Embed Size (px)
Citation preview
F E S T I V A L I
date i ponosni smo {to je na{apublika u sve ve}em brojukanadska. Mi smo festivalpostavili na profesionalne osnovei na{ festival je postao velikikulturni dogadjaj u Vankuveru.@elimo da na{a Srbija prepoznazna~aj onoga {to radimo, tim prejer je Vankuver posle Holivudanajzna~ajniji filmski centar naameri~kom kontinentu. Zatopodr`avamo stvaranje Asocijacijekoja }e okupiti sve one kojimogu da pomognu da na{i festi-vali postanu jo{ bolji i ono {to jezna~ajno – `elimo dapomognemo u povezivanjukanadskih i ameri~kih produce-nata i srpske filmske produkcije.Verujemo da to mo`e donetizna~ajne poslove od kojih }ena{a Srbija imati koristi –naglasio je Predrag Vladikovi},uspe{an kanadski biznismen, aina~e i po~asni konzul Srbije uKanadi.
Moderator skupa bio jeMiroljub Vu~kovi}, rukovodilacFilmskog centra Srbije za med-junarodnu saradnju, koji je bio ispecijalan gost Festivala srpskogfilma u Australiji 2001. godine,kada je festival osnovan. – To jesvakako i najstariji festival srp-skog filma u dijaspori, jer trajeve} 17 godina. Zna~ajno je re}ii da se festival odr`ava u vi{e
australijskih gradova. Po~inje uSidneju, a zavr{ava se u Pertu, afilmovi se prikazuju i uMelburnu, Brizbejnu, Adelaidu ijo{ nekim gradovima u kojima uve}em broju `ive na{i ljudi.Li~no sam do`iveo to zado-voljstvo na{ih ljudi koji su bili uprilici da vide filmove iz svojeotad`bine, a ~ini mi se jo{ vi{e{to su u prilici da poka`u svo-jim novim prijateljima u
Australiji sjajne filmove iz nji-hovog zavi~aja – naglasio jeVu~kovi}. Svoj komentarzavr{io je konstatacijom da jepre ovog dogadjaja imao susretsa na{im mladim ljudima izBe~a, zaljubljenicima u filmskuumetnost, koji pripremaju orga-nizovanje festivala srpskog filmau glavnom gradu Austrije.Vu~kovi} je zaklju~io dapodr`ava svaku inicijativu iza
koje stoje profesionalci,zaljubljenici u srpski film, apogotovo akcije koje treba dadoprinesu dovodjenju stranihfilmskih producenata u Srbiju.
U sve~anom deludogadjaja reditelju MarkuNovakovi}u, autoru filma “Bezstepenika“, Slavica Petrovi},predsednik UO Festivala u^ikagu, uru~ila je specijalnopriznanje, diplomu i bronzanu
plaketu – Nagradu publike zanajbolji film, kojim se velikiglumac Vlastimir DjuzaStojiljkovi} oprostio od publike.Film u produkciji RTS jeprikazan i na festivalima srpskogfilma u Kanadi i Australiji i bioje veoma zapa`en. Preneto jeuverenje da }e se filmski rediteljMarko Novakovi} pojaviti sasvojim novim filmom, na jednomod narednih festivala.
TONY S KALOGERAKOS ATTORNEY AT LAW
* Li~ne povrede* Povrede na poslu
* Povrede u saobra}ajnim udesima, ne brinite, obratitese sa punim poverenjem advokatskoj firmi specijalizo-vanoj u toj pravnoj grani. Oni }e vas za{titi i re{iti va{
slu~aj u va{u korist, na najbolji mogu}i na~in.
Prepustite va{ problem profesinalcima iz stru~nog timaadvokatske firme gospodina Kalogerakosa
Ne brinite, oni govore srpski jezik!
