Napomena autora

Pre desetak godina javila se jedna maglovita ideja, a kasnije je ta ideja počela da zaokuplja moju punu pažnju; ta ideja zamisao o knjizi Tajne upravljanja Atile, hunskog zaokupljala me je rano ujutru, kasno noću, čak i vikendima tokom gotovo cele jedne godine. U tom periodu nekoliko ljudi me je hrabrilo i pružalo podršku neophodnu da bih ustrajao. Njihov sam dužnik. Prvo, želim da izrazim zahvalnost Ceril, DžastiDžejmiju i Džeremiju koji nisu samo članovi nu moje porodice već i prijatelji i ljudi od poverenja koji su mi nesebično pnjžali podršku i pomoć dok sam pripremao rukopis, a i tokom svih kasnijih prerađivanja rukopisa. Džastin, mada mu je bilo samo deset godina kada je ovaj projekat započeo, bio je od posebne pomoći kada je trebalo zamisliti metaforičnog vođu iz knjige, Atilu. Ceril je pružila

oštroumna zapažanja o ponašanju vođa u svim oblastima života. Džejmi i Džeremi su dali projektu onu vrstu bezrezervne podrške koja se sreće samo u nevinosti detinjstva ili u velikodušnosti zrelog doba. Aniko Majers (Myers) i Dejv Hendli (Handley) sakupili su izvanredan istorijski materijal o Atili što nije mala stvar, pošto tog materijala nema mnogo. Li Alen (Allen), uspešan vojni komandant i moj nekadašnji kolega u vojsci, igrao je ulogu mentora, pazeći da ne odlutam predaleko od osnovne teme knjige. U jesen 1984. učinio sam nekoliko pokušaja, sam i preko jednog književnog zastupnika u Bostonu, da zainteresujem praktično bilo koju izdavačku kuću da prihvati izdavanje knjige. Sedamnaest izdavača me je odbilo, iz sedamnaest različitih razloga od kojih su mnogi protivurečili jedan drugom, pa me je moj drugi po redu književni zastupnik obavestio da moja knjiga nije ono što bi on mogao da plasira. Zato sam odlučio da dobri ljudi u Pablišer presu (Publisher Press) u Solt Lejk Sitiju štampaju knjigu o mom trošku. Nameravao sam da tokom dužeg perioda nudim primerke knjige ljudima koji bi mogli biti zainteresovani za delo koje predstavlja smeo raskid sa tradicionalnom literaturom o upravljanju. Dok se sve to dešavalo, Dejvid Koupas (Copus), ugledni advokat iz Vašingtona, pročitao je originalni rukopis i predložio da pošaljem jedan primerak H. Rosu Perou. Ubrzo pošto je odštampan ograničen broj primeraka, poslao sam Rosu

primerak uz Dejvidovu preporuku. Rosu se knjiga dopala pa me je pozvao da sa njim porazgovaram o njoj. Cinjenica da je on kupio sedamsto primeraka prvog izdanja, što je kasnije objavio Albert Li u svojoj knjizi Zovite me Rodžer, podstakla me je da nastavim prodavanje knjige i istovremeno istražujem mogućnosti za njenu širu distribuciju. Tokom naredne tri godine, knjiga Tajne upravljanja Atile hunskog našla je put do nekoliko hiljada Amerikanaca, od najbogatijih i najuticajnijih do običnih, prosečnih ljudi. To je bilo izuzetno iskustvo za Ceril i mene. Mi nismo reklamirali knjigu niti smo u prva dva izdanja štampali bilo kakva obaveštenja o tome kako se mogu kupiti dodatni primerci; pa ipak, budući čitaoci su uspevali da dođu do nas. Prijali su nam razgovori i dopisivanje sa njima. Nadam se da im je knjiga na neki način obogatila život i zahvaljujem im za pokroviteljstvo i reči ohrabrenja. Period tokom kojeg smo distribuirali Tajne upravljanja Atile hunskog iz male kancelarije u svom domu primajući porudžbine, pakujući i šaljući knjige uz pomoć Džastina, Džejmija i Džeremija jedan je od najlepših koje smo proveli zajedno kao porodica. U maju 1988. sudbina Tajni upravljanja dramatično je počela da se menja, jer je tada objavljena neočekivana pohvala mom delu u knjizi Zovite meRodžer, knjizi u kojoj se opisuje loše upravljanje u jednoj od najvećih američkih korporacija Dženeral motorsu. Autor Albert Li opisao je probleme kada je predsednik odbora Dženeral motorsa, Rodžer Smit (Smith) zabranio svom novom

poslovnom saradniku, Rosu Perou, da distribuira petsto primeraka Tajni upravljanja na večeri za menadžere iz jedne nove podružnice Dženeral motorsa. Ja za to nisam čuo. U to vreme nisam ni slutio da bi reči pohvale Alberta Lija mogle da za moju knjigu zainteresuju izdavača koji je verovao u njenu budućnost izdavačku kuću ,yorner buks" (Warner Books). Hvala ti, Al! Prvi korak u svemu tome bila je sugestija dr Hendri Vajsingera (Weisinger) da pošaljem jedan primerak Tajni upravljanja književnom zastupniku Ričardu Pajnu (Pine). Puna dva meseca su prošla pre nego što sam obuzdao svoj strah od još jednog odbijanja i telefonirao Ričardu. Sasvim razumljivo, on uopšte nije čuo za moju knjigu, ali je obećao da će je pogledati. Ričard, koji je pravi čudotvorac u svom pozivu, za manje od dve nedelje dogovorio se sa kućom ,yorner buks" o izdavanju Tajni upravljanja. Ako to nije rekordno vreme u svetu izdavaštva, jeste u Sidar Sitiju (Cedar City), u državi Jutah (Utah), u mestu u kome sam rođen, gde se sve odvija mnogo sporije. Bilo je pravo zadovoljstvo sarađivati sa ljudima iz kuće ,yorner buks". Posebno sam zahvalan uredniku Riku Horganu (Horgan), koji je odlučno, svojim stručnim potezima, doterao moje delo. Lari Kiršbaum (Kirshbaum), predsednik ,yornera", sa puno entuzijazma, od početka do kraja, vodio je celokupne aktivnosti u vezi sa ovim izdanjem. Njih dvojica su, jednostavno, ona vrsta efikasnih ljudi sa kojima je uživanje raditi.

I na kraju, bila mi je čast što sam gotovo deset godina mogao da sarađujem sa Larijem Vizenom (Wiesen) u „Amerikan ikspresu" (American Express), a zatim i u ,Vatrogasnom fondu" (Fireman Fund). On mi je poklonio svoje poverenje i podršku, dao pravovremeni i mudri savet, pružio lični primer integriteta i širinu pogleda, tako da sam mogao da naučim i postignem mnogo toga što bi inače, vrlo verovatno, ostalo van mog domašaja. Ves Roberts Ronert Park, Kalifornija avgust 1988.

Predgovor

Možda je zamisao da se na liku Atile, hunskog kralja, zasnuje metafora o upravljanju problematična. Naime, Atilu istorija prikazuje kao varvarina, kao ružnog sitnog tiranina čije su horde, potpuno zanemarujući prihvaćene principe konzervacije, beskrupulozno uništile divne i idilične seoske pejzaže, a zatim krenule u pustošenje i pljačkanje bezbrojnih gradova i sela koje su naseljavali predstavnici civilizovanijih evropskih naroda. Atilino ime se ne povezuje sa osobinama briIjantnog vođe, genijalnog lučonoše civilizacije ili milostivog i veštog kralja; mračni Atila se obično sreće u duhovitim izrekama i služi kao opšteprihvaćeni primer za one kvalitete i atribute koji se kod vođa svih generacija, organizacija ili pokreta sa gnušanjem kritikuju.

Po pravilu, knjige o upravljanju bave se životom i dostignućima društveno prihvatljivih muškaraca i žena koji su dostigli vrhunac u poslovanju, atletici, medicini, estradi, obrazovanju, religiji ili vojsci. Mnoge od tih knjiga treba pročitati; u njima su dragocene lekcije koje pomažu da razvijemo sopstvene sposobnosti za upravljanje. Ponekad je, međutim, izuzetno teško iz tih knjiga izvući suštinu principa upravljanja, a još je teže primeniti ideje iz tih knjiga u svakodnevnom životu. Upravljanje je privilegija; ono podrazumeva obavezu da se usmeravaju aktivnosti drugih ljudi kako bi se ostvarili ciljevi neke organizacije. Takva obaveza postoji na raznim nivoima i podrazumeva odgovornost kako za uspešne tako i za neuspešne poduhvate. Upravljanje nije samo model ili sistem. Nijedan model ili sistem postupaka u upravljanju ne može da predvidi sve okolnosti, uslove i situacije u kojima rukovodilac treba da utiče na aktivnosti drugih ljudi. Poštovanje principa upravljanja samo je dobra osnova za razvijanje drugih veština, važnih za uspeh u pojedinim oblastima. Baš iz tog razloga izabrao sam Atilu za centralnu figuru ove knjige. Njegov narod je odavno izumro, nomadski Huni više ne lutaju i nije verovatno da bi iko uzeo Atilu za model ponašanja i imitirao ga. Ali, kao što ću pokazati, njegova karijera pruža upečatljiv i pogodan materijal za bukvar upravljanja. Kao pojedinci, Huni su bili dinamični, lukavi ljudi sa jedinim zajedničkim ciljem da se negde

ulogore. Nisu proizvodili robu kojom bi mogli trgovati među sobom, pa su napadali sela, pustošili ih i tako pribavljali plen koji bi kasnije trampili za hranu i sve drugo potrebno za opstanak. Nije moglo biti većeg izazova za vođu od onog sa kojim se suočio mladi Atila dok je od tih varvarskih hordi stvarao hunsku naciju. Suočavao se sa opasnostima, iskušenjima i nevoljama i bivao obmanjivan ne samo od strane plemena i klanova nego i od strane svog brata i svojih stričeva. Pa ipak, njegova vojska je ratovala protiv disciplinovanijih, bolje obučenih i bolje opremijenih snaga. Vrlo mali broj njegovih poglavica, ako je uopšte i bilo takvih, delio je Atiline snove o osvajanju sveta i o hunskoj domovini. Poglavice je trebalo ubediti, trebalo je saslušati i opovrgnuti njihove primedbe. Odanost poglavica zasnivala se samo na strahu za goli život, na strahopoštovanju prema Atilinoj superiornoj logici i na pohlepi da se stekne još veći plen od plena koji bi se mogao steći drugim sredstvima. Atila je jednom postigao da Teodosije II, imperator Istočnog rimskog carsrva, plaća danak Hunima kao jedan od uslova za ugovor o miru. A kada je možda već bio umoran i ostareo kralj, Atila je na zahtevpape zaustavio svoju vojsku i poslao je kući. Kada bi se Atilin život proučio sa stanovišta drugačijeg od stanovišta onih koji su zapisivali priče o njemu mnogo toga što danas imamo mora da je bar u izvesnoj meri apokrifno, a možda i pisano neobjektivno zbog razlika u političkim pogledima Atila bi se danas možda mogao

okarakterisati kao preduzetnik, diplomata, reformator društva, državnik, lučonoša civilizacije, briIjantni feldmaršal i organizator nekoliko žestokih zabava. Ali ja nisam odabrao Atilu za metaforički lik u ovoj knjizi zbog bilo koje od ovih mogućih karakteristika niti zato što želim da od njega stvorim kultnog heroja savremenog doba. Odabrao sam ga pošto njegov buran život i kontroverzna predstava o njemu kao o odlučnom, snažnom, prekaljenom i zagonetnom vođi koji se usudio da ostvari velike uspehe i izveo poduhvate uprkos „naizgled" nepremostivim teškoćama pružaju dobru priliku da se osnove upravljanja prenesu novoj generaciji rukovodilaca koji se ne boje Atile i kojima će možda prijati novi pedagoški tretman u oblasti koja inače može biti vrlo prizemno, nezanimljivo štivo. Za one koji malo znaju o tome ko je bio Atila, a i zato da bih stvorio osnovu za svoju metaforu, u uvodu ove knjige ukratko sam ispričao njegov život i legende o njemu. Bitno je da se čitaocu ukaže na to da se čak i najugledniji istoričari razmimoilaze kada pišu o veličini Atiline vojske, kao i kada pišu o ukupnom broju stanovnika hunske konfederacije. Zbog toga su brojke koje se iznose u ovoj knjizi najverovatnije preterane u istoj meri u kojoj su preterane i brojke u drugim izvorima. Isto tako, ako tadašnji istoričari nisu mogli precizno da odrede veličinu njegove vojske, razumno je pretpostaviti da se i većina ostalih zabeleženih podataka može dovesti u pitanje i protumačiti drugačije. Prema tome, želeći da Atilu predstavim kao svog

metaforičnog vođu što objektivnije, stvorio sam o njemu i njegovim Hunima nešto pozitivniju predstavu od predstave koja se možda može naći u drugim knjigama. Svako poglavlje ove knjige počinje vinjetom koja sadrži priču iz Atilinog života. Vinjete treba da prikažu polaznu tačku i iskustvo na osnovu kojih Atila svojim poglavicama i Hunima u logoru pripoveda o različitim principima rukovođenja. Pošto nemaju nikakve direktne veze sa sličnim naslovima i događajima iz naših dana, te vinjete pružaju čitaocima priliku da sami predstave opisane priče i da se pripreme za aforizme koji se odnose na uspeh u rukovođenju u bilo kom vremenu, društvu, organizaciji ili situaciji. Aforizmi koje izgovara Atila ne moraju biti autentični jer nije zabeleženo da ih je kralj Huna ikada izrekao. To su, pre svega, aforizmi koje sam napisao prema svom iskustvu, istraživanju i prema svojim opažanjima. Njih su proučili i ispitali strogi kritičari a uključeni su u knjigu tek posle podrobne provere. U svakom radu ovog tipa, nakon što se pisanje završi, autoru preostanu neka britka zapažanja. Neke od mojih najboljih preostalih misli date su u okviru tematskih grupa koje sam sve zajedno nazvao „atilizmi". Njima se završava ovaj bukvar upravljanja. U ovoj knjizi nije bilo namere da se ma koji prošli, sadašnji ili budući vođa identifikuje sa Atilom. Isto tako, nije bilo namere da se neka organizacija okarakteriše kao „atilovska". To bi samo

odvuklo pažnju sa poruke koju knjiga želi da prenese i dovelo do dugotrajne, zamorne rasprave. Ova knjiga ne sadrži magičnu formulu za razvoj sposobnosti upravljanja. Cudesne metode pomoću kojih se veštine, stavovi i osobine potrebne za uspešno upravljanje mogu steći brže tek treba da se otkriju. Sudeći po našem vremenu, kao i po prošlim vekovima, izgleda da je u prirodi ljudskog bića da stiče osobine vođe malopomalo stalno usavršavajući prethodno naučene postavke. Postavke i koncepte u ovoj knjizi ne shvatam kao konačnu reč o svemu što se zna o ljudima koji upravljaju. Međutim, ova knjiga nudi mogućnost da se na sveobuhvatan, suštinski način krene ka razumevanju onoga što obično nazivamo upravljanje.

Uvod: U potrazi za Atilom

Ušavši u istoriju kao narod nejasnog porekla, Huni su bili skup nomadskih plemena različitih rasa i jezika. Da li potiču sa evropske strane Urala ili su turskog i azijskog porekla, može se procenjivati samo po retkim pisanim dokumentima i konfuznoj usmenoj predaji. Baveći se isključivo stočarstvom, bez nacionalnih ciljeva, Huni su bili narod slabo povezanih plemena koja su se stalno selila. Njihovi ratnici su jahali ispred žena koje su stvarale svoje domove u zaprežnim kolima pokrivenim životinjskom kožom i prepunim dece i plena iz prethodnih pobeda. Njihove duge seobe bile su jednolična lutanja, a njihove beskrajne pesme koje slave prirodu samo su podsticale taj lutalački duh. Glasnija od tih pesama bila je samo neprekidna kakofonija dahtanja konja i pucketanja bičeva.

Odeveni u životinjske kože i krzno, mnogi Huni imali su mrkožućkastu kožu, duge ruke, široke grudi i uske, kose oči u kojima se stalno video odsjaj lukavosti i okrutnosti. Lobanje njihovih ratnika bivale su deformisane u detinjstvu pomoću specifične drvene naprave koja se pričvršćivala kožnim remenima. Ratnici su imali retku bradu zato što su njihove obraze pržili vrelim metalnim predmetima dok su bili mladi da bi zaustavili rast dlaka na licu. Jeli su sirovo meso koje bi se sasušilo od nošenja u vrećama na bedrima ratnika ili u bisagama na bokovima konja. Kobilje mleko bilo je takođe deo njihove redovne ishrane. Oružje te horde smatralo se za primitivno i egzotično čak i u ono vreme. Njihov ratnički duh podstican je čežnjom za brzim i neprekidnim kretanjem u potrazi za nekom vrstom raja u kome se veličao ugled stečen pustošenjem i pljačkanjem. Za civilizovani svet oni su bili varvari koji su se malo razlikovali od divljih životinja kako po izgledu, tako i po načinu života. Samo prisustvo horde često je izazivalo toliki strah da su ljudi neke regije napuštali svoja sela bez otpora i bez kasnije odmazde. Iz takve neobične i varvarske tradicije izdigao se jedan od najistaknutijih vođa za koje svet zna: Atila, kralj Huna. Rodio se u zaprežnim kolima negde u dolini Dunava oko 395. godine nove ere. Atila je bio sin kralja Mundžuka i bile su poznate otprilike trideset dve generacije njegovih predaka. Njegova po

rodica je tako održavala krvnu liniju vladara horde i imala je tipične mongolske karakteristike. Naučivši prvo da jaše na ovci, Atila je kasnije postao izvanredan jahač. Takođe je postao nenadmašan u upotrebi luka, koplja, lasa, mača i biča. To su bile tradicionalne veštine u njegovom narodu i svako ko je bio višeg porekla trebalo je da ih stekne. Atila je bio izuzetno snažan: cenio je snagu i osećao je veliki prezir prema slabima. Često je javno pokazivao koliko je ponosan na svoju snagu, a posebno tokom odlaska u lov kada bi mrežama hvatao vukove i medvede, da bi ih rasporio kratkim nožem. Njegov vrlo prisan ocinos sa ocem prerano je prekinut jer je kralj Mundžuk umro dok je Atila bio još dečak. Nakon toga, Atila je postao žrtva svojih stričeva, a posebno Rugile, naslednika Mundžukovog trona praktično mu je bio prepušten na milost i nemilost. Atila je otvoreno kritikovao Rugiiinu odluku da horda počne da služi drugim narodima, jer je verovao da Huni mogu lako da pobede te narode; ta kritika je promenila tok njegove mladosti. Kad mu je bilo dvanaest godina, Atilu su poslali kao detetaoca na rimski dvor imperatora Honorija. Zauzvrat, Rugila je dobio, kao ispunjenje dogovora o razmeni kakvu su Rimljani često primenjivali, dečaka po imenu Ecije (Aetius). Takvi dogovori o razmeni bili su veliko lukavstvo Rimskog carstva. S jedne strane, Carstvo je učilo taoce u Rimu običajima, tradiciji, kao i pompeznom i raskošnom dvorskom životu — navikama

koje su ti mladi taoci nosili sa sobom kada su se vraćali u svoj narod i tako pomagali da se proširi uticaj Rima u stranim zemljama. S druge strane, dečak koga je Carstvo slalo za taoca znatno je povećavao mogućnosti za špijunažu. Atila se opirao propagandi kojoj su ga izlagali njegovi rimski mentori. Odbacivao je sve što je dolazilo od njih. Mada je pokušavao da razvije duh otpora kod drugih dečakatalaca, nije u tome uspeo. Bar dva puta Atila je pokušao da pobegne. Pošto nije uspeo da se oslobodi, lunjao je palatom kao zver u kavezu. Njegova mržnja prema politici i običajima Carstva rasla je iz dana u dan. Sužanjstvo je bilo vreme očajanja za mladog Atilu. Izdao ga je samoživi Rugila. Ceznuo je za hunskom domovinom i običajima koji su mu bili bliski. Posle neuspelih pokušaja bekstva Atila se dao na intenzivno proučavanje Carstva, a prestao je i da se javno opire svom statusu taoca. Proučavao je unutrašnju i spoljnu politiku Rimljana. Često je potajno posmatrao Rimljane na diplomatskim razgovorima sa stranim poslanicima. Proučavao je vojnu moć Carstva, otkrivajući njenu snagu i njene slabe tačke. Od iskusnih Rimljana učio je upravljanje, protokol i sve drugo što priliči budućim vladarima i poslanicima. Baš na rimskom dvoru Atila je počeo da stvara svoju strategiju za osvajanje sveta. Njegov plan bio je sistematičan i detaljan. To nije bio plan nepromišljenog nezrelog dečaka.

