AutoCAD 2000 UPUTSTVO

Zvanični priručnik za obuku

CET ComCET ComCET ComCET ComCET Computputputputputer Eqer Eqer Eqer Eqer Equipment and Tuipment and Tuipment and Tuipment and Tuipment and Trrrrradeadeadeadeade

AutoCAD®

2000Autodeskov zvanični priručnik za obuku

CET ComCET ComCET ComCET ComCET Computputputputputer Eqer Eqer Eqer Eqer Equipment and Tuipment and Tuipment and Tuipment and Tuipment and Trrrrradeadeadeadeade

AutoCAD® 2000Autodeskov zvanični priručnik za obuku

Prvo izdanjeISBN 86-7991-097-X

Autorizovan prevod sa engleskog jezika priručnika Autodesk® Official Training CoursewareAutoCAD® 2000Original Copyright © 1999. by Autodesk®

Copyright © prevoda, 1999. CET Computer Equipment and Trade

Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove knjige ne može biti reprodukovan, snimljen, ili emitovanna bilo koji način: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, ili drugim vidom, bez pisane dozvoleizdavača. Informacije korišćene u ovoj knjizi nisu pod patentnom zaštitom. U pripremi oveknjige učinjeni su svi napori da se ne pojave greške. Izdavač i autori ne preuzimaju bilo kakvuodgovornost za eventualne greške i omaške, kao ni za njihove posledice.

Svi termini pomenuti u ovom priručniku, za koje se zna da su zaštićeni znakovi, odgovarajućesu označeni. Izdavač ne može proveriti tačnost tih informacija.

PREVOD MILICA KOSTIĆ

RECENZENT MILENKO TAJEVIĆ

LEKTOR VLADIMIR BARAĆ

UREDNIK RADMILA IVANOV

TEHNIČKI UREDNIK DUŠAN ČAŠIĆ

PRELOM PREDRAG BUJIĆ

IZDAVAČ CET COMPUTER EQUIPMENT AND TRADE

BEOGRAD, SKADARSKA 45TEL/FAX: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246http://www.cet.co.yue-mail: [email protected]

ZA IZDAVAČA DRAGAN STOJANOVIĆ, DIREKTOR

ŠTAMPA GAD, BEOGRAD

Ako imate pitanja ili komentare, ili želite da dobijete besplatan katalog pišite nam na gornje adrese.

Sadr�aj

UVOD............................................................................. U-IInformacije o kursu .......................................................................... U-i

Predgovor ....................................................................................... U-iiCiljevi kursa ................................................................................ U-iiPreduslovi ................................................................................... U-iiKori�æenje priruènika .................................................................. U-iiStruktura poglavlja ...................................................................... U-iiKomande ................................................................................... U-iiiUpozorenja, napomene i saveti ................................................... U-iiiPravila primenjena u knjizi ......................................................... U-iv

POGLAVLJE 1 � IZRADA 2D CRTE�A ...............................1-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 1-1

Izrada novog crte�a ........................................................................ 1-2Kljuèni pojmovi: Izrada novog crte�a ........................................... 1-2Pregled postupka: Kori�æenje okvira za dijalog Startup ................. 1-2

Korisnièki interfejs........................................................................... 1-3Kljuèni pojmovi: Korisnièki interfejs ............................................ 1-3Pregled postupka: Pristup komandama ........................................ 1-3

Crtanje objekata ............................................................................. 1-5Kljuèni pojmovi: Crtanje objekata ............................................... 1-5Pregled postupaka: Crtanje linija, lukova i kru�nica ..................... 1-5

Dokumentacija u elektronskom obliku ........................................... 1-7Kljuèni pojmovi: Dokumentacija u elektronskom obliku (onlajn) . 1-7Pregled postupka: Pristup onlajn Helpu ....................................... 1-7

Ve�ba 1-1: Izrada ma�inskog crte�a................................................ 1-9

Izrada novog crte�a ...................................................................... 1-10

Crtanje linija ................................................................................. 1-11

Crtanje lukova i kru�nica .............................................................. 1-14

Crtanje nevidljivih linija ................................................................. 1-15

Crtanje osnih linija ........................................................................ 1-16

Uno�enje izmena .......................................................................... 1-17

Napredna ve�ba 1-2: Crtanje arhitektonskog 2D crte�a ............... 1-18

Pregled postupka .......................................................................... 1-19

Kontrolna pitanja .......................................................................... 1-19

iiSadr�aj

POGLAVLJE 2 � IZRADA DATOTEKE �ABLONA CRTE�A .. 2-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 2-1

Crtanje uz pomoæ èarobnjaka ......................................................... 2-2Kljuèni pojmovi: Aktiviranje èarobnjaka ...................................... 2-2Pregled postupka: Kori�æenje èarobnjaka ..................................... 2-2Izbor mernih jedinica................................................................... 2-3Zadavanje granica ....................................................................... 2-3

Ve�ba 2-1:Crtanje uz pomoæ èarobnjaka Advanced Setup Wizard .................. 2-4

Definisanje sloja .............................................................................. 2-6Kljuèni pojmovi: Slojevi .............................................................. 2-6Layer Properties Manager ............................................................ 2-6Komanda Layer ........................................................................... 2-6Pregled postupka: Izrada slojeva .................................................. 2-7

Ve�ba 2-2: Izrada slojeva ................................................................ 2-9Izrada novog sloja ....................................................................... 2-9Kompletiranje svojstava sloja ..................................................... 2-10

Biranje parametara za crte� .......................................................... 2-11Kljuèni pojmovi: Parametri crte�a .............................................. 2-11Pregled postupaka: Izbor parametara za crte� ............................ 2-11Izometrièka mre�a ..................................................................... 2-12Komanda Isoplane ..................................................................... 2-12Poravnavanje taèaka za precizno vezivanje i mre�e ..................... 2-13Snap Base .................................................................................. 2-13

Ve�ba 2-3: Poravnavanje taèaka za precizno vezivanje i mre�e .... 2-14Definisanje parametara .............................................................. 2-14Kori�æenje mre�e pod uglom ...................................................... 2-16

Pode�avanje opcija ....................................................................... 2-17Kljuèni pojmovi: Okvir za dijalog Options ................................. 2-17Komanda Options ..................................................................... 2-17Pregled postupka: Okvir za dijalog Options ............................... 2-17

Ve�ba 2-4: Prilagoðavanje parametara ......................................... 2-18

Datoteke �ablona .......................................................................... 2-19Kljuèni pojmovi: Datoteke �ablona crte�a .................................. 2-19Pregled postupka za snimanje datoteka �ablona crte�a ................ 2-19

Ve�ba 2-5: Snimanje crte�a kao datoteke �ablona........................ 2-20

Ve�ba 2-6: Izrada novog crte�a pomoæu �ablona ......................... 2-21

Napredna ve�ba 2-7: Izrada �ablona ma�inskog crte�a ................ 2-22

Napredna ve�ba 2-8: Izrada arhitektonskog �ablona .................... 2-23

Rezime .......................................................................................... 2-24


iiiSadr�aj

POGLAVLJE 3 � KOMANDE ZA PRIKAZIVANJE ................3-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 3-1

Kontrola prikaza ............................................................................. 3-2Kljuèni pojmovi: Zoom i Pan....................................................... 3-2Komanda Zoom .......................................................................... 3-2Komanda Pan .............................................................................. 3-2Pregled postupka: Kori�æenje komande Realtime Zoom ............... 3-2Pregled postupka: Kori�æenje komande Realtime Pan ................... 3-3Pregled postupka: Ostale Zoom opcije......................................... 3-3Kori�æenje mi�a Intellimouse........................................................ 3-3Prozor Zoom .............................................................................. 3-3Zoom Extents ............................................................................. 3-3Zoom Original ............................................................................ 3-3

Ve�ba 3-1: Kori�æenje komandi Zoom i Pan .................................... 3-4

Definisanje i kori�æenje imenovanih pogleda .................................. 3-5Kljuèni pojmovi: Imenovani pogledi ............................................ 3-5Komanda Named View ............................................................... 3-5Pregled postupka: Izrada imenovanih pogleda.............................. 3-5Pregled postupka: Kori�æenje imenovanih pogleda ....................... 3-6

Ve�ba 3-2: Upotreba i izrada imenovanih pogleda ......................... 3-7Kori�æenje postojeæeg imenovanog pogleda .................................. 3-7Otvaranje postojeæeg imenovanog pogleda................................... 3-7Definisanje novog pogleda ........................................................... 3-7

Kori�æenje komandi Redraw i Regen ............................................... 3-8Kljuèni pojmovi: Regeneracija i ponovno iscrtavanje .................... 3-8Komanda Redrawall .................................................................... 3-8Komanda Regen .......................................................................... 3-8Komanda Blipmode ..................................................................... 3-8Pregled postupka: Kori�æenje komandi Redraw i Regen ............... 3-8

Ve�ba 3-3: Kori�æenje komande Redraw ......................................... 3-9

Ostale opcije za kontrolu prikaza na ekranu ................................. 3-10Kljuèni pojmovi: Kontrola prikaza ............................................. 3-10Komanda Viewres ..................................................................... 3-10Komanda Regenauto ................................................................. 3-10Pregled postupka: Rezolucija prikaza na ekranu ......................... 3-10

Napredna ve�ba 3-4 ..................................................................... 3-11

Rezime .......................................................................................... 3-12


ivSadr�aj

POGLAVLJE 4 � OBJEKTI CRTE�A ...................................4-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 4-1

Crtanje linija ................................................................................... 4-2Komanda Line............................................................................. 4-2Pregled postupka: Crtanje linija ................................................... 4-2

Definisanje apsolutnih koordinata .................................................. 4-3Pregled postupka: Kori�æenje apsolutnih koordinata .................... 4-3

Definisanje relativnih koordinata .................................................... 4-4Pregled postupka: Upotreba relativnih koordinata........................ 4-4

Ve�ba 4-1:Crtanje linija kori�æenjem apsolutnih i relativnih koordinata .......... 4-5

Prikazivanje polo�aja kursora .......................................................... 4-6Pregled postupka: Prikazivanje koordinata ................................... 4-6

Definisanje mernih jedinica i uglova ............................................... 4-7Pregled postupka:

Promena vrednosti parametara mernih jedinica i uglova .......... 4-7

Definisanje polarnih koordinata ..................................................... 4-8Pregled postupka: Definisanje polarnih koordinata ...................... 4-8

Ve�ba 4-2: Kori�æenje polarnih koordinata ..................................... 4-9

Crtanje polilinija ............................................................................ 4-10Komanda Pline .......................................................................... 4-10Pregled postupka: Crtanje polilinije ........................................... 4-10

Ve�ba 4-3: Crtanje linearnih polilinija ........................................... 4-11

Ve�ba 4-4: Crtanje linearnih polilinija sa �irinom .......................... 4-12

Crtanje pravougaonika ................................................................. 4-13Komanda Rectangle................................................................... 4-13Pregled postupka: Crtanje pravougaonika .................................. 4-13

Ve�ba 4-5: Crtanje pravougaonika................................................ 4-14

Crtanje poligona ........................................................................... 4-15Komanda Polygon ..................................................................... 4-15Pregled postupka: Crtanje poligona ........................................... 4-15

Ve�ba 4-6: Crtanje poligona ......................................................... 4-16

Upisivanje direktnog rastojanja .................................................... 4-17Pregled postupka: Upisivanje direktnog rastojanja ...................... 4-17

Polarno vezivanje (Polar Tracking) ................................................. 4-18Kljuèni pojmovi: Polarno vezivanje ............................................ 4-18Pregled postupka: Putanje usmeravanja polarnog vezivanja ........ 4-18Pregled postupka: Crtanje objekta

kori�æenjem polarnog vezivanja ............................................ 4-20Ve�ba 4-7: Crtanje kori�æenjem polarnog vezivanja ...................... 4-21

vSadr�aj

Pomoæne linije za konstrukciju crte�a ........................................... 4-22Komanda Xline ......................................................................... 4-22Komanda Ray ........................................................................... 4-22Pregled postupka: Crtanje pomoænih linija ................................. 4-22

Ve�ba 4-8: Crtanje pomoænih linija ............................................... 4-23

Crtanje kru�nica ............................................................................ 4-25Komanda Circle ........................................................................ 4-25Pregled postupka: Crtanje kru�nica............................................ 4-25

Ve�ba 4-9: Crtanje kru�nice .......................................................... 4-26

Crtanje lukova............................................................................... 4-27Komanda Arc ............................................................................ 4-27Pregled postupka: Crtanje lukova .............................................. 4-27

Ve�ba 4-10: Crtanje lukova ........................................................... 4-28

Crtanje polilinija sa luènim segmentima ....................................... 4-30Komanda Pline .......................................................................... 4-30Pregled postupka: Crtanje polilinija sa lukovima ........................ 4-30

Crtanje popunjenih prstenova ...................................................... 4-31Komanda Donut........................................................................ 4-31Pregled postupka: Crtanje popunjenog prstena .......................... 4-31

Ve�ba 4-11: Crtanje polilinija sa lukovima .................................... 4-32

Crtanje elipsi ................................................................................. 4-33Komanda Ellipse ....................................................................... 4-33Pregled postupka: Crtanje elipsi ................................................. 4-33

Ve�ba 4-12: Crtanje elipsi ............................................................. 4-34

Crtanje splajn krivih ...................................................................... 4-36Kljuèni pojmovi: Splajn krive..................................................... 4-36Komanda Spline ........................................................................ 4-36Pregled postupka: Crtanje splajn krivih ...................................... 4-37

Ve�ba 4-13: Crtanje splajn krivih .................................................. 4-38

Crtanje taèke................................................................................. 4-39Komanda Point ......................................................................... 4-39Pregled postupka: Crtanje pojedinaène taèke ............................. 4-39Pregled postupka: Velièina i izgled taèke .................................... 4-39

Postavljanje taèaka du� objekata .................................................. 4-40Komanda Measure .................................................................... 4-40Komanda Divide ....................................................................... 4-40Pregled postupka: Postavljanje taèaka du� objekta ...................... 4-40

Ve�ba 4-14: Crtanje taèaka ........................................................... 4-41

Lociranje taèaka povezivanjem taèaka za objekat ......................... 4-42Kljuèni pojmovi: Povezivanje taèaka za objekat .......................... 4-42Pregled postupka: Rad sa pojedinaènom taèkom

vezivanja za objekat .............................................................. 4-44

viSadr�aj

Aktivno povezivanje taèaka za objekat (Running Object Snaps) ... 4-45Pregled postupka: Zadavanje vrednosti parametara za aktivno

povezivanje taèaka za objekat ............................................... 4-45

Ve�ba 4-15: Povezivanje taèaka za objekat ................................... 4-46Zadavanje vrednosti parametara ................................................ 4-46Dovr�avanje crte�a zgloba .......................................................... 4-46Crtanje tu� kabine ..................................................................... 4-47Crtanje podupiraèa krova .......................................................... 4-48

Kori�æenje opcije From za precizno vezivanje ............................... 4-49Pregled postupka: Kori�æenje opcije From za

precizno vezivanje ................................................................ 4-49Object Snap Tracking .................................................................... 4-50

Preuzimanje taèke...................................................................... 4-50Brisanje taèke ............................................................................ 4-50Pregled postupka: Aktivirajte opciju Object Snap Tracking ......... 4-51Pregled postupka: Kori�æenje opcija Object Snap Tracking i

Direct Distance Entry za zadavanje polo�aja ......................... 4-51Pregled postupka:

Kori�æenje vi�e taèaka povezivanja za zadavanje polo�aja ...... 4-51Pregled postupka:

Kori�æenje opcija Polar Tracking i Object Snap Tracking ........ 4-52

Ve�ba 4-16: Kori�æenje komande Object Snap Tracking................ 4-54

Kori�æenje privremenih taèaka vezivanja zapostavljanje geometrijskih figura .................................................. 4-57

Privremene taèke vezivanja ........................................................ 4-57Pregled postupka: Kori�æenje opcije

Temporary Tracking Points ................................................... 4-57User Coordinate System (Korisnièki koordinatni sistem) ............... 4-58

Kljuèni pojmovi: UCS................................................................ 4-58Pregled postupka: Pomeranje poèetne taèke UCS ....................... 4-58Pregled postupka: Rotiranje UCS i zadavanje

novih vrednosti za poèetnu taèku ......................................... 4-59

Promena izgleda UCS ikone .......................................................... 4-60Komanda Ucsicon ..................................................................... 4-60Pregled postupka: Ukljuèivanje i iskljuèivanje

UCS ikone i promena njene lokacije ..................................... 4-60

Ve�ba 4-17: Promena poèetne taèke UCS ..................................... 4-61

Napredna ve�ba 4-18 ................................................................... 4-63

Napredna ve�ba 4-19 ................................................................... 4-64

Napredna ve�ba 4-20 ................................................................... 4-65

Napredna ve�ba 4-21 ................................................................... 4-66

Rezime .......................................................................................... 4-67


viiSadr�aj

POGLAVLJE 5 � IZDVAJANJE PODATAKA O CRTE�U .......5-1Ciljevi poglavlja: .............................................................................. 5-1

Prikazivanje informacija o objektima crte�a .................................... 5-2Komanda List .............................................................................. 5-2Pregled postupka: Prikazivanje informacija o objektu ................... 5-2

Ve�ba 5-1: Prikazivanje informacija o objektu ................................ 5-3

Merenje polo�aja i rastojanja.......................................................... 5-4Komanda ID ............................................................................... 5-4Komanda Dist ............................................................................. 5-4Pregled postupka: Prikazivanje polo�aja taèke .............................. 5-4Pregled postupka: Merenje rastojanja i uglova.............................. 5-4

Ve�ba 5-2: Merenje (izraèunavanje) polo�aja i rastojanja ............... 5-5

Merenje povr�ine ............................................................................ 5-7Komanda Area ............................................................................ 5-7Pregled postupka: Merenje neke povr�ine pomoæu taèaka ............ 5-7Pregled postupka: Merenje povr�ine objekta ................................ 5-7Pregled postupka: Dodavanje i oduzimanje povr�ina .................... 5-8

Ve�ba 5-3: Merenje povr�ina .......................................................... 5-9

Prikazivanje informacija o crte�u .................................................. 5-10Komanda Status ........................................................................ 5-10Pregled postupka: Prikazivanje statusa crte�a ............................. 5-10Pregled postupka: Prikazivanje i upisivanje svojstava crte�a ........ 5-11

Prikazivanje vremena crtanja ........................................................ 5-12Komanda Time.......................................................................... 5-12Pregled postupka: Prikazivanje podataka o vremenu .................. 5-12

Napredna ve�ba 5-4 ..................................................................... 5-13

Napredna ve�ba 5-5 ..................................................................... 5-13

Rezime .......................................................................................... 5-14


POGLAVLJE 6 � UNO�ENJE IZMENA U CRTE�E ..............6-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 6-1

Skupovi izabranih objekata............................................................. 6-2Kljuèni pojmovi: Skupovi izabranih objekata ............................... 6-2Pregled postupka: Kori�æenje komande Select .............................. 6-2Noun/Verb Selection.................................................................... 6-3Prozor za biranje ......................................................................... 6-3Prozori nepravilnog oblika........................................................... 6-4Opcija Fence (ograda).................................................................. 6-4Izbor svih objekata ...................................................................... 6-4Opcije Previous i Last .................................................................. 6-4Prikazivanje opcija zaskupove izabranih objekata ......................... 6-4

viiiSadr�aj

Biranje objekata kru�enjem .......................................................... 6-4Pregled postupka za rad sa prozorima za izbor i ogradom ............ 6-5

Ve�ba 6-1: Rad sa skupovima izabranih objekata ........................... 6-7Stvaranje skupova izabranih objekata ........................................... 6-7Noun/Verb Selection .................................................................... 6-8Prozori za izbor i preseèni prozori ............................................... 6-8

Ve�ba 6-2: Pravljenje skupova izabranih objekatapomoæu nepravilnih oblika i izbornih okvira ................................... 6-9

Ureðivanje objekata izme�tanjem ................................................. 6-10Kljuèni pojmovi: Ureðivanje izme�tanjem .................................. 6-10Komanda Copy ......................................................................... 6-10Komanda Move ........................................................................ 6-10Pregled postupka: Izme�tanje objekata ....................................... 6-10

Ve�ba 6-3: Kopiranje objekata ...................................................... 6-11

Kopiranje pomoæu klipborda ........................................................ 6-12Kljuèni pojmovi: Kopiranje pomoæu klipborda .......................... 6-12Pregled postupka: Kopiranje objekata pomoæu klipborda ........... 6-12Kori�æenje komandi Cut/Copy i Paste ........................................ 6-12Dodatne opcije komandama Copy i Paste .................................. 6-12Povlaèenje i pu�tanje objekata (Drag and Drop) ......................... 6-13Pregled postupka: Povlaèenje i pu�tanje ..................................... 6-13Levi taster mi�a ......................................................................... 6-13Desni taster mi�a ....................................................................... 6-13

Komande Offset i Array ................................................................ 6-14Komanda Offset ........................................................................ 6-14Komanda Array ......................................................................... 6-14Pregled postupka: Kori�æenje komandi Offset i Array................. 6-14

Ve�ba 6-4: Kopiranje i rasporeðivanje objekata ............................ 6-15

Preslikavanje objekata (Mirroring) ................................................ 6-16Kljuèni pojmovi: Preslikavanje ................................................... 6-16Komanda Mirror ....................................................................... 6-16Pregled postupka: Preslikavanje objekata ................................... 6-16

Rotiranje objekata ......................................................................... 6-17Kljuèni pojmovi: Rotacija .......................................................... 6-17Komanda Rotate ....................................................................... 6-17Pregled postupka: Rotiranje objekata ......................................... 6-17

Ve�ba 6-5: Crtanje dela kori�æenjem komandi za ureðivanje ........ 6-18

Promena velièine objekata ............................................................ 6-20Kljuèni pojmovi: Promena velièine ............................................ 6-20Komanda Scale .......................................................................... 6-20Pregled postupka: Razmera objekta ........................................... 6-20

Rastezanje objekata (Stretching) .................................................. 6-21Komanda Stretch ....................................................................... 6-21Pregled postupka: Rastezanje objekata ....................................... 6-21

ixSadr�aj

Ve�ba 6-6: Rastezanje objekata .................................................... 6-22

Produ�avanje objekata (Lenghtening Objects) .............................. 6-23Kljuèni pojmovi: Produ�avanje objekata komandom Lenghten ... 6-23Komanda Lenghten ................................................................... 6-23Pregled postupka: Produ�avanje objekata ................................... 6-23

Produ�avanje objekata komandom Extend ................................... 6-24Kljuèni pojmovi: Produ�avanje objekata � komanda Extend ....... 6-24Komanda Extend ...................................................................... 6-24Pregled postupka: Produ�avanje objekata � komanda Extend ..... 6-24

Odsecanje objekata (Trimming) .................................................... 6-25Kljuèni pojmovi: Odsecanje ....................................................... 6-25Komanda Trim .......................................................................... 6-25Pregled postupka: Odsecanje objekata ....................................... 6-25

Ve�ba 6-7:Dovr�avanje tlocrta kori�æenjem komandi za ureðivanje .............. 6-26

Crtanje perimetra i zaslona ........................................................ 6-26Crtanje kancelarije kori�æenjem komandi za ureðivanje .............. 6-28Crtanje vi�e novih kancelarija .................................................... 6-29

Modifikovanje objekata ................................................................ 6-31Kljuèni pojmovi: Modifikovanje objekata .................................. 6-31Komanda Fillet .......................................................................... 6-31Komanda Chamfer .................................................................... 6-31Pregled postupka: Zaobljavanje objekata ................................... 6-31Komanda Trim/No Trim ............................................................ 6-32Zaobljavanje krugova i lukova ................................................... 6-32Zaobljavanje linija i polilinija ..................................................... 6-32Zaobljavanje paralelnih linija ..................................................... 6-32Zaobljavanje polilinije ............................................................... 6-32Pregled postupka: Oborene ivice na objektu .............................. 6-33Opcija Trim/No Trim ................................................................. 6-33Obaranje ivica linija i polilinija .................................................. 6-33Obaranje ivica polilinije ............................................................. 6-33

Ve�ba 6-8: Zaobljavanje objekata ................................................. 6-34

Komanda Break ............................................................................ 6-35Komanda Break......................................................................... 6-35Pregled postupka: Uklanjanje delova objekata ............................ 6-35

Kori�æenje èvorova za povlaèenje .................................................. 6-36Kljuèni pojmovi: Èvorovi za povlaèenje ..................................... 6-36Pregled postupka: Kori�æenje èvorova ........................................ 6-36

Ve�ba 6-9: Kori�æenje èvorova ...................................................... 6-37

Ve�ba 6-10: Modifikovanje crte�a kori�æenjem èvorova ............... 6-38Kori�æenje èvorova za preme�tanje objekata ............................... 6-38Kori�æenje èvorova za kopiranje objekata ................................... 6-39

xSadr�aj

Grupisanje objekata ...................................................................... 6-40Kljuèni pojmovi: Grupisanje ...................................................... 6-40Komanda Group ....................................................................... 6-40Pregled postupka: Pravljenje grupe ............................................ 6-40

Ve�ba 6-11: Pravljenje i modifikovanje grupe objekata ................ 6-41Pravljenje grupe objekata ........................................................... 6-41Isticanje i promena grupa .......................................................... 6-42

Izmena polilinijskih objekata......................................................... 6-43Kljuèni pojmovi: Izmena polilinija ............................................. 6-43Komanda Pedit .......................................................................... 6-43Pregled postupka: Izmena polilinijskih objekata ......................... 6-43

Usklaðivanje svojstava .................................................................. 6-44Kljuèni pojmovi: Usklaðivanje (Matching) ................................. 6-44Komanda Matchprop ................................................................ 6-44Pregled postupka: Usklaðivanje svojstava ................................... 6-44

Komanda Quick Select .................................................................. 6-45Pregled postupka: Komanda Quick Select .................................. 6-46

Okvir za dijalog Properties ............................................................ 6-47Kljuèni pojmovi: Okvir za dijalog Properties .............................. 6-47Pregled postupka: Okvir za dijalog Properties ............................ 6-48Komanda Properties .................................................................. 6-48

Ve�ba 6-12: Rad sa okvirom za dijalogProperties i komandom Quick Select ............................................ 6-49

Promena polilinija ..................................................................... 6-49Promena debljine i tipa linije ..................................................... 6-50

Napredna ve�ba 6-13: Izrada vezne ploèice .................................. 6-51

Napredna ve�ba 6-14: Crtanje obrtne ploèe ................................. 6-52

Rezime .......................................................................................... 6-53


POGLAVLJE 7 � KOMENTARI U CRTE�U .........................7-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 7-1

Kori�æenje stilova teksta .................................................................. 7-2Kljuèni pojmovi: Stilovi teksta ..................................................... 7-2Komanda Style ............................................................................ 7-2Pregled postupka: Definisanje stilova teksta ................................. 7-2Pregled postupka: Izmena stilova teksta ....................................... 7-3Velièina teksta ............................................................................. 7-3Pregled postupka: Odreðivanje velièine teksta .............................. 7-3

Upisivanje jednog reda teksta ......................................................... 7-4Kljuèni pojmovi: Red teksta ......................................................... 7-4Komanda Text ............................................................................. 7-4Pregled postupka: Pojedinaèni red teksta...................................... 7-4

xiSadr�aj

Pregled postupka: Poravnavanje teksta ......................................... 7-5Pregled postupka: Specijalni znaci................................................ 7-5

Ve�ba 7-1: Dodavanje stilova teksta i pojedinaènih redova teksta.. 7-6Dodavanje novog stila teksta ....................................................... 7-6Uno�enje teksta ........................................................................... 7-6Dodavanje komentara osama ....................................................... 7-6

Upisivanje vi�e redova teksta .......................................................... 7-8Kljuèni pojmovi: Vi�e redova teksta ............................................. 7-8Komanda Mtext .......................................................................... 7-8Pregled postupka: Upisivanje vi�e redova teksta ........................... 7-8Pregled postupka: Formatiranje vi�e redova teksta ....................... 7-9Kartica Character ........................................................................ 7-9Kartica Properties ........................................................................ 7-9Kartica Line Spacing.................................................................. 7-10Kartica Find/Replace ................................................................. 7-10Dodavanje specijalnih znakova .................................................. 7-11Unos sa tastature ....................................................................... 7-11Pregled postupka: Kori�æenje mape znakova (Character Map) .... 7-11

Ve�ba 7-2: Upisivanje i formatiranje vi�e redova teksta ................ 7-12Zadavanje poravnavanja i proreda ............................................. 7-12

Uno�enje izmena u tekst............................................................... 7-13Komanda Ddedit ....................................................................... 7-13Pregled postupka: Izmena vrednosti parametara teksta ............... 7-13Pregled postupka: Izmene svojstava teksta ................................. 7-14Pregled postupka: Modifikacija svojstava teksta ......................... 7-14

Pravopisna provera (Spell Checker) ............................................... 7-15Komanda Spell .......................................................................... 7-15Pregled postupka za pravopisnu proveru .................................... 7-15

Ve�ba 7-3: Ureðivanje teksta ........................................................ 7-16Kori�æenje pravopisne provere ................................................... 7-16

Uzorci �rafura i obojene povr�ine ................................................. 7-17Kljuèni pojmovi: �rafiranje ........................................................ 7-17Komanda Bhatch ....................................................................... 7-17Pregled postupka: Pravljenje uzorka �rafure ............................... 7-17Biranje objekta .......................................................................... 7-18Naprednije opcije ...................................................................... 7-18Pregled postupka: Izrada novih �rafura na osnovu postojeæih ..... 7-19Pregled postupka: Vidljivost uzorka �rafure ............................... 7-19

Ureðivanje �rafure ........................................................................ 7-20Kljuèni pojmovi: Izmena uzorka �rafure ..................................... 7-20Komanda Hatchedit .................................................................. 7-20Pregled postupka: Izmena �rafure .............................................. 7-21Pregled postupka: Izmena granica uzorka �rafure ....................... 7-21

xiiSadr�aj

Ve�ba 7-4: Kori�æenje �rafura u crte�u .......................................... 7-22Izrada novog uzorka �rafure: ..................................................... 7-22Kori�æenje nasleðenih svojstava uzorka ...................................... 7-22�rafiranje vi�e povr�ina .............................................................. 7-22Izmena postojeæeg uzorka �rafure .............................................. 7-23�irenje granica �rafure ............................................................... 7-23

Napredna ve�ba 7-5: Uno�enje komentara u radni crte� .............. 7-24Tekstualni komentari ................................................................. 7-24�rafure kao komentari ............................................................... 7-24

Rezime .......................................................................................... 7-25


POGLAVLJE 8 � KOTIRANJE CRTE�A ...............................8-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 8-1

Zadavanje kota kori�æenjem komande Quick Dimension ................ 8-2Kljuèni pojmovi: Komanda Quick Dimension .............................. 8-2Komanda Quickdim .................................................................... 8-2Pregled postupka: Kori�æenje komande

Quick Dimension za kotiranje crte�a ...................................... 8-2Tipovi kota ................................................................................. 8-3

Ve�ba 8-1: Kori�æenje komande Quick Dimension .......................... 8-4

Uno�enje linearnih, radijalnih kota, kota preènika i voðica............. 8-5Kljuèni pojmovi: Voðice .............................................................. 8-5Komanda Dimlinear .................................................................... 8-5Komanda Dimdiameter ............................................................... 8-5Komanda Dimradius ................................................................... 8-5Komanda Qleader ....................................................................... 8-5Pregled postupka: Uno�enje linearnih,

radijalnih kota, kota preènika i voðica .................................... 8-5Oznake centra ............................................................................. 8-6Komanda Dimcenter ................................................................... 8-6Zadavanje voðica ........................................................................ 8-6

Ve�ba 8-2:Uno�enje linearnih, radijalnih kota, kota preènika i voðica............. 8-7

Uno�enje linearnih kota ............................................................... 8-7Uno�enje osnih linija, radijalnih kota i kota preènika .................... 8-9Kompletiranje kota .................................................................... 8-10Uno�enje voðica ........................................................................ 8-11

Izrada stilova kota po induistrijskim standardima......................... 8-12Kljuèni pojmovi: Stilovi kota ..................................................... 8-12Komanda Dimstyle .................................................................... 8-12Pregled postupka: Izrada stilova kotiranja .................................. 8-12Asocijativno kotiranje ................................................................ 8-13Dimension Style Manager .......................................................... 8-13Prozor Preview .......................................................................... 8-14

xiiiSadr�aj

Izmene svojstava postojeæeg stila ................................................ 8-14Prepisivanje stilova kota ............................................................ 8-15

Ve�ba 8-3: Izrada novog stila kotiranja......................................... 8-16Izmene stila za tip kotiranja ....................................................... 8-18Uno�enje kota ........................................................................... 8-18Izrada drugog stila kotiranja ...................................................... 8-19Uno�enje tolerancije kota........................................................... 8-20Prepisivanje stilova kotiranja...................................................... 8-22

Geometrijska tolerancija ............................................................... 8-24Kljuèni pojmovi: Tolerancija ...................................................... 8-24Komanda Tolerance................................................................... 8-24Pregled postupka: Uno�enje geometrijskih tolerancija................. 8-24Uno�enje tolerancija kori�æenjem voðica .................................... 8-25

Ve�ba 8-4: Uno�enje geometrijskih tolerancija ............................. 8-26Uno�enje tolerancija .................................................................. 8-26Upisivanje tolerancija sa voðicama ............................................. 8-27

Napredna ve�ba 8-5: Kotiranje ploèe ............................................ 8-29

Napredna Ve�ba 8-6: Uno�enje kota u tlocrt ................................ 8-30

Rezime .......................................................................................... 8-31


POGLAVLJE 9 � UREÐIVANJE SADR�AJA ........................9-1Ciljevi poglavlja ............................................................................... 9-1

Izrada blokova ................................................................................ 9-2Kljuèni pojmovi: Blokovi ............................................................. 9-2Komanda Block ........................................................................... 9-2Pregled postupka: Komanda Block .............................................. 9-2

Umetanje blokova........................................................................... 9-4Komanda Insert ........................................................................... 9-4Pona�anje umetnutog bloka ......................................................... 9-4Pregled postupka: Umetanje blokova ........................................... 9-5Pregled postupka: Predefinisanje blokova .................................... 9-5

Izvoz blokova i objekata ................................................................. 9-6Komanda Export ......................................................................... 9-6Komanda Wblock ....................................................................... 9-6Pregled postupka: Upisivanje bloka u datoteku ............................ 9-6

Ve�ba 9-1: Definisanje i umetanje blokova ..................................... 9-7Umetanje blokova ....................................................................... 9-8Umetanje datoteke crte�a............................................................. 9-9Upisivanje objekata u datoteku .................................................. 9-10

Multiple Environment Design ....................................................... 9-11Kljuèni pojmovi: MDE .............................................................. 9-11Pregled postupka: Kori�æenje MDE ........................................... 9-11Pregled postupka: Rad sa MDE ................................................. 9-12

xivSadr�aj

Kori�æenje Windowsovog klipborda .............................................. 9-13Kljuèni pojmovi: Windowsove opcije za ureðivanje .................... 9-13Pregled postupka: Preme�tanje podataka

iz jednog crte�a u drugi ........................................................ 9-13Ve�ba 9-2: Kori�æenje MDE ....................................................... 9-14Otvaranje vi�e crte�a ................................................................. 9-14Kopiranje svojstava iz crte�a u crte� ........................................... 9-14Kopiranje objekata iz crte�a u crte� ............................................ 9-15

AutoCAD DesignCenter................................................................. 9-16Kljuèni pojmovi: DesignCenter .................................................. 9-16Komanda ADcenter ................................................................... 9-16Paleta alatki AutoCAD DesignCenter ......................................... 9-16Pregled postupka: Prikazivanje sadr�aja kori�æenjem

komande AutoCAD DesignCenter ........................................ 9-17Pregled postupka: Kopiranje sadr�aja pomoæu

komande AutoCAD DesignCenter ........................................ 9-18

Ve�ba 9-3: Rukovanje sadr�ajem:Kori�æenje blokova i komande AutoCAD DesignCenter................. 9-19

Napredna ve�ba 9-4: Crtanje biblioteke simbola .......................... 9-20

Rezime .......................................................................................... 9-21


POGLAVLJE 10 � �TAMPANJE NA PLOTERU..................10-1Ciljevi poglavlja ............................................................................. 10-1

Prikupljanje informacija ................................................................ 10-2Kljuèni pojmovi: Èarobnjak Plotting .......................................... 10-2Komanda Plottermanager .......................................................... 10-2Èarobnjak Add-A-Plotter ........................................................... 10-2Komanda Pcinwizard................................................................. 10-2

Konfigurisanje upravljaèkog programa za ploter .......................... 10-3Sistemski upravljaèki programi za Windows ............................... 10-3Optimizacija sistemskih upravljaèkih programa �tampaèa ........... 10-3HEIDI upravljaèki programi plotera .......................................... 10-3Lokacija Pc3 datoteka ................................................................ 10-3Pregled postupka: Kori�æenje èarobnjaka Add-A-Plotter ............. 10-4

Ve�ba 10-1:Instaliranje plotera kori�æenjem upravljaèkog programa Heidi ..... 10-5

Uno�enje izmena u datoteku Pc3 ................................................ 10-6

Ve�ba 10-2: Instaliranje plotera kori�æenjemoptimizovanog upravljaèkog programa za ploter ......................... 10-8

Napredna ve�ba 10-3:Instaliranje plotera kori�æenjem upravljaèkih programa Heidi .... 10-10

xvSadr�aj

Zadavanje parametara �tampanja............................................... 10-11Kljuèni pojmovi: �tampanje ......................................................10-11Komanda Plot ..........................................................................10-11�tampanje izabranih slojeva ......................................................10-11Fast Track To Plotting Help ......................................................10-11Okvir za dijalog Plot.................................................................10-12Orijentacija crte�a ....................................................................10-14Orijentacija Landscape .............................................................10-14Orijentacija Portrait ..................................................................10-14Pregled pre �tampanja (Plot Preview) ........................................10-15Komanda Preview ....................................................................10-15Potpuni i delimièan pregled pre �tampanja ................................10-15Razmera �tampanja u prikazu Model Space ..............................10-15Pregled postupka: �tampanje iz prikaza Model Space ................10-16

Ve�ba 10-4: �tampanje crte�a iz prikaza Model Space ............... 10-17

Izrada rasporeda na strani (Creating Layouts) ............................ 10-19Kljuèni pojmovi: Rasporedi (Layouts) .......................................10-19Izrada rasporeda .......................................................................10-19Kretanje izmeðu prikaza Model Space i Paper Space .................10-20

Parametri strana ......................................................................... 10-21Kartica Plot Device ...................................................................10-22Kartica Layout Settings .............................................................10-22Izgled papira ............................................................................10-23Komanda Pagesetup .................................................................10-23Pomoæni meni ..........................................................................10-24

Ve�ba 10-5: �tampanje iz podrazumevanog prozora za pregled .. 10-25Priprema za �tampanje..............................................................10-25Umetanje rama crte�a i naslovnog bloka ...................................10-25

Ve�ba 10-6: Pravljenje prozora viewport u rasporedu ................ 10-27Preimenovanje rasporeda..........................................................10-27Pravljenje prozora viewport ......................................................10-29

Napredna ve�ba 10-7: Kori�æenje èarobnjaka Layout ................. 10-30

Rezime ........................................................................................ 10-31

Kontrolna pitanja ........................................................................ 10-31

POGLAVLJE 11 � �TA DALJE? .......................................11-1Ciljevi poglavlja ............................................................................. 11-1

Spoljne reference .......................................................................... 11-2Kljuèni pojmovi: Spoljne reference ............................................ 11-2

Ve�ba 11-1: Kori�æenje spoljnih referenci ..................................... 11-3Dodajte crte�u spoljnu referencu ............................................... 11-3Otvaranje datoteke .................................................................... 11-5

xviSadr�aj

Povezivanje i ugne�ðivanje objekata............................................. 11-5Kljuèni pojmovi: Povezivanje i ugne�ðivanje objekata

(Object Linking and Embedding � OLE) ............................... 11-5

Ve�ba 11-2: Kori�æenje OLE .......................................................... 11-6Umetanje datoteke sa tekstom ................................................... 11-7

Hiperveze (Hyperlinks) .................................................................. 11-8Kljuèni pojmovi: Hiperveze ....................................................... 11-8

Ve�ba 11-3: Dodavanje hiperveza ................................................. 11-9

Dimanièka vizualizacija ............................................................... 11-11Kljuèni pojmovi: 3D Orbit .......................................................11-11Komanda 3D Orbit ..................................................................11-11Kontinualna orbita (Continuous Orbit) .....................................11-11Komanda 3D Corbit .................................................................11-11Ravni odsecanja (Clipping Planes) ............................................ 11-12Metode projektovanja ..............................................................11-12Opcije za senèenje modela ........................................................11-12Komanda Shademode ...............................................................11-12Trajno senèenje .........................................................................11-12Podr�ka za kori�æenje mi�a Intellimouse ....................................11-12

Ve�ba 11-4: Pregled modela u 3D .............................................. 11-13Prilagoðavanje ravni odsecanja ................................................. 11-14

Rezime ........................................................................................ 11-17

INDEKS ........................................................................... I-1

Uvod

AutoCAD 2000 je najnovija verzija softvera

za projektovanje na raèunaru kompanije

Autodesk. Njegove nove, kao i pobolj�ane

moguænosti koristiæe korisnicima u svim

profesionalnim oblastima rada.

Informacije o kursu

§ Predgovor

§ Ciljevi kursa

§ Preduslovi

§ Kori�æenje priruènika

§ Pravila primenjena u knjizi

U-iiUvod

Predgovor

Sadr�aj ovog priruènika i prateæeg CD-aupoznaæe nove korisnike sa moguænostimaprograma AutoCAD 2000.

Sadr�aj i tok kursa smi�ljen je i namenjenradnim grupama koje vode instruktori;obja�njenja i uputstva za praktiène ve�beobezbeðuju puno razumevanje svih mo-guænosti programa. Podsticajne ve�be bazi-rane na iskustvima iz prakse koje zahtevajuliènu inicijativu pri pronala�enju re�enja, uzminimalno usmeravanje, unaprediæe svrsi-shodnu primenu njegovih moguænosti.

Odreðene teme mogu zahtevati rad naumre�enom raèunaru ili dodatni hardver ilisoftver.

Ciljevi kursa

Po zavr�etku ovog kursa moæi æete:

� U potpunosti da razumete nove mo-guænosti i pobolj�anja koje vam nudiAutoCAD 2000.

� Produktivno da koristite ovemoguænosti.

� Znatno da poveæate brzinu i taènostprilikom izrade crte�a.

� Da svoje crte�e izradite sa mnogo vi�edetalja i na vizuelno upeèatljiv naèin.

� Shvatite sve moguænosti koje vam pru�aInternet.

Preduslovi

Ovaj kurs namenjen je:

� Iskusnim korisnicima programa Auto-CAD koji �ele da nauèe da koriste novemoguænosti koje im pru�a AutoCAD2000.

� Novim korisnicima programa Auto-CAD koji imaju iskustva u radu saMicrosoft Windows 95/98 i opera-tivnim sistemom NT 4.0.

Kori�æenje priruènika

Ovaj priruènik ne mo�e da zameni Auto-CAD Command Reference i Users Guide.On dopunjava onlajn verzije.

Koristite Help da biste detaljnije prouèilikomande i moguænosti programa. Cilj je daupoznate komande i sagledate moguænostikoje æe vam pomoæi da izaberete optimalnore�enje za svoj problem.

Struktura poglavlja

� Pregled poglavlja � Prikazuje temekoje su obraðene u poglavlju. Sadr�ajsvakog poglavlja odnosi se na odreðenutemu.

� Ciljevi poglavlja � Lista radnih aktiv-nosti sadr�anih u poglavlju.

� Teme � Svaka tema se obraðuje pona-osob i obuhvata:

� Pregled moguænosti � Kratak opismoguænosti programa i njihovuprimenu.

� Kljuèni pojmovi � Prikaznovih pojmova i koncepata.

� Pregled postupka � Primerikori�æenja novih moguænosti pro-grama dati su korak po korak i na-menjeni radu sa instruktorima.

� Ve�be � Istra�uju moguænosti praktièneprimene, uz podr�ku instruktora.

� Napredne ve�be � Praktièni primerikoji zahtevaju samostalnu primenumoguænosti AutoCAD-a. Za uspe�nosprovoðenje ovih ve�bi mo�e vamzatrebati kori�æenje AutoCAD-oveonlajn pomoæi pri radu (Help). U najve-æem broju sluèajeva, dovr�avanje ovihve�bi pored redovnih èasova na kursuzahteva dodatan rad.

U-iii

� Rezime � Kratak pregled informacijasadr�anih u poglavlju.

� Kontrolna pitanja � Pitanja sa vi�emoguæih odgovora koja su izraðenatako da testiraju va�e znanje o sadr�ajupoglavlja.

Komande

Prilikom upoznavanja sa novim koman-dama, u priruèniku se prikazuje paletaalatki, padajuæi meni ili komandna linija zaaktiviranje komande.

Paleta alatki � Paleta alatki Standard

Padajuæi meni �

Komandna linija: modify

Upozorenja, napomene i saveti

Upozorenje: Nudi re�enja ili upozoravana moguæe probleme.

Napomena: Ukazuje na kljuène posle-dice procesa.

Savet: Sugeri�e odgovarajuæi postupakkoji æe olak�ati rad.

U-ivUvod

Tekstualni element Pravilo Primer

Komande Poèetno veliko slovo, serifni font

Upotrebite komandu Move.

Sistemske promenljive Velika slova, serifni font Potvrdite promenljivu EXPERT.

Tekst koji se upisuje sa komandne linije ili u odgovarajuæe polje

Polucrni, beserifni font Upi�ite 100, 100 kao taèku umetanja. U polje Minutes Between Saves upi�ite 20.

Imena datoteka, omotnica i direktorijuma

Serifni, kurzivni font Otvorite up-ex2-5.dwg.

Pravila primenjena u knjizi

1Izrada 2Dcrte�a

Izrada 2D crte�a je veoma va�an korak u

ciklusu rada. Tokom izrade ovih crte�a,

moraju se primenjivati projektni standardi.

Efikasno kori�æenje ovog programa za

izradu 2D crte�a uz praæenje projektnih

standarda poveæava produktivnost rada.

U ovom poglavlju biæe prikazana korisna

primena svih pogodnosti i moguænosti

AutoCAD-a 2000 za izradu 2D crte�a.

Ciljevi poglavlja§ Pokretanje AutoCAD-a sa Windowsove

radne povr�ine.

§ Izrada novog crte�a uz kori�æenjepostojeæe datoteke �ablona.

§ Aktiviranje radnog sloja.

§ Crtanje linija, lukova i kru�nica.

§ Brisanje objekta.

§ Snimanje crte�a.

1-2Poglavlje 1 � Izrada 2D crte�a

Izrada novog crte�aIzrada novog crte�a poèinje pokretanjemAutoCAD-a kori�æenjem opcija u okviru zadijalog Startup.

Kljuèni pojmovi: Izrada novogcrte�aWindowsova radna povr�ina � Radniprostor na ekranu raèunara definisan uWindowsu 95, Windowsu 98 ili WindowsuNT 4.0.

Pokazivaèki ureðaj � Obièno se odnosi nami�a sa dva tastera ili mi�a Intellimouse.Levi taster se koristi za pritiskanje dugmadiili izbor opcija. Pritiskanje desnog tasterazamenjuje pritisak na Enter ili otvara po-moæni meni.

Preèica � Programska ikona na Windowsovojradnoj povr�ini. Program se pokreæe sa dvapritiska na ikonu.

Okvir za dijalog Startup � Odreðuje da li seotvara postojeæi crte� ili poèinje rad naizradi novog crte�a kori�æenjem jednog odtri postojeæa postupka.

�ablon crte�a � Sadr�i veæ definisane para-metre i koristi se za izradu novog crte�a.

Pregled postupka: Kori�æenjeokvira za dijalog StartupIzrada novog crte�a pomoæu datoteke�ablona:

1. Pritisnite dvaput ikonu AutoCADna Windowsovoj radnoj povr�ini.

2. U okviru za dijalog Startup izaberiteUse A Template, a zatim Browse dabiste otvorili okvir za dijalog Select ATemplate File.

Biranje �ablona

4. U okviru za dijalog Startup pritisniteOK. Na taj naèin zapoèinjete rad naizradi novog crte�a � Drawing1.

Okvir za dijalog Startup

3. U okviru za dijalog Select A TemplateFile izaberite omotnicu\AOTC\AutoCAD Level 1\, a zatimoverwiew.dwt i na kraju pritisniteOpen.

1-3

Korisnièki interfejsKorisnièki interfejs sastoji se od niza eleme-nata kao �to je grafièki prozor u kom Auto-CAD prikazuje crte�. Palete alatki i menijiomoguæuju lak pristup komandama.

Kljuèni pojmovi: KorisnièkiinterfejsZa dodatne informacije o ovim opcijama, uHelpu pregledajte Getting Started.

Linija menija � Sadr�i standardneAutoCAD-ove menije.

Prostor za crtanje � Prikazuje crte�.

Paleta alatki � Obezbeðuje pristup koman-dama. Standardno se prikazuju palete alatki:Standard (standard), Object Properties(osobine objekta), Draw (crtanje) i Modify(menjanje).

Grafièki kursor � Slu�i za lociranje taèaka,crtanje i biranje objekata. Kontroli�e sepomoæu mi�a.

Komandni prozor � Prikazuje zahteve zaunos (odzivnike) i poruke.

Pomoæni meniji � Meniji èiji sadr�aj zavisiod izabranog objekta, a prikazuju se priti-skom na desni taster mi�a.

Pregled postupka: PristupkomandamaPristup komandama i okvirima za dijalog sapaleta alatki, linije menija i preko pomoænihmenija:

1. Izaberite ruèicu za povlaèenje i paletualatki Draw prevucite na povr�inu zacrtanje.

Paleta alatki Draw

2. Komande za crtanje linija(Line), lukova (Arc) i kru�nica (Circle)na paleti alatki za crtanje (Draw).

Polo�aj komandi na paleti alatki Draw

3. Pritisnite dvaput naslovnu liniju dabiste fiksirali paletu alatki Draw

Fiksirane palete alatki Draw i Modify

Linija Luk

Kru�nica

Ruèica zapovlaèenje

Korisnièki interfejs


4. Komanda Erase nalazi se na paletialatki Modify.

Komanda za brisanje (Erase)

5. Na paleti alatki za karakteristikeobjekta (Object Properties) izaberiteikonu slojeva (Layers) kako bi se otvoriookvir za dijalog za upravljanje svojstvi-ma slojeva (Layer Properties Manager).

6. Pritisnite OK da biste zatvorili okvir zadijalog.

7. Iz menija Help izaberite About Auto-CAD. Kada zavr�ite pregled, zatvoriteprozor.

8. Pritisnite desni taster mi�a da biste napovr�ini za crtanje prikazali standardnipomoæni meni, a zatim izaberite Opti-ons da biste otvorili okvir za dijalogOptions.

Standardni pomoæni meni


1-5

Crtanje objekataCrtanje nekog ma�inskog dela ili arhitekton-skog plana poèinje crtanjem geometrijskihoblika. Obièno se koriste objekti koji sadr�elinije, lukove i kru�nice.

Kljuèni pojmovi: CrtanjeobjekataObjekat � Grafièki element u AutoCAD-ukao �to su linija, luk ili kru�nica.

Mre�a (Grid) � Pravilno rasporeðene taèkena povr�ini za crtanje koje slu�e kao vizuelnareferenca i poma�u prilikom postavljanjaobjekata.

Pomoæna mre�a za precizno vezivanje(Snap grid) � Nevidljiva mre�a koja porav-nava grafièki kursor sa mre�om i spreèavaneprecizno postavljanje objekata.

Koordinate � X, Y, i Z vrednosti koje ozna-èavaju udaljenost neke taèke na osi odpoèetne taèke.

Upisivanje taènog rastojanja� Postupak zazadavanje neke taèke povlaèenjem kursora uodreðenom pravcu i upisivanjem rastojanja.

Pregled postupaka: Crtanjelinija, lukova i kru�nicaCrtanje linija, lukova i kru�nica na povr�iniza crtanje:

1. Na paleti alatki Draw izaberite Line.

� U komandnu liniju upi�ite 100,200 azatim pritisnite ENTER.

� Upi�ite 100,100 i pritisnite ENTER.



� Na povr�ini za crtanjepritisnite desni taster mi�aa zatim iz pomoænogmenija izaberite Enter dabiste dovr�ili liniju.

Crtanje linija

100,100 200,100

100,200 200,200

Crtanje objekata


2. Na paleti alatki Draw izaberite Arc.

� Izaberite krajnju taèku desne verti-kalne linije.

� Na povr�ini za crtanjepritisnite desni taster mi�ai iz pomoænog menijaizaberite End da bisteodredili krajnju taèkuluka.

� Izaberite krajnju taèkuleve vertikalne linije.

� Na povr�ini za crtanjepritisnite desni taster mi�ai iz pomoænog menijaizaberite Radius.

� Upi�ite 50 pa zatim priti-snite ENTER da bistedovr�ili luk.

3. Na paleti alatki Draw izaberiteCircle.


� Na povr�ini za crtanjepritisnite desni taster mi�ai iz pomoænog menijaizaberite Diameter (polu-preènik).

� Upi�ite 50 i pritisniteENTER da biste dovr�ili kru�nicu.

Linije i lukovi

Linije, lukovi i kru�nice

150,200

Click Click Pritisnite Pritisnite

1-7

Dokumentacija uelektronskom oblikuOdrednice u programu za pomoæ, Help,daju brze odgovore na pitanja tokom crta-nja. Ovi odgovori mogu biti tekstualni,grafièki ili animirani.

Kljuèni pojmovi:Dokumentacija u elektronskomobliku (onlajn)Odrednice AutoCAD Helpa � Omoguæujupristup sadr�aju AutoCAD-ove pomoæi(Help Contents), indeksu (Index) i pro-gramu za pretra�ivanje (Find).

�ta je novo? (What�s New) � Kratak pre-gled novih moguænosti i veze sa opisima tihpojmova.

Pomoæ pri uèenju (Learning Assistance) �Poseban CD sa multimedijalnim postupkomuèenja AutoCAD-a.

Tehnièka podr�ka (Support Assistance) �Obezbeðuje tehnièku podr�ku u oblikupitanje/odgovor.

Pregled postupka: Pristuponlajn Helpu1. Iz menija Help izaberite AutoCAD

Help.

2. U okviru za dijalog AutoCAD HelpTopics otvorite karticu Find.

Napomena: Po prvom otvaranju karticeFind, mora da se napravi lista pojmova.Prihvatite sve podrazumevane parametre.

Dokumentacija u elektronskom obliku


3. U polje Type The Word(s) You Want ToFind (upi�ite reè(i) koje �elite da prona-ðete) upi�ite layer, ali nemojte da priti-snete ENTER.

6. Sa palete alatki Properties izaberiteLayers da biste prikazali okvir za dija-log Layer Properties Manager.

� Pritisnite dugme Help na naslov-noj liniji okvira za dijalog LayerProperties.

� Pritisnite New da biste dobili sa�etitekst pomoæi.

� Pritisnite OK da biste zatvorili okvirza dijalog.

Izaberite temu, a zatim pritisniteDisplay.

5. Pregledajte informacije koje pru�aHelp, pa zatvorite njegov prozor.

Sa�eti tekst pomoæi

Upi�ite reèi koje �elite da pronaðete.

4. U listi Click A Topic Then Click DisplayList:

� Pronaðite stavku Working WithLayers.

� Izaberite Working With Layers.

� Pritisnite Display da biste pregledaliobja�njenje izabrane teme u Helpu.

1-9

Crtanje �arke kori�æenjem postojeæe dato-teke �ablona.

Napomena: Pre nego �to zapoèneteovu ve�bu, zatvorite sva AutoCAD doku-menta na kojima ste dotad radili.

Ve�ba 1-1: Izrada ma�inskog crte�a

U ovoj ve�bi utvrdiæete znanje o:

� Izradi novog crte�a.

� Crtanju linije.

� Crtanju krive.

� Iscrtavanju nevidljivih linija.

� Crtanju osnih linija.

� Uno�enju izmena u skicu.

Kotirani crte� �arke

Dokumentacija u elektronskom obliku


Izrada novog crte�a

1. Na Windowsovoj radnoj povr�inipritisnite dvaput mi�em na ikonuAutoCAD.

2. U okviru za dijalog Startup izaberiteUse A Template, a zatim Browse.

4. Sa palete alatki Object Properties izabe-rite Layer Control, a zatim OBJ da bisteaktivirali sloj OBJ.3

Okvir za dijalog Startup

3. U okviru za dijalog Select A TemplateFile izaberite level1.dwf, a zatim izabe-rite Open da biste izradili novi crte�pod imenom Drawing1.

Napomena: Datoteka level1.dwfnalazi se u omotniciC:\AOTC\AutoCADLevel1.

Aktiviranje slojeva

1-11

Crtanje linijaNacrtajte profil 2D crte�a kori�æenjem linija.Ove linije biæe sme�tene na sloj OBJ.

1. Na statusnoj liniji proverite sledeæeparametre:

� SNAP i GRID su iskljuèeni (Off).