11Avgust 2017. www.serbianmirror.com
I Z M A T I C E
Po~eo sam da sklan-jam fotografije iz togperioda. U istoriji ne
samo pop kulture pi{e dasu {ezdesete bile “zlatnegodine“, da su doneleradost i bunt. Kad mojisinovi vide te fotografijezaista se obraduju, ali zbogsasvim drugog razloga:smeju se kao da su sreli^kalju! Jedno vreme je mojnajstariji sin na radnomstolu dr`ao jednu mojufotografiju na kojoj dr`imdve gitare. Na sebi imam vunenu rolku,uske platnene pantalone na {trafte sa{irokim nogavicama i {irokim ko`nimkai{em koji se zavr{ava ogromnom met-alnom {nalom. Duga kosa, dugi zulufi,lice usko i mr{avo. Bio sam ponosan natu fotografiju, jer je na pravi na~in ods-likavala modni duh vremena u kome samstasavao. A onda mi je sin objasnio za{todr`i tu fotografuju na svom stolu: “]ale,kada sam neraspolo`en, pogledamfotografiju i slatko se ismejem“.
Po istoj analogiji, ja bih moraoda se smejem kada se oni nalickaju i
pripremaju za izlazak. Ali,ose}aj je suprotan: tolikose iznerviram da mi `enapredla`e da uzmem ne{toza smirenje! Posebnoludim zbog frizure: o{i{aniuzbrdo, uglavnom “nakeca“. Taman im kosamalo poraste, ja seodu{evim, a oni protr~ema{inicom preko glave iizgledaju kao sve`eo{i{ana engleska trava.Jednom sam im rekao dame podse}aju na `rtve
logora i da se ujutro, dok se potpuno nerasanim, pla{im da ih sretnem u hodniku.Umesto da se zamisle posle mojihprimedbi, oni se smeju i ka`u kako samstaromodan.
- Za{to vam je Bog dao kosuako je ne nosite? – poku{ao sam da ihurazumim.
- Otkad si ti }ale religiozan? –stigao je logi~an odgovor.
Kad sam bio u njihovim godina-ma, iako sam li~io na pokretnu izlo`bupop arta, soba u kojoj sam spavao bila jesredjena kao za izlo`bu. Otac bi ujutru
provirio kroz od{krinuta vrata, {to je bioznak da ustanem i spremim sobu. Sli~nudisciplinu sam odr`avao dok moji klincinisu prevalili osamnaestu godinu. Od togdatuma sve stvari koje obla~e dr`e nastolicama i patosu, a ormari zvrje prazni.
Po`alio sam se psihologu,upla{en da ne{to nije u redu sa mojomdecom.
- Da li razbacuju stvari u pros-toru koji nije njihov? – pitao je suges-tivno misle}i na dnevnu sobu, moju radnui spava}u sobu.
- Ne – odgovorio sam.- To zna~i da vas po{tuju, pa i
vi po{tujte njih i njihov na~in spremanjaokru`enja u kome `ive. I budite sre}ni,jer imate dobru i vaspitanu decu –zavr{io je razgovor, a da mi pritom nijeprepisao nikakve tablete.
Na nekoj sedeljci kod bliskogprijatelja, ispri~ao sam razgovor sa psi-hologom.
- E, moj burazeru. Nema{ ti}erku – rekao je zagonetno.
Odveo me do sobe njegove}erke. Na sredini je bio veliki krevetprekriven stvarima za obla~enje. Ostatakgarderobe je bio na patosu. Cipele na
komodi, valjda da bi mogla lak{e da ihdohvati. Ormar prazan.
- Pa, gde ona spava? – pitao samzabrinuto.
- Pa, na tom krevetu – odgovo-rio je moj prijatelj i zatim mi pokazaokako taj otvoreni ormar za dve sekundepostaje krevet.
Uhvatio je krajeve pokriva~a,sklopio pokriva~ sa sve stvarima i spus-tio ga na patos.
- Ujutru sve to vrati na krevet –otkrio mi je zavr{nu fazu ovog intere-santnog patenta.