Dok je Atila bio na Honorijevom dvoru, Ecije, njegov doživotni suparnik, provodio je vreme na sličan način na dvoru kralja Rugile. Ecije, rođen u porodici Gaudencijus, bio je sin Germana iz Panonije koji je imao titule „Vođa konjice" i „Osvajač Afrike". Ecijev odnos sa ocem bio je, kao i Atilin, prekinut očevom smrću za vreme pobune sopstvenih vojnika u Galiji. Dok je bio detetalac, Ecije je razvio poverljiv odnos sa kraljem Rugilom i drugim hunskim plemićima. Isto tako, postao je učenik Huna i učio njihove običaje, tradiciju i motive. Huni su mu pokazivali kako se koristi njihovo oružje, učili ga da lovi i da jaše. Tako je Ecije stekao znanje koje je iskoristio kasnije, kada se suprotstavio Atili u bitki kod Salona. Kada se Atila vratio u dolinu Dunava, kraljevski tron nije imao ni politički ni vojni uticaj na svoja plemena. Atila je počeo svoj uspon na vlast obnavljajući i razvijajući odnose sa plemenskim poglavicama. Veliki deo ovog zbližavanja ostvaren je tokom mnogobrojnih Atilinih lovova po celoj hunskoj tei itoriji. Zadobio je odanost tih poglavica delujući na njihove emocije, budeći njihove ratničke instinkte i podstičući njihove apetite za lako sticanje slave i piena. Istorijski izvori kažu da je Atila postao kralj plemena u dolini Dunava nakon što je njegov brat Bleda poginuo u lovu. Jedna romantičnija hunska legenda uspon na vlast objašnjava drugačije.

Prema toj legendi, nakon Bledine smrti, plemenske vođe su nakon sahrane raspravljale ko bi trebalo da postane njihov kralj. Tokom većanja neki momak je dojavio da se usred obližnje doline upravo pojavio plameni mač. Kada su sledeći tog momka stigli do doline, plemenske poglavice su sa strahopoštovanjem posmatrali kako plameni mač skače u Atilinu ispruženu ruku. Mač je bio izuzetne izrade pa su pomislili da je delo nekog božanstva. To je bilo predskazanje, „božji mač". Svakako im je poslat da prekine svađu i da potvrdi Atilu kao njihovog kralja. Kad je postao kralj tog kraljevskog plemena, Atila je počeo da ujedinjuje druga, potpuno nezavisna plemena u hunsku naciju. Priča se da je proveo dane i dane ispred svog šatora raspravljajući sa plemenskim poglavicama kako bi pristali na njegov plan ujedinjenja. Atila je po kratkom postupku pogubio poglavice koje su se pobunile. Strah od pružanja otpora Atili postao je tako snažan da je jedan ostareli poglavica zamolio da bude izuzet od posete kralju Atiii rekavši: „Moje oči, i suviše slabe da bi gledale u sunce, svakako ne bi mogle da gledaju blesak osvajača." Atila je to lukavo laskanje prihvatio bez primedbi. Mada je koristio moć koju je pružala vlast, nije upao u zamke novog položaja. Pijući i jedući iz cirvenog posuđa, Atila je sedeo na drvenom tronu u drvenoj palati. Njegova ociora nije pokazivala eleganciju rimskih vladara. U stvari, nosio je ogrtač od crnog krzna i crnu kožnu kapu nabijenu nisko na čelo.

Horde su izuzetno poštovale Atilu. Njegov ulazak u logore hordi bio je prizor koji je trebalo videti. Žene, deca i ratnici su stajali pokraj puta kojim se kretao i izvikivali mu pohvale. Žene su mu pružale hranu dok je na konju prolazio pored njih. Atila je dostojanstveno reagovao na ove gestove, brzo je jeo hranu ne silazeći sa ieđa svog gizdavog crnog bojnog konja Vilama. Dok je Atila vladao kao kralj Huna, presude su donošene brzo ali pošteno. Nije postupao naglo. Pružio je Hunima nacionalni cilj da stave pod svoju kontrolu germanske i slovenske narode, da osvoje Rim i Konstantinopolj, da u maršu krenu protiv cele Azije, a zatim i protiv Afrike. Tako bi Huni zavladali svim zemljama na severu, jugu, istoku i zapadu. Atila bi zaista vladao svetom. Atilin plan bio je ambiciozan, raspaljivan snovima iz detinjstva, oblikovan predstavama koje je stekao u mladosti. Nameravao je da taj plan reaiizuje korak po korak. Njegov metod je podrazumevao strpljenje i nepokolebljivu ustrajnost što i jesu azijatske vrline kao i političku mudrost onoga koji sluša i gleda dok iščekuje pravi trenutak za akciju. Osvajanja Huna pod njegovim vođstvom legendarna su. Atila je vešto sprovodio plan u delo. Njegova vojska, koja je po mnogim procenama brojala gotovo 700.000 ratnika, bila je skupina varvara. Pa ipak je prihvatila jedan cilj, bila disciplinovana i ispunjena duhom zajedništva. Mada su Huni ponekad imali teškoće u napredovanju, pobeda je često bila njihova bez otpora

lokalnog stanovništva. Sela su, ponekad, napuštana kada se čulo da se približava hunska vojska. Ipak, to napredovanje Huna naglo je prekinuo Ecije, doživotni suparnik hunskog kralja. Godine 451. nove ere, u Katalaunskoj niziji blizu Šalona (Chalons), na ostacima antičkog rimskog tabora, Huni su grupisali svoje kočije spremajući se za bitku. Rimljane je u bitku koja je usledila poveo Ecije. Hune je predvodio Atila. Koristeći se taktikom koju je naučio dokje boravio kod Huna, Ecije je neutralizovao prednost strelaca i konjanika hunske vojske tako što ih je primorao na borbu prsa u prsa. Bronzani šlemovi i oklopi na telima rimskih vojnika zaštitili su ih od kamenih sekira varvara koji nisu bili vični pešadijskoj taktici. Mačevi Rimljana su prevladali nad lasom i dugim kopljem Huna. Bitka je bila nemilosrdna, nijedna strana nije uzimala zarobljenike, a vrlo malo ranjenih je preživelo. Veruje se da je, kad je pala noć, između 162.000 i 300.000 hunskih ratnika ležalo mrtvo u Katalaunskoj niziji. Shvatajući da je besmisleno nastaviti bitku, Atila je naredio povlačenje; Rimljani su bili pomalo začuđeni što hunska horda beži pred njima nakon Atilinog prvog i jedinog poraza. Nešto nije bilo u redu u Atilinom planu i za trenutak je izgledalo da ga samopouzdanje, njegova nepresušna energija i volja napuštaju. Njegova optimistička žudnja da osvoji svet iščezavala je pred njim posle strašnog poraza.1 U današnjoj Francuskoj, istočno od Pariza. (prim. prev)

Vrativši svoju razbijenu vojsku u poznatu dolinu Dunava, Atila se dao na proučavanje vojne nauke kako bi uveo neophodne promene i još jednom krenuo u osvajanje sveta. Korenita reorganizacija vojske, neophodna da bi se nadmudrila taktika njegovog protivnika Ecija, nije mogla da se sprovede bez dubokih promena u običajima koje su Huni gajili generacijama. Kožni oklopi sa metalnim pločicama na rubovima zamenili su krznene odore vojske. Glavni grad Huna, Ecelburg, bio je utvrđen tako da je mogao da izdrži duge opsade. Njihov nomadski način života bio je odbačen; Huni više nisu nepostojane lutalice imali su domovinu i pustili su duboke korene u njeno tlo, čak su postali i civilizovani. (jrađeni su katapulti. Ratnici su obučavani za pešadijsku borbu učili su da manevrišu u hodu i da kao zaštitu ne koriste precizno gađanje lukom već duge štitove. Okolnosti nastale kada su Persijanci i Rimljani počeli da razvijaju savezničke odnose, prekinule su Atiline planove da potpuno reorganizuje hunsku vojsku. Bila je neophodna brza akcija da bi se sprečile posledice tog savezništva. Atila je okupio plemenske poglavice i u nekoliko reči izneo maršrutu i poredak i bitki. Mnogi Rimljani u povratku Huna na ratnu scenu nisu videli preteranu opasnost po svoju bezbednost. Oni dotad nisu bili neposredni svedoci sposobnosti hunske vojske da divljački opustoši sve što je ležalo pred njom. Uskoro su bolje upoznali žestinu varvarskog naleta.

Nakon brzog i lakog ulaska u Italiju, Huni su počeli opsadu Akvileje (Aquileia), tvrđave koja je često bila opsedana. Uskoro su Akvilejci shvatili da Huni nisu divljacilutalice, već dobro opremljena i disciplinovana vojska koja vešto izvodi manevre. Opsada je bila duga, sledovanja hrane su se topila i postojala je opasnost da moral vojske Huna opadne. Međutim, kada su novodisciplinovani ratnici ugledali dobar predznak kako roda i njeni mladi napuštaju gradske zidine napali su i brzo pobedili! Zidovi tvrđave su porušeni, a grad je bio zapaljen. Hordi je dozvoljeno da pljačka, a zatim se krenulo dalje sa puno borbenog duha koji je obnovljen nakon ovog trijumfa. Preživeli iz Akvileje pričali su širom Carstva o Atilinoj ogromnoj vojsci koja je tada već žestoko i sistematski napredovala ka Rimu. Carstvo je bilo zaprepašćeno! Ono se sada užasavalo sile koju je, činilo se, nemoguće zaustaviti. Pošto više nisu mogli da se oslone na genijalnost velikog generala Ecija, koji je odavno pao u nemilost, rimski vođi nisu znali šta da rade. U početku su mislili da ponude zlato za otkup, ali su procenili da to ne bi zadovoljilo horde koje bi lako mogle da opljačkaju blago cele Italije i pridodaju ga plenu kojim su već nakrcana njihova zaprežna kola. U očajanju, imperator Valentinijan smislio je drugačiju taktiku. Zašto ne bi ponudio Honoriju, svoju sestru, Atili za ženu? Zar to nije već jednom davno bilo obećano u nekom ugovoru? Taj plan je

odbačen kada je imperatoru predočeno da je kralj Huna, pošto do tada nije tražio ruku Honorije, možda zadovoljan svojim ženama kojih je imao preko 300. Pošto nije imao pogodniju alternativu, Valentinijan je, ne konsultujući Ecija poslao papu Lava I da pregovara sa Atilom. Imperator se nadao da će možda zbog poštovanja prema sveštenstvu Bič Božji pokazati milost kao što je ranije učinio u Galiji kada je prihvatio zahtev biskupa Lupusa i poštedeo grad Troj. Šta se dogodilo između krhkog pape i kralja Huna ostaje nepoznanica. Ali, nakon njihovog sastanka, Atila je okrenuo svoju vojsku na sever, poštedeo Rim i vratio se u domovinu izbegavajući nove bitke. U dolini Dunava su se, međutim, spremale nevolje za Atilu. Njegovih šest omiljenih sinova bili su nestrpljivi pošto nisu dobili sopstvene kraljevine koje im je ranije obećao otac. Bili su ogorčeni što se on vratio a nije osvojio zemlje za njih. Možda su njegove poodmakle godine ublažile njegove ambicije da osvoji svet. Možda je razlog bio pad Atilinog samopouzdanja ili svojevoljno odustajanje od tih ambicija zbog zadovoljstva što je poštedeo Rim. Osvajanje sveta više nije bila neispunjena žudnja. Ratnik u njemu se sada više okretao diplomatiji. Započeo je pregovore sa Rimljanima. Nakon takvih postupaka, neuobičajenih za njegovu vladavinu, bilo je neophodno da se Atila potvrdi kao kralj Huna ako je želeo da održi

disciplinu. Još jednom, kao i ranijih godina, pogubio je sve poglavice koje su se pobunile protiv njega. Prelepa mlada ćerka jednog od tih pobunjenih poglavica preklinjala je Atilu da poštedi njenog oca, ali je taj poglavica ipak pogubljen. Međutim, Atilu je dirnula njena lepota i odlučio je da tu devojku, Ildiku, uzme za ženu. Taj brak je za Hune bio dobar predznakznak da Atila zaboravlja svoje poodmakle godine, razočaranja i nevolje, i da se sa novim elanom vraća želji da osvoji svet. Tako će njegovi sinovi dobiti zemlje kojima će moći da vladaju. Posle bučne proslave venčanja, koja se u legendama još uvek pominje sa divljenjem, kraljevski par se povukao u svoju bračnu ložnicu. Sledećeg dana, pošto je njihov kralj bio neuobičajeno tih, pokucano je na vrata bračne ložnice. Kada niko nije odgovorio na kucanje, ratnici su razvalili vrata. Atila je ležao go na belom krznu, mrtav, nepokretnog tela u lokvi krvi! Neki kažu da ga je nevesta izbola da bi osvetila smrt svog oca; međutim, nisu otkrivene nikakve rane. Drugi kažu da su ga, izgubivši strpljenje, možda ubili njegovi sinovi. Po romantičnoj i legendarnoj verziji, Atiia je umro prirodnom smrću od krvarenja izazvanog prekomernim proslavljanjem venčanja. Atilina sahrana bila je isto toliko živopisna kao i njegovo venčanje. U ciugoj i veličanstvenoj povorci sahranjen je ispod reke Tise. Zapadni istoričari, koji opisuju Atilu kao okrutnog i krajnje beskrupuloznog vladara, ne pokazu

ju nimalo poštovanja prema njemu. Takav stav je stvorio osnovu za razne aluzije i šale u kojima se pominju Atilin karakter i njegovi postupci. Isto tako, slične osobine ozloglašenih vladara kasnijih generacija smatrane su za beskrupulozne i zle. Atilu su osuđivali i tako značajni pisci kao što je Dante u Božanstvenoj komediji, u Paklu (XII pevanje); tamo stoji: „Ovde nebeska stroga pravda pruža ruku kazne ka Atili, koji je bio bič zemlje." Takođe u jednom književnom delu, Lojd Bučer (Bucher), komandir broda mornarice SAD „Pueblo", u svojoj poslednjoj ispovesti Severnokoreancima moli one koji su ga zarobili ,,da oproste naše neljudske postupke kakvih nije bilo od Atilinog vremena." Kasnije, komandir Bučer se zaklinje neprijatelju da je njegov izveštaj o akcijama „Pueblo" bio „.. .istinit, tako mi sivog orla". Još jednom, Atila je poneo glavni teret nadobudnog korišćenja pera. Pa ipak, Atilu s ponosom pominju mnogi potomci njegovog naroda Mađari. Možda je u nemačkoj Pesmi o Nibelunzima to osećanje najbolje izraženo kada je napisano: „Beše moćan kralj u zemlji Huna čija dobrota i mudrost nisu imali premca." Atila je primer tipa vođe koji nikada nije zadovoljan koji više voli da preuzme inicijativu, da dela nego da ne čini ništa. Atila je bio manje divljak od Rimljana koji su bacali hiljade hrišćana divljim životinjama iz čiste zabave. Upoređenja radi, Atila je bio manje okrutan od Ivana Groznog, Korteza (Cortes) ili Pizara

(Pizarro). Kada je poštedeo Rim, pokazao je više milosti nego Genserik (Genserich) , Velizar (Belizar) , Vikinzi, Germani i španski plaćenici koji su svi pljačkali bez milosti. Nasleđe koje je ostavio Atila uglavnom je nepoznato nama u zapadnom svetu. Mi smo prave neznalice kada je reč o njegovoj istorijskoj važnosti kao lučonoše civilizacije, o njegovoj otvorenosti za novine i o bogatstvu njegovih ideja, a u svemu tome je znatno prevazilazio Aleksandra Velikog ili Cezara. Paradoksi koji okružuju Atilu možda nikada neće biti razrešeni, ali njegove „tajne upravljanja" svakako pružaju solidnu osnovu da se kroz metaforu nauče prastare karakteristike, vrednosti i principi po kojima se oni koji vode razlikuju od onih koji slede. Na kraju krajeva, on je bio Atila, kralj Huna!

2Genserik (oko 390477) je bio voda plemena Vandala; zaposeo je i opljačkao Rim. (prim. prev) 3Velizar (Belisarius) (oko 504565), vojskovoda vizantijskog carajustinijana I. (prim. prev)

Kao specifičan vid uticaja na druge narode, Kimsko carstvo je koristilo dogovor o razmeni decetalaca: tako je Carstvo širilo kontrolu u zemljama koje je želelo da dovede u podređeni položaj. Icdnostavno rečeno, Carstvo je slalo jedno dete nekom narodu, a taj narod je uzvraćao slanjem jednog od svojih sinova da živi i uči na rimskom dvoru. Taj lukavi običaj predstavljao je vešto primenjivanje subverzivne diplomatije. U najviše krugove počastvovane zemlje ubacivani su mladi špijuni (iarstva. Kada bi se smestili na stranom dvoru, mladi Rimljani su dostavljali vitalne informacije Carsi vu, a pri tome su i lično upoznavali običaje, navike i (radiciju svojih domaćina. Ta dvostruka strategija i akođe je Carstvu pružala priliku da obučava taoce koji su poslati na njegov dvor. Učili su ih luksuz35

nom načinu života čime su uticali na politiku i kulturu manje civilizovanih i podređenih naroda kada su se sazreli taoci vraćali u rodne zemlje. Bilo je očito da nekada omiljeni nećak kralja Rugile, Atila, gubi status u odnosu na hunski tron zato što je stalno oštro kritikovao politiku koja je hordu stavila u službu Rimskog carstva i drugih stranih naroda. Rugili je bilo zgodno da iskoristi pomenuti rimski običaj kako bi se otarasio svog glavnog kritičara. Pre nego što je dostigao ranu mladost, Atila je poslat na Honorijev rimski dvor. Tamo će, mislio je Rugila, tutorstvo Carstva u Atili svakako razviti one karakteristike zbog kojih će se bolje uklopiti u hunsku kraljevsku porodicu i postati njen pouzdan član. Sam Atila je odbacivao kitnjastu odeću, komplikovane frizure, skupu hranu i namirisane odaje koje su mu ponudene kao taocu, mada su takve zamke zainteresovale njegove neobrazovane drugovetaoce. Atila je bezuspešno pokušao da u njima razvije osećaj otpora kako bi odbili sve to kao i drugu obmanjivačku propagandu koju je nametalo Carstvo. Posle neuspelih pokušaja bekstva, Atila se predao pasivnom otporu i prilagodio se privremenim okolnostima. Na rimskom dvoru on je posmatrao i slušao. Iz dana u dan postajao je sve odlučniji i odlučniji u želji da oslobodi svet od rimskog i misterioznog hrišćanskog uticaja. Atila je izuzetno dobro proučio unutrašnju i spoljnu politiku Carstva. Sve je bolje i bolje upoznavao vojsku Carstva, njeno na36

oružanje i poredak u bici, a uočio je i da Carstvo nema snažnu mornaricu. Atila je iskoristio ovaj period da špijunira poslanike koji su dolazili u posetu Carstvu, da sazna intrige u Carstvu i da nauči što više o pregovaranju i diplomatiji. Život na rimskom dvoru bio je izuzetno težak za Atilu. Ceznuo je za svojim narodom, svojom porodicom i žudeo da ih oslobodi od služenja stranim narodima koje bi Huni, da se ujedine, svakako mogli da pobede. Dečak koji je poslat kao talac na Honorijev dvor iskoristio je svoju azijatsku vrlinu strpljenje. Odnosio se prema svemu stoički i staloženo. Naučio je da je brzo sprovođenje plana u delo mnogo manje važno od konačnog rezultata. On se zato trudio da razvije one sposobnosti koje će mu obezbediti uspeh u vreme kada bude aktivno vladao kao kralj Huna. ATILA O „ODLIKAMA VOĐE" Za ovaj skup, ja, Atila, spremio sam svoje najskrovitije misli o odlikama koje vođa treba da ima. Te misli vam saopštavam da biste vi i vama podređene osobe mogli bolje da se pripremite da vodite Hune. Od suštinske je važnosti za hunsku naciju da se na svakom nivou upravljanja angažuju vođe koje će posedovati takve veštine, sposobnosti i stavove da će moći uspešno izvršavati obaveze iz svog delokruga. Ne postoji metod pomoću kojeg bi brzo mogao da se stvori vođa. Huni moraju da uče tokom37

celog života da nikada ne prestanu da budu učenici, da nikada ne prestanu da stiču nova znanja ili da uče nove procedure ili metode iz bilo kog izvora. Naše vođe moraju rano u svojoj službi da steknu određene bitne odiike, a moraju im se pružiti i prilike da te odlike u potpunosti razviju. Moramo u svoje mlade ratnike usaditi te odlike ako hoćemo da se oni razviju u sposobne poglavice. Osnovna obuka u jahanju, korišćenju lasa, luka i koplja dovoljna je za naše ratnike, ali ne i za one koji ih vode. Da bismo vešto vodili svoj narod, moramo imati poglavice koje poseduju, između ostalih, i sledeće bitne odlike (a te odlike iskustvom treba pretvoriti u potpuno usvojene veštine): ODANOST Pre svega, Hun mora biti odan. Neslaganje ne mora uvek da znači odsustvo odanosti. Huna koji se, u interesu svog plemena, ne složi sa nečim, treba pažljivo saslušati. S druge strane, Hun koji učestvuje u aktivnostima štetnim za pleme i koji te aktivnosti podstiče, nije odan. Takvi Huni, bez obzira da li su ratnici ili poglavice, moraju se smesta ukloniti. Svojim uticajem oni obeshrabruju odane Hune i tako šire zaraznu bolest. U slučajevima kada se aktivnosti i stavovi kojima se podriva odanost ne mogu promeniti, moraju se preduzeti oštre mere da bi se odstranili oni za koje naš cilj nema nikakvu vrednost i koji taj cilj ugrožavaju. 38