� ORTHO je ukljuèeno (ON).

� OSNAP i OTRAC su iskljuèeni (Off).

2. Sa palete alatki Draw izaberite Line:

� U komandnu liniju upi�ite 200,200 ipritisnite ENTER da biste odredilipoèetnu taèku.

� Pomerite kursor ulevo, upi�ite 160 ipritisnite ENTER.

� Pomerite kursor nadole, upi�ite 75 ipritisnite ENTER.

� Pomerite kursor udesno, upi�ite 50 ipritisnite ENTER.




� Pomerite kursor nagore, upi�ite 45,pritisnite ENTER.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i iz pomoænogmenija izaberite Enter da biste dovr�ilikonturu pogleda sa strane.

Poèetak crtanja u pogledu sa strane

200,200

165,165

160

75

50 65

40

45

Crtanje linije


3. Dvaput pritisnite desnim tasterom mi�au povr�inu za crtanje, a zatim iz pomo-ænog menija izaberite Repeat Line dabiste nacrtali zadnju u�icu �arke.

� U komandnu liniju upi�ite 40,180 ipritisnite ENTER da biste odredilipoèetnu taèku.


� Pomerite kursor nagore, upi�ite 20 ipritisnite ENTER.

� Desnim tasterom mi�a dvaput priti-snite u povr�inu za crtanje, a potomiz pomoænog menija izaberite ENTER.

4. Ponovo izaberite komandu Line dabiste nacrtali prednju stranu �arke:




� Desnim tasterom mi�a dvaput priti-snite u povr�inu za crtanje, a potomiz pomoænog menija izaberite ENTER.

Komanda Repeat Line

Crte� zadnje u�ice �arke

Trenutni izgled crte�a

40,180 50 20

40,145 50 20

1-13

5. Ponovite komandu Line za crtanje delau pogledu odozgo:

� U komandu liniju upi�ite 40,35 ipritisnite ENTER.



� Pomerite kursor ulevo, upi�te 140 ipritisnite ENTER.


� Pomerite kursor ulevo, upi�ite 50 ipritisnite ENTER.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje a zatim iz pomo-ænog menija izaberite Close da bistezatvorili petlju.

6. Ponovite komandu Line za crtanjeizrezanih ivica u pogledu odozgo:



� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i iz pomoænogmenija izaberite ENTER.

� Ponovite komandu Line.





Trenutni izgled crte�a40,35

190 15

140 40

50 15 15

90,50 165,50

Crtanje linija


Crtanje lukova i kru�nicaNacrtajte luk i kru�nicu:

1. Na paleti alatki Draw izaberite Arc:

� Izaberite gornji desni ugao vertikalnelinije u boènom pogledu da bistepoèeli da crtate luk.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i iz pomoænogmenija izaberite Center.


� Izaberite krajnju taèku horizonlatnelinije da biste dovr�ili luk.

2. Na paleti alatki Draw izaberiteCircle za crtanje rupa:

� U komandnu liniju upi�ite 200,170 ipritisnite ENTER.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i iz pomoænogmenija izaberite Diameter.

� Upi�ite 30, pritisnite ENTER da bistedovr�ili prvu rupu.

� Ponovo izaberite komandu Circle.


� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i iz pomoænogmenija izaberite Diameter.

� Upi�ite 20 i pritisnite ENTER da bistedovr�ili drugu rupu.

Crtanje rupa

Crtanje luka

200,170

Poèetna

Krajnja

00,170

65,70

1-15

Crtanje nevidljivih linijaNacrtajte linije razlièitog sloja, tipa i boje.

Napomena: U ovom delu ve�be zapostavljanje linija biæe kori�æene taèke napomoænoj mre�i za precizno vezivanje.

1. Na paleti alatki Properties izaberiteLayout Control i pritisnite HID.

Trenutni izgled crte�a � pogled sa strane

3. Ponovite komandu Line za crtanjenevidljivih linija pogleda odozgo.


� Pomerite kursor nagore do sledeæelinije i izaberite taèku za preciznovezivanje.


� Ponovo izaberite komandu Line


� Pomerite kursor nagore do sledeæelinije i izaberite taèku za preciznovezivanje.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i iz pomoænogmenija izaberite Enter.

� Ponovo izaberite komandu Line.


� Pomerite kursor ulevo do sledeæelinije i izaberite taèku za preciznovezivanje.


Aktiviranje HID sloja

2. Na paleti alatki Draw izaberite Lineza crtanje nevidljive vertikalne linijeboènog pogleda:


� Pomerite kursor nagore do sledeæelinije, a zatim izaberite taèku zaprecizno vezivanje.


� Ponovo izaberite komandu Line.


� Pomerite kursor nagore do sledeæelinije, a zatim izaberite taèku zaprecizno vezivanje.


� Ponovo izaberite komandu Line iupotrebite taèke za precizno vezivanjena pomoænoj mre�i da biste dovr�ilipogled sa strane.

Trenutni izgled crte�a � pogled odozgo

Savet: Na statusnoj liniji mo�ete uklju-èivati ili iskljuèivati opciju Snap and Grid.

Crtanje nevidljivih linija


Crtanje osnih linijaOsne linije mo�ete da crtate na dva naèina.

1. Na paleti alatki Object Propertiesizaberite Layer Control, a zatim CLN.


5. Na paleti alatki izaberite Line:Aktiviranje CLN sloja

2. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje, a zatim iz pomoænogmenija izaberite Dimension da bisteprikazali paletu alatki Dimension.

3. Na paleti alatki Dimension izabe-rite Center Mark, a zatim, da bistenacrtali osnu liniju, na povr�ini zacrtanje izaberite luk u pogledu odozgo.

4. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i iz pomoænog menijaizaberite Repeat Center Mark, a zatimizaberite kru�nicu u pogledu sa strane.


7. Na paleti alatki Dimension izaberiteClose da biste zatvorili paletu alatki.

� Proverite vrednosti X i Y koordinatana statusnoj liniji i kada kursor doðedo koordinate 200,30, izaberite je.

� Pomerite kursor, izaberite koordinatu200,55 i pritisnite ENTER.

6. Ponovo izaberite komandu Line.

� Pomerite kursor i izaberite koordi-natu 65,120.

� Ponovo izaberite koordinatu 65,205 ipritisnite ENTER.

1-17

Uno�enje izmenaZa uno�enje izmena u crte� koristite ko-mande Erase i Line.

1. Aktivirajte sloj OBJ.

2. Na statusnoj liniji iskljuèite SNAP.

6. Na paleti alatki Standard izaberiteSave.

� U polje za tekst File Name upi�itehinged catch.

� Pritisnite dugme Save.

Kraj ve�be

3. Na paleti alatki Modify izaberiteErase, zatim izaberite dve linije kojeèine zasek u pogledu sa strane i izabe-rite ENTER da biste ih izbrisali.

4. Na statusnoj liniji ukljuèite opcijuSNAP.

5. Na paleti alatki Draw izaberite Line:



� Pomerite kursor nadole do krajnjetaèke horizontalne linije i izaberitelinije da biste ih spojili.


Dovr�eni crte�

Uno�enje izmena


Napredna ve�ba 1-2: Crtanjearhitektonskog 2D crte�aNacrtajte plan zgrade u 2D.

1. Poènite novi crte� kori�æenjem datoteke�ablona za crtanje architectural.dwt.

2. Nacrtajte tlocrt prikazan na slici.

3. Poènite od donjeg levog ugla poda nakoordinati 5,5

1-19

Pregled postupkaDo sada bi trebalo da ste savladali sledeæepostupke:

� Zapoèinjanje novog crte�a pomoæu�ablona crte�a.

� Biranje komandi iz menija i sa paletaalatki.

� Crtanje pravih i krivih linija.

� Crtanje objekata na razlièitim sloje-vima, sa razlièitim tipovima linija idrugim svojstvima.

� Pode�avanje aktivnog sloja.

� Kori�æenje mre�e za precizno vezivanjeza taèku da biste precizno crtali.

� Kori�æenje direktnog upisivanja rasto-janja.

� Brisanje objekata.

� Prikazivanje, pomeranje i uklanjanjepaleta alatki.

� Snimanje crte�a.

Kontrolna pitanja1. Kojim postupkom se mogu primeniti

struèni i projektni standardi?

a. Upotrebom prototipa datotekecrte�a.

b. Upotrebom datoteke �ablona crte�a

c. Ponovnom upotrebom postojeæe2D datoteke crte�a.

d. Kori�æenjem komande Start FromScratch i izborom opcije Metric.

2. Sve linije i krive nacrtane u AutoCAD-uimaju iste osobine.

a. da

b. ne

3. Komande se mogu birati samo sa paletaalatki?

a. da

b. ne

4. �ta utièe na precizno vezivanje kursoraza taèke na mre�i?

a. Pode�avanje opcije Grid.

b. Fiksiranje opcije Ortho.

c. Ime aktivnog sloja.

d. Prametar Snap za mre�u.

Kontrolna pitanja

2Izradadatoteke�ablona crte�a

Moguænost ponovne primene istih parame-

tara olak�ava odr�avanje struènih i projektnih

standarda.

Standardni parametri su efikasan naèin da se

zapoènu novi projekti jer oni otklanjaju

potrebu za ponovnim definisanjem para-

metara prilikom svakog poèetka rada na

novom crte�u. AutoCAD koristi datoteke

�ablona u kojima su saèuvani prethodno

definisani parametri za specifiène crte�e.

Ciljevi poglavlja§ Kori�æenje èarobnjaka za crtanje novih

crte�a sa parametrima.

§ Izrada novih slojeva i dodeljivanjesvojstava svakom sloju.

§ Pode�avanje parametara crte�a.

§ Promena prozora AutoCAD-a i para-metara okru�enja u kome se radi.

§ Izrada datoteke �ablona crte�a.

2-2Poglavlje 2 � Izrada datoteke �ablona crte�a

Crtanje uz pomoæèarobnjakaZa poèetak crtanja od nule, AutoCADkoristi prethodno definisane parametre zapoèetak crtanja od skice, kako u engleskimmernim jedinicama, tako i u metrièkomformatu. Ove podrazumevane vrednostimogu se prilagoditi aktiviranjem èarobnjaka.

Kljuèni pojmovi: AktiviranjeèarobnjakaÈarobnjak � Niz okvira za dijalog koji vodikorisnika kroz odreðeni postupak.

Jedinice mera crte�a � Jedinice mere kojese koriste u crte�u. Mogu se izabrati opcijeDecimal, Engineering, Architectural, Frac-tional i Scientific.

Povr�ina za crtanje � Prostor za crtanje èijesu granice definisane odreðenom du�inom i�irinom.

Pregled postupka: Kori�æenjeèarobnjakaPromenite podrazumevane parametre po-moæu èarobnjaka Quick Setup:

1. Sa palete alatki Standard izaberiteNew.

2. U okviru za dijalog Create New Draw-ing izaberite Use A Wizard.

Okvir za dijalog Use A Wizard

2-3

3. Iz liste Select A Wizard izaberite QuickSetup, a zatim pritisnite OK.

4. U okviru za dijalog Units izaberiteDecimal i Next.

Izbor mernih jedinicaÈarobnjaci Quick i Advanced Setup slu�e zadefinisanje mernih jedinica za crte�. Zaruèno biranje mernih jedinica upotrebitekomandu Units.

Meni: Format>Units

Komandna linija: units

Otvara se okvir za dijalog Drawing Units, aprimer izabranih parametara prikazuje se uprozoru Sample Output.

5. U okviru za dijalog Area upi�ite 594 za�irinu i 420 za visinu, zatim pritisniteFinish.

Izbor mernih jedinica crte�a

Zadavanje granicaÈarobnjaci Quick i Advanced Setup slu�e zapode�avanje granica crte�a. Za upisivanjevrednosti parametara granica upotrebitekomadu Limits.

Meni: Format>Drawing Limits

Komandna linija: limits

Upisivanjem donje desne XY i gornje desneXY koordinate defini�ete granice crte�a.

Crtanje uz pomoæ èarobnjaka


Prilagodite crte� promenom parametarapomoæu èarobnjaka Advanced Setup. Oviparametri biæe kori�æeni za nacrt placa sarasporedom objekata. Pribli�ne dimenzijeplaca su 30 x 50 metara.

1. Na paleti alatki Standard pritisniteNew.

2. U okviru za dijalog Create New Draw-ing izaberite Use A Wizard.

5. Iz liste Precision izaberite taènost oddva decimalna mesta a zatim pritisniteNext.

Ve�ba 2-1: Crtanje uz pomoæ èarobnjakaAdvanced Setup Wizard

Okvir za dijalog Create New Drawing

3. Iz liste Select A Wizard izaberite Ad-vanced Setup, a zatim pritisnite OK.

4. U okviru za dijalog Units izaberiteDecimal.

6. U okviru za dijalog Angle izaberiteDecimal Degrees i Precision of 0, azatim Next.

2-5

7. U okviru za dijalog Angle Measureizaberite East, a zatim Next.

10. Sa palete alatki Standard:

� Izaberite Save.

� U polje za tekst File Name upi�itetype property layout, a zatim izabe-rite Save.

8. U okviru za dijalog Angle Directionizaberite Counet-Clokwise, a zatimNext.

9. U okviru za dijalog Area upi�ite 60 zaWidth i 40 za Length, a zatim pritisniteFinish.

Kraj ve�be

Crtanje uz pomoæ èarobnjaka


Definisanje slojaSlojevi omoguæuju organizovanje i grupi-sanje razlièitih vrsta informacija o crte�u. Ucrte�u mogu biti objekti koji predstavljajuelektriène �ice, vodovodne cevi, zidove iprozore. Svaki od ovih objekata mo�e bitisme�ten u sloj drugaèijeg imena kome sudodeljeni odreðeni tip linija i boje. Na ovajnaèin olak�ava se pregledanje, prikazivanje i�tampanje objekata na crte�u.

Kljuèni pojmovi: SlojeviAktivni � Sloj u koji se sme�taju objekti.Samo jedan sloj mo�e biti aktivan.

Zamrzavanje (Freeze) � Èini nevidljivimobjekte na zamrznutom sloju.

Savet: Slojeve sa velikim brojem obje-kata treba zamrznuti kada informacije iznjih nisu neophodne. Ovaj postupak po-bolj�ava performanse sistema.

Odmrzavanje (Thaw) � Èini vidljivimzamrznuti sloj.

Zakljuèavanje (Lock) � Spreèava biranje iliizmenu objekata na tom sloju.

Nivo 0 (Layer 0) � Izraðuje se uporedo sanovim crte�om. Ovaj sloj ima podrazu-mevanu vrednost boje 7 (bela ili crna) ineprekinuti tip linije. Layer 0 ne mo�e seizbrisati niti preimenovati.

Layer Properties ManagerOkvir za dijalog Layer Properties Managerkontroli�e izradu novih i promenu svojstavapostojeæih slojeva.

Komanda LayerOva komanda slu�i za upravljanje slojevimai njihovim svojstvima.

Paleta alatki: Object Properties>Layers

Meni: Format>Layer

Komandna linija: layer

2-7

Pregled postupka:Izrada slojevaIzradite nove slojeve i zadajte im svojstva:

1. Sa palete alatki Object Propertiesizaberite Layers.

2. U okviru za dijalog Layer PropertiesManager pritisnite New. Na listi seprikazuje sloj imenovan kao Layer 1.

5. Iz liste Standard Colors u okviru zadijalog Select Color izaberite crvenuboju i pritisnite OK. Na ovaj naèin stesloju zadali boju.

3. U polje za tekst upi�ite HIDDEN a zatimpritisnite ENTER.

4. Iz liste izaberite boju White; u slojuHIDDEN se prikazuje okvir za dijalogSelect Color.

Definisanje sloja


6. Iz liste izaberite Continuous Linetype zasloj HIDDEN; otvara se okvir za dija-log Select Linetype.

8. Pritisnite OK za zatvaranje okvira zadijalog Layer Properties Manager.

9. Na paleti alatki Object Propertiesotvorite kontrolnu listu Layer. U njoj suprikazani podrazumevani sloj Level 0 inovi sloj HIDDEN.

7. U okviru za dijalog Select Linetypepritisnite Load, a zatim:

� Iz liste Available Linetypes izaberiteHIDDEN a zatim pritisnite OK.

� Iz liste Loaded Linetypes izaberiteHIDDEN, a zatim pritisnite OK. Naovaj naèin ste sloju zadali tip linije.

2-9

Napravite pet novih slojeva pogodnih zamehanièki projekat.

Izrada novog sloja

1. Na paleti alatki Standard pritisniteNew:

� Izaberite Start From Scratch.

� Izaberite Metric, a zatim pritisniteOK.

6. U okviru za dijalog Select Color Iz listeStandard Colors izaberite zelenu boju, azatim pritisnite OK. Na taj naèin stesloju zadali boju. Vrednosti ostalihpodrazumevanih svojstava su zadovo-ljavajuæe za ovaj sloj.

7. Pritisnite New.

Savet: Upisivanjem zapete dobiæeteimena vi�e slojeva.

8. U polje za tekst upi�ite HID, CLN, TEXT,DIM i BORDER, a zatim pritisnite EN-TER.


3. U okviru za dijalog Layer PropertiesManager pritisnite New. Prikazuje selista sa slojem Layer 1.

4. U polje za tekst upi�ite OBJ a zatimpritisnite ENTER.

5. Iz liste izaberite boju White za sloj OBJda biste otvorili okvir za dijalog SelectColor.

9. Iz liste izaberite Linetype za sloj HID dabiste otvorili okvir za dijalog SelectLinetype.

10. U okviru za dijalog Select Linetypepritisnite Load, a zatim:

� Iz liste Available Linetypes izaberiteHIDDEN, a zatim pritisnite OK.

� Iz liste Loaded Linetypes izaberiteHIDDEN, a zatim OK. Na ovaj naèinste izabrali tip linije za sloj.

� Pritisnite OK.

Ve�ba 2-2: Izrada slojeva

Izrada slojeva


Kompletiranje svojstava slojaDodajte svojstva slojevima HID, CLN,TEXT, DIM i BORDER.

1. Promenite svojstva sloja koristeæi vre-dnosti iz sledeæe tabele:

Napomena: Imena slojeva prikazanasu abecednim redosledom.

4. Iz liste Layer Control izaberite OBJ dabiste ga aktivirali.

2. U okviru za dijalog Layer PropertiesManager pritisnite OK za snimanjeparametara i zatvorite okvir za dijalog.

3. Sa palete alatki Object Properties izabe-rite listu Layer Control. Prikazuje sestandardni sloj Layer 0 i ostali slojevi.

Sloj Boja Tip linije

HID Crvena Skriveni

CLN Cijan Centralna

TEXT Crvena Continuous

DIM Crvena Neprekidna

BORDER Plava Neprekidna 5. Sa palete alatki Standard:

� Izaberite Save.

� U polje za tekst File Name upi�itemechanical, a zatim pritisnite Save.

Kraj ve�be

2-11

Biranje parametara zacrte�U okviru za dijalog Drafting Settings nalazese kartice Snap and Grid, Polar Tracking iObject Snaps. Parametri iz tih kartica omo-guæuju brzo i lako kori�æenje programa.

Napomena: Ovaj deo kursa posveæenje pomoænoj mre�i za precizno vezivanje zataèku. Precizno vezivanje za taèku i polarnovezivanje obraðeni su u poglavlju 4.

Kljuèni pojmovi: Parametricrte�aPomoæna mre�a za precizno vezivanje(Snap Grid) � Ogranièava pokrete kursorana odreðene intervale èime se poveæavapreciznost postavljanja objekata.

Mre�a (Grid) � Na povr�ini za crtanje,pravilno rasporeðene taèke koje olak�avajupostavljanje objekata. Taèke na mre�i slu�ekao vizuelna referenca.

Pregled postupaka: Izborparametara za crte�Biranje parametara za mre�u i za preciznovezivanje za taèku u okviru za dijalog Draft-ing Settings:

1. Iz menija Tools izaberite DraftingSettings da biste otvorili okvir za dija-log Drafting Settings.

2. Iz kartice Snap and Grid izaberite Snapon, a zatim:

� Upi�ite 5 u polje za tekst Snap XSpacing

� Pritisnite taster TAB da biste preme-stili kursor u polje za tekst Snap YSpacing. Na ovaj naèin zadajete iste Xi Y vrednosti razmaka.

Biranje parametara za crte�


3. Ukljuèite opciju Grid on. Izometrièka mre�aMre�a mo�e biti prikazana kao pravougaona(Rectangular) ili izometrièka (Isometric). Uizometrièkoj mre�i taèke mre�e prikazuju sepod uglom od 30 stepeni.

Izbor tekuæe izometrièke ravni vr�i se ko-mandom Isoplane.

Komanda IsoplaneKomandna linija: isoplane4. Prihvatite podrazumevane parametre u

okviru Snap Type And Style.

5. Pritisnite OK. Prikazuju se taèke mre�eza precizno vezivanje u razmacima od10 mernih jedinica, a korak kursora jepode�en za vezivanje za taèke mre�e narastojanjima od 5 jedinica.

Savet: Okvir za dijalog Drafting Set-tings otvara se tako �to pritiskom na desnitaster mi�a izaberete SNAP ili GRID nastatusnoj liniji, a posle toga izaberete Set-tings.

Savet: Gornja, leva ili desna ravanbiraju se pritiskom na tastere CTRL+E ilitaster F5.

2-13

Poravnavanje taèaka za preciznovezivanje i mre�eZa crtanje objekata pod odreðenim uglompotrebno je upisati vrednosti u polje za tekstAngle. Na taj naèin se mre�a za preciznovezivanje rotira.

Snap BasePromena vrednosti parametara za nekumre�u pod uglom mo�e promeniti poravna-vanje taèaka mre�e i objekta. Kori�æenjemvrednosti Base X i Base Y taèke mre�e seporavnavaju sa novim koordinatama.

Izbor vrednosti Snap And Grid Angle i SnapBase

Savet: Opcija Snap ukljuèuje se iliiskljuèuje pritiskom na taster F9. Za ukljuèi-vanje ili iskljuèivanje mre�e pritisnite tasterF7.

Biranje parametara za crte�


Ve�ba 2-3: Poravnavanje taèaka za preciznovezivanje i mre�e

� Pritisnite taster TAB za preme�tanjekursora u polje za tekst Snap Y Spac-ing. Na ovaj naèin zadajete iste vred-nosti razmaka X i Y.

� U polje za tekst Angle upi�ite 23,5.

Nacrtajte objekte pod odreðenim uglommenjanjem ugla vezivanja i naèina prikazi-vanja mre�e.

Dovr�eni crte�

Definisanje parametara

1. Otvorite ch_2-03.dwg.

Datoteka crte�a ch_2-03

2. Pritiskom na desni taster mi�a izaberiteSNAP na statusnoj liniji, a zatim izabe-rite Settings da biste otvorili okvir zadijalog Drafting Settings.

4. Izaberite Grid On, a zatim:

� U polje za tekst Grid X Spacingupi�ite 20.

� Pritisnite taster TAB za preme�tanjekursora u polje za tekst Grid Y Spac-ing.

� Izaberite OK. Taèke mre�e biæe prika-zane sa razmakom od 20 jedinica poduglom od 23,5 stepeni, a vrednost zakorak kursora je 10.

3. Iz kartice Snap And Grid izaberite SnapOn, a zatim:

� U polje za tekst Snap X Spacingupi�ite 10.

2-15

5. Taèke mre�e se ne ravnaju sa uglovimanacrtanog dela. Da biste ovo popravili:

� Pritisnite desni taster mi�a na povr�i-nu za crtanje a zatim izaberite RepeatDSETTINGS.

� U polje za tekst X Base upi�ite 100.

� U polje za tekst Y Base upi�ite 100.

� Izaberite OK. Mre�a je sada porav-nata sa crte�om.

Poravnavanje taèaka za precizno vezivanje i mre�e


Kori�æenje mre�e pod uglomU mehanièkom delu koji crtate nacrtajteotvore kori�æenjem mre�e pod uglom.

1. Sa palete alatki Draw izaberiteCircle, a zatim:

� Na mre�i izaberite drugu taèku oddonjeg levog ugla.

� Pritisnite desni taster mi�a na povr�i-nu za crtanje i izaberite Diameter.

� Upi�ite 10 i pritisnite ENTER.

� Pritisnite desni taster mi�a na povr�i-nu za crtanje i izaberite Repeat Circle.

� Izaberite sledeæu taèku na mre�i ipritisnite ENTER.

� Ponovo izaberite komandu Circle ipostavite krug preènika 10 na sledeæutaèku mre�e.

2. Da biste mre�u vratili u prvobitnostanje:

� Pritisnite desni taster mi�a na ko-mandnu liniju, izaberite Recent Com-mands a zatim DSETTINGS.

� U polja za tekst Angle, X Base i YBase upi�ite 0 i pritisnite OK.

3. Snimite crte�.

Kraj ve�be

2-17

Pode�avanje opcijaAutoCAD se mo�e prilagoditi svakom poje-dinaènom korisniku ili projektu. Okvir zadijalog Options sadr�i devet kartica iz kojihse mogu birati razlièiti parametri.

Pregled postupka: Okvir zadijalog OptionsU okvir za dijalog Options upisaæete brojminuta koji treba da proteknu do auto-matskog snimanja:

1. Iz pomoænog menija izaberite Options.

Kljuèni pojmovi: Okvir zadijalog OptionsIme profila (Profile) � Prethodno definisanakonfiguracija koja upravlja sistemom iparametrima crte�a.Unnamed Profile (nei-menovani profil) je podrazumevano imeprofila.

Baza Registary (Registry) � Tekstualnedatoteke u Windowsu NT ili Windowsu 98koje sadr�e informacije o raèunaru i softverukoji je u njemu.

Komanda OptionsKomanda Options prikazuje okvir za dijalogOptions.

Meni: Tools>Options

Priruèni meni: Default

Komandna linija: options

2. U okviru za dijalog Options izaberitekarticu Open And Save.

3. U polje za tekst Minutes Between Savesu okviru za dijalog File Safety Precau-tions upi�ite 20.

4. Pritisnite OK.

Pode�avanje opcija


Unesite izmene u okvir za dijalog Options.

1. Otvorite datoteku ch_2-04.dwg. Uovoj datoteci nema objekata.

2. Pritisnite desni taster mi�a na povr�inuza crtanje a zatim izaberite Options dabiste otvorili okvir za dijalog Options.

4. Kod opcije Display Resolution, u poljeza tekst Arc And Circle Smoothness,upi�ite 1000.

Ve�ba 2-4: Prilagoðavanje parametara

3. Izaberite karticu Display. U opciji Win-dow Elements iskljuèite Display ScrollBars in Drawings.

Napomena: Na ovaj naèin zadajetevrednosti parametara za glatkoæu zakrivlje-nih objekata. �to je upisana vrednost veæa,linija objekta æe biti glatkija. Ovi parametrisnimaju se sa crte�om kao �to pokazujeikonica koja se nalazi pored upisane vre-dnosti.

5. Pritisnite OK.

6. Snimite crte�.

Kraj ve�be

2-19

Datoteke �ablonaIzbor parametara prema potrebama ilizahtevima projekta je koristan metod zaprimenu standarda. Datoteke �ablona crte�aomoguæuju èuvanje parametara i prethodnodefinisanih slojeva. Nakon toga, novi crte�se mo�e izraditi pomoæu datoteke �ablonacrte�a.

Kljuèni pojmovi: Datoteke�ablona crte�aOznaka tipa datoteke � Tri slova na krajuimena datoteke. Datoteke �ablona imajuoznaku tipa DWT, a datoteke crte�a oznakuDWG.

Lokacija datoteke �ablona crte�a �Direktorijum ili omotnica u kojoj se nalazedatoteke �ablona crte�a. Mogu biti na radnojstanici ili na umre�enim raèunarima. Ovalokacija je upisana u karticu Files u okviruza dijalog Options.

Pregled postupka za snimanjedatoteka �ablona crte�aSnimite datoteku �ablona crte�a kori�æenjempostojeæe datoteke crte�a:

1. Iz menija File izaberite Save As.

2. Iz liste Save As Type izaberite AutoCADDrawing Template File (*.dwt).

3. Izaberite omotnicu u koju æe datotekabiti snimljena.

4. U polje za tekst File Name upi�itetemplatemetric, a zatim pritisniteSave.

5. U polje za tekst Description upi�ite Thisis a metric drawing template file(Ovo je metrièka datoteka �ablonacrte�a) i pritisnite OK.

Datoteke �ablona


Postojeæa datoteka crte�a sadr�i �eljeneparametre i definisane slojeve za neki buduæiprojekat. Snimite ih kao datoteku �ablonacrte�a.

1. Otvorite datoteku ch_2-05.dwg.

6. U polje za tekst File Name upi�iteproject 990301 i pritisnite Save.

Ve�ba 2-5: Snimanje crte�a kao datoteke �ablona

2. Iz menija Modify izaberite Erase iupi�ite all a zatim dvaput pritisniteENTER. U ovom crte�u nema objekata.

3. Iz menija File izaberite Save As.

4. Iz liste Save As Type izaberite AutoCADDrawing Template File (*.dwt).

5. U polje za tekst Save upi�iteC:\Aotc\AutoCADLevel1.

Napomena: Ova datoteka �ablonacrte�a je kopija datoteke ch_2-05.dwg.Osnovna datoteka i dalje postoji.

9. Snimite crte� kao exercise 2-05.

Kraj ve�be

7. Iz liste Measurement izaberite Metric.

8. U polje za tekst Template Descriptionupi�ite This is a metric drawing tem-plate file for Project 990301 (Ovo jemetrièka datoteka �ablona crte�a zaprojekat 990301), zatim pritisnite OK.

2-21

Odredite lokaciju datoteke �ablona i zapo-ènite nov crte� koristeæi postojeæi �ablon.

1. Otvorite datoteku ch_06.dwg. Uovoj datoteci nema objekata.

2. Pritisnite desnim tasterom mi�a napovr�inu za crtanje i izaberite Options.

3. Otvorite karticu Files, a zatim:

� Izaberite znak �+� iz liste DrawingTemplate File Location da biste pri-kazali parametar koji se trenutnokoristi.

5. U okviru za dijalog Browse For Folderizaberite znak �+� pored C:, zatimizaberite Aotc, zatim AutoCADLevel1, ina kraju Template.

� Pritisnite OK.

� U okviru za dijalog Options pritisniteApply, a zatim OK.

Ve�ba 2-6: Izrada novog crte�a pomoæu �ablona

4. Izaberite mi�em taj parametar, a zatimpritisnite Browse.

6. Iz menija File izaberite New, a zatim:

� Iz okvira za dijalog Create NewDrawing izaberite Use A Template.

� Iz okvira za dijalog Select A Templateizaberite ch_2-06.dwt i OK.

7. Sa palete alatki Object Propertiesizaberite Layers. Svojstva sloja su pre-thodno definisana.

8. Izaberite OK.

9. Pritiskom na desni taster mi�a izaberiteSNAP na statusnoj liniji a zatim izabe-rite Settings i pregledajte parametre zamre�u i za taèke za precizno vezivanje.


Kraj ve�be

Izrada novog crte�a pomoæu �ablona


Za ma�inski in�enjerski projekat potrebna jedatoteka �ablona crte�a. Izradite je na osnovusledeæih uputstava.

1. Poènite novi crte� pomoæu èarobnjakaAdvanced Setup. Koristite sledeæeparametre:

� Decimalne jedinice sa taèno�æu oddva decimalna mesta.

� Decimalne stepene sa taèno�æu odjednog decimalnog mesta.

� Postavite Angle Measure na East.

� Postavite Angle Direction na Couner-Clockwise.

� Defini�ite povr�inu za crte� na �irinuod 1000 i du�inu od 800.

2. U Drafting Settings:

� Podesite Snap On na X i Y rastojanjeod 5.

� Podesite Grid On na X i Y rastojanjeod 10.

3. Napravite slojeve koristeæi imena isvojstva iz sledeæe tabele:

4. Snimite crte� kao exercise 2-7.dwt saodgovarajuæim opisom.

Nivo Boja Tip linije

OBJECT Green CONTINUOUS

HIDDEN Cyan HIDDEN

HIDDENX2 Cyan HIDDENX2

CENTER Red CENTER

CENTERX2 Red CENTERX2

DIMENSIONS Red CONTINUOUS

TEXT White CONTINUOUS

Napredna ve�ba 2-7: Izrada �ablonama�inskog crte�a

2-23

Za arhitektonske projekte zahteva se arhi-tektonska datoteka �ablona crte�a. Izraditeje na osnovu sledeæih uputstava.

1. Poènite nov crte� pomoæu èarobnjakaAdvanced Setup. Koristite sledeæeparametre:

� Decimalne jedinice sa taèno�æu oddva decimalna mesta.

� Decimalne stepene sa taèno�æu odjednog decimalnog mesta.

� Postavite Angle Measure na East.

� Postavite Angle Direction na Couner-Clockwise.

� Podesite povr�inu na �irinu od 100000i du�inu od 80000.

2. U Drafting Settings:

� Podesite Snap On na X i Y rastojanjeod 50.

� Podesite Grid On na X i Y rastojanjeod 100.

3. Napravite slojeve koristeæi imena isvojstva iz sledeæe tabele:

4. Snimite crte� kao exercise 2-8.dwt saodgovarajuæim opisom.

Napredna ve�ba 2-8: Izrada arhitektonskog �ablona

Nivo Boja Tip linije

PROPERTY LINE

Green CONTINUOUS

SEWER Cyan HIDDEN

CABLE Cyan HIDDENX2

ELECTRICAL Red CENTER

WATER Red CENTERX2

DIMENSIONS Red CONTINUOUS

TEXT White CONTINUOUS

Napredna ve�ba


RezimeDo sada bi trebalo da ste savladali sledeæepostupke:

� Izradu novog crte�a uz pomoæ èaro-bnjaka Advanced i Quick Setup.

� Pode�avanje mernih jedinica i dimenzijacrte�a.

� Izradu novih slojeva i dodeljivanjesvojstava slojevima.

� Rad sa okvirom za dijalog DraftingSettings za definisanje vrednosti para-metar mre�e za precizno vezivanje zataèke.

� Rad sa okvirom za dijalog Options zaizbor parametara.

� Izradu datoteke �ablona crte�a.

� Izbor parametara Drawing TemplateFile Location u okviru za dijalog Op-tions.

Kontrolna pitanja1. Kojom komandom se defini�u dimen-

zije crte�a u AutoCAD-u?

a. GRID

b. SNAP and GRID

c. LIMITS

d. OPTIONS

2. Èarobnjak Quick Setup omoguæuje dadefini�ete preciznost mernih jedinica?

a. da

b. ne

3. Parametri iz okvira za dijalog Optionsèuvaju kako sa crte�om tako i u baziRegistry?

a. da

b. ne

4. Kako se zove sloj koji ne mo�e da sepreimenuje, niti izbri�e?

a. Standard

b. 0

c. Unnamed

d. Default

3Komande zaprikazivanje

Izgled crte�a mo�e se promeniti kretanjem

po crte�u (panning) ili zumiranjem � uveæa-

njem ili smanjivanjem (zooming). Komande

za prikazivanje omoguæuju da izaberete nivo

prikazanih detalja koji je u skladu s projekt-

nim zadatkom.

Ciljevi poglavlja

§ Upotreba komandi Realtime Pan iZoom za pomeranje po crte�u i uveæa-vanje delova crte�a.

§ Izrada i snimanje razlièitih pogledadelova crte�a kako biste ih kasnijemogli ponovo pregledati po potrebi.

§ Upoznavanje sa komandama Redraw iRegen.

§ Upoznavanje sa namenom sistemskihpromenljivih VIEWRES iREGENAUTO.

3-2Poglavlje 3 � Komande za prikazivanje

Kontrola prikaza

Pomoæu komande Zoom mo�ete da pove-æate ili smanjite prikazanu velièinu objekata,uoèite detalje ili prika�ete ceo crte�.Komanda PAN vam omoguæuje kretanje pocrte�u.

Kljuèni pojmovi: Zoom i Pan

Zumiranje (Zoom) � Poveæava ili smanjujeprikazanu velièinu objekta tokom pregleda.

Uveæanje prikaza (Display Magnification) �Mera za zumiranje ka ili od crte�a.

Kretanje po crte�u (Pan) � Kretanje pocrte�u bez promene uveæanja.

Realtime Zoom and Pan � Interaktivnimetod promene izgleda crte�a.

Extents � Pravougaona povr�ina koja sadr�isve objekte crte�a.

IntelliMouse � Mi� sa dva tastera i toèkiæemizmeðu njih. Toèkiæ se koristi za zumiranje ikretanje po crte�u bez upotrebeAutoCAD-ovih komandi.

Komanda Zoom

Paleta alatki: Standard

Meni: View>Zoom>Real Time

Komandna linija: zoom

Komanda Pan


Meni: View>Pan>Real Time

Komandna linija: pan

Pregled postupka: Kori�æenjekomande Realtime Zoom

Promena izgleda crte�a:

1. Sa palete alatki Standard izaberiteZoom Realtime.

Napomena: Kursor dobija izgled lupe.

2. Za zumiranje u crte� (poveæanje) povu-cite kursor vertikalno nagore.

3. Za zumiranje iz crte�a (smanjenje)povucite kursor vertikalno nadole.

4. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i izaberite Exit da bistezavr�ili komandu.

3-3

Pregled postupka: Kori�æenjekomande Realtime Pan

Promena izgleda kretanjem po crte�u:

1. Sa palete alatki Standard izaberitePan Realtime. Kursor dobija izgled�ake.

2. Povucite kursor preko ekrana da bistepomerali crte�.

3. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i izaberite Exit da bistezavr�ili komandu.

Pregled postupka: OstaleZoom opcije

Pregled ostalih opcija za promenu izgleda:

Kori�æenje mi�a Intellimouse

Ako imate mi�a tipa Intellimouse, okreæitetoèkiæ napred i nazad. Prikaz æe se uveæavatiili smanjivati bez pokretanja neke komande.

Za dodatne informacije pregledajte odre-dnicu Intellimouse u Helpu.

Prozor Zoom

1. Sa palete alatki Standard izaberitePan Realtime.

2. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i izaberite ZoomWindow

3. Defini�ite pravougaoni prozor za pre-gled. Objekti u crte�u se poveæavaju ipopunjavaju definisanu povr�inu.

Napomena: Povr�ina koju vidite nijesasvim ista kao prozor koji ste definisali.

Zoom Extents

Pritisnite desnim tasterom mi�a u povr�inuza crtanje i izaberite Zoom Extents. ZoomExtents prikazuje sve objekte koji se nalazena crte�u.

Zoom Original

Pritisnite desnim tasterom mi�a u povr�inuza crtanje i izaberite Zoom Original. ZoomOriginal prikazuje osnovni pogled zasnovanna aktivnoj komandi za poglede.

Posle kori�æenja komandi Pan ili Zoomvratite se u osnovni pogled crte�a izboromZoom Original.

Za dodatne informacije o opcijama Zoom pre-gledajte odrednicu o komandi Zoom u Helpu.

Kontrola prikaza


Promenite prikaz crte�a kori�æenjem opcijaZoom i Pan.


2. Sa palete alatki Standard izaberiteZoom Realtime.

3. Poveæajte crte� povlaèenjem kursoravertikalno nagore a zatim otpustitetaster mi�a.

4. Smanjite crte� povlaèenjem kurosravertikalno nadole a zatim otpustitetaster mi�a.

Napomena: Objekti na ekranu biæesve manji kako se kursor pribli�ava dnuekrana.

5. Pritisnite desnim tasterom mi�a u povr�i-nu za crtanje i izaberite Zoom Extents.Zoom Extents prikazuje ceo crte�.

6. Pritisnite desnim tasterom mi�a u povr�i-nu za crtanje i izaberite Zoom Window.

7. Defini�ite prozor na maloj povr�inicrte�a:

� Pritisnite i izaberite prvi ugao prozoraza prikazivanje.

� Povucite kursor a zatim otpustitetaster da biste definisali prozor.

8. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i izaberite Pan. Zakretanje po crte�u prevucite kursorompreko ekrana.

9. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i pritisnite Exit.

10. Snimite crte�.

Kraj ve�be

Ve�ba 3-1: Kori�æenje komandi Zoom i Pan

3-5

Definisanje i kori�æenjeimenovanih pogleda

Snimite neki prikaz crte�a kao imenovanipogled. Ovaj pogled biæe snimljen sa crte-�om. Takav crte� uvek mo�ete otvoriti dabiste u njega uneli izmene, pregledali ga ili�tampali bez kori�æenja komandi Pan iliZoom.

Imenovani pogledi koriste se za èuvanjekompletnog prikaza crte�a, nekog njegovogdela ili bloka sa naslovom.

Kljuèni pojmovi: Imenovanipogledi

Imenovani pogledi (Named Views) � Naèinsnimanja i prikazivanja konfiguracije crte�akoji obezbeðuje moguænost kasnijeg kori-�æenja istog pogleda.

Komanda Named View

Ova komanda snima ili otvara prethodnepoglede.


Meni: View>Named Views

Komandna linija: view

Pregled postupka: Izradaimenovanih pogleda

Snimite pogled s imenom:

1. Sa palete alatki Standard izaberiteNamed Views. Okvir za dijalog Viewsadr�i listu svih snimljenih pogleda iodrednicu za aktivni pogled.

2. Izaberite New.

3. Upi�ite Change Room kao ime pogleda.Pritisnite OK da biste zatvorili okvir zadijalog New View.

4. Pritisnite OK da biste zatvorili okvir zadijalog View. Aktivni pogled je snimljen.

5. Promenite pogled komandamaRealtime Pan i Zoom.

Definisanje i kori�æenje imenovanih pogleda


Pregled postupka: Kori�æenjeimenovanih pogleda

Pronaðite i otvorite prethodno snimljenipogled:

1. Sa palete alatki Standard izaberiteNamed Views.

2. U okviru za dijalog View izaberiteChange Room.

3. Izaberite Details. Pojavljuju se informa-cije o snimljenim pogledima.

4. Pritisnite dugme OK da biste zatvoriliokvir za dijalog View.

5. Izaberite Set Current, a zatim pritisniteOK da biste otvorili snimljeni pogled.

3-7

Defini�ite novi imenovani pogled. Upotre-bite prethodno definisani imenovani pogledza ponovno otvaranje snimljenog pogleda.

Kori�æenje postojeæegimenovanog pogleda



Ve�ba 3-2: Upotreba i izrada imenovanih pogleda

3. Iz Current View izaberite South_EastSection.

4. Izaberite Details da biste prikazali listusnimljenih pogleda.

5. Pritisnite OK da biste zatvorili okvir zadijalog Views Details.

Otvaranje postojeæegimenovanog pogleda

1. Izaberite Set Current.

2. Pritisnite OK da biste prikazali razlièitepoglede crte�a.

Definisanje novog pogleda

1. Upotrebite komandu Zoom Extents, azatim komandu Zoom Window da bistepregledali jedan deo centra grada.


3. Izaberite opciju New.

4. Upi�ite City Center kao ime pogleda.Pritisnite OK da biste zatvorili okvir zadijalog New View.

Definisanje novog imenovanog pogleda

5. Pritisnite OK da biste snimili aktivanpogled.

6. Snimite crte�.

Kraj ve�be

Upotreba i izrada imenovanih pogleda


Kori�æenje komandiRedraw i Regen

Komandom Redraw uklanjaju se svi odrazi(blips) i zalutali pikseli koji su na crte�uostali posle uno�enja izmena.

Posle svake promene svojstava teksta, sloja,linije ili naèina prikazivanja taèaka, AutoCADpreraèunava nov izgled crte�a. KomandomRegen mo�ete da obnovite (regeneri�ete)bazu podataka crte�a. Na taj naèin se bazapodataka ponovo indeksira, izraèunavajunove pozicije objekata na ekranu i zaglaðujulinije kru�nica, lukova, elipsi i drugih krivihlinija. Kod velikih crte�a, proces regenera-cije mo�e da potraje.

Kljuèni pojmovi: Regeneracijai ponovno iscrtavanje

Osve�avanje ekrana (Screen Refresh) �A�uriranje crte�a da bi se prikazao njegovpravi, preèi�æeni izgled.

Odrazi (Blips) � Oznake koje na ekranuostaju kada se izabere taèka.

Baza podataka crte�a (Drawing Database)� Informacije o lokacijama objekata crte�a injegovim svojstvima koji su upisani u dato-teku crte�a kao u bazu podataka.

Komanda Redrawall


Meni: View>Redraw

Komandna linija: redrawall

Komanda Regen

Meni: View>Regen

Komandna linija: regen

Komanda Blipmode

Komandna linija: blipmode

Pregled postupka: Kori�æenjekomandi Redraw i Regen

Podesite komandu Blipmode tako da seposle biranja taèaka na ekranu pojavljujuodrazi, a zatim pomoæu komande Redrawosve�ite ekran:

1. U komandnu liniju upi�ite blipmode ipritisnite ENTER.

2. Upi�ite on i pritisnite ENTER da bisteomoguæili prikazivanje odraza.

3. Sa palete alatki Draw izaberite Linei nacrtajte liniju.

4. Sa palete alatki Modify izaberiteErase. Izaberite liniju a zatim pritisniteENTER da biste je obrisali. Kada izabe-rete neki objekat ili taèku, na ekranu sepojavljuju odrazi (krstiæi).

5. Sa palete alatki Standard izaberiteRedraw All. Crte� se ponovo iscrtava iodrazi nestaju.

6. Za preraèunavanje baze podataka, izmenija View izaberite Regen.

Dodatne informacije o ovim opcijama naæiæete u Helpu, ako izaberete odredniceRedraw command, Redrawall command,Regen command i Regenall command.

3-9

Komandom Redraw uklonite odraze koji sunastali prilikom crtanja i brisanja kru�nice.


2. Sa palete alatki Standard izaberiteNamed Views, a zatim:

� Iz liste Named izaberite South_EastSection.

� Izaberite Set Current.

� Pritisnite OK.


4. Upi�ite on i pritisnite ENTER da bi sepojavili odrazi.

5. Sa palete alatki Draw izaberiteCircle i nacrtajte kru�nicu.

6. Izaberite centar kru�nice tako da senalazi u blizini �utog teksta �1698/4� saleve strane ekrana. U komandnu linijuupi�ite 5 za preènik kruga. Krug æe bitinacrtan oko teksta.

7. Sa palete alatki Modify izaberiteErase. Izaberite kru�nicu i pritisniteENTER da biste je izbrisali. Tokomcrtanja i brisanja kru�nice na crte�u sejavljaju odrazi.

8. Sa palete alatki Standard izaberiteRedraw All. Crte� se regeneri�e i odrazinestaju.


10. Upi�ite off i pritisnite ENTER da bistespreèili pojavu odraza. Ako sada poku-�ate da crtate i bri�ete linije ili kru�nice,odrazi se vi�e neæe pojavljivati.

11. Zatvorite crte� bez snimanja izmena.

Kraj ve�be

Ve�ba 3-3: Kori�æenje komande Redraw

Kori�æenje komande Redraw


Ostale opcije za kontroluprikaza na ekranu

Pode�avanjem opcije Display Resolutionkontroli�ete glatkoæu linija lukova i kru-�nica. Veæa vrednost rezultira glatkijimlinijama, mada to mo�e imati uticaja naostale performanse. Opcija View Resolutionpode�ava se komandom Viewres.

Napomena: Prilikom �tampanja, linijekru�nica i lukova biæe ujednaèene bez obzirana parametre opcije Display Resolution.

AutoCAD crte�i se automatski regeneri�uako je ukljuèena opcija Regenauto. Kadaradite na velikom crte�u, iskljuèite tu opcijuda biste br�e radili.

Kljuèni pojmovi: Kontrolaprikaza

Rezolucija pogleda (View Resolution): Brojkratkih, pravih segmenata linija koji sekoriste za crtanje elipsi, kru�nica i lukova naekranu. Sve zakrivljene linije se u visokojrezoluciji prikazuju kao glatke ali to mo�eda uspori performanse sistema.

Komanda Viewres

Meni: Tools>Options>Display

Komandna linija: viewres

Komanda Regenauto

Komandna linija: regenauto

Pregled postupka: Rezolucijaprikaza na ekranu

Kontroli�e glatkoæu linija lukova, kru�nica ielipsi na ekranu:

1. Iz menija Tools izaberite Options.

2. U okviru za dijalog Options izaberitekarticu Display.

3. U grupi opcija Display Resolutionupi�ite 500 u polje Arc and CircleSmoothness.

Zadavanje rezolucije

4. Pritisnite Apply da bi se crte� regene-risao.


3-11

Napredna ve�ba 3-4

Kori�æenjem komandi Realtime Zoom i Panzadajte parametre za izradu niza korisnihradnih pogleda. Snimite ih da biste moglikasnije da ih koristite.


2. Napravite imenovane poglede:

� bloka sa naslovom;

� izometriènog pogleda;

� uzdignutog pogleda u donjem levomuglu crte�a.

Promenite prikaz na ekranu koristeæikomande Realtime Zoom i Pan.

3. Defini�ite Regenauto da bi se crte�automatski regenerisao.

4. Defini�ite Blipmode tako da se tokomcrtanja ili uno�enja izmena odrazi nepojavljuju.

5. Defini�ite vi�u rezoluciju pogleda.

6. Snimite crte�.

Napredna ve�ba


Rezime

Sada bi trebalo da poznajete sledeæepostupke:

� Promenu pogleda crte�a uveæavanjemili smanjivanjem.

� Kretanje po crte�u.

� Preraèunavanje baze podataka crte�a.

� Kontrolu glatkoæe linija elipsi, lukova ikru�nica na ekranu.

Kontrolna pitanja

1. Koja se komanda koristi za snimanjekonfiguracije prikaza?

a. Display Views

b. Saved Views

c. Named Views

2. Za osve�avanje ekrana i preraèunavanjebaze podataka crte�a koristi se:

a. Blipmode

b. Regen

c. Redraw

d. Redrawall

3. Poveæavanje vrednosti parametarakomande Viewres daæe glatkije linije:

a. Lukova

b. Kru�nica

c. Elipsi

d. Svih nabrojanih objekata

4. Za osve�avanje ekrana koristi sekomanda:

a. Redraw

b. Viewres

c. Repaint

d. Blips

4Objekticrte�a

Svaki objekat u crte�u mo�e se nacrtati

kori�æenjem niza pravih i/ili krivih segme-

nata. U ovom delu biæe obja�njeno kori�æe-

nje AutoCAD-a prilikom izrade razlièitih

crte�a upotrebom linearnih ili zakrivlejnih

objekata.

CAD crte�i su jedan od naèina da se doku-

mentuju i prenesu osnovne zamisli dizajna.

Zato crte� treba da bude precizan jer æe se

on koristiti kao praktièno uputstvo za realia-

ciju projekta. Ovaj deo posveæen je preciznom

postavljanju objekata u crte�u definisanjem

koordinatnih taèaka i ostalih geometrijskih

elemenata.

Ciljevi poglavlja

§ Crtanje objekata kori�æenjem linearnih izakrivljenih segmenata.

§ Precizno definisanje lokacije.

§ Definisanje lokacije u odnosu na posto-jeæe geometrijske elemente.

§ Kori�æenje korisnièkog koordinatnogsistema (User Coordinate System) zacrte�e u 2D.

4-2Poglavlje 4 � Objekti crte�a

Crtanje linija

Linija se mo�e sastojati od jednog ili vi�epovezanih segmenata. U oba sluèaja, svakisegment linije je poseban objekat.

Niz linija mo�e biti otvoren ili zatvoren takoda formira zatvoreni oblik.

Pregled postupka: Crtanjelinija

1. Sa palete alatki izaberite Line.

2. Zadajte poèetnu taèku.

3. Zadajte krajnju taèku.

4. Defini�ite onoliko kranjih taèaka kolikoje potrebno, a zatim:

� Pritisnite ENTER da biste oznaèilikraj linije

Ili

� Upi�ite C i pritisnite ENTER da bistezatvorili liniju.

Napomena: Ako je linija zatvorena,dodatni segment linije biæe automatskinacrtan od poèetne do krajnje taèke.

Savet: Ako ste pogre�ili prilikom izborataèke, upi�ite u da biste je izbrisali a zatimprecizno defini�ite njen polo�aj.

Zasebna linija, otvoreni i zatvoreni oblik

Komanda Line

Paleta alatki: Draw>Line

Meni: Draw

Komandna linija: line

4-3

Definisanje apsolutnihkoordinata

Kada su poznate precizne X i Y vrednostilokacije, koristite apsolutne X i Y koordi-nate.

Da biste ih zadali, upi�ite X,Y, gde su X i Yapsolutne koordinate u odnosu na koordi-natni poèetak crte�a.

Pregled postupka: Kori�æenjeapsolutnih koordinata

Upotrebite apsolutne koordinate da bistenacrtali jednostavan geometrijski oblik:


2. Upi�ite 3,2 a zatim pritisnite ENTER zazadavanje prve taèke.

3. Zadajte ostale taèke:

� Upi�ite 7,2 a zatim pritisnite ENTER.








� Upi�ite c i pritisnite ENTER da bistezatvorili oblik.

Definisanje apsolutnih koordinata

ApsolutnekoordinateX,Y

Y-osa

X-osa


Definisanje relativnihkoordinata

Relativne koordinate se najèe�æe koriste zadefinisanje polo�aja objekata u crte�u.Upotrebite relativne X,Y koordinate kada jepoznat polo�aj taèke u odnosu na prethodnutaèku.

Za definisanje relativnih koordinata upi�ite@dX,dY gde:

� @ predstavlja relativnu udaljenost.

� dX je udaljenost du� X ose u odnosuna trenutnu poziciju.

� DY je udaljenost du� Y ose u odnosuna trenutnu poziciju.

Pregled postupka: Upotrebarelativnih koordinata

Upotrebite relativne koordinate za crtanjejednostavnog geometrijskog oblika:


2. Pritisnite mi�em bilo gde na povr�inu zacrtanje da biste definisali donji leviugao oblika.


� Upi�ite @4,0 a zatim pritisniteENTER.


� Upi�ite @-3,2 a zatim pritisniteENTER.


� Upi�ite @0,-1 a zatim pritisniteENTER.


� Upi�ite @0,-1 a zatim pritisniteENTER.



Y-osa

X-osa

Relativnekoordinate

@dX,dY

Proizvoljnipolo�aj

4-5

U ovoj ve�bi crtate deo prekidaèa.

Postavite donji levi ugao na 50,50 a ostalekoordinate zadajte kori�æenjem relativnihkoordinata.

5. Nacrtajte desni kraj.

� Upi�ite @15,0 i pritisnite ENTER.


� Upi�ite @-15,0 i pritisnite ENTER.

� Upi�ite @0,7.5 i pritisnite ENTER.

Ve�ba 4-1: Crtanje linija kori�æenjem apsolutnihi relativnih koordinata

1. Za izradu novog crte�a otvoritedatoteku ch_401.dwt.


3. U komandnu liniju upi�ite 50,50 azatim pritisnite ENTER za definisanjepoèetne taèke.

4. U komandnu liniju upi�ite sledeæekoordinate da biste definisali donji deoomotaèa prekidaèa.

� Upi�ite @7.5,0 i pritisnite ENTER.

� Upi�ite @10,7.5 i pritisnite ENTER.


� Upi�ite @0,-7.5 i pritisnite ENTER.


Savet: Ako pogre�ite pri upisivanjukoordinata, upi�ite u za brisanje taèke, azatim upi�ite taènu lokaciju.

6. Nacrtajte gornji deo.


� Upi�ite @-10,7.5 i pritisnite ENTER.

� Upi�ite @�7.5,0 i pritisnite ENTER.

7. Dovr�ite crte�.

� Upi�ite @7.5,-12.5 a zatim pritisniteENTER.



Kraj ve�be

Definisanje relativnih koordinata


Prikazivanje polo�ajakursora

AutoCAD prikazuje trnutni polo�aj kursorakao koordinatu na statusnoj liniji.

Pregled postupka:Prikazivanje koordinata

1. Na statusnoj liniji, pritiskom na desnitaster mi�a izaberite prikaz koordinata.

Postoje tri naèina za prikazivanje koordi-nata:

Dinamièki prikaz (Dynamic display) �A�urira vrednosti koordinata prilikompomeranja kursora.

Statièki prikaz (Static display) � A�uriravrednosti koordinata samo kada je defini-sana taèka.

Udaljenost i ugao (Distance and angle) �Prikazuje koordinate u oblikuudaljenost<ugao.

2. Izaberite naèin na koji �elite da seprikazuju koordinate.

Savet: Naèin prikazivanja koordinatamo�ete menjati bez kori�æenja statusnelinije, pritiskom na F6.

4-7

Definisanje mernihjedinica i uglova

Mo�ete da koristite nekoliko formata mernihjedinica i uglova:

Pregled postupka: Promenavrednosti parametara mernihjedinica i uglova

1. Iz menija Format izaberite Units.

Definisanje mernih jedinica i uglova

2. U okviru za dijalog Drawing Unitsizaberite jedinicu mere, ugao i pre-ciznost.

3. Pritisnite OK.

Napomena: Definisanje preciznostiima uticaja samo na naèin prikazivanja.AutoCAD uvek veoma precizno »pamti«lokacije bez obzira na preciznost zadavanjaparametara.

