Filozofiia idruStvo 1111990. str. 9-20

TRIVO INDJICTavodzaproudavanjekulturnog razvitka SrbijeBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 321.01Primljeno: septembra 1990.

AUTORITET I AUTORITARNOST U DELULIUBOMIRA TADICA

EIs homes no sonsi no son lliures.(Salvador Espriu)

Jedna od tematskih celina koja proZima celokupan opusLjubomira Tadiia - od najranijih spisa pa do poslednje knjige- jeste i ona koja je posveiena raspravljanju problema auto-riteta i autoritarnosti u politici. I onda kada je pisao o Kel-zenovoj "distoj teoriji prava" (u knjizi Filozofske osnovepravne teoije Hansa Kelzena, iz 1962. godine) kao posledn-jem otkriiu neokantovske, analitidke jurisprudencije koja je usili videla realni temelj prava, Tadii je vojevao protiv takvog,ma koliko rafiniranog, koncentrata autoritarnosti.

Kada danas pi5e o naciji i pita se da li je nacionalizamnaSa sudbina, on u nacionalnoj euforiji i nacionalistidkom iZiv-ljavanju koje je poslednjih dekada zahvatilo naiu zemlju, spravom vidi surogat za demokratiju ili novo ruho u koje seodeya davno prepoznatljiva autoritarnost kominternovske pro-v,enijencije. Podsetiiu na to da nas u njegovu knjiguPorcdakislobda iz 1967. godine uvodi citat iz Platonove Dkle kojikaZe_kako vladu ip-ak reba da prime oni koji u nju nisu zaljublj-eni. Bila je to znadajna knjiga za naiu srdinu,

-koja je Zeitokb

oenuncirala blokadu demokratske i revolucionarne obnove so-cijalistidkog projekta i ukazala kako sredi3nji problem te blokade

9

iwieiz autoritarne, birokratsko-centralistidke strqlrt-ury p-ary-

irt" i drZavne organizacije. INauka o politici podinje.jednimtiiuto* iz Brehti, gde za:vr5ni stihovi glase: ""'ne treba namdrueih gospodara vei nikakvih."-""--T-"*'o

uut-iturnosti Tadii, dakle, zahvata svestrano imetod;; (tuto Ui Gram3i rekao) totalne.istorizaciie'On je u.uo* opu* prikazao i prokazao sve verzije autoriteta i -qqori-tarnosti', kakb u njihovom dejswu, ukglJi, tako i u.is.torijskomsledu. on prati ove koncepte od antike,.ranog.hriscanswa,oiif.o otote'itantizma, liberilizma i marksizma, do najnovijih'uSiniu'i

ptiiiopu kao 5to su psihoanaliza ili kritidka teorijaA*iiiu fiun1.1ortske 5kole. U ovako zama5nom rasponu isqi-t"i" ;" D-tiwedna priroda autoriteta u relacijama vazn-osti iuit"au.^ s iedne strine i vlasti, naloga i zapovesti, s drugesfrane,. tj. izmedj u dobrovolj n9g podredj ivanj a i.inudjenogpotdinjavanja. U[azao bih posebno na vaZnost Tadicevog l9c1r-inia probldma autoriteta ir prosvetiteljsWu. Tu se autoritetu;ffif i tradicije suprotstavlja autoritei uma, razuma i znanja(Spinoza, Dek-art, enciklopedisti, Kant). Setimo se samo kakoiJ'Spinoza u Tractatus politicus nagla5avao da je.dovek ono-iit"'rl"Uoaan, koliko ie rukovodi iazumom. Iduii ovim mil-iotarima Tadii se vraia na Didroov ElanakAutrrif,t, pisan za"Enciklopediju, u kojem se istidekukg. niko od prirode nemapravo di drugome zipoveda. Apelujuii na autoritet uma, pros-iititetjswo plnoletswo i zrelosi doveka suprotstavua tradicio-nahojidejf tutorstva, infantibgtq i zavisnosti.T.!t sa epqf,o* riroru.titeliswa - pi5e Tadii -formulisan je poseban mod-.f -j0.*og autoritetd - model dobrovoljne asoc.ijacijexasu-prot modeltinametnute dominacije. Ideja asocijacije pod{va nairistantcu. dobnovoljnosti i saglasnosti o udruZivanju u biloiioji oblik'ljudske zaiednice, pii.u drZavu. f9 gojg$inac vlas-tit6-, slob6dnom o{1ot om daje konc-esiju zajednidki ustanov-tjil; autoritetu. eim nemi ove dobiovoljne saglasnosti,nema ni autoriteta.

U ovom smislu Tadii ie govoriti i o jednom, naizgledparadoksu, o autoritetu revolucije. Revolucija nema pravniieeitimitet, a ieste odludan korak emancipacue druspa I cove-ka] Revolucij:a je radjanje novog sveta na ruSevinama starog,

praieno oslobadjajuiom ulogom sile, dok je emancipacija ta-kodje negacija koja nadolazi iz samih potencija i tendencijaantagonistidke strukture druStva. Emancipacija ne potide izbilo kakvog apela (etidkog ili prirodnopravnog) na pravdu ipravo, jer je nepravda, tako reii, ontolo5ki utemeljena u-lrulwenoj strukturi. Oruda je celokupno Tadiievo mi5ljenje ustvari mi5ljenje protiv takozvanih "popravljada sveta" a zabor-bu i krizu kao kategorije dinamidkih elemenata stvarne isto-rije, koja je u biti antagonistidka.

Tadtd ie u prosvetiteljswu zapaaai druge znadajne tek-ovine. Tu je, pre svega, irleja slobodne javnosti i ideja osigu-ranja negativne slobode. Ojavnosti i njenoj sprezi sa slobo-dom, o {.eniry demokratskim nabojima, Tadii ie u naSojpolitidkofilozofskoj literaturi n apisati najnadahnutije i n ajpron-icljivije stranice. On ie kritikovati prosvetiteljswo zato Sto,poput hri5ianstva, zamiSlja oslobodjenje kao duhovni proces(kao unutra5nje oslobodjenje i kao slobodu i jednakosi lica),prepu5tajuii spoljalnji Zivot doveka sludajnostima uspeha ilipropasti u ekonomskom "carstvu nuZnosti". Ali ie, isto tako,po.red ovog podseianja na buduie forme autoritarnosti, kojekrije dominacija kapitala nad radom i anonimni autoritet indus-trijqkog pogona i moderne birokratije nad ogromnom veiinomdru5wa,lucidno ukazati kako u weme apsolutnih monarhija -tj. sa-nastankom drZave u strogom smislu redi - kategorijaautoriteta sve vi5e ustupa svoje mesto kategoriji suverenitetaili konadnoj prwlasti svetovne nad duhovnom vla5iu. principsuv€r.ene vlasti apsolutnog gospodara ubrzo ie, radjanjempolitidkih sistema na bazi kipltalizma,biti opowgnut nideiomsuverene vlasti slobodnog naroda - "narodnom suverenojiu".Tako. se ulrzi u podrudje modernog tretiranja problematikeautoriteta. ovde ie Tadii koristiti i aigumentaciiti i skole racio-nalnog prir_o!,nog prava i revolucion-arne dem6kratije, kakvuJe znao rani liberalizam. Ukazujem na znadaj prirodnog pravaposebno zato Sto j.e Tadii kod nas jedan od retkih koJile naweme spoznao nu Znost nj egove rehabilitacij e u marksi stidkojmisli, bez koje se, narainS, ne moZe zamisliti ono o demufanas razgovaramo: ljudsko dostojanstvo, pravna drZava, slo-borle, politika uop5te.

