera je izvedena od strane Belgij-skog Komiteta za parapsihološka istraæivanja 1967. godine, koji je ovlastioastrologa Luc De Marrea da sakupi podatke (mesto i taåno vreme roœenja) za62 belgijska fudbalera, a Goklen je sakupio podatke za 473 francuska sport-ska šampiona, što nije bio problem jer je mnoge veñ imao u svom registru. Re-zultat je ubedljivo potvrdio tezu: 22,24% sportista bilo je roœeno u trenutkukad je Mars boravio u kljuånim sektorima.

Komitet za parapsihološka istraæivanja još uvek nije bio zadovoljan, jerje smatrao da bi trebalo proveriti da li je u populaciji “obiånih” ljudi procenatzaista bio oåekivanih 17%, zbog sumnje u ispravnost Goklenovog naåina pri-kupljanja podataka. Statistiåar Marvin Zelen je naåinio proveru, i dobio istirezultat. To je potvrdio ispravnost Goklenovih istraæivanja i zakljuåaka.

Izgleda da je teza ovim dokazana, ali je veliåina ovog otkriña za naukubila takva da niko nije ni pomišljao da zatvori sluåaj. Sledeñe ispitivanje ura-œeno je u Americi nad 408 sportskih šampiona i rezultat je bio poraæavajuñi:samo 13,48% ispitanika pripadalo je kljuånim sektorima! Još jedan test uFrancuskoj naåinjen je od strane Francuskog Skeptiåkog Komiteta (CFEPP)nad 1120 sportista i ogromnim brojem obiånih graœana (samo iz Pariza pre-ko 24 000) i ponovo ništa - 18,66% meœu sportistima prema 17,70% u kontrol-noj grupi (meœu obiånim graœanima). Ova razlika je beznaåajna.

Rezultati ovih ispitivanja pokrenuli su lavinu diskusija, pa diskusija otim diskusijama, dok se na kraju nisu svi našli u situaciji da se ne zna “ni kopije ni ko plaña”. Jedno je ipak bilo izvesno - rezultati su pokazivali statistiå-ku korelaciju u prilog Goklenove teze samo kad je on uåestvovao u prikuplja-nju podataka, a nikakav znaåajan rezultat nije se dobijao kad on nije mogaoda utiåe na ishod.

Postavlja se pitanje kako bi neko uopšte mogao da utiåe na ishod jednogmatematiåki objektivnog istraæivanja? Sama obrada podataka nije mogla daunese nikakvu grešku u postupak, ali je zato prikupljanje podataka itekakomoglo. Izvori za vreme i mesto roœenja najpre su bile razne publikacije sasportskih takmiåenja, ali se ispostavilo da su oni prepuni grešaka i da im ne-dostaju vaæne åinjenice, pa je svaki sportista morao da se proverava pojedi-naåno. Åak i onda je bilo problema - kod razliåitih sportista imena su se po-navljala i po deset puta ili su nazivi gradova u adresama iz celog sveta bilineprecizno napisani pa više niko nije mogao da im uðe u trag. Zato su se po-javljivale velike kategorije ispitanika za koje su podaci bili nepouzdani, i jošveñe onih koji su se smatrali izgubljenim.

171Astrologija

Jan Willem Neinhuys, jedan od istraæivaåa koji su radili na tom sluåaju,dosetio se da uporedi podatke za sportiste koji su se pojavljivali i kod Gok-lena i kod CFEPP-a, i ustanovio da postoje åak 132 razlike! Ponovo su priku-pljeni podaci, a onda je Goklen preuzeo posao aæuriranja i objavio korigova-ne tablice rezultata, što je, naravno, odmah unelo ispravke u korist njegovetvrdnje. Ubrzo se pokazalo da je Goklen naåinio još jedan prestup, jer je od132 ispravke uzeo u obzir samo 39, u kojima je bilo 20 sluåajeva koji su, pros-to reåeno, “radili za njega” (u prvom testu su raåunati kao ne-kljuåni sektori,a utvrœeno je da pripadaju kljuånim), i ni jedan od 17 sluåajeva sa suprotnimishodom (greškom voœeni kao kljuåni, a ustvari su ne-kljuåni). Posle ove is-pravke ishod je ponovo korigovan, pa test opet nije potvrdio nikakve statis-tiåki znaåajne korelacije, ali kasno - Mišel Goklen se u meœuvremenu prosla-vio time što je “uspeo da spreåi još jednu podvalu poraæenih nauånika”.