HRABROST Poglavice koje vode naše Hune moraju biti hrabre. Ne smeju da znaju za strah i moraju imati dovoljno energije da izvrše zadatke, a moraju biti i dovoljno smeli da prihvate rizike koji idu uz upravljanje. Ne smeju da ustuknu pred preprekama niti smeju da se zbune kada se suoče sa nekom teškoćom. Uloga poglavice podrazumeva i periode usamljenosti, očaja, ismevanja i odbacivanja. Poglavice moraju biti strpljivi u izvršavanju svojih obaveza moraju biti dovoljno hrabri da postupaju samouvereno i da se istaknu kako u nesigurnim ili opasnim vremenima tako i u vreme procvata. ŽELfA Vrlo malo Huna može da opstane na položaju poglavice bez snažne lične želje bez iskrene posvećenosti svojoj ulozi: usmeravanju ljudi i uticanju na događaje, kako bi se ostvarili željeni rezultati. Slab je onaj poglavica koji ne želi da bude vođa. Moramo paziti da ne postavimo sposobne ratnike na rukovodeće položaje koje oni žele da zauzmu. EMOTIVNA STABILNOST Svaki viši nivo rukovođenja postavlja sve veće zahteve kada je reč o emocijama poglavica. Moramo se potruditi da naše vođe na svakom nivou poseduju stabilnost i da mogu brzo da se oporave od razočaranja da pobede malodušnost, da izvrše obaveze koje njihov položaj zahteva a da se pri tome njihovi stavovi ne promene — da ne izgube jasnu perspektivu ni emotivnu snagu neop39

hodnu da izdrže čak i kada se suoče sa naizgled teškom situacijom. FIZIČKA STABILNOST Huni moraju imati poglavice sposobne da izdrže fizički napor koji ide uz obaveze vođe. Poglavice moraju da hrane svoje telo osnovnim, zdravim vrstama hrane. Poglavice ne mogu da upravljaju iz postelje. Nedostaje im energija kada pojedu previše hrane ili popiju previše pića. Opojni napici Rimljana samo zamagljuju um. Telo sa kojim se ne postupa pravilno postaje neupotrebljivo. Zdravo telo rađa zdrav um. Naše poglavice moraju biti telesno snažne da bi predvodili juriše. EMPATIfA Poglavice moraju razvijati empatiju sposobnost da cene i razumeju vrednosti drugih, da poštuju druge kulture, verovanja i tradicije. Međutim, empatija ne sme da preraste u saosećajnost, jer saosećajnost može dovesti do nerazborite taktike u vreme kada u najvećoj mogućoj meri treba zastupati ono što je dobro za pleme ili narod i vešto pokrenuti diplomatiju ili povesti akciju na bojnom polju. ODLUČNOST Mlade poglavice moraju naučiti da budu odlučne, da procene kada da krenu u akciju a kada ne, da uzmu u obzir sve činjenice bitne za neku situaciju i da zatim odgovorno odigraju svoju ulogu vođe. Kolebanje i odgađanje zbunjuju i obeshrabruju podređene, ostale vođe na tom nivou i nadređene, pa tako samo koriste neprijatelju. 40

PREDVIĐANJE Naše poglavice treba da uče posmatrajući okolinu i treba da izoštre instinkte koristeći stečeno iskustvo; oni će tako biti u stanju da predvide misli i postupke drugih, kao i moguće posledice pojedinih aktivnosti. Predviđanje podrazumeva izvestan rizik koji svesno prihvata onaj poglavica koji se ističe u situacijama kada drugi gledaju samo ličnu sigurnost. PRAVOVREMENOST Dati predlog i povući potez u pravo vreme odlika je od suštinske važnosti za sve aktivnosti upravljanja. Ne postoji magična formula pomoću koje se može razviti osećaj za pravovremenost. Ova veština upravljanja često se stiče primenom onoga što se nauči iz neuspeha. Poznavanje onih sa kojima smo u kontaktu, poznavanje njihovih motiva, ličnosti, prioriteta i ambicija presudno je značajna kada treba sačiniti čak i najjednostavniji predlog. BORBENI DUH Suštinska odlika vođe je iskrena želja da se pobedi. Ne mora se stalno pobeđivati; međutim, mora se pobediti u važnim bitkama. Poglavice moraju da shvate da je borbeni duh kako u našem narodu tako i u drugih naroda snažan i da ga ne treba potcenjivati. Motivacija koju pruža borbeni duh predvodi one koji pobeđuju na ratištu, u pregovorima i u unutrašnjim sukobima. Vođa bez borbenog duha je slab i lako podlegne i najmanjem iskušenju. 41

SAMOPOUZDANJE Odgovarajuća obuka i iskustvo kod poglavica razvijaju osećaj sigurnosti u sopstvene vrednosti koji je neophodan za suočavanje sa uobičajenim izazovima rukovođenja. Oni koji pokazuju nedostatak samopouzdanja kad izvršavaju poverene zadatke šalju znakove svojim podređenima, vođama koji su im ravni i svojim nadređenima da ti zadaci prevazilaze njihove moći. Oni, dakle, postaju slabe vođe i beskorisne poglavice. PRAVIČNOST Od suštinske važnosti za rukovođenje je pravična procena kako svojih postupaka tako i postupaka onih koji su nam podređeni. Poglavice nikada ne smeju preterano hvaliti niti kriviti druge zbog onog što oni sami posttgnu ili ne postignu, bez obzira koliko su posledice veličanstvene ili tužne. ODGOVORNOST Na vođe se prenosi određena odgovornost i oni se staraju da se određeni postupci preduzimaju i da se određena uputstva slede. Nijednom kralju, poglavici ili njima podređenom vođi nikada ne treba dozvoliti da prihvati vlast ako ne želi da snosi punu odgovornost za svoje postupke. POVERENJE Poglavice moraju biti Ijudi kojima se može verovati. Njihove reči i postupci moraju biti ubedljivi kako za saradnike tako i za suparnike. Moraju dokazati da su inteligentni i dovoljno časni da pruže ispravne informacije. Vođe kojima se ne može verovati neće ostvariti pravi uticaj i brzo će biti smenjeni sa 42

položaja koji zahtevaju odgovornost, jer se u njih neće imati poverenja. ISTRAJNOST Sposobnost da se bez posustajanja ostvare povereni zadaci poželjna je i suštinski važna za rukovođenje. Oni slabi opstaju samo kada im okolnosti idu na ruku. Oni jaki opstaju i deluju i pored obeshrabrenja, obmana, čak i kada padnu u očaj. Upornost je često element koji pomaže da se izvrše teški zadaci ili da se ostvare izazovni ciljevi. POUZDANOST Ako se ne možete pouzdati u to da će neki poglavica odigrati svoju ulogu i ispuniti svoje obaveze u svim situacijama, odrecite se tog poglavice. Kralj ne može da kontroliše baš svaki postupak poglavica koji su mu podređeni; zato mora da se pouzda u poglavice i njihovu sposobnost da sve urade kako treba. Mlade poglavice treba da shvate da se Huni koji su na položajima iznad i ispod njih u plemenu i narodu pouzdaju u njihovu sposobnost da vode i da budu ponosni što im je takva odgovornost poverena. TAKTIČNOST Naše poglavice moraju razviti suštinsku sposobnost taktičnost, jer je to odlika Ijudi koji sarađuju sa drugim ljudima. Moraju da obavljaju poslove na način koji će ulivati poverenje, pouzdanje i odanost. Podređene ne treba zlostavljati; njih treba usmeravati, razvijati i nagrađivati za ono što učine. Kaznu treba zadržati samo kao poslednju alternativu i primenjivati je obazrivo, samo kada nijedan drugi pokušaj nije uspeo da natera43

buntovnike na pokornost. Bez stada nema ni pastira. Bez vojske nema ni vojnih vođa. Bez podređenih nema ni nadređenih. Vođe, dakle, vode računa o interesima i blagostanju podređenih, kao i o ciljevima kojima se teži. Vi koji ste veoma ambiciozni možda ćete pokušati da steknete pomenute odlike za kratko vreme. Ali ja, Atila, spoznao sam kroz sopstveno iskustvo da je za sticanje tih odlika potrebno vreme, potrebno je znanje i iskustvo da bi se one razvile. Malo ljudi nađe prečice. Jednostavno, retke su prilike kada se može pospešiti razvoj sposobnosti; bez plaćanja cene, bez obzira koliko male ili visoke, niko ne postaje spreman da vodi druge. Dobro naučite ove odlike vođe. Poučavajte Hune tim odlikama. Samo tako ćemo razviti svoju sposobnost da vodimo svoj mnogoljudan narod u osvajanje sveta.

44

Žudnja za upravljanjem: „Treba da želite Jj"V da preuzmete i; fi odgovornost"Posle smrti Mundžuka, starateljstvo i brigu nad Atilom preuzeo je njegov stric Rugila. Ubrzo pošto je počeo da vlada, Rugila je pristao da horda služi Rimskom carstvu. To je učinio jer ga je privukla neposredna dobit, jer je bio obmanut lukavom diplomatijom i zato što nije bio svestan koliko se drugi narodi boje njegovih plemena. Još od rane mladosti Atila je verovao u časnu prošlost svog naroda i legende o svojim precima. Oni su bili snažni i moćni ljudi koji nisu dozvoljavali da budu porobljeni ili da po ugovoru služe drugima. Mada su Huni lutali prostranim regijama Evrope i delovima Azije i Afrike, njihove vođe, Atilini plemeniti praoci, nikada nisu dozvoljavale da njihova plemena pružaju nepotrebne usluge stranci4 5

L

ma. Oni su, u stvari, stalno tražili mirno mesto gde bi mogli da vode slobodan pastirski život. Atila je postao izrazit kritičar kralja Rugile i njegove politike, jer je mladi princ smatrao da su Rugilini motivi i odluke neprimereni snazi, ciljevima i dobrobiti hunskog naroda. Zbog takve kritike Atila je pao u nemilost Rugile koji ga je doživljavao kao pretnju svom visokom položaju; Rugila ga je stoga, dok je još bio mali, poslao na rimski dvor. U Atili je počela da se razvija kako mržnja prema toj podloj vladavini, tako i žudnja da vodi one koji bi mu mogli pomoći da izmeni situaciju. Dok je bio talac, Atila je pokušao da ujedini ostale „varvare" kako bi se usprotivili intrigama Carstva. Oni ne smeju postati žrtve i sluge Carstva! Oni moraju sačuvati svoj identitet! Mada njegovi napori da ih ujedini nisu dali rezultate, njegova odlučnost da bude vođa rasla je iz dana u dan. Atila je svoj gnev, svoje nezadovoljstvo i svoj prezir prema Carstvu iskoristio tako što se energično dao u proučavanje pravila upravljanja i diplomatije. Njegov um su pokretale vatre koje su gorele duboko u njegovom srcu žudnje da ujedini Hune i da pokori Rimljane. Po povratku u zemlju, umesto da smesta pokuša da zadobije vlast, Atila je bio strpljiv, a svaki njegov korak bio je dobro isplaniran. Bio je svestan da njegova saznanja o upravljanju i njegove sposobnosti da utiče na druge moraju da sazru, bez obzira na to koliko su ga njegove žudnje gonile da odmah preuzme vođstvo. Atila je putovao i lovio,46

koristeći vreme da uz pomoć svoje ambicije smisli plan koji će uspeti. Kad je došao pravi trenutak, Atila je bio spreman! Preuzeo je inicijativu! Bio je potpuno spreman da se suoči sa izazovima i otporima koje će možda iskusiti kao kralj. On se neće obeshrabriti! On neće odustati od svog cilja! Bio je spreman da prihvati rizike, spreman da povede Hune do uspeha, ujedinjujući ih. Njegova nepokolebljiva upornost i žudnja da preuzme položaj koji zahteva veliku odgovornost dale su rezultate njegovo vreme je došlo! Atila je postao kralj Huna. ATILA: „TREBA DA ŽELITE DA PREUZMETE ODGOVORNOST" Za Hune malo šta može da bude gore od toga da se nađu pod komandom kralja ili poglavice nezainteresovanog za dužnosti vođe. I suviše često mnoge nacije dobiju za vođu prinčeve koji nemaju dovoljno ambicije, hrabrosti ili sposobnosti da vladaju kao prave vođe. Takvo odsustvo zainteresovanosti, kukavičluk i nesposobnost dolaze do izražaja u različitim postupcima koji obeshrabruju i zbunjuju ljude podređene takvom vođi, pa samim tim jačaju neprijatelja. Na svim Hunima leži odgovornost da izaberu i slede samo one poglavice koje pokazuju želju da vode. Takve vođe će biti jedinstvene. Razlikovaće se među sobom koliko se jedan Hun razlikuje od drugog. Neće biti obdareni baš svim ljudskim vrlinama niti će imati besprekoran karakter. Međutim, prave će se vode one koje žude da vode, one voljne da služe narodu izdvajati svo47

jom mudrošću, iskrenošću, strpljivošću, autoritetom i hrabrošću. Biće u njima ljudskosti i snažne posvećenosti svom cilju i cilju onih kojima služe. Huni koji imaju ambicije da postanu poglavice često se ne rukovode takvim motivima od samog početka odmah čim napuste udobnost zaprežnih kola. Pa, možda ćete me vi, Huni, upitati: „Kako, Atila, da znam da li posedujem dovoljno snažnu želju da budem poglavica?" Onima koji žele moj savet nudim ove misli: Pre svih drugih osobina, onaj ko želi da vodi mora da poseduje iskrenu želju da stekne značajan lični ugled, a treba i da bude voljan da taj ugled stekne pošteno. Morate imati dovoljno čvrstine kako biste mogli prevazići nesreće koje vas zadese, kao i malodušnost, odbačenost i razočaranje. Morate biti dovoljno hrabri, kreativni i istrajni da biste se koncentrisali na izvršavanje svojih obaveza usmeravanjem i koordiniranjem truda svojih podređenih. Morate shvatiti i prihvatiti činjenicu da ćete moći dostići pravu veličinu samo uz pomoć ekstremnih osobina svoje ličnosti baš onih osobina koje se ponekad pominju u zajedljivim šalama uz logorsku vatru i u legendama. Ne smete dozvoliti da vaša želja da vodite poprimi obeležja nesavladive opsesije. To bi mnogima donelo propast. Morate biti u stanju da pripremama, iskustvom i prepoznavanjem prave mogućnosti obuzdate svoju žudnju da vodite.48

Morate uvek umati na umu da će uspeh u vašem pozivu zavisiti uglavnom od vaše spremnosti da neumorno i mnogo radite. Znoj je važniji od inspiracije! Morate biti odlučni da istrajete čak i kada se suočite sa otporom i izazovima. Morate biti pripravni da obilato koristite zdrav razum kada rešavate važne probleme. Neka vas ne plaše sposobni saradnici ili oni koji su vam podređeni. Morate biti mudri i odabrati upravo one sposobne vojskovođe koje će doprineti da se postigne ono što poglavica i može da postigne samo uz pomoć snažnih ljudi koji su mu podređeni. Morate biti spremni na nepriznate i neprijatne lične žrtve zbog onih kojima služite i zbog onih koje vodite. Te žrtve mogu biti odsustvo sa plemenskog lova, trošenje ogromne energije i strpljenja da biste podstakli razvoj onih koji su vam podređeni, kao i rešavanje potreba tih podređenih u vreme kada vaše lične potrebe ostaju nerešene. Morate biti voljni da izostanete sa proslave u svom logoru ako situacija u nekom drugom logoru zahteva vaše prisustvo i vašu pažnju. Morate gajiti strast za uspehom strast koja će vas goniti da učinite sve kako biste i vi i vaši Huni bili što uspešniji. Morate biti voljni da učite, da slušate, da razvijate svoju svest kao i svoje sposobnosti da izvršavate obaveze na svom položaju. To se često 49

postiže tek uz ogroman napor i uz žrtvovanje drugih interesa. Morate paziti da ostanete verni sebi i da se na vašem licu ne pojavi izraz lažnog ponosa. Morate biti spremni da prihvatite prostu činjenicu da imate mane i da morate raditi svakodnevno kako biste postali bolji poglavica nego što ste bili juče. Završavam upozorenjem da nikada ne prihvatite položaj vođe ako niste spremni da platite cenu neophodnu za uspešno izvršavanje obaveza na tom položaju.

50

Huni su bili skupina izrazito nezavisnih plemena različitih rasa i jezika, narod bez prepoznatljivih frzičkih karakteristika, bez jasno izražene religije, ali narod vrlo nadaren za vojna i politička pitanja i narod sa izraženom opštom crtom nemira i nepostojanosti, kao i emotivnog heroizma. Na njih je snažno uticao nomadski duh koji ih je vekovima primoravao na stalne seobe u potrazi za mirnim, pastirskim životom. Huni su imali izvesni magični magnetizam koji je uticao i na saveznike i na suparnike. Mogli su da asimiluju strance u svoja plemena isto tako kako su mogli da se sami prilagode stranim narodima. Bili su jedinstven narod složene kulture, sinteze svega sa čim su došli u dodir. Mada su ih se drugi narodi bojali, hiljade stranaca im se pridruživalo i čak ginulo za cilj koji su sebi postavili Huni. Među 51

njihovim nacionalnim karakteristikama bilo je i nekih osobina koje su protivurečile jedna drugoj. Poznati po tome što su poštovali žene, starije i svoje pretke, Huni su imali konzervativne poglede o moralu. Odbacivali su one svetovne ili religijske doktrine i običaje koji su čoveka činili zavisnim od apstraktnih koncepata filozofske, političke ili društvene prirode. Zbog svoje iskrenosti i naivne vere u ljudsku dobrotu često su bili plen spletki ljudi koji su se veštije od njih bavili diplomatijom. Njihove pesme sadržale su jednostavne, beskonačne priče pune nostalgije i ljubavi prema prirodi. U svim plemenima mogao se zapaziti veliko interesovanje za romantičnu istoriju, kao i za humor pun političke satire. Huni su iskreno verovali u čuda, gajili su divne ali beskorisne ideale i bili prilagodljiv narod optimističkog duha. Njihova ljubav prema lovu bila je duboko usađena u njihovu tradiciju. Možda su baš Huni uveli običaj „momačke večeri". Sve u svemu, oni su bili narod sa jednostavnim odnosom prema životu i ljudima, ali su zbog svog slobodoljublja, izuzetne ponositosti i ćudljivosti često odbacivali kako vojnu tako i političku disciplinu. Huni su bili skupina u okviru koje su postojale ogromne razlike, ali su ipak imali zajedničke vrline; možda je upravo njihov izrazit osećaj za čast i odanost, uz Atilinu snažnu karizmu, pomogao da4 Igra reči: u originalu "stag partv", što doslovno znači "jelenska zabava". (prim. prev)

52

se ujeaine u naciju Koja je u oarecienom periodu bila moćna vojna i diplomatska sila. ATILA O „OBIČAIIMA" Svi Huni i svi oni koji žele da postanu deo našeg naroda moraju da nauče naše običaje, da im se prilagode i da ih poštuju. Ako oni koji žele da nam se pridruže poreklom nisu Huni, tada prvo moramo proveriti da nisu Rimljani ili saveznici Rimskog carstva; zato prema njima moramo postupati oprezno. Nije neophodno da se Hun zbog prilagođavanja odrekne onih karakteristika koje ga čine jedinstvenim ratnikom. Svaki Hun, međutim, mora biti spreman da se prilagodi onome zbog čega smo narod snažnih, ujedinjenih plemena. Svi mi moramo imati jedan zajednički cilj, ali se mora očuvati i svaka individualnost koja ne šteti plemenu ili naciji. Ono što je dobro za Huna mora biti dobro za pleme i narod. I obrnuto, ono što je dobro za pleme i narod, mora biti dobro za svakog Huna; ako nije tako, Huni će dezertirati i otići Rimljanima. Kada postoji uobičajena odora za bitku, proslavu, ceremoniju ili neku drugu priliku, Huni će paziti da nose ono što je propisano. Kada utvrdimo način kako Hun treba da postupa, moramo naše mlade naučiti tim postupcima da bi znali šta se od njih očekuje u svakoj prilici. Ako Huni ne nauče pravila, poglavice ne mogu očekivati da se ta pravila poštuju. 53

iNase pesme 1 lgre moraju na jecunsrven nacin slaviti naše plemenito nasleđe. Ne smemo u njih unositi elemente koji mogu zatrovati naše nasleđe. Uzimanje danka i traženje ustupaka od onih koje smo izabrali za protivnike mora se i dalje praktikovati jer se time jača snaga naroda. Ako ne koristimo svoju moć i svoj uticaj na protivnike, ti protivnici nas mogu nadjačati. Moramo prilagoditi svoje običaje kada situacija to zahteva, ako će promene ojačati našu poziciju. Međutim, ne smemo menjati one običaje koji jesu ključ uspeha hunske nacije. Ne smemo dozvoliti da uticajne poglavice ili grupe mladih Huna pokušaju da uvedu običaje koji služe samo njima. Običaje stvaraju nacije, a ne pojedinci. Biti Hun znači pokazivati posvećenost i predanost cilju naše nacije. Poštovanje naših običaja je danak našem nasleđu i istovremeno ulog za našu sadašnjost i budućnost. Od Huna se traži da polože zakletvu trajnog služenja naciji. Zauzvrat, mi kao vođe moramo se postarati da održimo običaje snažnu tradiciju koji odgovaraju takvoj trajnoj predanosti. Isto tako, mi treba da primimo u naša plemena i u našu naciju sve one koji prihvataju principe i običaje koje mi poštujemo sada i koje ćemo uvek poštovati. Naciji sa tako živom i jedinstvenom tradicijom, ja, Atila, poručujem da od svakog moramo zahtevati da poštuje sledeće kao naše običaje: Običaj je svih Huna da mnogo drže do lične i nacionalne časti. To je suštinska vrlina. Data 54

reč mora biti jača od svih drugih interesa, pa i od političke koristi. Moramo ceniti sposobnog Huna, bilo da je niskog ili visokog roda. Moramo imenovati svoje poglavice iz kruga onih koji su najkvalifikovaniji da vode, bez obzira na njihove pretke. Ne smemo vršiti odmazdu nad nevinima, koristiti nepoštene taktike niti ubijati neprijatelje koji su zarobljeni kada su bili nespremni za odbranu ili koji su uhvaćeni u klopci. Svima onima na koje želimo da utičemo moramo izgledati snažno, ali je korišćenje nepotrebnog terora podlo. Nacija čiji preci su samo jedne rase slaba je. Moramo se strogo držati običaja da primamo sve strance koji žele da se svrstaju uz naš cilj; moramo sa njima postupati dostojanstveno i sa poštovanjem i moramo ih učiti našem jeziku i našim običajima. Raznovrsnost i razlike koje prihvatamo moraju se objediniti u zajednički cilj cilj kome vredi težiti i koji će biti prihvatljiv i za plemena i za naciju kao celinu. Naši rasni, kulturni, moralni i društveni pogledi, nasleđeni od naših predaka iz Azije i Evrope, moraju se poštovati i održavati od strane svih, uz poštovanje svog saplemenika, njegovih sklonosti i njegove dobrobiti. Nikada ne smemo graditi piramide u sopstvenu slavu. Držimo se čvrsto običaja da poštujemo ponos pojedinca i nacije, nemojmo postati žrtve pompeznih, beskorisnih postupaka koji55

slabe tkivo naše vitalnosti i naš uticaj na one kojima služimo. Moramo se čvrsto držati svog običaja da slavimo uzvišene ideale i optimizam — tako nas nikada neće obeshrabriti oni koji žele da ostvare prednost u odnosu na nas kao pojedinci ili kao nacija. Naše pesme, plesovi, igre, šale i proslave uvek moraju ostati pouzdana i povoljna prilika da se osveži naš savez i hunski identitet. Na vama poglavicama leži odgovornost da i dalje poučavate i primenjujete običaje koji našem raznorodnom hunskom narodu i našim plemenima ulivaju snagu i moć, kako nacija ne bi izgubila identitet i počela da opada.