10 11

iwieiz autoritarne, birokratsko-centralistidke strqlrt-ury p-ary-

irt" i drZavne organizacije. INauka o politici podinje.jednimtiiuto* iz Brehti, gde za:vr5ni stihovi glase: ""'ne treba namdrueih gospodara vei nikakvih."-""--T-"*'o

uut-iturnosti Tadii, dakle, zahvata svestrano imetod;; (tuto Ui Gram3i rekao) totalne.istorizaciie'On je u.uo* opu* prikazao i prokazao sve verzije autoriteta i -qqori-tarnosti', kakb u njihovom dejswu, ukglJi, tako i u.is.torijskomsledu. on prati ove koncepte od antike,.ranog.hriscanswa,oiif.o otote'itantizma, liberilizma i marksizma, do najnovijih'uSiniu'i

ptiiiopu kao 5to su psihoanaliza ili kritidka teorijaA*iiiu fiun1.1ortske 5kole. U ovako zama5nom rasponu isqi-t"i" ;" D-tiwedna priroda autoriteta u relacijama vazn-osti iuit"au.^ s iedne strine i vlasti, naloga i zapovesti, s drugesfrane,. tj. izmedj u dobrovolj n9g podredj ivanj a i.inudjenogpotdinjavanja. U[azao bih posebno na vaZnost Tadicevog l9c1r-inia probldma autoriteta ir prosvetiteljsWu. Tu se autoritetu;ffif i tradicije suprotstavlja autoritei uma, razuma i znanja(Spinoza, Dek-art, enciklopedisti, Kant). Setimo se samo kakoiJ'Spinoza u Tractatus politicus nagla5avao da je.dovek ono-iit"'rl"Uoaan, koliko ie rukovodi iazumom. Iduii ovim mil-iotarima Tadii se vraia na Didroov ElanakAutrrif,t, pisan za"Enciklopediju, u kojem se istidekukg. niko od prirode nemapravo di drugome zipoveda. Apelujuii na autoritet uma, pros-iititetjswo plnoletswo i zrelosi doveka suprotstavua tradicio-nahojidejf tutorstva, infantibgtq i zavisnosti.T.!t sa epqf,o* riroru.titeliswa - pi5e Tadii -formulisan je poseban mod-.f -j0.*og autoritetd - model dobrovoljne asoc.ijacijexasu-prot modeltinametnute dominacije. Ideja asocijacije pod{va nairistantcu. dobnovoljnosti i saglasnosti o udruZivanju u biloiioji oblik'ljudske zaiednice, pii.u drZavu. f9 gojg$inac vlas-tit6-, slob6dnom o{1ot om daje konc-esiju zajednidki ustanov-tjil; autoritetu. eim nemi ove dobiovoljne saglasnosti,nema ni autoriteta.

U ovom smislu Tadii ie govoriti i o jednom, naizgledparadoksu, o autoritetu revolucije. Revolucija nema pravniieeitimitet, a ieste odludan korak emancipacue druspa I cove-ka] Revolucij:a je radjanje novog sveta na ruSevinama starog,

praieno oslobadjajuiom ulogom sile, dok je emancipacija ta-kodje negacija koja nadolazi iz samih potencija i tendencijaantagonistidke strukture druStva. Emancipacija ne potide izbilo kakvog apela (etidkog ili prirodnopravnog) na pravdu ipravo, jer je nepravda, tako reii, ontolo5ki utemeljena u-lrulwenoj strukturi. Oruda je celokupno Tadiievo mi5ljenje ustvari mi5ljenje protiv takozvanih "popravljada sveta" a zabor-bu i krizu kao kategorije dinamidkih elemenata stvarne isto-rije, koja je u biti antagonistidka.

Tadtd ie u prosvetiteljswu zapaaai druge znadajne tek-ovine. Tu je, pre svega, irleja slobodne javnosti i ideja osigu-ranja negativne slobode. Ojavnosti i njenoj sprezi sa slobo-dom, o {.eniry demokratskim nabojima, Tadii ie u naSojpolitidkofilozofskoj literaturi n apisati najnadahnutije i n ajpron-icljivije stranice. On ie kritikovati prosvetiteljswo zato Sto,poput hri5ianstva, zamiSlja oslobodjenje kao duhovni proces(kao unutra5nje oslobodjenje i kao slobodu i jednakosi lica),prepu5tajuii spoljalnji Zivot doveka sludajnostima uspeha ilipropasti u ekonomskom "carstvu nuZnosti". Ali ie, isto tako,po.red ovog podseianja na buduie forme autoritarnosti, kojekrije dominacija kapitala nad radom i anonimni autoritet indus-trijqkog pogona i moderne birokratije nad ogromnom veiinomdru5wa,lucidno ukazati kako u weme apsolutnih monarhija -tj. sa-nastankom drZave u strogom smislu redi - kategorijaautoriteta sve vi5e ustupa svoje mesto kategoriji suverenitetaili konadnoj prwlasti svetovne nad duhovnom vla5iu. principsuv€r.ene vlasti apsolutnog gospodara ubrzo ie, radjanjempolitidkih sistema na bazi kipltalizma,biti opowgnut nideiomsuverene vlasti slobodnog naroda - "narodnom suverenojiu".Tako. se ulrzi u podrudje modernog tretiranja problematikeautoriteta. ovde ie Tadii koristiti i aigumentaciiti i skole racio-nalnog prir_o!,nog prava i revolucion-arne dem6kratije, kakvuJe znao rani liberalizam. Ukazujem na znadaj prirodnog pravaposebno zato Sto j.e Tadii kod nas jedan od retkih koJile naweme spoznao nu Znost nj egove rehabilitacij e u marksi stidkojmisli, bez koje se, narainS, ne moZe zamisliti ono o demufanas razgovaramo: ljudsko dostojanstvo, pravna drZava, slo-borle, politika uop5te.

10 11

JoS u knjizi Tndiciiaircvolucija (1972-) Tadii zastuqastanoviSte da j6 prirodno pravo jedna teorija rev.olucije. Ono jeporicalo svdki-pozitivnopravni sistem privilegija, svakubottidku apsoluinu vlast i-drZavnu samovolju, zavisnost po-jeOinca od'politidke zajednice, itd., u ime. idejg.begkrajne-slo-"bod" dontka kao naivi5eg i najuzvi5enijeg biia (upor. ,&k-laraciiu o pnvima ioveka I sadinna iz 17 89 - godine). Tadiiie deiron3trirao naitelnju vezu izmedju autoritamosti drZave iistorij ske Skole priva, nj urisprudegglie pojmova", realistidkeigrisprudenciie, itd, kao i svakog oblika pravnog pozrtlvlzrna.U fionfiji pnva (1983.) on piSe kako je pravni pozitivizam,u svakoni siudaju, doprineo lome da se lqlo pravg prizna isvaka uzurpaciji i samovolja ukolikg je efikasna,-ti. ukolikouspe da naineti,e svoje "vaienje", tj. ukoliko fizidko nasiljeudini legitimnim.

Inadajnasu i podsticajna Tadiieva razmi5ljgjg -o39to-ritetu u libeializmui u danasnjem marksizmu. Politidki seispoliavaiuii kao konstitucionalizam, liberalno udenje u&ga-vi ili odSacuje lidni autoritet u politici, zalaiuti se za pravnujednakost graa3ana i vladavinu zakona.-Iduii tragom Engelso'-vih

stavoia o autoritetu i njegovih afiniteta za centralizam,Leniin ie u ovovekovni markiizam uneo maksimum autori-tarnbsti i svojom definicijom "diktature proletanjag" i prak-tikovanjem t6 diktattre. Integralni etatizam boljievidkog tipapreobrdia revolucionarnu demokratij u u plebiscit arni cez-^arizam,

a revolucionarnu avangardu u konzervativnu elitu. Tunema mesta dobrovoljnoj asocijaciji slobodnih i jednakih' de-mokratiji saveta ili liberterski koncipirangj qamoqp3yi. Umes-to togaiobijamo "partijsku drZavu", iz koje su iskljudeni svipoteiciialni-konku-rentii negatori i koja hostilizuje sav javniZivot, aiomizuje pojedince i sve prewara u privatni posed us-kog kruga vlastodriaca - oligarhijskog prezidencijalizma.