- I {ta zaklju~uje{? – pitao sambri`no.
- Da imam dobru i normalnu}erku! Zato i ne smem da odem kod psi-hologa, jer }e ispasti da sam ja nenor-malan.
Kad se najvi{e naljutim nasinove zbog frizura i obla~enja,zaklju~im kako }e jednog dana skrivatifotografije iz mladosti.
- I ti skriva{ svoje fotografije, atvrdi{ da si bio {meker – dobijem logi~anodgovor.
Onda odem u svoju sobu i pus-tim CD sa “Bitlsima“.
KO JE OVDE (NE)NORMALANVANJINI BISERI
Nova knjiga
VANJE BULI]A
Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}
U svom novom romanu Vanja Buli}nastavlja da prati uzbudljivaistra`ivanja novinara “crnehronike“ Novaka Ivanovi}a, ovogaputa povodom ubistva vlasnikano}nog kluba Laleta Svica,nekadašnjeg `estokog momka sabeogradskog asfalta. Kada izno}nog kluba dobije anonimnipoziv, sa obaveštenjem da je nje-gov vlasnik ubijen, i kada shvati dapolicija zanemaruje i zataškavazlo~in, ovaj beskompromisni nov-inar upusti}e se u traganje zapozadinom krvavog dogadjaja.
12 Avgust 2017.
B I Z N I S
13www.serbianmirror.comAvgust 2017.
N A J A V E
14 Avgust 2017.
“JEDAN NAROD – JEDNA PRI^A“NOVA POZORIŠNA
PREMIJERA U ^IKAGUPosle uspešne predstave “Cer i Kolubara – u slavu ratnika“, ~ija je
premijera bila u maju 2014. godine, u pripremi je nova predstava “Jedannarod – jedna pri~a“, koja se takodje bavi istorijskom temom.
U predstavi u~estvuje oko 50 u~esnika, srpsko-ameri~ko pozorište“Mira Srem~evi}“, u svom punom sastavu, folklorni ansambl “Oko sokolo-vo“ i `enska peva~ka grupa “Soko“.
Predstava je zamišljena kao prikaz ~etiri najzna~ajnija obi~aja kodSrba: Bo`i}a, slave, svadbe i Uskrsa, kroz razli~ite istorijske epohe. Tokomistorije srpskog naroda, stalno se provla~ila jedna pri~a, kao usud.
Bivaju}i na raskrsnici puteva i interesa mo}nijih, srpski narod je uvekbio na udaru i smetao u ostvarivanju tudjih ciljeva. Po pravilu, ali isimboli~no, mete napada bili su upravo obi~aji, vera i tradicija, kao nosiocisuštine jednog naroda.
Iz tih kriznih situacija i ratova, srpski narod nije uspeo da izvu~epouke i kao rezultat toga dolazilo je do novih ugro`avanja i ponavljanjapri~e.
Predstava ima za cilj da pošalje poruku o neophodnosti sloge i jedin-stva srpskog naroda, kroz privr`enost veri i poznavanje svojih obi~aja i tradi-cije.
Takodje, predstava ima i edukativni karakter, jer obradjuje obi~aje,koji su neobi~no bogati i razli~iti u razli~itim krajevima Srbije. Upoznaje nassa tradicionalnim obrednim pevanjem, igrom koja prati obi~aje i narodnimnošnjama vezanim za njih.
Scenario i re`iju potpisuje Milan Andrijani}.Scenografiju i izradu rekvizita Milenko Šišarica i Ljupko Stefanovi}, a
dizajn plakata Vlatko @drale.Premijera je zakazana za 21. oktobar 2017. godine u 19 ~asova u
Athenaeum theatre-u u ^ikagu.Celokupan prihod sa predstave namenjen je kupovini nove zgrade
za Akademiju Sveti Sava.