Format ugla Primer

Decimal Degrees (decimalni stepeni)

45.0000

Degrees/minutes/seconds (stepeni/minuti/sekunde)

45d0'0"

Grads (gradi) 50.0000g

Radians (radijani) 0.7854r

Surveyor's units (geodetske jedinice)

N 45d0'0" E

Format merne jedinice Primer

Scientific (nauèni) 1.55E+01

Decimal (decimalni) 15.50

Engineering (tehnièki) 1'-3.50"

Architectural (arhitektonski)

1'-3 1/2"

Fractional (razlomaèki) 15 1/2


Definisanje polarnihkoordinata

Polarne koordinate mo�ete da koristite kadasu poznati rastojanje i ugao izmeðu taèaka.

Za definisanje polarnih koordinata upi�ite:

� Distance<Angle za definisanje lokacijeod koordinatnog poèetka�

� @ Distance<Angle za definisanjelokacije u odnosu na prethodnutaèku�

gde je:

� Distance je rastojanje do sledeæetaèke.

� Angle je ugao meren od 0 stepeni.

� < znak koji ukazuje na to da je drugibroj ugao.

Pregled postupka: Definisanjepolarnih koordinata

Defini�ite polarne koordinate da biste na-crtali jednostavan geometrijski oblik:

Uobièajeno je da uglovi poèinju od nule du�pozitivne X ose i rastu u pravcu suprotnomod kretanja kazaljki na satu.

Napomena: Parametri za usmerenostugla i osnovni ugao zadaju se u okviru zadijalog Drawing Units.

1. Sa palete alatki Draw izaberiteLine.

2. Pritisnite taster mi�a na povr�inu zacrtanje da biste zadali poèetnu taèku.


� Upi�ite @5.25<0 a zatim pritisniteENTER.



� Pritisnite ENTER da biste zavr�ilikomandu Line.

Y-osaPolarne

koordinateApsolutne: Distance<AngleRelativne: @Distance<Angle

X-osa

Poèetnataèka

4-9

U ovoj ve�bi upotrebite polarne koordinateda biste nacrtali plan parcele.


5. Pritisnite taster mi�a na povr�inu zacrtanje da biste zadali donji levi ugaoparcele.

6. U komandnu liniju upi�ite sledeæekoordinate da biste dovr�ili crte�:

� @50.3<N a zatim pritisnite ENTER.

� @35.7<N69-30�E a zatim pritisniteENTER.

� @61.3<515-20�E a zatim pritisniteENTER.

� @49.8<585-40�W a zatim pritisniteENTER.


Napomena: Izmeðu koordinata ne-mojte unositi razmak. Razmak je isto �to iENTER i znaèi zavr�etak komande Line.

7. Snimite ve�bu kao exercise 4-02.

Kraj ve�be

Ve�ba 4-2: Kori�æenje polarnih koordinata

1. Zapoènite nov crte� kori�æenjempodrazumevanih metrièkih parametara.

2. Iz menija Format izaberite Units. Odre-dite vrednost parametara:

� Leght-Decimal, 2 mesta.

� Angle-Surveyour�s Units, N 0d00�E.

3. Pritisnite OK.

Definisanje polarnih koordinata


Crtanje polilinija

Polilinija je povezani niz linija ili segmenataluka. Polilinija je poseban objekat koji:

� Mo�e imati jedan ili nekoliko krivihsegmenata.

� Mo�e imati debljinu.

� Mo�e imati segmente sa strelicama.

� Mo�e da bude zatvoren.

Pregled postupka: Crtanjepolilinije

Kori�æenjem polilinija nacrtajte sledeæioblik:

Polilinija lièi na niz segmenata linija. Meðu-tim, polilinija je poseban objekat, a ne nizodvojenih objekata. Prednosti kori�æenjapolilinija su:

� Polilinijom se mo�e raditi kao sa zaseb-nim objektom.

� Cela polilinija mo�e se izabrati jednimpritiskom na taster mi�a.

� Debljina polilinije mo�e biti razlièita urazlièitim segmentima.

� Du�ina i oblast koju polilinija ograni-èava mo�e se lako izraèunati.

� Polilinija zauzima manje mesta i memo-rije na disku nego pojedinaèni linijskisegmenti.

Napomena: Polilinija sa luènim delo-vima obraðena je kasnije u ovom poglavlju.

Komanda Pline

Paleta alatki: Draw >Polyline

Meni: Draw >Polyline

Komandna linija: pline

1. Sa palete alatki Draw izaberitePolyline.


3. Odredite krajnje taèke svakog segmentapolilinije:





� Upi�ite @0,-1 i pritisnite ENTER.





Napomena: Dodatne komande koje seodnose na polilinije obraðene su u poglavlju 6:

� Explode � pretvara poliliniju u poje-dinaène linijske segmente.

� Pedit � slu�i za menjanje polilinije iliza pretvaranje niza povezanih linija upoliliniju.

4-11

U ovoj ve�bi nacrtajte prekidaè pomoæupolilinija.

5. Nacrtajte desni kraj:


� Upi�ite @0,2.5 a zatim pritisniteENTER.



Ve�ba 4-3: Crtanje linearnih polilinija

1. Novi crte� zapoènite kori�æenjem�ablona ch_4-01. dwt.


3. U komandnu liniju upi�ite 50,50, zatimpritisnite ENTER da biste odredilipoèetnu taèku.

4. U komandnu liniju upi�ite sledeæekoordinate da biste kompletirali donjideo crte�a prekidaèa:

� Upi�ite @7.5,0 a zatim pritisniteENTER.

� Upi�ite @10.7,5 a zatim pritisniteENTER.


� Upi�ite @0,-7.5 a zatim pritisniteENTER.


Savet: Ako ste prilikom upisivanjakoordinata pogre�ili, upi�ite u da bisteponi�tili gre�ku, a zatim ponovo taènoupi�ite lokaciju.

6. Nacrtajte vrh:


� Upi�ite @-10,7.5 a zatim pritisniteENTER.

� Upi�ite @-7.5,0 a zatim pritisniteENTER.

7. Zavr�ite crte�:

� Upi�ite @7.5,-12,5 a zatim pritisniteENTER.


8. Snimite crte� pod imenom exercise4-03.

Kraj ve�be

Crtanje polilinija


U ovoj ve�bi nacrtajte saobraæejni znakkori�æenjem polilinija sa debljinom.


6. Sa palete Draw izaberite Polyline.

7. U komandnu liniju upi�ite 100,150 azatim pritisnite ENTER da biste nacrtalistrelicu.

8. Zadajte debljinu:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte�, a zatim izaberite Width.

� U komandnu liniju upi�ite 50 a zatimpritisnite ENTER da biste odredilipoèetnu debljinu.

� Pritisnite ENTER da biste prihvatilipodrazumevanu debljinu.

9. U komandu liniju upi�ite @100,0 dabiste zadali krajnje taèke segmenta.

10. Odredite debljinu vrha strelice:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte�, a zatim izaberite Width.

� U komandnu liniju upi�ite 150 azatim pritisnite ENTER da bistezadali poèetnu debljinu.

� Upi�ite 0 i pritisnite ENTER za odre-ðivanje kranje debljine.

11. U komandnu liniju upi�ite @150,0 azatim pritisnite ENTER da biste odre-dili kranju taèku.

12. Pritisnite ENTER da biste zavr�ilikomandu Polyline.


Kraj ve�be

Ve�ba 4-4: Crtanje linearnih polilinija sa �irinom

1. Poènite novi crte� kori�æenjem�ablona ch_4-04.dwt.


3. U komandnu liniju upi�ite 0,0 a zatipritisnite ENTER da biste zadali donjilevi ugao pravougaonika.

4. Zadajte debljinu:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� a zatim izaberite Width.

� U komandnu liniju upi�ite 10 a zatimpritisnite ENTER da biste odredilipoèetnu debljinu.

� Pritisnite ENTER da biste prihvatilipodrazumevanu debljinu.

5. Upi�ite preostale koordinate za crtanjepravougaonika.




� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i izaberite Close.

4-13

Crtanje pravougaonika

Pravougaonici i kvadrati crtaju se kori�æe-njem komande Rectangle. Ovom komandomzadajete:

� uglove kvadrata;

� zarubljene uglove;

� zaobljenje uglove;

� debljinu linija za sve segmente.

Pregled postupka: Crtanjepravougaonika

1. Sa palete alatki Draw izaberiteRectangle.

2. Zadajte prvu taèku ugla, ili upi�ite:

� C (Chamfer) da biste zadali da sviuglovi pravougaonika budu zarubljeni.

Ili

� F (Fillet) da biste zadali da svi uglovipraougaonika imaju radijus.

Ili

� W (Width) da biste zadali debljinusvih segmenata.

3. Zadajte ostale taèke uglova.

Savet: Upotrebite relativne koordinateda biste zadali taèke suprotnih uglova ko-ri�æenjem @width, height.

Napomena: Pravougaonik se tretirakao zatvorena polilinija.

Komanda Rectangle

Paleta alatki: Draw>Rectangle

Meni : Draw>Rectangle

Komandna linija: rectangle

Crtanje pravougaonika


U ovoj ve�bi nacrtajte ram za sliku kori�æe-njem pravougaonika.

5. Sa palete alatki Draw izaberiteRectangle da biste nacrtali spoljnipravougaonik.

6. Zadajte zarubljenost ugla:

� Upi�ite c i pritisnite ENTER.

� Upi�ite 5 i pritisnite ENTER za zada-vanje prvog rastojanja zarubljenja.

� Upi�ite 5 i pritisnite ENTER za zada-vanje drugog rastojanja zarubljenja.

7. Zadajte �irinu:

� Upi�ite w i pritisnite ENTER.


8. Zadajte taèke uglova:

� Upi�ite 15,15 i pritisnite ENTER zazadavanje vrednosti donjeg levogugla.

� Upi�ite @120,70 i pritisnite ENTERza zadavanje vrednosti gornjeg desnogugla.


Kraj ve�be

Ve�ba 4-5: Crtanje pravougaonika


2. Sa palete alatki Draw izaberiteRectangle za crtanje spolja�njeg pravo-ugaonika.

3. Zadajte radijus ugla:

� Upi�ite f i pritisnite ENTER.

� Upi�ite 10 i pritisnite ENTER zazadavanje radijusa.

4. Zadajte taèke ugla:

� Upi�te 0,0 i pritisnite ENTER zazadavanje donjeg levog ugla.

� Upi�ite @1500,100 i pritisniteENTER za zadavanje gornjeg desnogugla.

4-15

Crtanje poligona

Poligoni su zatvorene polilinije koje imajunajmanje tri, a najvi�e 1024 strane jednakedu�ine.

Pregled postupka: Crtanjepoligona

Nacrtajte poligon opisan oko kru�nice:

Velièina poligona zadaje se na jedan odsledeæih naèina:

� Upisivanjem poligona u zami�ljenukru�nicu.

� Opisivanjem poligona oko zami�ljenekru�nice.

� Zadavanjem taèaka jednog od uglova.

Poligon upisan u kru�nicu i opisan okokru�nice

Upotrebite upisani poligon gde je rastojanjeizmeðu centra poligona i svakog vrha po-znato. Opi�ite poligon gde je rastojanjeizmeðu centra poligona i sredi�nje taèkesvake strane poznato.

Komanda Polygon

Paleta alatki: Draw>Polygon

Meni : Draw>Polygon

Komandna linija: polygon

1. Sa palete alatki Draw izaberitePolygon.

2. U komandnu liniju upi�ite 6, zatimpritisnite ENTER da biste odredili brojstrana.

3. Odredite sredi�te poligona.

4. U komandnu liniju upi�ite c, zatimpritisnite ENTER da biste zadali opi-sani poligon.

5. U komandnu liniju upi�ite 50, zatimpritisnite ENTER da biste odrediliradijus.

Crtanje poligona


U ovoj ve�bi koristite poligone i kru�nice zacrtanje donja dva zavrtnja na modelu saèetiri zavrtnja.

� U komandnu liniju upi�ite @, zatimpritisnite ENTER da biste odredilicentar kru�nice.

� U komandnu liniju upi�ite 15, zatimpritisnite ENTER da biste zadaliradijus.

Napomena: Preèicu @ (isto �to i@0,0) ste koristili za zadavanje lokacijecentra kru�nice. Na taj naèin se zadaje istalokacija kao prethodna � centar �estougao-nika.

4. Nacrtajte donji desni �estougaonik:

� Sa palete alatki Draw izaberitePolygon.

� Pritisnite ENTER da biste prihvatilipodrazumevani broj strana.

� U komandnu liniju upi�ite @0,0,zatim pritisnite ENTER da bistezadali centar,

� Pritisnite ENTER da biste prihvatilipodrazumevani stil (opisani poligon).


5. Nacrtajte donju desnu kru�nicu:

� Sa palete alatki Draw izaberiteCircle.

� U komandnu liniju upi�ite @, zatimpritisnite ENTER da biste zadalicentar kru�nice.

� Pritisnite Enter da biste prihvatilipodrazumevani radijus od 15.

6. Snimite crte� pod imanom exercise4-06.

Kraj ve�be

Ve�ba 4-6: Crtanje poligona


2. Nacrtajte donji levi �estougao:

� Sa palete alatki Draw izaberitePolygon.

� U komandnu liniju upi�ite 6, zatimpritisnite ENTER da biste odredilibroj strana.

� Pritisnite desni taster mi�a blizudonjeg levog ugla crte�a da bistezadali centar.

� U komandnu liniju upi�ite c, zatimpritisnite ENTER da biste zadaliopisani poligon.


3. Nacrtajte donju levu kru�nicu:


4-17

Upisivanje direktnograstojanja

Direktno rastojanje koristi se za upisivanjerelativnog polo�aja ukazivanjem kursoromna smer i odreðivanjem rastojanja.

Kada je ukljuèen Ortho re�im rada, ovajmetod je koristan za crtanje vertikalnih linijajer je u Ortho re�imu kursor ogranièen nacrtanje vertikalnih ili horizontalnih osa.

Pregled postupka: Upisivanjedirektnog rastojanja

Upi�ite direktno rastojanje da bi ste nacrtaligeometrijski oblik:

1. Na statusnoj liniji izaberite ORTHO.


3. Pritisnite desnim tasterom mi�a bilo gdena crte�u da biste odredili taèku donjeglevog ugla.

4. Pomerajte kursor sve dok se linija nalikna gumenu traku ne razvuèe do sledeæetaèke.

5. U komandnu linju upi�ite 50, a zatimpritisnite ENTER.

6. Pomerajte kursor sve dok se ne pojavivertikalna linija, upi�ite 15 i pritisniteENTER.

7. Pomerajte kursor ulevo, upi�ite 20 ipritisnite ENTER.

8. Pomerajte kursor sve dok se ne pojavivertikalna linija, upi�ite 15 i pritisniteENTER.

9. Upi�ite c a zatim pritisnite ENTER dabiste zatvorili oblik.

Upisivanje direktnog rastojanja


Polarno vezivanje(Polar Tracking)

Polarno vezivanje koristi se za brzo odreði-vanje lokacije pri zadatom uglu.

Prilikom polarnog vezivanja kursor se kreæedu� privremenih putanja usmeravanja kojesu definisane polarnim uglovima u odnosuna prethodnu taèku.

Pregled postupka: Putanjeusmeravanja polarnog vezivanja

Pregled postupka: Zadavanje polarnogvezivanja vi�e uglova na 45 stepeni uz po-seban ugao vezivanja od 75 stepeni:

Putanja usmeravanja i polje sa savetomo alatu

Dok se kursor on pribli�ava polarnom uglu,prikazuju se putanja usmeravanja i koordi-nate. Kada se kursor udaljava od ugla,putanja i kordinate nestaju.

Kada je putanja usmeravanja prikazana,taèku na njoj zadajete pritiskom na tastermi�a. Ukoliko taèku �elite da zadate nataèno odreðenom rastojanju na putanji,direktno upisujete vrednost.

Kljuèni pojmovi: Polarnovezivanje

Putanja usmeravanja (Alignmetn Path) �Privremena taèkasta linija du� koje se kreæekursor.

Napomena: Ortho i polarno vezivanjene mogu biti ukljuèeni istovremeno. Kada seukljuèi Ortho, AutoCAD automatski isklju-èuje polarno vezivanje.

1. Na statusnoj liniji pritiskom na desnitaster izaberite Polar, a zatim Settings.

2. Sa kartice Polar Tracking u okviru zadijalog Drafting Settings izaberite PolarTracking On.

4-19

3. Iz opcije Increment Angle izaberitepoveæanje ugla od 45 stepeni.

4. Zadajte dodatni ugao od 75 stepeni:

� Izaberite New.

� U polje za tekst Additional Anglesupi�ite 75 i pritisnite Enter.

Napomena: Za svaki dodati ugaoprikazuje se samo jedna putanja usmera-vanja.

5. U okviru Polar Angle Measurementizaberite postupak merenja uglova:

� Absolute: Bazira uglove polarnogvezivanja na aktivniom UCS.

� Relative: Bazira uglove polarnogvezivanja na poslednjem nacrtanomobjektu.

Konaèni izbor

6. Pritisnite OK.

Savet: Polarno vezivanje se ukljuèuje iliiskljuèuje izborom Polar na statusnoj liniji.

Polarno vezivanje


Pregled postupka: Crtanjeobjekta kori�æenjem polarnogvezivanja

Nacrtajte èetvorougao kori�æenjem polarnogvezivanja:

7. Pomerajte kursor prema sledeæoj taèkidok se ne pojavi putanja usmeravanja.

1. Zadajte inkrementni ugao od 45 stepeni

(detalje æete pronaæi u prethodnompregledu postupka).

2. Ako je polarno vezivanje iskljuèeno, nastatusnoj liniji izaberite Polar.


4. Zadajete donji vrh pritiskajuæi mi�embilo gde na crte�u.

5. Pomerajte kursor prema sredi�njojdesnoj taèki dok se ne pojavi putanjausmeravanja.

6. U komandnu liniju upi�ite 100 i priti-snite ENTER.

8. U komandnu liniju upi�ite 100 i priti-snite ENTER.

9. Pomerajte kursor prema sledeæoj taèkidok se ne pojavi putanja usmeravanja,upi�ite 100 i pritisnite ENTER.

10. Upi�ite c i pritisnite ENTER da bistezatvorili oblik.

4-21

U ovoj ve�bi crtate mernu ploèu kori�æenjempolarnog vezivanja:

9. Nacrtajte gornju horizontalnu liniju:

� Pomerajte kursor ulevo dok se nepojavi putanja usmeravanja od 180stepeni.

� Upi�ite 15.75 i pritisnite ENTER.

10. Nacrtajte gornju levu vertikalnu liniju:

� Pomerajte kursor nadole dok se nepojavi putanja usmeravanja od 270stepeni.


Ve�ba 4-7: Crtanje kori�æenjem polarnog vezivanja


2. Zadajte polarno vezivanje za vi�e uglovaod 45 stepeni. Kao vodiè koristitepregled postupka.

3. Ako je polarno vezivanje iskljuèeno, nastatusnoj liniji izaberite Polar.


5. Pritisnite mi�em bilo gde u crte�u dabiste zadali taèku donjeg levog ugla.

6. Pomerajte kursor desno prema sledeæojtaèki dok se ne pojavi horizontalnaputanja usmeravanja, upi�ite 15.75 ipritisnite ENTER.

7. Pomerajte kursor prema sledeæoj taèkidok se ne pojavi putanja usmeravanjaod 45 stepeni, upi�ite 14.25 i pritisniteENTER.

8. Pomerajte kursor prema sledeæoj taèkidok se ne pojavi putanja usmeravanjaod 135 stepeni, upi�ite 14.25 i priti-snite ENTER.

11. Nacrtajte levi zasek:

� Pomerajte kursor nadole na 45 stepenidok se ne pojavi putanja usmeravanja,upi�ite 7.18 i pritisnite ENTER.

� Pomerajte kursor prema sledeæoj taèkidok se ne pojavi putanja usmeravanja,upi�ite 7.18 i pritisnite ENTER.

12. Upi�ite c i pritisnite ENTER da bistezatvorili figuru.


Kraj ve�be

Polarno vezivanje


Pomoæne linije zakonstrukciju crte�a

Linije za konstrukciju (Drawing Construc-tion lines) korisne su za postavljanje crte�a.

Pregled postupka: Crtanjepomoænih linija

1. Sa palete alatki Draw izaberite Con-struction Line.

2. Zadajte dve taèke na crte�u ili Pritisnitedesnim tasterom mi�a u crte� a zatimizaberite neku od opcija iz pomoænogmenija:

� Hor � crta horizontalnu pomoænuliniju kroz odreðenu taèku.

� Ver � crta vertikalnu pomoænu linijukroz odreðenu taèku.

� Ang � Crta pomoænu liniju pododreðenim uglom kroz odreðenutaèku.

� Bisect � Crta pomoænu liniju prepo-lovljavanjem odreðenog ugla.

� Offset � Crta pomoænu liniju para-lelnu nekoj postojeæoj liniji ili pomo-ænu liniju koja je postavljena na taènoodreðenom rastojanju.

Savet: Pomoæne linije crtajte na pose-bnom sloju kako biste mogli da kontroli�etenjihovu vidljivost ili �tampanje.

Napomena: Pomoæne linije mogu sepretvoriti u obiène linije zadavanjem njihoveprecizne du�ine. Dodatne informacije okomandi Trim naèi èete u poglavlju 6.

Pomoæne linije koriste se za postavljanjepogleda.

Pomoæne linije mogu biti prave ili polu-prave. Komandom Xline zadaje se prava, akomandom Ray polprava.

Komanda Xline

Paleta alatki: Draw>Construction Line

Meni : Draw>Construction Line

Komandna linija: xline

Komanda Ray

Paleta alatki: Draw>Ray

Komandna linija: ray

Napomena: Informacije o crtanjupoluprava (Rays) naæi æete ako u Helpupotra�ite odrednicu Construction Lines.

Napomena: Pomoæne linije ne utièu navelièinu crte�a i nemaju uticaja na komandekao �to su Zoom All i Zoom Extents.

POGLEDODOZGO

PREDNJIPOGLED

POGLEDSADESNESTRANE

4-23

U ovoj ve�bi crtate pomoæne linije za posta-vljanje sledeæih pogleda:

5. Nacrtajte sledeæu vertikalnu pomoænuliniju:

� Sa palete alatki Draw izaberiteConstruction Line.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� a zatim iz pomoænog menijaizaberite opciju Offset.

� U komandnu liniju upi�ite 16.25 ipritisnite ENTER.

� Izaberite vertikalnu x liniju a zatimpritisnite mi�em bilo gde sa desnestrane x linije.

Vertikalna pomoæna linija biæe nacrtana16.25 jedinica udesno od izabranelinije.

6. Nacrtajte sledeæu horizontalnu pomo-ænu liniju:



� U komandnu liniju upi�ite 12.5 ipritisnite ENTER.

� Izaberite horizontalnu x liniju a zatimpritisnite mi�em bilo gde iznad xlinije.

Vertikalna pomoæna linija biæe nacrtana12.5 jedinica iznad izabrane linije.

Ve�ba 4-8: Crtanje pomoænih linija


2. Aktivirajte sloj CON.

3. Nacrtajte donju horizontalnu liniju:


� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� a zatim iz pomoænog menijaizaberite opciju Hor.


4. Nacrtajte levu vertikalnu liniju:

� Sa palete alatki Draw izaberiteConstruction Line. Na ovaj naèinponi�tavate trenutno aktivnu ko-mandu i ponovo aktivirate komanduXline.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� a zatim sa pomoænog menijaizaberite opciju Ver.


Pomoæne linije za konstrukciju crte�a


7. Nacrtajte sledeæe vertikalne i hori-zontalne pomoæne linije:



� U komandnu liniju upi�ite 5 i priti-snite ENTER.

� Izaberite gornju horizontalnu x linijua zatim pritisnite mi�em bilo gdeiznad x linije.

� Izaberite desnu vertikalnu x liniju azatim pritisnite mi�em bilo gde sadesne strane x linije.

8. Nacrtajte preostale vertikalne i hori-zontalne pomoæne linije:



� U komandnu liniju upi�ite 8.5 i priti-snite ENTER.

� Izaberite gornju horizontalnu x linijua zatim pritisnite mi�em bilo gdeiznad x linije.

� Izaberite desnu vertikalnu x liniju azatim pritisnite mi�em bilo gde sadesne strane x linije.


Kraj ve�be

4-25

Crtanje kru�nica

Kru�nice se mogu nacrtati na nekolikonaèina:

� Zadavanjem centra i radijusa � podra-zumevani postupak.

� Zadavanjem centra i preènika.

� Definisanjem preènika sa dve taèke.

� Definisanjem obima sa tri taèke.

� Crtanjem tangente kru�nice u odnosuna tri postojeæa objekta.

� Crtanjem tangente kru�nice u odnosuna dva postojeæa objekta i zadavanjemradijusa.

Pregled postupka: Crtanjekru�nica

Crtanje kru�nice odreðivanjem centra ipreènika:

Nekoliko naèina za crtanje kru�nica

Komanda Circle

Paleta alatki: Draw >Circle

Meni : Draw>Circle

Komandna linija: circle

1. Sa palete alatki Draw izaberiteCircle.

2. Izaberite na crte�u proizvoljnu taèku zacentar kru�nice.

3. U komandnu liniju upi�ite d i pritisniteENTER za zadavanje preènika.

4. U komandnu liniju upi�ite 124.5 ipritisnite ENTER za zadavanje pre-ènika.

Crtanje kru�nica

P1

P2

P1P2

P3

Center, Radius 2 Points

P1

P3

P2

CenterCentar

2 taèke

Tangenta, tangenta,tangenta

3 taèke


Pomoæu kru�nice nacrtajte prirubnicu. 4. Nacrtajte desnu kru�nicu:

� Pritisnite Enter za ponavljanje ko-mande Circle.

� U komandnu liniju upi�ite @85,0 ipritisnite ENTER za zadavanje centra.

� U komandnu liniju upi�ite 5 i priti-snite ENTER za zadavanje radijusa.

5. Nacrtajte gornju kru�nicu:


� U komandnu liniju upi�ite @-85,85 ipritisnite ENTER za zadavanje centra.

� Pritisnite Enter za prihvatanje podra-zumevane vrednosti radijusa.

6. Nacrtajte levu kru�nicu:


� U komandnu liniju upi�ite @-85,-85 ipritisnite ENTER za zadavanje centra.


7. Nacrtajte donju kru�nicu:


� U komandnu liniju upi�ite @85,-85 ipritisnite ENTER za zadavanje centra.



Kraj ve�be

Ve�ba 4-9: Crtanje kru�nice


2. Nacrtajte spoljnu kru�nicu:


� Izaberite na crte�u taèku za centar.

� U komandnu liniju upi�ite 100 ipritisnite ENTER za zadavanje radi-jusa.

3. Nacrtajte unutra�nju kru�nicu:


� U komandnu liniju upi�ite @ i priti-snite ENTER za zadavanje centra.

� U komandnu liniju upi�ite 70 i priti-snite ENTER za zadavanje radijusa.

4-27

Crtanje lukova

Lukovi se mogu nacrtati na vi�e naèina uzavisnosti od lokacije i dimenzija luka.Potrebno je zadati poèetnu taèku i bar dvaod sledeæih parametara:

� centar;

� krajnju taèku;

� neku sredi�nju taèku;

� ugao;

� du�inu tetive (tetiva nekog luka je pravalinija izmeðu dve kranje taèke);

� usmerenje;

� du�inu luka;

� radijus.

Podrazumevani postupak je odreðivanje tritaèke: poèetne, druge taèke na luku i krajnjetaèke.

Napomena: Lukovi se standardnocrtaju u pravcu suprotnom od kretanjakazaljki na satu. Ako �elite da nacrtate luk upravcu kretanja kazaljki na satu primeniteopciju sa zadavanjem tri taèke ili zadajtenegativne vrednosti ugla.

Savet: Pomoæu komande Fillet mo�e senacrtati luk izmeðu dva postojeæa objekta.To je u mnogim situacijama najefikasnijinaèin za crtanje lukova. Komanda Filletobraðena je u poglavlju 6.

Komanda Arc

Paleta alatki: Draw>Arc

Meni : Draw>Arc

Komandna linija: arc

Pregled postupka: Crtanjelukova

Nacrtajte luk zadavanjem tri taèke:

Opcije menija Draw>Arc

Èetiri od mnogih naèina za crtanje luka

1. Sa palete alatki Draw izaberite Arc.


3. Zadajte drugu taèku.

4. Zadajte krajnju taèku luka.

Napomena: Pomoæu ovog postupkamo�ete crtati lukove u pravcu kretanjakazaljke na satu ili obrnuto.

Crtanje lukova

Poèetna Krajnja Centar

Poèetna, centar, krajnja

Poèetna

Krajnja

3 taèke

Poèetna

Krajnja

Poèetna, krajnja, radijusKrajnja, poèetna,ugao

Krajnja Poèetna

Ugao

Poèetna Krajnja


U ovoj ve�bi upotrebite luène linije za crtanjepodno�ja za krevet.

5. Nacrtajte luk:

� Sa palete alatki Draw izaberiteArc>Start, Center, Agle.

� Upi�ite @ i pritisnite ENTER zazadavanje poèetne taèke luka kaoposlednje zadate taèke.

� Upi�ite @50,0 i pritisnite ENTER zazadavanje centra luka.

� Upi�ite -90 i pritisnite ENTER zazadavanje ugla.

Ve�ba 4-10: Crtanje lukova



3. Bilo gde na crte�u izaberite taèku kojaæe biti donji levi ugao oblika.

4. Upi�ite @100,0 i pritisnite ENTER zazadavanje krajnje taèke, zatim pritisniteEnter da biste zavr�ili komandu Line.

Savet: Mo�ete da koristite jednu oddve moguæe preèice da biste zadali poèetnutaèku linije luka:

� Upi�ite @ i pritisnite ENTER kadasledeæi element poène sa krajnje taèkeprethodnog elementa (@je jednako@0,0).

Ili

� Pritisnite ENTER kada sledeæi elementpoène sa krajnje taèke prethodnogelementa i kada je tangentan naprethodni element.

6. Nacrtajte sledeæu liniju:

� Sa palete alatki Draw izaberite Line.

� Pritisnite ENTER za zadavanje po-èetne taèke linije. Na ovaj naèin jezadato da je ova linija tangenta nakrajnju taèku luka.

� Upi�ite @450,0 i pritisnite ENTER zazadavanje kraja linije.

4-29

7. Nacrtajte sledeæi luk:

� Sa palete alatki Draw izaberiteArc.

� Pritisnite ENTER za zadavanje po-èetne taèke linije. Na ovaj naèin jezadato da luk poèinje sa krajnje taèkelinije i da je tangenta linije.

� Upi�ite @50,-50 i pritisnite ENTERza zadavanje kraja linije.

8. Nacrtajte dve sledeæe linije:

� Sa palete alatki Draw izaberiteLine.

� Upi�ite @ i pritisnite ENTER zazadavanje poèetne taèke kao kranjetaèke luka.

� Upi�ite @100,0 i pritisnite ENTER zazadavanje kraja linije.

� Upi�ite @0,350 i pritisnite ENTER zazadavanje sledeæe krajnje taèke.


9. Nacrtajte vrh luka zadavanjem tritaèke:

� Sa palete alatki Draw izaberiteArc.

� Upi�ite @ i pritisnite ENTER zazadavanje poèetne taèke kao krajnjetaèke luka.

� Upi�ite @-375,100 i pritisnite ENTERza zadavanje srednje taèke luka uodnosu na poèetnu taèku.

� Upi�ite @-375,-100 i pritisniteENTER za zadavanje krajnje taèkeluka u odnosu na srednju taèku.

10. Nacrtajte konaènu liniju:


� Upi�ite @ i pritisnite ENTER zazadavanje poèetne taèke kao kranjetaèke luka.

� Upi�ite @0,-350 i pritisnite ENTERza zadavanje kranje taèke.



Kraj ve�be

Crtanje lukova


Crtanje polilinija saluènim segmentima

Linearne polilinije obraðene su u prethod-nom delu. Polilinije mogu da sadr�e i luèneelemente.

Pregled postupka: Crtanjepolilinija sa lukovima

Poèetna taèka luka je krajnja taèka prethod-nog segmenta. Vrednosti ostalih parametarasu slièni kao u komandi Arc.

Komanda Pline

Paleta alatki: Draw>Polyline

Meni : Draw>Polyline

Komandna linija: pline


2. Izaberite na crte�u taèku koja æe bitidonji levi ugao.

3. Upi�ite @100,0 za zadavanje krajnjetaèke segmenta linije.

4. Pritisnite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Arc za aktiviranje komandeArc.

5. Upi�ite @0,50 za zadavanje krajnjetaèke segmenta luka.

6. Pritisnite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Line za ponovno aktiviranjekomande Line.

7. Upi�ite @-100,0 za zadavanje krajnjetaèke segmenta linije.


9. Pritisnite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Close za zatvaranje polilinije.

4-31

Crtanje popunjenihprstenova

Sledi opis brzog postupka za crtanje popu-njenih prstenova ili popunjenih krugova.

Pregled postupka: Crtanjepopunjenog prstena

Napomena: Popunjeni prsten se sastojiod dva polilinijska luèna segmenta sa zada-tom debljinom.

Komanda Donut

Paleta alatki: Draw>Donut

Komandna linija: donut

1. Sa palete alatki Draw izaberite Donut.

2. Nacrtajte levi prsten:

� U komandnu liniju upi�ite 2 i priti-snite ENTER za zadavanje unutra-�njeg preènika.

� U komandnu liniju upi�ite 5 i priti-snite ENTER za zadavanje spoljnogpreènika.

� Zadajte centar i pritisnite ENTER zaizlaz iz komande.

3. Nacrtajte desni prsten:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i iz pomoænog menija izaberiteRepeat Donut.

� U komandnu liniju upi�ite 0 i pritisniteENTER za zadavanje unutra�njegpreènika.

� U komandnu liniju upi�ite 3 i priti-snite ENTER za spolja�njeg preènika.

� Zadajte centar i pritisnite ENTER zaizlaz iz komande.

Crtanje popunjenih prstenova


U ovoj ve�bi upotrebite polilinije za crtanjepodno�ja kreveta.

8. Upi�ite @450,0 i pritisnite ENTER zazadavanje vrednosti krajnje taèke luka.

9. Nacrtajte sledeæi luk:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i izaberite Arc.


10. Pritisnite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Line.

11. Upi�ite @100,0 i pritisnite ENTER.

12. Upi�ite @0,350 i pritisnite ENTER.

13. Nacrtajte gornji luk pomoæu zadavanjatri taèke:


� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i izaberite Second Pt.

� Upi�ite @-370,100 i pritisnite ENTERza zadavanje srednje taèke luka uodnosu na poèetnu taèku.

� Upi�ite @-375,-100 i pritisniteENTER za zadavanje kranje taèkeluka u odnosu na srednju taèku.

14. Pritisnite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Line za ponovno aktiviranjekomande Line.

15. Pritisnite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Close za zatvaranje figure.


Kraj ve�be

Ve�ba 4-11: Crtanje polilinija sa lukovima


2. Sa palete alatki Draw izaberitePolilyne.

3. Izaberite bilo gde na crte�u taèku kojaæe biti donji levi ugao oblika.

4. Upi�ite @100,0 i pritisnite ENTER zazadavanje prve kranje taèke linije.


6. Pomerite kursor ka kranjoj taèki iuoèiæete da je usmerenje luka pogre�no.Da biste nacrtali taèan luk:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i izaberite Center

� Upi�ite @50,0 i pritisnite ENTER zazadavanje vrednosti centra luka.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i izaberite Angle.

� Upi�ite -90 i pritisnite ENTER zazadavanje vrednosti ugla

7. Pritisnite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Line za aktiviranje komandeLine

4-33

Crtanje elipsi

Mo�ete nacrtati pune elipse i eliptiènelukove, a oba oblika su precizni matematièkiprikazi elipsa.

Podrazumevani postupak za crtanje elipse jezadavanje krajnjih taèaka na prvoj osi irastojanja koje predstavlja polovinu du�inedruge ose.

Pregled postupka: Crtanjeelipsi

Crtanje elipse zadavanjem vrednosti para-metara krajnih taèaka i rastojanja.

1. Sa palete alatki Draw izaberiteEllipse.

2. Odredite prvu krajnju taèku prve ose.

3. Odredite drugu krajnju taèku prve ose.

4. Odredite polovinu du�ine druge ose:

� povucite pokazivaèki ureðaj od srednjetaèke prve ose i pritisnite taster.

Ili

� U komandnu liniju upi�ite rastojanje.

Napomena: Uputstvo za crtanje elipti-ènih lukova nalazi se u odrednici EllipticalArcs iz AutoCAD-ovog Helpa.

Dva naèina za crtanje elipse

Komanda Ellipse

Paleta alatki: Draw>Ellipse

Meni : Draw>Ellipse

Komandna linija: ellipse

Crtanje elipsi

Krajnje taèke ose (P1 i P2)i rastojanje D

Centar

Centar, krajnja taèka ose (P2)i rastojanje D


Nacrtajte ram za sliku kori�æenjem elipsi. 8. Nacrtajte vrh luka zadavanjem tritaèke:



� Upi�ite @-60,30 i pritisnite ENTERza zadavanje sredi�nje taèke luka uodnosu na poèetnu taèku.

9. Upi�ite @-60,-30 i pritisnite ENTER zazadavanje krajnje taèke luka u odnosuna srednju taèku.

10. Dovr�ite spoljni profil:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i izaberite Line.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i izaberite Close za zatvaranjeprofila.

Ve�ba 4-12: Crtanje elipsi


2. Na statusnoj liniji pritiskom na desnitaster izaberite SNAP a zatim Settings.

3. U okviru za dijalog Drafting Settings:

� Zadajte vrednost parametara SnapSpacing 5.

� Aktivirajte komandu Snap.

� Zadajte vrednost parametra GridSpacing 10.

� Iskljuèite mre�u (grid).

� Pritisnite OK.


5. Izaberite taèku na mre�i da biste iza-brali donji levi ugao.

6. Pomerite kursor horizontalno udesno,upi�ite 150 i pritisnite ENTER.

7. U komandnu liniju upi�ite @-15,170,zatim pritisnite ENTER.

Izgled crte�a

4-35

11. Nacrtajte donju elipsu:

� Sa palete alatki Draw izaberiteEllipse.

� Locirajte taèku na mre�i koja je 30jedinica udesno i 40 jedinica iznaddonjeg levog ugla.

� Izaberite taèku na mre�i za zadavanjeleve strane elipse.

� Pomerite kursor horizontalno udesno,upi�ite 90 i pritisnite ENTER.

� U komandnu liniju upi�ite 20 i priti-snite ENTER za zadavanje polovinedu�ine vertikalne ose.

12. Nacrtajte sredinju elipsu:


� Locirajte taèku na pomoænoj mre�i zavezivanje za taèku koja je 5 jedinicaudesno i 60 jedinica iznad donjestrane ni�e elipse.

� Izaberite taèku na mre�i za zadavanjeleve strane elipse.


� U komandnu liniju upi�ite 17.5 ipritisnite ENTER za zadavanje polo-vine du�ine vertikalne ose.

13. Nacrtajte najvi�u elipsu:


� Izaberite taèku na pomoænoj mre�i zavezivanje za taèku za zadavanje levestrane elipse.

� Locirajte taèku na pomoænoj mre�i zavezivanje za taèku koja je 5 jedinicaudesno i 60 jedinica iznad donjestrane sredi�nje elipse.


� U komandnu liniju upi�ite 15 i priti-snite ENTER za zadavanje polu-du�ine vertikalne ose.


Kraj ve�be

1Crtanje elipsi


Crtanje splajn krivih

Splajn kriva je glatka kriva koja prolazi krozzadati skup taèaka. Splajn krive se koriste zacrtanje nepravilnih krivih koje se ne mogulako nacrtati kori�æenjem lukova.

Mera (Weight) � odreðuje koliko je jakokriva povuèena ka odreðenoj kontrolnojtaèki. Svaka kontrolna taèka ima drugaèijuzadatu meru.

Primeri splajn krivih

Kljuèni pojmovi: Splajn krive

Neuniformna racionalna B splajn kriva

(NURB � Non-Uniform Rational B/Spline) �matematièka definicija za poseban tip glatkekrive.

Kontrolna taèka (Control Point) � NURBkriva definisana skupom kontrolnih taèaka injihovih mera. Kriva prolazi kroz poèetnu izavr�nu kontrolnu taèku a voðena je sred-njim kontrolnim taèkama.

Splajn kriva i njene kontrolne taèke

Ista kriva sa razlièitom merom u odnosu nasredi�nju kontrolnu taèku.

Tangentnost (Tangency) � Odreðuje usme-renost krive na poèetnoj i krajnjoj taèki.

Splajn kriva sa identièno definisanimtaèkama ali razlièitim poèetnim i zavr�nimtangentama.

Redosled (Order) � Odreðuje broj kontro-lnih taèaka. Vi�e kontrolnih taèaka dajeprecizniju kontrolu krivulje.

Komanda Spline

Meni: Draw>Spline

Paleta alatki: Draw>Spline

Komandna linija: spline

4-37

Pregled postupka: Crtanjesplajn krivih

1. Sa palete alatki Draw izaberiteSpline.

2. Zadajte poèetnu taèku splajn krive.

3. Zadajte ostale taèke za crtanje splajnkrive i pritisnite ENTER.

4. Zadajte poèetnu tangentu. Obièno jedovoljno da pritisnete ENTER za pri-hvatanje podrazumevane vrednosti.

5. Zadajte zavr�nu tangentu. Obièno jedovoljno da pritisnete ENTER za pri-hvatanje podrazumevane vrednosti.

Crtanje splajn krivih


2. Nacrtajte osnovni krug:


� U komandnu liniju upi�ite 0,0 i priti-snite ENTER da biste zadali centar.

� U komandnu liniju upi�ite 40 i priti-snite ENTER da biste zadali radijus.

3. Zumirajte tako da krug bude centriranna ekranu i da zauzima pribli�no polo-vinu povr�ine za crtanje.

4. Sa palete alatki Draw izaberiteSpline.

5. U komandnu liniju upi�ite sledeæekoordinate, i posle svake pritisniteENTER:

40<0

42<30

45<60

50<90

58<120

70<150

90<180

70<210

58<240

50<270

45<300

42<330

6. Upi�ite c i pritisnite ENTER za zatva-ranje splajn krive.

7. Pritisnite ENTER za prihvatanje podra-zumevane vrednosti tangente.


Kraj ve�be

Ve�ba 4-13: Crtanje splajn krivih

Dovr�en crte�

Rastojanje od centra osnovnog kruga doprofila ispupèenja dato je u donjoj tabeli:


Ugao (u stepenima)

Uzdignutost (u mm)

Uzdignutost plus osnovni krug (u mm)

0 0 40

30 2 42

60 5 45

90 10 50

120 18 58

150 30 70

180 50 90

210 30 70

240 18 58

270 10 50

300 5 45

330 2 42

Nacrtajte ispupèenje kori�æenjem splajnkrivih. Nacrtajte ispupèenje oko koordinata0,0 kori�æenjem apsolutnih polarnih koordi-nata.

Osnovnikrug

Ugao

4-39

Crtanje taèke

Taèke kao objekti u crte�u mogu biti korisnekao referentne taèke za koje se mo�e pove-zivati ili udaljavati od njih. Taèke se mogupostaviti jedna po jedna ili se mogu razme-stiti du� postojeæeg objekta. Moguæe jezadati vrednosti parametara za izgled ivelièinu taèke. Velièina se zadaje u apso-lutnim jedinicama ili u odnosu na velièinuekrana.

Komanda Point

Paleta alatki: Draw>Point

Meni: Draw>Point

Komandna linija: point

Pregled postupka: Crtanjepojedinaène taèke

1. Sa palete alatki Draw izaberitePoint.

2. Zadajte lokaciju taèke.

3. Zadajte dodatnu lokaciju taèke.

4. Pritisnite Esc za prestanak postavljanjataèaka.

Pregled postupka: Velièina iizgled taèke

Izgled i velièina taèke menjaju se na sledeæi:

1. Iz menija Format izaberite Point Style.

2. Iz okvira za dijalog Point Style odabe-rite stil taèke.

3. U polje za tekst Point Size upi�itevrednost parametra za velièinu.

4. Izaberite tip velièine:

� Ako je velièina definisana u odnosuna velièinu ekrana, taèke æe ostati istebez obzira na nivo zumiranja.

� Ako je velièina u apsolutnim jedini-cama, taèke æe biti nacrtane u zadatojvelièini.

5. Pritisnite OK.

Napomena: Stil taèke i velièina prime-njuju se na sve taèke na crte�u, ukljuèujuæiprethodno nacrtane taèke.

Crtanje taèke


Postavljanje taèaka du�objekata

Taèke se mogu postaviti na podjednakomrastojanju du� objekta kori�æenjem komandiMeasure i Divide.

� Za zadavanje du�ine svakog segmentarastojanja upotrebite komandu Mea-sure.

� Za zadavanje broja segmenata upo-trebite komandu Divide.

Napomena: Imenovane figure �blokovi � mogu se takoðe postaviti du�objekata. Blokovi su detaljnije obraðeni upoglavlju 9.

Komanda Measure

Meni: Draw>Point >Measure

Komandna linija: measure

Komanda Divide

Meni: Draw>Point>Divide

Komandna linija: divide

Pregled postupka:Postavljanje taèaka du� objekta

Postavljanje taèaka du� nekog objekta izadavanje vrednosti parametara svakogsegmenta izmeðu taèaka:

1. Iz menija Draw izaberitePoint>Measure.

2. Izaberite objekat da bi bio preraèunat ucrte�u.

3. U komandnu liniju upi�ite razmakizmeðu taèaka i pritisnite ENTER.

4-41

Nacrtajte tablu za igru postavljanjem taèakadu� elemenata. Tabla za ovu igru ima dvetrake sa po 120 otvora na svakoj traci. Du�svakog segmenta linije postoji 35 otvora, 10otvora du� du�ih lukova i 5 otvora du�kraæih lukova.

4. Podelite svaku liniju na 36 jednakihdelova.

� Iz menija Draw izaberite Point>Divide.

� Izaberite jednu liniju.


5. Pritisnite Enter za ponavljanje komandeDivide a zatim podelite preostale linijekao u taèki 4.

Ve�ba 4-14: Crtanje taèaka

Dovr�en crte�


3. Zadajte parametre za velièinu i stil taèke:

� Izaberite ikonu kruga.

� U polje za tekst Point Size upi�ite 2.

� Pritisnite donje dugme da biste zadalivelièinu taèke u apsolutnim jedinicama.

� Pritisnite OK da biste zatvorili okviraza dijalog.

2. Iz menija Format izaberite Point Style.

Sve linije su sada podeljene

6. Podelite dva du�a luka na 11 segmenatatako �to æete sledeæe korake ponovitidva puta:

� Pritisnite Enter za ponavljanje ko-mande Divide.

� Izaberite jedan od du�ih lukova.


7. Podelite dva manja luka na �est segme-nata tako �to æete sledeæe korake pono-viti dva puta:

� Pritisnite Enter za ponavljanje ko-mande Divide.

� Izaberite jedan od manjih lukova.


8. Snimite crte�.

Kraj ve�be

Crtanje taèaka


Lociranje taèakapovezivanjem taèaka zaobjekat

Povezivanje taèaka za objekat koristi se zabrzo i taèno lociranje taèaka u odnosu napostojeæi geometrijski raspored. Upotrebitepovezivanje taèaka za objekat za preciznocrtanje bez upisivanja koordinata ili zamor-nog izraèunavanja.

Aktivno povezivanje (Running mode) �Povezivanje taèaka sa objektom utièe na svetaèke. Moguæe je aktivirati nekoliko naèinaza povezivanje taèaka za objekat. Ova opcijaje korisna kada se povezivanje taèaka zaobjekat èesto koristi.

Marker (Marker) � Simbol koji se prikazujena lokaciji povezivanja taèke za objekat. Zasvaki tip povezivanja koristi se posebanoblik markera.

Savet o alatu (Tooltip) � Tekst koji identi-fikuje tip povezivanja taèaka za objekat.

Magnet (Magnet) � Prouzrokuje automat-sko fiksiranje kursora za taèku povezivanjakada se kursor pribli�i taèki.

Polje sa otvorom (Aperture box) � Okru-�uje vizuru i defini�e oblast unutar kojeAutoCAD procenjuje objekte za povezivanjetaèaka sa objektom.

AutoSnaps � Vizuelna pomoæ koja koristimarkere i poruke za prikazivanje tipa pove-zivanja taèaka za objekat.

Nekoliko naèina povezivanja taèaka zaobjekat

Kada je opcija za povezivanje taèaka zaobjekat ukljuèena, pribli�avanjem kursoralokaciji taèaka za povezivanje sa objektom,markeri se povezuju za lokaciju. Taènalokacija markera, umesto lokacije kursora,upisuje se onda kada je marker vidljiv.

Kljuèni pojmovi: Povezivanjetaèaka za objekat

Rad sa pojedinaènom taèkom (Single Point �overrride- mode) � Povezivanje taèaka saodreðenim objektom utièe na biranje slede-æih taèaka. Ovaj postupak je koristan ako seodreðeni naèin povezivanja taèaka za obje-kat povremeno koristi.

Marker

Savet o alatu

4-43

Na tabeli su navedeni najèe�æe kori�æeni naèini za povezivanje taèaka sa objektom.

Objekat za koji se povezuju taèke

Alatka Komandna linija

Povezuje taèku sa Primer

Kraj taèke

END Krajnjom taèkom objekta

Srednja taèka

MID Sredi�njom taèkom objekta

Presek

INT Presekom objekta

Centar

CEN Centrom kru�nica, lukova ili elipsi

Tangenta

TAN Krugom ili lukom koji formira tangentu na objekat

Kvadrant

QUA Kvadrantom lukova, kru�nica ili elipsi

Upravan

PER Taèkom objekta koja formira upravno

Produ�etak

EXT Produ�enom putanjom objekta

Nijedan

NON Iskljuèuje povezi-vanje taèaka za objekat za sledeæi izbor taèaka

Lociranje taèaka povezivanjem taèaka za objekat


Pregled postupka: Rad sapojedinaènom taèkom vezivanjaza objekat

Precizno zadavanje taèaka kori�æenjemvezivanja taèaka za objekat:

1. Aktivirajte komandu koja defini�etaèku.

2. Izaberite tip povezivanja kori�æenjemjednog od sledeæih metoda:

� Pritisnite dugmena potpaleti ObjectSnap palete alatkiStandard ili napaleti alatki ObjectSnap.

Ili

� Dr�ite pritisnuttaster SHIFT ipritisnite desnimtasterom mi�a upovr�inu za crtanje,a zatim iz po-moænog menijaizaberite naèinpovezivanja taèakaza objekat.

Ili

� U komandnu linijuupi�ite skraæenicupovezivanja taèkeza objekat.

3. Prevucite kursor preko lokacije povezi-vanja. Kada se pojavi marker, pritisnitetaster mi�a da biste prihvatili lokacijumarkera.

Napomena: Kada pritisnete tastermi�a, taèka povezivanja za objekat se bri�e.Da biste iskoristili povezivanje za zadavanjesledeæe taèke, morate da ponovite postupak.

Pomoæni meni

4-45

Aktivno povezivanjetaèaka za objekat(Running Object Snaps)

Povezivanje taèaka za pojedinaèni objekatzahteva izbor taèke povezivanja za svakutaèku. Aktivno povezivanje taèaka za objekatomoguæuje stalno kori�æenje povezivanja.

Kada je aktiviran ovaj naèin rada, moguæe jeukljuèiti nekoliko tipova objekata odje-dnom. Kako se kursor kreæe preko objekatana crte�u, prikazuje se najpogodniji tippovezivanja taèke za objekat koji se bazirana tipu objekta i lokaciji kursora u odnosuna objekat. Markeri i poruke omoguæuju lakPregled postupka: tipa povezivanja koji æebiti kori�æen prilikom izbora lokacije.

Pregled postupka: Zadavanjevrednosti parametara za aktivnopovezivanje taèaka za objekat

Zadavanje vi�e tipova opcijom RunningObject Snap:

1. Na statusnoj liniji pritisnite desnimtasterom mi�a na OSNAP i izaberiteSettings. Prikazuje se okvir za dijalogDrafting Settings.

Okvir za dijalog Drafting Settings

2. Ako nisu upisane vrednosti parametaraza opciju Object Snap On, aktivirajte tuopciju.

3. Izaberite sve tipove povezivanja taèakaza objekat koji su vam potrebni.

Statusna linija

4. Pritisnite OK.

Aktivirana opcija OSNAP

Savet: Posle upisivanja vrednosti para-metara za aktivno povezivanje taèaka zaobjekat, pritisnite Osnap na statusnoj linijida biste tu opciju ukljuèili ili iskljuèili.

Aktivno povezivanje taèaka za objekat


Dovr�ite nekoliko objekata kori�æenjempovezivanja taèaka za objekat.

Dovr�avanje crte�a zgloba

Ve�ba 4-15: Povezivanje taèaka za objekat

Dovr�en crte�

Zadavanje vrednosti parametara


Nedovr�en crte�

2. Zadajte parametre za aktivno povezi-vanje taèaka za objekat kori�æenjemsledeæih tipova pode�avanja (primenitepostupak prikazan u pregledu po-stupka):

� Krajnja taèka (Endpoint)

� Sredi�na taèka (Midpoint)

� Tangenta (Tangent)

� Presek (Intersection)

Dovr�en crte�


� Iz liste Named Views izaberite LINK.

� Izaberite Set Current, a zatim priti-snite OK.

2. Nacrtajte gornju levu liniju:


� Premestite kursor na vrh levog krugada bi se pojavio marker DeferedTangent i poruka, a zatim pritisnitetaster da biste prihvatili lokaciju.

� Premestite kursor na vrh srednjegkruga da bi se pojavio marker DeferedTangent i poruka, a zatim pritisnitetaster da biste prihvatili lokaciju.


3. Dovr�ite preostale tri linije ponavlja-njem navedenog postupka.

4-47

Crtanje tu� kabine 2. Nacrtajte dijagonalnu liniju izmeðu dvaunutra�nja ugla:


� Premestite kursor do gornjeg levogunutra�njeg ugla da bi se pojaviomarker koji oznaèava krajnju taèku iporuka, a zatim pritisnite taster dabiste prihvatili lokaciju.

� Premestite kursor do donjeg desnogunutr�njeg ugla da bi se pojaviomarker koji oznaèava krajnju taèku iporuka, a zatim pritisnite taster dabiste prihvatili lokaciju.


Dovr�en crte� tu� kabine


� Iz liste Named Views izaberiteSHOWER.


Izbor gornjeg ugla

3. Ponovite prethodni postupak za crtanjedruge dijagonale.

4. U preseku dijagonala nacrtajte kru�nicu:


� Premestite kursor na taèku presekadijagonala.

� Pritisnite TAB i kada se pojavi markerpreseka i poruka, pritisnite taster.

� Upi�ite 5 U komandnu liniju i priti-snite ENTER za zadavanje radijusa.

Povezivanje taèaka za objekat


Crtanje podupiraèa krova � Pomerajte kursor do donje linije da bise pojavio marker koji oznaèavaupravnu liniju i poruka, a zatimpritisnite taster da biste prihvatililokaciju.

� Pritisnite ENTER da biste zavr�ilikomandu Line.Dovr�en crte� podupiraèa krova


� Iz liste Named Views izaberite TRUSS.


2. Nacrtajte liniju 3 od poèetka jedne odlinija krova do sredi�nje taèke donjelinije:

� Sa palete alatki Draw izaberite Line.

� Premestite kursor do krajnje taèkegornje linije da bi se pojavio markerkoji oznaèava krajnju taèku i poruka,a zatim pritisnite taster da biste pri-hvatili lokaciju.

� Premestite kursor do sredi�nje taèkedonje linije da bi se pojavio markerkoji oznaèava sredi�nju taèku i poruka,a zatim pritisnite taster da biste pri-hvatili lokaciju.

3. Nastavite liniju crtanjem linije 2 dosredi�nje taèke gornje leve linije.

� Premestite kursor do sredi�nje taèkegornje leve linije da bi se pojaviomarker koji oznaèava sredi�nju taèkui poruka, a zatim pritisnite taster dabiste prihvatili lokaciju.

4. Nastavite liniju crtanjem linije 1 upravnena donju liniju:

� Dr�ite pritisnut taster SHIFT, pritisnitedesnim tasterom mi�a u povr�inu zacrtanje, a zatim izaberite Perpendicular.


5. Nacrtajte linije 4 i 5:


� Premestite kursor do donje krajnjetaèke linije 3 da bi se pojavio markerkoji oznaèava krajnju taèku i poruka,a zatim pritisnite taster da biste pri-hvatili lokaciju.

� Premestite kursor do srednje taèkegornje desne linije da bi se pojaviomarker koji oznaèava sredi�nju taèkui poruka, a zatim pritisnite taster dabiste prihvatili lokaciju.

� Dr�ite pritisnut taster SHIFT, priti-snite desni taster mi�a na povr�inu zacrtanje, a zatim izaberite Perpen-dicular.

� Pomerajte kursor do donje linije da bise pojavio marker koji oznaèavaupravnu liniju i poruka, a zatimpritisnite taster da biste prihvatililokaciju.