T;dii je, kao Ito se vidi iz ovih natuknica, autoritetsagledao kaoistorjsku kategoriju (zadeq jo5.u rimskoj republik-anskoj tradiciji), koja je uvek u korelacijlsapojmom slo'bode, kao i heteionomija prema autonomiji. Potdinjavanje au-toritetu imalo je i ima-smisla - prema Tadiiu - tadno u onojmeri u kojoj je omoguiavalo auionomiju i emancipaciju. Au-

toritet, kaZe on, bez umnog opravdanja nema nikakve vred_nosti. on ima smisla samo ako pomaze porast "odrasle slo-bode". Prema Tdiievim spoznajama, socijalizam je osporio nesamo autoritet burZaoske nego i svake klasne vhdavine, a nijeresio problem vlastitog autoriteta. ostao je, dakle, u sferi au-toritamosti, ponegdeiul i ong predburZoaske, u kojoj probi_j aj u irqcig.nalne p atrijarh alne h ari zme pomesane s 5iiotoats -kom vla5iu ("odevi.domovineu, "doZivotni predsednici" sadinastidkim ambicijama, razliditi oblici peisonalnih unijiwhovnog komandanta, _generalnog sekretara, iefa drZave iministra unutra5njih poslgve itd.). Fakdcitet gole moii i ide-ologrje rada jesu, prema Tadiiu, komplementl koii iznudjuj upokoravanje i.slave ga lao najvisu poritidku *iinu, aizeaiditave narode liSene punoletswal savijene Sije.. . D3 je pojgdi-nac slobodan ako jl u slSbodnoj zajednici,

uko.j9 usao u.nju pez prinude, sa sp-ontanosiu t<air isiinsHmmedijumom slobode i.nelovgpnia ri iznudjenu no.-uti rnorr,541'4zlmovanjem i solidamoSiu, ostvarujudi se u samoupravl-janju kao samoodredjenju roveka koje j6, dakle, t-usiu ,iloiot-nos t autoritarno-hi jerarhij skoj o5gani{cii i druirva, raoii 3 epokazao jednim osobenim, za nase prilike i radikalnim,isdito-vanjem Godvina, prudona, Bakunjina i tvtatateste.-On le sanep_atvorenim nadahnuiem umeo di poveZe tzv. antiautof,i*-ni, liberterski komunizam sa Marksovim bitnim n;t;i;;-;;o_l_g_q :yrtr{og. poretka" (u Manifestu) _ u kojem je slobodalv5gg po.;_edinca uslov slobode za sve. Tu vezu i6 osetio i uoelu Koze Luksemburg, narodito u nle1oj polemici sa Lenji_nom oko ultracentralisiidtitr tendencija i tlasarnsfe air.iorin"l^T,*-"j_r::ijaldemokr1iji. r." Iibert-erske t uAi,ii" rua1e i"qoDro.nrz zn39,ajnih podsticaja za ono Stoie nieiova trainaopsesu.a -

Fntika "Iibidodominandi ", vofi6 zi itoii. ti." za["j:tp,T*Je svoje nauke o politici kao jedne teorije oitoUoO_JenJa ill emancioacije, a ne kao "novemetafiziki: poroblia_vanj a ".. Tad ii se iardzib, u nuuru fi ;lt d;i ;8;j-t

" jJ

" i,".rj i

T3f 5*:,1{er.ugradjenareorijloeinoGatiJ"f".iili"i',^"]JciI'ruc' lrberalizam, ide preko njegovih granica [a siouoolars-kom i. egalitirnom socij aiizmu, ! r?ou ffi ir"" ii,": i, i,ij6 "otgalektici ilegitimnosii i tegitimnoiii irusti ; ;';itiiZi"

L2 t3

JoS u knjizi Tndiciiaircvolucija (1972-) Tadii zastuqastanoviSte da j6 prirodno pravo jedna teorija rev.olucije. Ono jeporicalo svdki-pozitivnopravni sistem privilegija, svakubottidku apsoluinu vlast i-drZavnu samovolju, zavisnost po-jeOinca od'politidke zajednice, itd., u ime. idejg.begkrajne-slo-"bod" dontka kao naivi5eg i najuzvi5enijeg biia (upor. ,&k-laraciiu o pnvima ioveka I sadinna iz 17 89 - godine). Tadiiie deiron3trirao naitelnju vezu izmedju autoritamosti drZave iistorij ske Skole priva, nj urisprudegglie pojmova", realistidkeigrisprudenciie, itd, kao i svakog oblika pravnog pozrtlvlzrna.U fionfiji pnva (1983.) on piSe kako je pravni pozitivizam,u svakoni siudaju, doprineo lome da se lqlo pravg prizna isvaka uzurpaciji i samovolja ukolikg je efikasna,-ti. ukolikouspe da naineti,e svoje "vaienje", tj. ukoliko fizidko nasiljeudini legitimnim.

Inadajnasu i podsticajna Tadiieva razmi5ljgjg -o39to-ritetu u libeializmui u danasnjem marksizmu. Politidki seispoliavaiuii kao konstitucionalizam, liberalno udenje u&ga-vi ili odSacuje lidni autoritet u politici, zalaiuti se za pravnujednakost graa3ana i vladavinu zakona.-Iduii tragom Engelso'-vih

stavoia o autoritetu i njegovih afiniteta za centralizam,Leniin ie u ovovekovni markiizam uneo maksimum autori-tarnbsti i svojom definicijom "diktature proletanjag" i prak-tikovanjem t6 diktattre. Integralni etatizam boljievidkog tipapreobrdia revolucionarnu demokratij u u plebiscit arni cez-^arizam,

a revolucionarnu avangardu u konzervativnu elitu. Tunema mesta dobrovoljnoj asocijaciji slobodnih i jednakih' de-mokratiji saveta ili liberterski koncipirangj qamoqp3yi. Umes-to togaiobijamo "partijsku drZavu", iz koje su iskljudeni svipoteiciialni-konku-rentii negatori i koja hostilizuje sav javniZivot, aiomizuje pojedince i sve prewara u privatni posed us-kog kruga vlastodriaca - oligarhijskog prezidencijalizma.

T;dii je, kao Ito se vidi iz ovih natuknica, autoritetsagledao kaoistorjsku kategoriju (zadeq jo5.u rimskoj republik-anskoj tradiciji), koja je uvek u korelacijlsapojmom slo'bode, kao i heteionomija prema autonomiji. Potdinjavanje au-toritetu imalo je i ima-smisla - prema Tadiiu - tadno u onojmeri u kojoj je omoguiavalo auionomiju i emancipaciju. Au-

toritet, kaZe on, bez umnog opravdanja nema nikakve vred_nosti. on ima smisla samo ako pomaze porast "odrasle slo-bode". Prema Tdiievim spoznajama, socijalizam je osporio nesamo autoritet burZaoske nego i svake klasne vhdavine, a nijeresio problem vlastitog autoriteta. ostao je, dakle, u sferi au-toritamosti, ponegdeiul i ong predburZoaske, u kojoj probi_j aj u irqcig.nalne p atrijarh alne h ari zme pomesane s 5iiotoats -kom vla5iu ("odevi.domovineu, "doZivotni predsednici" sadinastidkim ambicijama, razliditi oblici peisonalnih unijiwhovnog komandanta, _generalnog sekretara, iefa drZave iministra unutra5njih poslgve itd.). Fakdcitet gole moii i ide-ologrje rada jesu, prema Tadiiu, komplementl koii iznudjuj upokoravanje i.slave ga lao najvisu poritidku *iinu, aizeaiditave narode liSene punoletswal savijene Sije.. . D3 je pojgdi-nac slobodan ako jl u slSbodnoj zajednici,