Predaleko bi nas odvelo prepriåavanje svih rasprava izmeœu nauånih ipseudonauånih institucija, ali ñemo ukratko navesti još dva detalja koji se ba-ziraju na Goklenovoj pomoñi oko prikupljanja podataka:

Test koji je vodio CFEPP: Goklen je za grupu od 47 sportista prijavio dane moæe da pronaœe podatke, a kasnije je uvrœeno da su podaci bili lako dos-tupni. Zašto? Moæda sluåajno, a moæda i zato što je u toj grupi od 47 sportis-ta samo 3 dokazivalo njegovu tezu (roœeni u kljuånom sektoru).

Test Para Komiteta: Goklen je uspeo da pronaœe podatke za još 114

sportista od kojih je 30,9% roœeno u kljuånim sektorima, a “sluåajno„ je pre-video grupu od 44 sportiste od kojih su samo trojica (što je 6,8%) bili roðeniu kljuånim sektorima.

Test je izveden još nekoliko puta od strane raznih svetskih institucija i,ukratko reåeno, svaki put kad Mišel Goklen nije rukovodio prikupljanjempodataka nikakva statistiåki znaåajna korelacija nije pronaœena. Ipak, astro-loška literatura obiluje tvrdnjama koje govore da je on uspeo da izvede nauå-ni dokaz o vezi izmeœu poloæaja planeta i rezultata sportista. Ove tvrdnjeåesto prati i mišljenje da su nauånici neozbiljni jer se nisu dovoljno baviliovim sluåajem kao i mišljenje da su svakako bili impresionirani rezultatimajer su se previše bavili ovim sluåajem. Moæda su obe tvrdnje taåne?

Konaåan rasplet ove priåe je dramatiåan i uåinio je da svaka nova ras-prava o rezultatima ovih istraæivanja bude još punija goråine. U aprilu 1991.godine, neposredno posle susreta sa Klodom Benskim (Claude Benski),ålanom CFEPP-a u Parizu, na kome je trebalo da utvrde pravi uzrok takovelikih razlika u Goklenovim i CFEPP-ovim analizama, Goklen je izvršiosamoubistvo uništivši pre toga celu dokumentaciju o ovom sluåaju.

172

Astrologija u ñeliji smrti

Ålanovi Komiteta za skeptiåka istraæivanja iz Kanzas Sitija došli su na idejukako da podvrgnu proveri tvrdnju da astrologija “radi„. Jedan od ålanovakomiteta posetio je nekoliko najviœenijih i najskupljih lokalnih astrologa, sazahtevom da mu pomognu oko izbora zanimanja jer mu je bio ponuðen po-sao u kome ima dosta rada sa decom. Trik je bio u tome što je on, umesto svogdatuma, vremena i mesta roœenja, dao podatke Dæona Gejsija (John Gacy),koji je tada u ñeliji smrti u Åikagu åekao izvršenje smrtne kazne za više svi-repih ubistava.

Da bi se bolje razumela liånost Dæona Gejsija (na slici), treba znati deta-lje o zloåinima za koje je osuœen na 12 smrtnih kazni i 21 doæivotnu robiju.On je ubio 33 deåaka (uglavnom tinejdæera) tako što ih je namamio u svojukuñu, vezivao ih, silovao i ubijao. Za to je koristio poseban postupak: poštoje na prevaru svakog od njih doveo u kuñu, sebi je na ruke stavljao lisice dabi pokazao kako moæe sam da ih skine. Kad je ponudio gostu da izvede istitrik, jednim pokretom prsta bi zakljuåavao lisice i nesreñnom deåaku vezivaousta u koja bi mu pre toga stavio donji veš, kako ne bi vikao. Zatim ga je si-lovao i potom ugušio tako što bi mu duboko u grlo gurnuo isti taj veš.

Za ovaj test odabran je Dæon Gejsi jer bi profil liånosti sadistiåkog, sek-sualno motivisanog masovnog ubice morao da bude jasno vidljiv pod isprav-nim indikatorom; ako su astrolozi zaista u stanju da “vide„ liånost i sudbinuneke osobe gledajuñi natalnu kartu, onda ñe sa Gejsijem imati lak posao.