Er Srbija, nacionalna avio-kom-panija Republike Srbije,obele`ava svoju 90. godi{njicu
specijalnim amblemom koji }e senalaziti na svim avionima Er Srbije.
Avio-kompanija je prvobitnoosnovana 17. juna 1927. godine podimenom Aeroput, {to Er Srbiju ~iniosmom najstarijom avio-kompanijomna svetu koja jo{ uvek posluje.
Ovim amble-mom ukazuje sepo~ast bogatoj istorijiEr Srbije, tako {to onu svom dizajnu spajaaktuelni logo sadvoglavim orlom ilogotipe svih svojihprethodnika – kom-panija Aeroput,Jugoslovenski aero-transport (JAT) i Jatervejz.
Amblem sepostavlja na 21 aviontipa erbas, boing i ATR u celoj floti, ibi}e jasno vidljiv na trupu aviona.
Generalni direktor Er SrbijeDane Kondi} je rekao: “Svega neko-liko avio-kompanija na svetu imaistoriju dugu 90 godina, kao {to ima Er
Srbija, {to ovaj jubilej ~ini veomazna~ajnim. Na{ specijalni amblemosmi{ljen je tako da obele`i na{u dugui bogatu istoriju nalaze}i inspiraciju una{im prethodnim logotipima, koje sukoristili kompanije Aeroput, JAT i Jatervejz. Za mene je velika ~ast {to samgeneralni direktor Er Srbije i {toobele`avam jedan tako zna~ajanjubilej, zajedno sa na{im timom i
na{im putnicima“.Pored specijalnog logotipa, Er
Srbija }e obele`iti svoju 90. godi{njicutako {to }e svim putnicima koji letesutra, u subotu, 17. juna, poslu`itispecijalne ~okoladice.
Er Srbija obele`ava 90. godišnjicu
specijalnim amblemom
B I Z N I S
15Avgust 2017. www.serbianmirror.com
16 Avgust 2017.
B I Z N I S
U G O S T I T E L J S T V O
17Avgust 2017. www.serbianmirror.com
18 Avgust 2017.
B I Z N I S
I Z N A [ E P R [ L O S T I
19Avgust 2017.
Vo d e n akula pred-s t a v l j a
najbolje o~uvanu inajve}u sred-njovekovnu kuluBeogradske tvrd-jave. Podigli su jeUgari 1460.g o d i n e .Osmougaona kulavisine 22 metraima pet spratova inalazi se na krajudonjegradskog isto~nog bedema. Vodenakula je kula Donjeg grada i bila je drugapo veli~ini kula, iza tzv. don`on kuleNeboj{a – kule poslednje odbrane – uGornjem gradu, za vreme despota StefanaLazarevi}a. Podignuta je na samoj obalireke radi za{tite srednjovekovnogpristani{ta. Na svakom spratu nalazilo se{est otvora za topove. Kada su Turci podvodjstvom Sulejmana Veli~anstvenog osvo-jili Vodenu kulu, pao je i Donji grad.Kasnije je po naredjenju sultana Sulejmanakula obnovljena.
Prava kula Neboj{a koja se nalazi-la u Gornjem gradu, na mestu gde se danasnalazi Bunker, nastradala je iste godine kadje pao Beograd – 1521, kad je u nju udariogrom i zapalio je.
Svoje sada{nje ime Vodena kulaje dobila tek po~etkom XVIII veka uspomen na nekada{nju kulu Neboj{a –glavnu kulu zamka despota StefanaLazarevi}a, ~ija su zvona “potresala nebe-sa“, kako bele`e putopisci, i koja jeuni{tena u jednoj od opsada grada, u jesen1690. godine prilikom eksplozije barutnogmagacina.
U vreme vladavine Beogradom,1717-1739. godine Austrijanci su u okvirurekonstrukcije tridesetih godina XVIII vekaobnovili Vodenu kulu. Pro{iren je gornji
deo kule, koji je do tada bio otvoren, isagradjen je novi zatvoreni sprat.Nekada{nji mali otvori za topove su zazi-dani i probijeni su novi, ve}i. Naoru`ananovim topovima, kula je ponovo postala
branilac ulaza ubeogradsku luku.