uko.j9 usao u.nju pez prinude, sa sp-ontanosiu t<air isiinsHmmedijumom slobode i.nelovgpnia ri iznudjenu no.-uti rnorr,541'4zlmovanjem i solidamoSiu, ostvarujudi se u samoupravl-janju kao samoodredjenju roveka koje j6, dakle, t-usiu ,iloiot-nos t autoritarno-hi jerarhij skoj o5gani{cii i druirva, raoii 3 epokazao jednim osobenim, za nase prilike i radikalnim,isdito-vanjem Godvina, prudona, Bakunjina i tvtatateste.-On le sanep_atvorenim nadahnuiem umeo di poveZe tzv. antiautof,i*-ni, liberterski komunizam sa Marksovim bitnim n;t;i;;-;;o_l_g_q :yrtr{og. poretka" (u Manifestu) _ u kojem je slobodalv5gg po.;_edinca uslov slobode za sve. Tu vezu i6 osetio i uoelu Koze Luksemburg, narodito u nle1oj polemici sa Lenji_nom oko ultracentralisiidtitr tendencija i tlasarnsfe air.iorin"l^T,*-"j_r::ijaldemokr1iji. r." Iibert-erske t uAi,ii" rua1e i"qoDro.nrz zn39,ajnih podsticaja za ono Stoie nieiova trainaopsesu.a -

Fntika "Iibidodominandi ", vofi6 zi itoii. ti." za["j:tp,T*Je svoje nauke o politici kao jedne teorije oitoUoO_JenJa ill emancioacije, a ne kao "novemetafiziki: poroblia_vanj a ".. Tad ii se iardzib, u nuuru fi ;lt d;i ;8;j-t

" jJ

" i,".rj i

T3f 5*:,1{er.ugradjenareorijloeinoGatiJ"f".iili"i',^"]JciI'ruc' lrberalizam, ide preko njegovih granica [a siouoolars-kom i. egalitirnom socij aiizmu, ! r?ou ffi ir"" ii,": i, i,ij6 "otgalektici ilegitimnosii i tegitimnoiii irusti ; ;';itiiZi"

L2 t3

(1980.), Tadii je izvukao maksimum antiautoritarnosti iz po-

i;;id'f"fu,f.rlu i ilrOonu, odnosno Marksa i Engelsa, s

jedne, i Bakunjina, s druge strane'

oniekodPrudonauo6iodajeslobodaalternativl.aqto-,ir.,o, i ud "#*i" k;rdt" qg tj t alteia ativ a admi ni stracij i. Jer,il;d;'AUui,i:" h-ij-erarhiju i autoritet, drZaii da se dPt*oil;jfi ;;;i',d;i;iloi'a'it'biiakoja-suP:-!T*:i:d-naka u svome oot,oSuniwu i n9 9og.u. si qodyenuti nadelu

ilil;;;hi i". ia maidi:'.'uit. ptooniia"5 a Prudonovo razlik-;iiiiilli;ffi ;F;;;;',1ip'ori,iekerdvolucije'od."revo1u-;t #$";;", tli ;;;d.ij 6 ittiiij.uti"om masa (reloluc ij e putem

;it|i ;;ko:ui" aiio iaroda-bezposednika ' DruSwo se tu

;;;ij; tifftdjr,i" tupiotu" politicii drZavi' vlada je' premaprudonu, detatnost-iutotiiliu i uutoritarnih sredstavl gd9 i.evlada na delu, t" ii*a" iiioUoda nemaju mesta' Zato bih

;il;io;.1;dil#io*ur. i" Ptodgnu, za t<6ii radii - navodeii

sa - s pravo- *-" Jui"iiStt"-;qiirr'egativ:niju o0r{}:t:S:;a

";; P*donou., "Biti pod vladom (ete gouvem-e):^:nacr

Uiti ".Atit*,

inspiciran, Sfiju$r.an, upravljan' ozakonlen' re-

glementiran, ogruffi fi o'otttitit*' ^ooominian'

kontrolisan'ocenjivan, procenjivan, cenzurisan i zipovedan od-bica koja

;;;il;i,igr"au,'nilti*Ji' "i vrline' niti poa vladom znadi

prilikom svake t"i"i., itittie pogodbe i sfakog.pokreta biti

i;;;lil;;, re gistrovin, pop i san, propi san' markiran' preme-

ffi, fi;;ffi, opot"tbv^an, patentiral' otpusten'-o^pt11to-mocen, prapo*"

"nr ukorqn, spreden, reformis an'.poprav4 en'

i$;-lfi.Tt ,"udi, poa tgo""t9-T iavne koristi i u ime

oiitt g i"i"tesa, biti opb'e'ou a1, ub.1an' o globljen' :$tl?"i-s an, monoporr rouinl Lgurj

"n, i icedj en' o-bmanu t' pokraden'

azatim,prilikom najmanjeg olpora I na prvu t* rytl?e.' biti

ilil;;;: kuEn: *l 6*utouiz u"*, wed an, proganj an'. uko-

i;;, nre;tlai ei, razoruLan' sve zan, :ato8en' snel jan' gu5alj i-

ffi: ffiJ*, ;;di";; d.portovan, Zrwovan' prod-an-.izdan' a

za dopunu: izigran, nasdmaren, osramoien' obesda5ien' Eto'

iJii"irid^, tol?":'!"" pravda, tq j.e ljen moral!""'!v J v''Sl;tii'o" u1

-n"ho" ou iaoit< atni anti guvernme n tali zam

(koji je rastakao iii"* ;'d*iwo sfoUoAnif individua), Tadii

l4

ie, s razlogom, ukazivao i na vezu Prudona i Pariske komuneiz787l. godine, gde je ostvaren, nakratko "poredak slobode ipravde", a ne premoii autoriteta i drZavnog razloga. Iduiiistim tragom, Tadii je iiz Bakunjina prihvatio radikalno isko-renjivanje principa autoriteta i starateljstva drZave naddruSwom, tj. organizovanje dru5tva putem slobodnih asocija-ctia, ane odozgo nanile, posredswom bilo kakvog autoriteta.-

Pro5avii kroz libertersku konzekventnu kritiku autorite-ta i drZave, koja je nezamenljiva u svakoj izgradnji kritidkenauke o politici (protiv politike kao tehnologije vlasti i arkan-ske prakse), Tadii ie, u naSoj politikolo5koj misli, udiniti jo5jedan pionirski spoj, povezati politiku i psihoanalizu. On ielemeljno izuditi Frojda, DZonsa, Rajha, Froma, Edera, Ador-na, Markuzea i druge koji su izudavali problem identifikacijesa autoritetom, psiholo5ke osnove politidkog antagonizma ipolitidkog autoriteta, itd. Pri tome Tadii smatra da je moguieutemeljiti i jednu psihoanalitidku sociologiju politike, iako biona ispoljavala snaZnu teZnju ka simplifikacijama, odnosno katome da probleme politidkih sukoba svodi na individualno-psiholoSku ravan. U ideji potiskivanja, represije libida i repre-sivne civilizacije nalazi se moguia tadka ukr5tanja psihoana-lize i politike, a da ne pominjemo ulogu tzv. nagonske struk-ture doveka (strah, mrZnja, agresivnost, bestijalnost, itd) iliiracionalnosti vodjswa, na primer, u politidkorn Zivotu. PremaTadiiu, sva tradicionalna, eminentno politidka verovanja ima-ju paternalistidki karakter, a njihova transpozicija na psiho-lo5ki plan rodila je modele, prototipove drugih oblika auto-riteta. Konzervativna vlast i ideologija dobro koristi porodidnuFa9icUu i psihidku vezu sa autoritetom koju ova tradicija negu-1e i prenosi ih na globalno dru5tvo.