Prvi na listi bio je meœunarodno priznati astrolog Nil Miåelsen (NielMichelsen), ali od njega je zatraæeno samo da izradi natalnu kartu, jer je spe-cijalizovan za taj tehniåki posao i u njegovu struånost niko ne sumnja. A on-da su ostali astrolozi dobili podatke o Gejsijevom roðenju i natalnu kartu, pasu se dali na posao. Evo šta mu je svakiod njih savetovao.

Dæon Sendbak (John Sandbach),autor šest knjiga iz oblasti astrologije,dao mu je savet da “ne optuæuje sebe štonije pruæio više od sebe u nekim ranijimsluåajevima, jer je preterano popustljiv inije pokazao dovoljno odluånosti„. Save-tovao mu je da svakako radi sa mladimljudima zbog “sposobnosti da im pomo-gne da ispolje svoje prave kvalitete„.

173Astrologija

Dæon Gejsi u ñeliji

Lokalni astrolog Rendi Gudmen (RandyGoodman), koji je 1985. godine pobudio paænjumedija time što je istraæivao fenomen “tajan-stvenih leteñih viršli„, rekao je za svog klijenta daje “zaista roœen za to da sluæi ljudima„. Njegovrezime je bio: “Vaše prisustvo ima blagotvoranuticaj na ljude. U prošlosti ste koristili svoju ener-giju na veoma dobar naåin pa, prema tome, i uovom æivotu moæete dosta dobrog da uåinite. Sve usvemu, moæe da se kaæe da je vaš æivot vrlo, vrlopozitivan„.

Sledeñi astrolog, Norma Najt (Norma Knight), opisala ga je kao “veomasenzibilnu osobu„. Kad joj je pomenuo ponudu za posao u kome bi radio samladima, odgovorila je: “Vi moæete da budete dobri u radu sa decom i za vasto moæe da bude dobar put da nauåite da još više pruæate i primate. Uvek stespremni da pomognete drugima. Povremeno åak pokazujete preteranu naivnostprema svima koji zatraæe pomoñ... ljubazan, neæan, obziran kad se radi o potre-bama drugih„.

Beverli Forel (Beverly Farrel), koja u svojoj knjizi sebe predstavlja kao“meðunarodno priznatog autora, predavaåa i nastavnika religije, metafizikei astrologije, sa 30 godina iskustva u domenu paranormalnog„, takoœe mu jesavetovala rad sa mladima: “Imate veoma dobro zaokruæenu liånost i moæeteda budete dobar model drugima. Ako budete radili sa decom, neñete imati veli-kih problema. Vrlo ste upeåatljivi i zraåite nesebiånu ljubav. Vaša instinktivnasvest i nesputan odnos prema æivotu moæe da oplemeni svakog s kim ste ukontaktu.„

174

Natalna karta Dæona Gejsija

Prognoze u osvit rata

Dr Radovan Kazimiroviñ u knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu” veo-ma afirmativno govori o astrologiji i, na kraju poglavlja, hrabro prilaæe neko-liko predviðanja (koja je preneo iz štampe) poznatog astrologa AleksandraMuæiniña za nastupajuñi period. Knjiga je izdata 1940. godine, pa tako ovecitate treba posmatrati u svetlu dogaðaja i u duhu jezika toga vremena.

Nekoliko prognoza naših astrologa. Izneñemo nekoliko prognoza našihastrologa, kojima pokušavaju da otkriju veo sa velike Tajne, koja se zovebuduñnost. Iznosimo ovo kurioziteta radi, a vreme ñe najbolje pokazati uko-liko su ta predviðanja taåna.

Izostaviñemo opširno predviðanje pod naslovom “Sudbina jedne sirote udo-vice”, jer se odnosi na dogaðaje koji su se navodno odigrali pre izdavanjaknjige, pa tako nemamo naåina da proverimo da li je zaista reå o predviða-nju ili o naknadnoj manipulaciji. Ova priåa govori patetiånim jezikom oanonimnoj osobi i oslanja se iskljuåivo na svedoåenje samog astrologa Fran-ca Teræana, koji svoju besedu zapoåinje tvrðenjem “da je mnogima stvarnopredskazao uspeh u æivotu i da je, stoga, njegov rad od koristi”. Umesto ovogpredviðanja (koje se, po tvrðenju astrologa, naravno, do poslednje reåi ispu-nilo), preneñemo prognoze koje su za nas znatno interesantnije jer se odnosena period posle njihovog objavljivanja i lako moæemo sami da proverimo ko-liko su se ostvarile. Dr Kazimiroviñ je preneo Muæiniñeve prognoze iz štampe(objavljene poåetkom 1939. godine, neposredno pred poåetak drugog svet-skog rata):

O Hitleru i Nemaåkoj. Aleksandar Muæiniñ je rekao: Hitler ñe imati novihuspeha, koji ñe dovesti njegovu zemlju do vrhunca slave. Sve što bude pre-duzimao ispašñe mu za rukom bez prolivanja krvi. Tako ñe Nemaåkoj bitivrañene kolonije (Zagrebaåke “Novosti”, 1. januar 1939).