Kad jedunavsko pristani{teizgubilo svoj zna~aj,Turci su Vodenukulu pretvorili uzlokobnu tamnicuBeogradske tvrdjavei jedan od mra~nihsimbola Beograda ukoji sme{taju spraveza mu~enje.
V o d e n ukulu, u XVI i XVII vekuputopisac pominje kaoBelu ili Temi{varsku kulu.
Gr~ki pesnik ipatriota Riga od Fere tu je
ostavio svoj `ivot, 1798. godine. U znakpo{tovanja postavljena je spomen-plo~a nazidu kule:
“ Ukuli Neboj{a uB e o g r a d u ,dana 24. juna1798. godineTurci su pogu-bili davljenjemovog vizionarai sunarodnika
u borbi za oslobodjenje Grka i svih balka-nskih naroda od osmanskog ropstva.“
Posle propasti Prvog srpskog
ustanka mnogi Srbi su bili zatvoreni u kuliNeboj{a. @ivot je u kuli izgubio i mitropol-it Metodije, koji je ubijen 1800. godine.Poznati zatvorenik je bio i brat knjazaMilo{a, prvi gradona~elnik BeogradaJevrem Obrenovi}, za ~ije oslobodjenje jeMilo{ platio veliki otkup.
U ratnim godinama, 1914. i 1915,kula je znatno o{te}ena. Obnovljena je tek1938. godine.
Poslednji restauratorski radoviobavljeni su 2009. godine.
Dr Vojin Drenovac
STARI BROGRAD
www.serbianmirror.com
VODENA KULA -KULA NEBOJ[A
(Ne-boj{a, od ne bojati se)
Kula Neboj{a
20 Avgust 2017.
V E R A
PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEEPriredio: Nenad Jovanovi}
Ko su Srbi? Odakle poti~u? Dali smo naselili podru~ja ukojima `ivimo ili smo odu-
vek tu? Ovo su pitawa koja se uposledwe vreme ~esto postavqaju umedijima. Me|u istori~arima vlada-ju razli~ita mi{qewa. No ono {toje, po meni, va`nije od na{eg poreklato je pitawe identiteta, tj. onoga{to nas odlikuje i razlikuje odostalih naroda, {ta nam daje li~nipe~at. Na prvom mestu su to kultura,u naj{irem smislu re~i, vera i jezikkojim govorimo. Srbi pripadajugrupi slovenskih naroda. Re~ Slovenje od sloviti (govoriti). ~ovek jeslove-sno bi}e (razumno). U po~etkube{e re~ (slovo) i re~ (slovo) be{e uBoga i Bog be{e re~ (slovo), ka`e seu Jevan|equ po Jovanu. Sa drugestrane, za srbski jezik se ka`e dapripada grupi indoevropskih jezikai da je od svih evropskih jezika najs-li~niji sanskritskom. Re~ opanak jesanskritska re~ i ima isto zna~ewekao u srbskom jeziku.
O va`nosti o~uvawa jezika isvega onoga {to daje identitet jed-nom narodu najboqe je pisao MilanMedi} u svojoj kwizi ,,Zave{taweStefana Nemawe“. To je kwiga kojutreba da pro~ita svaki Srbin i da jeima i ~uva svaka srbska porodicakao Sveto pismo.
Zbog ~ega se mi kao narod uistoriji sveta pojavqujemo tek saStefanom Nemawom i wegovimpotomcima i za{to se pre wih onama kao narodu malo zna?