6. Snimite crte�.

Kraj ve�be

4-49

Kori�æenje opcije Fromza precizno vezivanje

Tip preciznog povezivanja From je specijalnitip povezivanja taèaka za objekat koji sekoristi za zadavanje privremenih referentnihtaèaka. Opcija From se obièno kombinuje saostalim naèinima preciznog povezivanjataèaka i relativnih koordinata za odreðivanjesledeæe lokacije.

Opciju From mo�ete da koristite kada jegeometrijska figura locirana na zadatomrastojanju od zadate taèke ili postojeæegeometrijske figure.

Pregled postupka: Kori�æenjeopcije From za precizno vezivanje

Crtanje kru�nice sa zadatim centrom25.5,15,5 jedinica od ugla pravougaonika:


2. Za zadavanje centra:

� Dr�ite pritisnut taster SHIFT i priti-snite desni taster mi�a na povr�inu zacrtanje.

� Sa pomoænog menija izaberite From.

� Ponovo dr�ite pritisnut taster SHIFT ipritisnite desni taster mi�a na povr�i-nu za crtanje.

� Sa pomoænog menija izaberite End.

� Premestite kursor na jednu od linijapravougaonika blizu donjeg levogugla.

� Kada se u uglu pravougaonika pojavimarker, prihvatite lokaciju.

� U komandnu liniju upi�ite @25.5,15.5

i pritisnite ENTER za zadavanjelokacije centra u odnosu na ugaopravougaonika.

3. U komandnu liniju upi�ite 10 i priti-snite ENTER za zadavanje radijusa.

Kori�æenje opcije From za precizno vezivanje


Object Snap Tracking

Opcija Object Snap Tracking poma�e prili-kom crtanja objekata u specifiènom odnosuprema ostalim objektima.

Object Snap Tracking prikazuje putanjuprivremenog usmerenja od steèene taèkepreciznog povezivanja za objekat. Obièno suputanje poravnavanja paralelne sa osamakoordinatnog sistema.

Ako je preuzeto vi�e taèaka vezivanja, presekputanja usmeravanja mo�e se koristiti zalociranje taèke.

Podrazumevano usmerenje putanje

Ako je aktivirana opcija polarnog povezi-vanja, privremene putanje prikazuju udalje-nost od uglova preuzetih taèaka.

Putanja usmeravanja na uglu polarnogvezivanja

Za zadavanje lokacije na putanji usmera-vanja, izaberite taèku ili upi�ite udaljenostdok je prikazana putanja usmeravanja.

Lociranje centra pravougaonika

Napomena: Object Snap Tracking jepovezan sa preciznim povezivanjem taèke zaobjekat. Tip povezivanja taèke za objekatmora da bude zadat pre povezivanja sataèkom objekta. Object Snap Tracking imanajvi�e efekta ako se koristi u aktivnompovezivanju taèke za objekat.

Preuzimanje taèke

Za preuzimanje taèke premestite kursordirektno na taèku preciznog povezivanja zaobjekat i zastanite iznad nje. Nemojte daizaberete taèku. Na preuzetoj taèki se poja-vljuje znak krstiæa (+).

Zastanite direktno na lokaciji taèke zaprecizno povezivanje

Brisanje taèke

Da biste izbrisali preuzetu taèku, vratitekursor preko markera za preuzimanje taèke.Preuzeta taèka se automatski bri�e uvekkada se pojavi novi komandni odzivnik iliako je opcija Otrack ukljuèena ili iskljuèenana statusnoj liniji (On ili Off).

4-51

Pregled postupka: Aktivirajteopciju Object Snap Tracking

Aktivirajte opciju Object Snap Tracking:

1. Aktivirajte neku taèku preciznog vezi-vanja za objekat (jednu taèku ili aktivnovezivanje za objekat).

2. Na statusnoj liniji pritisnite Otrac zaaktiviranje opcije Object Snap Tracking.

Pregled postupka: Kori�æenjeopcija Object Snap Tracking iDirect Distance Entry zazadavanje polo�aja

� Pomerajte kursor preko krajnje taèkei zaustavite ga da biste preuzeli taèku.Trebalo bi da se pojavi krstiæ.

5. Zadajte poèetnu taèku drugog pravo-ugaonika:

� Pomerajte kursor nadesno dok se nepojavi putanja usmeravanja.

� U komandnu liniju upi�ite 50 i priti-snite ENTER za zadavanje donjeglevog ugla pravougaonika.

1. Postavljanjem desnog pravougaonikadefini�ite parametre aktivnog pove-zivanja taèaka za objekat.

� Aktivirajte opciju Endpoint ObjectSnap.

� Aktivirajte naèin rada Running ObjectSnap.



4. Preuzmite donji desni ugao pravougao-nika:

� Pomerajte kursor preko donje linijepravougaonika ka desnom kraju. Nakrajnjoj taèki bi trebalo da se pojavimarker.

6. Upi�ite @50,50 i pritisnite ENTER zazadavanje suprotnog ugla.

Pregled postupka: Kori�æenjevi�e taèaka povezivanja zazadavanje polo�aja

Postavite kvadratni stub od 100 mm na ugaozgrade:

1. Na statusnoj liniji pritiskom na desnitaster mi�a izaberite Osnap, a zatimSettings:


� Aktivirajte naèin rada Object Snap.





4. Preuzmite krajnju taèku vertikalnelinije.

5. Preuzmite krajnju taèku horizontalnelinije.

6. Pomerajte kursor ka uglu sve dok se nepojave obe putanje usmeravanja.

7. Prihvatite taèku preseka dve putanjekao ugaonu taèku pravougaonika.

8. U komandnu liniju upi�ite @100,-100 ipritisnite ENTER za zadavanje suprot-nog ugla stuba.

Pregled postupka: Kori�æenjeopcija Polar Tracking i ObjectSnap Tracking

Nacrtajte levu stranu ploèe poèinjuæi odgornjeg levog ugla:

1. Na statusnoj liniji pritisnite desni tastermi�a na dugme Osnap, a zatim izaberiteSettings:



� Pritisnite OK.

2. Na statusnoj liniji pritisnite desni tastermi�a na dugme Polar, a zatim izaberiteSettings:

� Zadajte inkrementni ugao od 45 stepeni.

� Aktivirajte polarno povezivanje.

� Aktivirajte Track kori�æenjem svihparametara polarnog ugla.

� Pritisnite OK.

4-53

3. Na statusnoj liniji izaberite Otrack zaaktiviranje opcije Object Snap Tracking.


5. Izaberite krajnju taèku gornje linije.

6. Pomerajte kursor nadole sve dok se nepojavi putanja polarnog ugla, upi�ite 3 ipritisnite ENTER.

8. Nacrtajte drugu ugaonu liniju:

� Preuzmite krajnu taèku donje linije.

� Premestite kursor blizu oèekivanekrajnje taèke linije dok se ne pojaveobe putanje i pritisnite taster.

7. Nacrtajte prvu ugaonu liniju:

� Preuzmite krajnu taèku sa desnog�iljka ploèe.

� Premestite kursor blizu oèekivanekrajnje taèke linije dok se ne pojaveobe putanje i pritisnite taster.

Zadavanje kraja ugaone linije

9. Izaberite krajnju taèku donje linije zadovr�avanje figure.

Savet: Sistemska promenljivaTRACKPATH æe kontrolisati prikaz putanjausmeravanja. Zadavanje vrednosti para-metra 1 prikazuje putanju samo izmeðutaèke usmeravanja i kursora.



U ovoj ve�bi dovr�ite prednji i desni poglednekog objekta kori�æenjem opcija ObjectSnap Tracking i Polar Tracking.

3. Ako je iskljuèena opcija Polar Tracking,na statusnoj liniji izaberite Polar.

4. Sa palete alatki Draw izaberite Circle.

5. Postavite centar kru�nice u centarpravougaonika:

� Pomerajte kursor preko donje linijepravougaonika ka sredi�njoj taèki. Usredi�njoj taèki bi trebalo da se pojavimarker.

� Premestite kursor na sredi�nju taèku izastanite da biste je preuzeli. U sredi-�njoj taèki bi trebalo da se pojavi krstiæ.

� Na isti naèin preuzmite sredi�nju taèkuvertikalne desne linije pravougaonika.

� Pomerajte kursor ka centru pravouga-onika dok se ne pojave obe putanje, azatim pritisnite taster mi�a za prihva-tanje lokacije.

Ve�ba 4-16: Kori�æenje komande Object Snap Tracking



2. Zadajte parametre Object SnapTracking:

� Na statusnoj liniji pritisnite desnitaster na dugme Otrac i izaberiteSettings.

� Sa kartice Object Snap, ukljuèiteObject Snap, Object Snap Tracking,Endpoint, Midpoint i Quadrant.

� Pritisnite OK.

4-55

6. U komandnu liniju upi�ite d i pritisniteENTER. Tada upi�ite 30 i pritisniteENTER za zadavanje preènika.

7. Poènite crtanje polilinije za desni pogled:

� Sa palete alatki Draw izaberitePolyline.

� Preuzmite donji desni ugao pravo-ugaonika.

� Pomerajte kursor horizontalno ude-sno za aktiviranje polarnog vezivanja.Pojavljuje se putanja usmeravanja.

� Upi�ite 100 i pritisnite ENTER zazadavanje donjeg levog ugla.

8. Nacrtajte donju liniju:

� Pomerajte kursor horizontalno ude-sno dok se ne pojavi putanja usmera-vanja.

� Upi�ite 175.5 i pritisnite ENTER.Time ste dovr�ili donji segment crte�a.

9. Nacrtajte vertikalnu liniju:

� Preuzmite krajnju taèku linije u pred-njem pogledu.

� Pomerajte kursor ka oèekivanojkrajnjoj liniji dok se ne pojave obeputanje usmeravanja, a zatim priti-snite taster za prihvatanje lokacije.

10. Nacrtajte luk:



� Preuzmite gornji desni ugao pravo-ugaonika u pogledu spreda.

� Preuzmite sredi�nju taèku donje linijeu pogledu sa desna.

� Pomerajte kursor ka oèekivanoj taèkivrha luka dok se ne pojave obe puta-nje usmeravanja, a zatim pritisnitetaster za prihvatanje lokacije.

11. Zadajte krajnje taèke luka:

� Preuzmite poèetnu taèku luka.

� Preuzmite donji desni ugao pogledasa desne strane.

� Premestite kursor blizu oèekivanekrajnje taèke dok se ne pojave obeputanje usmeravanja, a zatim priti-snite taster za prihvatanje lokacije.



12. Dovr�ite konturu pogleda desne strane:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a ucrte� i pritisnite Line za izbor opcijeLine komande Polyline.

� Ponovo pritisnite desni taster i zatimizaberite Close.

13. Sa palete alatki Object Properties priti-snite Layer Control a zatim izaberiteHID za zadavanje aktivnog sloja.


� Zadajte poèetnu taèku gornje nevi-dljive linije pogleda sa desne strane.

� Preuzmite gornju taèku kvadrantakru�nice sa prednjeg pogleda.

� Preuzmite donji levi ugao pogleda sadesne strane.

� Izaberite lokaciju u preseku putanjausmeravanja za zadavanje poèetnetaèke linije.

15. Zadajte krajnju taèku:

� Preuzmite donji desni ugao pogledasa desne strane.

� Pomerajte kursor ka oèekivanojkrajnjoj taèki dok se ne pojave obeputanje usmeravanja, a zatim priti-snite taster za prihvatanje lokacije.

� Pritisnite ENTER.

16. Ponovite opisani postupak za posta-vljanje donje nevidljive linije u pogledus desne strane kori�æenjem donjegkvadranta kru�nice u prednjem pogleduza pozicioniranje poèetne taèke linije.

17. Snimite crte�

Kraj ve�be

4-57

Kori�æenje privremenihtaèaka vezivanja zapostavljanjegeometrijskih figura

U dosada�njim primerima taèke vezivanjabile su postavljene na lokacijama vezivanjataèke za objekat.

Privremene taèke vezivanja dopu�taju da sesvako mesto na crte�u koristi kao taèkavezivanja.

Privremene taèke vezivanja su alternativakori�æenju povezivanja taèaka From.

Privremene taèke vezivanja

Palete alatki:

Standard>Object Snap potpaleta

Object Snap>Temporary Tracking

Point

Pomoæni meni: Temporary Tracking Point

Komandna linija: tt

Pregled postupka: Kori�æenjeopcije Temporary Tracking Points

1. Zadajte Running Object Snaps:



2. Na statusnoj liniji pritisnite dugmeOtrac za aktiviranje opcije Object SnapTracking.


4. Zadajte privremenu taèku putanje 25.5jedinica od ugla:

� Dr�ite pritisnut taster SHIFT, priti-snite desnim tasterom mi�a u crte� azatim iz pomoænog menija izaberiteTemporary Track Point.

� Preuzmite donji levi ugao pravo-ugaonika.

� Pomerajte kursor udesno dok se nepojavi horizontalna putanja usmera-vanja a zatim upi�ite 25.5 i pritisniteENTER za zadavanje privremenetaèke vezivanja.

5. Zadajte centar kru�nice iznad privre-mene taèke vezivanja pomeranjemkursora vertikalno dok se ne pojavivertikalna putanja usmeravanja. Upi�ite15.5 i pritisnite ENTER.

6. U komandnu liniju upi�ite 10 i priti-snite ENTER za zadavanje radijusa.

Crtanje kru�nice sa zadatim centrom25.5,15.5 jedinica od ugla pravougaonika:

Kori�æenje privremenih taèaka vezivanja za postavljanje geometrijskih figura


User Coordinate System(korisnièki koordinatnisistem)

Parametri crte�a ploèe zadati su premakorisnièkom koordinatnom sistemu (UCS).U novom crte�u UCS se obièno sla�e sasvetskim koordinatnim sistemom (WorldCoordinate System � WCS) � fiksiranimkoordinatnim sistemom u kom je X osahorizontalna a Y osa vertikalna.

UCS se mo�e rotirati i preme�tati transla-cijom za lak�e crtanje i dimenzioniranjenagnutih objekata.

Pregled postupka: Pomeranjepoèetne taèke UCS

1. Sa UCS menija na paleti alatkiStandard izaberite Origin UCS.

Pomoæni pogled nacrtan kori�æenjem rota-cije i translacije UCS

Kljuèni pojmovi: UCS

Svetski koordinatni sistem (World Coordi-nate System � WCS) � Referentni koordi-natni sistem. WCS se ne mo�e menjati.

Korisnièki koordinatni sistem (User Coor-dinate System � UCS) � Tekuæi crte� ploèe.UCS se mo�e preme�tati i rotirati.

Ikona UCS (ICS Icon) � Ikona na ekranukoja pokazuje lokaciju i rotaciju UCS.

2. Zadajte novu poèetnu taèku. IkonaUCS preme�zta se na novu poèetnutaèku.

4-59

Pregled postupka: RotiranjeUCS i zadavanje novih vrednostiza poèetnu taèku

1. Iz menija UCS na paleti alatkiStandard izaberite Z-Axis Rotate UCS.

2. Zadajte ugao rotacije UCS. Ikona UCSrotira.

3. Iz menija UCS na paleti alatkiStandard izaberite World UCS. Na tajnaèin se UCS izjednaèava sa WCS.

User Coordinate System


Pregled postupka:Ukljuèivanje i iskljuèivanje UCSikone i promena njene lokacije

1. Iz menija View izaberite Display>UCSIcon.

2. Za ukljuèivanje ili iskljuèivanje prikazi-vanja UCS ikone izaberite On. Oznakau polju za potvrdu pored opcije ONoznaèava da je ikona prikazana.

3. Za promenu lokacije UCS ikone, izmenija View izaberite Display>UCSIcon>Origin. Oznaka u polju za po-tvrdu pored opcije Origin oznaèava daje ikona prikazana na poèetnoj taèkiaktivnog koordinatnog sistema.

Napomena: Ako je poèetna taèka UCSikone blizu ugla ekrana ili je izvan njega,ikona se prikazuje u donjem levom uglu.

Promena izgleda UCSikone

UCS ikona pokazuje lokaciju i orijentacijuUCS. Ikona mo�e biti:

� Ukljuèena ili iskljuèena.

� Locirana na poèetnoj taèki UCS udonjem levom uglu ekrana.

AutoCAD mo�e da prika�e ikonu UCS narazlièite naèine radi lak�eg uoèavanja ori-jentacije crte�a.

Izgled UCS ikone

Ako je prikazana ikona W, UCS je izjedna-èen sa WCS.

Ako je prikazana ikona +, UCS ikona senalazi na poèetnoj taèki UCS.

Komanda Ucsicon

Meni: View>Display>UCS Icon

Komandna linija: ucsicon

4-61

U ovoj ve�bi nacrtajte pomoæni pogledkori�æenjem rotacije i translacije UCS.

4. Premestite poèetnu taèku UCS:

� Sa UCS menija na paleti alatkiStandard izaberite Origin UCS.

� Kori�æenjem preciznog povezivanjakrajnjih taèaka objekta, zadajte novulokaciju poèetne taèke na dnu linijekoja predstavlja nagnuti lik. IkonaUCS se preme�ta na novu poèetnutaèku. Slovo W se vi�e ne prikazujena ikoni.

5. Rotirajte ikonu:

� Sa UCS menija na paleti alatkiStandard izaberite Z-Axis RotateUCS.

� Zadajte ugao rotacije izborom krajnjihtaèaka koje se prikazuju kori�æenjempreciznog povezivanja krajnjih taèakaobjekta. USC ikona rotira.

Ve�ba 4-17: Promena poèetne taèke UCS


2. Iz menija View izaberite Display>UCSIcon, a zatim ON da bi se prikazalaUCS ikona. Slovo W na ikoni oznaèavada je aktivni UCS izjednaèen sa WCS.

3. Iz menija View izaberite Display>UCSIcon, a zatim Origin. UCS ikona sepreme�ta na poèetnu taèku i na njoj sepojavljuje znak +.

6. Na statusnoj liniji pritisnite GRID zaprikazivanje uèinka rotiranja UCS.

7. Zadajte parametre Object SnapTracking:

� Na statusnoj liniji pritisnite desnimtasterom mi�a dugme Otrac i izabe-rite Settings.

� Sa kartice Object Snap aktivirajteObject Snap, Object Snap Tracking iEndpoint.

� Pritisnite OK.

Promena izgleda UCS ikone


8. Nacrtajte pravougaonik u pomoænompogledu zapoèinjuæi na udaljenosti60 mm od poèetne taèke:

� Sa palete alatki Draw izaberiteRectangle.

� U komandnu liniju upi�ite 60,0 zatimpritisnite OK za zadavanje donjeglevog ugla.

� U komandnu liniju upi�ite @55,63.6

i pritisnite ENTER za zadavanjesuprotnog ugla.

9. Nacrtajte kru�nicu:


� Dr�ite pritisnut taster SHIFT, priti-snite desnim tasterom mi�a u crte� azatim iz pomoænog menija izaberiteTemporary Track Point.

� Preuzmite donji levi ugao pravougao-nika.

� Pomerajte kursor du� X-ose dok se nepojavi horizontalna putanja usmera-vanja a zatim upi�ite 31.1 i pritisniteENTER za zadavanje privremenetaèke vezivanja.

� Pomerite kursor nagore du� Y-osedok se ne pojavi vertikalna putanjausmeravanja a zatim upi�ite 27.5 ipritisnite ENTER.

� U komandu liniju upi�ite d i pritisniteENTER.

� Upi�ite 25 i pritisnite ENTER zazadavanje preènika.

10. Sa UCS menija na paleti alatkiStandard izaberite World UCS. IkonaUCS trebalo bi da se vrati na poèetnutaèku i na njoj se ponovo pojavljujeslovo W.


Kraj ve�be

4-63


1. Zapoènite crte� kori�æenjem dato-teke �ablona crte�a ch_4-01.dwt.

2. Nacrtajte dva prikazana pogleda. Do-dajte 1mm �irok okvir za dijalog okoobjekta.


Savet: Nacrtajte prve tri kru�nice ugornjem pogledu, zatim nacrtajte ostalepoglede kori�æenjem opcija Polar Tracking iObject Snap Tracking.

Napredna ve�ba




2. Nacrtajte dva prikazana pogleda.


Savet: Nacrtajte prvo prednji pogled, azatim ostale poglede kori�æenjem opcijaPolar Tracking i Object Snap Tracking.

4-65



2. Nacrtajte dva prikazana pogleda.


Savet: Nacrtajte prvo prednji pogled, azatim ostale poglede kori�æenjem opcijaPolar Tracking i Object Snap Tracking.

Napredna ve�ba


Napredna ve�ba 4-21 Savet: Desni pogled zahteva jednuelipsu i dva eliptièna luka. Za crtanje elipti-ènih lukova prvo nacrtajte punu elipsu,zatim iznad njenog vrha nacrtajte velikeliptièni luk preciznim vezivanjem odgova-rajuæih taèaka kvadranta i preseka za zada-vanje velièine i ugla luka. Izbri�ite punuelipsu i zatim nacrtajne manji eliptièni luk.


2. Nacrtajte tri prikazana pogleda.

Savet: Nacrtajte prvo prednji pogled, azatim ostale poglede kori�æenjem opcijaPolar Tracking i Object Snap Tracking.Premestite i rotirajte UCS da biste nacrtalipomoæni pogled. Nacrtajte prvu elipsuzadavanjem centra.

Crtanje pune elipse

Crtanje donjeg eliptiènog luka

Brisanje pune elipse

Crtanje gornjeg eliptiènog luka


4-67

Rezime

Do sada bi trebalo da ste savladali sledeæepostupke:

� Crtanje objekata kori�æenjem linearnih ikrivih segmenata.

� Precizno lociranje objekata.

� Lociranje objekata u odnosu na ostaleobjekte.

� Kori�æenje UCS.

Kontrolna pitanja

1. Linija u AutoCAD-u je samo linearnisegment.

a. da

b. ne

2. Polilinija mo�e da sadr�i linearne i krivesegmente.

a. da

b. ne

3. Linije, polilinije i splajn krive mogu sezatvoriti kori�æenjem opcije:

a. Close

c. Complete

d. Connect

e. Done

4. Crte� mo�e da sadr�i vi�e stilova taèaka.

a. da

b. ne

5. Za odreðivanje taèke na apsolutnojlokaciji 5.5 treba da upi�ete

a. @5,5

b. #5,5

c. 5,5

d. 5<5

6. Za zadavanje taèke koja je 4 jediniceudaljena pod uglom od 37 stepenitrebalo bi da upi�ete:

a. 4<37

b. @4<¨37

c. @4,37

d. @37<4

7. Ploèa crte�a mo�e se rotirati kori�æe-njem:

a. Rotacije ikone UCS.

b. Rotiranjem UCS.

c. Rotiranjem WCS.

d. Ne mo�e se rotirati.

8. Komanda Rectangle generi�e pravouga-oni oblik koji se sastoji od pojedinaènihsegmenata linija.

a. da

b. ne

9. Kori�æenjem naèina rada RunningObject Snap mo�ete zadati samo jedantip preciznog vezivanja objakata.

c. da

d. ne

10. Neki naèin za precizno povezivanjetaèaka objekta mora biti aktivan da bibila aktivna opcija Object SnapTracking.

a. da

b. ne

Rezime

5Izdvajanjepodataka ocrte�u

Baza podataka crte�a sadr�i izuzetno veliku

kolièinu podataka o objektima u crte�u i o

radnom okru�enju crte�a. U ovom poglavlju

nauèiæete da pregledate i izdvajate ove

podatke. Ovo æe vam poslu�iti prilikom

odobravanja crte�a i praæenja vremena za

uno�enje izmena.

Ciljevi poglavlja

§ Lista svojstava objekata.

§ Pronala�enje XY koordinata polo�aja.

§ Merenje rastojanja izmeðu dve taèke.

§ Prikazivanje zone objekta.

§ Prikazivanje informacija o crte�u.

§ Prikazivanje vremena potrebnog zaizradu crte�a i vremena za uno�enjeizmena.

5-2Poglavlje 5 � Izdvajanje podataka o crte�u

Prikazivanje informacijao objektima crte�a

Za prikazivanje svojstava nekog objektauoptrebite komandu List.

AutoCAD prikazuje svojstva objekata inekoliko izraèunatih svojstava.

Pregled postupka: Prikazivanjeinformacija o objektu

1. Sa palete alatki Inquiry izaberiteList.

2. Izaberite jedan ili nekoliko objekata ucrte�u.

3. Pritisnite ENTER. Informacija se prika-zuje u prozoru, u tekstualnom obliku.

Komanda List

Paleta alatki: Inquiry>List

Meni: Tools>Inquiry>List

Komandna linija: list

Savet: Pritiskom na taster F2 mo�eteda se kreæete izmeðu velikog prozora satekstom i manjeg prozora komandne linije.

Tip

objekta

Izraèunata svojstva

Linije Du�ina, ugao, deltaX,

deltaY, deltaZ

Kru�nica Povr�ina, obim

Luk Du�ina

Polilinija Povr�ina, du�ina

Splajn kriva Povr�ina (ako je zatvorena),

du�ina

Taèka Ne

CIRCLE Layer: �0�

Space: Model space

Handle = 34

center point,

X= 7.0203

Y= 4.6981

Z= 0.0000

radius 0.8949

circumference 5.6225

area 2.5157

5-3

Ve�ba 5-1: Prikazivanjeinformacija o objektu

U ovoj ve�bi nacrtaæete tekstualnu datotekukoja sadr�i koordinate ploèe. Ove koordinatepotrebne su za izradu programa za kompju-terski kontrolisano lasersko isecanje ploèe.


2. Promenite broj prikazanih decimalnihmesta na 3.

� Iz menija Format izaberite Units.

� U okviru za dijalog Drawing Units, izopcije Length izaberite Decimal dabiste zadali prikazivanje decimalnihjedinica sa tri decimale.

3. Premestite koordinatni poèetak UCS-au donji levi ugao ploèe tako da se svekoordinate prikazuju u odnosu na ugaoploèe.

� Iz menija Tools izaberite Move UCS.

� Pritisnite taster SHIFT i desni tastermi�a, zatim izaberite Endpoint zazadavanje preciznog vezivanja taèakaobjekta sa krajnjom taèkom.

� Izaberite donji levi ugao ploèe.

4. Pritisnite desnim tasterom mi�a na nekupaletu alatki a zatim izaberite Inquiryza prikazivanje palete alatki Inquiry.

5. Sa palete alatki Inquiry izaberiteList.

6. Pritisnite mi�em izvan ploèe a zatimpritisnite ENTER. Svojstva bi trebaloda se prika�u u okviru Text.

7. Iz AutoCAD-ovog okvira Text izaberitelinije sa koordinatama.

8. Iz menija Edit u AutoCAD-ovom okviruText izaberite Copy.

9. U komandnu liniju upi�ite notepad, azatim pritisnite ENTER da biste otvoriliprogram za obradu teksta.

10. Iz menija Edit u programu za obraduteksta izaberite Paste.

11. Izmenite tekst tako da dobije formatprikazan u sledeæoj tabeli.

X= 0.000 Y= 0.000 Z=0.000

X=106.046 Y= 0.000 Z=0.000

X=106.046 Y= 50.791 Z=0.000

X=183.641 Y= 50.791 Z=0.000

X=183.641 Y= 90.391 Z=0.000

X=106.046 Y=129.991 Z=0.000

X= 0.000 Y=129.991 Z=0.000

Konaèni format koordinata

Kraj ve�be

Prikazivanje informacija o objektima crte�a


Pregled postupka:Prikazivanje polo�aja taèke

1. Sa palete alatki Inquiry izaberiteLocate Point.

2. Izaberite taèku na crte�u. Upotrebiteprecizno vezivanje taèke za neki objekatda biste precizno locirali taèku. Prika-zuje se XYZ polo�aj taèke.

Pregled postupka: Merenjerastojanja i uglova

1. Sa palete alatki Inquiry izaberiteDistance.

2. Izaberite prvu i drugu taèku èiju udalje-nost �elite da izmerite. Taèan polo�ajtaèke utvrdite kori�æenjem preciznogvezivanja za taèku. Prikazuje se podatako rastojanju izmeðu taèaka.

Merenje polo�aja irastojanja

Merenja se odnose na:

� Polo�aj taèke ili objekta.

� Rastojanje i ugao izmeðu dve taèke.

� Velièinu nekog objekta.

Sve mere se prikazuju u skladu sa aktivnimUCS i u odnosu na zadate parametre mernihjedinica i ugla.

Komanda ID

Paleta alatki: Inquiry>Locate Point

Meni: Tools>Inquiry>ID Point

Komandna linija: id

Komanda Dist

Paleta alatki: Inquiry>Distance

Meni: Tools>Inquiry>Distance

Komandna linija: dist

Distance = 6.9767,

Angle in XY Plane = 20,

Angle from XY Plane = 0

Delta X = 6.5558,

Delta Y = 2.3867,

Delta Z = 0.0000

5-5

U ovoj ve�bi objekat je metalna ploèa sa dvaotvora. Za njenu proizvodnju potrebni susledeæi podaci:

� XY polo�aj donjeg levog otvora.

� Rastojanje izmeðu dva otvora.

� Ukupna (pravougaona) velièina ploèe.

4. Pronaðite podatak o rastojanju izmeðudva otvora.

� Sa palete alatki Inquiry izaberiteDistance.

� Pritisnite taster SHIFT a zatim priti-snite desnim tasterom mi�a u crte� iizaberite Center da biste zadali pre-cizno vezivanje za centar objekta.

� Premestite kursor blizu centra donjeglevog kruga i pritisnite taster mi�akada se pojavi marker za centar.


� Premestite kursor blizu centra gornjegdesnog kruga i pritisnite taster mi�akada se pojavi marker za centar.Prikazuju se podaci o rastojanju.

X = 80.91 Y = 51.52 Z = 0.00

5. Za izraèunavanje ukupne velièineobjekta, zadajte parametre za preciznopovezivanje taèaka sa objektom.

� Na statusnoj liniji, pritisnite dugmeOsnap koristeæi desni taster mi�a iizaberite Settings.

� U okviru za dijalog Drafting Settingsaktivirajte re�ime rada Endpoint iQuadrant.

Distance = 95.18,



Delta X = 67.30,

Delta Y = 67.30,

Delta Z = 0.00

Ve�ba 5-2: Merenje (izraèunavanje)polo�aja i rastojanja


2. Pritisnite desnim tasterom mi�a na nekupaletu alatki a zatim izaberite Inquiryda bi se prikazala paleta alatki Inquiry.

3. Pronaðite podatak o polo�aju donjegdesnog otvora.

� Sa palete alatki Inquiry izaberiteLocate Point.


� Premestite kursor blizu centra donjeglevog kruga i pritisnite taster mi�akada se pojavi marker za centar.

Prikazuju se koordinate centra.

Merenje polo�aja i rastojanja


� U okviru za dijalog Drafting Settingsaktivirajte Object Snaps i Object SnapTracking.

� Pritisnite OK.

6. Sa palete alatki Inquiry izaberiteDistance.

7. Zadajte gornji levi ugao kori�æenjemopcije Object Snap Tracking.

� Preuzmite dva kvadranta luka.

� Pomerajte kursor ka gornjem levomuglu sve dok se ne prika�u vertikalnai horizontalna putanja usmeravanja.

� Potvrdite da prihvatate polo�aj.

8. Zadajte donji desni ugao kori�æenjemopcije Object Snap Tracking.

� Preuzmite dve krajnje taèke na donjemdesnom luku.

� Premestite kursor blizu donjeg desnogugla sve dok se ne prika�u vertikalna ihorizontalna putanja usmeravanja.

� Potvrdite da prihvatate polo�aj.

Prikazuje se podatak o rastojanju.Vrednosti DeltaX i Delta Y predsta-vljaju ukupnu velièinu objekta.

Kraj ve�be

Distance = 95.18,



Delta X = 67.30,

Delta Y = 67.30,

Delta Z = 0.00

5-7

Merenje povr�ine

Mogu se meriti sledeæe povr�ine:

� Povr�ine definisane nizom taèaka.

� Povr�ine definisane kru�nicom, lukom,splajn krivom, poligonom, elipsom ilipolilinijom.

� Kombinovana povr�ina koja sadr�inekoliko pozitivnih i negativnih po-vr�ina (rupa).

Komanda Area

Paleta alatki: Inquiry>Area

Meni: Tools>Inquiry> Area

Komandna linija: area

Pregled postupka: Merenjeneke povr�ine pomoæu taèaka

1. Sa palete alatki Inquiry izaberiteArea.

2. Izaberite taèke za definisanje povr�inekoju treba izmeriti.

3. Kada zadate sve taèke pritisnite ENTERda bi se prikazala zadata povr�ina.

Savet: Kada birate taèke, koristiteaktivno povezivanje taèaka za objekat (Run-ning Object Snap).

Pregled postupka: Merenjepovr�ine objekta


2. U komandnu liniju upi�ite o i pritisniteENTER da biste izabrali re�im radaObject.

3. Izaberite neki objekat u crte�u. Prika-zuje se njegova povr�ina.

Savet: Ako znate da æe biti potrebno dase izraèunavaju povr�ine, pojednostaviteovaj postupak tako �to æete oblike crtaikori�æenjem polilinija.

Merenje povr�ine


Pregled postupka: Dodavanjei oduzimanje povr�ina


2. Upi�ite a i pritisnite ENTER da bisteaktivirali re�im rada Add.

3. Defini�ite povr�inu koju æete dodati najedan od sledeæih naèina:

� Izaberite taèke da biste odredili po-vr�inu koja se meri.

Ili

� Upi�ite o za aktiviranje re�ima radaObject a zatim izaberite neki objekatna crte�u.

4. Nastavite da dodajete potrebne povr�ineponavljanjem prethodno opisanogpostupka, a zatim pritisnite ENTER dabiste iza�li iz re�ima rada Add.

5. Upi�ite s i pritisnite ENTER da bisteaktivirali re�im rada Substract.

6. Defini�ite povr�inu koja se oduzima najedan od sledeæih naèina:

� Izaberite taèke da biste odredili po-vr�inu koja se meri.

Ili� Upi�ite o za aktiviranje re�ima rada

Object a zatim izaberite neki objekatna crte�u.

7. Nastavite sa oduzimanjem potrebnihpovr�ina ponavljanjem prethodnoopisanih postupaka, a zatim pritisniteENTER da biste iza�li iz re�ima radaSubstract.

8. Pritisnite ENTER da biste zavr�ili rad sakomandom Area.

5-9

U ovoj ve�bi objekat je metalna ploèa sa dvaotvora. Izraèunajte povr�inu mre�e merenjempovr�ine ogranièene spoljnom polilinijom azatim oduzmite povr�inu dvaju otvora.

7. Izaberite jedan od dva kruga.

AutoCAD prikazuje povr�inu kruga inovu ukupnu povr�inu.

6. Preðite na re�im rada Substract.

� Pritisnite ENTER da biste iza�li izre�ima rada Add.

� U komandu liniju upi�ite o i pritisniteENTER da biste aktivirali re�im radaObject Selection.

8. Izaberite drugi krug da biste oduzelinjegovu povr�inu i na�li ste povr�inumre�e ploèe.

9. Pritisnite ENTER da biste iza�li izre�ima rada Substract i zatim ponovopritisnite ENTER da biste zavr�ili radsa komandom Area.

Kraj ve�be

Ve�ba 5-3: Merenje povr�ina

Area = 7620.53,

Perimeter = 405.35

Total area = 7620.53

Area = 395.28,

Circumference = 70.48


Area = 395.28,

Circumference = 70.48


Merenje povr�ine



3. U komandnu liniju upi�ite a i pritisniteENTER da biste aktivirali re�im radaAdd.

4. U komandnu liniju upi�ite o i pritisniteENTER da biste aktivirali re�im radaObject Selection.

5. Pritisnite mi�em izvan polilinije.

AutoCAD prikazuje povr�inu ograni-èenu polilinijama.


Prikazivanje informacijao crte�u

Informacije o crte�u su sledeæe:

� Zbirni podaci o crte�u u koje spadajunaslov, predmet i autor.

� Op�te informacije o crte�u kao �to suime crte�a, njegovo mesto i velièina.

� Statistièki podaci o crte�u kao �to jedatum izrade i ukupno vreme utro�enona izradu.

� Podaci o raznim re�imima u kojima secrtalo i njihovim parametrima.

� Slobodna fizièka memorija i prostor nadisku.

Komanda Status

Meni: Tools>Inquiry> Status

Komandna linija: status

Pregled postupka:Prikazivanje statusa crte�a

Iz menija Tools izaberite Inquiry> Status. Uokviru sa tekstom prikazuju se podaci.

72 objects in Drawing2.dwg

Model space limits are X:0.0000 Y:0.0000 (Off)

X:12.0000 Y:9.0000

Model space uses X:-0.2467 Y:0.0000 **Over

X:11.6279 Y:7.9510

Display shows X:-1.8687 Y:-0.0583

X:12.4671 Y:8.0093

Insertion base is X:0.0000 Y:0.0000 Z:

0.0000

Snap resolution is X:0.5000 Y:0.5000

Grid spacing is X:0.5000 Y:0.5000

Current space: Model space

Current layer: �0�

Current color: BYLAYER -- 7 (white)

Current linetype: BYLAYER -- �Continuous�

Current lineweight: BYLAYER

Current plot style: ByLayer

Current elevation: 0.0000 thickness: 0.0000

Fill on Grid off Ortho off

Qtext off Snap off Tablet off

Object snap modes:Center, Endpoint, Intersection

Free dwg disk (D:) space: 104.2 MBytes

Free temp disk (C:) space: 137.9 MBytes

Free physical memory: 0.0 Mbytes (out of 31.5M)

Free swap file space: 138.3 Mbyte (out of 173.4M)

5-11

Pregled postupka: Prikazivanjei upisivanje svojstava crte�a

1. Iz menija File izaberite Drawing Proper-ties da biste otvorili okvir za dijalogDrawing Properties.

2. Otvorite karticu Summary.

3. Ako �elite, mo�ete da upi�ete zbirneinformacije o crte�u u odgovarajuæapolja.

Napomena: Zbirne (summary)informacije o crte�u su korisne za brzopronala�enje crte�a.

4. Otvorite karticu Statistic za prikazi-vanje informacija o vremenu u kojespadaju:

� Datum i vreme izrade crte�a.

� Datum i vreme revizije crte�a.

� Ukupno vreme izrade crte�a.


Prikazivanje informacija o crte�u


Prikazivanje vremenacrtanja

AutoCAD èuva podatke o crte�u ukljuèujuæi:

� Datum i vreme izrade crte�a.

� Datum i vreme revizije crte�a.

� Ukupno vreme izrade crte�a.

Uz to, èasovnik koji kontroli�e korisnikmo�e biti ukljuèen, iskljuèen ili vraæen nanulu.

Komanda Time

Meni: Tools>Inquiry>Time

Komandna linija: time

Pregled postupka: Prikazivanjepodataka o vremenu

1. Iz menija Tools izaberite Inquiry>Time.U okviru sa tekstom prikazuje se izve�taj.

2. Pritisnite ENTER da biste zavr�ilikomandu, ili upi�ite:

� D za ponovno prikazivanje vremena.

� ON ili OFF za ukljuèivanje ili isklju-èivanje korisnièkog èasovnika.

� R da biste vratili vreme na nulu.

Current time:

Saturday, December 26, 1998 at

1:53:21:640 PM

Times for this drawing:

Created: Saturday, December 26,

1998 at 1:20:18:060 PM

Last updated:Saturday, December 26,

1998 at 1:20:18:060 PM

Total editing time: 0 days

00:33:07.260

Elapsed timer (on): 0 days

00:08:31.020

Next automatic save in: 0 days

01:39:29.716

Enter option

[Display/ON/OFF/Reset]:

5-13


Obavite razlièita merenja na ploèi:


Obavite razlièita merenja na tlocrtu:


2. Izmerite sledeæe:

� Rastojanje izmeðu dva donja otvora(225.0 mm)

� Ukupnu velièinu ploèe (261.0 mm sa160.5 mm).

� Povr�inu mre�e ploèe (22458.7 mm2).


2. Izmerite sledeæe:

� Ukupnu povr�inu poda za tri kupatila(pribli�no 18.36 m2).

� Perimetar levog kupatila (pribli�no13.75 m).

� Èistu povr�inu poda 3 kupatila,oduzimanjem kabina (pribli�no16.60 m2).

Savet: Za merenje zadajte aktivnopovezivanje taèaka za objekat (RunningObject Snap) i re�im rada Point.

Savet: Merenje povr�ine je èesto lak�eako se oko perimetra prostorije nacrtapolilinija.

Napredna ve�ba


Rezime

Sada ste u stanju da:

� Napravite listu svojstava objekata.

� Prika�ete X,Y koordinate polo�aja.

� Izmerite rastojanje izmeðu dve taèke.

� Prika�ete povr�inu objekta.

� Prika�ete informaciju o crte�u.

� Prika�ete vreme crtanja i obrade crte�a.

Kontrolna pitanja

1. Komanda List prikazuje povr�inepolilinija.

a. da

b. ne

2. Komanda Area prikazuje vrednostpovr�ine u zadatim mernim jedinicama.

a. da

b. ne

3. Komanda Status prikazuje:

a. Ukupan broj objekata u crte�u.

b. Velièinu crte�a.

c. Kolièinu memorije.

d. Sve nabrojano.

4. Komanda Time prikazuje ukupnovreme utro�eno na obradu crte�a odkada je nacrtan.

a. da

b. ne

6Uno�enjeizmena ucrte�e

U ovom poglavlju prikazane su razlièite

tehnike za uno�enje izmena u crte�e. Ove

tehnike ukljuèuju izradu skupova izbornih

objekata i imenovanih grupa, kori�æenje

hvataljki i primenu op�tih izmena na iza-

brane objekte. Svojstva nekog objekta mogu

se kopirati u drugi objekat ili u drugu grupu

objekata.

Ciljevi poglavlja§ Izrada skupova izbornih objekata.

§ Ureðivanje objekata izme�tanjem,promenom velièine i modifikovanjem.

§ Kori�æenje hvataljki za ureðivanjeobjekata.

§ Izrada imenovanih skupova izabranihobjekata.

§ Obrada polilinija.

§ Usklaðivanje svojstava jednog objektasa svojstvima jednog ili vi�e objekata.

§ Kori�æenje opcije Quick Select za bira-nje objekata na osnovu kriterijumazadatih za filtriranje.

§ Obrada svojstava kori�æenjem prozoraProperties.

6-2Poglavlje 6 � Uno�enje izmena u crte�e

Skupovi izabranihobjekataProces ureðivanja zahteva stvaranje skupovaizabranih objekata. Taj skup mo�e da èinijedan objekat ili grupa objekata. Skupovi semogu izraditi pre ili posle aktiviranja ko-mande Edit.

Kljuèni pojmovi: Skupoviizabranih objekataKursor (Cursor) � Prikaz koji proizvodipokazivaèki ureðaj. Njegova podrazume-vana velièina je 5% od velièine ekrana i onamo�e da se menja u kartici Display u okviruza dijalog Options.

Pregled postupka: Kori�æenjekomande SelectPravljenje skupa izabranih objekata kori�æe-njem komande Select:

1. U komandnu liniju upi�ite select azatim pritisnite ENTER.

2. Izaberite krugove i osne linije da bisteih dodali skupu izabranih objekata.Izabrani objekti su istaknuti. PritisniteENTER da biste dovr�ili postupakbiranja.

Kursor sa kvadratiæem (Pickbox) � Elementkoji nastaje kada se izabere neki objekat.Njegova podrazumevana velièina je tripiksela i ona mo�e da se menja u karticiSelection u okviru za dijalog Options.

Noun/Verb biranje (Noun/Verb Selection) �Postupak biranja objekata pre izborakomande.

Biranje objekata (Select Objects) � Uobièa-jeni zahtev za unos na komandnoj linijiprilikom kori�æenja komande Edit.

Isticanje (Highliht) � Objekti koji se dodajuskupu izabranih objekata istaknuti su ispre-kidanom linijom.

3. Sa palete alatki Modify izaberiteErase a zatim upi�ite p na zahtev zaunos Select Objects, pa dva puta priti-snite ENTER. Objekat æe biti izbrisan.

Savet: Objekti se mogu ukloniti izskupa izabranih objekata ako dr�ite pritisnuttaster SHIFT i pritisnete mi�em na izabraniobjekat.

6-3

Noun/Verb SelectionSkupovi izabranih objekata mogu da seprave pre ili posle aktiviranja neke komandeza obradu. Da biste napravili skup izabranihobjekata opcija Noun/Verb Selection morada bude aktivna. Vrednosti parametaraizbora objekata unose se u okvir za dijalogOptions.

Za zadavanje Noun/Verb Selection:

� Pritisnite desni taster mi�a u povr�inuza crtanje a zatim izaberite Options.

� Otvorite karticu Selection a zatim uopciji Selection Modes izaberite Noun/Verb Selection.

Prozor za biranjeSkupovi izabranih objekata mogu da nasta-nu i ako se na zahtev za unos Select Objects:odgovori obuhvatanjem objekata prozoromza biranje. Veoma je va�an redosled taèakakoje defini�u prozor.

Izrada prozora za biranje � Izaberite taèkui zatim je mi�em povucite udesno da bistenapravili prozor za biranje. Objekti koju suu celosti obuhvaæeni prozorom biæe dodatiskupu izabranih objekata.

Savet: Velièina kursora sa kvadratiæemmo�e da se menja u kartici Selection povla-èenjem klizaèa.

Preseèni rozor (crossing window) � Izabe-rite taèku, a zatim je mi�em povucite ulevoda biste dobili preseèni prozor kojim birateobjekte. Kada se objekti biraju preseènimprozorom, skupu izabranih objekata sedodaju svi objekti koji su u celosti obuhva-æeni njime, kao i oni koji se seku sa linijamaprozora.

Napomena: Podrazumevani postupakkod crtanja prozora je da se odrede prva idruga taèka koje defini�u prozor. Ako je nakartici Selection u okviru za dijalog Optionsukljuèena opcija Press and Drag (pritiskanjei povlaènje), prozor se defini�e pritiskom ipovlaèenjem mi�em.

Skupovi izabranih objekata


Opciju Fence mo�ete da koristite ako nazahtev za unos Select Options upi�ete f.

Izbor svih objekataSve objekte iz crte�a mo�ete da izabereteako na zahtev za unos Select Options upi�eteall. Skupu izabranih objekata dodaju sesamo objekti iz nezamrznutih slojeva.

Opcije Previous i LastSkupovi izabranih objekata èuvaju se umemoriji. Poslednji skup mo�e se ponovopozvati ako na zahtev za unos Select Op-tions upi�ete p.

Za izbor poslednjeg nacrtanog vidljivogobjekta, na zahtev za unos Select Optionsupi�ite l.

Prikazivanje opcija za skupoveizabranih objekataDa biste pregledali opcije za izradu skupovaizabranih objekata na zahtev za unos SelectOptions upi�ite ?.

Biranje objekata kru�enjemDodavanje drugih objekata skupu izabranihobjekata nije lako ako su objekti suvi�e blizuili se preklapaju. Biranjem objekata kru�e-njem (engl. object cycling) mo�ete redom dabirate objekte. Postupak poènite tako �toæete pritisnuti i dr�ati taster CTRL, a zatimizabrati neki objekat. Birajte objekte sve dokobjekat koji �elite da dodate u skup nepostane istaknut.

Prozori nepravilnog oblikaSkup izabranih objekata mo�e da se napravii njihovim obuhvatanjem poligonom nepra-vilnog oblika.

Poligonalni prozor � Objekti koji su potpu-no obuhvaæeni poligonalnim prozoromdodaju se skupu izabranih objekata.

Poligonalni prozor mo�ete da koristite akona zahtev za unos Select Options upi�ete wp.

Preseèni poligonalni prozor � Ovaj prozorse koristi da bi se skupu izabranih objekatadodali svi objekti koji su potpuno obuhva-æeni ili koji se seku sa preseènim poligo-nalnim prozorom.

Preseèni poligonalni prozor mo�ete dakoristite ako na zahtev za unos Select Op-tions upi�ete cp.

Opcija Fence (ograda)Prozori i nepravilni oblici nisu podesni zadodavanje nesusednih objekata u skupizabranih objekata. Opcija Fence je znatnosigurniji naèin biranja objekata. Skupuizabranih objekata dodaju se svi objekti krozkoje prolazi ograda.

6-5

Pregled postupka za rad saprozorima za izbor i ogradomKori�æenje prozora, nepravilnih oblika i ogra-da za pravljenje skupa izabranih objekata:

1. Sa palete alatki Modify izaberiteErase.

� Izaberite taèku i povucite kursor udesnoda biste napravili prozor za izbor.

� Pritisnite desni taster mi�a u povr�inuza crtanje i zatim pritisnite ENTER.Objekti æe biti izbrisani.

3. Ponovite komandu Erase, a zatim:

� U komandnu liniju upi�ite wp i priti-snite ENTER.

� Izaberite taèke za definisanje poligo-nalnog prozora, zatim pritisnite desnitaster mi�a u povr�inu za crtanje ipritisnite ENTER. Objekat je izbrisan.

Kori�æenje prozora za izbor

2. Sa palete alatki Modify:

� Izaberite taèku i povucite kursorulevo za izradu preseènog prozora.

� Pritisnite desni taster mi�a u povr�inuza crtanje i zatim pritisnite ENTER.Objekti æe biti izbrisani.

Biranje preseènim prozorima

Biranje poligonalnim prozorom

4. Ponovite komandu Erase a zatim:

� U komandnu liniju upi�ite cp i priti-snite ENTER.

� Izaberite taèku za definisanje prese-ènog poligonalnog prozora, pritisnitedesni taster mi�a u povr�inu za crtanjei pritisnite ENTER. Objekti æe bitiizbrisani.

Biranje preseènim poligonalnimprozorom




� U komandnu liniju upi�ite f, a zatimpritisnite ENTER.

� Izaberite taèke za definisanje pravelinije, a zatim pritisnite desni tastermi�a u povr�inu za crtanje i pritisniteENTER. Objekti æe biti izbrisani.

Biranje ogradom

6-7

Ovo je trodelna ve�ba koja obuhvata:

� Izradu skupova izabranih objekata

� Noun/Verb Selection

� Prozore za biranje i preseène prozore

Stvaranje skupova izabranihobjekataIzrada skupova izabranih objekata kori�æe-njem prozora za izbor i preseènih prozora.


3. U komandnu liniju:

� Upi�ite select a zatim pritisnite EN-TER.

� Izaberite tri stolice i dva stola sastrane i pritisnite ENTER. Objekti sedodaju skupu izabranih objekata.

Ve�ba 6-1: Rad sa skupovima izabranih objekata

Crte� ch_6-01.dwg


� Iz liste Name izaberite CHAIRS.


� Pritisnite OK.

4. Sa palete alatki Modify izaberiteErase, zatim na zahtev za unos SelectObjects upi�ite p i pritisnite ENTERdva puta. Objekti æe biti izbrisani.



Noun/Verb SelectionPremestite objekte u drugi sloj.


� Iz liste Name izaberite TABLE


� Pritisnite OK.

Prozori za izbor i preseèni prozoriPromenite boju objekta:


� Iz liste Name izaberite DOORS.


� Pritisnite OK.

2. Izaberite sto da biste ga dodali aktiv-nom skupu izabranih objekata.

3. Sa palete alatki Objects Propertiesizaberite Layer Control, a zatim:

� Izaberite A01FURNITURE. Sto sepreme�ta na sloj A01FURNITURE.

� Sto æe ostati izabran. Sa dva pritiskana ESC poni�tite izbor.

2. Izaberite dve taèke zdesna ulevo dabiste definisali preseèni prozor kojimæete izabrati vrata.

3. Sa palete alatki Object Properties izabe-rite Color Control, a zatim izaberiteByLayer.

4. Iz menija File izaberite Save As i snimitedatoteku kao selection sets.

Kraj ve�be

6-9

Izbri�ite objekte pomoæu preseènih prozora,izbornih okvira i ukr�tenih poligona.


Ve�ba 6-2: Pravljenje skupova izabranih objekatapomoæu nepravilnih oblika i izbornih okvira

2. Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i izaberite Options, azatim:

� Otvorite karticu Selection.

� Iz Selection Modes iskljuèite (Off)opcije Noun/Verb Selection, Press andDrag i Use Shift To Add To Selection.

� U Selection Modes ukljuèite (On)opciju Implied Windowing.

� U Grips, iskljuèite (Off) Enable Grips.

� Pritisnite OK.


� Upi�ite f.

� Izaberite niz taèaka da biste skupuizabranih objekata dodali radijalnelinije, a zatim sa dva pritiska naENTER izbri�ite objekte.


� Upi�ite cp.

� Izaberite taèke P1, P2, P3, P4 i P5, azatim sa dva pritiska na ENTERizbri�ite objekte.

3. Sa palete alatki Modify izaberiteErase. Pritisnite mi�em u okvir sa natpi-som Crossing i povlaèeæi mi�em izabe-rite sav tekst, a zatim pritisnite ENTER.

6. Snimite crte�.

Kraj ve�be



Ureðivanje objekataizme�tanjemObjekti se mogu menjati na vi�e naèina. Uovom delu biæe reèi o komandama Copy,Mirror, Offset, Array, Move i Rotate. Ovimkomandama se objekti izme�taju u aktivniskup izabranih objekata.

Kljuèni pojmovi: Ureðivanjeizme�tanjemBazna taèka (Base Point) � XY koordinatakoja se koristi kao referentna taèka za ko-mande kao �to su Copy i Move.

Izme�tanje (Displacement) � Rastojanjeizmeðu bazne taèke i druge taèke u koman-dama kao �to su Copy i Move.

Pravougaoni razme�taj (Rectangular Ar-ray) � Pravljenje kopija objekata u oblikuredova i kolona.

Polarni razme�taj � Razme�tanje kopijaobjekata u krug oko bazne taèke.

Komanda Copy

Paleta alatki: Modify>Copy

Meni: Modify>Copy

Komandna linija: copy

Komanda Move

Paleta alatki: Modify>Move

Meni: Modify>Move

Komandna linija: move

Pregled postupka: Izme�tanjeobjekataPreme�tanje i kopiranje objekata:

1. Sa palete alatki Modify izaberiteMove.

2. Napravite skup izabranih objekata.

3. Izaberite baznu taèku.

4. Izaberite drugu taèku.

Pre i posle preme�tanja objekata

5. Sa palete alatki Modify izaberiteCopy.


7. U komandnu liniju upi�ite m a zatimpritisnite ENTER.

8. Izaberite baznu taèku.

9. Izaberite taèku izme�tanja.

10. Izaberite taèke izme�tanja za svakukopiju.

Pre i posle umno�avanja kopija

6-11

Nacrtajte mali mehanièki deo kori�æenjemkomandi Move i Copy.


4. Sa palete alatki Modify izaberiteCopy, a zatim:

� U komandnu liniju upi�ite p i dvaputa pritisnite ENTER.

� Pritisnite desni taster upovr�inu za crtanje i izabe-rite Multiple.

� Izaberite neku taèku blizukruga.

� Povucite kursor udesno za izme�tanjena razdaljini od 15, a zatim izaberitetaèku.

� Povucite kursor udesno za 30, a zatimizaberite taèku.

5. Sa palete alatki Standard izaberiteTemporary Tracking Point, a zatim:

� Povucite kursor udesno za 35 odbazne taèke i izaberite taèku.

� Povucite kursor navi�e za 10 a zatimizaberite taèku.

� Pritisnite ENTER da biste zavr�ili radsa komandom.

Dovr�eni crte�

2. Pritisnite desni taster u povr�inu zacrtanje i izaberite Options, a zatim:

� Otvorite karticu Selection.

� U opciji Selection Modes ukljuèite(postavite na On) opcije Noun/VerbSelection i Implied Windowing.

� U Grips, iskljuèite (postavite na Off)Enable Grips.

� Pritisnite OK.

3. Sa palete alatki Modify izaberiteMove, a zatim:

� Izaberite mali krug i pritisnite EN-TER.

� Izaberite neku taèku blizu kruga.

� Povucite kursor udesno i upi�ite 5.Dovr�en crte� dela

6. Snimite crte�

Kraj ve�be

Ve�ba 6-3: Kopiranje objekata

Ureðivanje objekata izme�tanjem


Kopiranje pomoæuklipbordaU prethodnom delu oposan je postupakkopiranja kori�æenjem komande Copy.Objekti se mogu kopirati i kori�æenjemWindowsovog klipborda.

Kljuèni pojmovi: Kopiranjepomoæu klipbordaKlipbord (Clipboard) � Privremeni prostorza skladi�tenje podataka u memoriji.AutoCAD-ovi objekti mogu se smestiti uklipbord.

Isecanje (Cut) � Kopiranje objekata u klip-bord i njihovo brisanje iz crte�a.

Preno�enje (Paste) � Preno�enje podataka izklipborda u AutoCAD-ov crte�.

Pregled postupka: Kopiranjeobjekata pomoæu klipbordaKopiranje objekata pomoæu komandiCopyclip i Pasteclip:


2. Pritisnite desnim tasterom mi�a napovr�inu za crtanje i izaberite Copy.

3. Pritisnite desnim tasterom mi�a napovr�inu za crtanje i izaberite Paste.

4. Izaberite taèku na crte�u za preno�enjekopije skupa izabranih objekata.

Kori�æenje komandi Cut/Copy iPasteUz uobièajeni naèin isecanja/kopiranja ipreno�enja objekte mo�ete veoma preciznosmestiti u crte�.