IstraZivanj a tzv. "autoritarne lidnosti" takodje privladeTadiievu paZnju. On upuiuje na to da je Adorn-o fokazaokako je konzervativni stav u politici povezan s odredjenimtipom psihidke strukture ( na primer, sa strogim konformiz-qlorn, sistemom tradicionalnih wednosti, posluinoiiu auto-ritetima, moralnom i psihidkom nesigurnolSiu, itd.). Autori-tarna lidnost je proizvod represivne civilizacije, smatra Tadii,I ona ftaZi pribeZi5te u jakom politidkom poretku, identifikuje

15

(1980.), Tadii je izvukao maksimum antiautoritarnosti iz po-

i;;id'f"fu,f.rlu i ilrOonu, odnosno Marksa i Engelsa, s

jedne, i Bakunjina, s druge strane'

oniekodPrudonauo6iodajeslobodaalternativl.aqto-,ir.,o, i ud "#*i" k;rdt" qg tj t alteia ativ a admi ni stracij i. Jer,il;d;'AUui,i:" h-ij-erarhiju i autoritet, drZaii da se dPt*oil;jfi ;;;i',d;i;iloi'a'it'biiakoja-suP:-!T*:i:d-naka u svome oot,oSuniwu i n9 9og.u. si qodyenuti nadelu

ilil;;;hi i". ia maidi:'.'uit. ptooniia"5 a Prudonovo razlik-;iiiiilli;ffi ;F;;;;',1ip'ori,iekerdvolucije'od."revo1u-;t #$";;", tli ;;;d.ij 6 ittiiij.uti"om masa (reloluc ij e putem

;it|i ;;ko:ui" aiio iaroda-bezposednika ' DruSwo se tu

;;;ij; tifftdjr,i" tupiotu" politicii drZavi' vlada je' premaprudonu, detatnost-iutotiiliu i uutoritarnih sredstavl gd9 i.evlada na delu, t" ii*a" iiioUoda nemaju mesta' Zato bih

;il;io;.1;dil#io*ur. i" Ptodgnu, za t<6ii radii - navodeii

sa - s pravo- *-" Jui"iiStt"-;qiirr'egativ:niju o0r{}:t:S:;a

";; P*donou., "Biti pod vladom (ete gouvem-e):^:nacr

Uiti ".Atit*,

inspiciran, Sfiju$r.an, upravljan' ozakonlen' re-

glementiran, ogruffi fi o'otttitit*' ^ooominian'

kontrolisan'ocenjivan, procenjivan, cenzurisan i zipovedan od-bica koja

;;;il;i,igr"au,'nilti*Ji' "i vrline' niti poa vladom znadi

prilikom svake t"i"i., itittie pogodbe i sfakog.pokreta biti

i;;;lil;;, re gistrovin, pop i san, propi san' markiran' preme-

ffi, fi;;ffi, opot"tbv^an, patentiral' otpusten'-o^pt11to-mocen, prapo*"

"nr ukorqn, spreden, reformis an'.poprav4 en'

i$;-lfi.Tt ,"udi, poa tgo""t9-T iavne koristi i u ime

oiitt g i"i"tesa, biti opb'e'ou a1, ub.1an' o globljen' :$tl?"i-s an, monoporr rouinl Lgurj

"n, i icedj en' o-bmanu t' pokraden'

azatim,prilikom najmanjeg olpora I na prvu t* rytl?e.' biti

ilil;;;: kuEn: *l 6*utouiz u"*, wed an, proganj an'. uko-

i;;, nre;tlai ei, razoruLan' sve zan, :ato8en' snel jan' gu5alj i-

ffi: ffiJ*, ;;di";; d.portovan, Zrwovan' prod-an-.izdan' a

za dopunu: izigran, nasdmaren, osramoien' obesda5ien' Eto'

iJii"irid^, tol?":'!"" pravda, tq j.e ljen moral!""'!v J v''Sl;tii'o" u1

-n"ho" ou iaoit< atni anti guvernme n tali zam

(koji je rastakao iii"* ;'d*iwo sfoUoAnif individua), Tadii

l4

ie, s razlogom, ukazivao i na vezu Prudona i Pariske komuneiz787l. godine, gde je ostvaren, nakratko "poredak slobode ipravde", a ne premoii autoriteta i drZavnog razloga. Iduiiistim tragom, Tadii je iiz Bakunjina prihvatio radikalno isko-renjivanje principa autoriteta i starateljstva drZave naddruSwom, tj. organizovanje dru5tva putem slobodnih asocija-ctia, ane odozgo nanile, posredswom bilo kakvog autoriteta.-

Pro5avii kroz libertersku konzekventnu kritiku autorite-ta i drZave, koja je nezamenljiva u svakoj izgradnji kritidkenauke o politici (protiv politike kao tehnologije vlasti i arkan-ske prakse), Tadii ie, u naSoj politikolo5koj misli, udiniti jo5jedan pionirski spoj, povezati politiku i psihoanalizu. On ielemeljno izuditi Frojda, DZonsa, Rajha, Froma, Edera, Ador-na, Markuzea i druge koji su izudavali problem identifikacijesa autoritetom, psiholo5ke osnove politidkog antagonizma ipolitidkog autoriteta, itd. Pri tome Tadii smatra da je moguieutemeljiti i jednu psihoanalitidku sociologiju politike, iako biona ispoljavala snaZnu teZnju ka simplifikacijama, odnosno katome da probleme politidkih sukoba svodi na individualno-psiholoSku ravan. U ideji potiskivanja, represije libida i repre-sivne civilizacije nalazi se moguia tadka ukr5tanja psihoana-lize i politike, a da ne pominjemo ulogu tzv. nagonske struk-ture doveka (strah, mrZnja, agresivnost, bestijalnost, itd) iliiracionalnosti vodjswa, na primer, u politidkorn Zivotu. PremaTadiiu, sva tradicionalna, eminentno politidka verovanja ima-ju paternalistidki karakter, a njihova transpozicija na psiho-lo5ki plan rodila je modele, prototipove drugih oblika auto-riteta. Konzervativna vlast i ideologija dobro koristi porodidnuFa9icUu i psihidku vezu sa autoritetom koju ova tradicija negu-1e i prenosi ih na globalno dru5tvo.

IstraZivanj a tzv. "autoritarne lidnosti" takodje privladeTadiievu paZnju. On upuiuje na to da je Adorn-o fokazaokako je konzervativni stav u politici povezan s odredjenimtipom psihidke strukture ( na primer, sa strogim konformiz-qlorn, sistemom tradicionalnih wednosti, posluinoiiu auto-ritetima, moralnom i psihidkom nesigurnolSiu, itd.). Autori-tarna lidnost je proizvod represivne civilizacije, smatra Tadii,I ona ftaZi pribeZi5te u jakom politidkom poretku, identifikuje

15

se s njim, braneii tako svoju sigurno-st ili, tadnije, -sv9j.u ne-siguniost. Ona radja poslulne mhse, sklone manip-ulaciji, onaje"- nagla5ava Tadii - masovna baza totalitarnih pokreta i"kulta lidnosti".