Sudbina španskog diktatora generala Franka. Iz priloæenog horoskopavidi se da ñe njegova slava biti na vrhuncu 1940. godine, ali da ñe zatim uroku od tri godine pasti na ulici kao ærtva atentata i to zbog dejstva nekogjakog otrova (“Novosti”, 1. januar 1939).

Buduñnost Jugoslavije. Ove godine naš narod ñe se plašiti rata. Zavladañeratna psihoza, ali do velikih katastrofa neñe doñi... Za vreme vlade Nj. V.Kralja Petra Drugog naša dræava neñe uñi ni u kakve ratne zaplete. Budu-ñnost Jugoslavije je u redu, miru i poljoprivredi, koja ñe se razviti na mo-dernoj osnovi...

175Astrologija

Buduñe velike promene i katastrofe. Ove godine - veli Muæiniñ - neñe bitivelikih dogaðaja za celo åoveåanstvo. Znaåajna konjunkcija mnogih plane-ta pada u maju 1942. u sazveæðu bika, kao i konjunkcija Urana sa Satur-nom u maju 1942. Tih godina nastañe velike promene u politiåkom i eko-nomskom pogledu.

Za to vreme ljudi ñe doæiveti velike katastrofe pa ñe biti i veliko poveñanjebroja smrtnih sluåajeva. Zavladañe novi pogledi na æivot i novi sistemi, ko-ji ñe se bitno razlikovati od odsadašnjih i åoveåanstvo ñe posle ovoga dugoæiveti u miru i blagostanju. Mnogi ñe se u buduñe posvetiti duhovnojkulturi åoveka, pa ñe i najsiromašniji biti u moguñnosti da se obrazuju ivaspitaju.

176

Prosto pitanje: kako?

Racionalan naåin da se shvati svet, koji zastupa nauka, nameñe pravilo da sekoriste i mehanizmi delovanja koji nisu poznati, naravno ako se pokaæe dasu oni delotvorni. U medicini, recimo, postoji niz medikamenata za koje se nezna do kraja na koji naåin funkcionišu, ali se ipak primenjuju - popularan pri-mer je aspirin za koji je od 1899. godine, kad je pronaœen, trebalo da proœepunih 80 godina da bi se utvrdio mehanizam njegovog delovanja, ali je i po-red toga sve vreme bio široko korišñen uz blagoslov medicine.

Od pronalaska nekog mehanizma koji “funkcioniše” (bez obzira da li uprirodi, društvu, medicini ili tehnici) pa do otkrivanja naåina njegovog delo-vanja, meœu nauånicima vlada prava groznica izazvana pokušajima da se ot-krije svaki nepoznat detalj. Razlozi za ovo nisu samo træišne prirode, oni le-æe i u ljudskom biñu. Ljubopitljivost nas je i dovela do toga da upoznamomnoge tajne prirode i da poånemo da ih koristimo.

Informacije koje dobijamo od astrologa usmerene su na to da nam po-mognu da pronaœemo preåice kojima ñemo rešiti neke naše liåne probleme.Izbor je prilagoœen prohtevima naruåioca informacije: 1. posao (nagon za sa-moodræanjem), 2. ljubav (nagon za produæenjem vrste) i 3. zdravlje (nagonza oåuvanjem telesnog integriteta). Opseg mehanizma “delovanja„ (naravno,ako on zaista postoji) tako je širok da bi zaista bilo šteta ne prouåiti ga.