Komande Cut/Copy i Paste se aktiviraju:

� Na uobièajeni naèin u Windowsu. Zakopiranje objekata pritisnite CTRL+C.

� Iz menija Edit.

� Iz podrazumevanog pomoænog menija.

Dodatne opcije komandamaCopy i PasteCopy With Basepoint (kopiranje sa baznomtaèkom) � Mo�ete kopirati objekte sa defini-sanom baznom taèkom za preno�enje uobjekte u novom crte�u.

Ova komanda dostupna je i sa komandnelinije.

Komandna linija: copybase

Paste to Original Coordinates (preno�enjena originalne koordinate) � Objekte mo�eteda prenesete iz jednog crte�a u drugi kori-steæi iste koordinate kao u originalnomcrte�u.

Komanda Paste to Original Coordinates jedostupna i sa komandne linije.

Komandna linija: pasteorig

6-13

Povlaèenje i pu�tanje objekata(Drag and Drop)Pored komandi za isecanje/kopiranje i pre-no�enje, na raspolaganju je i postupak po-vlaèenja i pu�tanja objekata:

� na drugo mesto u crte�u;

� u drugi crte� tokom rada;

� u drugi crte�, nekom drugom prilikom;

� u drugi program kao �to su MicrosoftWord ili Microsoft Excel.

Pregled postupka: Povlaèenjei pu�tanje

Levi taster mi�aKoristeæi levi taster mi�a, povlaèenjem ipu�tanjem uradite sledeæe:


2. Prevucite mi�a preko nekog objekta uskupu izabranih objekata i otpustite levitaster mi�a.

3. Primetiæete da se izgled kursoramenja kada ga pomerate od skupaizabranih objekata.

4. Povucite objekat na �eljeno mesto.

Savet: Objekte u istom crte�u mo�eteda kopirate pritiskom na taster CTRL.Objekti preneti u drugi crte� povlaèenjem ipu�tanjem biæe uvek kopirani.

Desni taster mi�aKoristeæi desni taster mi�a, povlaèenjem ipu�tanjem uradite sledeæe:

1. Izaberite objekte primenjujuæi stan-dardne postupke za pravljenje skupaizabranih objekata.

2. Prevucite mi�em preko nekog objekta uskupu izabranih objekata i otpustitedesni taster mi�a.

3. Primetiæete da se izgled kursoramenja kada ga pomerate od skupaizabranih objekata.

4. Povucite objekat na �eljeno mesto.

5. Kada otpustite taster mi�a prikazuje semeni. Meniji æe se razlikovati u odnosuna to da li radite u istom crte�u iliobjekte prevlaèite u drugi crte�.

Meni za isti i za drugi crte�

6. Izaberite opciju za odreðivanje polo�ajaobjekata.

Napomena: Kursor �nedostupno�se pojavljuje kada objekte nastojite da pustiteu neki drugi proces rada u AutoCAD-u ukome je aktivna neka komanda.

Kopiranje pomoæu klipborda


Komande Offset i ArrayOd postojeæih objekata mo�ete da pravitenove objekte paralelno ih kopirajuæi naodreðenom rastojanju pomoæu komandeOffset.

Pomoæu komande Array mo�ete da pravilnorasporedite vi�e istovetnih objekata.

Komanda Offset

Paleta alatki: Modify>Offset

Meni: Modify>Offset

Komandna linija: offset

Komanda Array

Paleta alatki: Modify>Array

Meni: Modify>Array

Komandna linija: array

Pregled postupka: Kori�æenjekomandi Offset i ArrayNapravite novi objekat kori�æenjem komandeOffset, a zatim pravilno rasporedite vi�ekopija tog objekta kori�æenjem komandeArrtay.

1. Sa palete alatki Modify izaberiteOffset, a zatim:

� U komandnu liniju upi�ite 5 za rasto-janje.

� Izaberite objekat.

� Zadajte stranu na koju æete, u odnosuna original, paralelno kopirati objekati pritisnite ENTER.

2. Sa palete alatki Modify izaberiteArray, a zatim:

� Izaberite objekat koji �elite da raspo-redite i pritisnite ENTER.

� Pritisnite desnim taste-rom mi�a u povr�inu zacrtanje i izaberite Polar.

� Izaberite sredi�nju taèkurasporeda.

� U opciju Number of Items upi�ite 4.

� Pritisnite ENTER da biste prihvatiliugao od 360 stepeni.

� Pritisnite ENTER za rotiranje objekta.

Originalniobjekat

Originalniobjekat

Objekat kopirankomandom Offset

6-15

Nacrtajte raspored stubova u maloj zgraditako �to æete objekat prvo kopirati na odre-ðenom rastojanju, a zatim rasporediti dobi-jene objekte.



� Iz liste Named Views izaberite FLOOR.

� Izaberite Set Current i pritisnite OK:


� Od svih objekata napravite skupizabranih objekata a zatim pritisnitedesnim tasterom mi�a u povr�inu zacrtanje.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i izaberite Rectan-gular.

� Upi�ite 3 za Number of Rows (brojredova) i pritisnite ENTER.

� Upi�ite 4 za Number of Columns(broj kolona) i pritisnite ENTER.

� Upi�ite 100 za Distance BetweenRows (rastojanje izmeðu redova) ipritisnite ENTER.

� Upi�ite 1500 za Distance BetweenColumns (rastojanje izmeðu kolona) ipritisnite ENTER.

Ve�ba 6-4: Kopiranje i rasporeðivanje objekata


� U komandnu liniju upi�ite 5, a zatimpritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i pritisnite EN-TER.

� Izaberite ivicu pravougaonika a zatimizaberite taèku izvan pravougaonika.

Dovr�eni crte�

5. Snimite crte�

Kraj ve�be

Komande Offset i Array


Preslikavanje objekata(Mirroring)Tokom crtanja, oblici se lako mogu nacrtatitako �to æete nacrtati polovinu dela, a zatimje preslikati skup izabranih objekata da bistedovr�ili deo.

Kljuèni pojmovi: PreslikavanjeOsa preslikavanja (Mirror line) � Linija u2D na XY povr�i tekuæeg UCS. Objekti sepreslikavaju oko te ose.

Komanda Mirror

Paleta alatki: Modify>Mirror

Meni: Modify>Mirror

Komandna linija: mirror

Pregled postupka:Preslikavanje objekataPreslikajte objekte da biste nacrtali malemehanièke delove:

Sa palete alatki Modify izaberite Mirror,a zatim:

� Napravite skup izabranih objekata saobjektima koje �elite da preslikate.

� Odredite prvu i drugu taèku osepreslikavanja.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a napovr�inu crte�a, a zatim izaberite Yes.

Originalni i preslikani objekat

Napomena: U ovom pregledu pre-slikani objekti su preme�teni na sloj sanevidljivim tipom linija kako bi se ilustro-valo kretanje poluge.

6-17

Rotiranje objekataUgaona pozicija u odnosu na baznu taèkumo�e se izmeniti rotiranjem objekta.

Kljuèni pojmovi: RotacijaUgao rotacije (Rotation angle) � Relativnaili apsolutna vrednost za rotiranje objekta

Komanda Rotate

Paleta alatki: Modify>Rotate

Meni: Modify>Rotate

Komandna linija: rotate

Pregled postupka: RotiranjeobjekataPromena polo�aja objekta rotiranjem:

Sa palete alatki Modify izaberite Rotate,a zatim:

� Izaberite skup objekata koje æeterotirati.

� Odredite centar krugova sa levestrane kao baznu taèku.

� U komandnu liniju upi�ite 23.5 zaugao rotacije.

Originalni i rotirani objekti

Rotiranje objekata


Nacrtajte plastiènu cevèicu za balone kori-�æenjem opcija Mirror, Line, Offset i Array.


5. Sa palete alatki Standard izaberiteNamed View, a zatim:

� Iz liste Name izaberite LEFT.


� Pritisnite OK.

Ve�ba 6-5: Crtanje dela kori�æenjemkomandi za ureðivanje

Delimièno dovr�en crte� cevèice

2. Na statusnoj liniji potvrdite sledeæeparametre:

� SNAP i GRID � Iskljuèeni (Off)

� ORTHO i OSNAP � Ukljuèeni (On)

� OTRACK � Iskljuèen (Off)

3. Sa palete alatki Modify izaberiteMirror, a zatim:

� Obuhvatite skup objekata prozoromza izbor. Skup èine tri objekata izmeðudva skupa krugova.


4. Izaberite krajnje taèke horizontalnecentralne linije koja æe poslu�iti kao osapreslikavanja i dva puta pritisniteENTER.

Biranje taèaka za osu preslikavanja

6. Zamrznite CLN sloj.

7. Sa palete alatki Line izaberite Line,a zatim:

� Izaberite kvadrant spoljnog kruga.

� Povucite kursor ulevo, upi�ite 4.5 idvaput pritisnite ENTER.Prvi ugao prozora

6-19


� Upi�ite 0.2 za prvo rastojanje izme-�tanja, a zatim pritisnite ENTER.

� Izaberite liniju, a zatim taèku iznadnje.

� Ponovo izaberite liniju, a zatim taèkuispod nje.


� Prozorom obuhvatite tri linije koje æeformirati krilca dela, a zatim priti-snite ENTER.

� Pritisnite desnim tasterommi�a u prostor za crtanje,a zatim izaberite Polar.

9. Izbri�ite srednju liniju.

10. Nacrtajte liniju da biste zatvorili krajevedveju linija.

11. Uveæajte (Zoom) crte� i kreæite se ponjemu (Pan) da biste pregledali levi krajdela.

13. Izaberite centar krugova za centralnutaèku rasporeðivanja, a zatim:

� Upi�ite 40 za broj kopija krilaca, azatim pritisnite ENTER.

� Pritisnite ENTER dvaput za dovr�a-vanje komande.

14. Odmrznite sloj CLN a zatim uveæajtekrajeve crte�a da biste pregledali delove.

15. Iz menija File izaberite Save As a zatimsnimite crte� pod imenom bubbleblower.

Kraj ve�be

Rotiranje objekata


Promena velièineobjekataU prethodnom delu, objekte ste ureðivaliizme�tanjem � preme�tanjem ili rotiranjem.

U ovom delu æete menjati velièinu objekta kori-�æenjem komandi Scale, Stretch i Lenghten.

Kljuèni pojmovi: PromenavelièineFaktor razmere (Scale Factor) � Poveæa-vanje ili smanjivanje objekata zadavanjembrojèanih vrednosti. Brojevi veæi od 1 znaèeda �elite poveæavanje objekata, a manji od 1znaèe da �elite smanjivanje.

Referenca (Reference) � Kori�æenje velièinepostojeæeg objekta za razmeru objekta.

Komanda Scale

Paleta alatki: Modify>Scale

Meni: Modify>Scale

Komandna linija: scale

Pregled postupka: Razmeraobjekta

Sa palete alatki Modify izaberote Scale,a zatim:

� Napravite skup izabranih objekatakojima æete promeniti razmeru, azatim pritisnite ENTER.

� Odredite baznu taèku.

� U komandnu liniju upi�ite 1.5 kaofaktor razmere.

Originalni objekat i objekat u razmeri

6-21

Rastezanje objekata(Stretching)Zadati problem neæete uvek moæi da re�itepromenom velièine objekata zadavanjemistih vrednosti za X i Y. Upotrebom prese-ènih prozora ili preseènih poligonalnihprozora biraju se objekti koji se mogu raste-zati u odnosu na baznu taèku.

Komanda Stretch

Paleta alatki: Modify>Stretch

Meni: Modify>Stretch

Komandna linija: stretch

Pregled postupka: RastezanjeobjekataIzaberite skup objekata kori�æenjem prese-ènih prozora a zatim objektima promenitevelièinu rastezanjem:

Sa palete alatki Modify izaberite Stretch,a zatim:

� Izaberite skup objekata koristeæipreseèni prozor.

� Odredite baznu taèku.

� Povucite kursor udesno za 50 jedinicada biste razvukli objekat.

Originalni i rastegnuti objekat

Savet: Upotrebite Polar Tracking iliOrtho Mode za vertikalno ili horizontalnorastezanje objekta.

Rastezanje objekata (Stretching)


Promenite velièinu dela rastezanjem izabra-nih objekata. Dimenzije 70.0 promenite u65.0


Napomena: Dimenzija 65.0 je a�uri-rana promenom du�ine. To je povezanodimenzioniranje koje je detaljnije obja�njenou poglavlju 8.

Kraj ve�be

Ve�ba 6-6: Rastezanje objekata

2. Sa palete Modify:

� Izaberite Stretch.

� Upotrebite preseèni prozor za izborgornjeg levog dela, a zatim pritisniteENTER.

3. Izaberite taèku blizu skupa izabranihobjekata.

� Povucite kursor udesno.


6-23

Produ�avanje objekata(Lenghtening Objects)Generalno, komande za ureðivanje objekatamogu se primenjivati na otvorene ili zatvo-rene objekte. Komanda Lenghten primenjujese samo na otvorene objekte kao �to sulukovi, linije i otvorene polilinije.

Kljuèni pojmovi: Produ�avanjeobjekata komandom LenghtenOtvoreni objekti (Open Objects) � Objektikoji ne formiraju zatvoreni oblik. Na pri-mer, linija je otvoreni objekat, a pravou-gaonik je zatvoreni objekat.

Delta du�ina (Delta Length) � Odreðenopoveæanje (inkrement) vrednosti koje seupisuje u komandnu liniju ili se zadajedvema taèkama.

Dinamièko povlaèenje (Dynamic Dragging)� Pomeranje jednog kraja nekog objektapovlaèenjem kursora. Neprekidno se prika-zuju novi polo�aji objekta.

Komanda Lenghten

Paleta alatki: Modify>Lenghten

Meni: Modify>Lenghten

Komandna linija: lenghten

Pregled postupka:Produ�avanje objekataPromena dodatog ugla luka:

Sa palete alatki Modify izaberite Lenghten,a zatim:

� Izaberite luk. Na komandnoj liniji seispisuje njegova du�ina i ugao.

� Pritisnite desnim tasterommi�a u povr�inu za crtanjea zatim izaberite Total.

� Pritisnite desnimtasterom mi�a upovr�inu zacrtanje a zatimizaberite Angle.

� U komandnu liniju upi�ite 180, azatim pritisnite ENTER.

� Izaberite luk da biste izmenili ugao.

� Pritisnite ENTER da biste zavr�ili radsa komandom.

Originalni i produ�eni luk

Produ�avanje objekata (Lenghtening Objects)


Produ�avanje objekatakomandom ExtendObjekti � linije, lukovi, eliptièni lukovi,krugovi, otvorene polilinije u 2D i 3D i zraci- mogu se produ�iti do odreðenih granica.

Kljuèni pojmovi: Produ�avanjeobjekata � komanda ExtendGranica (Boundary) � Granica do koje semogu produ�iti objekti.

Re�im projekcije (Projection Mode) �Postoje tri moguæa re�ima produ�avanjaobjekata: bez produ�avanja (none), UCS ipogled (view).

Ivica (Edge) � Postoje dve komande kojeodreðuju dokle æe se produ�iti neki objekat.Komandom Extend objekat se produ�uje doneke podrazumevane ivice. Komanda NoExtend dozvoljava produ�avanje objekatasamo do taèke preseka objekta sa odabra-nom ivicom.

Komanda Extend

Paleta alatki: Modify>Extend

Meni: Modify>Extend

Komandna linija: extend

Pregled postupka:Produ�avanje objekata �komanda ExtendProdu�avanje objekata do neke granice:

1. Sa palete alatki Modify izaberiteExtend.

2. Izaberite graniènu ivicu.

Izbor graniène ivice

3. Izaberite objekat koji æete produ�iti.

Originalni objekat i produ�eni objekat

Savet: Kada hoæete da produ�ite vi�eobjekata, skup objekata za produ�avanjeizaberite komandom Fence.

6-25

Odsecanje objekata(Trimming)Objekti � linije, lukovi, eliptièni lukovi,krugovi, otvorene polinije u 2D, 3D i zraci �mogu se odsecati (skraæivati) do graniceodsecanja.

Kljuèni pojmovi: OdsecanjeGranica odsecanja (Cutting Edge) � Ivicado koje æe neki objekat biti odseèen.

Re�im projekcije (Projection Mode) �Postoje tri moguæa re�ima produ�avanjaobjekata: bez produ�avanja (none), UCS ipogled (view).

Ivica (Edge) � Postoje dve komande kojeodreðuju da li æe neki objekat biti odseèen.Komanda Extend odseca objekat do nekepodrazumevane ivice. Komanda No Extendodseca samo one objekte u kojima postojitaèka preseka.

Komanda Trim

Paleta alatki: Modify>Trim

Meni: Modify>Trim

Komandna linija: trim

Pregled postupka: OdsecanjeobjekataOdsecite dva objekta do ivice odsecanja.

1. Sa palete alatki Modify izaberiteTrim

2. Izaberite ivicu odsecanja.

Biranje ivice odsecanja

3. Izaberite objekat koji æete skratiti bira-juæi njegov deo koji �elite da odseèete.

Originalni i odseèeni objekti

Savet: Kada komandu Trim �elite daprimenite na vi�e razlièitih objekata, skupobjekata izaberite komandom Fence.

Savet: Kada koristite komande Trim iliExtend, na zahtev za unos Select Objects:pritisnite ENTER da biste kao graniène iviceili ivice odsecanja izabrali sve objekte izcrte�a.

Odsecanje objekata (Trimming)


Dovr�ite tlocrt male zgrade kori�æenjemkomandi Offset, Trim, Copy i Stretch.Velièina zgrade je 20 sa 15 metara.

2. Sa palete Modify izaberite Offset, azatim:

� Upi�ite 0.25 za rastojanje i pritisniteENTER.

� Izaberite plan zgrade a zatim izaberitetaèku unutar njega.

Ve�ba 6-7: Dovr�avanje tlocrta kori�æenjemkomandi za ureðivanje

Dovr�eni crte�

Crtanje perimetra i zaslona


3. Sa palete Modify:

� Izaberite Explode.

� Izaberite dve linije i pritisniteENTER.

4. Desnim tasterom pritisnite na ko-mandnu liniju, izaberite Recent Com-mands, a zatim Offset:

� Upi�ite 3 za rastojanje i pritisniteENTER.

� Izaberite donju ivicu plana a zatimizaberite taèku unutar zgrade.


6-27

5. Ponovite komandu Offset, a zatim:


� Izaberite novi objekat, a zatim izabe-rite taèku unutar zgrade.


7. Sa palete Modify izaberite Trim, azatim:

� Pritisnite ENTER da biste izabrali sveobjekte.

� Izaberite objekte za odsecanje da bistenacrtali zaslon vrata i pritisnite EN-TER.

6. Uveæajte donji levi ugao zgrade.

8. Uveæajte crte� (Zoom extents).



Crtanje kancelarije kori�æenjemkomandi za ureðivanjeUpotrebite komande Offset i Trim da bistenacrtali kancelariju u zgradi.

1. Sa palete Modify izaberite Offset, azatim:


� Izaberite donju unutra�nju ivicu,izaberite taèku unutar zgrade i priti-snite ENTER.



� Izaberite desnu unutra�nju ivicu,izaberite taèku unutar zgrade i priti-snite ENTER.



� Izaberite nov horizontalni objekat azatim iznad njega izaberite taèku.

� Izaberite nov vertikalni objekat azatim levo od njega izaberite taèku ipritisnite ENTER.

4. Poveæajte crte� da biste videli povr�inunove kancelarije.

6-29

5. Sa palete Modify izaberite Trim, azatim:

� Izaberite èetiri nova objekta i priti-snite ENTER.

� Izaberite objekte za odsecanje da bistenacrtali uglove kancelarije.

8. Sa palete Modify izaberite Trim, azatim izaberite objekte za odsecanje dabiste nacrtali zaslon vrata u kancelariji.

6. Sa palete Modify izaberite Offset.


� Izaberite spoljnu vertikalnu ivicunove kancelarije, izaberite taèkuunutar nje i pritisnite ENTER.



� Izaberite novi objekat, izaberite taèkuunutar kancelarije i pritisniteENTER.

Crtanje vi�e novih kancelarijaDa biste nacrtali jo� tri nove kancelarijeupotrebite komande Copy, Stretch i Mirror.


2. Sa palete Modify izaberite Copy, azatim:

� Izaberite zidove nove kancelarije ipritisnite ENTER.

� Izaberite gornji levi ugao kancelarijekao baznu taèku.

� Povucite kursor ulevo, upi�ite 4.2 zavrednost izme�tanja.



3. Sa palete alatki Modify izaberiteStretch, a zatim:

� Napravite skup izabranih objekatakoji èine nove kancelarije i desni zidzgrade i pritisnite ENTER.

� Odredite baznu taèku izborom neketaèke kancelarije.

� Povucite kursor vertilkalno nagore iupi�ite 0.75 da biste poveæali kance-larije.

5. Izaberite sredinu spoljnog desnog zidakao prvu taèku ose preslikavanja, azatim:

� Povucuite kursor horizontalno ulevo iizaberite taèku.

� Sa dva pritiska na ENTER izaðite izkomande Mirror.

4. Sa palete alatki Modify izaberiteMirror, izaberite kancelarije koristeæipreseène prozore i pritisnite ENTER.

Dovr�en crte� zgrade

6. Iz menija File izaberite Save As i snimitecrte� pod imenom office.

Kraj ve�be

6-31

Modifikovanje objekataU prethodna dva dela bile su prikazanekomande za uno�enje izmena u crte� preme-�tanjem ili promenom velièine objekata. Uovom delu biæe obja�njeno kori�æenje zaoblja-vanja, obaranja ivica i prekida.

Kljuèni pojmovi:Modifikovanje objekataZaobljavanje (Fillet) � Zaobljeni ugaonacrtan na postojeæem objektu.

Obaranje ivica (Chamfer) � Oborena ivicaugla nacrtana na postojeæem objektu.

Komanda Fillet

Paleta alatki: Modify>Fillet

Meni: Modify>Fillet

Komandna linija: fillet

Komanda Chamfer

Paleta alatki: Modify>Chamfer

Meni: Modify>Chamfer

Komandna linija: chamfer

Pregled postupka:Zaobljavanje objekataZaoblite dve linije:

1. Sa palete alatki Modify izaberiteFillet, a zatim:

� Pritisnite desnim tasterommi�a u povr�inu crte�a azatim izaberite Radius.

� U komandnu liniju upi�ite20 i pritisnite ENTER.

2. Ponovite komandu Fillet, a zatim izabe-rite dve linije koje �elite da zaoblite.

Originalni objekat i objekat sazaobljenim uglom

3. Ponovite komandu Fillet da biste zao-blili preostale uglove.

Modifikovanje objekata


Komanda Trim/No TrimFillet komanda standardno odseca obaobjekta da bi nacrtala zaobljenje. Ukoliko ne�elite da objekti budu odseèeni, izaberitekomandu No Trim.

Zaobljavanje polilinijePolilinija koja se sastoji od niza segmenataimaæe zaobljenje u svakom vrhu ukoliko jesegmenat linije dovoljno dugaèak.

Savet: Upotrebite vrednost radijusazaobljavanja 0 (nula) ako �elite da odseèeteili produ�ite dva objekta tako da se susretnuu taèkama preseka.

Trim/No Tirm

Zaobljavanje krugova i lukovaPostupak za zaobljavanje krugova i lukovaisti je kao i za linije. Taèka izabrana nakrugu ili luku odreðuje mesto zaobljenja. Unekim sluèajevima moguæe je primenitinekoliko re�enja.

Dodatne informacije o ovim moguænostimanaæi æete pod stavkom Filleting Objects uHelpu.

Zaobljavanje linija i polilinijaKada se produ�e, objekti nacrtani kori�æe-njem linija i polilinija mogu imati dodatnozaobljenje na nekom uglu preseka ili u taèkipreseka linije i polilinije. Ako je aktiviranakomanda Trim, linija i zaobljenje formiraæepoliliniju.

Zaobljavanje paralelnih linijaParalelne linije mogu se odjednom zaoblitikomandom Fillet. Razmak izmeðu paralel-nih linija koristi se kao radijus zaobljavanja iponi�tava vrednost dotada va�eæih vrednostiradijusa.

Originalni objekti i objekti zaobljenikomandom Fillet

6-33

Pregled postupka: Oboreneivice na objektuOborite dve linije:

1. Sa palete alatki Modify izaberiteChamfer, a zatim:

� Pritisnite desnim tasterommi�a u povr�inu za crtanje iizaberite Distance.

� U komandnu liniju upi�ite5 za zadavanje prve vre-dnosti rastojanja za obaranje ivica.

� Upi�ite 3 za drugo rastojanje.

2. Pomovite komandu Chamfer i izaberitedva objekta kojima æete oboriti ivice.

Opcija Trim/No TrimOva opcija je veoma slièna komandi Fillet.Ako �elite da zadr�ite izabrane objekteupotrebite komandu No Trim.

Obaranje ivica linija i polilinijaKada se produ�e, objekti koji su nacrtanikori�æenjem linija i polilinija mogu imatidodate oborene ivice u uglu preseka, ili upreseku linije i polilinije. Ako je aktivnaopcija Trim, linija i oborena ivica se spajajuu poliliniju.

Obaranje ivica polilinijePolilinija koja se sastoji od niza segmenatamo�e imati oborene ivice u svakom vrhuukoliko je segmenat linije dovoljno dugaèak.

Originalni objekat i objekat saoborenim ivicama

Modifikovanje objekata


Dovr�ite crte� glave cilindra kori�æenjemkomandi Lenghten i Fillet.


4. Sa palete alatki Modify izaberiteFillet, a zatim izaberite dve linije kojeæete zaobliti koristeæi postupak zatva-ranja linija (capping).

Ve�ba 6-8: Zaobljavanje objekata

2. Uveæajte pogled sa strane.

Savet: Ako �elite da zaoblite punolinija, u komandnu liniju mo�ete da upi�eteMULTIPLE i da pritisnete ENTER. Zatimna zahtev za unos upi�ite FILLET.

5. Ponovite ovaj postupak za sve verti-kalne linije.

Dovr�en crte�

6. Iz menija File izaberite Save As i snimitedatoteku pod imenom cylinder head.

Kraj ve�be

3. Sa palete alatki Modify izaberiteLenghten, a zatim:

� Pritisnite desnim tasterommi�a u povr�inu za crtanjei izaberite Total.

� U komandnu liniju upi�ite0.25 i pritisnite ENTER.

� Izaberite vertikalne linijeda biste nacrtali linijudu�ine 0.25 i pritisniteENTER.

6-35

Komanda BreakDelove nekog objekta mo�ete da uklonitepomoæu komande Break. To mogu bitilinije, krugovi, lukovi polilinije, elipse,splajn krive, xlinije i zraci.

Komanda Break

Paleta alatki: Modify>Break

Meni: Modify>Break

Komandna linija: break

Pregled postupka: Uklanjanjedelova objekataUklanjanje delova nekog objekta kori�æe-njem komande Break:

Sa palete alatki Modify izaberite Break,a zatim:

� Izaberite taèku na objektu èiji deo�elite da uklonite.

� Upi�ite f i izaberite taèku koja æe bitiprva taèka prekida.

� Izaberite drugu taèku prekida.

Originalni objekat i objekat sauklonjenim delom

Komanda Break


Kori�æenje èvorova zapovlaèenjeUno�enje izmena u neki objekat obiènopodrazumeva pravljenje skupa izabranihobjekata i potom, kori�æenje neke od ko-mandi kao �to su Move ili Copy. Kori�æenjeèvorova za povlaèenje je alternativni postu-pak za uno�enje izmena u objekat. Pomoæuèvorova za povlaèenje objekte mo�ete raste-zati, preme�tati, rotirati, menjati im razmerui preslikavati ih.

Kljuèni pojmovi: Èvorovi zapovlaèenjeBazni èvor (Base Grip) � Èvor koji je izabranda bude bazna taèka za uno�enje izmena.

Noun/Verb Selection � Kada se koristeèvorovi, objekti se najpre moraju izabrati.

Velièina èvora (Grip Size) � Velièina èvorameri se u pikselima.

Boja èvora (Grip color) � Boja izabranog ineizabranog èvora. Zadaje se u kartici Selec-tion u okviru za dijalog Options.

Pregled postupka: Kori�æenjeèvorovaRazvucite linije kori�æenjem èvorova:

1. U kartici Selection u okviru za dijalogOptions aktivirajte (On) opciju EnableGrips.

2. Izaberite dve linije koje �elite da izme-nite. Na njima se pojavljuju èvorovi.

3. Izaberite jedan od èvorova kao bazni, azatim povucite kursor udesno. Objektise raste�u.

4. Sa dva pritiska na ESC uklonite èvorove.

6-37

Pregled polo�aja èvorova na objektima:


Ve�ba 6-9: Kori�æenje èvorova

2. Proverite da li su aktivirane opcijeNoun/Verb Selection i Enable Grips.

3. Izaberite svaki objekat i pregledajtelokacije èvorova.

4. Kada mi�em izaberete èvor, on postajecrven. Koristite razne opcije za ureði-vanje kori�æenjem èvorova, a sa opcijena opciju prelazite pritiskanjem tasteraENTER.

Savet: Izaberite èvor i upotrebite po-moæni meni za prikazivanje opcija za rad saèvorovama.

5. Snimite crte�.

Kraj ve�be

Kori�æenje èvorova za povlaèenje

Linija Polilinija

Splajn polilinija

Luk

Kru�nica

Blok

Kota

Poravnata kota


Upotrebite èvorove da biste ispravili gre�kenastale prilikom crtanja.

Kori�æenje èvorova zapreme�tanje objekata


4. Izaberite sofu da biste prikazali jedanèvor, a zatim:

� Izaberite èvor.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i izaberite Rotate.


Ve�ba 6-10: Modifikovanje crte�akori�æenjem èvorova

2. Uveæajte gornji levi ugao kancelarije.

3. Proverite da li je aktivirana opcijaEnable Grips u kartici Selection uokviru za dijalog Options.

5. Izaberite èvor, povucite sofu i postaviteje nasuprot zida, a zatim dvaput priti-snite ESC.

6. Izaberite radni sto, a zatim:


� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i izaberite Rotate.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu za crtanje i izaberite Refer-ence.

� Izaberite donji ugao kao prvu refe-rentnu taèku a gornji kao drugureferentnu taèku.

6-39

7. Upi�ite 90 za novi ugao, izaberite èvora zatim povucite radni sto u kancelariju.

3. Dovr�ite opremanje kancelarije kori�æe-njem komandi za uno�enje izmena ièvorova.

Kori�æenje èvorova zakopiranje objekataNacrtajte nov radni sto kori�æenjem komandiCopy i Mirror.

1. Upotrebite komande Pan i Zoom zapregled donjeg levog ugla kancelarije.

2. Izaberite velik radni sto u donjemdesnom uglu, a zatim:


� Pritisnite desni taster na povr�inu zacrtanje i izaberite Copy.

� Pritisnite desni taster na povr�inu zacrtanje i izaberite Base Point.

� Izaberite taèku u centru stolice.

� Povucite kursor vertikalno nagore,postavite nov sto i pritisnite ENTER.

Dovr�en crte� opremljene kancelarije

4. Iz menija File izaberite Save As i snimitecrte� pod imenom office layout.

Kraj ve�be

Kori�æenje èvorova za povlaèenje


Grupisanje objekataUno�enje izmena u crte� zahteva pravljenjeskupova izabranih objekata. Ponekad æe bitipotrebno izmeniti napravljene skupove, dokæete druge morati ponovo da crtate. To suneimenovani skupovi izabranih objekata.Grupisanje objekata predstavlja efikasannaèin za èuvanje imenovanih skupova obje-kata.

Kljuèni pojmovi: GrupisanjeRedosled (Order/Reorder) � Brojèani redo-sled nekog objekta u grupi. Ovo je veomava�no za kontrolu.

Moguænost izbora (Selectable) � Izboromjednog objekta iz neke grupe biraju se svièlanovi u aktivnom prostoru, osim onih kojise nalaze na nekom drugom prostoru ili nanekom zamrznutom ili zakljuèanom sloju.

Komanda GroupKomandna linija: group

Pregled postupka: PravljenjegrupeNapravite imenovani skup izabranih obje-kata objekata kori�æenjem komande Group:

1. U komandnu liniju upi�ite group dabiste otvorili okvir za dijalog ObjectGrouping.

2. U Group Identification, u polje za tekstGroup Name upi�ite chairs.

3. U okviru Create Group:

� Izaberite Selectable.

� Izaberite New.

� Izaberite sve stolice na crte�u i priti-snite ENTER.

� Pritisnite OK da biste zatvorili okvirza dijalog Object Grouping.

6-41

Pravljenje grupe objekataCrtanje kancelarijske opreme mo�e dazahteve promene na vi�e objekata. Napra-vite grupe objekata da biste efikasnije unosiliizmene.

1. Otvorite datzoteku ch_6-11.dwg.

4. U komandnu liniju upi�ite group, azatim:

� U polje za tekst Group Name upi�iteFILE_CABINETS.

� U polje za tekst Description upi�iteSTEELCASE catalog #45000-A.

� U Create Groups iskljuèite opcijuSelectable.

� Izaberite New a zatim izaberite 12kabineta na crte�u i pritisniteENTER.

Ve�ba 6-11: Pravljenje i modifikovanjegrupe objekata

3. Proverite da li je iskljuèena opcijaEnable Grips u kartici Selection uokviru za dijalog Options.

2. Iz menija View izaberite3D Views>Plan View>World UCS.

Grupisanje objekata


5. Napravite dodatne grupe: 2. U prozoru Group Name izaberitePHONES, a zatim:

� U prozoru Change Group izaberiteSelectable.

� Pritisnite OK.

3. Sa palete alatki Modify izaberiteMove, a zatim:

� Upi�ite group.

� U polje za tekst Group Name upi�itephones i pritisnite ENTER.

� Izaberite jedan od telefona.

� Povucite kursor vertikalno nadole iupi�ite 2. Svi telefoni æe biti preme-�teni.

4. Iz menija File izaberite Save As i snimitecrte� pod imenom group exercise.

Kraj ve�be

6. Sa palete alatki Modify izabeiteMove, a zatim:

� Izaberite stolicu. Sve stolice æe bitiizabrane.

� Pritisnite ESC da biste zavr�ili rad sakomandom.

7. Pritisnite CTRL+A za iskljuèivanjemoguænosti izbora.

8. Ponovite komandu Move, izaberitestolicu pored donjeg levog stola ukancelariji i pomerite je od stola.

9. Pritisnite CTRL+A za ukljuèivanjemoguænosti izbora.

Isticanje i promena grupaUpotrebite opcije za isticanje (highlight) dabiste prikazali objekte u grupi.

1. U komandnu liniju upi�ite group, a zatim:

� U prozoru Group Name izaberiteFILE_CABINETS.

� Izaberite Highlight da biste prikazali12 datoteka crte�a kabineta, a zatimpritisnite Continue.

Ime grupe Moguænost biranja

Opis

PHONES Ne AT&T model #17280

COMPUTERS Da HP Kayak CHAIRS Da Herman

Miller #3900

6-43

Izmena polilinijskihobjekataPolilinijski objekti mogu se menjati na mnogorazlièitih naèina � promenom �irine linije,promenom linija u polilinije i zatvaranjemotvorenih polilinija.

Kljuèni pojmovi: IzmenapolilinijaSegment (Segment) � Deo polilinije.

Teme (Vertex) � X, Y i Z koordinatna taèkau kojoj se presecaju dva segmenta polilinije.

Komanda Pedit

Paleta alatki: ModifyII>Edit Polyline

Meni: Modify>Polyline

Komandna linija: pedit

Pregled postupka: Izmenapolilinijskih objekataPromena �irine polilinije:

1. Sa palete alatki Modify II izaberiteEdit Polyline.

2. Izaberite poliliniju.

3. Upi�ite w.

4. Upi�ite 2 i pritisnite ENTER.

Originalna i izmenjena linija

Savet: Dodatne informacije o ovoj teminaæi æete pod odrednicom Edit Polylines uHelpu.

Izmena polilinijskih objekata


Usklaðivanje svojstavaSvojstva nekog objekta mogu se kopirati udrugi objekat kori�æenjem komandeMatchprop.

Kljuèni pojmovi: Usklaðivanje(Matching)Izvorni objekat (Source Object) � Objekatiz kojeg se kopiraju svojstva.

Odredi�ni objekat (Destination Object) �Objekat u koji se kopiraju svojstva.

Komanda Matchprop

Paleta alatki: Standard>

Match Properties

Meni: Modify>Match Properties

Komandna linija: matchprop

Pregled postupka:Usklaðivanje svojstava

1. Sa palete alatki Standard izaberiteMatch Properties.

2. Za izvorni objekat izaberite nevidljivuliniju.

3. Izaberite neprekinutu liniju kao odre-di�ni objekat.

Originalna i izmenjena linija

6-45

Komanda Quick SelectKomanda Quick Select olak�ava izradufiltriranih skupova izabranih objekata bazi-ranih na svojstvima objekata. Obièno sekoristi u prozoru Properties.

Meni: Tools>Quick Select

Komandna linija: qselect

Priruèni meni: Options

Prozor Properties:

Aktiviranjem komande prikazuje se okvir zadijalog Quick Select.

Object Type � Precizira tip objekata zafiltriranje. Prikazuje listu svih tipova obje-kata ili, ako su objekti izabrani, listu svihtipova izabranih objekata. Podrazumevaniizbor je Multiple.

Properties � Odreðuje koje svojstvo jeosnov filtriranja.

Operator � Odreðuje opseg filtra za iza-brano svojstvo:

� Jednako =

� Nije jednako <>

� Veæe od >

� Manje od <

Value � Zadaje vrednost koja mo�e da sebira iz liste u zavisnosti od izbora svojstva.

How to Apply � Izbor ukljuèivanja ili isklju-èivanja

Append to Current Selection Set � Pravizbirni skup izabranih objekata kori�æenjemkomande Quick Select vi�e puta.

U ovom okviru za dijalog postoje sledeæeopcije:

Apply to � Odreðuje da li æe se kriterijumiza filtriranje primenjivati na ceo crte� ilisamo na aktivni skup izabranih objekata.

Komanda Quick Select


Pregled postupka: KomandaQuick SelectKori�æenje komande Quick Select za izborobjekata po svojstvu. Ovaj postupak biæeilustrovan izmenom crte�a ploèe tako da sviotovori na njoj imaju radijus od najmanje11 mm.

6. U polje za tekst Value upi�ite 11.

1. Iz menija Tools izaberite Quick Select.

2. Iz liste Apply To izaberite Entire Draw-ing.

3. Iz liste Object Type izaberiote Circle.Umesto liste Properties pojavljuje selista Circles.

4. Iz liste Properties izaberite Radius.

5. Iz liste Operator izaberite <Less than.

7. Pritisnite OK. Izabrani su otvori saradijusom od najmanje 11 mm.

8. Sa palete alatki Object Propertiesizaberiote Properties. U prozoru Prop-erties zadajte vrednost parametra Ra-dius 11. Izabrani otvori æe se promenitiu odnosu na zadatu vrednost.

9. Sa dva pritiska na ESC poni�tite izbor.

6-47

Okvir za dijalogPropertiesPregledajte objekat i izmenite ga koristeæiokvir za dijalog Properties.

Okvir za dijalog Properties je promenljivevelièine, nemodalni i mo�e da se ve�e zaodreðeno mesto na ekranu. Mo�ete gaprikazati ili ukloniti sa ekrana prema zahte-vima crte�a.

Kljuèni pojmovi: Okvir zadijalog PropertiesNemodalni (Modeless) � Okvir za dijalogne mora da se zatvori posle uno�enja ko-mande da bi se nastavio rad na crte�u.

Homogeni skup izabranih objekata (Ho-mogeneous Selection Sets) � Modifikujesvojstva vi�e objekata.

Kartica Categorized � Podrazumevanakartica koja prikazuje svojstva kao �to suGeneral i Geometry kao i karakteristiènasvojstva odreðenih objekata.

Kartica Alphabetic � Druga kartica kojaprikazuje svojstva objekta po abecednomredu.

� Prikazuje svojstva i vrednosti parame-tara skupa izabranih objekata.

� Prikazuje aktivna svojstva crte�a, akonema izabranih objekata. Parametri sezadaju u okviru za dijalog.

� Omoguæuje izmenu svojstava pojedi-naènih objekata, filtriranih izbornihskupova napravljenih kori�æenjemkonade Quick Select ili vi�e izbornihskupova.

� Omoguæuje pregled izmena uporedo sanjihovim uno�enjem.

Savet: Za modifikovanje objekata,umesto komandi Attedit, Ddedit, Pedit,Hatchedit, Mledit, Mtedit, Dimedit i Dimeditkoristite okvir za dijalog Properties.

Okvir za dijalog Properties


Pregled postupka: Okvir zadijalog PropertiesKori�æenjem okvira za dijalog Propertiesizmenite sloj vi�e objekata:

1. Sa palete alatki Standard izaberiteProperties. Otvara se okvir za dijalogProperties (vezan za odreðeno mesto naekranu ili slobodan), u kom su prika-zana svojstva aktivnog crte�a.

2. Izaberite objekte koje �elite da izme-nite. U okviru za dijalog se prikazujusvojstva skupa izabranih objekata.

4. Iz liste slojeva izaberite novo ime sloja.Objekti se dinamièki menjaju omogu-æujuæi vam da pratite tok izmena.

3. Iz liste General izaberite Layer. Prika-zuje se ime sloja objekta.

5. Objekti ostaju izabrani. Prikazanasvojstva mogu se dalje menjati.

Komanda PropertiesKomanda Properties kontroli�e osobinepostojeæih objekata.

Paleta alatki: Standard>Properties

Meni: Tools>Properties

Komandna linija: properties

6-49

Okvir za dijalog Properties i komanduQuick Select koristite da biste menjali izgledcrte�a izmenom svojstava polilinija.

Promena polilinijaPromenite polilinije koje predstavljaju zgradei tramvajske �ine na planu grada.


4. U okviru za dijalog Quick Select:

� Iz liste Object Type izaberite Polyline.

� Iz liste Properties izaberite Layer.

� Iz liste Operator izaberite =Equals.

� Iz liste Value izaberite Buildings.

� Iz liste How to Apply izaberite In-clude In New Selection Set.

Ve�ba 6-12: Rad sa okvirom za dijalog Properties ikomandom Quick Select

Plan grada

2. Sa palete Standard izaberite Proper-ties.

3. U okviru za dijalog Propertiesizaberite Quick Select.

5. Pritisnite OK. Linije zgrada su izabrane.

Okvir za dijalog Properties


6. U okviru za dijalog Properties izaberiteGlobal Width, a zatim:

� U susedno polje za tekst upi�ite 0.

� Izaberite Color, a zatim iz liste izabe-rite Others, upi�ite 253 i pritisniteOK.


� Potrvrdite Append To Current Selec-tion Set.




� Iz listeValue izaberite Streetcar_B.

� Pritisnite OK. Linije Streetcar_Bdodate su izbornom skupu.

4. U prozoru Properties izaberite GlobalWidth, a zatim:

� U polje za tekst upi�ute 4 i pritisniteENTER. Linije tramvajskih �ina sepro�iruju.

� Izaberite Linetype, a zatim sa listetipova linija izaberite HIDDEN. Linijetramvajskih �ina postaju isprekidane.

� Izaberite Linetype Scale, u susednopolje za tekst upi�ite 2 i pritisniteENTER. Crtice se produ�uju.

7. Sa dva pritiska na ESC uklonite èvoroveza povlaèenje. Linije zgrada su tanke iiste boje kao �to je boja osnovnog sloja.

Promena debljine i tipa linijePromenite debljinu i tip polilinije na izabra-nom sloju.

1. U prozoru Properties izaberiteQuick Select.





� Iz listeValue izaberite Streetcar_A.

� Iz liste How to Apply izaberite In-clude In New Selection Set.

� Pritisnite OK. Izabrane su tri polilinije.

5. Sa dva pritiska na ESC poni�tite izbor.U crte�u su sada istaknute linije tram-vajskih �ina.

6. Iz menija File izaberite Save As i snimitedatoteku pod imenom properties.

Kraj ve�be

6-51

Kori�æenjem postupaka za uno�enje izmenaobraðenih u ovom poglavlju nacrtajte veznuploèicu.

Za izradu novog crte�a upotrebite datoteku�ablona crte�a level1.dwt.

Napredna ve�ba 6-13: Izrada vezne ploèice

Kotirana vezna ploèica

Napredna ve�ba


Nacrtajte obrtnu ploèu koristeæi postupke zauno�enje izmena koji su obraðeni u ovompoglavlju.

Za izradu novog crte�a upotrebite datoteku�ablona crte�a level1.dwt.

Napredna ve�ba 6-14: Crtanje obrtne ploèe

6-53

RezimeDo sada ste ovladali sledeæim postupcima:

� Pravljenjem izbornih skupova kiri�æe-njem velikog broja postupaka.

� Uno�enjem izmena u objekte preme�ta-njem, promenom velièine i modifiko-vanjem objekata.

� Menjanjem objekata pomoæu èvorovaza povlaèenje.

� Izradom imenovanih grupa.

� Izmenom polilinija.

� Prilagoðavanjem svojstava jednogobjekta drugom, ili grupi drugih obje-kata.

� Kori�æenjem komande Quick Select zapravljenje izbornih skupova baziranihna kriterijumima za filtriranje.

� Kori�æenjem okvira za dijalog Proper-ties za izmenu skupa izabranih obje-kata.

Kontrolna pitanja1. Preseènim prozorom se u skup izabra-

nih objekata svrstavaju svi objekti kojise nalaze unutar prozora, kao i oni kojisamo dodiruju prozor.

a. da

b. ne

2. Kojom kombinacijom tastera se uklju-èuje/iskljuèuje moguænost izbora grupeobjekata?

a. CTRL+C

b. CTRL+A

c. SHIFT+A

d. CTRL+S

3. Prvo moraju da se aktiviraju Auto-CAD-ove komande, a tek posle njihobjekti.

a. da

b. ne

4. Kako se istovremeno aktivira vi�eèvorova za povlaèenje?

a. Komandom Entgrip.

b. Tasterom F3.

c. U kartici Selection u okviru zadijalog Options.

d. Èvorovi su uvek aktivni.

5. Na koji naèin se kreæete kroz opcije zaureðivanje pomoæu èvorova?

a. Pritiskom na razmaknicu.

b. Pritiskom na ENTER.

c. Kori�æenjem pomoænog menija.

d. Na sve nabrojane naèine.

6. Kako se pravi skup izabranih objekataza komandu Stretch?

a. Preseènim prozorom.

b. Prozorom za izbor.

c. Nije va�no.

d. A i B

7. Vrednost radijusa zaobljenja mora bitiveæa od nule.

a. da

b. ne

Rezime

7Komentari ucrte�u

Komentari u crte�u obezbeðuju korisniku

dodatne informacije. Tekst se mo�e koristiti

za opis elemenata na crte�u kao �to su

identifikacija materijala koji proizvoðaè

koristi prilikom izrade objekta, ili tip zemlje

ako je reè o legendi na geolo�koj mapi.

Mogu se dodati razlièiti �rafirani uzorci za

isticanje povr�ina (izolacija zidova, materijali

za montiranje) sa uzorkom ili obojeni.

Ciljevi poglavlja§ Definisanje novih stilova teksta.

§ Kori�æenje postojeæih stilova teksta.

§ Upisivanje jednog i vi�e redova teksta.

§ Obrada teksta.

§ �rafiranje povr�ine sa uzorkom iliobojene.

§ Kori�æenje �rafiranih uzoraka za defini-sanje svojstava nove �rafure.

§ Izmena postojeæih uzoraka �rafura.

7-2Poglavlje 7 � Komentari u crte�u

Kori�æenje stilova tekstaZadati stil teksta defini�e svojstva teksta kao�to su font, �irina i op�ti izgled. Time setakoðe zadaje visina teksta i primenjujurazlièiti efekti. U crte�u mo�ete da defini�etevi�e stilova teksta i da upotrebljavate razli-èite stilove u razlièitim situacijama.

Kljuèni pojmovi: Stilovi tekstaStil teksta (Text Style) � Imenovani skupparametara kojima se zadaje izgled teksta,ukljuèujuæi font, velièinu, �irinu i ostaleefekte.

Specijalni znaci (Special Characters) � Znacikao �to su oznake za preènik ili stepen.

Skup znakova (Character Set) � Brojevi,slova i specijalni znaci

Datoteka fonta (Font File) � Defini�e oblikznakova u skupu znakova.

Visina teksta (Text Height) � Vrednostrazlièita od nule je prethodna definicijavisine teksta u stilu. Ako je vrednost 0,vrednost visine teksta se defini�e prilikomuno�enja teksta.

Faktor �irine (Width Factor) � Odnos visinei �irine teksta. Vrednost veæa od 1 �iri tekst,dok ga vrednost manja od 0 kondenzuje.

Komanda StyleMeni: Format>Text Style

Komandna linija : style

Pregled postupka: Definisanjestilova tekstaUpotreba komande Style za definisanjenovog stila teksta:

1. Iz menija Format izaberite Text Style.

2. Iz okvira Style Name izaberite New.Upi�ite Title i pritisnite OK.

3. Sa liste opcije Font izaberite Times NewRoman. To je TrueType font.

4. Za Font Style izaberite Bold.

5. U polje sa tekstom Height upi�ite 3.5 zazadavanje vrednosti parametara visineteksta.

6. U polje Width upi�ite 0.8 za zadavanjevrednosti �irine teksta.

7. Potvrdite Preview za prethodni prikazizgleda teksta.

8. Pritisnite Close. Novi stil postaæe akti-van prilikom uno�enja novog teksta.

Savet: Upotrebite komandu AutoCADDesignCenter za uno�enje stilova teksta izdrugih crte�a. Kori�æenje AutoCAD Design-Centera obraðeno je u poglavlju 9.

7-3

Pregled postupka: Izmenastilova teksta1. Iz menija Format izaberite Text Style.

2. Izaberite stil koji �elite da izmenite.Promenite bilo koji parametar stila.

3. Pritisnite dugme Apply.

Napomena: Kada menjate stil teksta,svi tekstovi istog stila biæe promenjeni uodnosu na novu definiciju. Izmene su pove-zane i primenjuju se tokom sledeæe regene-racije teksta.

Velièina tekstaAutoCAD objekti se obièno crtaju u svojojpunoj velièini, bez obzira da li su mali iliveliki. Ako se crte�u dodaje tekst, bilo da seradi o veoma velikom ili veoma malomcrte�u, mo�e se dogoditi da tekst budeneèitljiv.

� Postoje standardi koji odreðuju �eljenuvisinu teksta za �tampani tekst.

� Mnogi crte�i se moraju �tampati urazmeri da bi se uklopili u postojeæestandardne velièine papira.

� Visina teksta komentara mora biti takopode�ena da dozvoljava prikazivanje urazmeri.

� Prilagoðavanjem visine teksta obezbe-ðuje da je tekst proporcionalan velièinicrte�a a time i lak�i pregled na ekranu,èak i ako se crte� ne �tampa.

Napomena: Velièina teksta je va�nakada su i tekst i objekti crte�a sme�teni uprikazu Model Space. Komentari se mogusme�tati u prikaz Paper Space bez prilago-ðavanja. Prikaz Paper Space obraðen je upoglavlju 10.

Pregled postupka:Odreðivanje velièine tekstaOdreðivanje �eljene velièine teksta kojazadovoljava projektne standarde:

1. Potvrdite �eljenu velièinu �tampanogteksta. Za op�te komentare, visina �tam-panog teksta trebalo bi da bude 3mm.

2. Odreðivanje razmere u kojoj æe crte�biti od�tampan. Arhitektonski crte�i�tampaju se u razmeri 1:100.

3. Pomno�ite �eljenu visinu �tampanogteksta inverzijom skale razmere. Zahte-vana visina teksta je 3, �to pomno�enosa 100 daje 300 mm.

4. Zadajte visinu teksta za op�te komentareod 300 mm. Kada se crte� bude �tampaou razmeri 1:100, visina teksta biæe 3jedinice.

Savet: �eljena visina teksta mo�e sezadati na jedan od sledeæih naèina:

� Upotrebite stil teksta sa definisanomvisinom teksta 0 a zatim prilikom uno-�enja teksta upi�ite �eljenu vrednost.

Ili

� Izmenite vrednost parametara posto-jeæeg stila teksta u skladu sa zahte-vanom visinom teksta.

Ili

� Napravite stil teksta sa zadatom�eljenom visinom �tampanog teksta.Postavite tekst i upotrebite komanduScale da biste razmere teksta podesiliu skladu sa inverznom skalom razmere.Ovaj postupak je efikasan kada sepostojeæi tekst koristi u naslovnimblokovima.

Savet: U poglavlju 10 opisani su alter-nativni naèini odr�avanja standarda visineteksta.

Kori�æenje stilova teksta


Upisivanje jednogreda tekstaPojedinaèni redovi teksta su napomene,specifikacije materijala, legende, natpisi,mesta, potpisi i revizije u crte�u.

Za uno�enje specijalnih znakova za preènik,stepen ili toleranciju, koristite kontrolnekodove.

Kljuèni pojmovi: Red tekstaPojedinaèni red teksta (Single Line Text) �Svaki red teksta je poseban AutoCADobjekat.

Poravnavanje teksta (Text Justification) �Poravnavanje teksta koje je bazirano na taèkiumetanja teksta i metodu poravnavanja.

Komanda TextMeni: Draw>Text>Single Line Text

Komandna linija: text (ili dtext)

Pregled postupka: Pojedinaènired tekstaUpi�ite red teksta sa poravnavanjem po levojivici:

1. Iz menija Draw izaberite Text, a zatimSingle Line Text.

2. Izaberite taèku u crte�u.

3. U komandnu liniju upi�ite 5 i pritisniteENTER za zadavanje parametra visineteksta.

Napomena: Ako se vrednost para-metra visine zadaje u okviru definisanja stilateksta, onda se ona primenjuje bez pojavlji-vanja posebanog zahteva za unos.

4. Pritisnite ENTER da biste prihvatilipodrazumevani ugao rotacije.

5. U komandnu liniju upi�ite PARTIAL TOPVIEW i pritisnite ENTER.

Savet: Upotrebite Windowsove ko-mande Cut/Copy i Paste za preno�enjeteksta iz nekog drugog programa.

6. U komandnu liniju upi�ite OF PART 1ONLY i pritisnite ENTER.

7. Ponovo pritisnite ENTER za izlaz izkomande Text.

7-5

Pregled postupka:Poravnavanje tekstaPozicioniranje teksta u odosu na poèetnutaèku:


2. U komandnu liniju upi�ite j i pritisniteENTER. Standardno, tekst je obostranoporavnat. Postoji jo� 14 opcija za po-ravnavanje teksta. Na primer, opcijaCenter centrira tekst u odnosu na taèkuumetanja.

3. U komandnu liniju upi�ite mc i priti-snite ENTER za srednje-centriranoporavnavanje.

4. Izaberite taèku u tekstu za zadavanjesredi�nje taèke teksta.

5. Sa dva pritiska na ENTER prihvatitepodrazumevanu visinu teksta i ugaorotiranja.

6. U komandnu liniju upi�ite FRONT VIEWi pritisnite ENTER.

7. Ponovo pritisnite ENTER za izlaz izkomande.

Napomena: Tekst æe biti poravnatprema levoj ivici sve dok ne kompletiratekomandu Text.

Savet: Dodatne informacije o poravna-vanju teksta naæi æete u odrednici TextJustification u Helpu.

Pregled postupka:Specijalni znaciUno�enje sledeæih kontrolnih kodova zaumetanje specijalnih znakova u pojedinaènuliniju teksta:

%%d Simbol za stepen (°)

%%p Simbol tolerancije plus/minus (±)

%%c Simbol preènika kruga (Æ)

Upisivanje jednog reda teksta


Defini�ite nov stil teksta. Dodajte jedan redteksta da biste istakli osobine.

Dodavanje novog stila teksta


2. Iz menija Format izaberite Text Style.

3. Iz okvira Style Name izaberite New.Upi�ite novo ime TITLE i pritisnite OK.

4. Za Font izaberite Arial Narrow.

7. Upi�ite NORTH-SOUTH SECTION.

8. Dva puta pritisnite ENTER.

Ve�ba 7-1: Dodavanje stilova teksta ipojedinaènih redova teksta

Okvir za dijalog Style sa novim stilom

5. Pritisnite Apply, a zatim Close.

Uno�enje teksta1. Za Object Snap Mode zadajte Node.


3. Upi�ite j i pritisnite ENTER. Zatimupi�ite bc za donje centrirano poravna-vanje i pritisnite ENTER.

4. Za taèku donjeg centra izaberite taèkuoznaèenu sa X.

5. Upi�ite visinu 0,2 i pritisnite ENTER.

6. Pritisnite ENTER za prihvatanje uglarotacije.

Dovr�en komentar naslova

Dodavanje komentara osama1. Iz menija Format izaberite Text Style.