56

M/ \

*

U hunskim logorima vodio se dimaničan život sa izraženom izmenom radosti i tuge. Pobeda je donosila radost, zvuke slavlja i prolazni osećaj sigurnosti. Smrt ratnika, periodi u kojima su zalihe hrane bile oskudne, kao i plemenski sukobi donosili su tugu i očaj. Moral i disciplina hunske vojske bivali su ili veoma dobri ili veoma loši. U životu Huna se retko, ako je to uopšte i bio slučaj, održavao status kvo. Ambiciozni Huni umeli su da podriju vlast slabih poglavica i da unesu zbrku u logor. Nepostojanje nacionalnog cilja doprinosilo je promenljivom stanju morala i discipline vojske. Ponašanje Huna bilo je uslovljeno njihovim nesigurnim životom, odnosno bilo je prilagođeno5 Reč "moral" koristi se u značenju "moral vojske", "borbeni duh". (prim. prev.)

57

moralu naučenom u bitkama, tokom pljačkanja ili putovanja karavana do novog mesta boravka. U stvari, Hune su ograničavale samo priroda i ćudi sudbine, a podsticao ih je duh naroda koji se uporno držao optimističkih pogleda na svet. Zadatak Atile kao kralja Huna bio je da usadi u Hune novosećaj morala i discipline pomoću kojeg je trebalo izgraditi jedinstvo u svakom plemenu ponaosob, a zatim i između svih tih varvarskih plemena. Svoju veliku ulogu u istoriji mogli su da ostvare samo ako ostave po strani stare, raznovrsne običaje koje su gajili kao male, nezavisne, nedisciplinovane grupe nomada. Mir u logorima mogao se ostvariti samo pomoću novog duha nacionalizma. Atilin zadatak zaista nije bio jednostavan! ATILA O „MORALU I DISCIPLINI" Na osnovu tradicije našeg nomadskog života nisu se mogli izgraditi moral i disciplina na nivou nacije. Bilo je prolaznih trenutaka jedinstva naših plemena, ali to jedinstvo odbacivano je kada su plemena svoju odanost prodavala stranim nacijama. Naš narod mora da spozna šta znači biti Hun. Hunski duh izneveravan je svaki put kada su naša plemena primorana na savez sa nacijom koju su zaista mogli da pobede. Moral i disciplina za nas Hune su od najveće važnosti ako želimo da učinimo sve ono što zahteva jedna ujedinjena nacija. 58

9

Sazvao sam vas u ovo doba da vas poučim moralu i disciplini. Pomoću njih mi možemo imati mir u našim logorima. Slušajte i učite iz moje besede. Moral i disciplina od suštinske su važnosti za jedinstvo. Moral vaših Huna može se proceniti po tome da li oni na disciplinovan način podnose teret iskušenja. Disciplina ne znači zlostavljanje. Disciplina je pokazivanje Hunima ispravnog ponašanja koje se od njih očekuje. Bez discipline, Huni ne mogu da se ponašaju na odgovarajući način kada nastupaju zajedno. Moral se može proceniti i po načinu na koji Huni izvršavaju svoje zadatke u plemenu. Nekontrolisano slavljenje i divljanje oko vatre u logoru nisu obeležja morala. Huni ponekad nerado prihvataju disciplinu. Poglavice moraju uporno da rade kako bi uspostavili disciplinu i moral, a zatim se moraju truditi i da ih održe u plemenu. (i}Disciplina ne znači gubitak individualnosti. Disciplina nikada ne dozvoljava narušavanje poretka ili principa za koje smatramo da su važni za naša plemena ili za našu naciju. Moral proističe iz ponosa što ste Huni. Disciplina donosi moral. Poglavice nikada ne smeju da tolerišu nedostatak bilo morala bilo discipline. Poglavice planiraju kako da uspostave moral i disciplinu! One stvaraju uslove za njih!59

Disciplina izgrađuje samopouzdanje kod naših Huna. Dakle, disciplina stvara moral. Huni traže disciplinu u svom životu. Oni radije slede poglavice koje su i same disciplinovane. Nedostatak morala i discipline je najzaraznija i najrazornija bolest koja ikada može da uđe u vaš logor. Moral i disciplina u znatnoj meri zavise od toga kako ih shvataju poglavice. Mudre poglavice proveravaju disciplinu Huna tako što Hune dovode u situacije koje iziskuju fizičku i emotivnu čvrstinu. Međutim, poglavice nikada ne treba da proveravaju Hune preko određene razumne granice. Na disciplini treba insistirati samo u onoj meri koja koristi plemenu ili naciji. Zahtevati više nego što je potrebno znači zloupotrebljavati vlast, što može da dovede do pobune u plemenu. Mudre poglavice znaju da će neopravdano stroga ili nepotrebno blaga disciplina razoriti moral njihovih Huna. Mir i sklad u vašim logorima imaćete ako u razumno] meri zahtevate disciplinu i odanost cilju. Moral će pratiti takvo razumno shvatanje discipline. Ne postoji jednostavan model pomoću kojeg se mogu postići moral i disciplina. Ključ za te presudne tajne od kojih zavisi vaš uspeh kao vođe, u stvari, leži u vašoj svesti — vašem stavu — što dolazi do izražaja kada izvršavate dužnosti na svom položaju. Plodovi morala i discipline ostvarenih u logorima beru se kada se snaga vaših ratnika proverava60

na bojnom polju ili kada se pregovara sa diplomatama. Sada, kada ste čuli pouke iz moje besede, idite u svoje logore i uzgajajte, ili čak zahtevajte jedinstvo kao novi cilj, podstičite novi osećaj ponosa zbog pripadanja hunskoj naciji. Odanost, privrženost i bodrost vaših Huna uneće u vaše logore poverenje, spokoj i mir; bez toga ćemo se i dalje suočavati sa raširenim nezadovoljstvom i vratićemo se životu besciljnog lutanja.

61

Huni, koji su dugo vreraena bili podeljeni u nezavisna plemena, ponašali su se kao i svi drugi nomadi. Još nisu činili naciju, već su bili mala plemena povezana isključivo običajima. Politički gledano, kralj koji je vladao na obalama Dunava nije imao vlast nad Hunima koji su živeli u Aziji ili u Rusiji. Poglavice su vladale svojim plemenima kako su želele, pljačkali su za svoj račun i selili se kad god bi se potrošila sredstva za život. Nikada se nisu trudili da unapred odrede mesto u koje će se preseliti. Mešani brakovi sa pripadnicima pokorenih rasa bili su brojni. Bez jedinstva koje je moćna koheziona sila, Huni bi se polako pretvorili u mešavinu evropskih rasa. Atila, sin Mundžuka i potomak drevne kraljevske porodice koja je preko trideset dve generacije 6 3

vodila sve do jednog kana, nije se suočio sa većim otporom sve dok nije pokušao da pod svoju vlast dovede i poglavice koje mu nisu bile direktno podređene. Tako se često dešavalo da Huni budu podređeni drugim narodima. Njihove poglavice su često prodavale i sebe i svoje ratnike što su skuplje mogle, ne oklevajući čak ni da stupe u borbu protiv ljudi svoje rase. U tako razjedinjenom narodu nisu mogla postojati nikakva nacionalna osećanja niti su bile moguće koordinirane aktivnosti svako je postupao kako je hteo. Bez korena, gonjeni tamoamo hirovima ili potrebama, Huni su traćili snagu u bitkama iz kojih nisu izvlačili nikakve koristi. Atila je shvatio da, kada se jednom povežu i kada ih osnaže one nacije koje su sa njima bile u srodstvu, Huni bi lako mogli da postanu moćna sila. U vreme kada Huni nisu imali razloga da se plaše ni Rima niti Konstantinopolja, Atila je sebi dao zadatak da iskuje instrument neophodan za osvajanje sveta hunsku vojsku predodređenu da postane nepobediva. Ali prvo je trebalo skupiti vojsku i povezati nezavisna plemena, a u tom poduhvatu prepreka je bilo na pretek. Prve prepreke pojavile su se u samoj Atilinoj porodici. ATILA O „PLEMENSKIM ZAVERAMA" Hunska nacija ne sastoji se samo od onih koji su jahali na našim mnogim dugim putovanjima već i od svih onih koji žele da joj se pridruže u njenim64

romantičnim poduhvatima. Da bismo stekli punu moć kao vladari sveta, moramo spremno primati u naša plemena sve one koji žele status i uspeh koji proističu iz pripadanja hunskoj naciji. Prednosti pripadanja hunskoj naciji nisu date samom činjenicom da ste Hun. Ostvarivanje tih prednosti zavisi isključivo od pokazane želje Huna da podrže, u svima okolnostima, one ciljeve kojima težimo kao nacija ujedinjenih plemena. Naša plemena su propatila zbog zala koja su im naneli poglavice i Huni koji su više cenili lične ambicije nego ambicije nacije. To su oni koji se, otvoreno ili potajno, zaklinju na vernost čak i neprijatelju samo da bi izvukli korist za sebe. Među našim plemenima ima i takvih i oni se upuštaju u besmislene svađe, a podržavaju i dmge oblike pobune protiv vođa. Oni svoje interese mogu da ostvare samo ako se odreknu odanosti plemenu ili naciji. Dakle, ako hoćemo da postanemo i ostanemo moćna nacija, za šta jesmo predodređeni, moramo uvesti korenite promene kada je reč o nezavisnosti plemena, poglavica ili pojedinaca ako oni svojim ponašanjem ne doprinose ujedinjenju koje sam ja, Atila, sudbinski predodređen da ostvarim. Neka bude znano da kod Huna pojedinaca, poglavica i plemena više neću tolerisati spletke bilo koje vrste, na bilo kom nivou i u vezi sa bilo kojim pitanjem, jer one podrivaju ujedinjenje naše nacije. Onaj ko pokuša da kuje zavere a ja ili bilo koji poglavica koji mu je nadređen za njega doznamo65

e

smesta će se prilagoditi našim vrednostima ili će mu se izreći najstroži ukor. Ugalj iz vatri u našem logoru pretvoriće se u prah mnogo pre nego što ja budem mogao da vas upozorim i ukažem na sva zla koja hunske zavere mogu da nam donesu; zato ću vam dati nekoliko saveta koji su za sada dovoljni a koje treba da naučite i shvatite. Čuvajte se Huna izdajnika koji javno iskazuje odanost plemenu a zatim u potaji širi nezadovoljstvo. Ne štedite napore da otkrijete i uklonite te podle osobe, pa makar oni bili poglavice ili vaši najbolji ratnici. Budite mudri i otkrijte Bruta u svom logoru. Cezar je tragično platio svoju nepokolebljivu i neopravdanu odanost Brutu. Nikada nemojte očekivati da će se vaši Huni u svakoj prilici usaglasiti. Međutim, znajte da se razlike među njima mogu razrešiti a da se nezadovoljstvo ne proširi na druge Hune. Nikada nemojte dopustiti da vaši Huni imaju previše slobodnog vremena. U tom slučaju može se stvoriti prostor za razvoj nezadovoljstva. Nikada za poraz nemojte okrivljavati one koji nisu krivi. Nikada nemojte dozvoliti da vaši Huni steknu slavu za ono što je učinio neko drugi. Nikada nemojte ugrožavati bezbednost ili ugled nekog Huna osim ako ste spremni da snosite posledice tog čina. 66

Budite lako dostupni; saslušajte i dobre i loše vesti koje donose vaši Huni. Ako to ne činite, stvorićete razloge za gunđanje. Budite principijelni, a ne nefleksibilni. Prilagodite se politici svoje nacije i svog plemena. Ako to ne učinite, tražićete okolišan način da ostvarite svoje lične ambicije. Tako ćete na kraju ipak izgubiti, bez obzira koliko su hrabri ili nepokolebljivi bili vaši postupci. Nagrađujte Hune koji su karakterni i časni oni su retki. Duh jedinstva mora biti osnovni princip ponašanja i stavova svih Huna. Kada se razjedinimo, postajemo lak plen stranih nacija. Otkrivajući vam ovu tajnu uspeha vođa Huna, ja, Atila, zadužujem vas da budete iskreni u iskazivanju jedinstva i da izražavate prezir prema svakom ko širi nezadovoljstvo među plemenima. Ujedinjenje naših plemena u snažnu i izuzetnu naciju može se ostvariti samo ako smo odani svom cilju i onima koji odgovorno vladaju sudbinom naše moćne horde.

67

Atila je dobro znao koliku moć imaju glasine. Znao je da pomoću neke za njega povoljne glasine usađene u srca i umove desetorice može da utiče na hiljade ljudi. Tako su se, pomoću glasina, mnoge prepreke njegovom „velikom osvajanju" mogle ukloniti. Smatrao je da je on iznad kritike masa; zato je on i samo on procenjivao šta je dobro za njega. Znao je ko je i šta može da postigne; zato njegova reputacija nije bila prevashodno bitna za njega samog i njegov osećaj sopstvene vrednosti koliko je bio bitan mogući uticaj te reputacije na ishod bitaka i pregovora. Tako je Atila iskoristio i svoj nadimak, koji bi neki smatrali podrugljivim, da popuni svoj trezor novim blagom i da stekne poštovanje nebrojenih hiljada Ijudi. 69

Priča kaže da je jedan galski monah, izazvan ili Atilinom strahovitom ambicijom ili svojom sopstvenom željom za mučeništvom, smislio za Atilu novu titulu. Taj monah je pozdravio Atilu ne kao „kralja Huna", već kao „Biča Božjeg". Atila, osećajući snagu koju bi ta novostečena titula imala na bojnom polju i u pregovorima, brzo je tu titilu prihvatio; znao je da će taj nadimak imati isti uticaj kao i vojska od 100.000 ljudi. Atila je koristio prednosti svoje reputacije kao „Biča Božjeg" računajući na to da će strah koji izaziva taj nadimak, uz dobro isplaniranu taktiku, pomoći da se dođe do novca koji mu je bio potreban. Godine 446. nove ere, Atili, koji se spremao da krene u pohod na Carstvo, bio je potreban novac kako bi nabavio zalihe hrane i opremu neophodnu za proširenje svoje vojske. Zato je napao Tesaliju. Cilj mu je bio da primora Teodosija II da plati novac za otkup. Izabravši najopakije i najkrvožednije ratnike iz svoje vojske, Atila im je naredio da nose odoru od grubog krzna i kože, da jedu samo sirovo meso i da svoje zarobljenike podvrgavaju najužasnijem mučenju. Sva ta planirana žestina imala je za cilj da potvrdi ono što se pričalo o njemu. Teodosije je odlučio da se bori sa Hunima, verujući da ih je porazio pre pet godina kada je horda stala pred samim ulazom u njegov glavni grad mada je mogla da počne da pustoši njegovo carstvo. Podstican hrabrošću i rešenošću slabog čoveka koga Ijuti što mu neko kvari zadovoljstvo, Teodosije se borio i dopustio da Huni potpuno 70

unište više od sedamdeset sela pre nego što je kod Termopila zatražio da sa Hunima sklopi primirje. Zato što je Teodosije prvo pružio otpor a zatim pokorno predao Istočno rimsko carstvo, Atila je podigao cenu mira. Za oslobađanje rimskih zatvorenika tražena je nova cena od dvanaest zlatnika umesto uobičajenih osam zlatnika. Atila je mogao da traži i mnogo više. Međutim, znao je da će Rimljani jednostavno uvesti nove poreze za svoje podanike da bi nadoknadili gubitak novca. Atila nije želeo da opterećuje seljake, trgovce, zanatlije, plebejce ili podanike tog carstva, on je samo želeo da porazi njegove korumpirane vođe. ATILA O TOfVIE KAKO „ISKAZIVATI POŠTOVANIE I BITI POŠTOVAN" Plemenito je pokazivati odgovarajuću učtivost prema onima koji su po položaju iznad vas, kao i poštovati njihov ugled. A mudro je iskazivati poštovanje kako prema onima koji su vam ravni tako i prema onima koji su vam podređeni. Ako nekog poglavicu ne poštuju ni njegovi Huni ni njegovi neprijatelji, on je slab i ne zaslužuje položaj poglavice. Neko se može poštovati zbog straha, stvarnog ili zamišljenog, kao što mene uvažavaju zbog mog izvikanog nadimka „Bič Božji". Međutim, ljudi nisu voljni da služe nekom koga uvažavaju iz straha u tom slučaju se javlja pasivni otpor kako prema vlastima tako i prema nacionalnim ciljevima. Strah kao izvor uvažavanja dalje vodi do podrivanja vlasti, sabotaža i opšteg lošeg morala među onima kojima treba upravljati. 71

Iskreno poštovanje stvara nepokolebljivu odanost u plemenu se oseća bodrost i volja da se, zbog nacionalnih ciljeva, poglavica sledi ako treba i do samoga pakla. Svi se slažu da položaj poglavice treba da podrazumeva i veće povlastice, jer zahteva i veću odgovornost. Ko bi od vas želeo da dostigne taj položaj kada on ne bi donosio veći ugled ili veće povlastice nego položaj običnog Huna? Naš sistem predviđa sticanje određenih pogodnosti kao nagradu za uloženi trud, preduzimljivost i uspešnost. Hunski narod prihvata povlastice koje idu uz različite rukovodeće položaje samo ako su te povlastice razumne i ne škode samom narodu. Narod je spreman da ukaže takvu počast onima koji su dovoljno hrabri da vode, jer tu počast doživljava kao malu cenu koju treba platiti nekome da bi preuzeo odgovornost upravijanja. Međutim, moram vas upozoriti da se uvažavanje može iskazivati i primati na različit način; te razlike u načinu pokazuju nešto od presudnog značaja: čije se vođstvo zasniva na ozloglašenosti, a čije na plemenitosti. Reči koje vam upućujem kao savet jesu: Uvek ozbiljno shvatajte odgovornosti i povlastice svog položaja. Svoju vlast nikada ne treba da koristite na štetu onih koji su vam podređeni. Na položaju na kome jeste nikada ne treba da zahtevate više povlastica od onih za koje vaši podređeni misle da vam pripadaju. Vas izjednačavaju sa ugledom koji imate! Ako neki ljudi o vama loše govore, bez osnove vam72

pripisuju pogrešne postupke i ne žele da služe višem cilju, morate se osloboditi tih protivnika ili se morate ponašati tako da ih podstaknete da promene svoje mišljenje o vama. Nije lako biti Bič Božji, ali to ima i svoje prednosti kada se suočite sa neprijateljem. Ali ja ne želim takvu reputaciju u svom sopstvenom narodu. Ako bi moji saplemenici stekli utisak da takvu reputaciju podlo nameravam da izgradim i među njima, ne bih dugo služio kao njihov kralj. Kralj može koristiti svoju žestinu i svoju moć da bi primorao neprijatelja da ga uvažava; međutim, poglavica nema tu povlasticu. Mada kao kralj moram da se oslanjam na to da moje poglavice mudro koriste svoju moć i utiču na postupke svojih Huna, ja, Atila, smesta ću smeniti bilo kog poglavicu koji smatra da treba da ima sličan uticaj i na mene. Poglavica nikada ne treba da misli prvenstveno o povlasticama. U prvom planu uvek treba da su odgovornosti koje položaj zahteva. Narod poštuje samo onog poglavicu koji položaj ne shvata kao priliku da stekne povlastice. Povlastice koje idu uz rukovodeći položaj već su prihvaćene kao deo naših običaja, ali ostvarivanje tih povlastica zavisi i od okolnosti. Povlastica koja se može ostvariti na dvoru ili u palati nije uvek od presudnog značaja na bojnom polju ili na stranoj teritoriji. Budite svesni gde ste i sa kim ste kada zahtevate povlastice koje vam pripadaju zbog položaja na kome ste.73

Svako unapređenje zahtevaće prilagođavanje kako vaše tako i onih koji vas znaju iz vremena kada ste bili na prethodnom položaju. Budite strpljivi i prema sebi i prema drugima. Dostojanstvo ličnosti i položaja je elemenat koji treba uvek imati u vidu u takvoj situaciji. )Prema svojim podređenima se uvek odnosite ^ sa odgovarajućom učtivošću. Ako vi ne pokažete da ih poštujete, neće ih poštovati ni njihovi podređeni. Od suštinske važnosti je da uvažavate svoje neprijatelje. Ako ne uspete da spoznate njihove sposobnosti, njihov uticaj i njihovu moć, oni mogu steći prednost u odnosu na vas. Mada me je Teodosije potcenio, ja, Atila, bio sam taj koji sam iznudio danak od njegove zemh'e. Ovom besedom sam vama, poglavicama, pokazao da uz svaki upravljački položaj ide ugled koji proističe iz obaveza na tom položaju; pokazao sam vam da Huni kojima služimo taj ugled prihvataju, a da ga naši neprijatelji, Rimljani, poštuju. Ipak, da ne bismo pali u zamku i preuveličali sopstveni značaj kao naroda, ne smemo potcenjivati moć Rimskog carstva da utiče na budućnost hunske nacije.