Kojoj kategoriji, dakle, pripadaju astrolozi koji najmanje napora ulaæu uto da otkriju naåin na koji planete i sazveæœa upravljaju našim sudbinama?Oni ne samo da ne pokušavaju da upoznaju mehanizme delovanja svoje “na-uke”, nego se stiåe utisak da se svojim neznanjem åak i hvale! Najviše što odnjih moæemo da dobijemo jeste analogija, a ne teorija: “pa planete isto takodeluju i na plimu i oseku, zar ne?” I umesto da prodube i upotpune znanje,oni su proširili svoje uåenje i uåinili ga još manje preglednim: dobili smoizbornu, svetovnu, medicinsku, meteorološku, kinesku (12-godišnju), mileni-jumsku i još mnoge druge astrologije. Pa i pored ovog usloænjavanja,astrologija nije ništa uåinila da bi nam pomogla da se pribliæimo tajnama sve-ta, æivota i prirode. Za razliku od astrologije, nauka kao samostalna disci-plina postoji tek nekoliko vekova a odvela nas je na Mesec i na dno okeana,donela nam fotografije svih planeta do kraja Sunåevog sistema, uåinila namæivot znatno udobnijim i pobedila mnoge doskora neizleåive bolesti.

Nesumnjivo je da za nekoliko milenijuma postojanja astrologija nije uåi-nila ni najmanji pomak u svom razvoju. Jedini logiåan odgovor je da se njo-me bavi kategorija ljudi koja je svoj cilj veñ ostvarila i da zato nema razlogada bilo šta menja. Društveni status “zvezdoåataca” uvek je bio na neki naåin

177Astrologija

privilegovan: plemenski vraå nije morao da radi i da ratuje a uvek je koristiosve privilegije, dvorski vidovnjak takoœe, a savremeni astrolog, koji produk-tivnost uveñava kompjuterom, uæiva poštovanje solidnog broja svojih nese-biånih donatora. Åemu onda napor?

Epilog

Ameriåki åasopis Humanist, koji se preteæno bavi socijalnim problemima ipitanjima koja se tiåu verovanja u iracionalno, u broju iz septembra 1975.godine objavio je proglas pod nazivom “Zapaæanja o astrologiji”. Ovaj pro-glas potpisalo je 186 vodeñih svetskih nauånika, meðu kojima i 18 dobitnikaNobelove nagrade. Evo izvoda iz tog proglasa:

Nauånici iz raznih oblasti iskazuju svoju zabrinutost zbog sve veñeg pri-hvatanja astrologije u mnogim delovima sveta. Mi, potpisnici ovog progla-sa - astronomi, astrofiziåari i nauånici iz drugih oblasti - æelimo da upozo-rimo javnost na nekritiåko prihvatanje proroåanstava i saveta koji se dajuprivatno ili javno od strane astrologa. Oni koji æele da veruju u astrologi-ju treba da znaju da se njeni principi ne zasnivaju ni na kakvom nauånomosnovu.

Zašto verujemo u astrologiju? U ovim nemirnim vremenima mnogi ljudioseñaju potrebu za sigurnošñu koju bi im pruæila neåija pomoñ u donoše-nju odluka. Oni bi æeleli da veruju da je njihova sudbina predodreðenaastralnim silama koje su van njihovog uticaja. Ipak, mi moramo da se suo-åimo sa svetom koji nas okruæuje i da shvatimo da naša buduñnost leæi unama, a ne u zvezdama.

Pošto je nauka pripremila polje, postalo je lako pobiti åinjenicama sve argu-mente kojima astrolozi brane svoju odstupnicu; pitanje je samo da li neko æelida sasluša te åinjenice i da ih razume. Po logici stvari delatnost astrologa mo-rala bi da ostane samo deo prošlosti ali, kao što su to nauånici u ovom pro-glasu napomenuli, interesovanje za nju danas je u porastu. Svi pokušaji skep-tika da javno obore temelje na kojima poåiva astrologija, padaju u vodu predåarolijom koju ona nudi na pola puta izmeœu našeg svesnog i nesvesnog. Toje ono što Karl Gustav Jung naziva simboliåkom funkcijom i što se nalazi na“mestu” u nama na kome se duhovno biñe susreñe sa materijalnim.

Ono što astrologiju åini tako primamljivom jeste to što se ona sluæi jezi-kom simbola. Zapravo, jezik simbola je jedino što ona poznaje, ali je to neñeuåiniti manje vrednom, naprotiv - istim jezikom sluæi se i umetnost, pa ipakniko ne poriåe da umetnost funkcioniše, bar na relaciji izmeœu svesnog i ne-svesnog. A najzanimljiviju analogiju dobiñemo ako stavimo umetnost na test

178

kreiran po pravilima nauke, jer i ona ñe proñi isto kao astrologija: biñe optu-æena za prevaru.