ZaTadti,aie sryrer-ego nuZan za lidni i druSweni razvoju onoj meri u ktijoj daje prostor za.-menjanje.postojeieg, zaproeres. Cili revoiuCionanrb destrukcije posojeceg nije razaran-i. ri.tu uoiste, nego razaranje svetabez buduinosti i krdenje"ptortoru za'autentiEno i swaraladko Zivljenje. U tom smislu jeTadiiev pledoaje da se prihvati anti-autoritarni Pokret 94a-dine kraj^em Seidesetih godina, kojoj je i posvetio syoju kn-iist Autiitet i osponv anj e ( 1 987.): U pomenuoj Lx,jlti Tadiii-pravom ukazuje na jedinstven i nezamenljiv doprinos-tzv.kritidke teorije <IruSwa izudavanju autoriteta, visoko qqdlu-juii radove Fioma, Horkhajmera, Markuzea, Nojmana i Ador-'na-

U njoj je interes za problematiku lutoqteta qre svegaizaz-van opisi65iu od faiizma, a kasnije-i suodavanjem sa fenom-enom- staljinizma u SSSR, ili tzv. integralnog etatizma. Tateorija je iruZila oltru kritiku burZoaske strukrure autoriteta,oA airtriritirnih obeleZja protestanti zma i prosvetiteljswa kaoinaza "instrumentalnog uma", do wornidkog pogona i racio-nalizovane birokratske organizacije, koje proizvode ideologijurada i reda. Ali, njen je doprinos daleko veii i Tadii neienikada prestati da-se ialaild za neophodnq. recepciju njenihpsiholotkih otkriia u nauci opolitici. U drudwenoj strukturi ui<ojoj je zavisnost doveka, njegova poslu5nost, na vi5oj ceniodnjegove slobode - pi5e Tadii - autoritarna karaktema struk-tura, tj. potdinljivost iracionalnim autoritetima, ra5irena je pe'iava. Autoritarnom karakteru je svojsweno to da mu pokora-vanje autoritetu pridinjava zadovoljswo: slabo' ja" se oslanjana j-arkog i mocn6g, na vlast, na "jakog vodju", biloda je red ofa5izmu ili staljinizmu. Tadii ie stalno podseiati na uloguiracionalnih momenata u politidkom Zivotu (recimo, pledra-suda, pojedinadnih ili kolektivnih, posebno nacionalnih pre-drasuda), na vezu sado-mazohistidke strukture lidnosti s auto-ritamomkarakternom struknrom, te na spoj sadizma, agresijei teZnji ka apsolutnoj vlasti. U staljinistidkim siste.mirya,-P.oredovogl, Sire^se i masovne iluzije i mase manipuli5u indoktri-

nacijom ("pranjem mozga"), a uloga tzv. avangarde se iscr-plj uje u repro$$ovanju i. perpetuiranju staratelj skog odnosavodje prema dituznoj, zavisnoj i atomizovanoj masi naroda.

Ovde bih jo5 leleo da pomenem Tadiiev izvanredanesej "Fenomenologij a. neprij atelj a' u au toritarnim ideologij a-ma" (yzknjige Autoitetiosporavanje ), kao znatajan prilbgramri5ljanjima na temu o qutoritarnosti (o toj temi ie biti redi iu najnovijoj knjiZi Koste Cavo5kog, posveienoj takodje kon-ceptu "neprijatelja" u politici). Svi feti5isti organizacije, ide-olozi stranaka reda i poretka - napisaie tu Tadii - rado zabo-ravljaju da red u druStvu nije nikakav dokaz da je u njihovomdru5tvu sve u redu. Feti5izam organizacije, interiorizacija dis-cipline i introjekcija autoriteta nameiu ne samo monolitnostnego i monotoniju i ubitadnu jednoznadnost i dosadu. Tu podpalicom nepogreiivog autoriteta nastaje klima monolo5ke iter-ilnosti, nespgqgblosti za konkurenciju ideja i koegzistenciju snjima, a politidki dogmatizam je ili preuzet ili sekularizovanverski dogmatizam. "Partijska linija", nametnuta u swhu des-potske integracije, osigurava se disciplinskim merama i ritu-alima ekskomunikacije. U zaw5nim pasusima ovog eseja TadiikaZe kako se svaka politika bez alternativa, jednosmerna ijednoznadna dogmatska politika, odlikuje viSe politidkom glu-poS(u nego neophodnom merom poliiidke mudrosti lli iaz-boritosti. Tu je doista primenjiv onaj nauk o dinosaurusu koji1e kao wsta izumro jer je imao previ5e oklopa a premalomozga. Jer, opominje Tadii, ustanove vrede - lstorijski gle-clano - samo onoliko koliko dugo pruZaju uslove za slobodu iblagostanje doveka.. Rekao bih, na kraju, da pomenuta Tadiieva razmiSljan-ja o-autoritetu i autoritainosti proZimaju ditav njegov, ne-ba5T4, opgs. Kada se on, na primbr, danas zalaLezi dimokratskuf:deraciju. u Jugoslaviji, oi se istowemen o zalaLe za politidkuctemokratijq i dgmokratsku integraciju koje onemoguiavajuprevlast nacionalnih i nacionalistlennbtgaitrija u ovdj ,emlji.Politidka demokratija i demokratska iritegricija su, preria],aOi<iu, moguie sanio ukoliko stobodni infriair- i'FaOja-!l\ (cinyen), a ne neki metafizidki enritet, na piim6r,ntpostazirana, do neba uzdignuta nacionalna driava, stoji u

16 17

se s njim, braneii tako svoju sigurno-st ili, tadnije, -sv9j.u ne-siguniost. Ona radja poslulne mhse, sklone manip-ulaciji, onaje"- nagla5ava Tadii - masovna baza totalitarnih pokreta i"kulta lidnosti".

ZaTadti,aie sryrer-ego nuZan za lidni i druSweni razvoju onoj meri u ktijoj daje prostor za.-menjanje.postojeieg, zaproeres. Cili revoiuCionanrb destrukcije posojeceg nije razaran-i. ri.tu uoiste, nego razaranje svetabez buduinosti i krdenje"ptortoru za'autentiEno i swaraladko Zivljenje. U tom smislu jeTadiiev pledoaje da se prihvati anti-autoritarni Pokret 94a-dine kraj^em Seidesetih godina, kojoj je i posvetio syoju kn-iist Autiitet i osponv anj e ( 1 987.): U pomenuoj Lx,jlti Tadiii-pravom ukazuje na jedinstven i nezamenljiv doprinos-tzv.kritidke teorije <IruSwa izudavanju autoriteta, visoko qqdlu-juii radove Fioma, Horkhajmera, Markuzea, Nojmana i Ador-'na-

U njoj je interes za problematiku lutoqteta qre svegaizaz-van opisi65iu od faiizma, a kasnije-i suodavanjem sa fenom-enom- staljinizma u SSSR, ili tzv. integralnog etatizma. Tateorija je iruZila oltru kritiku burZoaske strukrure autoriteta,oA airtriritirnih obeleZja protestanti zma i prosvetiteljswa kaoinaza "instrumentalnog uma", do wornidkog pogona i racio-nalizovane birokratske organizacije, koje proizvode ideologijurada i reda. Ali, njen je doprinos daleko veii i Tadii neienikada prestati da-se ialaild za neophodnq. recepciju njenihpsiholotkih otkriia u nauci opolitici. U drudwenoj strukturi ui<ojoj je zavisnost doveka, njegova poslu5nost, na vi5oj ceniodnjegove slobode - pi5e Tadii - autoritarna karaktema struk-tura, tj. potdinljivost iracionalnim autoritetima, ra5irena je pe'iava. Autoritarnom karakteru je svojsweno to da mu pokora-vanje autoritetu pridinjava zadovoljswo: slabo' ja" se oslanjana j-arkog i mocn6g, na vlast, na "jakog vodju", biloda je red ofa5izmu ili staljinizmu. Tadii ie stalno podseiati na uloguiracionalnih momenata u politidkom Zivotu (recimo, pledra-suda, pojedinadnih ili kolektivnih, posebno nacionalnih pre-drasuda), na vezu sado-mazohistidke strukture lidnosti s auto-ritamomkarakternom struknrom, te na spoj sadizma, agresijei teZnji ka apsolutnoj vlasti. U staljinistidkim siste.mirya,-P.oredovogl, Sire^se i masovne iluzije i mase manipuli5u indoktri-

nacijom ("pranjem mozga"), a uloga tzv. avangarde se iscr-plj uje u repro$$ovanju i. perpetuiranju staratelj skog odnosavodje prema dituznoj, zavisnoj i atomizovanoj masi naroda.