Zato {to su nam StefanNemawa i sin mu Sava, a po wima iostali Nemawi}i, dali pe~at i iden-titet kao narodu? Tek po utemeqewukao naroda pravoslavne hri{}anskevere mi nalazimo svoje mesto nakarti Evrope i sveta. Pravoslavqenam je dalo taj identitet, a iz weganam je izvirala i dr`avotvornost icrkvena samostalnost koja nam jeomogu}ila da se me|u ostalimpravoslavnim narodima razvijamo uslobodarskom duhu i da svojoj veridamo li~ni pe~at. U tome je najve}azasluga Svetoga Save kao prvog inajve}eg prosvetiteqa Srba. Crkvaje bila ~uvar narodnog identitetapreobra`avaju}i paganske obi~aje idaju}i narodu puni smisao i ciq.Kada smo kasnije kroz istorijugubili svoju dr`avnost, opstajalismo iskqu~ivo zbog odr`awa svojevere kojoj je temeq bila Crkva. Ona je
bila ~uvar tog narodnog identitetakroz vekovno ropstvo podOsmanlijama i drugim narodima.
Da je Srbin samo Srbin akoje pravoslavne vere, svedo~i namistorija na mnogo mesta. SvakiSrbin koji se kroz istoriju odricaood svoje vere, vremenom se odricao inacionalnog identiteta, pa je posta-jao Hrvat ili posle najnovijeg rataBo{wak. Retko }ete danas ~uti da seneko izja{wava kao Srbin islamskeili katoli~ke vere i da je ponosan nato {to je Srbin ili da voli svojnarod i srbsku dr`avu.
I mi Srbi u ovde u Americismo pod isku{ewem gubitka svogidentiteta. Srbski jezik govoreuglavnom samo oni iseqenici koji suro|eni u Srbiji, dok wihova decaniti znaju jezik, niti imaju `equ daga nau~e. Mnogi nikada nisu bili uSrbiji, ne znaju ni gde se ona nalazina mapi sveta. No, opet je Crkva takoja i ovde u tu|ini poku{ava dasa~uva narodni identitet i veru.
Sami ste svedoci da Srbikoji ne dolaze u crkvu, sebe uglavnomsmatraju Amerikancima. Wihov Bogje dolar i identitet izvire iz kari-jere i materijalnog statusa.Identitet im daje kraj u kome stanu-ju i konto u banci. To je sve. {ta }eostati od wih kad nestane ono {tor|a i moqac kvari i lopovipotkopavaju i kradu? Kad se zavr{iovaj neizvesni i kratkotrajnizemaqski `ivot i kad stanemo predlice Bo`ije. da li }e nas prepoznatikao svoja ~eda?
Pogledajmo sebe u ogledalo izapitajmo se ko smo mi? {ta radimoovde? {ta je smisao i ciq na{eg`ivota na Zemqi? Kuda idemo? Ako
smo se izgubili u vrtlogu `ivota,setimo se Svetog kr{tewa i pe~atadara Duha Svetoga koji smo dobilitom prilikom. On nije odstupio odnas. On ~eka da zavr{imo sa svim,,va`nim“ poslovima ovoga `ivota,
da ispunimo sve zemaqske `eqe i dazavirimo u svoju du{u i srce kakobismo u wemu prvo prona{li sebe,svoje istinsko Ja. On ~eka da namuka`e na put koji je samo na{, putkoga smo se odrekli, put koji nas~ini jedinstvenim i neponovqivimli~nostima. To je put Hristov, putna{eg srca. Jer je i Hristos biotu|in i stranac na zemqi, izbeglicau Egiptu... On je na{ put, istina i`ivot.
Zato, draga bra}o i sestre,pomolimo se Bogu, da nas sa~uva naputu pravde i istine i daruje namCarstvo nebesko koje je jedina na{aprava domovina, kako ne bismo jur-caju}i za materijalnim stvarimazaboravili na sebe i svoju du{u, nasvoj stvarni identitet koji jeHristos Gospod.
Neka nas molitve na{ihsvetiteqa ~uvaju i rukovode kroz svavremena i ~itavu ve~nost. Amin.
SRBSKO OGLEDALO