74

MJ \

7.

Atilino prisustvo osećalo se svugde gde je )ahao ili se zaustavljao. On nije bio samo Hun on je bio najugledniji od svih Huna. Prezirući gizdavu odoru Rimljana, Atila se oblačio u jednostavne, grube životinjske kože, što je i bio običaj u njegovom narodu. Cak i njegova kruna, koju je nosio kao kralj, bila je jednostavna kožna kaciga ukrašena samo jednim perom. Ličila je na kape koje su nosili njegovi ratnici. Jahao je na snažnom i prelepom crnom ratnom konju Vilamu („Munji"). Vilam je bio tako veličanstvena životinja da se pričalo kako trava nikada ponovo ne izraste na putu kojim je on prošao. Vilam je bio jači i brži od konja bilo kog drugog Huna. To je bilo neophodno, jer Atila je morao da jaše prvi u bitki, na čelu horde. On je, na kraju krajeva, bio vođa horde. Vilam je hrabro služio Ati75

li, a u njegovom izgledu bilo je otmenosti što je imponovalo Hunima. U bitki, Atila je bio naoružan lukom, kopljem i lasom uobičajenim oružjem Huna. Njegov mač je, međutim, bio druga priča. Prema legendi, tokom rasprave o tome ko će naslediti Bledu na tronu, pojavio se plameni mač, čvrsto zaboden u zemlju usred jedne doline. Atila i drugi Huni otišli su da vide taj magični mač. Kad je Atila pružio ruku da ga uhvati, mač je „uskočio" u njegov dlan. Sjaj mača i njegova izrada znatno su prevazilazili svako oružje koje je sačinio običan čovek. To je svakako bio znak sa neba: božji mač je poslat da potvrdi Atilu kao kralja Huna. Prema legendi Atila je nosio taj moćni mač u svim bitkama koje su usledile. Huni su se identifikovali sa Atilom: njegov izgled nije se bitno razlikovao od njihovog. Pa ipak, Vilam i božji mač bili su dovoljni da izdvoje Atilu kao osobu predodređenu da vodi, osobu koju drugi treba da slede i osobu koja treba da bude poštovana zbog svoje plemenite uloge svoje izuzetnosti i shvatanja svog položaja na pravi način. ATILA: „POGLAVICE SU ONAKVE KAKVE IZGLEDAIU SVOJIM HUNHVUl" Život na rimskom dvoru i moje razumevanje naravi Huna mnogo su mi pomogli da naučim ovu važnu istinu: da poglavica i kralj treba da izgledaju dolično odnosno onako kako to očekuju ljudi kojima taj kralj ili poglavica služe i ljudi na koje oni žele da ostave snažan utisak. Rimske vođe se odevaju gizdavo, što je neprikladno za njihov položaj i što izaziva njihove nepri76

jateljc. Oni, samim svojim i2gledom, podstiču žeIju svojih neprijatelja da unište sve te ukrase, znake samoproklamovane nadmoćnosti. Svi sledbenici obično očekuju da njihove vođe, bar ponekad na dvoru ili na bojnom polju, imaju i >ružje ili opremu koji ih izdvajaju iz mase drugih ljudi. Mcdutim, mudro je da takvo izdvajanje ne bu<le preupadljivo u odnosu na ratnike, kako ono ne bi proi izrokovalo nepotreban otpor tokom pregovora ili na bojnom polju. Zato ću vam ja, dok neobavezno pričamo oko vatre u logoru koja je potpaljena da biste vi učili i razumeli, preneti svoja zapažanja koja se odnose na izglcd poglavica. Poglavica se niti oblači niti naoružava tako da provocira Hune. Njegova odora i oružje mogu imati neke suptilne specifičnosti što je i prihvaćen običaj. Ali oni nikada ne smeju biti preupadljivi, ni po vrednosti ni po načinu izrade, niti smeju da naglašavaju nadmoć nad onima koje vođa predvodi; u suprotnom, podređeni mogu prezreti vođu. Poglavica treba da izabere dobro izrađen mač nc mač na kome blistaju dragulji i zlato, već mač dobro naoštren na obodima i napravljen od najboljeg materijala koji se može naći u zemlji. Mač je znak po kome se raspoznaje poglavica. Njegov mač, kao i sam poglavica, moraju biti prepoznatljivi u bitki. Poglavica treba da se obuče u lepe kože i krzno ali ne u kiv.no i kožu sa zlatnim i srebrnim ukrasima. 77

Gizdav izgled izaziva mržnju, neposlušnost i podsmeh u vojničkim redovima. Ako je neophodno da se izgleda kao krvožedni divljak da bi se podstakla hrabrost i ostvarila pobeda u cilju kome se teži, tada to treba učiniti ubedljivo. Huni i poglavice treba da nose najvarvarskija krzna, odore i drugu opremu. Uz to, takav izgled može da pomogne i da se podrije moral neprijatelja. Ako treba da se odenete onako kako se odevaju miroljubivi, pastirski narodi da bi u vašem logoru vladao mir ili zbog pregovora sa strancima, odložite svoje varvarske odore i obucite se u krzna i odeću koji odgovaraju toj prilici. Kada ste u lovu, opremite se prikladno za lov. Uzmite svoj najbolji luk i najbolje koplje. Nosite odeću koja vam neće smetati dok po šumi jurite za divljim životinjama. Kada se nešto slavi, običaj je da poglavica nosi odoru od svojih najboljih, dobro uštavljenih koža. I u ovom slučaju, neprikladno i oholo ponašanje samo će izazvati prezir među okupIjenima i odvući im pažnju sa proslave. Prema poglavici koji deluje dostojanstveno i Huni i neprijatelji će se tako i odnositi. Prema onom koji deluje kao dvorska luda svi će se i ponašati kao prema dvorskoj ludi. Ova zapažanja su mi mnogo koristila kao vašem kralju. Mada se možda čini da su od male važnosti, odeća i oprema su bitne za poglavicu i uzimaju se u obzir kada se procenjuje koliko je on bio uspešan ili neuspešan.78

Ecijevog oca, vojskovođu velikog ugleda, poznatog kao „Vođa konjice" i „Osvajač Afrike", ubili su njegovi sopstveni vojnici za vreme pobune u Galiji. Po poreklu German iz Panonije, Ecijev otac se oženio ćerkom iz bogate rimske kraljevske porodice. Tako je Ecije bio potomak i vrhunskog ratnika i rimskog plemstva. Poslat na hunski dvor kao detetalac u zamenu za Atilu, Ecije je kod kialja Rugile primljen sa počastima. Na Rugilinom dvoru Ecije je upoznao običaje Huna i njihovu tradiciju, a stekao je i uvid u njihov mentalitet kao naroda. To što je naučio veoma će koristiti njemu i Carstvu u budućim odnosima sa Hunima posebno sa Atilom. Sa kraljem Rugilom Ecije je razvio stabilan i poverljiv odnos. On je kasnije ubedio Rugilu da uje7 9

dini vojske Huna i da uđe u savez sa Jovanom Uzurpatorom, poreklom iz plemena Vandala, koji je stigao do položaja vrhovnog vojnog komandanta sa čovekom koji je, po Ecijevoj proceni, bio u stanju da ponovo ujedini Rim i Konstantinopolj. Ecije nije vodio mnogo računa o interesima određenih dinastija; imperator je za njega značio mnogo manje od nekog važnog cilja. Po povratku u Rim, Ecije se oženio ćerkom patricija Karpilija. Sve vreme ostajući u najboljim odnosima sa Rugilom, Ecije je postao „Glavni ekonom" i „Majordom Rimske palate". Nepokolebljivo principijelan i fizički snažan, Ecije je bio i stručnjak za ratno umeće izuzetan ratnik u svakom pogledu. Savladao je i hunski i rimski način razmišljanja i dobro naučio gde leži snaga a gde slabost obeju ovih nacija. Ecije je upoznao i nedaće prolazio je kroz velike lične i profesionalne izazove tokom celog života. Ne jednom je bio meta iznajmljenih ubica i spasao se, činilo se, samo čudom. Korupcija u Carstvu pogađala je Ecija u tolikoj meri da je on, nekoliko puta, razmišljao da pređe na stranu Huna. Međutim, njegov snažan osećaj dužnosti i njegova zakletva da služi Carstvu obuzdavali su njegovo nezadovoljstvo. Tako je uvek ostajao veran Carstvu. Baš Ecije je kasnije komandovao rimskim snagama u Katalaunskoj niziji. Tamo je svoje veliko ratno umeće i znanje o poretku u bitki i taktici Huna iskoristio da nanese prvi i jedini poraz Atilinoj vojsci. 80

Tokom vremena i Ecije je na svojoj koži osetio korumpiranost rimskih vođa. Njegov savet nije tražen kada je Atila započeo svoje poslednje napredovanje ka Italiji. Cena koju je Carstvo platilo zato što je zanemarilo Ecijev savet bili su porazi Carstva u mnogim bitkama. Mada je ostao odan Carstvu do kraja, ostareli Ecije nije želeo da povede rimsku vojsku protiv Atile koga se sećao kao opasnog protivnika i čoveka koji želi da ostvari velika dela. Na kraju, Ecije je bio žrtva atentata koji je naručio imperator Valentinijan čovek kome je Ecije tako odano služio. Tako je Ecije, veliki general i jedini čovek u Carstvu kojeg je Atila izuzetno poštovao, život završio sramotno. ATILA O „MUDROM BIRANfU NEPRIIATELJA" Sada je, poglavice i Huni, potrebno da vas ja, Atila, posavetujem o tome kako da birate svoje neprijatelje. Veći deo sukoba sa kojima ćete se suočiti desiće se u okviru hunske nacije, između naših plemena, naših poglavica odnosno u našem narodu. Rimljanin je retko naš pravi neprijatelj. Samo u izuzetnim slučajevima će spoljni neprijatelj imati znanje i veštinu Ecija da bi mogao da nas porazi na bojnom polju ili u diplomatiji, jer mi smo Huni. Vi imate izvesno znanje o hunskim običajima, ali ne znate dovoljno o tome šta prouzrokuje sukobe; zato je većina od vas potpuno nesvesna kada sebi stvara neprijatelje. 81

Kada biste se odrekli sklonosti da nerado popuštate drugima čak i kada su oni u pravu, da dozvoljavate da u vama malodušnost i nesigurnost preovladaju u situacijama koje zahtevaju razumno reagovanje, da dozvoljavate svojoj sujeti da bude važnija od pohvale drugima za pokazanu veštinu i kada biste razmislili pre nego što drugima učinite nešto nažao, mi bismo imali više mira u logorima i mogli bismo bolje da iskoristimo svu svoju energiju kada se suočimo sa Rimljanima i moćnim Ecijem, koga sam ja odabrao za svog neprijatelja. U ophođenju sa ostalim Hunima, a posebno sa Rimljanima, moramo biti lukavi, tako da stvaramo neprijatelje samo ako to i želimo. Dok sada razmišljam o svojim opažanjima i svom iskustvu, shvatam da mi je uvek pomagalo što sam bio svestan nekih opasnosti koje se javljaju kada se bez prave namere stvaraju neprijatelji. To su zamke koje ugrožavaju vaš uspeh kao vođe i ratnika. Naučite dobro ove moje tajne. m/Ne očekujte da se svako slaže sa vama čak i ako ste kralj. Nemojte gubiti energiju pokušavajući da pregovarate sa neumoljivim, odbojnim neprijateljima pobedite ih ubedljivijim sredstvima. Ne treba da mislite kako su svi vaši protivnici istovremeno vaši neprijatelji. Možete imati plodne, prijateljske rasprave sa drugima, kako u plemenu tako i izvan njega. Nemojte pokušavati da uskladite ponašanje svih osim ako to nije od presudne važnosti za plemensku disciplinu ili za određen cilj.82

m Nemojte prvo nekom poveriti određen zadatak a zatim pokušati da ga sami izvršite — podređeni koga ste na taj način povredili postaće vaš neprijatelj. Nemojte gubiti strpljenje bez pravog razloga. Nemojte prevideti mogućnost da neprijatelj, ma kako on bio moćan ili slab, jednog dana krene protivvas. Nemojte dozvoliti da neprijatelj kojeg izaberete ima prednost u bilo kojoj situaciji. Nemojte zanemarivati mogućnost da obmanete svog neprijatelja. Neka on misli da ste mu prijatelj. Neka misli da ste slabi. Neka povuče potez pre vremena. I nikada mu ništa nemojte govoriti. Nemojte stvarati neprijatelje od onih koji ne zaslužuju da upotrebite svu svoju snagu kako biste ih potpuno savladali. Svakako iskoristite slabosti neprijatelja. S druge strane, kada postane očigledno da je neprijatelj i suviše moćan, povucite se i vratite se nekom drugom prilikom kada budete u stanju da ga porazite. Nemojte nikoga vređati ako zaista ne mislite ono što govorite. Bilo bi dovoljno da svi Huni shvate da svojim neobuzdanim svađama, beskorisnom ljubomorom i mržnjom podstiču čak i svoje prijatelje da im postanu neprijatelji. Huni neće dugo slediti poglavicu kojeg preziru. Ako se od nekog Rimljanina izuzetnih sposobnosti nesmotreno stvori neprijatelj, on može da83

pobedi u diplomatiji i na bojnom polju, jer je rešen da pobedi po svaku cenu, a naša nacija može da doživi stravičan poraz; to se desilo čak i meni, Atili, u bitki kod Salona.

84

Hunska horda je razvila novi duh jedinstva tokom Atiline vladavine, jer je on primenio neke naizgled jednostavne principe da bi ujedinio plemena u snažnu naciju. Atila je počeo ređe da dodeljuje visoke počasti za pojedinačne uspešne poteze, a primamljive nagrade davao je onima koji su bili verni novom nacionalnom cilju; time je Atila omogućio prevagu svesti koja se rađala. Poglavice više nisu mogle da izraze svoju odanost drugoj naciji osim hunskoj. Ako bi odlučili da to učine, Atila bi ih smenio sa položaja. Huni više nisu bili nomadska plemena koja lutaju zemljom u potrazi za plenom. Oni su sada imali novi cilj! Oni će vladati svetom! 85

Sada, pod Atilom, varvari kojih su se Carstvo, pa čak i udaljene nacije toliko plašili, imali su strategiju za svoja lutanja. Kad god je to bilo moguće, Atila je širio svoj uticaj diplomatijom, pomoću veština koje je naučio kao dečak na rimskom dvoru. Kada ne bi uspeo da ostvari svoje ciljeve miroljubivim sredstvima, Atila bi pokrenuo svoje žestoke' horde, a zatim bi pokušao nove pregovore kako bi sela i narodi došli pod njegovu vlast. Atila je svojom magnetskom privlačnošću, uticajem i možda šarmom, pomoću kojih je i uspeo da ujedini Hune, izazivao toliko strahopoštovanje svojih ratnika i poglavica da su ga oni obožavali neki od njih čak kao boga. Tokom vladavine Atilina moć je toliko narasla da su mu se poglavice, ne želeći da ga uvrede i iskuse njegov bes, jednostavno pokoravali bez ikakvog otpora. Cineći sve ono što je zahtevao njegov položaj, Atila je pokazivao strpljivost a ne brzopletost i razborito rasuđivanje; njegov plan bio je izgrađivan godinama. Taj plan je predviđao dobro osmišljen niz događaja što je i dovelo do Atilinog kratkog ali potpunog upravljanja nacijom varvara koja je, izvesno vreme, predstavljala strah i trepet u celom svetu.6 U slobodnoj interpretaciji zasnovanoj na istoriji i legendi, može se pretpostaviti da je Veliki kineski zid izgraden kako bi se mongolskim hordama možda čak i Atilinim hordama sprečio ulazak u ogromnu kinesku zemlju.

86

ATILA O „ODGOVORNOSTIIVIA POGLAVICE" Tokom godina zapazio sam da se nacije, plemena i manje grupe uzdižu i propadaju u zavisnosti od snage njihovih vođa i od sposobnosti njihovih vođa da izvršavaju obaveze na svom položaju tako da najpre gledaju dobrobit naroda. Korupcija Rimskog carstva je dobrim delom rezultat blistavog ali praznog života koji žele da vode njegove vođe. Oni su izgubili osećaj za nacionalne ciljeve i angažuju strane vojske da obavljaju zadatke iz nadležnosti rimskih legija. Oni žele da steknu položaj i ugled političkim manevrisanjem, zanemarujući principe po kojima se meri nečija uspešnost, kao i izuzetnu važnost zajedništva. Njihovo vođstvo se, dakle, zasniva na klimavim temeljima i površnoj odanosti. Mi jesmo mlada nacija ujedinjenih plemena, ali imamo jaku tradiciju koja nas povezuje na mističan način. Moramo iskoristiti tu suptilnu vezu kao osnovu za izgradnju moćnih, trajnih veza koje su neophodne za našu zajedničku sudbinu. Naše vođe vi, poglavice i poštovani ratnici, okupljeni ovde večeras morate biti svesni odgovornosti koju podrazumeva određeni položaj. Pošto većina od vas ne zna mnogo iz oblasti koju ja, Atila, nazivam odgovornošću položaja, ja vam sada nudim svoje savete o toj temi. Poglavice i vođe na svakom podređenom položaju treba da stvore atmosferu u kojoj će rukovoditi. Ta atmosfera može da se menja isto tako kao što se menjaju i godišnja doba. Mi,87

ipak, ne možemo da utičemo na vreme, ali naše vođe mogu da utiču na raspoloženje u plemenima. Prema tradiciji upravljanja, vođe su obavezne da uspostave i poštuju poredak u okviru kojeg se njihovi Huni sude, nagrađuju, kažnjavaju ili zatvaraju. Bez takvog poretka sa kojim su upoznati svi Huni, narod živi u haosu. Svojim delima, a ne rečima, vođe razvijaju moral, časnost i osećaj pravičnosti kod vojskovođa koje su im podređene. Vođe ne mogu da govore jedno, a rade drugo. Vođe moraju da stvore visoko međusobno poverenje podređenih, kao i među onima koji su im ravni ili nadređeni. Vođe moraju da pridaju veliku važnost kvalitetnom obavljanju poslova i ne smeju da tolerišu one koji se toga ne pridržavaju. Vođe treba da očekuju da njihovi podređeni rade sve bolje i bolje zbog novih znanja i iskustava koja stiču. Vođe moraju da podstiču kreativnost, slobodu delovanja i inicijativu svojih podređenih sve dotle dok je to u skladu sa ciljevima plemena ili nacije. Vođe moraju da usmeravaju svoje Hune i nikada im ne smeju dozvoliti da lutaju bez cilja. Poglavice stiču veći ugled i plen nego njihovi Huni. Zato ja, Atila, od njih očekujem više nego od drugih ljudi.88

Poglavice i njima podređene vođe moraju da budu svesni obaveza koje zahteva njihov položaj. Ako nisu, kako će izvršavati svoje obaveze? Poglavice moraju svojim Hunima jasno saopštiti ono što se od njih očekuje. U suprotnom, Huni će verovatno uraditi nešto što se od njih ne očekuje. Poglavice često moraju proveravati svoje Hune kako bi ustanovili da li ono što je urađeno odgovara onome što je očekivano. Poglavice nikada ne treba da zloupotrebe moć. Takvi postupci prouzrokuju velika trvenja i vode ka pobuni u plemenu ili naciji. Poglavice podnose velike lične žrtve za dobrobit svojih Huna. Poglavice ne smeju sebe stavljati ispred svojih Huna kada se zalihe hrane smanje. Poglavice moraju podsticati zdravu konkurenciju među svojim ljudima, ali je moraju obuzdavati kada ona postane smetnja plemenskim ili nacionalnim ciljevima. ifi^Poglavice moraju shvatiti da je duh zakona važniji od slova zakona. Poglavice nikada ne smeju skinuti sa sebe odoru časti, morala i dostojanstva. Poglavice nikada ne smeju stupati u odnose iz sebičnih razloga, da bi koristili svoje podređene, one koji su im ravni ili svoje nadređene. Poglavice moraju biti iskreno posvećene svojim dužnostima i tome podrediti sve ostaie ambicije.89

I dalje bih mogao da pričam o odgovornostima vođa. Međutim, teško bi bilo da ovaj put zapamtite više od onog što je rečeno. To što sam vam ispričao ove noći jesu tajne uspešnog rukovođenja bez obzira o kom položaju i nivou rukovođenja je reč. Možda te tajne vama deluju kao nešto što svako zna. Možda njih zaista svi znaju, ali se one, avaj, ne sreću tako često u praksi. Sa ove besede oko vatre u logoru morate otići samo sa jednom jedinom mišlju, sa mišlju da je uspeh rezultat napornog rada koji mora da nadjača sve oblike nezadovoljstva i sve trenutke malodušnosti. Uspeh se ne postiže pomoću složenih strategija. On se postiže samo ako se savesno izvršavaju obaveze i prihvataju odgovornosti na položaju na kome ste ništa drugo ne donosi rezultate. Sada idite svojim Hunima i sutra ustanite sa novom odlučnošću da sledite svoje vođe, da podržavate one koji su vam ravni i da vodite svoje podređene; u suprotnom smo osuđeni da budemo robovi Carstva.

