ATOMSKA BOMBA

Stojanovic Vladimir 6159

Gradevinsko Arhitektonski fakultet u Nisu

GRADJA ATOMAAtom se sastoji od veoma malog, pozitivno naelektrisanog nukleusa (jezgra) okruženog oblakom negativno naelektrisanih elektrona. Iako je nukleus manji od deset-hiljaditog dijela ukupne velicine atoma, nukleus sadrži više od 99,9% atomske mase. Nukleus se sastoji od pozitivno naelektrisanih protona i elektro neutralnih neutrona koje na okupu drži, takozvana, jaka ili nuklearna sila. Ova sila je mnogo snažnija od poznate elekrtostaticke sile koja vezuje elektone za nukleus, ali je njen domet ogranicen na razdaljinu reda velicine 10-15 metara. Nuklearne sile su nezavisne od naelektrisanja, što znacI da su nuklearne sile izmedu dva protona, ili protona i neutrona, jednake.

RADIOAKTIVNOST

Radioaktivnost je otkrivena 1896 godine. Zaslugu za otkrice radioaktivnosti ima francuski fizicar Henri Becqurel, (1851-1908). Njegovo ime nosi jedinica za merenje aktivnosti kod radioaktivnih supstanci Bq = bekarel. Ova jedinica u medjunarodnom sistemu, predstavlja radioaktivni raspad u sekundi. Umesto ranije jedinice kiri. Kod radioaktiviteta cestice se pretvaraju u druge cestice.

α - ZRACENJE

Pozitivno naelektrisane cestice izbacene iz nekih radioaktivnih jezgara.

One su relativno teske (dva protona I dva

neutrona), krecu se relativno sporo I imaju malu prodornost.

β - ZRACENJE

Cestice izbacene iz nekog radioaktivnog jezgra brzinom bliskom brzini svetlosti. Postoje dva tipa ELEKTRONI I POZITRONI, koji imaju istu masu kao elektroni ali pozitivni naboj.

γ - ZRACENJE

Nevidljivi elektromagnetni talasi. Imaju najvecu prodornost I obicno se, mada ne uvek, emituju iz radioaktivnog jezgra posle alfa ili beta – cestica.

Da bismo zaustavili g = gama zrake (odn. gama čestice) potreban je debeli betonski zid, čelična ili još bolje olovna izolacija. Beta zraci u vazduhu dostižu udaljenost od nekoliko stotina metara, u vodi 10 m, u betonu 1 m i u olovu 30 cm.

NUKLEARNI REAKTORIUnutar atomskih centrala nuklearnu energiju stvaraju nuklearni fisioni reaktori. U centru reaktora zaštićenog kupolom od betona nalaze se šipke uranijuma-235 čiji se atomi razbijaju u lančanim nuklearnim reakcijama. Reakcije ubrzavaju šipke grafita, a usporavaju šipke bora ili kadmijuma. Oslobođena energija se koristi za zagrevanje ugljen-dioksida ili vode pri čemu se stvara para koja pokreće parne turbine za proizvodnju električne energije.

BOMBE SU BACENE

U rekordnom vremenu Amerikanci prave cetiri atomske bombe. Prva bomba bice isprobana u pustinji “Putovanje smrti”. Ona ce bljesnuti jace od hiljadu sunaca. Da bi pobedio ljutog neprijatelja i predupredio ulazak Sovjeta u rat sa Japanom, Truman odobrava koriscenje atomskog oruzja protiv Japana. Tako Japanci postaju i prve zrtve borbe za prevlast izmedju SAD i SSSR.

BOMBE SU BACENE

Predsednik Ruzvelt, koji je u velikoj meri podrzavao atomski program, umro je 12. aprila 1945. Njega je nasledio Hari Truman, covek koga ce cekati teska iskusenja i odluke. U prvi mah, zbog tajnosti, on nije bio upoznat s poslovima u Los Alamosu, Ouk Ridzu, Hanfordu i one druge sirom Amerike, u kojima je na “Menhatn” projektu radilo vec oko 150.000 ljudi!

Na dan 16. jula 1945. godine kraj mestaTrinitia, u pustinji Alamagordoa, poznatoj kao El Jornado del Muerte (“Putovanje smrti”), u Novom Meksiku, SAD, na metalnom tornju visokom 30 metara lezala je atomska bomba zvana “igrackica”. Oko nje na pristojnom rastojanju bili su njeni tvorci: Openhajmer, Fermi, Teler, Fris i drugi koji su sa nestrpljenjem i zebnjom ocekivali pocetak odbrojavanja.

Nije proslo ni mesec dana od eksplozije u pustinji “Putovanje smrti”, a Amerikanci su 6. avgusta 1945. godine bacili prvu atomsku bombu na Hirosimu i zatim, tri dana kasnije, drugu na Nagasaki.

Prvu bombu je bacio bombarder B-29 “Enola Gej” kojim je pilotirao general Pol Tibets. Ona je eksplodirala na visini od oko 550 metara nad samim centrom grada.

Bomba je u Hirosimi, gradu sa 255.000 stanovnika, usmrtio 66.000, a ranio 69.000 lica. Do kraja 1945. u Hirosimi je od posledica bombardovanja umro je oko 140.000 osoba. Pocetak l946. nije docekalo oko 70.000 osoba.

NUKLEARNO SMECE Moramo priznati da je

atomska odn. nuklearna energija dosta ubrzala privredni razvoj i velikim delom uticala na povecanje standarda u mnogim zemljama. Medjutim, isto tako moramo priznati da je krajnji rezultat toga opasno radioaktivnog smece, koje ostaje u nasledstvu sljedecim generacijama iza nas.

NUKLEARNO SMECE

Stavljeno u kontejnerima kao sto vidite ispod, samo je pitanje vremena kada ce korozija uciniti svoje i izazvati katastrofu milenijuma. Zvuci smesno mada je strasno i istinito.