Ovde bih jo5 leleo da pomenem Tadiiev izvanredanesej "Fenomenologij a. neprij atelj a' u au toritarnim ideologij a-ma" (yzknjige Autoitetiosporavanje ), kao znatajan prilbgramri5ljanjima na temu o qutoritarnosti (o toj temi ie biti redi iu najnovijoj knjiZi Koste Cavo5kog, posveienoj takodje kon-ceptu "neprijatelja" u politici). Svi feti5isti organizacije, ide-olozi stranaka reda i poretka - napisaie tu Tadii - rado zabo-ravljaju da red u druStvu nije nikakav dokaz da je u njihovomdru5tvu sve u redu. Feti5izam organizacije, interiorizacija dis-cipline i introjekcija autoriteta nameiu ne samo monolitnostnego i monotoniju i ubitadnu jednoznadnost i dosadu. Tu podpalicom nepogreiivog autoriteta nastaje klima monolo5ke iter-ilnosti, nespgqgblosti za konkurenciju ideja i koegzistenciju snjima, a politidki dogmatizam je ili preuzet ili sekularizovanverski dogmatizam. "Partijska linija", nametnuta u swhu des-potske integracije, osigurava se disciplinskim merama i ritu-alima ekskomunikacije. U zaw5nim pasusima ovog eseja TadiikaZe kako se svaka politika bez alternativa, jednosmerna ijednoznadna dogmatska politika, odlikuje viSe politidkom glu-poS(u nego neophodnom merom poliiidke mudrosti lli iaz-boritosti. Tu je doista primenjiv onaj nauk o dinosaurusu koji1e kao wsta izumro jer je imao previ5e oklopa a premalomozga. Jer, opominje Tadii, ustanove vrede - lstorijski gle-clano - samo onoliko koliko dugo pruZaju uslove za slobodu iblagostanje doveka.. Rekao bih, na kraju, da pomenuta Tadiieva razmiSljan-ja o-autoritetu i autoritainosti proZimaju ditav njegov, ne-ba5T4, opgs. Kada se on, na primbr, danas zalaLezi dimokratskuf:deraciju. u Jugoslaviji, oi se istowemen o zalaLe za politidkuctemokratijq i dgmokratsku integraciju koje onemoguiavajuprevlast nacionalnih i nacionalistlennbtgaitrija u ovdj ,emlji.Politidka demokratija i demokratska iritegricija su, preria],aOi<iu, moguie sanio ukoliko stobodni infriair- i'FaOja-!l\ (cinyen), a ne neki metafizidki enritet, na piim6r,ntpostazirana, do neba uzdignuta nacionalna driava, stoji u

16 17

njihovim temeljima. Demokratija je morala r.lstuknuti pred na-ciokratijom, jer je usvojeno nadelo nacionalnog samoodred-ienia i drZavne iuverenosti republika neminovno suspendo-vat-o inOividu alno samoodredjenje i suverenost gradj anina-poiedinca. Tadii, dakle, iznova opominje kako svaka orga--niiacija

ili institucija, koja svoju apstraktnu kolektivnost istidekao vrhovno naEelo nasuprot individuumu, mora biti - bezobzira na ideoloSke izgovore - mi5olovka ljudske slobode.Ovai liberter ie neumorno isticati da je sloboda nacionalne isvalie druge drZave moguia samo uz brutalno porobljavanjeindividuuma i da je svakoj drZavi - kako kaZe Marks - neo-phodno wlo surovo vaspitanje od strane naroda. Zato on vidiJugoslaviju kao istorijsku moguinost samo kao socijalistidku,ne nacionalnu, nego internacionalnu zajednicu, kao demokrats-ki savez medju njenim narodima, a ne kao institucionalnukonfederacij t vlada pojedinih nacionalnih drZavica.

Kontrast autoritarnosti jeste i javnost, pa je razumljivoSto je Tadii znadajan deo svojih politikolo5kih istraZivanjaposvetio ideji javnosti i javnom mnjenju. Tajn-u, arkanskupraksu politikanajpotpunije raswara javnost, to bitno svojst-vo svakbg republikanizmai demokratije. Javnost je svojswe-na iskljudivo oworenim druSwima koja se pmelje na udeliunaroda u politici, na samoodredjenju gradjana. Sloboda kri-tike vlastodr-iaca idijalog o javnim poslovima jesu pretposavkejavnosti. Otuda ona tesna veza, medjuzavisnost retorike i de-hokratije, govora i slobode, i Tadiievo optiranje da na na5improstorima-poradi na rehabilitaciji jo5 nekih swari - to-pike iietorike, kao instrumenata izvornog dijalektidkog rasudjivanjai dostojanstva dijaloga. Tamo gde iuti javnost, gde se vlastzasniva na argumentu sile a ne na sili argumenata (dijaloga),tamo je na delu pacifikacija podanika a ne sloboda gradjana,tamo je despotija.

Tadiieva celovita analiza autoriteta i autoritarnosti, kaoSto je vei pom-menuto, zahvatai dana5nji socijalizam, polar-izovan "izmedju vlasti i slobode" (Sto je naslov zawlnog po-glavlja njegove h'rfigeAutoriteti osponvanje) . Arkanska prak-sa poretka bez slobode iskazala se na delu i u tzv. realnomsocijaliznu, okondavajuii najdelie u modelima politike vojnog

logora i kasarnske discipline ("Gulag" je njena metafora), stra-ho--vlade, perpetuiranih partijskih oligarhija, a ne retko i nas-tojanja da se uspostave dinastidki oblici koncentracije vlasti.Uinstitucionalnom o*o5tavanju politidke vlasti - piSb Tadii -koja postaje sama sebi swha, krije se, u sfvari, prekid socijal-istidke revolucije. i njena nemoc da se izbavi iz "poliridkogomotada" i politidke ogranidenosti. U njoj se "prinuda za slo-bodu" preobraia u policijsko pravo, u zavodjenje pennanent-nog vanredno stanja - umesto pennanentne revolucije, uMarksovom smislu.

Da bi se probio ovaj levijatanski omotad politidkeogranidenosti i sruSio novoustolideni politidki apsolutizam,nema boljeg leka - smatra Tadii - od politidke ilobode, odpovratka na swarnu demokratiju, slobodnu javnost. Kadaovakav socijalizam, u Zelji da se modernizuje, pribegava ple-biscitarnoj aklamaciji, radunaju<ii na politidku apatiju narbdapretvorenog u bezvoljnu masu, onda dobijamo samo jedanob.lik dem.agogije i harizmatske vlasti koja Zeli da se pokrijekakvim-takvim legitimitetom i tu Tadii s razlogom ukazuje naY eberovu Ftihrerdemolaatie. Tadiievo tvrdjenje o obnovi au-toritarnosti u dvadesetom veku nije, dakle, stvar samo teorijs-kog iskuswa yei i neposrednog sudeljavanja s praksom auio-llarnog socijalizma. Utoliko je njegov poziv da se vratimoliberterskoj kritici svakog autorirera uverljiviji.