2. Izaberite stil ROMANIC.

3. Pritisnite Close za zatvaranje okvira zadijalog.


5. Upi�ite j i pritisnite ENTER. Zatimupi�ite mc za srednje centrirano po-ravnavanje i pritisnite ENTER.

6. Izaberite taèku du� leve vertikalne oseprofila.

7. Upi�ite 0,1 i pritisnite ENTER za zada-vanje visine teksta.

8. Upi�ite 90 i pritisnite ENTER za zada-vanje ugla rotacije.

9. Upi�ite DEPTH (in feet).

10. Dva puta pritisnite ENTER.

7-7

11. Ponovite postupak od 4 do 10 za posta-vljanje teksta du� druge ose.

Dovr�en naslov i komentar osa

12. Izbri�ite X (taèku kao objekat).


Kraj ve�be.

Upisivanje jednog reda teksta


Upisivanje vi�e redovatekstaVi�e redova teksta postavljate u okvir poznatkao Multiline Text Boundary Box, kojipodr�ava sofisticirane operacije formatiranjakao �to su moguænost promene fonta, boje iproreda teksta. Vi�e redova (pasus) tekstakoristite za napomene, komentare legendi iliprodu�ene opise.

Kljuèni pojmovi: Vi�e redovatekstaGranièni okvir (Boundary Box) � Okvir kojise ne �tampa i koji ogranièava �irinu stupcateksta. Tekst mo�e da prelazi vrh i dnookvira, u zavisnosti od naèina poravnavanja.

Pasus teksta sa vi�e redova (MultilineParagraph Text) � Odvojeni pasusi tekstakoji se mogu upisati u programima za obraduteksta. Znaci mogu biti u razlièitom fontu,visini teksta, boji i drugim svojstvima.

Komanda MtextPaleta alatki: Draw

Meni: Draw>Text>Multiline Text

Komandna linija: mtext

Pregled postupka: Upisivanjevi�e redova tekstaPravljenje pasusa formatiranog teksta:

1. Sa palete alatki Draw izaberiteMultiline Text.

2. Izaberite taèku za gorni levi ugao idrugu za donji desni ugao graniènogokvira za tekst.

3. Upi�ite tekst u Multiline Text Editor.

Savet: Izaberite Import Text za importo-vanje teksta iz neke spoljne datoteke iliupotrebite Windowsove komande Cut/Copyi Paste za preno�enje teksta iz nekog drugogprograma.

4. Formatirajte tekst.

5. Pritisnite OK za zatvaranje MultilineText Editora.

7-9

Pregled postupka:Formatiranje vi�e redova tekstaZadavanje vrednosti parametara i uno�enjeizmena u vi�e linija teksta u Multiline TextEditor-u i upisivanje teksta u okvir za dijalog:

Kartica CharacterPrimenjuje se na izabrani tekst:

Kartica PropertiesMenja svojstva celog teksta u okviru:

Menja boju teksta.Menja font ivelièinu teksta.

Zadaje polucrni,kurzivni ili

podvuèeni ispis.

Poni�tavanjeizmene

Tekst u obliku razlomka:izaberite tekst u kome senalazi kosa crta, ako uprimeru razlomka ½.

Odreðujestil teksta.

Zadaje naèinporavnavanjaunutar okvira

za tekst.

Zadaje �irinuokvira za tekst.

Rotira tekstu okviru.

Upisivanje vi�e redova teksta


Kartica Line SpacingZadaje prored za sve redove teksta u vi�e-rednom tekstu.

At Least � Prored baziran na najveæemznaku (podrazumevana opcija).

Exactly � Isti prored u svim redovima teksta.

Single � Prored baziran na vertikalnojudaljenosti od dna jednog reda do dnadrugog reda. Vrednost ovog proreda je 1,66pomno�ena sa visinom znakova teksta.

Other Spacing � Moguæe je izabrati nekuopciju ili upisati broj uz koji se upisuje X zamno�enje jediniènog (single) proreda. Upi-�ite 1 za prored od taèno 1.0 jedinice, bezobzira na visinu teksta.

Kartica Find/ReplacePronalazi i zamenjuje tekst na isti naèin kao�to to radi program za obradu teksta.

Tekst koji se tra�i.

Poèetakpretra�ivanja.

Tekst kojim sezamenjuje

tra�eni tekst.

Zamenjuje tekst.

7-11

Dodavanje specijalnih znakovaSpecijalni znakovi kao ðto su simbol pre-ènika kruga (Æ), simbol za stepen (°) iplus/minus simbol (±) mogu se uneti izprograma Character Map, iz liste Symbols uMultiline Text Editoru ili sa tastature.

Unos sa tastatureUnesite speciljalne znake u tekst sa vi�e linijasa tastature. Kodovi su isti kao u sluèajupojedinaène linije teksta.

Napomena: U Multiline Text Editor-usimbol za preènik se pojavljuje kao %%c, alise u crte�u konvertuje u specijalni znak (Æ).

Pregled postupka: Kori�æenjemape znakova (Character Map)Uno�enje specijalnih znakova kori�æenjemprograma Character Map:

1. Sa palete alatki Draw izaberiteMultiline Text.

2. Postavite novi pravougaonik za tekst.

3. U okviru za dijalog Multiline TextEditor izaberite Symbol.

4. Izaberite Other. Prikazuje se programCharacter Map.

5. Izaberite simbol i pritisnite Select.

6. Izaberite vi�e simbola, ako je potrebno.Kada zavr�ite izvbor, pritisnite Copy.

7. Pritisnite Close za zatvaranje programaCharacter Map.

8. U okviru za dijalog Multiline TextEditor oznaèite gde �elite da umetneteznak/znake. Pritisnite desni taster i sapriruènog menija izaberite Paste.

9. Pritisnite OK za zatvaranje okviraMultiline Text Editor.

Napomena: Specijalne znake mo�eteda izaberete sa liste Symbol.





2. Sa palete alatki Draw izaberiteMultiline Text i upi�ite tekst u praznopolje za tekst.

9. Izaberite preostali tekst i zadajte mufont Stylus BT.

10. Izaberite reè DATA i pritisnite dugmeza kurziv (Italic).

11. Izaberite BORING LOGS i pritisnitedugme za polucrni ispis (Bold).

12. Izaberite CROSS-SECTION i sa listeboja izaberite plavu.

Polje za novi tekstualni komentar

3. Izaberite gornji levi ugao i donji desniugao naslovnog okvira za definisanjegraniènog okvira za tekst.

4. U okviru Multiline Text Editor izaberiteImport Text i otvorite datoteku bore.txt.

5. Otvorite karticu Character da bisteproverili da li je aktivirana.

6. Pritisnite desni taster u prozor pro-grama za obradu teksta i sa priruènogmenija izaberite Select All.

7. U polje Text Height upi�ite 0.075 dabiste zadali visinu teksta.

8. Izaberite tekst DATA FROM BORINGLOGS.

� Sa liste fontova izaberite Dutch801Rm BT.

� U polje Text Height upi�ite 0,1 zazadavanje visine izabranog teksta.

Formatiranje teksta

Zadavanje poravnavanjai proreda1. Otvorite karticu Properties.

2. Iz liste Justification izaberite Top Cen-ter.

3. Otvorite karticu Line Spacing.

4. U Line Spacing izaberite Exactly iSingle (1.0X).

5. Pritisnite OK za zatvaranje programa zaobradu teksta.

Dovr�eni naslovni okvir

6. Snimite crte�.

Kraj ve�be

Ve�ba 7-2: Upisivanje i formatiranjevi�e redova teksta

Praznopolje za

naslov

DATA FR O M BORING

LOGS IS USED TO GENERATE

THE CROSS-SECTION

7-13

Uno�enje izmena u tekstLokacija teksta se mo�e menjati pomoæuèvorova ili ostalih komandi kao �to su Move,Copy, Rotate i Erase. Izmene u tekst semogu unositi kori�æenjem komande Ddedit.

Komanda Ddedit

Paleta latki: ModifyII

Meni: Modify>Text

Komandna linija:ddedit

Pregled postupka: Izmenavrednosti parametara tekstaIzmena sadr�aja pojedinaène linije i vi�elinija teksta:

1. Sa palete alatki Modify II izaberiteEdit Text.

2. Iz odeljka Notes naslovnog bloka izabe-rite tekstualni objekat Note Number 1.

4. Izaberite CAD NO. i392346b i prome-nite ga u i392346c.

5. Pritisnite OK i ENTER za izlaz izkomande.

Izmena jednog reda teksta.

3. Izmenite tekst: TEE u VEE i pritisniteOK.

Uno�enje izmena u tekst


Pregled postupka: Izmenesvojstava tekstaIzmene svojstava vi�e redova teksta:

1. Na paleti alatki Modify II izaberiteEdit Text.

2. Izaberite vi�e linija teksta koji poèinje sa3" CAUSTIC.

3. Izmenite tekst 3" CAUSTIC u3" � CAUSTIC.

4. Izaberite redove teksta koji poèinju saFrom i To.

� Iz mape znakova izaberite fontRomanS.

� U polje Text Height upi�ite 1 da bistevisinu znakova promenili na 1".

5. Pritisnite OK i ENTER za izlaz izkomande.

Pregled postupka:Modifikacija svojstava tekstaPromena svojstava jednog, ili vi�e redovateksta:

1. Izaberite objekat sa jednim redomteksta.

2. Sa palete alatki Standard izaberiteProperties. Prikazuje se prozor Proper-ties.

3. Izmenite tekst u polju Contents. Pro-mene æe biti primenjene kada aktivirateneko drugo polje za tekst.

4. Sa dva pritiska na ESC poni�tite izborteksta.

5. Izaberite vi�e redova teksta.

6. Izaberite Contents, a zatim tri taèke(�) da biste otvorili Multiline TextEditor.

7. Izaberite Justify da biste sa liste izabralidrugaèiji naèin poravnavanja teksta.

7-15

Pravopisna provera(Spell Checker)U crte�u je moguæe proveriti pravopis ujednom ili vi�e redova teksta, kao i proverunjihovih dimenzija. Takoðe, u svoj raèunarmo�ete uèitati reènike prilagoðene va�impotrebama u koje zatim mo�ete dodavatinove reèi.

Komanda SpellMeni: Tools>Spelling

Komandna linija: spell

Pregled postupka zapravopisnu proveruPravopisna provera izabranog teksta i nje-gove dienzije:

1. Iz menija Tools izaberite Spelling.

2. Izaberite tekst u crte�u koji �elite daproverite.

3. Izaberite Ignore ili Change za svaku reèkoja se ne nalazi u reèniku.

Napomena: Ako �elite da promenitereènik, izaberite Change Dictionary.

4. Zavr�etak provere oznaèava se poru-kom na ekranu. Pritisnite OK.

Savet: U reènik prilagoðen korisnikumo�ete da dodajete reèi ili struène termine.Datoteka sample.cus je primer reènikaprilagoðenog korisniku.

Pravopisna provera (Spell Checker)


Kori�æenje funkcija za ureðivanje teksta


2. Pritisnite desni taster mi�a na nekupaletu alatki da biste prikazali priruènimeni, a zatim izaberite Modify II.

3. Sa palete alatki Modify II izaberiteEdit Text.

4. Izaberite tekst BORING LOGS AREPLACED u gornjem okviru za tekst.

5. Izmenite ga u BORE LOGS AREPLACED, a zatim pritisnite OK.

6. U donjem naslovnom okviru izaberitevi�e linija teksta koji poèinje sa: DATAFROM BORING LOGS.

7. U Multiline Text Editoru izmenitetekst:

� BORING LOGS izmenite u BORELOGS.

� CROSS-SECTION uCROSS-SECTIONS.

� Pritisnite OK da biste zatvorili pro-gram za obradu teksta.

8. Pritisnite ENTER za izlaz iz komande.

Kori�æenje pravopisne provere1. Iz menija Tools izaberite Spelling.

2. U prozoru izaberite sve objekte uodeljku North-South.

Ve�ba 7-3: Ureðivanje teksta

Primer provere pravopisa

3. Prikazuje se okvir za dijalog CheckSpelling.

� Pritisnite Change da bi umestoBENZINE bilo ispravno napisanoBENZENE.

� Pritisnite Change da bi umesto SOLbilo ispravno napisano SOIL.

� Za sve ostale sugestije pritisniteIgnore.

4. Po zavr�etku pravopisne provere priti-snite OK.

5. Snimite crte�.

Kraj ve�be

7-17

Uzorci �rafura i obojenepovr�ineUkoliko po�elite, pojedine delove crte�amo�ete istaæi �rafurama. �rafure popunja-vaju izabrane povr�ine razlièitim uzorcimasastavljenim od taèaka, crtica, linija i razlièi-tih oblika, ili ih popunjavaju jednom bojom.Veoma lako mo�ete uneti �rafure na velikepovr�ine i kasnije izmeniti vrednosti njiho-vih parametara.

Preglednost �rafura kontroli�ete komandomFill ili sistemskom promenljivomFILLMODE.

Kljuèni pojmovi: �rafiranjeUzorci �rafura (Hatch Pattern) � Pravilniuzorci taèaka, crtica, oblika ili linija u zatvo-renoj povr�ini. Popularan naziv ovih �rafuraje ukr�tena �rafura.

Obojena povr�ina (Solid Fill) � Konti-nualna povr�ina jedne boje koja ispunjavaizabranu povr�.

Ostrvo (Island) � Povr�ina unutar nekegranice koja neæe biti �rafirana.

Komanda Bhatch

Paleta alatki: Draw

Meni: Draw>Hatch

Komandna linija: bhatch

Pregled postupka: Pravljenjeuzorka �rafureUzorak �rafure se pravi biranjem zatvorenepovr�ine i uzorka sa odreðenim osobinamaza ugao i gustinu �rafure.

1. Sa palete alatki Draw izaberiteHatch.

2. Iz liste Pattern izaberite uzorak �rafure.

� Da biste videli moguæe uzorke �ra-fure, mi�em pritisnite tri taèke (�).

� Izaberite jednu od kartica ANSI, ISOili Other Predefined, a zatim izaberiteuzorak i pritisnite OK.

3. Iz liste Angle izaberite ugao rotacijeuzorka.

4. U polje za tekst Scale upi�ite faktorrazmere. Vrednost manja od 1 dajegu�æu �rafuru, a veæa od 1 reðu.

Izabran je faktor razmere 0.5 i 1.5

Uzorci �rafura i obojene povr�ine


5. Izaberite Pick Point da biste naznaèilizatvorenu povr�inu za �rafiranje. Izabe-rite taèku unutar zatvorene povr�ine,pritisnite desni taster mi�a i pritisniteENTER.

Napomena: Ako niste izabrali zatvo-renu povr�inu, pojavljuje se upozorenje.

Savet: Mo�ete izabrati i vi�e povr�inaodjednom, ali ako æete kasnije dodavatigranicu ili uzorak, bolje je da �rafirate po-vr�inu po povr�inu.

6. Ako �elite da prethodno pregledate�rafuru, izaberite Preview. Kada za-vr�ite, pritisnite desni taster mi�a.

7. Ako je potrebno, promenite parametre�rafure i pritisnite OK.

� �rafura se pojavljuje u aktivnom slojusa tipom i bojom linije koji su dode-ljeni tom sloju.

� Povr�ina neposredno oko teksta ikota nije �rafirana.

Napomena: Ako se ne pojavi uzorak�rafure, a dobijete poruku �Hatch spacingtoo dense, or dash size too small�, poku�ajtesa zadavanjem mnogo veæeg faktora razmere(Scale) za �rafuru.

Biranje objektaIzaberite taèku unutar zatvorene povr�ine zaPick Points. Opcija Select Object dozvoljavaizbor objekata za �rafiranje odreðivanjemskupa objekata.

Da biste �rafirali sve unutar granice, izabe-rite granicu, izaberite Remove Islands iodredite ostrva koja odstranjujete.

�rafura ne skriva tekst

�rafiranje bez i sa opcijom Remove Islands

Naprednije opcijeZa slo�enije sluèajeve koristite opciju Ad-vanced.

Opcija za otkrivanje ostrva (Island Detec-tion Option) � Navodi podatke o naèinu nakoji komanda odreðuje granice unutar drugegranice.

Savet: Za informacije o drugim na-prednim opcijama, proèitajte AutoCAD-ovHelp.

7-19

Pregled postupka: Izradanovih �rafura na osnovupostojeæihKoristite postojeæu �rafuru kao osnovu zanovu:

1. Na paleti alatki Draw izaberiteHatch.

2. Izaberite Inherit Properties iz okvira zadijalog Boundary Hatch. Izaberitepostojeæu �rafuru.

3. Ako je potrebno, u okviru za dijalogpromenite osobine �rafure.

4. Izaberite Pick Points ili Select Objectsda biste odredili novu povr�inu za�rafiranje.

5. Pritisnite OK. Pojavljuje se nova �rafura.

Pregled postupka: Vidljivostuzorka �rafureKontroli�ite vidljivost uzorka �rafure za-mrzavanjem i odmrzavanjem sloja na komese �rafura nalazi.

Druga moguænost je da se vidljivost uklju-èuje i iskljuèuje komandom Fill.

1. Da biste �rafuru uèinili nevidljivom, ukomandnu liniju upi�ite fill, a zatimoff.

2. Izaberite Regen iz menija View.

3. Da biste �rafuru uèinili vidljivom, ukomandnu liniju upi�ite fill, a zatim on.

4. Izaberite Regen iz menija View.

Napomena: Prikaz popunjenostiobjekta mo�e da se kontroli�e iz okvira zadijalog. Pritisnite desni taster mi�a u povr�inuza crtanje i izaberite Options. Otvoritekarticu Display. U delu Display Performanceizaberite ukljuèeno (on) ili iskljuèeno (off)za Apply Solid Fill.

Uzorci �rafura i obojene povr�ine


Ureðivanje �rafureGranice i uzorci povezanog �rafiranja moguse urediti bez pravljenja nove �rafure.

Kljuèni pojmovi: Izmenauzorka �rafurePovezano �rafiranje (Associative Hatching)� Uzorak �rafure povezan sa svojim ivicama.Izmena ivica dovodi do izmene uzorka�rafure.

Komanda Hatchedit

Paleta alatki: Modify II

Meni: Modify>Hatch

Komandna linija: hatchedit

Za izmenu ivica uzorka �rafure upotrebiteèvorove za povlaèenje ili neku komandu zauno�enje izmena (osim Fillet, Chamfer,Offset, Break i Divide). Ako ivice ostanuzatvorene, �rafura æe se iscrtati i na novojpovr�ini ogranièenoj ivicama. Ostavljanjemotvorenih ivica uzorka gubi se veza izmeðu�rafure i njenih ivica i uzorak ostaje nepro-menjen.

Prilikom kopiranja, preme�tanja ili preslika-vanja, kao i prilikom izbora svih ivica,�rafiranje ostaje povezano sa ivicama. Ako jeuzorak �rafure na zakljuèanom (locked) ilizamrznutom (frozen) sloju, neæe se ponovoiscrtavati.

U �rafiranim zonama mo�ete nacrtati ostrva.U skladu sa njihovim pomeranjem, pome-raæe se i �rafirana povr�ina.

Povezano �rafiranje: uno�enje izmena saotvorenim i zatvorenim ivicama.

Preme�tanje ili brisanje �ostrva� na�rafiranoj povr�ini.

Izmene u �rafuru mo�ete da unosite i po-moæu èvorova za povlaèenje. Ovi èvorovi zapovezane �rafure pojavljuju se u centru�rafirane povr�ine.

7-21

Pregled postupka: Izmena�rafureIzmena definicije uzorka �rafure:

1. Sa palete alatki Modify II izaberiteEdit Hatch.

2. Izaberite uzorak �rafure. Prikazuje seokvir za dijalog Hatch Edit. On je slièanokviru za dijalog Boundary Hatch, saistim nedostupnim opcijama.

3. Po potrebi promenite vrednosti para-metara Pattern, Angle i Scale.

4. Ako je potrebno, na kartici Advancetpromenite stil opcije Island Detection.

5. Pritisnite OK.

Napomena: Svojstva uzorka �rafuremo�ete promeniti i u prozoru Properties.

Pregled postupka: Izmenagranica uzorka �rafureIzmena �rafure kori�æenjem èvorova zapovlaèenje ili sistemske promenjljivePickstyle:

1. Sa menija Tools izaberite Options.Otvorite karticu Selection.

2. Iz opcije Grips izaberite Enable GripsWithin Blocks i pritisnite OK.

3. Izaberite neki uzorak �rafure.

4. Za brisanje �rafure, ali ne i njenihgranica, za vrednost promenljivePICKSTYLE izaberite 0 ili 1. Akobri�ete i �rafuru i granice, za vrednostpromenljive PICKSTYLE izaberite 2ili 3.

Ureðivanje �rafure


Uzorak�rafure A

Povr�inaza �rafuru

Izrada novog uzorka �rafure:


2. Aktivirajte sloj HATCH-1.

3. Sa palete alatki Draw izaberiteHatch.

4. Izaberite tri taèkice (�) pritiskanjem naPattern.

5. Sa palete alatki Hatch Pattern izaberitekarticu ANSI i uzorak ANSI31. Priti-snite OK.

6. Iz liste Angle izaberite 45.

7. Iz liste Scale izaberite 0.25.

8. Izaberite Pick Points i izaberite taèkuunutar prikazane povr�ine.

Kori�æenje nasleðenih svojstavauzorka1. Pritisnite desni taster mi�a na povr�inu

za crtanje, a zatim Repeat Hatch.

2. Izabeire Inherit Properties, a zatimHatch Pattern As Shown.

Ve�ba 7-4: Kori�æenje �rafura u crte�u

9. Pritisnite desni taster mi�a, a zatim samenija preèica izaberite Preview.

10. Pritisnite desni taster mi�a, a zatimpritisnite OK. U crte�u se pojavljuje novuzorak �rafure.

Izborni uzorci i povr�ina za �rafiranje.

3. Na prikazanoj povr�ini izaberite taèku.

4. Pritisnite desni taster mi�a, a zatim sapriruènog menija izaberite Preview.

5. Pritisnite desni taster, a zatim OK.

�rafiranje vi�e povr�ina1. Pritisnite desni taster mi�a na povr�inu

za crtanje, a zatim izaberite RepeathHatch.

2. Iz liste Pattern izaberite SOLID.

3. Izaberite Pick Point.

4. Pritisnite unutar svih preostalih ne�ra-firanih povr�ina za otvore i horizon-talnu traku.

Povr�ina za�rafiranje DATA FRO M BORING


THE CROSS-SECTIONS

7-23

5. Pritisnite ENTER.

6. Pritisnite desni taster mi�a, a zatimEnter.

�irenje granica �rafureIzmenite granice povezanog uzorka �rafure:

1. Sa palete alatki Modify izaberiteStretch.

2. Defini�ite ukr�teni prozor tako da muprikljuèite donji deo otvora MW-08A.

Dovr�ena �rafura

Izmena postojeæeguzorka �rafureIzmenite svojstva postojeæeg uzorka �rafure.

1. Pritisnite desni taster na neku paletualatki za prikazivanje priruènog menijaa zatim izaberite Modify II.

2. Sa palete alatki Modify izaberiteEdit Hatch.

3. Izaberite uzorak sa trouglovima blizuosnove otvora MW-07B.

4. Iz liste Pattern izaberite DOLMIT.

5. Unesite vrednost za Scale 0.075.

6. Pritisnite OK za primenu novog uzorka.

3. Pritisnite u crte� za odreðivanje baznetaèke.

� Za odreðivanje druge taèke, pomeritekursor nadole, upi�ite 1 i pritisniteENTER.

� Okvir za dijalog otvora i uzorak�rafure se �ire.

�irenje okvira otvora i �rafure

4. Snimite crte�.

Kraj ve�be

Ureðivanje �rafure

DATA F R OM BORING


THE CROSS-SECTIONS

Uzorak�rafure satrouglovima

A F R OM BORING

S IS USED TO GENERATE

E CROSS-SECTIONS

Preseèni prozor


Kompletirajte tekst komentara i uzorke�rafura za crte�.

Tekstualni komentari

1. Otvorite datoteku ch-7-05.dwg.

2. Dodajte nalepnice teksta za èetiri de-talja pri dnu crte�a, neposredno iznadnaslovnog bloka.

� Komentari bi trebalo da budu raspo-reðeni s leva na desno:

Step Hinge: Attachment Detail

Assembly Detail

Stationary Hinge

Stair Attachment

� Upi�ite tekst na sloju HEADING-TEXT. Unesite sopstvene vrednosti zastil i velièinu fonta.

� Za visinu teksta upotrebite velièinukoja æe rezultirati tekstom od 1/8"(0.125 inèa) �tampanim u razmeri1:48 (1/4" = 1").

3. Datoteka BOM.rtf sadr�i kratku listustavki kori�æenih prilikom rada. Dodajteovu listu crte�u.

4. Promenite ROMANT stil u novi stilDETAIL-T. Promenite font u ARIAL.

5. Promeite ime Sheet iz AAC2 u BX4.

6. Promenite ime crtaèa (ispisano �utombojom kao deo naslovnog bloka) iupi�ite sopstveno ime.

�rafure kao komentari1. Kori�æenjem sopstvenih uzoraka �ra-

fura, uglova i razmera, dodajte �rafuruu sledeæa èetiri objekta:

� Tri rezervoara za kompost (na slojuCOMPOSTING TANKS).

� Krovni materijal (odeljak A-A) i 30#krovne izolacije (pogledajte krovnideo odeljka B-B).

Napomena: Budite pa�ljivi da biste�rafure uneli na odgovarajuæe slojeve.

2. Pomoæu komadne Inherit Propertiesdovr�ite sledeæe �rafure:

� 4# baze agregata (ispod verande uodeljku B-B).

� Sigurnosnih zaslona (prikazanih nakrovu u odljeku A-A).

3. Snimite crte�.

Kraj ve�be

Napredna ve�ba 7-5: Uno�enje komentarau radni crte�

7-25

RezimeSada ste ovladali sledeæim postupcima:

� Izradom i kori�æenjem stilova teksta.

� Uno�enjem teksta u crte�e u oblikujedne linije ili pasusa teksta.

� Uno�enjem izmena u tekst.

� Izradom i izmenom uzoraka �rafure iobojenih povr�ina.

� Izmenama povezanih �rafura.

Kontrolna pitanja1. Za upisivanje simbola preènika u

jednom redu teksta upisaæete:

a. %%Diam%

b. %%c

c. Alt+0177

d. Simbol preènika ne mo�e se napi-sati u jednom redu teksta.

2. Promena usmerenja vi�e redova tekstaobavlja se pomoæu komande:

a. Rotate

b. Ddedit

c. I jednom i drugom komandom.

3. Kada poveæavate razmeru �rafure,videæete vi�e linija �rafure.

a. da

b. ne

4. Za brisanje �rafure i njenih granicapode�avate vrednost promenljivePICKSTYLE na:

a. 0

b. 1

c. 0 ili 1

d. 2

e. 3

Rezime

8Kotiranjecrte�a

Komentari crte�a obuhvataju uno�enje

teksta, kota, op�tih napomena i ostalih

va�nih informacija. Kotiranjem se u crte�

unose realne vrednosti znaèajne za pro-

izvodnju. Zato kote moraju biti u skladu sa

projektnim standardima, �to zahteva i izradu

stilova kota.

Ciljevi poglavlja

§ Uno�enje linearnih kota kori�æenjemkomande Quick Dimension.

§ Uno�enje kota za poravnavanje (centri-ranje), radijus, preènik i ugao.

§ Izrada novih stilova kota.

§ Uno�enje kota kori�æenjem razlièitihstilova kota.

§ Uno�enje geometrijske tolerancije.

§ Izmena postojeæih kota.

8-2Poglavlje 8 � Kotiranje crte�a

Zadavanje kota

kori�æenjem komande

Quick Dimension

Kote se mogu uneti u crte�e na vi�e razlièitihnaèina. Kori�æenjem komande Quick Di-mension, mo�e se uneti èitav niz kota.

Kljuèni pojmovi: KomandaQuick Dimension

Osnovna linija (Beseline) � Niz kota unetod prve produ�ne linije.

Kontinualno (Continued) � Niz kota unetredno.

Komanda Quickdim

Paleta alatki: Dimension>Quick Dimension

Meni: Dimension>QDIM

Komandna linija: qdim

Pregled postupka: Kori�æenjekomande Quick Dimension zakotiranje crte�a

Uno�enje linearnih kota i kota preènikakori�æenjem komande Quickdim:

1. Sa palete alatki Dimension izaberiteQuick Dimension, a zatim:

� Izaberite linearne objekte koje �eliteda kotirate i pritisnite ENTER.

� Povucite kursor nagore i izaberitetaèku za lociranje kontinualnogkotiranja.

Izbor objekta

Polo�aj kontinualnog kotiranja

Savet: Podrazumevani izbor je Con-tinuous. Za ucrtavanje kota nekim drugimpostupkom, kao �to je kori�æenje osnovnelinije, upi�ite vrednost u komandnu liniju ilipritiskom na desni taster mi�a otvoritepomoæni meni. Dimenzije se dinamièkiprikazuju pre upisivanja u crte�.

8-3

2. Ponovite komandu Qdim, a zatim:

� Izaberite kru�ni objekat i pritisniteENTER.

� Pritisnite desnim tasterommi�a u povr�inu za crtanjei izaberite Diameter.

� Izaberite taèku za loci-ranje kote preènika.

Tipovi kota

Objekti se mogu kotirati kori�æenjem formataLinear, Aligned, Ordinate, Radial, Diameterili Angled.

Kotirani deo

Tipovi kota

Zadavanje kota kori�æenjem komande Quick Dimension


Kotiranje crte�a kori�æenjem komandeQuick Dimension.


6. Izaberite taèku za lociranje kota.

Ve�ba 8-1: Kori�æenje komande Quick Dimension

2. Zadajte aktivni sloj DIM.

3. Pritisnite desnim tasterom mi�a na nekupaletu alatki za prikazivanje pomoænogmenija, a zatim izaberite Dimension.

4. Sa palete alatki Dimension izaberiteQuick Dimension.

5. Izaberite gornji deo osam vertikalnihcentralnih linija i vrh horizontalne linijekoja predstavlja spoljni deo okvira ipritisnite ENTER.

7. Snimite crte�.

Kraj ve�be

8-5

Uno�enje linearnih,

radijalnih kota, kota

preènika i voðica

Najveæi broj delova sastoji se od linija,lukova i kru�nica. Ovi objekti kotirani sukori�æenjem linearnih, radijalnih ili kotapreènika. Napomene se mogu upisati kori-�æenjem voðica (leaders).

Kljuèni pojmovi: Voðice

Voðica (Leader) � Komentar dodat na krajlinije. Primeri komentara su redovi teksta(pojedinaèni ili pasusi) ili geometrijsketolerancije.

Komanda Dimlinear

Paleta alatki: Dimension>Linear Dimension

Meni: Dimension>Linear

Komandna linija: dimlinear

Komanda Dimdiameter

Paleta alatki: Dimension>Diameter Dimension

Meni: Dimension>Diameter

Komandna linija: dimdiameter

Komanda Dimradius

Paleta alatki: Dimension>Radius Dimension

Meni: Dimension>Radius

Komandna linija: dimradius

Komanda Qleader

Paleta alatki: Dimension>Quick Leader

Meni: Dimension>Leader

Komandna linija: qleader

Pregled postupka: Uno�enjelinearnih, radijalnih kota, kotapreènika i voðica

Uno�enje kota i voðica:

1. Sa palete alatki Dimension izaberiteLinear Dimension, a zatim:

� Izaberite kraj linije za odreðivanjepoèetka prve pomoæne linije.

� Izaberite kraj linije za odreðivanjepoèetka druge pomoæne linije.

� Povucite kursor udesno i izaberitetaèku za lociranje kota.

Uno�enje linearnih kota

Savet: Za kotiranje pojedinaènoglinearnog objekta pritisnite ENTER a zatimizaberite objekat.

2. Sa palete alatki Dimension izaberiteRadius Dimension, a zatim:

� Izaberite luk.

� Povucite kursor izvan luka i izaberitetaèku za lociranje kota.

Uno�enje kote polupreènika

Uno�enje linearnih, radijalnih kota, kota preènika i voðica


3. Sa palete alatki Dimension izaberiteDiameter Dimension, a zatim:

� Izaberite krug.

� Povucite kursor izvan crte�a i izabe-rite taèku za lociranje kote.

Oznake centra

Kada se kotira krug ili luk, mogu se upisatioznake za centar ili za osnu liniju.

Uno�enje kota preènika

4. Sa palete alatki Dimension izaberiteQuick Leader, zatim:

� Izaberite taèku na krugu.

� Izaberite dve taèke za definisanjevoðice i pritisnite ENTER.

� Izaberite taèku za definisanje �irinevi�erednog teksta (mtext) i pritisniteENTER za prikazivanje okvira zadijalog Multiline Text Editor.

� Upi�ite Note: Remove all sharp

edges.

� Pritisnite OK za postavljanje teksta ucrte�.

Savet: Upotrebite komandu Dimcenterza postavljanje osne linije luka ili kruga, azatim unestite kote bez obele�avanja centraili osne linije.

Komanda Dimcenter

Paleta alatki: Dimension>Center Mark

Meni: Dimension>Center Mark

Komandna linija: dimcenter

Zadavanje voðica

Komanda Quick Leader defini�e se pomoæuokvira za dijalog Leadre Settings koji sadr�i:

� Izradu vi�erednog teksta.

� Zadavanje tipa voðica koje æe bitikori�æene i broja taèaka koje defini�uvoðicu.

� Postupak za dodavanje teksta, kao �toje iznad ili ispod linije.

Oznaka za centar Osna linija

Napomena:Uklonitesve o�tre ivice

8-7

Upi�ite komentare u nacrtani deo kori�æe-njem linearnih, radijalnih, kota preènika ivoðica.

Uno�enje linearnih kota



� Izaberite donje dve linije sa desnestrane i pritisnite ENTER.

� Povucite i izaberite taèku za lociranjekota.

Ve�ba 8-2: Uno�enje linearnih, radijalnih kota,

kota preènika i voðica



� Iz liste Current View izaberite TOP.


� Pritisnite OK.



5. Sa palete alatki Dimension izaberiteBaseline Dimension, a zatim:

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu crte�a i izaberite Select.

� Izaberite donju pomoænu liniju dabiste izabrali osnovnu kotu.

� Izaberite krajnju taèku gornje linije zalociranje kote i pritisnite dvaputENTER.


� Izaberite tri vertikalne linije i priti-snite ENTER.

� Povucite i izaberite taèku za lociranjekote.

7. Sa palete alatki Dimension izaberiteBaseline Dimension, a zatim:

� Pritisnite desnim tasterommi�a u povr�inu crte�a iizaberite Select.

� Izaberite desnu pomoænuliniju da biste izabraliosnovnu kotu.

� Izaberite krajnju taèku gornje linije zalociranje kote i pritisnite dvaputENTER.

8-9

Uno�enje osnih linija, radijalnihkota i kota preènika

Unesite oznake za centar lukova i kru�nica.

1. Sa palete alatki Dimension izabe-rite Center Mark, a zatim izaberitegornji krug za uno�enje osnih linija.

2. Ponovite komandu Dimcenter i izabe-rite donji krug za uno�enje osnih linija.

4. Sa palete alatki Dimension izaberiteRadius Dimension, a zatim:

� Izaberite gornji luk.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a upovr�inu crte�a i izaberite Text.

� Upi�ite <>TYP i pritisnite ENTER.

� Izaberite taèku za lociranje kota.


� Izaberite gornji krug.

� Pritisnite desnim tasterommi�a u povr�inu crte�a iizaberite Text.

� Upi�ite <>TYP i pritisniteENTER.

� Izaberite taèku za lociranjekota.

Napomena: AutoCAD èuva aktivnevrednosti kota.



Kompletiranje kota

1. Sa palete alatki Dimension izaberiteLinear Dimension, a zatim:

� Izaberite krajnje taèke osnih linija.

� Izaberite taèku za lociranje kota.

3. Kompletirajte kote donje strane gornjegpogleda.

2. Sa palete alatki Dimension izaberiteContinue Dimension, a zatim:

� Izaberite krajnju taèku donje hori-zontalne linije.

� Dvaput pritisnite ENTER.

4. Primenite komande Zoom i Pan napogled spreda i dodajte dve kote: 19.1kori�æenjem komande Linear Dimen-sion, i 6.4 kori�æenjem ContinuousDimension.

8-11

Uno�enje voðica

1. Upotrebite komande Zoom i Pan napogled spreda.

2. Sa palete alatki Dimension izaberiteQuick Leader, a zatim:

� Izaberite taèku blizu teksta PARTCO.

� Izaberite drugu taèku da biste defini-sali kraj voðice i pritisnite ENTER.

� Upi�ite 70 i pritisnite ENTER zazadavanje �irine teksta.

� Sa dva pritiska na ENTER prika�iteMultiline Text Editor.

� Upi�ite 3 mm HIGH STAMPED ipritisnite OK.

3. Iz menija File izaberite Save As i snimitedatoteku pod imenom Dimensionedplate.

Kraj ve�be



Izrada stilova kota po

induistrijskim

standardima

Struèni i projektni standardi mogu predvi-ðati razlièite standarde za stilove kota.AutoCAD obezbeðuje podrazumevani stilpod imenom STANDARD, za crte�e raðeneza engleske �ablone crte�a, i ISO-25 zametrièke �ablone crte�a.

Kljuèni pojmovi: Stilovi kota

Pomoæna linija (Extension line) � Kompo-nenta kote koja se produ�uje iz objekta.

Kotna linija (Dimension Line) � Kompo-nenta kote izmeðu dve pomoæn linije. Obi-èno se na ovu liniju upisuje vrednost kote.

Pregled postupka: Izradastilova kotiranja

Izrada novog stila kotiranja:

1. Sa palete alatki Dimension izaberiteDimension Style za prikazivanje okviraza dijalog Dimension Style Manager.

Komanda Dimstyle

Paleta alatki: Dimension>

Dimension style

Meni: Format>Dimension style

Komandna linija: dimstyle

2. Izaberite New za prikazivanje okvira zadijalog Create New Dimension Style i upolje za tekst New Style Name upi�iteDIM-35.

3. Pritisnite Continue za prikazivanjeokvira za dijalog New Dimension Style.

Kotna linija

Pomoæna

linija

8-13

4. Izaberite kartice Lines i Arrows i iz listeArrowhead izaberite Architectural Tickza prvu strelicu. Druga strelica se menjada bi se prilagodila novom izboru.

7. Pritisnite OK. Listi Styles sada je dodati DIM-35.

5. Izaberite karticu Text i iz liste Text Styleizaberite DIM-35.

6. Potvrdite izbor Horizontal u TextAlignment.

8. U okviru za dijalog Dimension StyleManager pritisnite Close za izlaz isnimite stil DIM-35.

Asocijativno kotiranje

Kada se kote unesu u crte�, crte�u se dodajutaèke definicije. Ove taèke se postavljaju naposeban sloj pod nazivom DEFPOINTS.Ovaj sloj se ne mo�e izbrisati.

Funkcija taèaka definicije je odreðivanjelokacije kota. Kada se objekat izmeni, taèkedefinicje omoguæuju automatsko a�uriranjeasocijativnih kota.

Podrazumevana vrednost komandeAssociative Dimensioning je On (ukljuèeno),a kontroli�e je sistemska promenljivaDIMASO.

Dimension Style Manager

Svi dostupni stilovi, ili stilovi koji se upravokoriste, nalaze se na listi u okviru za dijalogStyles. Izgled aktivnog stila prikazuje seuporedo sa opisom.

Izrada stilova kota po induistrijskim standardima


U ovom okviru za dijalog obavlja se defini-sanje novih, i izmena postojeæih stilova.Kada izaberete Modify, prikazuje se okvir zadijalog Modify Dimension Style.

Prozor Preview

Izmenjeni crte� se prikazuje u prozoruPreview.

Okvir za dijalog Modify Dimension Styleima �est kartica:

Lines and Arrows � Parametri za zadavanjekota linija, pomoænih linija i vrhova strelica.

Text � Kontroli�e izgled, sme�tanje i pora-vnavanje teksta.

Fit � Kontroli�e sme�tanje teksta i strelica

Primary Units � Kontroli�e prikazivanjevrednosti kota. Preciznost i moguænostprikazivanja voðica i prateæih nula takoðe sepode�ava u ovoj kartici.

Alternate Units � Kontrola izlaza prome-njenih jedinica. Na primer, kote se mogupredstaviti u inèima i milimetrima na istojkotnoj liniji.

Tolerances � Kontroli�e format tolerancijekota kao granica ili metoda devijacije.

Izmene svojstavapostojeæeg stila

Stilovi kota mogu se meðusobno neznatnorazlikovati. Linearne kote mogu zahtevatipreciznost od tri decimalna mesta, dokugaone kote zahtevaju taènost od svegajednog decimalnog mesta. Umesto da pra-vite nov stil kota, upotrebite opcije koje senalaze u okviru za dijalog Create NewDimension Style.

U listi Use For prikazana su imena razlièitihtipova.

8-15

Kori�æenjem ovog postupka, umesto izradenovog stila, mo�ete uneti manje izmene upostojeæe stilove.

Po zavr�etku prepisivanja, sve kote koje subile unete u crte� na osnovu tog stila biæeizmenjene.

Prepisivanje stilova kota

Drugi metod za izmenu stila je kori�æenjeprepisivanja. Iz okvira za dijalog DimensionStyle Manager izaberite Override za prika-zivanje okvira Override Current Style.

Savet: Desnim pritiskom na StyleOverrides prikazuje se pomoæni meni salistom opcija za preimenovanje, brisanje isnimanje prepisanih parametara u aktivnistil.

U ovom okviru za dijalog postoje iste karticekao i u okviru za dijalog Modify DimensionStyle.

U prozoru Styles prikazano je da jedanprepis veæ postoji a u okviru za dijalogDescription prikazana je lista varijacija uodnosu na postojeæi stil.



Napravite novi stil kota i kotirajte objekatkori�æenjem odgovarajuæeg stila.

Izrada novog stila:


5. Izaberite karticu Lines and Arrows, azatim:

� U polje za tekst Baseline Spacingupi�ite 10.

� U polje za tekst Extend Beyond DimLines upi�ite 1.

� U polje za tekst Offset From Originupi�ite 1.

Ve�ba 8-3: Izrada novog stila kotiranja

2. Pritisnite desnim tasterom na nekupaletu alatki za prikazivanje priruènogmenija, a zatim izaberite Dimension.

3. Sa palete alatki Dimension izaberiteDimension Style za prikazivanje Di-mension Style Manager-a. Crte� tre-nutno ima aktivni stil ISO-25. To jepodrazumevani stil za metrièko crtanje.

4. Izaberite New, u New Style Nameupi�ite Basic i pritisnite Continue.

6. Izaberite karticu Text i sa liste TextStyle izaberite DIM25.

Dugme za

stil teksta

8-17

7. U Text Placement, sa liste Verticalizaberite Centered.

8. U Text Alignement izaberiteHorizontal.

10. Izaberite karticu Primary Units i uprozor Linear Dimensions:

� Iz liste Precision izaberite 0.000.

� Iz liste Decimal Separator izaberitePeriod.

9. Izaberite karticu Fit i iz opcije Fit Op-tions izaberite Either The Text Or TheArrows, Whichever Fits Best.

11. U prozoru Angular Dimensions:

� U Zero Suppression izaberite Trailing.

� Pritisnite OK i snimite nov stil.



Izmene stila za tip kotiranja

Izmenite tipove opcija Radius i Diameter.

1. Sa palete alatki Dimension izaberiteDimension Style.

2. U prozoru Styles izaberite BASIC azatim New za prikazivanje okviraCreate New Dimension Style.

3. Iz liste Use For izaberite Radius Dimen-sions, a zatim pritisnite Continue.

Uno�enje kota

Kotirajte crte� kori�æenjem postojeæih stilova.

Savet: Komande Snap i Osnap mo�eteukljuèivati/iskljuèivati (On/Off) radi lak�eguno�enja kota.


2. Sa palete alatki Dimension, iz liste DimStyle Control, izaberite BASIC.

4. Izaberite karticu Lines and Arrows i uprozoru Center Marks For Circles izliste Type izaberite None.

5. Pritisnite OK.

6. Izaberite New za prikazivanje okvira zadijalog Create New Dimension Style.

7. Iz liste Use For izaberite Dimater Di-mensions, a zatim pritisnite Continue.

8. Izaberite karticu Lines and Arrows i uprozoru Center Marks For Circles izliste Type izaberite None.

9. Pritisnite OK i Close da bi snimili izene.


� Izaberite osnu liniju kruga.

� Izaberite taèku za lociranje kote.

8-19

4. Sa palete alatki Dimension izaberiteAngular Dimension, a zatim:

� Izaberite osnu liniju donjeg desnogotvora za zadavanje prve linije.

� Izaberite osnu liniju gornjeg desnogotvora za zadavanje druge linije.

� Izaberite taèku izvan crte�a za loci-ranje kote.

Izrada drugog stila kotiranja

Napravite stil kota za tolerancije.

1. Sa palete alatki Dimension izaberiteDimension Style za prikazivanje Di-mension Style Managera.

2. Izaberite New. U polje za tekst NewStyle Name upi�ite LIM-P15-M15 ipritisnite Continue. Ovaj stil biæe kori-�æen za granice tolerancije sa toleranci-jom od plus-minus 0.15 mm.

5. Sa palete alatki Dimension izaberiteQuick Leader, a zatim:

� Izaberite taèku blizu svijenog delaboènog pogleda i zatim izaberitedrugu taèku za definisanje krajavoðice.

� Sa dva pritiska na desni taster prihva-tite podrazumevanu �irinu i prika�iteokvir za dijalog Multiline Text Editor.

� Upi�ite M42x3 i pritisnite OK.

3. Izaberite karticu Line and Arrow i izliste Type u prozoru Center Marks ForCircles izaberite None.



4. Izaberite karticu Tolerance, a zatim:

� Iz liste Method izaberite Limits.

� Iz liste Precision izaberite 0.000.

� U polje za tekst Upper Value upi�ite0.15.

� U polje za tekst Lower Value upi�ite0.15.

3. Sa palete alatki Dimension izaberiteLinear Dimension i dodajte kotu vrhupogleda sa strane.

5. Pritisnite OK a zatim Close da bistesnimili nov stil.

Uno�enje tolerancije kota

Savet: Upotrebite komande Zoom iPan u crte�u. Na taj naèin æete lak�e izabrati�eljene objekte.

1. Iz liste Dim Style Control izaberiteLIM-P15-M15.

2. Sa palete alatki Dimension izaberiteDiameter Dimension i u prednji pogleddodajte dve kote preènika.

4. Ponovite komandu Dimlinear a zatimunesite kote u pogled sa strane. Prvoizaberite linijski objekat sa desne strane,zatim liniju sa leve strane.

8-21

5. Po�to je prvo izabran objekat sa desnestrane, tekst je upisan sa leve, nepo-sredno do druge pomoæne linije. Dabiste premestili tekst:

� Izaberite kotu.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje, istaknite Dim TextPosition a zatim izaberite Move TextAlone.

� Povucite kursor udesno i izaberite taèkuda biste locirali tekst.

7. Sa palete alatki Dimesion izaberiteLinear a zatim dodajte kotu otvoru upogledu sa strane.

6. Sa palete alatki Dimesion izaberiteBaseline, a zatim unesite dve kote.

8. Kota treba da ima simbol za preènik.Da biste ga upisali:

� Izaberite kotu.

� Pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu za crtanje i izaberite Propertiesza prikazivanje prozora Properties.

� Izaberite znak + do polja Text a zatimupi�ite %%c<> u prozor Text Over-ride.



9. Zatvorite prozor Properties. Sa dvapritiska na ESC pregledajte da li jedodat simbol za preènik.

Prepisivanje stilova kotiranja

Unesite neznatne izmene u postojeæi stil kotekori�æenjem opcije Override.

1. Sa palete alatki Dimesion izaberiteDimension Style, a zatim:

� Izaberite BASIC i Set Current.

� Izaberite Override.

� Izaberite karticu Text.

� U polju Text Appearance izaberiteDraw Frame Around Text da biste gaukljuèili.

� Pritisnite OK da biste zatvorili okvirza dijalog Override Current Style.

� Pritisnite Close za snimanje izmena.

10. Sa palete alatki Dimesion izaberiteDiameter da biste kompletirali kotetolerancije.

2. Sa palete alatki Dimesion izaberiteDimension Update i izaberite kotu85.725. Kota dobija okvir �to oznaèavada se radi o osnovnoj (baziènoj) koti.

8-23


4. Iz menija File izaberite Save As. U poljeza tekst File Name Box upi�ite dimen-

sion style i pritisnite Save.

Kraj ve�be



Geometrijska tolerancija

Geometrijska tolerancija se dodaje mehani-èkim delovima da bi ukazala na odstupanjaod oblika, profila, orijentacije, lokacije ikarakteristika. Informacija je upisana uokvir za dijalog za kontrolu karakteristika.

Kljuèni pojmovi: Tolerancija

Uslovi materijala (Material Conditions) �Primenjuje se na materijale èija velièinamo�e da varira. Na primer, pod maksi-malnim uslovima materijala (MaximumMaterial Conditions � MMC) podrazumevase maksimalna kolièina materijala baziranana ogranièenjima.

Komanda Tolerance

Paleta alatki: Dimension>Tolerance

Meni: Dimension>Tolerance

Komandna linija: tolerance

Pregled postupka: Uno�enjegeometrijskih tolerancija

Dodavanje okvira sa informacijom o geome-trijskim tolerancijama.

1. Sa palete alatki Dimesion izaberiteGeometric Tolerance za prikazivanjeokvira za dijalog Geometric Tolerance.

2. Izaberite gornji okvir za potvrdu Sym-bol da biste otvorili okvir za dijalogSymbol, a zatim izaberite simbol zatoleranciju.

3. Izaberite gornji prozor Tolerance 1 zaprikazivanje simbola za preènik.

8-25

4. U prozor Value upi�ite .150. Uno�enje tolerancijakori�æenjem voðica

Kontrolni okvir za dijalog mo�e se povezatisa voðicom. Komanda Leader ima opcijuTolerance.

Savet: Tolerancije mo�ete da unesete ikori�æenjem komande Quick Leader. Uokviru za dijalog Leader Settings izaberiteTolerance.

5. Izaberite prozor Material Condition dabiste prikazali okvir za dijalog MaterialCondition, a zatim izaberite maksimummaterijala.

6. U prozor Datum Identifier upi�ite A.

7. Pritisnite OK i locirajte okvir za dijalog.



Uno�enje geometrijskih tolerancija u crte�.

Uno�enje tolerancija:


4. Sa palete alatki Dimesion izaberiteDimater Dimensions i unesite kote zaunutra�nje preènike.

Ve�ba 8-4: Uno�enje geometrijskih tolerancija

2. Pritisnite desnim tasterom mi�a na nekupaletu alatki da biste otvorili pomoæni

meni, a zatim izaberite Dimension.

3. Upotrebite komande Zoom i Pan zapregled crte�a kuæi�ta motora.

5. Sa palete alatki Dimesion izaberiteTolerance, a zatim:

� Izaberite gornji okvir za potvrduSymbol da biste otvorili okvir zadijalog Symbol, a zatim izaberitevertikalni simbol za toleranciju.

� Izaberite gornji prozor Tolerance 1 zaprikazivanje simbola za preènik.

� U prozor Value upi�ite 0.25.

� Izaberite prozor Material Conditionda biste prikazali okvir za dijalogMaterial Condition, a zatim izaberiteRegardless Of Feature Size.

� U prozor Datum1 upi�ite D.

� U prozor Datum Identifier upi�ite C.

� Pritisnite OK.

8-27

6. Izaberite taèku blizu kote preènika dabiste locirali okvir za dijalog.

3. Izaberite karticu Leader Line AndArrow, a zatim:

� Iz liste Arrowhead izaberite None.

� U prozor Number Of Points, u poljeza tekst Maximum, upi�ite 2.

� U prozoru Angle Constraints, iz listeSeciond Segment, izaberiteHorizontal.

� Pritisnite OK.

Upisivanje tolerancijasa voðicama

Upi�ite referencu za datum kori�æenjemvoðica.

1. Sa palete alatki Dimesion izaberiteQuick Leader. Desnim tasterom mi�a

pritisnite u povr�inu crte�a i izaberiteSettings.

Napomena: U ovoj ve�bi se uglavnomkoriste podrazumevane vrednosti para-metara.

2. Izaberite karticu Annotation, a zatimizaberite Tolerance in Annotation.

4. Upotrebite komande Zoom i Pan zagornji deo prednjeg pogleda, a zatim:

� Izaberite kranju taèku gornje ivice.

� Izaberite taèku sa desne strane dabiste prikazali okvir za dijalog Geo-metric Tolerance.

� U prozor Datum 1 upi�ite B i priti-snite OK.



5. Koristeæi prethodno opisani postupak,dodajte sledeæe kote, tolerancije idatume:

Kraj ve�be

8-29

Unesite kote ploèe koristeæi razlièite tipovekotiranja.


2. Unesite kote ploèe:

Napredna ve�ba 8-5: Kotiranje ploèe

3. Postavite sve kote na sloj DIM.

4. Upotrebite DIM25 stil.

Savet: Biæe potrebno da u centar ploèeunesete kote R95.3 i R96.9. Iz kartice Fitizaberite Always Draw Dim Line BetweenExt Lines.

Napredna ve�ba


Napredna Ve�ba 8-6: Uno�enje kota u tlocrt

Unesite kote u tlocrt kori�æenjem razlièitihtipova kotiranja.


2. Unesite kote tlocrta:

3. Postavite sve kote na sloj DIM.

4. Upotrebite stil ARCHITECTURAL.

5. Kote se mogu dodavati kori�æenjemlinearnog ili kontinualnog tipa koti-ranja.

Savet: Upotrebite transparentne ko-mande Pan i Zoom za uno�enje kota du�zidova.

8-31

Rezime

U ovom poglavlju nauèili ste sledeæepostupke:

� Uno�enje kota za vi�e objekata kori�æe-njem komande Quick Dimension.

� Razlikovanje tipova kota.

� Uno�enje razlièitih tipova kota u crte�.

� Uno�enje oznaka za centar u crte�.

� Uno�enje voðica u crte� kori�æenjemkomande Quick Dimension.

� Izmenu vrednosti parametara voðica.

� Kori�æenje asocijativnih kota i sistemskepromenljive DIMASO.

� Izradu stilova kota u skladu sa indu-strijskim standardima.

� Uno�enje kota kori�æenjem razlièitihstilova kotiranja.

� Prepisivanje kota.

� Uno�enje tolerancije kota u nacrtanideo.

Kontrolna pitanja

1. Komanda Quick Dimension mo�e dazameni samo vi�estruko kontinualnokotiranje.

a. da

b. ne

2. Oznake za centar uvek se unose sakotama radijusa ili preènika.

a. da

b. ne

3. Asocijativno kotiranje ukljuèuje se iliiskljuèuje sistemskom promenljivom:

a. ASSOCDIM

b. ASSOCONOFF

c. DIMASO

d. ASSOCUPDATE

4. Kako se zovu male taèke na krajevimalinija za kote?

a. Defpoints

b. Dimpoints

c. Defdots

d. Dimeditpoints

Rezime

9Ureðivanjesadr�aja

Ponovno kori�æenje i ureðivanje objekata

nacrtanih u drugim crte�ima je osnovna

prednost CAD programa. Objekti se mogu

grupisati u jedinstveni objekat koji se naziva

blok. Blokovi se koriste za èuvanje objekata

ili komponenti koje se kasnije mogu ponovo

koristiti. Na ovaj naèin se dosledno prime-

njuju standardi u svim crte�ima.

Ako koristite Multiple Document Environ-

ment (okru�enje vi�e objekata) mo�ete

istovremeno da otvorite nekoliko crte�a. Na

ovaj naèin mo�ete da koristite komande

Windowsa za isecanje, kopiranje i umetanje

da biste preme�tali podatke iz jednog crte�a

u drugi. Kori�æenjem AutoCad Design Cen-

ter opcija mo�ete da prika�ete i kopirate

podatke iz jednog crte�a u drugi. Na taj

naèin mo�ete da koristite blokove, osnovni

dizajn (layout), slojeve i spoljne reference iz

crte�a sme�tenih u va�em raèunaru, na mre�i

ili Internetu.

Ciljevi poglavlja

§ Obja�njavanje znaèaja izrade i kori-�æenja blokova.

§ Izrada novih datoteka crte�a kori�æe-njem vrednosti parametara postojeæihdatoteka (Wblock).

§ Kori�æenje opcija za isecanje, kopiranjei umetanje (cut/copy, paste) za brzokopiranje ili preme�tanje objekata izjednog crte�a u drugi.

§ Kori�æenje moguænosti Multiple Docu-ment Environment za istovremeni radsa nekoliko dokumenata.

§ Kori�æenje moguænosti AutoCAD De-sign Center za prikazivanje i kopiranjepodataka iz drugih crte�a.

9-2Poglavlje 9 � Ureðivanje sadr�aja

Izrada blokova

Blokovi omoguæuju kombinovanje, organi-zovanje i rad sa nekoliko objekata kao da jeu pitanju jedan objekat.

Blokovi u velikoj meri poveæavaju efikasnostprilikom crtanja i smanjuju velièinu dato-teke. Blokovi se izraðuju izborom jednog ilivi�e objekata koji se grupi�u da bi formiralijedinstveni, imenovani blok sa zadatimparametrima.

Zadati parametri bloka mogu zatim bitiumetani, upotrebljeni za razmeru ili roti-ranje bloka u aktivnom crte�u.