90

Akvileja je bila impozantan prizor. Locirana visoko na obronku brežuljka, okružena jarkom sa vodom kao preprekom, sa visokim i debelim zidovima i ojačanim gradskim vratima ona je bila bastion Italije. Akvileja je znala šta znači invazija. Tokom dugog niza godina odolevala je Germanima i različitim azijskim plemenima. U unutrašnjosti tvrđave bio je lociran dobro obučeni garnizon koji ju je branio. Njene rezerve hrane i magacini bili su dovoljno veliki da se izdrže duge opsade. Njeni stanovnici bili su odlučni da ne predaju nikakvim zavojevačima svoja velika bogatstva stečena trgovinom i obradom zemlje bez obzira na to kako zastrašujuće ti zavojevači izgledali. Akvilejci se do tada nisu sukobljavali sa Hunima. Strah sa kojim su posmatrali hordu bio je ug91

lavnom rezultat priča o razornim hunskim napadima na druga sela i druge zemlje. Atilina vojska bila je mnogobrojna. Preplavila je predeo oko tvrđave kao roj skakavaca. Pošto su do Akvileje došli nakon dve brze pobede nad drugim utvrđenim gradovima, Huni su postali nestrpljivi tokom ove duge opsade. Hrane za ljude i životinje bilo je sve manje. Horda je bila uznemirena voljna da krene u napad na druge delove Italije. Međutim, osvajanje Akvileje bilo je od suštinske važnosti za Atilin plan da pregazi Carstvo. Borbeni duh je pao. Plemenske poglavice su osporavale Atilinu taktiku. Ljudi su jeli mrtve konje jer su sledovanja bila smanjena situacija u kojoj su se nalazili Huni postajala je svakim danom sve gora. To više nije bila ona stara horda. Atila je izmenio mnoge tradicionalne običaje. Sada je to bila disciplinovana vojska koju je vodio kralj dovoljno strpljiv da radi na ujedinjenju Huna oko četrdeset godina. Atila je okupio svoje ratne komandante na večemje većanje. Objavio je da je cena opsade postala previsoka. Oni će zato zaobići Akvileju sledećeg jutra. U zoru, Huni će početi da se spremaju za marš. Sledećeg dana, želeći da još jednom pogleda grad koji će morati da osvoji nekom dmgom prilikom, Atila je primetio rodu kako leti iz Akvileje sa svojim mladima ispred sebe. To je bila sudbina dobar znak koji će promeniti tok događaja. 92

Objavljujući da životinje mogu da predosete razvoj događaja pre ljudi, Atila je naredio svojoj vojsci da sledi taj nagoveštaj sila koje čovek ne može da pojmi. Oni će sada napasti, umesto da zaobiđu Akvileju. Opremljena katapultima i visokim merdevinama, hunska horda je uz ovaj podstrek izvela sjajan napad. Grad je pao uprkos iskustvu i uspešnom odolevanju invazijama u prošlosti. Bila je to brza pobeda. Akvileja je ostaLa u plamenu, a njena velika bogatstva bila su pridodata plenu već ranije nakrcanom na Atilina zaprežna kola. Sudbina je ostvarena uz pomoć strpljenja i sposobnosti da se oseti pravi trenutak za akciju. ATILA O „SUŠTINI ODLUČNOSTI" Naše prekaljene poglavice postale su mudrije zbog stečenog iskustva i znaju kada treba započeti akciju, a kada je najbolje još razmišljati. S druge strane, naši mladi, ambiciozni Huni, nestrpljivi da pokažu svoju veštinu, često će se upustiti u akcije koje će doneti poraz, njima, njihovom plemenu, a možda i naciji. Takva žustrina ne priliči onima kojima je dat zadatak da vode. Sve poglavice moraju da nauče da pobedu zadobija onaj ko zna ne samo šta da učini već i kada da to učini. Mladi Huni uče da koriste oružje da savladaju upotrebu luka, koplja, lasa i da budu vešti u sedlu. Oni uče prednosti brze akcije na bojnom polju. Oni uče da smelo koriste sve te sposobnosti. 93

Kao njihovi mentori, mi ih učimo da preuzmu inicijativu, da neguju hrabrost i duhovnu snagu po kojoj se vođe razlikuju od sledbenika. Međutim, moramo im objasniti i glavne karakteristike vođe koji uspeva da pređe odlučujuću milju koja deli sporadičan i prividan uspeh od odlučnog nastupa u svakoj situaciji. Jedna od tih karakteristika je odlučnost. Sada ću vama, poglavicama, dati savete kako da steknete veštinu odlučnosti. Iskrena rešenost da se učini prava stvar karakteristika je razboritog odlučivanja. Odgovorno donesene odluke obično kasnije ne treba ispravljati. Mudar je onaj poglavica koji ne donosi odluku kada ne razume problem. U odlučivanju, mudrost treba da bude jača od smelosti. Poglavica treba da dozvoli onima koji su mu podređeni da donose odluke u okviru svoje nadležnosti. Slab je poglavica koji sve odluke donosi sam iz straha da bi mogao da izgubi kontrolu. Poglavica ne treba da navodi okolnosti koje se jave u određenom trenutku kao izgovor za svoju nespremnost da donosi odluke iz njegove nadležnosti. Neodlučnost postaje sve izraženija i izraženija ako nismo u stanju da prihvatimo odgovornost koju zahteva naš položaj bila ta odgovornost velika ili mala. Poglavica koji nije u stanju da prihvati punu odgovornost za donošenje odluka ili onaj koji okrivljuje druge za svoje loše odluke slab je94

i nedostaje mu jedna suštinska, prirodna osobina vođe. Odluke su retko savršene. Najbolje odluke su obično samo one logičke alternative koje su mudrije od drugih. Kada svoju okolinu morate"^ dugo da ubeđujete kako biste dobili podršku I za svoju odluku, to obično znači da je odluka \ loša. —Ako bi posledice neke vaše odluke bile i suviše teške da bi se mogle podneti, potražite neku drugu mogućnost. Treba misliti na druge kada se donosi teška odluka koja će, neizbežno, imati privremene ili trajne negativne posledice makar i na mali broj Huna. Bitno je znati kada da se donese odluka, a uz to treba znati i kada da se odloži donošenje odluke. Nestrpljive poglavice često srljaju u prevremenu akciju. Možda je osećaj za pravi trenutak presudan elemenat u odlučivanju. Spremnost da se povuče potez nakon što se dobro promislilo predstavlja važan princip odlučnosti. Kada se odlučuju za neku alternativu, mudre poglavice traže ono rešenje u kojem dobre strane pretežu u odnosu na rizik i cenu koja se mora platiti zbog te odluke. Prave poglavice donose odluke u duhu opšteg dobra. Poglavice treba upozoriti da zaključke ne donose prebrzo kada se ima dovoljno vremena, pa postoji mogućnost da se još malo razmisli o onome što se namerava učiniti. 95

Mudre poglavice često u naizgled nebitnim detaljima nalaze presudne elemente na osnovu kojih donose ispravnu odluku. Da bi se u tome uspelo, treba znati kako da se pronađu takvi detalji i kako da se uoče presudni elementi. Skepticizam može da bude od pomoći jer isključuje prevremene odluke. Kada poglavica ne može da se odluči, dobro je da ponovo postavi problem. Poglavice treba da svojim podređenima prepuste samo one odluke koje po njihovoj proceni ti podređeni treba da donesu. Isto tako, poglavice koje nepotrebno same donose odluke umesto vođa koje su im podređene umanjuju realnu mogućnost da mlade poglavice uče i razvijaju se procenjući samostalno i snoseći posledice za svoje odluke. Poglavica ne pokazuje dovoljno inicijative u donošenju odluka ako inicijativu ima samo kada su u pitanju laki zadaci. Inicijativa se mora pokazati i kada se suočavamo sa teškim rizičnim zadacima. Pouzdan znak slabog poglavice je oklevanje da se bilo šta učini zbog straha od neuspeha. Sumnja i odlaganje nekog poglavice često ukazuju na to da je on nezasluženo unapređen. S druge strane, mi se često nalazimo u nesrećnim situacijama u kojima previše poglavica donosi previše odluka uz premalo mudrosti. Poglavice moraju da izbegavaju odluke koje su povoljne za njih a štetne za njihove Hune. Sva96

ka odluka je prilika da se poboljša položaj Huna, plemena i nacije. Poglavice ponekad uoče da se ispravnost određene odluke može nakon izvesnog vremena dovesti u pitanje. Stoga oni treba da učine svaki mogući napor da bi njihove odluke u budućnosti bile ispravnije tako što će izvlačiti pouke iz ranije donesenih odluka. Potrebno je manje hrabrosti da se kritikuju odluke drugih nego da se ostane pri sopstvenoj odluci. Bez obzira što to možda deluje paradoksalno, ponekad se najbolje odluke donose kada se isključe emocije koje se javljaju kao reakcija u vezi sa određenim problemom. Dobro je imati na umu da su poglavice, uglavnom, nagrađene za odluke koje donose. S druge strane, Huni većinom bivaju nagrađeni u zavisnosti od toga kako podržavaju i izvršavaju te odluke. Samopouzdanje je od presudnog značaja za sticanje odlučnosti, jer bez samopouzdanja poglavica ne može biti odlučan u opasnim situacijama. Na kraju treba reći cia vizionarstvo, motivisanost, energija, usredsređenost na cilj, mudra upotreba sredstava, kao i vera da će se sudbina ostvariti ako se ulože adekvatni napori, jesu karakteristike izuzetnog poglavice. Vi poglavice morate učiniti dodatne napore i uporno razvijati crtu odlučnosti. Ako budete instinktivno ili na osnovu činjenica osetili kada je97

pravo vreme za akciju, zabeležićete značajan uspeh. Odlučnost u rukovođenju nekom akcijom podrazumeva veliki teret odgovornosti. Od odlučnosti često zavisi da li ćete pobediti ili biti poraženi. Mi ne smemo oklevati da delamo, ali isto tako ne smemo pre vremena i na brzinu donositi odluke koje će možda biti na našu štetu.

Isto kao što je jahaču koji sjaše dok se ne vrati svom vatrenom hatu potreban čuvar konja, Atili je bila neophodna pomoć njegovih poglavica da bi se postarao za sve obaveze za koje je trebalo da se postara. Kad je počeo da radi na ujedinjavanju različitih plemena, Atila je prvo nameravao da pridobije za svoj cilj one poglavice koje je bilo lakše ubediti da stupe u savez sa njim. Tako je iza sebe imao impozantan broj sledbenika kada je kasnije pokušavao da pridobije moćnije poglavice. Kao kralj, Atila nije mogao da nadgleda svaku akciju svoje nacije, njenih plemena i njenih poglavica. Bila mu je potrebna iskrena odanost pouzdanih poglavica kojima bi mogao da poveri taj zadatak. 99

Hunska nacija se sastojala od nezavisnih plemena koja su dugo lutala i prodavala svoje usluge za bilo koji cilj uz odgovarajuću cenu a ta cena su mogli biti kratkotrajni dobici od pljačkanja, a možda čak i trenuci varljivog mira. U poglavica i njihovih plemena se donekle smanjio osećaj poštovanja prema Atili kao članu hunske kraljevske porodice on dugo nije bio u njihovim logorima pošto je svoje detinjstvo proveo kao talac na rimskom dvoru. Strpljivo čekajući, kao što pauk čeka svoj plen, Atila je polako tokom vremena gradio poverenje i sakupljao sledbenike od kojih je kasnije birao poglavice i poveravao im deo odgovornosti za nacionalno ujedinjenje. To je mogao da uradi svestan rizika da oni svoju sudbinu opet mogu vezati za druge poglavice ili za neke strane vođe. Prenošenje dela odgovornosti na druge bilo je vrlo rizično; međutim, bez prihvatanja takvog rizika Atila bi, nažalost, mogao da vlada samo plemenom svoje kraljevske porodice, a njegove veće ambicije da ujedini plemena u moćnu naciju bi propale. ATILA O „VEŠTINI PODELE ODGOVORNOSTI" Naša nacija ne može opstati kao dominantna svetska sila ako njome rukovodi samo jedan čovek. Čak i ja, Atila, ne mogu da ostvarim za vas ono što vi niste voljni da ostvarite sami. Morate biti spremni da prihvatite odgovornosti koje ja, po svojoj proceni, prenesem navas. Isto tako, i vaše obaveze su i suviše obimne da biste ih vi sami izvršili. Vi 100

morate prepustiti vođama koje su vam podređene one obaveze koje odgovaraju njihovom položaju. Naša nacija je toliko velika i složena da čak ni takvi kao ja, Atila, ne mogu da usmeravaju i predvode svaku akciju. Ja moram vama kao poglavicama različitih plemena da poverim određene važne dužnosti. Ako mi to ne uspe, naša nacija biće osuđena da luta razdeljena u male grupe nomada. Skupili smo se ovde da bih vam ja preneo svoje savete o podeli odgovornosti kao principu rukovođenja koji je suštinski značajan za vaš uspeh kao poglavica. Zdrav razum, iskustvo, kao i obim dužnosti koje pripadaju određenom položaju nalažu da se izgradi poredak u kome se odgovornost deli. Ja ne mogu da vam dam savete za svaki pojedinačni slučaj podele odgovornosti. Ipak, mogu vam dati opšte savete koji će vam pomoći da naučite veštinu podele odgovornosti i kako da tu veštinu primenite. Dobro naučite ove principe; u protivnom će teret vaše odgovornosti biti i suviše veliki da biste mogli da izvršite sve obaveze za koje ste zaduženi. Poglavice nikada ne treba da povere drugima one obaveze kojima oni sami treba neposredno da se pozabave. Aktivnosti koje ne zahtevaju neposredno angažovanje poglavice treba poveriti onima koji su najsposobniji da ih izvrše. Onima kojima dodeljuju zadatke mudre poglavice predaju i ovlašćenja i odgovornost za njih. 101

Mudre poglavice uvek smatraju da su njihovi podređeni odgovorni za zadatke koji su im dodeljeni. Cestite poglavice prihvataju punu odgovornost za sve zadatke čak i za one koje su preneli na svoje podređene. Kada neki poglavica prenese određene obaveze na druge, on nikada ne treba da se meša u izvršavanje tih obaveza kako njegovi podređeni ne bi pomislili da te obaveze nisu u potpunosti njihove. Takva polovična dodela obaveza izaziva bes u srcima podređenih. Kada se to od njega traži, poglavica treba da pomogne svom podređenom oko zadataka koje mu je dodelio u suprotnom podređeni možda neće uspeti da izvrši obavezu jer još nije dorastao tom zadatku. Budite svesni da poglavica ne može sam da izvrši svaku obavezu koju zahteva njegov položaj. Ako se ispostavi da neki poglavica to može, tada vođa treba da shvati da taj poglavica upravlja vrlo malim delom poslova ili ničim. Sposoban poglavica preneće važne zadatke čak i na neiskusne ljude koji su mu podređeni da bi ispunio svoju misiju razvio veštine svojih podređenih i pokazao im svoju odanost i svoje poverenje. Poglavica treba da se okruži podređenima kojima, po njegovoj proceni, može da poveri zadatke. U suprotnom, sam mora da izvršava kako obaveze koje zahteva njegov položaj, ta102

ko i obaveze koje zahteva položaj tih podređenih. Poglavica nikada ne treba da kažnjava podređenog koji nije uspeo ako je dao sve od sebe da izvrši preuzetu obavezu. Poglavice treba da podstiču svoje podređene da budu kreativni kad izvršavaju preuzete obaveze. Podredeni nikada neće razviti svoje sposobnosti ako njihov poglavica uvek u potpunosti propisuje kako treba izvršiti obaveze koje je preneo na njih. Mudar poglavica pomoću veštine podele odgovornosti povećava svoj uticaj i svoju sposobnost da služi naciji. To su svi saveti o ovoj temi kojih sada mogu da se setim. Možda je tako i najbolje, jer ne želim da vas zamaram posustalim mislima.

103

Pošto su dugo bili taoci nomadskog načina života, a njihov opstanak je zavisio od plena koji su tovarili u svoja zaprežna kola, Hune su zanimali prvenstveno slava i plen koje su kao neustrašivi ratnici sticali u svojim pohodima. Plen, ono što se opljačka nakon pobede, bio je za mnoga hunska plemena glavni izvor sredstava za život. Međutim, i Hune su pljačkali, pa su ih drugi narodi, koji su takode voleli bogatstvo stečeno pljačkom, često terali sa teritorija što su upravo osvojili. Zbog svoje gladi za slavom i plenom opljačkanim u pobedonosnim bitkama Huni su često zaboravljali svoje bogove i junake i gubili iz vida nacionalne ciljeve. Pljačkanje je za Hune prosto bilo deo uobičajenog ponašanja nakon bitke. 105

Hune su nove mogućnosti za pljačku privlačile više nego plaćanje unapred za neku uslugu. Rat je bio njihov način preživljavanja. Njihov nomadski način života zahtevao je periodično punjenje zaliha i oni su to činili pljačkom, svaki put kada bi se magacini njihova zaprežna kola ispraznili. Atila je razumeo te običaje. Znao je da Hune pokreću toliko snažne unutarnje želje da su plemena, prosto zato da bi mogla da uživaju u ratnom plenu, često postajala plaćenici stranih naroda i kretala u pohode čak i protiv drugih hunskih plemena. Njegova uloga bila je da zauzda tu želju za kratkoročnim dobitkom i da postigne da se plen raspodeljuje kao nagrada za disciplinu i trud uložen za dobrobit hunske nacije i on se toga posla prihvatio kada je rešio da ostvari izuzetni potencijal svoga naroda. ATILA O „NAGRAĐIVANIU SVORH HUNA" Plen je postao moćna sila koja raspaljuje duh vaših ratnika, goneći ih da svoje sposobnosti ustupe svakoj naciji koja ih namami u svoju službu obećavajući im dobit. Vi, kao vođe svojih plemena, i ja, Atila, kao kralj Huna, moramo iskoristiti tu žeđ za plenom da bismo stvorili organizovanu raspodelu nagrada onim Hunima koji svojevoljno ustupaju svoje usluge našoj naciji kako u bitkama tako i van njih. Plen, kao takav, najčešće je kratkoročna korist na koju su Huni navikli kao na svoju platu za vođenje rata. Mi moramo i dalje priznati našim ratni106

cima pravo da pljačkaju, ali u isto vreme moramo obezbediti i nagrade za one postupke na bojnom polju koje mi odobravamo. Kontrola neobuzdane želje za plenom u našoj hordi je neophodna da bi naša civilizacija trijumfovala nad varvarskim običajima. U tu svrhu, ja, Atila, nudim vam smernice o tome kako da nagrađujete svoje Hune. Nikada nemojte nagrađivati Huna koji je učinio manje od onoga što se od njega očekuje. Ako to budete činili, on će posumnjati u vašu spremnost da nagrađujete prave postupke pa će, što je još gore, očekivati nagradu za ona dela koja vi ne odobravate. Nikada ne nagrađujte Huna za svaki postupak koji je dobro izveo. Ako to budete činili, on u vašem odsustvu neće raditi ništa ili neće raditi ako ne bude siguran da će dobiti nagradu. H Dodeljujte male nagrade za male zadatke. Ostavite gomile plena za opasne, hrabre, velike poduhvate i za uspešne postupke vredne pohvale. Hvalite one koji su jednostavno dobri Huni. Njihova potreba za nagradom obično je jednaka snazi njihove ambicije. Oni koji ne žele baš ništa da rizikuju izgleda da najviše cene bezbednost. Zato takvima kao nagradu i dodelite sigurnost i ne odvajajte za njih veliki deo plena kako ne bi stekli pogrešan utisak da se najviše nagrađuju oni koji samo otaljavaju svoje obaveze. 107