18 19

njihovim temeljima. Demokratija je morala r.lstuknuti pred na-ciokratijom, jer je usvojeno nadelo nacionalnog samoodred-ienia i drZavne iuverenosti republika neminovno suspendo-vat-o inOividu alno samoodredjenje i suverenost gradj anina-poiedinca. Tadii, dakle, iznova opominje kako svaka orga--niiacija

ili institucija, koja svoju apstraktnu kolektivnost istidekao vrhovno naEelo nasuprot individuumu, mora biti - bezobzira na ideoloSke izgovore - mi5olovka ljudske slobode.Ovai liberter ie neumorno isticati da je sloboda nacionalne isvalie druge drZave moguia samo uz brutalno porobljavanjeindividuuma i da je svakoj drZavi - kako kaZe Marks - neo-phodno wlo surovo vaspitanje od strane naroda. Zato on vidiJugoslaviju kao istorijsku moguinost samo kao socijalistidku,ne nacionalnu, nego internacionalnu zajednicu, kao demokrats-ki savez medju njenim narodima, a ne kao institucionalnukonfederacij t vlada pojedinih nacionalnih drZavica.

Kontrast autoritarnosti jeste i javnost, pa je razumljivoSto je Tadii znadajan deo svojih politikolo5kih istraZivanjaposvetio ideji javnosti i javnom mnjenju. Tajn-u, arkanskupraksu politikanajpotpunije raswara javnost, to bitno svojst-vo svakbg republikanizmai demokratije. Javnost je svojswe-na iskljudivo oworenim druSwima koja se pmelje na udeliunaroda u politici, na samoodredjenju gradjana. Sloboda kri-tike vlastodr-iaca idijalog o javnim poslovima jesu pretposavkejavnosti. Otuda ona tesna veza, medjuzavisnost retorike i de-hokratije, govora i slobode, i Tadiievo optiranje da na na5improstorima-poradi na rehabilitaciji jo5 nekih swari - to-pike iietorike, kao instrumenata izvornog dijalektidkog rasudjivanjai dostojanstva dijaloga. Tamo gde iuti javnost, gde se vlastzasniva na argumentu sile a ne na sili argumenata (dijaloga),tamo je na delu pacifikacija podanika a ne sloboda gradjana,tamo je despotija.

Tadiieva celovita analiza autoriteta i autoritarnosti, kaoSto je vei pom-menuto, zahvatai dana5nji socijalizam, polar-izovan "izmedju vlasti i slobode" (Sto je naslov zawlnog po-glavlja njegove h'rfigeAutoriteti osponvanje) . Arkanska prak-sa poretka bez slobode iskazala se na delu i u tzv. realnomsocijaliznu, okondavajuii najdelie u modelima politike vojnog

logora i kasarnske discipline ("Gulag" je njena metafora), stra-ho--vlade, perpetuiranih partijskih oligarhija, a ne retko i nas-tojanja da se uspostave dinastidki oblici koncentracije vlasti.Uinstitucionalnom o*o5tavanju politidke vlasti - piSb Tadii -koja postaje sama sebi swha, krije se, u sfvari, prekid socijal-istidke revolucije. i njena nemoc da se izbavi iz "poliridkogomotada" i politidke ogranidenosti. U njoj se "prinuda za slo-bodu" preobraia u policijsko pravo, u zavodjenje pennanent-nog vanredno stanja - umesto pennanentne revolucije, uMarksovom smislu.

Da bi se probio ovaj levijatanski omotad politidkeogranidenosti i sruSio novoustolideni politidki apsolutizam,nema boljeg leka - smatra Tadii - od politidke ilobode, odpovratka na swarnu demokratiju, slobodnu javnost. Kadaovakav socijalizam, u Zelji da se modernizuje, pribegava ple-biscitarnoj aklamaciji, radunaju<ii na politidku apatiju narbdapretvorenog u bezvoljnu masu, onda dobijamo samo jedanob.lik dem.agogije i harizmatske vlasti koja Zeli da se pokrijekakvim-takvim legitimitetom i tu Tadii s razlogom ukazuje naY eberovu Ftihrerdemolaatie. Tadiievo tvrdjenje o obnovi au-toritarnosti u dvadesetom veku nije, dakle, stvar samo teorijs-kog iskuswa yei i neposrednog sudeljavanja s praksom auio-llarnog socijalizma. Utoliko je njegov poziv da se vratimoliberterskoj kritici svakog autorirera uverljiviji.

18 19

Filozofiia idruStro 1111990. str. 21-35

MILANPODI]NAVACFakultet politidkih naukaBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 321.01Primljeno: novembra 1990.

Trivalndjii

AUTHORITY AND AUTI{ORITARIANISM IN WORKSOF LIUBOMIRTADIC

(Summary)

In all of the works of Ljubomir Tadii, from the earlytreatment of analytical jurisprudence (In "T\g lltilo.tophicalFoundation of Hdns Keisents Theory of Law", 1962), till thelast book on political science ("Science of Politics", 1988) theproblem of authority and authoritarianism is thoroughlydiscussed.

In his writings on nation and natioda'lism, liberalismand "real socialisri", on psychoanalysis and its relation topolitics, on The Critical Ttreory of Frankfurt School on law'and

public opinion, on legitimation or revolution, etc., Tadiialways deferids the stand of liberty and human emancipation.He piofits the lessons of the natural law school (in his book"Tr'adition and Revolution", 1972), ol moderno svchoanaly sis and authoritarianism in contemporary politic stUe it left oi right), every type of hierarchical organization orhishlv centralized sociil institutions. His criticism of libidodimiiandi leads him to conceptualise his science of politics asa theory of liberation, set up-against every -"metaphysics ofenslavement". His concept of democracy brings him veryclose to libertarian socialism and its criticism of modernrepressive civilization. Order that reigns is never sufficientprbof that everything is in order.

20

CEZARIZAM

O jednom pojmu u politiikoj bonji Ljubomira Tadiia

1. VaZno je svojstvo teorijske matrice Ljubomira Tadiiada se priroda i kvalitet politidkog poretka metodidki propitujeu antinomidnim parovima poretka i slobode, pristanka i represije, prava i obligacije, legitimnosti i uzurpacije, vladavine pra-va i/ili vladavine ljudi, slobodnih i neslobodnih reZima. Ovoje, kao 5to istorija politidkih ideja pokazuje, jedan stari, pouz-dani i klasidni obrazac, koji u sebi kao valne sastojke polirikesadrZi elemente teleologije, univerzalizma i finalizma. Ovaj jepojmovni dualitet prisutan i da se identifikovati u ftrndamentusvih onih vaZnih tradicijskih polja koja su u temelju ewopskepolitidke kulture. Tako vei hebrejski koncept politike sadrZikao svoje ontidko polazi5te razlikovanje izmedju dva antin-omidna-i suprotstavl3ena pojma, eneh" versus b;eb, Grci rjerabiti slidnu distinkciju, praveii razliku izmedju echaos i plemios, a Rimljani izmdCju inimicus ihosns. Ovo je onto-loSko polazi5te posluZilo podjednako Aristorelu, Cileronu iMonteskjeu da najvaZni3u in4op5tiju matricu za razumevanjePgl{Se r ustava uspostave u antinomidnimparovima "dobrih"i "rdjavih" reZima (Aristotel), legitimnih i uzurpatorskih reZi-ma (Ciceron), slobodnih i nesldbodnih drZavd (Montesge).\rv.a. bl argumentacija mogla i dalje da se tka, no nala jeP-bp.tJq da joj naznadimo izvoriSte. VaZan je sastojak ovogrraotcr.lskog polja, i Lj. Tadii mu po svemu pripada, jedna

2 l