Ko greši u ovom duelu, nauka ili astrologija? Nauka je u svojoj osnovisamodokaziva, ali åak ni ona ne moæe da se pohvali jednoznaånošñu svojihstavova. Dosad je, kao što ñemo videti u poglavlju Nauka i pseudonauka, po-znato nekoliko razliåitih koncepata shvatanja sveta koje nudi nauka, a ne-prestano se pojavljuju novi. S jedne strane je njutnovski u kome predmeti, si-le i energija imaju svoje konaåne i izmerljive domete, sa druge ajnštajnovskiu kome je sve relativno, ne samo prostor i vreme nego åak i redosled doga-œaja zavisi od taåke sa koje se posmatraju. Kvantna fizika ide i dalje, jer ek-sperimentima dokazuje da dve åestice, od trenutka kad se razdvoje, na nekinaåin kao da imaju informacije jedna o drugoj, tako da sudbina jedne utiåena drugu åak brzinom veñom od brzine svetlosti - kao da nisu ni razdvojene,kao da su i dalje jedno. I na ovo ñe astrolozi, u maniru pseudonauke, lakon-ski reñi: Naravno, mi smo to oduvek tvrdili... åovek i zvezde su jedno; njihovesudbine vezane su jedna za drugu. Zašto im je trebalo toliko muke da bi zaklju-åili nešto što mi znamo veñ hiljadama godina?

Da li ovde astrologija pobija nauku? Ne, mi se svakodnevno sluæimoplodovima nauke u toj meri da više niko ne sumnja u njenu istinitost. Ako ni-je pobila nauku, da li je bar nadigrala? Teško, jer je pala na svim statistiåkimproverama, propuštajuñi da se bar empirijski dokaæe. Da li se pokazala do-mišljatijom i oštroumnijom? Ne, jer nije uspela (a ni pokušala) da objasninijedan od mehanizama svoga delovanja. Da li je perspektivnija, tako da sebar u buduñnosti moæe nadati izmeni snaga u svoju korist? Ponovo je odgo-vor ne, jer za nekoliko hiljada godina nije odmakla daleko od taåke na kojojse nalazila na poåetku.

Teško je nañi objašnjenje za sve ove paradokse, osim moæda to da je as-trologija sreñno pronašla mesto u ljudskoj duši, mesto u kome se tako leposmestila da više ništa ne moæe odatle da je ukloni. Pisac Kurt Fonegut (KurtVonnegut) kaæe: “Što se tiåe astrologije i åitanja sudbine iz dlana, mislim da jesve to sjajno jer ljude åini snaænijim i maštovitijim nego što jesu i nudi im mno-go raznih moguñnosti. Te stvari predstavljaju komunizam u svom najboljemobliku. Svako ima svoj roðendan i skoro svako ima dlan.”

Moæda, zaista, astrologiju treba ostaviti tu gde jeste, jer ako se ona ba-vi pitanjima naše duše i ako nas motiviše da razmišljamo o sebi, onda nas åi-ni duhovno bogatijima, a toga nikada neñemo imati previše. Ovakav kom-promis, naravno, vaæi samo do taåke na kojoj poåinje zloupotreba astrologi-je. Kao što se i plodovi nauke koriste u sluæbi zla ili umetniåka dela za poli-tiåku propagandu i ostvarivanje profita, tako se i astrologija zloupotrebljava

179Astrologija

za uspostavljanje nevidljive vlasti nad lakovernim ljudima. To se ne odnosisamo na visoke honorare koje zgrñu oni koji tvrde da su im dostupne tajnekoje nama nisu, nego i na to što su sebi dali slobodu da upravljaju našimsudbinama.

Ovako posmatrano, svaki horoskop koji pronaœemo u štampi dobar jekoliko i “struåno” saåinjena karta koju nam je skupo naplatio astrolog. Åak ibolji, jer umesto da se pokoravamo neåijem autoritetu i ponašamo se po nje-govim pravilima, mi ostajemo na terenu na kome zadræavamo svoje dosto-janstvo, privatnost i kritiåki odnos prema onome što smo proåitali. Tako do-nosimo odluke koje odgovaraju našim potrebama i niko ne moæe da nas pri-sili da se ponašamo u suprotnosti sa svojom prirodom.

180