Blokove mo�ete da koristite za èesto kori-�æene elemente kao �to su stolice, vrata,prekidaèi, otpornici, zavrtnji ili matice.Blokovi mogu da sadr�e sve tipove objekatacrte�a kao �to su linije, lukovi, kru�nice i tekst.

Kljuèni pojmovi: Blokovi

Bazna taèka (Base point) � Referentnabazna taèka za umetanje bloka. Veoma èestose njeni parametri vezuju za centar ili ugaoobjekata bloka.

Taèka umetanja (Insertion Point) � Taèka ukoju se sme�ta bazna taèka bloka prilikomumetanja bloka.

Dugaèko ime bloka (Long Blocke Name) �Ime bloka mo�e da ima najvi�e 255 zna-kova, ukljuèujuæi razmake. Ako razmenju-jete podatke sa sistemom koji ne podr�avadugaèka imena datoteka, ogranièite ime nanajvi�e osam znakova i nemojte upotreblja-vati razmake.

Ugnje�ðeni blok (Nested Block) � Blok kojije komponenta bloka sa kompleksnijomdefinicijom parametara.

Razdvajanje (Explode) � Razdvajanje blokana posebne objekte koji su kori�æeni prili-kom njegovog definisanja.

Predefinisani blok (Block Redefinition) �Promena definicije bloka, uz zadr�avanjeimena bloka.Prethodno umetnuti blokoviistog imena a�uriraju se da bi se primenilepromene.

Komanda Block

Paleta alatki: Draw

Meni: Draw>Block>Make

Komandna linija: block

Pregled postupka: KomandaBlock

Izrada novog bloka od postojeæih geome-trijskih oblika:

1. Sa palete alatki Draw izaberiteMake Block.

2. Za ime bloka upi�ite Universal Gym

(univerzalna gimnastièka sprava).

3. Pritisnite Pick Point i izaberitecentar kruga na gimnastièkoj spravi,kao baznu taèku.

4. Pritisnite Select Object i izaberitesve objekte koji èine ovu gimnastièkuspravu.

9-3

Univerzalna gimnastièka sprava

5. Izaberite opciju Delete. Time se bri�uobjekti koji èine blok. Ostale opcije su:

� Retain � Zadr�ava lukove, linije itekst koji èine blok u crte�u.

� Convert To Block � Bri�e objekte kojièine blok i umeæe blok na istu loka-ciju.

6. Sa Preview Icon izaberite opciju CreateIcon From Block Geometry.

Savet: Kada je izabrana, opcija CreateIcon se pojavljuje u okviru AutoCAD Design-Center. Ako neæete da koristite blokove usledeæem crte�u, izaberite Do Not IncludeAn Icon.

7. Iz liste Insert Units izaberite Inches.

Napomena : Opcija Insert Units po-dr�ava automatsko zadavanje razmera blo-kovima koji se umeæu iz okvira AutoCADDesignCenter. Ako su merne jedinice blokadefinisane u inèima, a zatim blok umetnut ucrte� èije su merne jedinice milimetri, ra-zmera æe biti sa faktorom 25.4.

8. U polje za tekst Description upi�iteUniversal Gym, 4 Station, Bulkmaster

5000.

9. Pritisnite OK da biste definisali blok.

Izrada blokova

Bazna taèka


Umetanje blokova

Blokovi i ostali AutoCAD crte�i mogu seumetati u aktivni crte�. U zavisnosti odsvojstava objekata koji èine blok, na vidljivasvojstva bloka mogu uticati zadati parametriaktivnog crte�a.

Komanda Insert

Paleta alatki: Draw

Meni: Insert>Block

Komandna linija: insert

Pona�anje umetnutog bloka

Kada ga umetnete sa objektima nacrtanimna sloju Layer 0 gde su parametri boje i tipalinije BYLAYER, blok ima boju i tip linijeaktivnog sloja.

Blok mo�ete sastaviti i od objekata koji sunacrtani u razlièitim slojevima. To vamomoguæuje da zadr�ite podatke o sloju, bojii tipu linije objekata u bloku. U tom sluèaju,svaki blok zadr�ava svoje objekte na njiho-vim prvobitnim slojevima, sa prvobitnozadatom bojom i tipom linije.

Blok sastavljen od objekata èiji su parametriza boju i tip linije zadati kao BYBLOCK,posle umetanja primiæe boju i tip linijeaktivnog sloja.

Za zadavanje vrednosti parametara slojeva,boje i tipa linija za definisanje bloka prime-njuju se sledeæa uputstva:

� Za zadavanje istog sloja, boje i tipalinije za svako umetanje bloka, zadajteparametre za boju i tip linije za sveobjekte bloka.

� Za zadavanje boje i tipa linije bloka kojise umeæe prema boji i tipu linije slojana koji se blok umeæe, objekte blokanapravite na sloju Layer 0. Zadajte bojui tip linije BYLAYER.

� Za zadavanje boje i tipa linije blokasloju na koji se blok umeæe, zadajteparametre boje i tipa linije BYBLOCK.

9-5

Pregled postupka: Umetanjeblokova

Umetanje blokova u crte�:

1. Zadajte vrednosti aktivnog slojaF-EXR-1.

2. Sa palete alatki Draw izaberiteInsert Block.

3. U okviru za dijalog Insert sa liste Nameizaberite blok Universal Gym.

Pregled postupka:Predefinisanje blokova

Redefinisanje blokova i a�uriranje svihblokova istog imena novim definicijama:

1. U crte� umetnite blok FOUNTAIN.Iz okvira za dijalog Insert izaberiteExplode.

2. Koristite Move i AutoTrack da bistepomerili odvod u centar èesme.

4. Iz opcije Insertion Point izaberite SpecifyOn-Screen.

5. Proverite da li je u opcijama Scale iRotation izabrana opcija Specify On-Screen.

6. Pritisnite OK.

7. Pritisnite taèku umetanja s leve straneopisa prostorije. Universal Gym seumeæe kao blok i preuzima svojstvaaktivnog sloja.

8. Pritisnite desni taster mi�a na povr�inuza crtanje i izaberite Repeat InsertBlock.

9. Pritisnite OK a zatim pritisnite taèkuumetanja sa desne strane opisa sobe.Universal Gym se ponovo umeæe kaoblok.

3. Sa palete alatki Draw izaberite MakeBlock.

� Iz okvira za dijalog Block Definition,sa liste Name, izaberite FOUNTAIN.

� Defini�ite sredi�nju taèku leve verti-kalne linije kao baznu (Base Point).

� Izaberite Select Objects i birajteobjekte za blok.

� Iz opcije Objects izaberite Delete.

� Pritisnite OK. Pojaviæe se upozorenje.

Upozorenje o predefinisanju

4. Pritisnite dugme Yes za redefinisanjebloka. Crte� se regeneri�e i svi blokoviistog imena su a�urirani u skladu sanovom definicijom.

Umetanje blokova

Pomeren odvodni kanal

Bazna taèka


Izvoz blokova i objekata

Podaci i objekti u AutoCAD-ovim ctre�imamogu se izvesti u nekoliko razlièitih formata.Blokovi i AutoCAD-ovi objekti mogu seprebaciti u DWG format datoteke. Na tajnaèin od postojeæeg bloka ili izabranihobjekata nastaje nova datoteka crte�a.

Komanda Export

Meni: File> Export

Komandna linija: export

Komanda Wblock

Komandna linija: wblock

Za odreðivanje izvora podataka koji seupisuju u datoteku postoje tri opcije:

Blok (Block) � Izvozi (export) izabrani blok.

Ceo crte� (Entire Drawing) � Izvozi ceocrte� u novu datoteku.

Objekti (Objects) � Ima istu funkciju kaookvir za dijalog Block Definition. Potrebnoje izabrati objekte i definisati baznu taèku.

Pregled postupka: Upisivanjebloka u datoteku

Upisivanje postojeæeg bloka u datotekuformata DWG:

1. Na komandnu liniju upi�ite wblock ipritisnite ENTER. Prikazuje se okvir zadijalog Write Block.

2. Iz opcije Source izaberite Block.

3. Iz liste izaberite blok Rowing Machine.

4. Potvrdite ime datoteke i odredi�te.Standardno, ime datoteke je isto kaoime bloka.

Savet: Ako se datoteka crte�a koristi usistemu koji ne podr�ava dugaèka imenadatoteka, upotrebite ime od najvi�e osamznakova.

5. Pritisnite OK. Blok je upisan u novudatoteku: rowing machine.dwg.

9-7

Defini�ite novi blok. Umetnite ga u crte�, azatim datoteku crte�a umetnite u crte� kaoblok.

Definisanje novog bloka:



� Iz liste Name izaberite Weight Room-125.


� Pritisnite OK.

3. Poveæajte klupu za dizanje tereta.

8. Pritisnite desni taster za povratak uokvir za dijalog Block Definition.

9. Izaberite opciju Delete iz Objects.

10. Proverite da li je u Preview Icon iza-brana opcija Create Icon From BlockGeometry.

11. Podesite Insert Units na Inches.

12. Upi�ite opis Weight Bench and Free

Weights.

Ve�ba 9-1: Definisanje i umetanje blokova

Klupa za dizanje tereta

4. Sa palete alatki Draw izaberiteMake Block.

5. U okvir za dijalog Block Definition, upolje sa tekstom Name upi�ite Weight

Bench.

6. Izaberite Pick Point i defini�ite sredi�njutaèku donje horizontalne linije kaobaznu.

7. Izaberite Select Objects i birajte objekteza definisanje klupe za dizanje tereta.

13. Pritisnite OK. Blok je definisan a objektisu izbrisani.

14. Sa palete alatki Standard izaberiteZoom Previous.


Bazna taèka


Umetanje blokova

1. Sa palete alatki Draw izaberiteInsert Blocks.

2. U okviru za dijalog Insert, sa liste Name,izaberite blok Weight Bench.

3. Iz opcije Insertion Point izaberite SpecifyOn-Screen.

4. Proverite da li je u opciji Scale andRotation izabrana opcija Specify On-Screen.

5. U Rotation, u polje sa tekstom upi�ite90.

6. Pritisnite OK.

10. Izbri�ite taèku.

7. Kao taèku umetanja izaberite taèku(oznaèenu sa X) du� levog zida sobe.Weight Bench se umeæe kao blok.

8. Pritisnite desni taster na povr�inu zacrtanje i izaberite Repeat Insert Block.

9. Ponovite postupke od 5 do 7 i umetnitejo� èetiri bloka.

Dva umetanja klupe za dizanje tereta

9-9

Umetanje datoteke crte�a

1. Sa palete alatki Draw izaberiteInsert Block.

2. U okviru za dijalog Insert pritisniteBrowse. Prikazuje se okvir za dijalogSelect Drawing File.

3. Izaberite Stair Climber i pritisniteOpen.

4. Iz Insertion Point izaberite Specify On-Screen.

5. Proverite da li je u opciji Scale andRotation izabrana opcija Specify On-Screen.

6. Pritisnite OK.

7. Kao taèku umetanja izaberite taèku(oznaèenu sa X) du� gornjeg zida sobe.Stair Climber se umeæe kao blok.

8. Pritisnite desni taster na porv�inu zacrtanje i izaberite Repeat Insert Block.

9. Ponovite postupke 6 i 7 i umetnite jo�èetiri bloka.



Umetnute stepenice



Upisivanje objekata u datoteku

1. Na komandnu liniju upi�ite wblock ipritisnite ENTER. Prikazuje se okvir zadijalog Write Block.

2. Iz opcije Source izaberite Objects, azatim izaberite Retain.

3. Izaberite Select Objects:

� Upotrebite ukr�teni izbor za izborobjekata koji ukljuèuju Room 125.

� Pritisnite taster SHIFT i izaberiteobjekte koji nisu deo Room 125 ikoje treba ukloniti iz izbornog skupa.

� Pritisnite ENTER za povratak u okvirza dijalog.

4. U polje sa tekstom File Name upi�iteWeight room.dwg.

5. Iz liste Insert Units izaberite Inches.

6. Pritisnite OK. Napravili ste datotekucrte�a prostorije za dizanje tereta.

Kraj ve�be

9-11

Multiple EnvironmentDesign

Kori�æenjem Multiple Environment Design(MDE) mo�ete:

� Da otvorite vi�e crte�a.

� Da preme�tate datoteke iz WindowsExplorera postupkom povlaèenja ipu�tanja.

� Brzo da kopirate ili preme�tate objekteiz jednog crte�a u drugi.

� Kopirate svojstva objekata iz jednogcrte�a u drugi.

� Da se kreæete izmeðu crte�a bez izlaskaiz aktivne komande.

Kljuèni pojmovi: MDE

Multiple Document Interface � Tokomrada otvara vi�e dokumenata.

Single Document Interface � Ako je sistem-ska promenljiva SDI postavljena na 1, tokomrada se mo�e otvoriti samo jedan dokument.Podrazumevana vrednost je 0.

Property Painter � Kopira svojstva izabra-nog objekta u druge objekte u aktivnom ilinekom drugom otvorenom crte�u.

Concurrent Command Execution � Dok jejedna komanda aktivna u crte�u, preðite udrugi crte� i aktivirajte drugu komandu.

Active or Current Drawing � Crte�i nakojima radite tokom procesa rada sa vi�eotvorenih dokumenata. Ako nije maksimi-zovan, aktivni crte� ima plavu naslovnuliniju. Za aktiviranje crte�a, izaberite ga ilipritisnite na njegovo ime iz menija Window.

Pregled postupka:Kori�æenje MDE

Otvaranje vi�e crte�a tokom rada:

1. Sa palete alatki Standard izaberiteOpen.

2. Izaberite datoteku. Dr�ite pritisnuttaster CTRL i izaberite jo� dve dato-teke. Pritisnite OK.

3. Pokrenite Windows Explorer i prevu-cite crte� u otvoren AutoCAD prozor,ali ne u neki veæ otvoreni crte�.

Napomena: Ako datoteku premestiteu neki otvoreni crte�, ona se umeæe kaoblok.

4. Sa dva pritiska na crte� u Exploreru,otvorite ga u novom prozoru.

Multiple Environment Design


Pregled postupka: Rad saMDE

1. Za aktiviranje crte�a iz menija Windowizaberite njegovo ime.

2. Za prikazivanje svih otvorenih crte�a, izmenija Window izaberite Cascade.

3. Izmeðu otvorenih crte�a kreæete sepritiskom na tastere CTRL+TAB.

Prozor sa crte�ima rasporeðenim kaokaskada

9-13

Kori�æenjeWindowsovog klipborda

Koristite Windowsove opcije za isecanje/ko-piranje i preno�enje u AutoCAD-u da bistepodatke prenostili unutar istog ili izmeðurazlièitih crte�a. Podaci se mogu smestiti kaopojedinaèni objekti ili kao blok. Objekti sesme�taju u Windowsov klipbord i mogu seumetnuti u bilo koji Windows program.

Kljuèni pojmovi: Windowsoveopcije za ureðivanje

Copy � Kopira izabrani objekat u Win-dowsov klipbord.

Komandna linija: copyclip

Copy Base � Kopira objekte u Windowsovklipbord i zahteva zadavanje bazne taèke naisti naèin kao definicija bloka.

Komandna linija: copybase

Copy Link � Kopira aktivni pogled uklipbord.

Komandna linija: copylink

Cut � Bri�e izabrane objekte iz crte�a isme�ta ih u klipbord.

Komandna linija: cutclip

Paste � Prenosi objekte iz klipborda u crte�

Komandna linija: pasteclip

Paste As Block � Objekte sa klipborda ucrte� umeæe kao blok.

Komandna linija: pasteblock

Paste To Original Coordinates � Umeæeobjekte iz jednog crte�a u drugi kori�æenjemistih koordinata

Komandna linija: pasteorig

Klipbord (Clippboard) � Windowsov pro-gram koji sadr�i objekte koji su kopirani iliiseèeni iz crte�a.

Pregled postupka:Preme�tanje podataka iz jednogcrte�a u drugi

Upotrebite opcije Copy i Paste za preme-�tanje objekata iz jednog crte�a u drugi.

1. Pritisnite desnim tasterom mi�a naizvorni crte� i iz pomoænog menijaizaberite Copy With Base Point.

2. Izaberite sredi�nju taèku donje hori-zontalne linije crte�a mlina i defini�iteje kao baznu.

3. Izaberite objekte koji defini�u crte� mlini pritisnite ENTER. Izabrani objektisme�taju se u Windowsov klipbord.

4. Pritisnite CTRL+TAB za preme�tanje uodredi�ni crte�.

5. Pritisnite desni taster na crte� i iz priru-ènog menija izaberite Paste As Block.

6. Izaberite taèku umetanja. Objekti seumeæu kao blok. AutoCAD automatskidodeljuje ime kao �to je A$C069D1580.

Savet: Promenite ima bloka pomoæukomande Rename.

Napomena: Mo�ete da isecate, kopi-rate i umeæete podatke i iz drugih Windowsprograma.

Kori�æenje Windowsovog klipborda

Bazna taèka


Ve�ba 9-2: Kori�æenje MDE

Upotrebite moguænosti MDE za pregledanjei rad sa vi�e crte�a.

Otvaranje vi�e crte�a

1. Otvorite datoteke ch_9-02.dwg ich_9-02a.dwg.

� Izaberite datoteku. Dr�ite pritisnuttaster CTR i izaberite drugu datoteku.

� Pritisnite OK.

2. Iz menija Windows izaberitech_9-02.dwg da biste je aktivirali.


� Iz liste Name izaberite South WestEntrance.


� Pritisnite OK.

4. Iz menija Windows izaberitech_9-02.dwg da biste je aktivirali.


� Iz liste Name izaberite Stairwell1.


� Pritisnite OK.

6. Iz menija Windows izaberite Tile Hori-zontally.

7. Upotrebite komande Pan i Zoom kakobiste obezbedili prikaz detalja stepenicana obe slike.

Podeljeni crte�i sa detaljima stepenica

Kopiranje svojstava izcrte�a u crte�

1. Izaberite datoteku ch_9-02a.dwg dabiste je definisali kao aktivnu datoteku.

2. Sa palete alatki Standard izaberiteMatch Properties.

3. Za izvorni objekat izaberite zelenuliniju stepenica.

4. Pritisnite u crte� ch_9-02.dwg da bistega aktivirali.

5. Za odredi�ne objekte izaberite svecrvene linije stepenica. Pritisnite EN-TER za dovr�avanje komande. Stepe-nice u crte�u ch_9-02.dwg sada imajuista svojstva kao u crte�u ch_9-3a.dwg.

9-15

Kopiranje objekata izcrte�a u crte�

1. Pritisnite u crte� ch_9-02a.dwg da bistega aktivirali.

2. Iz menija File izaberite Close. IzaberiteNo da ne biste snimili izmene.

3. Startujte Windows Explorer.

4. U Exploreru preðite u direktorijum sacrte�ima za ve�bu. Obièno je toC:\Aotc\AutoCADLevel1.

5. Promenite velièinu prozora Exploreratako da budu prikazana oba prozora(Explorer i AutoCAD 2000).

10. Izaberite objekte koji defini�u veslaèkuma�inu i pritisnite ENTER. Izabraniobjekti se preme�taju u Windowsovklipbord.

Premestite crte� izvan aktivne povr�ineza crtanje.

6. Prevucite crte� ch_9-02b.dwg iz Explo-rera i spustite ga u otvorenu zonuAutoCAD prozora, ali ne u otvorenicrte�. Crte� ch_9-02b.dwg se otvara ipostaje aktivni prozor.

7. Iz menija Window izaberite Cascade.

8. Pritisnite desni taster na odredi�ni crte�i sa priruènog menija izaberite CopyWith Base Point.

9. Izaberite sredi�nju taèku donje hori-zontalne linije ma�ine za veslanje kaobaznu.

11. Pritisnite CTRL+TAB za preme�tanje uodredi�ni crte� ch_9-02b.dwg.


� Iz liste Name izaberite Weight Room-125.


13. Pritisnite OK.

14. Pritisnite desni taster na crte� i iz priru-ènog menija izaberite Paste As Block.

15. Kao taèku umetanja izaberite taèku(oznaèenu sa X) du� donjeg zida sobe.Ma�ina za veslanje se umeæe kao blok.

16. Kopirajte ma�inu za veslanje kori-�æenjem opcije Multiple da biste posta-vili jo� èetiri ma�ine za veslanje.


18. Snimite crte� ch_9-02.dwg i zatvo-rite crte� ch_9-02b.dwg.

Kraj ve�be

Kori�æenje Windowsovog klipborda

Bazna taèka


AutoCAD DesignCenter

AutoCAD DesignCenter obezbeðuje direk-tan pristup sadr�aju va�eg raèunara, mre�eili Weba. U to spadaju crte�i, blokovi, slojevii sadr�aj prilagoðen korisniku. Informacijase prikazuje na paleti sa koje mo�ete dapretra�ujete izvor �eljenog sadr�aja.

Upotrebite AutoCAD DesignCenter za:

� Pregledanje definicija blokova i slojevabilo koje datoteke crte�a kao i tipovalinija, stilova teksta, stilova dimenzija irasporeda (layouts). Povucite i pustitedefiniciju iz crte�a u svom raèunaru,umre�enim raèunarima ili Weba uaktivni crte�.

� Napravite preèice za crte�e, omotnice iWeb lokacije kojima èesto pristupate.

� Otvorite crte�e povlaèenjem datotekecrte�a sa palete u otvorenu povr�inu u

AutoCAD-ovom prozoru.

� Pregledajte i dodajte raster povlaèenjemsa palete u aktivni crte�.

� Upotrebite paletu za prethodni pregledili prikazivanje opisa izabranog sadr�aja.

Koristite AutoCAD DesignCenter za kopi-ranje blokova iz jednog crte�a u drugi jer jeto mnogo efikasnije od kori�æenja Windows-ovog klipborda.

Kljuèni pojmovi: DesignCenter

Sadr�aj (Content) � Objekti kao �to sureference blokova, dimenzije stilova, slojevi,stilovi teksta i ratser. Sadr�aj se takoðe mo�eobezbediti iz drugih izvora ukljuèujuæi idruge programe.

Lista Tree (Tree List)� Interfejs sa sadr�ajemcrte�a na va�em raèunaru, mre�i ili Webu.

Pallete � Prozor koji se koristi za tra�enjeizvora sadr�aja i njegovog uèitavanja uaktivni crte�.

Komanda ADcenter


Meni: Tools> AutoCAD DesignCenter

Komandna linija: adcenter

Paleta alatki AutoCADDesignCenter

Desktop � Prikazuje liste lokalnih imre�nih disk jedinica.

Open Drawings � Prikazuje listu otvo-renih crte�a.

History - Prikazuje listu poslednjih 20lokacija kojima ste pristupili kori�æenjemkomande AutoCAD DesignCenter.

Tree View Toggle � Prikazuje ili uklanjalistu Tree.

Favorites � Prikazuje preèice datotekaili omotnica sme�tenih u omotnicu Favor-ites.

Load � Prikazuje okvir za dijalog LoadDesignCenter Palette. Opcije su sliène stan-dardnim opcijama okvira za dijalog.

Find � Prikazuje okvir za dijalog Find. Ukriterijume pretra�ivanja ulaze datum posle-dnje izmene, tekst u opisu definicije bloka itekst kljuènih reèi u karticama Summary iDrawing Properties.

Up � Preme�ta se na sloj iznad aktivnog.

Preview � Prikazuje minijaturni prikazobjekta u prozoru pri dnu okna liste Tree.Ako minijaturni prikaz ne postoji, prozor jeprazan.

9-17

Description � Prikazuje tekst opisaobjekta u prozoru. Iznad njega se nalaziprozor Preview.

Views � Obezbeðuje èetiri razlièitaformata za sadr�aj uèitan u paletu: velikeikone, male ikone, imena i detaljne listesadr�aja.

Pregled postupka: Prikazivanjesadr�aja kori�æenjem komandeAutoCAD DesignCenter

Prikazivanje sadr�aja crte�a:

1. Sa palete alatki Standard izaberiteAutoCAD DesignCenter.

Savet: Podrazumevana lokacija prozoravezana je za levu stranu ekrana. Mo�ete jepremestiti povlaèenjem i pu�tanjem ruèiceza povlaèenje.

2. Sa palete alatki DesignCenter izabe-rite Open Drawings.

3. Sa dva pritiska na ime crte�a u listi Treepregledajte sadr�aj crte�a.

4. Pritisnite dva puta na opciju LayerContent za pregled definicija slojeva.

5. Sa palete alatki DesignCenter izabe-rite Desktop za pregled lista omotnica idatoteka koji je nalik na liste Explorera.

6. Preðite u omotnicu za datoteke ve�bi(C:\Aotc\AutoCAD Level1) i pritisnitedvaput na datoteku ch_9-02.dwg. Napaleti se prikazuje sadr�aj izabranedatoteke crte�a.

7. Pritisnite dva puta na opciju Blocks uTree List ili Palette za pregledanje listeblokova.

8. Kreæite se kroz listu blokova do blokaUniversal Gym.

Napomena: Za blokove, minijaturniprikaz i opis pojavljuju se samo kada sudefinisani kao delovi bloka.

9. Sa palete alatki DesignCenterizaberite Preview i Description da bistepregledali sliku i tekst opisa za izabranustavku na paleti. Minijaturni prikaz iopis pojavljuju se pri dnu okna.



Palette

Treee list


Pregled postupka: Kopiranjesadr�aja pomoæu komandeAutoCAD DesignCenter

Kopirajte sadr�aj crte�a iz jednog crte�a udrugi:


2. Prika�ite sadr�aj neke neotvorenedatoteke crte�a.

3. Sa dva pritiska na Layers prika�itedefinisane slojeve crte�a.

4. U paleti izaberite i prevucite ime slojada biste ga kopirali.

5. Premestite sadr�aj u neki aktivni crte�.Ime sloja i sa njim povezana svojstvabiæe dodati crte�u.

6. Sa palete alatki DesignCenter izabe-rite Desktop.

� Preðite u omotnicu datoteka ve�bi.

� Pritisnite dva puta na crte�ch_9-02.dwg.

7. Pritisnite dva puta Blocks.

8. Kreæite se kroz listu i izaberite Univer-sal Gym. Prevucite blok sa palete alatkina crte�.

Savet: Pritisnite dva puta na ime blokaa zatim sa priruènog menija izaberite InsertBlock. Prikazuje se okvir za dijalog Insertkoji vam omoguæuje da rotirate blok i za-dajete mu razmeru da biste ga umetnuli.

9-19

Upotrebite AutoCAD DesignCenter zadodavanje blokova aktivnom crte�u iz nekogdrugog crte�a.



3. Sa palete alatki DesignCenter izabe-rite Desktop za prikazivanje liste omot-nica i datoteka, slièno kao iz liste uExploreru.

4. Preðite u omotnicu za datoteke ve�bi(C:\Aotc\AutoCAD Level1) i pritisnitedvaput na datoteku ch_9-02b.dwg.

7. Izaberite blok Exercise Bike (bicikl zave�bu). Premestite ga u ch_9-03.dwg.

8. Rotirajte bicikl za ve�bu za -90stepeni.

9. Kori�æenjem opcije Multiple kopi-rajte bicikl za ve�bu i postavite �estbicikala du� desnog zida na pozicijuoznaèenu sa X.

10. Izbri�ite taèku i originalni bicikl zave�bu.

Ve�ba 9-3: Rukovanje sadr�ajem: Kori�æenjeblokova i komande AutoCAD DesignCenter

5. Izaberite Blocks za prikazivanje listeblokova na paleti.

6. Pritisnite desnim tasterom na povr�inucrte�a i izaberite Options:

� Izaberite karticu User Preferences.

� U okviru AutoCAD DesignCenterzadajte inèe opcijama Source ContentUnits i Target Drawing Units.

Lokacija bicikala za ve�bu


Kraj ve�be



Napravite blokove koji predstavljaju kance-larijski name�taj i zatim ih kori�æenjemmoguænosti AutoCAD DesignCenter preme-stite u drugi crte�. Napravite rasporedkancelarijskog name�taja.


2. Defini�ite blokove koji sadr�e sledeæeobjekte:

� Stolica

� Raèunarski terminal

� Ma�ina za kopiranje

� Klupa

� Lampa

� Sofa

� Sto

� Telefon


4. Sa palete alatki Standard izaberiteNamed Views a zatim:

� Sa liste Name izaberite Office �119.


� Pritisnite OK.

5. Upotrebite AutoCAD DesignCenter zapreme�tanje blokova u crte�ch_9-03.dwg.

6. Rasporedite kancelarijski name�taj.

Napredna ve�ba 9-4: Crtanje biblioteke simbola

7. Snimite crte� pod imenom ex_9-04.dwg.

9-21

Rezime

Sada ste upoznati sa sledeæim postupcima:

� Pravljenje i umetanje blokova.

� Preme�tanje podataka iz jednog crte�a udrugi kori�æenjem komande Wblock iopcija Windowsovog klipborda.

� Rad u Multiple Document Environ-ment.

� Kori�æenje AutoCAD DesignCenter zapristup blokovima, stilovima i ostalimimenovanim objektima.

� Preme�tanje objekata crte�a ili sadr�ajakao �to su definicije slojeva, iz jednogcrte�a u drugi kori�æenjem komandeAutoCAD DesignCenter.

Kontrolna pitanja

1. Za aktiviranje interfejsa za rad sa vi�edokumenata SDI promenljiva treba dabude pode�ena na:

a. 0

b. 1

2. Multiple Document Environment vamomoguæuje da:

a. Otvorite vi�e kopija AutoCAD-a.

b. Kopirate podatke u druge Windowsprograme.

c. Istovremeno otvorite nekolikoAutoCAD dokumenata.

d. Kopirate svojstva objekata u drugicrte�.

3. Blokovi mogu da imaju imena od 225znakova, ukljuèujuæi i razmake.

a. da

b. ne

4. AutoCAD DesignCenter je:

a. Interfejs nalik na Windows Ex-plorer koji vam omoguæuje prona-la�enje crte�a.

b. Naèin organizovanja blokova.

c. Alatka za pristup sadr�ajima crte�a.

Kontrolna pitanja

10�tampanje naploteru

Pre nego �to poènete da �tampate, ploter

morate da dodate na listu ureðaja. Da biste

to uèinili, treba da unapred pripremite

podatke o ploteru, a zatim da ih upotrebite

za konfigurisanje plotera u èarobnjaku Add-

A-Plotter.

Crte� mo�ete da od�tampate iz kartice

Model Space, ili kartice Layout. U ovom

poglavlju biæe obraðeno �tampanje iz kartice

Model Space. Pomoæu ovog postupka,

faktor razmere odreðuje velièinu crte�a,

teksta i kota. Na primer, faktor razmere

1=100 zahteva visinu teksta crte�a od 250

mm za �tampanu velièinu teksta od 2,5 mm.

Obièno se geometrijski modeli prikazuju u

trodimenzionalnom koordinatnom prostoru

koji se naziva prostor modela (model space).

Kada je crtanje zavr�eno, plan �tampanja se

izraðuje biranjem kartice plana. Konaèni

plan �tampanja odreðenih pogleda i napo-

mena modela sme�ta se u prostor parira

(paper space).

Ciljevi poglavlja§ Prikupljanje informacija o ploteru.

§ Kori�æenje èarobnjaka Add-A-Plotter.

§ Zadavanje vrednosti parametara za�tampu u kartici Model Space.

§ Kori�æenje komande Plott iz prikazaModel Space.

§ Kori�æenje prikaza Layout i PaperSpace.

§ Zadavanje vrednosti parametara zaraspored strane.

§ Izrada poreðanih i slobodnih viewportprozora.

§ Izrada podrazumevanih viewportprozora.

§ Kori�æenje palete alatki Viewports.

§ Uno�enje parametara razmere viewportprozora.

§ Kretanje izmeðu prikaza Model Space iPaper Space

10-2Poglavlje 10 � �tampanje na ploteru

Prikupljanje informacijaPre nego �to instalirate ploter, morate danaðete odgovore na niz pitanja:

� Da li æe ploterom upravljati radnastanica, mre�a ili æe �tampa iæi izWindowsa?

� Ko je proizvoðaè plotera?

� Koji je model plotera?

� Da li æete koristiti prethodno napra-vljene Pcp ili Pc2 datoteke?

� Koji port æete koristiti za �tampanje?

� Koje je konfiguraciono ime plotera?

� Da li æete menjati parametre ili kalibra-ciju plotera?

� Koja je velièina papira i razmera?

Kljuèni pojmovi: ÈarobnjakPlottingUpravljaèki programi ureðaja (DeviceDrivers) � AutoCAD koristi HDI (HeidiDevice Interface) upravljaèke programe zakomunikaciju sa ureðajima za �tampanje.Postoje tri kategorije ovih upravljaèkihprograma: upravljaèki prograni formatadatoteke (file format drivers), HDI nesistem-ski upravljaèki programi (HDI non-systemdrivers) i sistemski upravljaèki programi zaWindows (Windows system printer drivers).

Dodatne informacije o ovim opcijama mo-�ete naæi u odrednici Supported Plotters uAutoCAD-ovom vodièu za instaliranje.

Sistemski upravljaèki programi za Win-dows (Windows System drivers) � Ploteri ili�tampaèi koji se mogu koristiti za �tampanjeiz svih programa za Windows. Sistemski�tampaèi za Windows instaliraju se i njimase upravlja iz Windowsa kori�æenjem omot-nice Windows Printers.

Pcp datoteke (Pcp Files) � Datoteke sadelimiènim konfiguracijama koje sadr�eposebne parametre za pode�avanje pojedina-ènih plotera. AutoCAD 12, 13, i 14 koristiPcp datoteke.

Pc2 datoteke (Pc2 files) � Ove datotekesadr�e konfiguracije plotera, ukljuèujuæiparametre koji su vezani za odreðene ure-ðaje, kao i parametre koji se ne odnosesamo na odreðene ureðaje. AutoCAD 14koristi Pc2 datoteke.

Pc3 datoteke (Pc3 files) � Konfiguracionedatoteke AutoCAD-a 2000 sadr�e para-metre za ureðeje za �tampanje. ÈarobnjakAdd-A-Plotter pravi Pc3 datoteke kojesme�ta u omotnicu ACAD2000\Plotters.

Komanda PlottermanagerOva komanda otvara Autodesk PlotterManager u kom se èuvaju konfiguracionedatoteke plotera, a nalazi se u èarobnjakuAdd-A-Plotter. Plotter Configuration Editorse pokreæe sa dva pritiska na taster mi�a nadatiteku konfiguracije plotera.

Meni: File>Plotter Manager

Komandna linija: plottermanager

Èarobnjak Add-A-PlotterMeni: Tools>Wizzard>Add Plotter

Meni: File>Plotter Manager

Komanda PcinwizardPrikazuje èarobnjaka koji uvozi vrednostiparametara Pcp i Pc2 konfiguracione dato-teke u karticu Model na aktivnom sloju.

Meni: Tools> Wizzards>Import R 14 PlotSettings

Komandna linija: Pcinwizard

10-3

Konfigurisanjeupravljaèkogprograma za ploter

Sistemski upravljaèki programiza WindowsZa sistemske �tampaèe i plotere za Windowsnije potrebno dodatno konfigurisanje da bise mogli korisiti iz AutoCAD-a 2000. Win-dowsovi sistemski �tampaèi i ploteri nalazese na listi Plot Device u okviru za dijalogPlot. Oni se razlikuju po ikoni �tampaèa.

HEIDI upravljaèkiprogrami ploteraUpravljaèki programi plotera AutodeskDevice Interface (ADI), zamenjeni su upra-vljaèkim programima plotera AutodeskHeidi (HDI). Za njihovo konfigurisanjekoristite èarobnjaka Add-A-Plotter, pri èemuza konfigurisanje plotera koji je direktnopovezan sa va�im raèunarom mo�ete dakoristite prozor My Computer, ili prozorNetwork Plotter za konfigurisanje ploterapovezanih sa mre�nim serverom. HDIploteri imaju razlièite ikonice plotera.

Optimizacija sistemskihupravljaèkih programa �tampaèaKori�æenjem optimizovanih upravljaèkih pro-grama �tampaèa Windows System obezbedi-æete br�e i kvalitetnije �tampanje. Na tr�i�tuse mogu naæi i optimizovani upravljaèki pro-grami za Hewlett Packard DesignJet plotere.

Ako imate ploter Hewlett Packard DesignJetPlotter, trebalo bi da koristite Windowsovogèarobnjaka Add Printer Wizard za instaliranjeHewlett Packard DesignJet optimizovanihWindows System upravljaèkih programa kojezatim mo�ete da koristitte sa AutoCAD-om2000 i drugim Windows programima.

Detaljnije informacije o ovoj temi naæi æeteu vodièu za instaliranje AutoCAD-a, uodrednici Hewlett Packard OptimizedPrinter System Driver.

Listu podr�avanih HDI plotera mo�ete naæiu instalacionom vodièu AutoCAD-a, uodrednici Supported Plotters.

Lokacija Pc3 datotekaPc3 datoteke sme�tene su u podrazumevanojomotnici. Ime ove omotnice mo�ete prome-niti u kartici Files iz okvira za dijalog Op-tions.

Da biste prona�li tekuæu lokaciju, otvoriteputanju Printer Support File Path i izaberitePrinter Configuration Search Path.

Konfigurisanje upravljaèkog programa za ploter

Ikona sistemskog�tampaèa

Ikona Heidi�tampaèa


Pregled postupka: Kori�æenjeèarobnjaka Add-A-PlotterHelp>Fast Track To Plotting>List of Avail-able Video Topics:

� Konfigurisanje Windows sistem-skog plotera.

� Konfigurisanje HDI plotera koji jedirektno povezan za va� raèunar.

1. Iz menija File izaberite Plotter Manageri sa dva pritiska na èarobnjaka Add-A-Plotter otvorite Add Plotter uvodniprozor.

2. Konfiguri�ite ploter izborom: Begin(My Computer), Plotter Model, ImportPcp Or Pc2, Ports, Plotter Name izatvorite kartice èarobnjaka Add-A-Plotter.

10-5

Upotrebite èarobnjaka Add-A-Plotter zakonfigurisanje Autodesk Heidi upravljaèkogprograma plotera.

Kori�æenje èarobnjaka Add-A-Plotter


2. Iz menija File izaberite Plotter Managera zatim sa dva pritiska na èarobnjakaAdd-A-Plotter prika�ite Add PlotterIntroduction Page.

Ve�ba 10-1: Instaliranje plotera kori�æenjemupravljaèkog programa Heidi

3. Pritisnite Next.

4. Na kartici Begin izaberite My Com-puter, a zatim pritisnite Next.

6. U okviru Import Pcp Or Pc2 pritisniteNext.

7. U okviru Ports, izaberite Plot To A Port,a zatim izaberite LPT1 i pritisnite Next.

8. U polje za tekst Plotter Name u okviruPloter Name upi�ite AOTC Xerox 8830,i pritisnite Next.

9. U okviru Finish pritisnite Finish.


5. U okviru Plotter Model, u prozoruManufacturers izaberite Xerox Engineer-ing Systems. U prozoru Models izabe-rite XES 8830, a zatim pritisnite Next.


Uno�enje izmena u datoteku Pc3Datoteku Pc3 mo�ete da izmenite pomoæuopcije Plotter Configuration Editor.

1. Iz menija File izaberite Plotter Manager,a zatim dvostrukim pritiskom na ikonuAOTC Xerox 8830.pc3 prika�ite okvirza dijalog Plotter Configuration Editor.

2. U polje za tekst Description karticeGeneral upi�ite Use this Xerox plotterfor monochrome plots.

3. Izaberite karticu Device and DocumentSettings.

4. Otvorite Media i izaberite Source AndSize.

5. Iz okvira Media Source And Size izabe-rite Automatic da biste je iskljuèili.

6. Iz liste Width izaberite A1 Roll a zatimiz liste Size izaberite ISO A1 (841.00 ´594.00 MM).

7. Potvrdite opciju Automatic da biste jeaktivirali.

10-7

8. Otvorite listu Graphics i izaberiteVector Graphics.

9. U Resolution And Color Depths povu-cite ruèicu indikatora na 600 ´ 600DPI.

10. Pritisnite OK za zatvaranje okvira zadijalog i snimite izmene koje ste uneli udatoteku Pc3.

Savet: Iz kartice Device And DocumentSettings izaberite Save As da biste napravilinovu Pc3 datoteku koja ima iste vrednostiparametara.

Kraj ve�be



Uz pomoæ èarobnjaka Windows Add Printerinstalirajte ploter kori�æenjem optimizova-nih sistemskih upravljaèkih programa zaWindows.

Napomena: U ovoj ve�bi prikazan jepostupak za Windows NT. Postupak zaWindows 98 i 95 je veoma slièan.


2. Iz Windowsovog menija Start izaberiteSettings, a zatim Printers.

3. Sa dva pritiska na Add Printers startujteèarobnjaka Windows Add Printer.

4. Izaberite omotnicu My Computer, azatim pritisnite Next.

5. Izaberite LPT1 i pritisnite Next.

6. U polju za proizvoðaèa i model izabe-rite Have Disk.

Savet: Upravljaèki program se obiènonalazi na CD-u za AutoCad 2000, u omot-nici Windows System Drivers. Tu su i dato-teke za Windows NT i Windows 95. Zapotrebe ove ve�be datoteka je sme�tena sadatotekama za ve�be.

A�urirani upravljaèki programi kompanijeHewlett Packard mogu se dobiti na adresiwww.hp.com.

7. U polje Copy Manufacturers Files Fromupi�ite c: a zatim pritisnite Browse.

8. Pronaðite datoteku oemsetup.inf uAOTC\AutoCADLevel1 \WindowsSystem Drivers\HP\Enu\Nt40\, a zatimpritisnite Open.

Ve�ba 10-2: Instalisanje plotera kori�æenjemoptimizovanog upravljaèkog programa za ploter

9. Pritisnite OK.

10. Izaberite HP DesignJet 750C+(E/AO)by HP, a zatim pritisnite Next.

11. U polje Printer Name upi�ite AOTCDesignJet 750C Plus i dvaput pritisniteNext. Izaberite No za zaustavljanje�tampanja probne strane, a zatim priti-snite Finish.

12. Upravljaèki program je instaliran ipokazan je Windowsov Help za upra-vljaèki program HP DesignJet. Pogle-dajte informacije i zatim zatvoriteprozor i okvir za dijalog WindowsPrinters.

10-9

13. Sa palete alatki Standard izaberitePlot, a zatim:

� Izaberite No za zaustavljanje FastTrack To Plotting Help.

� U kartici Plot Device otvorite listukonfigurisanih plotera. Primetiæete dase na njoj nalazi AOTC DesignJet750C Plus sa ikonom printera Win-dows System.

14. Nemojte da pritisnete OK. Samo zatvo-rite okvir za dijalog Plot bez slanjadokumenta na �tampanje.

Kraj ve�be



Pomoæu èarobnjaka Add-A-Plotter konfigu-ri�ite OCE ploter.


2. Pomoæu èarobnjaka Add-A-Plotterkonfiguri�ite OCE 9800 FBBS R3.xploter zadavanjem sledeæih parametara:

� Managed - My Computer

� Confirured � LPT1

� Plotter Name � AOTC OCE 9800

� Iz okvira Edit Configuration izaberiteColor Depth 16777216 Shades OfGray.

Kraj ve�be

Napredna ve�ba 10-3: Instalisanje ploterakori�æenjem upravljaèkih programa Heidi

10-11

Zadavanje parametara�tampanjaCrte� se mo�e od�ampati iz prikaza ModelSpace ili Paper Space. Obièno je prikazPaper Space funkcionalniji, pa se preporu-èuje da se koristi za �tampanje svih crte�a.

Kljuèni pojmovi: �tampanjeOrijentacija crte�a (Drawing Orientation) �Polo�aj crte�a na papiru koji mo�e bitivertikalan (portrait) ili horizontalan (land-scape).

Vertikalna orijentacija (Portrait) � Postavljai �tampa crte� tako da kraæa strana papirapredstavlja vrh strane. Strana je postavljenavertikalno.

Horizontalna orijentacija (Landscape) �Postavlja i �tampa crte� tako da du�a stranapapira predstavlja vrh strane. Strana jepostavljena horizontalno.

Povr�ina �tampanja (Printable Area) �Povr�ina papira koja se koristi za �tampanjebazirana na velièini papira.

Velièina papira (Paper Size) � Stvarnavelièina papira.

Komanda Plot

Paleta alatki: Standard>Plot

Meni: File>Plot

Komandna linija: plot

Savet: Upotrebite �plot da �tampatepomoæu opcija komandne linije.

�tampanje izabranih slojevaU najveæem broju projekata objekti su sme-�teni na odreðene slojeve. Neki arhitekton-ski crte� mo�e imati posebne slojeve zaobjekte kao �to su elektriène instalacije,

vodovodne cevi, itd. Ako ovi objekti nisuneophodni na od�tampanom crte�u, kori�æe-njem opcije Plot/Don�t Plot u Layer Proper-ties Manageru birate opcije za svaki sloj. Iako iskljuèite opciju za �tampanje nekogsloja, objekti na tom sloju æe se i dalje videtina crte�u na ekranu. Iskljuèivanje opcija za�tampanje slojeva utièe samo na vidljiveslojeve crte�a. Ako poku�ate da od�tampatezamrznuti sloj ili sloj koji nije prikazan nacrte�u, AutoCAD ga neæe od�tampati.

Ikona Don�t Plot

Savet: Opciju Don�t Plot koristite zaslojeve u kojima se nalaze reference kao �tosu pomoæne linije.

Fast Track To Plotting HelpKomanda Plot prikazuje okvir za dijalogFast Track To Plotting Help. On pru�a brzupomoæ i sadr�i animirane prikaze najèe�æekori�æenih postupaka prilikom �tampanja.

Do ove opcije mo�ete doæi i sa menija napaleti alatki Help.

Zadavanje parametara �tampanja


Okvir za dijalog PlotU okviru za dijalog Plot nalaze se dve kartice.

Kartica Plot Device � Ova kartica koristi seprvenstveno za izbor ureðaja za �tampanje,zadavanje parametara izgleda od�tampanestrane i izbor datoteke koja se �tampa.

Kartica Plot Settings - Ova kartica koristise prvenstveno za zadavanje vrednosti para-metara opcija za �tampanje kao �to su veli-èina strane (Paper Size), orijentacija crte�a(Drawing Orientation), povr�ina �tampanja(Plot Area) i razmera �tampanja (Plot Scale).

Ureðaj za �tampanje

Datoteka kojase �tampa

10-13Zadavanje parametara �tampanja

Velièina papira

Izabrana razmera

Deo koji se �tampa

Orijentacija crte�a


Orijentacija crte�aRotacija prilikom �tampanja odreðena jezadavanjem velièine papira i orijentacijecrte�a. Bela ikonica u polju Drawing Orien-tation predstavlja orijetaciju crte�a u odnosuna ploter. Slovo �A� na ikoni predstavljaorijentaciju crte�a na papiru.

Orijentacija LandscapePolo�aj ikone na sledeæoj slici rezultat jeizbora ISO A1 (594.00 ´ 841.000) u okviruPaper Size, i Landscape u okviru DrawingOrientation. U ovom sluèaju, u ploter sestavlja rolna (ili komad) papira �iroka 594mm.Kada se crte� od�tampa, papir se okreæe za90 stepeni da bi se crte� pregledao.

Orijentacija PortraitPolo�aj ikone na sledeæoj slici rezultat jeizbora ISO A1 (841.0000 ´ 594.00) uokviru Paper Size, i Portrait u okviru Draw-ing Orientation. U ovom sluèaju u ploter æebiti stavljena rolna (ili komad) papira �iroka841 mm. Kada papir izaðe iz plotera, crte�se mo�e pregledati bez okretanja papira.

10-15

Pregled pre �tampanja(Plot Preview)Crte� se mo�e pregledati pre �tampanja nanekoliko naèina.

Komanda Preview omoguæuje pregledanjecrte�a pre �tampanja tako �to prikazuje celustranu prema zadatim vrednostima parame-tara za �tampanje.

Komanda Preview

Paleta alatki: Standard>Print Preview

Meni: File>Plot Preview

Komandna linija: preview

Kada AutoCAD prikazuje pregled crte�a pre�tampanja kursor dobija oblik lupe sa zna-cima plus (+) i minus (-). Povlaèenjemkursora nagore po ekranu crte� se uveæava.Povlaèenjem nadole, crte� se smanjuje.

Desnim pritiskom na taster mi�a u prozor zaprethodni pregled otvara se priruèni meni.

Delimièan pregled (Partial Preview) �Prikazuje taèan izgled korisne povr�ine za�tampanje u odnosu na povr�inu �tampanja ivelièinu papira. Delimièan pregled sadr�i inapomene ili upozorenja o toku �tampanja uAutoCAD-u.

Potpuni i delimièan pregledpre �tampanjaU okviru za dijalog Plot dostupne su opcijeFull Preview i Partial Preview.

Potpuni pregled (Full Preview) � Prikazujeizgled crte� onako kako æe on biti od�tam-pan na papiru. Ovaj naèin se zove �Ono �tovidite je ono �to æete dobiti� (What You SeeIs What You Get � WYSISWG). Za izlaz izkomande Print Preview pritisnite desnitaster i izaberite Exit.

Razmera �tampanja uprikazu Model SpaceUobièajeno je da se objekti u punoj velièinicrtaju u prikazu Model Space, dok se uplanu (layout) daju u razmeri. �tampanje izprikaza Model Space zahteva pregled mernihjedinica za �tampanje, mernih jedinica crte�ai velièine papira, velièine teksta i dimenzija.

Ako koristite metrièke jedinice mere, A0velièina papira dimenzija 841 ́ 1189 mm,u razmeri od 10, zahteva sledeæe:

� 841 ´ 10 = 8410 mm

� 1189 ´ 10 = 11890 mm

Za visinu od�tampanog teksta od 2 mm ifaktora razmere 10, stil teksta bi trebalo dabude 2 ́ 10 = 20 mm.

Detaljnije informacije o ovim moguænostimanaæi æete u Helpu, pod odrednicom SettingDrawing Units.



Pregled postupka: �tampanjeiz prikaza Model SpaceOd�tampajte crte� kori�æenjem karticeModel:

Napomena: U ovom pregledu po-stupka kao konfigurisani ureðaj za �tam-panje koristi se HP LaserJet4. Zbog toga æemo�da biti potrebno da napravite datotekuPc3.

1. Sa palete alatki Standard izaberitePlot.

2. U okviru za dijalog Fast Track To Plot-ting Help izaberite No.

3. U okviru za dijalog Plot izaberite kar-ticu Plot Device i iz liste izaberite HPLaserJet 4.

6. Pritisnite OK da biste od�tampali crte�.

4. Izaberite karticu Plott Settings i sa listaPaper Size i Paper Unit izaberite:

� Sa liste Paper Size izaberite Letter8½ ́ 11.

� Izaberite mm da bi povr�ina �tam-panja bila prikazana u milimetrima.

5. Potvrdite Extents u Plot Area.

10-17

Pomoæu komande Plot od�tampajte crte� izprikaza Model Space.

Napomena: U ovoj ve�bi koristi seAOTC DesignJet ploter koji ste konfigurisaliu ve�bi 10-2.


5. Izaberite karticu Plot Settings i iz listePaper Size i Paper Unit izaberite ANSIC � 17 ´ 22 in.(Landscape).

Ve�ba 10-4: �tampanje crte�a izprikaza Model Space



4. U okviru za dijalog Plot izaberite karticuPlot Device i sa liste birajte AOTCDesignJet 750C PLUS.

Napomena: Du�ina liste sa velièinamapapira zavisi od izabranog ureðaja za �tam-panje.

6. Izaberite mm da bi povr�ina �tampanjabila prikazana u milimetrima.

7. Potvrdite Extents u Plot Area.


Proj. / /Autor do Projecto

Disciplina

ZonaTitulo

Sector

N. DesenhoDisciplina / Revisao

Aprov. / /

Escala

Data

ARQUITECTURA

Centro de CustoEntidade Proj. Contrato

Area

Tipo

Titulo Projecto

JOAO DE ALMEIDADes. / / Verif. / /

Ref. do Autor

Tecnico ResponsavelRevisao

Projectista

JOAO DE ALMEIDA

Descricao Data Rubrica


8. U okviru Plot Scale sa liste Scale izabe-rite Custom i u polje Custom upi�ite 5,a u polje Drawin Units 1.

Savet: Sa liste Scale mo�ete da izabe-rete i razmere Standard.

11. Pritisnite OK da biste od�tampali crte�.Prikazuje se okvir za dijalog Plot Pro-gress i �tampani crte� je zavr�en.

Napomena: Svaka jedinica mere naovom crte�u je 1 metar. Da biste od�tampalicrte� iz prikaza Model Space, blok sa naslo-vom i ram su prvobitno izraðeni da se uklopena ANSI � E papir u razmeri �tampanja10:1.

9. Izaberite Partial Preview za prethodnipregled crte�a. Crte� se uklapa u po-vr�inu �tampanja i stoga nema nikakvihupozorenja.

10. Pritisnite OK za izlaz iz okvira za dija-log Partial Plot Preview.

Savet: Ako definisani ureðaj za �tam-panje nije dostupan, prikazuje se poruka ogre�ki. Pritisnite Cancel za zaustavljanje�tampanja.

Kraj ve�be

10-19

Izrada rasporeda nastrani (Creating Layouts)Prikazi Model Space i Paper Space i raspo-red na strani

Okru�enje koje se koristi za rasporeðivanje ipripremu crte�a za �tampanje pru�a veæupreglednost od kori�æenja prikaza PaperSpace kao �to je to bio sluèaj u prethodnimverzijama programa. Pri dnu povr�ine zacrtanje nalaze se kartice meðu kojima jekartica Model i jedna ili nekoliko kartica zaraspored na strani. Prikaz Model Spaceotvara se kori�æenjem kartice Model iliaktiviranjem slobodnih prozora viewport uaktivnom rasporedu.

Kljuèni pojmovi: Rasporedi(Layouts)Parametri strana (Page Setups) � Parametriza �tampanje koji se snimaju sa rasporedom.

Izrada rasporedaObièno je izrada okru�enja rasporeda za�tampanje vezana za sledeæe postupke:

� Izrada modela crte�a.

� Konfigurisanje ureðaja za �tampanje ilikori�æenje postojeæe konfiguracije.

� Aktiviranje ili pravljenje rasporeda.

� Zadavanje vrednosti parametararasporeda strane kao �to su ureðaj za�tampanje, velièina papira, povr�ina�tampanja, razmera �tampanja iorijentacija crte�a.

� Umetanje bloka sa naslovom.

� Izrada slobodnih prozora viewport injihovo razme�tanje.

� Zadavanje vrednosti parametara raz-mere slobodnih prozora viewport.

� Uno�enje komentara ili geometrijskihelemenata u raspored, ako je potrebno.

� �tampanje rasporeda.

Prikaz Paper Space je kao papir na kom jecrte� rasporeðen pre �tampanja. U Auto-CAD-u se mo�e koristiti jedno radno okru-�enje prostora papira ili vi�estruko, a sanjima se mo�e raditi pomoæu kartica zaraspored na strani.

Rasporedi se prikazuju izborom jezièaka zaraspored koji su sme�teni pri dnu povr�ineza crtanje. Svaki raspored predstavlja pojedi-naèni crte� za �tampanje ili poseban crte� uprojektu na kom se mogu unositi vrednostiparametara.

Izrada rasporeda na strani (Creating Layouts)

Jezièci Modeli Layout


Kretanje izmeðu prikaza ModelSpace i Paper SpacePo�to ste napravili raspored i izradili slobo-dne prozore viewport, rad na crte�u mo�etenastaviti kori�æenjem kartice Model ilikartice za raspored. Vrednosti parametararasporeda strane mo�ete menjati da bistecrte� �tampali na papirima razlièite velièineili u drugaèijoj razmeri.

Karticu Model aktivirate tako �to je izabe-rete ili u komandnu liniju upi�ete model. Zakretanje izmeðu kartice Model i prikazaPaper Space izaberite karticu Layout1 ilizadajte vrednost 0 opciji Tile mode.

Tokom rada u rasporedu, mo�ete da radite uprikazu Paper Space ili prikazu Model Spaceaktiviranjem prozora viewport. To æeteuèiniti ako dva puta pritisnete taster mi�adok se kursor nalazi na prozoru viewport.Prikaz Paper Space aktivira se sa dva pritiskana bilo koju povr�inu izvan prozora view-port. Sa prikaza Paper Space na prikazModel Space i obrnuto mo�ete prelazitibiranjem opcija Paper ili Model sa statusnelinije, ili upisivanjem mspace ili pspace ukomandnu liniju. Poslednji aktivni prozor zapregled postaje tekuæi kada se u prikazModel Space preðe izborom opcije Model sastatusne linije.

10-21

Parametri stranaParametri rasporeda, koji zavise i od para-metara strana, odreðuju konaèni izgled�tampanog crte�a. Ovi parametri imajuuticaja na ureðaj za �tampanje, velièinupapira, razmeru, povr�inu i poèetnu taèku�tampanja i orijentaciju crte�a. Potrebno jedobro poznavanje naèina zadavanja parame-tara rasporeda da bi konaèan rezultat biozadovoljavajuæi. Svi parametri rasporedamogu se menjati i èuvati i bez �tampanjacrte�a, kori�æenjem okvira za dijalog PageSetup. Parametri za Pcp ili Pc2 datotekemogu se uvesti u tekuæi raspored.