Iskrena briga za vaše Hune i smisleno druženje sa njima podići će njihov borbeni duh i podstaći ih da budu smeliji. Naučite svoje Hune da plen iz bitke nije ništa drugo nego plata za njihove usluge. Gomile plena, unapredenja i priznanja za izuzetne podvige treba sačuvati za one koji čine više od onoga što je njihova obaveza. Pokažite interes i za porodice svojih Huna, pa proveravajte da li imaju dovoljno zaliha hrane. Podelite svoje bogatstvo sa onima koji su odani, a u neimaštini su. Oni će vas sigurno spremno slediti i do pakla, ako ustreba. Više brinite o nagrađivanju svojih Huna nego o nagrađivanju samog sebe. Nagrade koje ćete vi tako dobiti daleko će prevazići vaša najsmelija nadanja i snove. Nikada nemojte dati Hunu nagradu koju vi sami ne cenite. Nikada ne potcenjujte sposobnost Carstva ili drugih neprijatelja da zadobiju podršku i odanost onih Huna na koje vi ne obratite dovoljno pažnje ili koje ne nagradite po zasluzi. Velikodušno delite male znake poštovanja oni će se višestruko isplatiti kroz odanost i hrabro ponašanje. Ne mogu vam dati savet baš o svim nagradama niti o tome koje su nagrade prikladne u nekoj specifičnoj situaciji. Vi, kao poglavice, morate biti u stanju da to sami procenite, polazeći od izloženih principa i stvarajući sistem organizovanog nagradivanja kojim će se kovati odanost vaših Huna. 108

31 \ '*' ^ž^p^ Atila i Papa: MfMJ „Veština n^\ JM\L pregovaranja"

.^c^

Proređena sledovanja, zagadene zalihe vode, velike vreline, bolesti i opšta bezvoljnost podrili su moral hunske horde godine 452. nove ere. Osvajanje Italije, mada za Atilinu vojsku neočekivano uspešno, nagrizlo je izdržljivost Huna. Na rimskom dvoru, Valentinijan je ignorisao savet Ecija, koji je pao u nemilost. Pošto se posavetovao sa svojim generalima i senatorima, Valentinijan je procenio da rimska vojska nije sposobna da izvojuje pobedu nad novom vojskom koju je poveo Atila. Izgledalo je da su pregovori o miru jedina nada za opstanak Rima. Ali koga da Valentinijan pošalje da pregovara sa moćnim Atilom? Prema kome je Atila osećao dovoljno poštovanja da bi uopšte razmatrao molbu za mir? 109

Hrišćanski svet je gajio veliko poštovanje prema papi Lavu I. On je bio božji čovek, elokventan i obrazovan, pa ga je čak i imperator Valentinijan konsultovao u teškim trenucima. Atilina vojska zauzela je položaje kod Mantove. Rim je svakako uskoro mogao biti u plamenu, a horda je mogla isprazniti njegove podrume i opljačkati njegove riznice. Bilo je vreme za hitnu akciju. Valentinijan je pozvao ostarelog papu da skupi pratnju, te da krene ka Atilinom logoru i da pregovara o miru i poštedi Rima poslednjem uporištu Carstva. Ta taktika je zapanjila Ecija. Znao je da bi Atilina vojska bila poražena, kao što je bila poražena kod Salona, kada bi Carstvo samo odugovlačilo početak bitke. Međutim, Ecije nije bio konsultovan i Valentinijanov plan je sproveden u delo. S druge strane linije bitke koja se primicala, Atila je oklevao. Bojao se da mu Rimljani ne nanesu još jednan poraz. Ali ipak, njegov bes je buktao zbog poniženja koje je doživeo u Rimu kad je bio mlad. Njegova zakletva, data tajno dok je bio dete, bila je da će jednog dana uništiti palatu, trijumfalne kapije i crkve u Rimu, gradu koji je prezirao. Izviđač se vratio u Atilin logor i obavestio ga o pokretima rimske vojske. Sada već disciplinovana horda brzo je zauzela položaje. Pokret za završno ogledanje sa rimskim legijama je započeo. Ubrzo pošto su Huni krenuli, izviđač je opet došao. Zbunjen, obavestio je Atilu da se nisu pokrenule legije Carstva, već se prema Hunima kreće 110

povorka sveštenika i monaha. Povorku je predvodio jedan starac bele brade, obučen u belo, na belom hatu. Zaustavljajući pokret horde, Atila, na gizdavom crnom ratnom konju Vilamu, pojahao je napred sa nekoliko ratnika da bi se raspitao o nameri neočekivane delegacije. Zaustavljajući svoje ratnike na obali reke, Atila je upitao stranca za njegovo ime. „Lav", glasio je odgovor. Atila je jašući prešao reku da bi pristupio tom neobičnom emisaru rimskog dvora. Tu, na drugoj obali, Atila i papa su održali većanje čiji sadržaj nikada nije otkriven. Bez obzira na to kakve razloge istorija ili legenda navodile, sudbina je htela da Rim bude pošteđen. Jer Atila se, posle izvesnog vremena, vratio svojoj moćnoj hordi i usmerio je prvo na sever, a zatim natrag, ka domovini u dolini Dunava. ATILA O „VEŠTINI PREGOVARANfA" Nije lako poučavati tehnike pregovaranja, ali svaki Hun i svaki poglavica treba da nauče veštine koje je korisno znati kad se pregovara. Te veštine se mogu savladati samo učenjem na osnovu prethodnog iskustva. Moji pregovori u vreme kada se činilo da je pobeda izvesna, delovali su čudno mojim poglavicama i ratnicima, nestrpljivim da opljačkaju Rim. Ali i u našem interesu je bilo da se zastane. Nepoznavanje principa pregovaranja onemogućava vam da shvatite moje razgovore za papom 111

i kasnije povlačenje naše vojske iz Italije. Zbog toga sam vas ja, Atila, okupio na ovom većanju da bih vam otkrio kako da se ponašate kad treba da pregovarate za dobro svojih Huna i plemena, a možda i ceie nacije. Sada ću svima okupljenima preneti svoje savete, nadajući se da će vam pomoći da uvećate svoju mudrost i svoje veštine kada je reč o suštinskom umeću vođe pregovaranju. Uvek pokazujte diplomatsku inicijativu na svim pregovorima. Uvek budite u ofanzivi nikada ne gubite kontakt sa svojim neprijateljem. Zbog toga će vaš neprijatelj biti u nepovoljnijem položaju i vi ćete voditi glavnu reč. Uvek pregovarajte na najnižem mogućem nivou. Tako ćete razrešiti sitne probleme pre nego što oni narastu i onemoguće pregovore. Nikada se u pregovorima nemojte oslanjati na sreću. Na svaki razgovor dođite naoružani znanjem o snazi i slabostima neprijatelja; poznavanje tajni neprijatelja ojačava vašu poziciju i omogućava da neprijatelja uspešnije obmanete kada je reč o vašim krajnjim ciljevima. Neka pregovori budu tajni! Njih treba voditi iza zatvorenih vrata kako sam ja i činio sa papom Lavom. Samo politički rezultati treba da budu objavljeni. Kako se do njih došlo u pregovorima treba da ostane tajna, jer se tako može očuvati obraz pregovarača. Vreme je vaš saveznik kada pregovarate. Ono smiruje strasti i omogućava trezvenije raspravljanje. Nikada nemojte žuriti da pregovarate. 112

Nikada nemojte igrati ulogu posrednika u pregovorima. Posredovanje može da omogući trećoj strani da odlučuje o vašoj sudbini. Tome pribegavaju samo slabi. Nikada nemojte otežavati pregovore o neposrednim, manjim pitanjima, nauštrb glavnog rezultata. Kada je reč o manjim pitanjima, pomirljivost omekšava pristup vašeg protivnika. U pregovorima morate preuzimati dobro promišljen rizik. Pokušajte da predvidite svaki mogući razvoj i procenite šta će biti povoljno za vas. Uzmite u obzir raspoloženje u logoru vašeg neprijatelja. Iskoristite neprilike i nemire koji tamo izbiju tokom pregovora. Nikada nemojte precenjivati sopstvenu veštinu. Možda samo pregovarate sa slabim sagovornikom. Mada je to sada srećna okolnost, situacija neće uvek biti takva. Nikada nemojte zastrašivati sagovornike. Poštujte sve obaveze koje ste prihvatili tokom pregovora kako vaš neprijatelj ne bi prestao da veruje vašoj reči u budućnosti. Zapamtite, slaganje, u principu, ne obavezuje i na slaganje u praksi. Ono, međutim, može poslužiti da se sačuva obraz u nekom trenutku. Hrabro se suočite sa onim što je neizbežno. Imajte pomirljiv stav onda kada bi otpor bio besmislen ili kada pobedu možete da ostvarite samo uz previsoku cenu. Sa tim se možda nećete složiti, ali vaša obaveza je da to učinite za dobro svih Huna. 113

Budite stalno svesni pravog trenutka. Predložite one primamljive alternative koje odgovaraju situaciji u kojoj se tog trenutka u pregovorima nalazi vaš sagovornik. U suprotnom, on će odbiti vaše predloge. Sada, vi moćne poglavice morate shvatiti jednu konačnu, jednostavnu činjenicu. Nikada nije mudro ostvariti bitkom ono što se može ostvariti pregovorima, bez prolivanja krvi. Neka se vaši ratnici izlože opasnosti zbog važnijih ciljeva koji se ne mogu ostvariti bez vođenja bitke. Ovim mislima završavam savete o veštini pregovaranja. Zapamtite ovo okupljanje kako biste uvek mogli da vodite pregovore za dobro naše nacije dok ostvarujemo svoju sudbinu da osvojimo sve što leži pred nama.

114

14.Preživeti poraz:

teO: f^,,Sutra je novi dan"

IT V

a

Mada mu nisu bili nepoznati mukotrpan rad, borba, obmane i drugi izazovi sa kojima se vođe redovno suočavaju, Atila nije navikao na poraz na bojnom polju niti je na poraz bio spreman. Tek je Ecije, njegov doživotni neprijatelj, uspeo da povede rimske legije tako vešto u bitki kod Salona da je razbio Atilinu moćnu hordu i naterao je na povlačenje. Atilina volja je bila uzdrmana! Njegova vera u sudbinu ga je napustila! Okrenuo se sebi, ignorišući neko vreme zbrku, viku i jauke u ranjenoj hordi koja je hitala ka bezbednijim krajevima. Dok je lutao po logoru i razmišljao o greškama učinjenim toga dana, Atilu je u tom najcrnjem trenutku njegove vladavine obuzela malodušnost. Da li je postao žrtva neostvarivog cilja? Zar više nije gospodar sveta? 115

Prolazeći kroz sve unutarnje lomove koji idu uz velika razočaranja, Atila je patio kao i sve odgovorne vođe u takvim situacijama. Pa ipak, crpeći unutarnju snagu iz tvrdoglave istrajnosti, odlučnosti i izuzetno snažne volje, Atila je obnovio svoju emotivnu energiju i ponovo uspostavio kontrolu nad sobom. Njega ništa neće odvući od njegovih ambicija! On će reorganizovati svoju vojsku! Uvešće nove običaje u svoj narod! Huni će se ponovo uzdići! Sutra je novi dan! ATILA: „SUTRA IE NOVI DAN" Ja, Atila, kralj Huna, sazvao sam ovaj zbor poglavica i moćnih ratnika da bih vam dao podstrek. Osim toga, moja namera je da raspalim vatre vaše emotivne čvrstine kako, suočeni sa razočaranjem, ne biste pali u beznade. Bilo je gorko iskustvo pretrpeti tako težak poraz kakav mi je naneo Ecije. Mada mi je poznata usamljenost vođa kada ih izdaju oni kojima veruju i kada dodu trenuci malodušnosti jednostavno nisam bio pripremljen da pretrpim bol tako teškog poraza i svoju kasniju zbunjenost koje sam doživeo u Katalaunskoj niziji. Stoga me moj položaj obavezuje da vas, poglavice i buduće poglavice, pripremim da se suočite sa razočaranjem i malodušnošću. Detaljan opis bitke kod Salona ovom prilikom možda ne bi pomogao da razumete moje unutarnje patnje, a ni obnovljenu odlučnost nakon te bitke. 116

Zato ću vam radije izneti određene savete koji vam mogu pomoći da se suočite sa mogućim izazovima u budućnosti, jer ja sam treba da prebrodim svoj poraz. Stoga, saslušajte sledeće principe za suočavanje sa porazom. Nijedan poglavica ne može da pobedi u svakom odmeravanju snaga. Bez obzira na to da li ćete poraz doživeti u borbi za vođstvo u plemenu ili na bojnom polju, bez obzira na to da li je povod sukoba bitan ili nebitan ponekad ćete izgubiti, bez obzira koliko ste spremni na pobedu. Ako shvatite da je poraz na bojnom polju ili u pregovorima vrlo izvestan, priznajte to sebi. Suočite se sa tom činjenicom i smesta preduzmite korake da svedete dobitak protivnika na minimum i da se zatim vratite ostvarivanju svog cilja. Treba se dostojanstveno povući ako bi nastavak bitke ili pregovora o nekoj temi prouzrokovao dalje gubitke ili potpuno uništenje vaših snaga. Da biste se vratili nekog drugog dana, morate spasti sve ratnike i svu opremu koju možete da spasete. Privremeni gubitak osećaja sopstvene vrednosti, samopouzdanja i odlučnosti normalni su kada se doživi lični poraz. Shvatite da morate proći kroz to mučenje kako biste iz svog hunskog duha odstranili depresiju. Jadikujte, ako baš morate, ali nemojte predugo razmišljati o 117

svojim lošim trenucima da oni ne bi zauvek zavladali vašim osećanjima. Mudar poglavica pazi da ne izloži svoje Hune mogućem porazu ako oni još nisu spremni da se na pravi način suoče sa razočaranjem. Mudro je razmotriti šta se sve može dobiti bitkom a šta pregovorima pre nego što se započne bilo jedno bilo drugo. Zamislite razvoj u oba slučaja. Razmislite o mogućim posledicama vaših postupaka. To će vam pomoći da budete bolje pripremljeni za najgoru varijantu. Učite iz svojih poraza! Ako ne uspete da izoštrite svoj upravljački instinkt posle suočavanja sa porazom, iz tog poraza niste izvukli pouku, pa ste vi, a i vaši podređeni, ostali samo bespomoćne žrtve. Uvek imajte na umu da veliki ciljevi izazivaju najveći otpor pa čak i uskraćivanje podrške i odanosti sopstvenog naroda. Ako lako ostvarite pobedu, morate ponovo razmisliti o tome da li su vaši ciljevi vredni truda. Dobro je poznata sledeća istina: što su veći vaši uspesi vaše pobede to su veći otpor, prepreke i obeshrabrenja koje vaši neprijatelji iznose pred vas. To treba i da očekujete! Nemojte postati žrtva takvog ponašanja. Znajte da će oni koji su vam ravni prezreti vaše najvrednije napore, jer baš oni najviše gube kada ste vi u usponu. Ako vaše postupke i vaše ambicije ne doživljavaju kao pretnju, vi jednostavno težite nečem beznačajnom. 118

Sačuvajte deo svoje emotivne čvrstine za ona vremena kada će vam trebati sva snaga kojom raspolažete da biste prevazišli neku prepreku. Nikada nemojte potrošiti svu svoju energiju u jednom jurišu ako postoji i najmanja šansa da vas primoraju na povlačenje i pregrupisavanje snaga. Nažalost, vatra u logoru nije jasno obasjavala ovo savetovanje. Iskoristite moju agoniju da nešto naučite. Neka spoznaja ovih mojih tajni bude podsticaj koji će raspaliti vatre vaše odlučnosti da povučete i pregrupišete svoje ambicije da uspete ako to situacija zahteva. Jer dokle god Hun diše, nije sve izgubljeno.

119

1I

Kad je pala noć, u Katalaunskoj niziji nalazilo se od 162.000 do 300.000 ubijenih Huna to je bio rezultat bitke kod Salona u kojoj je Ecije, Atilin doživotni suparnik, naneo Atilinoj vojsci jedini poraz. Na početku bitke, Ecije je primenio taktiku odugovlačenja. Znao je da će neizvesnost o tome kada i gde će se desiti glavni sukob iznervirati Atilu i oslabiti borbeni duh i odlučnost njegove vojske. Smeteni odlaganjem bitke, Huni su konačno krenuli u juriš kasno popodne. Tlo se treslo od udara kopita hiljada i hiljada hunskih ratnih konja, koji su glavačke uletali u bitku. Stitovi rimske vojske su se postavili kao prepreka lavini strela Ecije je znao da će strele prethoditi sekirama i kopljima horde. 121

Metež se nastavio kada su Huni sjahali sa konja i počeli borbu prsa u prsa sa dobro obučenom i disciplinovanom pešadijom kojom je komandovao Ecije. Zbog bronzanih šlemova i metalnih oklopa Rimljana kamene sekire horde bile su beskorisne. Duga koplja i lasa samo su smetala hordi kada je borba postala žestoka. Ecije je iskoristio svoje poznavanje Atiline taktike da stvori pobedonosnu prednost za latinske i franačke vojnike od kojih se sastojala njegova vojska. Izuzetni uspesi njegove horde u ranijim bitkama nisu pomogli Atili u njegovoj želji da uništi moćnu neprijateljsku vojsku i njenog vođu, Ecija. Za razliku od Ecija, Atila nije pripremio ni sebe ni svoju hordu za bitku u Katalaunskoj niziji bitku tako hrabro vodenu, a izgubljenu. ATILA O „NAUČENIM LEKCIIAMA" Mrski neprijatelj koga je predvodio Ecije u Katalaunskoj niziji koristio se taktikom nepoznatom našim smelim ratnicima. Mnogo naših hrabrih Huna je izgubljeno u bitki za koju ih ja jednostavno nisam pripremio. I suviše dugo smo se držali strategije koja podrazumeva brze pokrete, nanošenje smrtnih udaraca dugim kopljima dok se jaše na konjima i teglenje neprijateljskih vojnika lasom dok ne izdahnu. Naša odora za borbu i naoružanje bili su prikladni samo za takve situacije. Oni nisu prikladni za pešadijsku borbu protiv vojnika opremljenih 122

štitovima, šlemovima i okiopima. Mačevi neprijatelja bili su nadmoćniji od naših kamenih sekira. Nažalost, naš plan se i suviše oslanjao na prošle pobede. Naša disciplina i naše strpljenje su bili uzdrmani jer smo bili isprovocirani Ecijevom taktikom odugovlačenja. Bes naše horde je dostigao vrhunac pre vremena, zbog čega smo pretrpeli poraz. Mi nismo navikli da gubimo. Mi smo pobednici. Moramo dobro razmisliti o kostima naših poginulih ratnika izbledelim od sunca. Moramo reorganizovati svoje trupe i krenuti opet sa obnovljenom snagom i osnaženim ciljem kako bismo neprijatelju naneli poraz. Dok naričemo za onima koje smo izgubili i razmišljamo o svojim patnjama, moramo izvući i važne lekcije iz svega što nam se desilo ako hoćemo da se opet uzdignemo snagom borbenih ratnika koji ne žele da budu ostavljeni na milost i nemilost Rimljanima! A sada ja, Atila, moram da vam prenesem spoznaje koje sam stekao proučavajući kosti prošlih karavana. Moramo stvoriti vojsku kojom se uspešno komanduje u bitki. Moramo stvoriti nov plan bitke sa boljim rasporedom naših poglavica i Huna. Moramo koristiti taktiku koja omogućava kotrolu naših manevara. Moramo se uzdržavati od toga da prerano i nepromišljeno jurišamo u nepoznate situacije. Moramo biti pripremljeni za novu taktiku koju koristi neprijatelj. Neprijatelja moramo pažljivo posmatrati, pomoću izviđača i špijuna, kako 123

bismo otkrili i procenili njegove moguće postupke. Kada imamo odore za bitku i naoružanje lošije od neprijatelja, nikada se ne smemo upuštati u sukob. Buduće bitke sa Rimljanima zahtevaju od nas da pokrijemo svoje kožne kape metalom, da metalnim štitnicima za grudi zaštitimo svoja tela i da nosimo štitove kako bismo odbili udarce mača. Moramo koristiti novoiskovane mačeve i odbaciti zastarele kamene sekire. Naša veština konjanika mora se dopuniti novostečenim pešadijskim veštinama. Pešadijska obuka će upotpuniti našu sposobnost da vodimo rat. Svom naoružanju moramo pridodati katapult. Ne možemo očekivati da će se visoki zidovi rimskih tvrđava srušiti samo od topota kopita naših ratnih konja. Ne možemo se zavaravati da ćemo vladati Rimljanima i osvojiti svet kao lutajuća nomadska plemena. Moramo izgraditi svoje gradove. Ti gradovi moraju biti utvrđeni centri u kojima ćemo stvarati svoje planove. Iz njih ćemo slati svoju dobro obučenu i disciplinovanu vojsku dobro opremljenu i naoružanu novim, nadmoćnim oružjem. Ne možemo očekivati da izmenimo svoje dugo negovane tradicije, da reorganizujemo vojsku i izgradimo velike gradove bez otpora u samom našem narodu. Među vašim poglavicama i Hunima naći će se i oni čiji duh ne želi da napusti običaje iz prošlosti. Bićemo strpljivi sa vama 124

koji niste prosvetljeni. Ipak, ako ne krenete našim novim putem i izazovete razdore, izbacićemo vas iz naših redova. Naše viđenje budućnosti mora biti zasnovano na snazi prošlosti. Ipak, mi moramo predvideti i nove izazove i situacije. Za mene kao vašeg kralja i za naš narod, koji očekuje da mi, njihove vođe i ratnici služimo njihovim interesima i ambicijama, neprihvatljivo je da još jednom doživimo ono što smo doživeli u bitki kod Salona. Nikada ne smemo zanemariti analiziranje prošlosti. Nijedna kost izbledela od sunca nekog Huna palog u borbi ne sme proći nezapažena dok se spremamo za budućnost i odbacujemo loše postavljenu strategiju i nedisciplinu iz prošlosti. Moramo stvoriti novu politiku i običaje prikladne za hunsko jedinstvo i jasno odreden cilj. Moramo planirati da još jednom, i ovaj put zauvek, nadjačamo sve neprijatelje i prevaziđemo prepreke na putu za osvajanje sveta. Sada, završavajući svoju besedu o lekcijama koje sam naučio proučavajući kosti prošlih karavana, pre nego što se razidemo daću vam još jedno zrno mudrosti. Nijednu korenitu promenu nije lako sprovesti. Korenita promena je neophodna samo kada ne uspevamo da učimo iz prošlosti kako bismo predvideli budućnost. Najveći protivnik nameri da se napusti neefikasnost iz prošlosti jeste vaše oklevanje da iskažete aktivnu podršku svom kralju kada on za vas traži nov put ka ostvarenju onoga što je dobro za sve Hune.125

10.

Pepeo pepelu: 'K ^Mi'

dostojanstveno"Njegova smrt bila je iznenađenje za sve. Desila se u vreme kada je trebalo da povede svoju reorganizovanu moćnu vojsku u novi pohod za osvajanje Carstva. Atila je mrtav! Njegovi ratnici i poglavice bili su preneraženi! Žene su kukale! Deca su bila preplašena! Njihov plemeniti kralj je zauvek otišao! Hunska nacija je prerano izgubila centralnu figuru svog jedinstva i svog ponosa, svog vođu. Mada su još bili u šoku, njegovi visoki sveštenici su se pripremali za ceiemoniju sahrane. Dok je Atila ležao na visokom odru na glavnom trgu u Ecelburgu, crni konj je ponuđen kao žrtva kada je slepi visoki sveštenik Kama upitao pokojne hunske duše kako njihov kralj treba da bude sahranjen. Odgovor je glasio da Atilu treba sahraniti u trostrukom kovčegu: prvom od zlata poput sunca; dru127

gom od srebra poput repa komete; trećem od gvožđa jer je Atila bio od gvožđa. Da bi se otklonila i najmanja mogućnost da njihov voljeni kralj bude uznemiravan u svom večnom snu, duše su rekle Kami da Atilu treba sahraniti na dnu reke Tise. Sagrađena je brana da bi se zaustavio deo toka Tise i grob je iskopan u koritu reke. Dok su hiljade Ijudi pevali tužbalice koje su se mešale sa kricima, dvanaest crnih konja je dovuklo kočije sa kovčegom do grobnice. Konje je predvodio Vilam, bez jahača, ali osedlan i prekriven crnim plaštom. Kraljevska porodica, plemići, najugledniji ratnici i gologlave hunske velmože hodale su iza kovčega. Uz Hune su u povorci bili i ljudi iz savezničkih naroda, od kojih je nekima trebalo i tri dana da doputuju; to more ožalošćenih je nosilo na hiljade baklji dok je sunce zalazilo na zapadnom horizontu. A tada, uz zvuk bubnjeva i truba u znak poslednjeg oproštaja, Atila je položen na večni počinak. Brana je porušena i voda je pohrlila da zaštiti grobnicu od svih budućih zala. Čoveklegenda je otišao. U budućnosti, njegovo ime će se izgovarati kako sa poštovanjem tako i sa prezirom; tog čoveka će, međutim, svi dugo pamtiti po delima kao Atilu, kralja Huna. ATILA O „DOSTOIANSTVENOM ODLASKU" Cast je dobiti bilo koji rukovodeći položaj i upravljati našim Hunima ili plemenima. Prave vođe popunjavaju prazninu između onoga što Huni mogu da urade bez vođe i onoga što mogu da po128

stignu samo sa vođom. Svaki poglavica je jedinstven po svom ponašanju i ličnoj posvećenosti obavezama koje je preuzeo kada je prihvatio svoj položaj. Ubrzo pošto bude imenovan, novi poglavica se ili uzdigne ili padne u očima svojih podredenih, onih koji su mu ravni i svojih nadređenih. Ako mudro koristi svoja ovlašćenja, ako je zaista posvećen pozivu i stara se da se sve obaveze izvrše, poglavici će porasti ugled. Tada će zaslužiti odanost, poverenje, veru i poštovanje svih Huna kojima upravlja, onih koji su mu ravni i svih nadređenih. Neke zaista izuzetne poglavice će možda svojim postupcima čak izazvati zavist onih vođa koje su manje uspešne na svom položaju. Ipak, između pravih poglavica i njihovih Huna razviće se snažna povezanost. Huni će početi da oponašaju poglavicu, možda i da ga pominju u svakodnevnom razgovoru. Oni će o njemu možda pričati priče koje će kazivati o njegovoj hrabrosti, njegovim karakternim osobinama i njegovim podvizima. Na kraju, Huni će sa njegovim imenom na usnama jurišati i do samog pakla, jer je on postao više od običnog poglavice on je postao njihov poglavica, onaj kome su oni ponosni da služe. Kako vreme prolazi, desi se da i poglavice i Huni izgube objektivnost i zaborave da vođa na bilo kom položaju mora da izvršava i beznačajne zadatke. Novi zadatak, starost ili smrt će na kraju krajeva značiti odlazak sa položaja čak i najiskusnijeg i najvećeg poglavice. 129

Trenutak kada prethodni poglavica odlazi a novi se imenuje na njegovo mesto, bolan je trenutak u životu onih koji su gajili snažnu odanost i poštovanje prema starom poglavici. Taj prenos vlasti, uticaja i moći mora se obaviti uz diplomatsku veštinu i po protokolu tako da bude na dobrobit svakog Huna, svih plemena i cele nacije. Zato ja i poglavicama i Hunima nudim sledeće savete o dostojanstvenom odlasku. Mudar poglavica se priprema za neumitan trenutak kada dođe vreme da on ode i kada novi poglavica treba da preuzme njegov položaj. Te pripreme treba obavljati postepeno da bi se izbegli nepotrebna neizvesnost, pad borbenog duha ili poverenja. Pošteno je da poglavica koji odlazi izrazi zahvalnost svima onima koji su ga dobro služili, a posebno da pomene njihove postupke koji su mu omogućili da bude jači i stabilniji. Pošteno je da Huni iskažu poštovanje svom poglavici koji odlazi, odajući mu priznanje i izražavajući zahvalnost za ono što je učinio. Pošteno je da poglavica koji odlazi izjavi kako veruje da će novi poglavica dobro služiti Hunima, možda čak i poboljšati situaciju u kojoj se nalaze. Takva izjava, makar data i samo forme radi, smanjuje neizvesnost i strepnje Huna koji će živeti sa novim poglavicom. Pošteno je da poglavica koji odlazi napusti svoj položaj zauvek i da nikada ne pokuša da se vrati tako što će uticati na Hune kojima je nekada upravljao. Ako to ipak učini, on će podriti 130

autoritet i položaj novog poglavice. Takvi postupci starog poglavice bi bili destruktivni čak i kada bi to od njega, na prvi pogled naivno, zahtevali Huni koji su nekada verovali njegovim savetima. Svaki zahtev takve prirode treba odbiti, a nekadašnji poglavica treba ponovo da izrazi svoju odanost novom poglavici tako što će uputiti Hune da traže savet od svog legitimnog vode. Bez obzira na uslove pod kojima nekadašnji poglavica napusti svoj logor ma kako ti uslovi bili neprilični ili nečasni novi vođa nikada ne treba da podstiče dmge da govore o starom poglavici bez dužnog poštovanja niti da toleriše takav govor. To što se o nekom loše govori neće promeniti prošle događaje niti će pomoći da Huni bolje razumeju šta se desilo. Time će se najverovatnije samo okaljati ugled novog vođe. Ako se odlazak desi pre vremena, bez ikakvih predznaka i ako nije određen nov poglavica, u logoru će zavladati strašna zbrka. To je najteža od svih situacija. Oni koji su najviši po rangu, stariji Huni i poglavice, moraju brzo održati savetovanje i izabrati novog vođu. Jer u teškim trenucima naši Huni se okreću svojim poglavicama tražeći podstrek, ohrabrenje i uputstvo. Cak i mene, Atilu, kralja Huna, jednog dana će morati neko da nasledi. Moje misli i uspomene teći će spokojno samo ako osetim da sam pripremio naciju za taj neizbežni trenutak. A vi ćete, ako sam vas dobro pripremio, nastaviti da budete nacija 131

ujedinjenih plemena koja žele da poboljšaju život Huna. Jer odanost ne treba poklanjati samo jednom čoveku bez obzira na to kolika je njegova lična privlačnost. Uz odanost, Huni treba da pokažu i spremnost da se ponašaju kao članovi jedinstvene nacije, bez obzira ko vlada.

Možda je važno da čitalac sazna da Atila nije imao dostojnog naslednika. Posle njegove smrti nije se pojavio nijedan poglavica niti princ koji bi posedovao širinu njegovih pogleda i tako iskrenu posvećenost nacionalnom cilju. Huni su opet postali razjedinjeni, većina plemena se vratila nomadskom načinu života; bitke su gubljene i ova nekad snažna nacija postala je samo jedan delić Evrope. Taština prinčeva i poglavica koji su ljubomorno želeli da naslede Atilu dovela je do pada nacije. Oni jednostavno nisu uspeli ništa da nauče od Atile te su prvo gledali svoje sopstvene interese, a ne interese nacije.

132

SAVETII SAVETOVANfE Pisani izveštaji imaju smisla samo ako ih kralj čita. Kralj čije se poglavice uvek slažu sa njim od svojih poglavica može da dobije samo mediokritetske savete. Mudar poglavica nikada ne ubija Huna koji donosi lošu vest. U stvari, mudar poglavica ubija Huna koji ne uspe da prenese lošu vest. Poglavica koji postavlja pogrešna pitanja uvek dobija pogrešne odgovore. Mudar poglavica nikada ne postavlja pitanje na koje ne želi da čuje odgovor. KARAKTERNE CRTE Veličina nekog Huna meri se žrtvama koje je on voljan da podnese za dobro nacije. 133

Poglavica uvek mora da pobedi uskogrudost i treba da podstiče svoje Hune da i oni to čine. Poglavica ne može da pobedi ako izgubi odvažnost. On treba da bude samouveren i da se oslanja na sebe, pa će čak i ako ne pobedi znati da je dao sve od sebe. Poglavica ne mora da bude briljantan da bi bio uspešan, ali on mora da ima neutoljivu žeđ za pobedom, potpunu veru u svoj cilj i nepokolebljivu hrabrost koja mu omogućava da se odupre onima koji bi ga inače obeshrabrili. Egocentrične, uobražene i samoljubive poglavice su retko velike vođe, ali su veliki obožavaoci samih sebe. Velike poglavice nikada sebe ne shvataju i suviše ozbiljno. Mudar poglavica se prilagođava on ne pravi kompromise. Poglavice koje piju sa svojim Hunima izjednačuju se sa njima i prestaju da budu njihove poglavice. Slabe poglavice se okružuju slabim Hunima. Snažne poglavice se okružuju snažnim Hunima. Kada neki poglavica postigne veći uspeh, zavist drugih prema njemu raste. HRABROST Huni moraju rano da nauče da je uspešan prolazak kroz teškoće iskustvo koje utiče na njih tokom celog života. Uspešni Huni nauče kako da pobede nevolje i kako da isprave greške. 134

Hun može da postigne sve za šta je voljan da plati odgovarajuću cenu. Konkurencija se proređuje na vrhu hijerarhijske lestvice. ODLUČIVANIE Svaka odluka podrazumeva izvestan rizik. Vreme ne ide uvek u prilog kralju ili njegovim Hunima. Suštinske pogreške su neizbežne kada se nestručnima dozvoli da procenjuju i donose odluke. Brze odluke nisu uvek i najbolje odluke. S druge strane, spore odluke nisu uvek najbolje odluke. Poglavice nikada ne treba da srljaju u sukobe. Ako poglavica odluke donosi suvereno, neće biti prostora za priče da neki Huni na njega imaju presudan uticaj. Nije dobro da konačne odluke donose poglavice čiji je štab miljama daleko od fronta; te poglavice odatle nemaju pred očima situaciju i razvoj bitke, jer pravi uvid u stanje mogu steći samo vojskovođe na bojnom polju. Poglavica ne treba da povede svoje Hune u rat ako bi ostvarena pobeda u tom ratu bila gorka. Sposobnost da se donose teške odluke jeste ono po čemu se poglavice razlikuju od Huna. PODELA ODGOVORNOSTI Mudre poglavice nikada ne dovode svoje Hune u situacije u kojima će njihove slabosti nadjačati njihove dobre strane. Dobri Huni obično ostvare ono što njihov poglavica od njih očekuje. 135

Mudar poglavica nikada ne očekuje da njegovi Huni postupaju mudrije i razboritije nego što mogu. Mudar poglavica uvek daje teške zadatke onim Hunima koji su tim zadacima dorasli. Izbegavanje odgovornosti nije isto što i podela odgovornosti. Izbegavanje odgovornosti je znak slabosti. Podela odgovornosti je znak snage. RAZVOJ POGLAVICA Velike poglavice uvek imaju velike slabosti. Dužnost kralja je da se postara da kod nekog poglavice prevladaju dobre osobine. Huni manje nauče od uspeha nego od neuspeha. Huni uče mnogo brže kada se suoče sa nevoljama. Dobar poglavica preuzima rizik da na neiskusnog Huna prenese deo odgovornosti kako bi ojačao njegove sposobnosti vođe. Iskustvo Huna treba osmisliti tako da Huni mogu da prošire i prodube svoje poglede i da razviju one osobine ličnosti koje će im trebati ako budu postavljeni za poglavice. Ako hoćete da Hune pripremite za dužnost poglavice, najbolje je da pred njih postavljate probleme prilagodene nivou odgovornosti koji ti Huni imaju. Da je lako biti poglavica, svako bi to bio. Bez izazova, sposobnosti Huna se nikada ne razvijaju. Za razvoj poglavica, izlaganje odgovarajućim naporima je od suštinske važnosti. 136

DIPLOMATIfA I POLITIKA Kada vode rat iz političkih razloga, Huni uvek moraju motriti šta se događa iza njihovih leđa. Suština hunske pobede leži u odgovorima na pitanja „Gde?" i „Kada?" Huni treba da vode samo one ratove u kojima mogu da pobede. Huni mogu da uđu u rat posle neuspeha diplomatije; međutim, možda je ponekad potreban rat da bi započela diplomatija. 2a Hune, sukob je prirodno stanje. Huni treba da stvaraju sebi neprijatelje samo kada time žele da postignu određeni cilj. Huni nikada ne uzimaju silom ono što mogu da dobiju diplomatijom. Poglavice treba da znaju da gostoprimstvo, toplina i ljubaznost osvajaju čak i najljućeg neprijatelja. Poglavice često izdaju baš oni kojima te poglavice najviše veruju. CILJEVI Površni ciljevi vode do površnih rezultata. Kao nacija, postigli bismo više kada bi se Huni ponašali kao da su im nacionalni ciljevi važni isto koliko i njihovi lični ciljevi. Potpuno razumevanje onoga što kralj želi presudno je za uspeh nekog Huna. Ciljevi nekog Huna uvek treba da budu u skladu sa naporima koje je taj Hun voljan da uloži da bi te ciljeve ostvario. Hun bez cilja nikada neće znati kada je dostigao cilj. 137

To što neki Hun prihvata propisano ponašanje ne mora uvek da znači da će on postići i željene rezultate. Poglavice uvek treba da ciljaju visoko, da teže onome po čemu će se izdvojiti od ostalih, a ne da traže siguran put i osrednjost. VOĐE I RUKOVOĐENJE Kraljevi uvek treba da postave svoje najbolje Hune za poglavice, bez obzira koliko su im oni potrebni na položaju koji trenutno zauzimaju. Nikada nemojte postaviti nekoga za „vršioca dužnosti" poglavice. Imenujte za poglavicu najsposobnijeg Huna, poverite mu i obaveze i vlast, pa ga smatrajte i u potpunosti odgovornim za ono što uradi. Mudar poglavica se nikada ne oslanja na sreću. On se, pre svega, pouzda u uporan rad, čvrstinu, istrajnost i optimistički pogled na svet da bi izgradio svoju budućnost. Mudar poglavica zna da je odgovoran za dobrobit Huna i postupa u skladu sa tim. Biti vođa Huna često je posao usamljenika. Kada se jednom opredele za akciju, poglavice moraju da idu na pobedu, ne na stvaranje patpozicije i svakako ne na kompromis. Povezanost poglavice i Huna će se osnažiti ako oni između sebe podele rizik koji treba preuzeti. Velike poglavice znaju kako da podstaknu i inspirišu svoje Hune da daju sve od sebe. Najbolje su one poglavice koje razviju sposobnost da postave prava pitanja u pravo vreme. 138

Poglavica ne može da komanduje ako jaše u zadnjim redovima. ZAPAŽANfA I JAVNOST U teškim vremenima, nacija će uvek izabrati za vođu najratobornijeg poglavicu. Hun koji sebe uzima i suviše ozbiljno izgubio je osećaj mere. Stvarnost za Huna predstavljaju oni utisci koje on sam stekne. Huni koji deluju vrlo zaposleno ne rade baš uvek. Najbolje je ako vaši prijatelji i neprijatelji o vama lepo govore; međutim, bolje je da oni o vama govore loše nego da uopšte ne govore. Kada se ništa ne može reći o nekom Hunu, on verovatno ništa nije uradio kako valja. Nasuprot onome što većina poglavica misli, vas ne pamte po tome što ste zaista uradili u prošlosti, već po tome šta većina Huna misli da ste uradili. LIČNI USPESI Casnije je biti dobar Hun nego loš poglavica. Cak i Rimljani imaju snage da izdrže zla koja nanose drugima. Kad bi svi Huni bili slepi, ratnik sa jednim okom bio bi njihov kralj. Velike poglavice se mire sa neuspehom u nekim poduhvatima da bi uspeli u onome što je važnije. Svaki Hun treba sam sebi da stvori uslove za uspeh na osnovu onog što mu je dato u životu i na osnovu svojih iskustava nijedan drugi 139

Hun, a svakako nijedan Rimljanin, ne može da nadoknadi tom Hunu ono što on sam ne učini za sebe. PROBLEMII REŠENJA Hune treba učiti da se koncentrišu na prilike, a ne na probleme. Neki Huni imaju rešenja za koja ne postoje problemi. NAGRADE I KAZNE Ako se ukloni nesposoban poglavica, retko kada ćemo na njegovo mesto postaviti njegovog podređenog koji mu je najbliži po rangu. Jer kada poglavica nije bio uspešan, isto tako nisu ni vođe koje su mu podređene. Ako kažete Hunu da dobro radi kada to nije tačno, on neće dugo obraćati pažnju na ono što vi kažete i, što je još gore, neće poverovati pohvali ni kada je ona opravdana. TOLERANCIIA Svaki Hun ima svoju vrednost pa makar ta vrednost bila i samo u tome da posluži kao loš primer. Greška koja se čini kada se imenuje nesposoban poglavica sastoji se u tome što se on postavlja u poziciju da upravlja drugim Hunima. Da bismo iskoristili snagu poglavica, moramo tolerisati neke od njihovih slabosti. Vodite brigu o osrednjim ali odanim Hunima. Nemojte voditi brigu o sposobnim ali nelojalnim Hunima. 140

OBUKA Odgovarajuća obuka Huna suštinski je značajna za rat i poglavice je ne smeju zanemarivati ni u mirnijim vremenima. Veštine koje se stiču obukom potrebne su za razvoj Huna. Veštine koje se stiču proučavanjem rezervisane su za poglavice. Ako Huni ne dobiju odgovarajuću obuku, oni neće moći da ostvare ono što se očekuje od njih.

141

1

GLOBAL BOOK Novi Sad, Miroslava Antića 4 Tel: 021/612666, Fax: 615023 UREDNIK IZDANJA

Nikola Janković Tajne upravljanja Atile HunskogRECENZENT Wess Roberts

Branislav KordićLIKOVNII GRAFIČKI UREDNIK

Vuk TatarLEKTOR

Biljana MaksimovićKOREKTOR

Aleksandra Kolarić

TIPOGRAFIKANovi Sad ŠTAMPA

SLOG

"STOJKOV«Novi Sad Tiraž 3000 kom. 1994. Novi Sad ISBN 860200012X