Kada izaberete karticu rasporeda prikazujese okvir za dijalog Page Setup sa karticamaPlot Device i Layout Settings.

� Opcija Show Page Setup Dialog ForNew Layout na kartici Display ili uokviru za dijalog Options takoðe mo�ebiti ukljuèena ili iskljuèena (On/Off).

Uobièajeni postupak je prikazivanje okviraza dijalog po�to je prethodno izabranakartica rasporeda. To se mo�e promeniti nadva naèina:

� Opcija Display When Creating A NewLayout u okviru za dijalog Page Setupmo�e biti ukljuèena ili iskljuèena(On/Off).

Okvir za dijalog Page Setup

Kartica Display u okviru za dijalogOptions

Imena aktivnog rasporeda i parametarastrane prikazana su iznad kartica Plot De-vice i Layout Settings.

Parametri strana


Kartica Plot DeviceNa kartici Plot Device prikazuje se listaaktivnih konfiguracija plotera.

Kartica Layout SettingsU kartici Layout Settings se defini�u velièinapapira, jedinice mere papira, razmera, po-vr�ina i poèetna taèka �tampanja i orijenta-cija crte�a.

Velièina papira

Orijentacija

Deo koji se �tampa

Izabrana razmera

Poèetna taèka�tampanja

10-23

Izgled papiraU rasporedu, pravougaoni ram pokazujevelièinu papira u odnosu na izabrani ureðajza �tampanje. Margine koje su prikazaneunutar papira odreðuju povr�inu za �tam-panje i podrazumevani prozor viewport.

Savet: Prikazivanje pozadine papirazadaje se u kartici Display u okviru za dija-log Options.

Komanda Pagesetup

Paleta alatki: Layouts

Meni: File>Page Setup

Pomoæni meni: Pritiskom na desni tastermi�a izaberite jezièke Model ili Layout azatim Page Setup.

Komandna linija: pagesetup

Parametri strana

Povr�ina za�tampanje

Podrazumevaniprozor viewport

Velièinapapira i ram


Pomoæni meniPritiskom desnim tasterom mi�a na jezièakza raspored otvara se meni osetljiv na kon-tekst koji ima osam opcija.

New Layout � Novim rasporedima i ime-nima rasporeda dodeljuje sledeæi raspolo�ivibroj. Prvi novi raspored biæe nazvan Lay-out3.

From Template � Pravi novi raspored naosnovu postojeæe DWG, DXF ili DWTdatoteke. �abloni rasporeda sme�teni su uomotnicu Acad2000\Template.

Delete � Bri�e postojeæi raspored.

Rename � Menja ime rasporeda.

Move Or Copy � Prikazuje okvir za dijalogMove Or Copy koji slu�i za preme�tanje i/ilikopiranje rasporeda. Ako je napravljenakopija, ime se pojavljuje sa brojem u zagradi.Kopija Layout1 biæe nazvana Layout1(2).

Select All Layouts � Bira rasporede kakobiste mogli da ih bri�ete, kopirate ili �tam-pate. U prikazu Model Space nije moguæebrisati.

Page Setup � Prikazuje okvir za dijalogPage Setup.

Plot � Prikazuje okvir za dijalog Plot.

10-25

Od�tampajte crte� kori�æenjem podrazume-vanog prozora viewport.

Napomena: U ovoj ve�bi pretpostavljase da je HP LaserJet 4 podrazumevani sistem-ski �tampaè. Ako to nije uèinjeno, unesitekonfiguraciju za ovaj ploter i oznaèite gakao podrazumevani sistemski �tampaè.

Priprema za �tampanje


Umetanje rama crte�a inaslovnog bloka1. Izaberite BORDER za aktivni sloj.

2. Sa palete alatki Draw izaberiteInsert Block, a zatim:

� Iz okvira za dijalog Insert izaberiteBrowse.

� Izaberite ch_10-05.Border.dwg, azatim Open.

� Pritisnite OK.


Ve�ba 10-5: �tampanje iz podrazumevanogprozora za pregled

2. Izaberite karticu Layout1.

3. Pritiskom na desni taster mi�a izaberitejezièak Layout a zatim izaberite PageSetup.

4. Otvorite karticu Plot Device. U poljuName prikazuje se podrazumevaniWindows �tampaè - HP LaserJet 4.

5. Pritisnite OK.

3. Sa palete alatki Standard izaberitePrint Preview gde æete videti da æeprozor za pregled biti od�tampan.

4. Pritisnite desni taster mi�a na prethodnipregled i izaberite Exit.


Parametri strana


6. U okviru Layer Properties Managerpritisnite ikonu plotera za Layer 0. Nataj naèin ste za Layer 0 zadali opcijuDon�t plot (ne �tampati).

7. Pritisnite OK.

8. Sa palete alatki Standard izaberitePrint Preview. U prozoru za prethodnipregled sada vidite da objekat iz pro-zora viewport neæe biti od�tampan.

9. Pritisnite desnim tasterom mi�a u prozorza prethodni pregled i izaberite Exit.

Napomena: Obièno se sada komentaridodaju naslovnom bloku.



Savet: Ako vam ploter nije dostupan,pritisnite Cancel.

12. Pritisnite OK za �tampanje crte�a.

Kraj ve�be

10-27

Preimenujte raspored, napravite novi prozorviewport i u Page Setup unesite nove vre-dnosti parametara.

Napomena: U ovoj ve�bi koristi seploter AOTC DesignJet koji ste konfigurisaliu ve�bi 10-2.

Preimenovanje rasporeda


4. U polje sa tekstom Name upi�ite AOTCELECTRICAL LAYOUT, a zatim pritisniteOK.

Ve�ba 10-6: Pravljenje prozoraviewport u rasporedu

2. Izaberite karticu Layout1 a zatim priti-snite OK za uklanjanje okvira za dijalogPage Setup.

Napomena: Okvir za dijalog se stan-dardno prikazuje kada se izabere karticaLayout.

3. Pritisnite desnim tasterom mi�a najezièak Layout1, a zatim izaberite Re-name da biste prikazali okvir za dijalogRename.

5. Pritisnite desnim tasterom mi�a najezièak AOTC Electrical Layout a zatimizaberite Page Setup.

6. Izaberite karticu Plot Device, zatim saliste Configuration izaberite AOTCDesignJet 750C Plus.

Parametri strana


7. Izaberite karticu Layout Settings azatim sa liste Paper Size izaberite ANSI-17 ´ 22 in. (Landscape).

10. Pritisnite OK.

8. U okviru Plot Area potvrdite Extents.

9. Iskljuèite opciju Display When CreatingA New Layout (Off).

Savet: Ove parametre mo�ete ukljuèitiili iskljuèiti (On/Off) u polju Display ele-ments kartice Display u okviru za dijalogOptions.

10-29

Pravljenje prozora viewport

Podrazumevani prozor viewport nije pogo-dan za postojeæi raspored. Napravite triprozora za pregled kori�æenjem komandeMview.

1. Izaberite podrazumevani prozor zaviewport da biste napravili novi skupparametara, a zatim ga izbri�ite.

2. Iz menija View izaberite Viewports,zatim 3 Viewports i pritisnite ENTER.

3. Izaberite dve taèke da biste definisaliprozor.

4. Sa dva pritiska na gornji levi prozoraktivirajte prikaz Model Space.

5. Zumirajte i pomerajte crte� sve dok sedetalji sa leve strane ne maksimizuju uprozoru viewport.

6. Ponovite postupak za ostala dva pro-zora viewport i detalje.

7. Sa dva pritiska izvan prozora vratite seu prikaz Paper Space.

Napomena: Pre nego �to od�tampatecrte�, treba da dodate ram, naslovni blok ikomentare.

Kraj ve�be

Parametri strana

Uglovi prozora


Napravite novi raspored, izbri�ite postojeæi izadajte nove vrednosti parametara za veli-èinu papira.


2. Pomoæu èarobnjaka Layout napravitenovi raspored pod imenom EngineeringLayout a zatim unesite sledeæe para-metre:

� AOTC Xerox 8830

� ISO A1(594.00 ´ 841.00 MM)

� Landscape

� ISO A1 naslovni blok

� Std. 3D Engineering Views

� Izaberite lokaciju unutar rama

3. Izbri�ite Layout1 i Layout2.

Napredna ve�ba 10-7: Kori�æenje èarobnjaka Layout

10-31

RezimeDo sada bi trebalo da su vam poznati sledeæipostupci:

� Kori�æenje Plot/Don�t Plot u okviru zadijalog Layer Properties Manager.

� Pristup tekstu i animaciji u programu zapomoæ pri �tampanju.

� Kori�æenje kartica Plot Device i PlotSettings u okviru za dijalog Plot.

� Kori�æenje vertikalne i horizontalneorijentacije crte�a.

� Potpuni i delimièni naèin prikazivanjaprethodnog pregleda.

� Zadavanje crte�a koji treba od�tampati,velièine papira, razmere i povr�ine�tampanja.

� Prikupljanje podataka o ploteru.

� Kori�æenje èarobnjaka Add-A-Plotter zakonfigurisanje plotera.

� Kori�æenje upravljaèkih programaWindowsa za �tampanje.

� Optimizacija sistemskih Windowsupravljaèkih programa.

� Kori�æenje Autodesk Heidi (HDI)upravljaèkih programa.

� Menjanje konfiguracije plotera.

� Kori�æenje rasporeda i prostora papira.

� Zadavanje parametara rasporeda nastrani.

� Kori�æenje ploèastih i plutajuæih pro-zora viewport.

� Pravljenje podrazumevanog prozoraviewport.

� Kori�æenje palete alatki Viewports.

� Zadavanje razmere �tampanja.

� Kretanje izmeðu prostora modela iprostora papira.

Kontrolna pitanja1. Koji je najbolji postupak da se izbegne

�tampanje objekata iz sloja?

a. Zamrzavanje sloja

b. Pritisak na ikonu za �tampanje uokviru Layer Properties Managerèime se prikazuje simbol Don�t Plot.

c. Iskljuèivanje sloja.

d. Kori�æenje komande Noplot.

2. U orijentaciji Portrait kraæa stranapapira se postavlja na vrh strane.

a. da

b. ne

3. Crte� treba da bude od�tampan izprostora papira u razmeri 10:1. Kojavelièina teksta treba da bude zadata dabi bio od�tampan tekst od 3 mm?

a. 3 mm

b. 0.3 mm

c. 30 mm

d. 10 mm

4. Na koji od sledeæih naèina se pristupaèarobnjaku Add-A-Plotter?

a. Izborom Plotter Manager iz menijaFile.

b. Iz menija Tool izabrati Wizards, azatim Add Plotter.

c. Upisivanjem plottermanager ukomandnu liniju.

d. Pristupa se na sve nabrojane naèine.

5. Koji upravljaèki program treba upotre-biti za konfigurisanje HP DesignJetplotera?

a. Windows sistemske upravljaèkeprograme

b. Autodesk Heidi

Rezime

11�ta dalje?

U prethodnim poglavljima koristili ste Auto-

CAD za izradu, obradu, rukovanje, analizi-

ranje, kotiranje, i �tampanje crte�a u 2D. Uz

ove moguænosti, AutoCAD vam omoguæuje

i povezivanje saèuvanih podataka preko

lokalnih mre�a, Interneta ili intraneta. To

mogu da budu datoteke crte�a AutoCAD-a,

ili podaci iz drugih programa kao �to je, na

primer, Microsoft Word.

AutoCAD takoðe omoguæuje izradu, obradu

i dimanièku vizualizaciju dizajna u 3D.

Ciljevi poglavlja§ Izrada novog crte�a umetanjem spoljih

referenci.

§ Povezivanje i ugnje�ðivanje podataka izdrugih programa.

§ Dodavanje veza drugim datotekama.

§ Dinamièka rotacija osenèenog modela u3D.

11-2Poglavlje 11 � �ta dalje?

Spoljne referencePrilikom izrade projekta potrebno je da sesvim èlanovima tima obezbedi pristup po-stojeæem skupu podataka. Spoljne referenceomoguæuju upravo to. One nisu snimljene ucrte�u; snimljena je samo veza sa refe-rencom.

Kljuèni pojmovi: SpoljnereferenceDodavanje (Attach) � Dodavanje spoljnedatoteke crte�u.

11-3

Dodajte crte�u spoljnu referencuDodavanje spoljnih referenci

1. Otvorite datoteku ch_11-01.dwg. Uovom crte�u nema objekata.

2. Pritisnite desni taster mi�a na paletualatki da biste otvorili priruèni meni azatim izaberite Reference za otvaranjepalete alatki Reference.

5. U okviru za dijalog External Referenceizaberite Specify On-Screen u poljuInsertion Point da biste ga iskljuèili, azatim:

� U X upi�ite 50

� U Y upi�ite 50

� Pritisnite OK.

Ve�ba 11-1: Kori�æenje spoljnih referenci

3. Sa palete alatki Reference izaberiteExternal Reference za prikazivanjeokvira za dijalog Xref Manager.

4. Izaberite Attach za prikazivanje okviraza dijalog Select Reference File, izabe-rite base1.dwg i pritisnite Open.

6. Ponovo aktivirajte komandu Xref, azatim:

� Izaberite Attach

� Izaberite supp-lh1.dwg.

� Pritisnite Open.



� Pritisnite OK.

Trenutno stanje crte�a

Spoljne reference


7. Sa palete alatki External Referenceizaberite External Reference Attach, azatim:

� Izaberite supp-rh1.dwg.

� Pritisnite Open.



� Pritisnite OK.

8. Ponovo aktivirajte komandu Xattach idodajte sledeæe datoteke:

Napomena: Mogu se dodati kote i oseda bi se zavr�io crte�.

9. Iz menija File izaberite Save As i snimitedatoteku pod imenom external refe-rence.

10. Zatvorite datoteku.

Savet: Referenca datoteke koja se ucrte�u ponavlja vi�e puta mo�e da se doda.Izaberite referencu iz okvira za dijalog XrefManager a zatim izaberite Attach za prika-zivanje okvira za dijalog External Reference.

Dovr�eni crte�

Ime

datoteke

Vrednost

X

Vrednost

Y

Pulley1 80 134

Washer1 77.5 125

Washer1 77.5 146

Washer1 120 146

Washer1 120 125

Pin1 83 52.5

Pin1 113 52.5

11-5

Otvaranje datoteke

1. Otvorite datoteku external refe-rence.dwg.

2. Pritisnite taster F2 da biste mogli dapratite postupak dodavanja spoljnihrefernetnih datoteka.

Povezivanje iugne�ðivanje objekataPostoji vi�e naèina na koje se podaci moguistovremeno koristiti u razlièitim progra-mima. Windows omoguæuje povezivanje iugne�ðivanje objekata. Kori�æenjem ovihmoguænosti crte� AutoCAD-a mo�e daprika�e podatke koji su uraðeni u drugimprogramima kao �to su, na primer, Micro-soft Word i Excel.

Kljuèni pojmovi: Povezivanje iugne�ðivanje objekata (ObjectLinking and Embedding - OLE)Izvorna datoteka (Source file) � Datotekasa podacima koji se povezuju ili ugne�ðuju.

Odredi�na datoteka (Destination file) �Datoteka u koju se umeæe povezana iliugne�ðena datoteka.

Povezivanje (linking) � Postupak odr�avanjeveze izmeðu izvorne i odredi�nje datoteke.A�uriranjem izvorne datoteke automatski sea�urira i datoteka koja se sa njom povezana.Povezana datoteka ne postaje deo odredi�nedatoteke.

Ugnje�ðivanje (Embeding) � Ugnje�ðiva-njem podaci postaju deo odredi�ne datoteke.

3. Iz menija File izaberite Drawing Proper-ties, a zatim:

� Izaberite karticu General.

� Proverite velièinu datoteke. U ovomsluèaju velièina datoteke je svega37KB.

� Pritisnite OK.

Kraj ve�be

Povezivanje i ugne�ðivanje objekata


Ve�ba 11-2:Kori�æenje OLEUmetnite OLE objekt u postojeæi crte� ipromenite razmeru OLE objekata.

Umetanje objekata u crte�:


5. Iz menija Edit izaberite Copy.

6. Vratite se u Layout 1.

7. Iz menija Edit izaberite Paste FromClippboard.

8. U okviru za dijalog OLE Properties, upolje Scale, unesite vrednosti parame-tara za opciju Height 45%, a zatimpritisnite OK.

2. Izaberite karticu Layout 1.

3. Pomoæu Windows Explorer-a pronaðitedatoteku logo.bmp. Pritisnite dva putana datoteku da biste je uèitali u Micro-soft Paint.

4. Izaberite logotip kori�æenjem pra-vougaone alatke za izbor.

9. Izaberite OLE objekat i pozicionirajtega.

11-7

Umetanje datoteke sa tekstomUmetnite dokument uraðen u MicrosoftWordu:

1. Pomoæu Windows Explorer-a pronaðitedatoteku info.doc. Pritisnite dva putana datoteku da biste je uèitali u Micro-soft Word.

2. Iz menija Edit izaberite Select All.

3. Sa palete alatki Standard izaberiteCopy.

4. Vratite se u Layout 1.

5. Iz menija Edit izaberite Paste FromClippboard.

6. U okviru za dijalog OLE Properties, upolju Text izaberite Arial.

8. Izaberite OLE objekat i pozicionirajte ga.

7. Za velièinu teskta Arial izaberite 18. Upolje za tekst �=� upi�ite .15 a zatimpritisnite OK.

9. Pritisnite dva puta desnim tasterommi�a na OLE objekt da biste otvorilipomoæni meni i izaberite Properties.

10. U okviru za dijalog OLE Properties, upolje Size, unesite vrednost parametraza Height 3" i pritisnite OK.

11. Iz menija Standard izaberite PrintPreview.

12. Dva puta pritisnite na Plot Preview zaotvaranje pomoænog menija i izaberiteExit.

13. Zatvorite crte� bez snimanja izmena.

Kraj ve�be

Povezivanje i ugne�ðivanje objekata


Hiperveze (Hyperlinks)Dodavanje hiperveze u grafièki objekatomoguæuje njegovo povezivanje sa dato-tekom nekog drugog programa ili sa nekimdrugim crte�om.

Hiperveze se koriste za:

� Dodavanje veze tekstualnim datote-kama koje sadr�e tehnièke podatke zadelove crte�a.

� Èuvanje podataka koji su lokalnopovezani sa projektom, na mre�i iliInternetu.

� Povezivanje crte�a u okru�enju vi�edokumenata (Multiple DocumentEnviroment).

� Pristup podacima koji su povezani sacrte�om na Internetu.

Kljuèni pojmovi: HipervezeHiperveza (Hyperlink) � Hiperveze supokazivaèi koje mo�ete da izradite u svojimAutoCAD crte�ima koji omoguæuju trenutnoprebacivanje na povezanu datoteku. Hiper-veza mo�e da startuje program za obraduteksta ili da otvori odreðenu datoteku.

URL (Uniform Resource Locator) � AdresaWeb strane na Internetu. Na primer:www.autodesk.com.

11-9

Dodajte hipervezu crte�u rama za bicikl.Veze æe biti matrice u Excelu koje sadr�epodatke o svim delovima i Web stranaproizvoðaèa bicikla.


3. Sa palete alatki Standard izaberiteInsert Hyperlink, a zatim:

� Izaberite donju vilju�ku na ramubicikla i pritisnite ENTER za prikazi-vanje okvira za dijalog Hyperlink.

� U polje Link To File Or URL upi�itech_11-03.xls.

� U polje Hyperlink Description upi�iteMicrosoft Excel File: General Infor-mation.

� Pritisnite OK.

Ve�ba 11-3: Dodavanje hiperveza

2. Prika�ite Hyperlink kursor i poruku(ToolTip).

� Sa standardnog priruènog menijaizaberite Options za prikazivanjeokvira za dijalog Options.

� Izaberite karticu User Preferences.

� Oznaèite oba polja ispod opcijeHyperlink.

� Pritisnite OK.4. Premestite kursor na deo bicikla da

biste prikazali Hyperlink kursor iporuku.

Hiperveze (Hyperlinks)


5. Izaberite donju vilju�ku rama bicikla,pritisnite desnim tasterom mi�a u po-vr�inu crte�a i iz pomoænog menijaizaberite Hyperlink.

6. Izaberite Microsoft Excel File: GeneralInformation da biste otvorili datotekuMicrosoft Excela.

9. Izaberite gornji deo rama bicikla ipritisnite ENTER za prikazivanje okviraza dijalog Insert Hyperlink.

� U polje Link To File Or URL upi�itec:\aotc\AutoCADlevel1\bushido.htm.

� U polje Hyperlink Description upi�iteLink to manufacturers Web page.

� Pritisnite OK.

7. Minimizujte prozor Excela.

8. Sa palate alatki Standard izaberikeInsert Hyperlink.

Napomena: Sledeæi niz postupaka nezahteva pristup Internetu. Potrebne datotekenalaze se u istim omotnicama gde su i dato-teke za ve�bu.

10. Izaberite prednji deo rama bicikla ipritisnite desni taster na crte�.

� Sa priruènog menija izaberite Hyper-links, a zatim Link to manufacturersWeb page za pristup Web strani.

� Pristupili ste Bushido naslovnoj strani.

� Pregledajte stranu i iskljuèite se saInterneta.

11. Snimite datoteku pod imenom attach-ing hyperlinks.

Kraj ve�be

11-11

Dimanièka vizualizacijaIzrada 3D modela u toku rada pobolj�avapregled crte�a dela na kom radite. Pregled3D modela sa brzom rotacijom omoguæujevam da pratite napredak u toku rada.

Komanda 3D Orbit manipuli�e model po-moæu vi�e razlièitih tehnika.

Komandu 3D Orbit mo�ete da koristite za:

� Brzu rataciju, uveæanje/smanjivanje(zooming) 3D �ièanog modela (wire-frame) u realnom vremenu ili za sen-èenje (shading).

� Rotaciju modela po slobodno izabranojorbiti.

� Pogled modela u perspektivi ili u para-lelnom izgledu.

� Dinamièki pogled modela kori�æenjemprednjih i zadnjih iseèaka planova.

� Prikazivanje 3D mre�e koja pobolj�avapregled crte�a.

Kljuèni pojmovi: 3D OrbitHEIDI � Grafièki sistem AutoCAD-a.

Pozicija kamere (Camera position) � XYZlokacija va�eg �pogleda� u 3Dorbitu.

Meta kamere (Camera Target) � XYZlokacija predmeta posmatranja u 3D Orbitu.

Du�ina objektiva (Lenslenght) � Du�inaobjektiva (u milimetrima) u odnosu natrenutnu taèku posmatranja koja se koristi uperspektivi i paralelnom prikazivanju.

Obrtanje (Swivel) � Pode�avanje vrednostiparametara ni�ana kamere bez promeneudaljenosti izmeðu ni�ana i kamere.

Lopta (Arcball) � Kru�nica podeljena saèetiri manja kruga na kvadrante koju prika-zuje 3D Orbit.

Orbit mode � Sa kursorom koji senalazi unutar podeljenog kruga, 3D Orbitsrotira model u slobodnoj formi.

Roll mode � Sa kursorom koji se nalaziizvan kruga, 3D rotira model tako da jemeta kamere centar rotacije.

Orbit Left-Right � Sa kursorom ulevom ili desnom kvadrantu, 3D Orbitrotira model oko Y-ose.

Orbit Up-Down � sa kursorom ugornjem ili donjem kvadrantu, 3D Orbitrotira model oko X-ose.

SAT datoteka (SAT file) � Format datotekeza solide kompanije Spatal Technologies kojise mo�e izvesti ili uvesti u AutoCAD.

Komanda 3D OrbitKomanda 3D Orbit omoguæuje rotacijuobjekta u 3D pritiskom i povlaèenjem poka-zivaèkog ureðaja.

Paleta alatki: Standard and 3D Orbit

Meni: Vew>3D Orbit

Komandna linija: 3dorbit

Kontinualna orbita(Continuous Orbit)Komanda 3D Orbit omoguæuje pregledobjekta u 3D prozoru u kontinualnoj slo-bodnoj orbiti.

Prilikom izvr�avanja ove komande kursordobija poseban oblik kontinualne orbite.

Komanda 3D CorbitKomanda 3D Corbit omoguæuje kontinu-alno rotiranje objekta u 3D pritiskom ipovlaèenjem pokazivaèkog ureðaja.

Paleta alatki: 3D Corbit

Komandna linija: 3corbit

Dimanièka vizualizacija


Ravni odsecanja (Clipping Planes)Vizuelna kompleksnost modela u 3D mo�ese redukovati upotrebom dinamièkih pred-njih i zadnjih ravni odsecanja.

Metode projektovanjaKomanda 3D Orbit omoguæuje kori�æenjedve metode projekcije: paralelne i u perspek-tivi. Njima pristupate pritiskajuæi desnimtasterom mi�a na pomoæni meni.

Opcije za senèenje modelaDostupno je �est komandi za senèenje:

� 2d Wireframe

� 3d Wireframe

� Flat Shaded

� Gouraud shaded

� Flat Shaded, Edges ON

� Gouraud Shaded, Edges On.

Komanda ShademodeKomanda Shademode senèi objekte u aktiv-nom prozoru viewport.

Meni:View>Shade

Komandna linija: shademode

Trajno senèenjeTrajno senèenje je svojstvo prozora viewporti mo�e se ukljuèivati ili iskljuèivati za svakiprozor posebno. Kada je komanda Shade-mode ukljuèena, objekti se prikazuju uskladu sa vrednostima njenih parametara.

Podr�ka za kori�æenjemi�a IntellimouseDodatne informacije o tehnièkoj podr�ci zakori�æenje mi�a Intellimouse potra�ite uHelpu, pod odrednicom Intellimouse.

11-13

Uvezite model u 3D iz Mechanical Desktopai pregledajte ga kori�æenjem komande 3DOrbit.

Kori�æenje komande 3D Orbit za pregledmodela:


2. Iz menija Insert izaberite ACIS File.Izaberite datoteku ch_11-04.sat i priti-snite Open.

Ve�ba 11-4: Pregled modela u 3D

5. Sa palete alatki 3D Orbit izaberite3D Orbit. Pritisnite i prevucite unutarArcball lopte za rotiranje �ièanihmodela.

6. Pritisnite desni taster mi�a na crte�, azatim izaberite Reset View.

Umetnuta SAT datoteka

3. Sa palete alatki Standard izaberiteNamed Views, a zatim SE IsometricView.

4. Pritisnite desni taster na neku alatku iizaberite 3D Orbit za prikazivanjepalete alatki 3D Orbit.

7. Pritisnite desni taster mi�a na crte�, azatim izaberite Exit.

8. Pritisnite desni taster na neku alatku iizaberite Shade za prikazivanje paletealatki Shade.

9. Sa palete alatki Shade izaberiteGouraud Shaded.

Napomena: Model je osenèen uskladu sa aktivnom bojom objekta. U ovomprimeru radi se o belom objektu na crnojpozadini.

10. Sa palete alatki Object Propertiesizaberite Layers za prikazivanje okviraza dijalog Properties Manager, a zatim:

� Promenite boju sloja Solid u 51.

� Pritisnite OK.

� Aktivirajte komande Regen i Redraw.

Napomena: Model ostaje osenèen jerje u pitanju trajno senèenje.



11. Ponovo pregledajte model kori�æenjemkomande 3D Orbit, a zatim:

� Sa palete alatki 3D Orbit, iz listeSaved Views, izaberite SE Isometric.

� Izaðite iz komande 3D Orbit.

Prilagoðavanje ravni odsecanjaPrilagodite prednje i zadnje ravni odsecanjada biste pregledali unutra�nje delove modela.

1. Sa palete alatki 3D Orbit izaberite3D Adjust Clip Planes da biste otvoriliokvir za dijalog Adjust Clipping Planes.

12. Sa palete alatki 3D Orbit izaberite3D Continuous Orbit, a zatim:

� Postavite kursor u centar modela,pritisnite i povucite ga ulevo.

� Otpustite taster mi�a da bi modelpoèeo da rotira.

� Pritisnite desni taster mi�a u crte� iizaberite Exit.

13. Prika�ite model kao SE Isometric.

Rotirani model u okviru za dijalog

11-15

2. Prilagodite prednju ravan odsecanja:

� Izaberite Adjust Front Clipping.

� Izaberite Front Clipping On.

� Pritisnite i povucite donju liniju dabiste prilagodili prednju ravan odse-canja. Postavite liniju prema pred-njem delu modela.

Novi polo�aj ravni odsecanja

3. Prilagodite zadnju ravan odsecanja:

� Izaberite Adjust Back Clipping.

� Izaberite Back Clipping On.

� Pritisnite i povucite gornju liniju dabiste prilagodili zadnju ravan odse-canja. Postavite liniju prema zadnjemdelu modela.



Iseèen model Iseèen model


4. U okviru za dijalog Adjust ClipPlanes:

� Izaberite Create Slice.

� Pritisnite i povucite linije da bistepremestili iseèene delove.

� Postavite linije prema zadnjem delumodela.


5. Izaðite iz okvira za dijalog Adjust Clip-ping Planes.

6. Sa palete alatki 3D Orbit izaberite3D Orbit, a zatim:

� Postavite kursor u levi kvadrant krugaArcball lopte.

� Pritisnite i povucite kursor da bimodel poèeo da rotira oko Y-ose.

� Izaðite iz komande.

7. Prika�ite model kao SE Isometric.

Kraj ve�be

Iseèen model

11-17

RezimeSada ste ovladali sledeæim postupcima:

� Dodavanje spoljnih referentnihdatoteka.

� Kori�æenje OLE-a.

� Dodavanje hiperveza u AutoCADobjekte.

� Dinamièko prikazivanje modela u 3D.

� Dinamièko prikazivanje modela u 3Dkori�æenjem ravni odsecanja.

Rezime

��

�� !��

��"��#��#�� !��

��$��%�� &��$��%��'��(��

��)�� *+��,�$�� $�� "��

��(��$��"��

�-��*��$��*%� ��'��- ��./��$�� -� ��0-��-�1��+��

1��%��$��*$��' ��0��

-��*��&�$$��%�1�� %��#��

�� "��

(�� 2��$�/�� %��'�0�1��%��$��*$��'�'0$�� +��$��3��'�0#

-��4�� 5��)6��7��'

-��4�� 5��)6��$��*��

1��%��$��*$��'�� '��0

-� ��'��#�� ,�� *�� -��0��7-��6��"��'��"��0��"��"�� )��#�� 7��

-*��&-��%�&��)�� *+��,�$�� 0�$��$��#��7$��%��$��%��$��*$��"

��-*��&-�8� �� "��-*�� 9��)� ��-�9�*$�� +��$��%��$��

-*��1��5��%��*�� ,

-*��2��$��'�'�

��%��+��"��+ ��"��"��$��$�� *��#

��$��7��:,�� ,��#��#��3��-*��&-��%�&��

��)��#��7� �,��*��*$��"�'

��$��+��$��"��1��%��$��*$��"�0 ��"�#��"��7��"��

��$��"��1��%��$��*$��"�0 ��"�#

:�$��7��:� ��)�� %��#��

:� ��1��%��$��*$��

�� )�� *+��,�$�� 1��%��$��*$��

��

��

��

�� "��$��*� ��3��-*��&-��%�&��

$��)��1��%��$��*$��0*��'*��1��%��$��*$��0*$�� *��;<��*��" ��7��

��$��#��/�*��&��$��*�� '

:(5��)��#��'��'��0��=��#��:�*��6�>�� ,�� %�#��#:��"��0��%��"��0��7*��"��0��"��"

&�� '�'� � +� ��"��0��"��" � +� ��* ��0��7�� "��0��#��#��7�� "�� '��7�� '��#�� '�0��'��'��'�'��"��'��'�"��'�"�

��'��'��"��'��'�'�"�

��'��'��7��'�� '��7��'�'��'�'"��'�0'��'�"��0��0�0��0��0��0��"�#��"�� "��"��0��"��7��"��"��"��"��'��"��#��"��7��"�'��"�'��#�"��#�� #��"��#��#��'��7�'��7�#�� 7��"��7��"��7��7��#��'��"��#��'��#�� 0&,��)��"��"��&,� ��2$��%�� %�#��0��#��"&�� '��0&�$�� ;��&�$��

��

��

&�$6��"��"��"��"&�$6��,�:��$��"��&�$6��&�$6 �$��"��&��?��2�6�� %�7��7��'��7��"

��%�� '�'� ��

��$��%��$��+��'�0��$��'��'��0��$��+��,�*�� '��'�""�� ,�%��'�'"��*�� '��0��'��#� ��'��*�� '��#��'��$�+��'��$��$�� '��$��%��'��"��'��#$��'��'��$��3��,��'��'��'$�� *%��'��'��'��0$��*�� '��"$�� '��*�'��'��'��'��'��0�$�� ,�'��"��'��7��+��'��'�'��*��'�'"��'�'#�� '��"

��)�� *+��,�$�� "��

��)��%�� )��,�� $��,��)�� 0

��1��%��$��*$��"��#

�� #��#��'��$�� %�*��*%��0��"

��$��-*��&-��%�&��#

��7��7��$�� '

$��%��0$��%�*��*%��

$�� $�� *�0��

$�� *��0��$�� @*�� 0��$�� *��

�� '��$�+�� *+��0

��$�+�� *��

�� &*�@&�$6@1��$ ��;��&�$��"��

&*� �$��

+�� '�"��'�0�

-��-�1��'��0

-� �� 2��*$��08�6�*��A*� ��2��*$��*$��;��-��1��7

+ �� )�� *+��,�$�� "��"��$��"��7��"��$��3*�"��"��$��3*�"��7��"��

*��!� ��%�� )*��#��*��!� ��$��3*��1��%��$��*$��"��"

��"��"��"��7

��)��#��

��)�� *+��,�$��

��

��

��,��%��%��$��$�+��

��#��"�'��"�0��$�� ,�'��"��)��*3��+��7��)�� )��+��$�� '�'�

��*��"�� $��"��

�� $��$� �+��$*��"��

�� 7�"��7��0��2�6��5��%�� %�7��7��"

��7��0��*��7��0��6��7��+��$� �+��"��+��$�� $��*��'�"

��*��(�� 2��$�/�� %��'�0�1��%��$��*$��'��#

��$�6�B��*��0�'�� '�'��'�'�� @��*��$� ��0��7��*��'��)��%�2��%�� %

(�� 2��$�/�� %�$��'�0'$��$��%�$��3��'�0'�'��7��'��

$��$�� %� �� '�'0

$��

��$��'

��%��%�8��%�1��$�� %�0��%�4�� %��'�#�'��

�*%�+��

�C��/�=��#��"��#��#��'��$��

1��%��$��*$��'�� '��'��'��0

��$��+��*�� '��'�""C�$��'��C��$�� '�'�C= �� ,�$��

C=$��"C=��"��'C=��B�)�� %��'

C=��B�)�� $��'

�=��)�� %��0)�� #��

)��

��$��$��$�$��0��"

D��/�� 1��%�>�$�� %��

D�� %��D��#��#��#��D��

��*�� '��# ��"��

D9885(�C��$�� #��#��#

)�� #��#��)�� $��'�#)�� %��#��#��

DB(5� �� '�'7D*�1�� 0

��

��

�%�*%��$�� '��<�� /�� %�7��'�7��"

%�� 3�� !� ��7��"��7��#��7��71��%��$��*$��7��'��7��0 ��7��"��7��#

%�� $��3*$�� ,��+��'�0#

%� �� "��'��"��0%��)�+��*��'%��+�� #�7%��

%�� )*��*��!� ��#��%�� )*��*��!� ��#��#��

$��*�� "��'%�� )��#��#��#��%�� $�� <��*$��"�'�%�*$��@*��!� ��"�'��"�'�

%�*$��)�� *+��,�$�� "�'�1��%��$��*$��"�'� ��"�'��"�'�

�>�� ,��#��>��>�9��*$�� +��$��%��*��!��

��)�%*��'��#>��%��)�+��>�$��0>��1� ��%�E��$�+��$�� *$�� +��$��%��7

,�$��

,��

�9��0�'��$��+� ��

�� $�%��@��3��0��#

9�,��1��$��)��#��9��>6$�� %��

9��'9�� %��0��7��$�� )�%*��*$�� +��,�$��%��$��

9��5�*��)��*��)�� *��9�� '�'�� #92(��0��7��9�� $��9��$��$�� $�* ��#�� 3� ��"��0��%� ��,�� 7��0��7��7��

��+*�� $�� 0��'��'��'�� "�� *��,��

�� *�� +��

DB(5� �� 1��%��$��*$��'�'7

1��%��$��*$��'�''��

��#�'�� $� �� #�0

$�� #�0 ��#��"��#�#

��+ ��$��*�$��*�� 8�6�*��+��$��3��$��$��$��$�$��*��7

$�� 1�%��2��*$�� %��

��

��

�� 3��-*��&-��%�&��

��$��*$��'��0��$��'��

��#��'��#�#$�� #�� #��#��*��!� ��#��'��#��#��'*�� )*��#��#��#��'��)*��#��' ��#��#��"��#��"��#�#�#��#��'

��+��#�� #��7��#�� !� ��7��0

��)�%*��*$�� +��,�$��%��$��

-��-�1��+��'��>��>�9��*$�� +��$��%��0��#

�$�� ;��26��*$�� +��$��%��7��

��)�%*��$��F��$��'

��1�%� ��0��0��'�G��$��1�%� ��&��1�%� ��'��'�"#�� $�%� ��9�� F�� 1�%� ��#��#��0

F�� 1�%� ��7��7��1�� 1�%� ��

4$�� 1�%� ��

4��!� ��1�%� ��"��"�0�4��$�� *

��+��?4B:�� ,�'��"�� $� �� #��

��$��*��'��'�0$��'��7��'��$�� 1��%��$��*$��'�"�� '�'��'�0

��$�+�� $�+��+��%��%��$��'�07

��$��&�$6�� *� ��#��3��+ �� "��3��$��"��*��$��3�-*��&-��%�&��#

��"��"��"��+��)��

��)�� *+��,�$�� '$��*$��'��0

�� 7��7��0��3��A*� ��7��7�'

1��%��$��*$��7�"�� 7��7�� 7��7��7��"��7��#

��3��$��3�,�� 7��"��7��#

��3��A*� ��7��7�'

$�+��7�� 7��

�� 7�7��

�� *� ��7��7��7��7��

��7�� %�� '�'��'�0��*��3��*$��"�'

��*�� 1��%��$��*$��"��#�

*��+�� '�0�

��

��

��0��'��"�� "��

�*��$��*��(�� 3��$��%$��3��'��

�8�6��

$�� *��'

8�6��&��8��$�� 8�6��"8�6��1��$��5��%�� %��"��7��

8�6�*��2��%�� 1�%��2��*$��

8��2��%�� %�7�"��7��"�7��#

8��%�-�� &��78��%�,��"��"��%�,��%�� "�0��"�0�� $� �+��$*��"��

8��8��'��"��0��"��"8��2$� ��%�� 5*��/�=��#��

��3��A*� ��7��7��

1��%��$��*$��7�" ��7��7��7��

��$��'��'��'��

��1��%��$��*$��"��#��'��

�� "�� "��#��7�"��7�� #��'�0�� "��

8��0��

��0��0��0�"��+��$�� 0�'

*�� 1��%��$��*$��"��#��'��#

��0��'��'�� "��

��%��$�� '�'��$��*� �� '�'�

5�� ,$��$��"�''5�C�� 5*��$��%��C� ��5��*��'�'��

$��*$��0�'$� ��1��%��$��*$��0�7��*%� ��$��%�� 0��0��0��0�"

��$�+��$� ��0��0��$� ��0��0��0��0�"

5� ��)��C= �� ,�$��

5��$�� '�'�5��"��"��"��0��"��"��"��"��"��

��)�� "��"��0� �� #��'

5��)6��2�6�� %�7��'��7��'��7��0

5��)6�$��05� ��"��"�� $�� $��

�� "��5��=��#�75*��/�=��C�� %�#��#��'��#��"��#��7��#��

5*��$��%��C� ��)�� *+��,�$�� 1��%��$��*$�� 0��"

��

��

�?��H��0��+��#��0�� "?��2�6�� %�7��?��H�� %��0��

1��%��$��*$��"��' ��"��0��"��"

��*�@ ��3��+ �� "��"��"��#$�� "�� "�#

?4B:��?��4��)��B��:�2$�� '��"

�� "��(�� <��*$��%�� %�"�'��"�'�

(�� 8��%��C��%��(8C��)�� *+��,�$�� "$��(8C��7

*��*��,��7(�� 1��$��$��

$�� 8�6��&��8��(�� 1��$��$�� 1��$��$��

(�� 2��$�/�� %�� '�0��*��'�0��3�� +��$��3��'�0��'�0�

$��$��3��'�0�$�� '�0��'�0�1��%��$��*$��'�0��'�0� ��'�0'��'�0"��'�"��'�"#

��"��*��

��$�� 3��A*� ��2�� "�'0��"�'"

��)��#��7

&*�@&�$6@1��$ ��"��%�*$��"�'��"�'��"��#�� "��$��"��"��"��"��"��$��0�0��0�"

��$� ��0�7��)�� "��"��0��"��'��"��0��"��0��"��"�� "�� $��$��"��'��"��0�"��0��"��"��"��"��"��

$��*��!� ��"�'�$��*�� 8��%�,��"��"��'��"��0

$� �+��$*��"��$��"��"��$�� *� ��$�� "��"��"��0��"��"�"��"��"��

$�� $��0��0��$��*�� "��'$�� +��"��"��"�� "��0��"��"��"��"��"��"��"��

��"��#��"��7��"��"��3� ��"��0��"��"��*$�� *��;<��*��*��%�3� �� "�''�� "��"��0

��

��*��7��$�+��$�+��"�0��

�� )*��#�� -*��&-��>�$��7��*��@�� $� ��0�7��*$��)��7())��"��'��"��0��"��"��"��"��"��

��

��

�%��1��%��$��*$��"��"��"�# ��"��7��"��

�� "��"��(8C�1��$�� %��7��

(8C�� (�� 8��%��C��%��*��

��)�� *+��,�$�� 7D��/�� 1��%�>�$��$��*$��>�$*��7��

�$ �� *��)*��#��7

�$ ��$�� #��7�$�� ;��26��*$�� +��$��%��

��7��($��#($�� %

��)�� *+��,�$�� #1��%��$��*$��# ��7

�� $��

�� $��

(��,��*��'��#$�� '��7��"��

��$�� "��"(��$��'�'0��'�0��

�� #$�� $��3*�� 7�"�7��

�� )��#��#��#��7��#��(�� '�0��'�0'��'�0#�� "��( ��&*��2�6�� %�7��0��7��'

� �� +��

� �� 7�"��7��$� ��

�1�%��2��*$�� %��1�%��*$��$��

��(��"��-*��&-��%�&��#��7

��'��"��#C=��B�)�� '5��)6��0(�� 1��$��0��$��+ ��3� ��'2,��"

1��-*��&-��%�&��#�1��

��)�� *+��,�$�� 1��%��$��*$�� '

1��B��$�� "��$��

1��%��$��*$�� '��0

$��)��*%��$��'��#$��$��*%��"$�� $��$�� $��'�#$��

��'��0��+�� 0$�� 0 ��'��0

1��1�� 01��(��%��&��"��1�� 1�� $��"��1��%��$��*��#�71&��1&��

$��*��!� ��"��#

1 ��+��1&1��1��"�'�

��

��

1��$�� *�� '�'�$��*��7��$��$�%� �� $��$��

��%�*$��*��!� ��"�'��"�'�

��)�� 3��+ �� "��7��"��

$��$�� '��1�� !��$��

��#�� $��$��*��"��7

$�� "��#$��$��$��$�$��*��7

$��*$��# ��"��

1��'��'��$�+��7��1��

��$��$��"1�� %��"��#

1��1��%�� %��"1��&��)�%*��C�� %��"��#

$*�@��*�� I��*��*��#�0��#��

$�� *�*�� *�� 0��$�� #$�� $ ��#��7$��*�� "�''$�� +��#��1��'��1��2�6�� %�'��'�'�$�� +��*��!��$��

��'�� 1��%��$��*$��'�7

$��"��$��$��3��

��"�� '��

$�� '�0'��'��'��'�"��'�"#

(�� 2��$�/�� %��'�'��'�0��'�0�

$��$��'��7��'�� '�0'��'�"��'�"#

$�� '��7(��,��'��7

$��%��$��1��%��$��*$��"�0

$��%��'��"��'��#$��

�� "��$��$�� '�'�$��*��$�� *��'�"

1�6%��'��0$��3��*%��!��

$��*$��7��$��

$��3��7��$��3��

1��%��$��*$��'�� '��'��'

$��3��$�� $��*�� ,��0�� $��$��,��$��%�� 0

$�� $�� %�*��'��'�0��#��

$�$*�� #��#��#��$��

1��%��$��*$��#�0 ��#��

$�� $��$�� % ��

$��@$��,��$ ��*$� ��,��"�'

$� �� 3��(8C��"

$� �+��$*��;��C=$��

$� �+��$*��"��$� ��$��

$� �� $�� %�$��3��%��0

��

��

$� ��1��%��$��*$��0��7 ��0��

$�� *%��"��$�� *%��

1��%��$��*$��'�� '��'

$��+�� 3��A*� ��7��7��

1��%��$��*$��7�" ��7��

$��)�� 1��%��$��*$��0

$��%��$��3*�-*��&-��%�&��"

� �� $��3*�1��$��$��"�'#��"�'7

$�� $�� "��#

$��+�� '�0��'��$��"��

��$�+��4&2��'�07��"��

$��;��&�$��"��

(8C��*� ��7$��+��$��%��

1��%��$��*$��"�0 ��"��7��"��

$�� 1��%��$��*$��"��'��"��" ��"��0��"��"��"��"��"�� "��0��"��"��"��"��"��

$��,��$��%��)*��#��7 ��0$��,��,@$��,��$ ��*$� ��"�'

��-*��&-��%�&��1��"

��*��%��%��7��1�� 0

1�� $��)�� 7��'

$��+ ��3� ��$��'$��*��

,�$�� $��,��)�� 0

$��,��$��*%��$��*��'�"

$�� 0��#$�� 0��'��0$�� $��*�� 7

$��%�!� ��$��*�($�� *��%��7

$��*�� '��"$��*$��'��0$�� +��$��3��$��%��,��'�0#

$��*�� "��'1��%��$��*$��"�� "��'��"��0

1��)��#$��4&2��%�$�+��'�07$�� +��"��"��"1��$��"�'0��#��1��$��$��

��)�� *+��,�$�� "�'01��%��$��*$��"�'"*��!� ��#��' ��"�'��"�0�

$��#��7��$��0��#��$��#$��$��$�$��7��$��*��0

$��$�$��$��#$��$��7��$��

$�� $�� $��1��%��$��*$��#��0 ��#��"

$��$�� %��*$� ��,��"�'��"��7��"��

��

��

$��"��3��1��%��$��*$��"�0

$�� '��$*��$��

(�� 2��$�/�� %��'�0�$��$��3��'�0�$�� '��7

$*�� '��'��

�A��7��A��7��0A*�� '�'�A*� ��

��)�� *+��,�$�� 7�� 7��"��7��#��7��7

1��%��$��*$��7��7��A*� ��8�� 7�'��7��7��7��

A*� ��2�� %�"�'0��"�'"1��%��$��*$��"�'0 ��"�'��"�0�

A*� ��2��*$�+��A*� ��7��

��

1��%��$��*$��7�" ��7��

��*�� '��'��'��'��'��0��$�� !��$��

�� )*��#��

��3��+ �� "��"1��%��$��*$��"�� "��"��"��"��

��1��%��$��*$��0�' ��0��0��0�"

�� '�'

�� $�� #��

B�6��'��

��*�$��*��0��"

��$�� *��(��

��$�� $��*��'�"

��+��+�� $��#��0B��J��1��B��J��1��BC&/-?<8C��'��)��

1��%��$��*$��0��,��+��$�� '��"

B��1��%��$��*$��7 ��

B��7��B�%��7B�%��*��%��$�� 7B�%��6��*��#B�� $��%�*%��'��

1��%��$��*$��'�' ��'�0

B�$��>�� ,�#��* ��$��%�!� ��7B��"��#��

��3��+ �� "��7��"��3��(��"��

1��%��$��*$��"��#��#��4&2��$�+��'�0�

�*�� *��

��$��3��$��

��

��

��*�� 3�� 3��;��&�$��

*��$��3�-*��&-��%�&��#��7

*��$��3�5�C��0��"

��$�� *��#��02-/�)�� *�� '�'�2 ��"��%��*�� $��'��7�'��

2�� -�D��%�� %��

2�� -�/��$��D�� %��2�� &�� %��#2�� "��2�� 8��6$�� %��2,��$��"2,��,��$�� '�'��'�0��$��∅��*��*��#�0��$��K��*��*��#�0�#��

��$��+��*�� L��*��*��#�0��#��

��$�� *��#�0�#��

��)*��#��#��#��7��1��%��$��*$��"��(8C��7�� 1��%��$��*$��#��

��3� ��1��%��$��*$��"��0 ��"��"��

2�*$� ��,��$��"��"�0��"�#�� ,��"�'��)�� *+��,�$�� "��C��"��"��)��A*� ��2�� "�'0��"�'"

%�*$��"�'��"�'�

��"��"�0��"��7��"��*��"�'��*�@ ��"��"��"�#�%��"�'��"�"��"��7��"��

$��+��$��%��"�'��"�0��"��7��"��

$��+��$��"��"�0��"��7��"��

$��,��@$��$ ��"�'$�� $ ��"�' ��"��7��"�� )��#��7

��

�� )�� *+��,�$�� "��1��%��$��*$��#��7*��' ��

�� #��

��

��+� ��$��%��$� �� *��*��#�0�#��

2$��#��0�$��

��1��%��$��*$��'��#��)�� *+��,�$�� '��" ��'��7

2$��'��"�$��)��

$��*�� *��02/-?�-B��7��2��*$�+��

��)�� *+��,�$�� 1��%��$��*$��

2��*$�� %1��%��$��*$��

��+��$��$��*��'�"

��*�� $�� 0��2��*��0��

��

��

�� )�� *+��,�$�� 7��%� ��7��0��7��7��1��%��$��*$��7��7��

��7��'��7��0��)�� 7��'$��,��$��%��7��7��'*��$��)��7��*��!� ��7��7 ��7��'��7�� 7��7��

2�� ,��"��"��"��"��2�6��#��2�6��$��7��*$$�,��%��*$$��,��%��'� ��

��$��3��A*� ��2�� "�'0��"�'"

��$�� @*��0��+*��$�� 0��$�� *� ��'��,�� *��!� ��7��'��7��0

��$�� 0��$��%��@*��!� ��1��$��$��"�'#��"�'7

�� )�� #��7��

��*��!� ��@��)�� #��'

*��$��"�''

��,�� $�� #��#��)��

��#��7 ��$� ��#��#��'

��)*��)�� *+��,�$�� #��#��1��%��$��*$��#��#��#��#��7

�� #��$��%��#��7��#��#��#��#��7*��!� ��%�� #��#��*��!� ��1��%��$��*$��#�� #��#��

��$��)�� *+��,�$�� $��*�� %�$�� $�� '��0

�� $��3��

��+��*��

��)��0��7��+��

��'��'�'��$� ��0�7$�� *��'�'�$�� '�'�

$�� $��0�'$�� +��$��3��'�0#$�� +��%��'��*�� '�0�*�� '�0�

��+��"��$�� '

��+�� $�� $��3*��"

/��%�� '�'�/��%��$�� ,�'��"��$� �+��$*��"��,��+��$��7��

��#�'��#��"��#�#�� $� �� #�0��#��

�$��$��%��*�-*��&-��%�&��1��"

$�� #�0*��!� ��#��"��#��#��' ��#��#��"��#��'��#��"��#�#

��

��

��#��7��#��$��*�� #�� 7��"�7��"

��)�� *+��,�$�� #��)��#��#�"�� #��"��#�#��!� �� +��#��#��#��*��!� ��#�� #��"��#�#

��*��0��/�=��#�'/�=��2�6�� %�#�"��#��#��/��0��$� ��

��"�'��"�0��*�� '

�� 3��*��!� ��"��"��"��

��7��$� ��0��

/�� 7��'�� %��

1��%��$��*$��7��'��7��0 ��7��#��7��7

�� I��*��*��#�0��#��7��"

/B-&F1-/>��$�� '�0��*��!� �� $�� 0��

��+��, ��'/��8��-*��&-��%�&��0��"

/��"��0��"��"��/��@?��/��

�$ ��&,��)��"��$ ��D��"��

�4&2�9 ��'�"�4&2��

$��%�$�+��'�07��'�0�

$��'�"�

*%��"��#*%� �

��0��'$�� '��7

*%��!�� *%��!� ��3��(8C��"

*��+��*��

9��'1��%��$��*$��0 ��7��7��

*�� 4��*$�� @��*��;<��"��

*$�� $��%��*��!��*$�� +��$��%��$�+�

>��>�9��*$�� +��$��%��0��#

��)�%*��$�� ;��26��*$�� +��$��%��7��

1��%��*��!� ��"�'��"��"��"��"�0'��"�00

)�� %��#��#��

,��

��%�*$��"�'��"�'��*$� ��,��"��"��

��3��+ �� "��"��"��7��3��:��"��0��'��'��)�� "��"��0

$��"�'�$��"��"��$��*�� "��"��'�"��"��

A*� ��2�� "�'0��"�'"��"�'��"�0�

��3� ��"��0��"�� 7��7

��

��

�� #�� "�''��"�'#��"�'7� �� ,�� 7��'��7��0��#��#��"*��!� �� *�� #��#��' ��'��'�� "��

4��-�;�� %��4��&��26��4&2�

��)�� *+��,�$�� '�07$��)��%$�+��'�0�

$��%$�+��'�07

��'�0�

�H��

�� (��"��-� �� 2��*$�+��'��0

�$��*�� '�0-*��&-��%�&��

�� )��@*��7��

+ �� 3��"��"��"��7�� 7��$�� '��'��'��0%�� $��7��"��7��#

%�*$��"�'��"�'�,�$�� $�%��#��$��+�� +� ��* ��"��0��"��"

��*��!� ��"��0��"��"�"��"��"��

��#��'��$��"��"��"�� 7��7��7�'��7��7�� @��%� ��7��'��7��

��*�� '��"8�6�*��+��#��$��'��'��*�� '��'��5�C�� 0��"�� 0��0��0��0�"

��$� ��0��0��0��"��0(�� 8��%��C��%�(8C��7��

(�� 2��$�/�� %�'�0'��'�0"�'�"��'�"#

��$�+��"�0�($�� %�$��%�!� ��

$��$��"��0�"��"��"��

$��7$�� '��0

$��0��$�� *��$�� 0��1��/�� %�'��'�0'��'�"��'�"#

$��'��$��%�� '��"$��'��"�'��"�0�$��3�� '��'��'$�� *%�� '��'$��+�� '�0��'��$��"��1��$��$��"�'��"�0�$�� $�� $��#��"A*� ��7�'A*� ��2�� "�'��"�0��$�� *��!� ��@��)�� "��7��"��"�'��"�'�

��"��"��"��

B��J��1��B��3�� '��'��

��*$� ��,��"��7��"��

��

��

�� $�� '��7�$��)�� 0�� #��"��#�#

��)*��@*��!� ��#��'��#��#��'

��$��"��#��'��0

��+�� '�'�� *��!� ��"��"��"��4&2��$�+��$��'�07��'�0�

*��!� ��#��"H�� H��@�$��%��+�*��*��7��

�� '�'��'�0� ��$�+��"�0� ��#�� $��*�$��*��"��7

�� %� �� "��'��"��0

J��1��'J��1��

H��@�$��%��+�*��*� ��7��

��+��$�$��$��0��

��+��$�� #��#�� +��$�� #��

��)�� *+��,�$�� '�'�DB(5� �� '�'7��+��'�''��'�'0��$� ��'�'� ��'�'��'�0�

��$�+��"�0� ��$� ��)��#��#��' ��

��)�� *+��,�$�� #�7)��#��#��#�7��#�� $� �� #��

$�� #��#��$�� #��$�� )��#��$��@��#��!*�� $�� #��

��#�� #��

H�� %��"H�� %��0H��B��*��$�� $��$��

�� 7��*�$��*��"��7$��*�� $��'��0

$��*�� *�$�� H�� $�� #�� !� �

�� 7��"��7��#��7��7

�� 1��%��$��*$��7�" ��7��

�� !*��*��,��$�� #

�� *��

��$�� *� ��7��

*��!� �� 7��7

�;� ��

1��%��$��*$��" ��

;,��M��?��)�� 7;��-��1��+��7;��&�$��

��)�� *+��,�$�� $��3��"��$��$�� * ��

��0��";��C=$��5�C��

��

��

;��*$�� +��$��%��)�%*��'��7��

;��26�� 7;�� $� ��;��:� �� %��"��

�N�� ,��'N��'��N��)��N��)�5��%�� %��'

��*+� �� "�� 0��

�� )*��#�� "

�� %� �� "��'��"��0�$ ��"��1��%��$��*$��"��,��"��

�� '��"��)�� *�0��J��C=��J��

��)�� *+��,�$�� $ ��1��%��$��*$�� '

J��(��%��J��B��'��J��;��

Documents

AutoCAD 2000 UPUTSTVO