Avangarda Dada i Nadrealizam

5/20/2018 Avangarda Dada i Nadrealizam

1/13

Avangardni pokreti - dadaizam i nadrealizamGoa autorka: Ana uki

1.Pojam avangarde i pojam pokretaMrzim rutinu, klie i retoriku.Mrzim mumije i muzejske suterene.Mrzim knjievne fosile.Mrzim zveku lanaca.Mrzim sve one koje sanjaju o antici i misleda nita ne moe da nadmai prolost.[1]

Pojammodernogu knjievnosti veoma se dugo upotreljava! a svako negiranje i opovrgavanjeuspostavljeni" umetni#ki" na#ela njegov je trijum$% & '(' veku! upotrena vrednost ovogtermina u naglom je porastu! propor)ionalno sve urzanijoj smeni knjievno-umetni#ki"stilski" $orma)ija i nji"ovi" programski" ideja% *e nove tenden)ije sve su nerazlu#nije odpoliti#ke stvarnosti i +nastoje, pooljanju drutvenog i du"ovnog stanja putem umetnosti%+oderno u knjievnosti prati nove za"teve u so)ijalno-politi#kom ivotu%,[.]& /ran)uskoj se!tokom '(' veka! umesto pojmamoderno! po#inje da koristi pojamavangardno%0azivavangardna umetnostpripada gotovo isklju#ivo neolatinskim jezi)ima i kulturama%injeni)a je! me2utim! da se najolje prilagodio i najdulje ukorenio na tlu /ran)uske i (talije%&pravo to latinsko nasle2e pojma izazvalo je otpor i spre#avalo njegovo odomaenje u0ema#koj! gde su preovladala imena kao to sumodernizam, dekadencija, secesija, Neu-Romantik% & 3usiji! gde je od po#etka veka avangardna umetnost postala prva umetnost!izvorni pojam prodire rzo i potpuno%

Avangarda! u zna#enju koje danas nosi za"vata istorijski period i du"ovni sklop umetni#ki"pokreta koji su nastajali i smenjivali se u prvim de)enijama '' veka% 4odea elja litteratured`avant-gardeila je osloa2anje i ovaploenje kreativnog du"a na ekperimentalan na#in%5vako razumevanje predstavlja neku od zavrni" $aza u sloenoj evolu)iji[6]pojma o kojem jere# i koji! 1789%godine! u /ran)uskoj! iva upotreljen prvi put kao naslov vojnog #asopisa% apoloti#kim konota)ijama koristi se od 1;6


2/13

svaku mogunost zasnivanja jednog epo"alnog stila i uzdigli! na nivo opte koristi! umetni#kasredstva proli" epo"a% *ako iva! makar na#elno! uvedena poetika sloode i oneoi#avanjekao dominantan postupak%

0a osnovu izloeni" postavki! P%>irger[9]! zaklju#uje interesantnu i pomalo neoi#nu tezukojom tvrdi da tek avangarda odre2ene opte kategorije umetni#kog dela #ini prepoznatljivim!

i da! sledstveno! pret"odni stadijumi razvoja $enomena umetnosti! mogu iti s"vaeni "odomunazad! tj%polazei od razumevanja avangarde! a ne prvoitne knjievnosti% *o i zna#ilo datekona#ini umetni#ka dela prepoznatljivim u nji"ovoj optosti! jer i" vie ne ira premanekom stilskom prin)ipu! ve se njima slui kao raspoloivim umetni#kim sredstvima% vepret"odno postalo je nuno kako i nastupilo avangardno! kao to je +prolost predistorijasadanjosti%,[?]5va ideja $ragmentarno predo#ena! radikalno se suprostavlja netotradi)ionalnijim pogledima na prolem razvoja knjievni" prava)a! skloni" da avangardiotpiu svako pravo da se smatra prav)em istorije knjievnosti! ve samo du"om! klimom!strujom! modom% Postoje i oni teoreti#ari za koje jeavangardnozapravo prin)ip smeneknjievni" epo"a po modelu: staro-novo ili klasi#no-romanti#no% *o i zna#ilo da ona nipotonije karakteristi#na pojava ranog '' veka! ve opte na#elo istorije knjievnosti! gra2ene na

prin)ipu kontrasta: neto se usporava! rui! smenjuje! da i se neto drugo moglo proglasitimodernim% oderno je novo i nuno privremeno! jer sve stari i konven)ionalizuje se%

Gotovo da sve avangardne poetike! sastavljene u oliku mani$esta! polaze od neki"zajedni#ki"! opti" na#ela% @edno od nji" proglaava radikalniantitradicionalizam% Prolost seosporava na sve na#ine! apaseistikonajsramnije je odre2enje koje postoji% 5vakva logika!prema kojoj sve prolo apsolutno i ezkompromisno ezvredno! $un)ionie i dosledno sesprovodi kroz sva strujanja ranog '' veka%

rugo veliko otkrie avangarde jesterevolucija% 5na se uzdie do temeljnog na#ela! tako da sesuverzivno delovanje a$irmie kroz konstruktivan poetodavni u#inak% Godine 1897! Bara je

zapisao: +(zvan ideoloke revolu)ionarne tradi)ije! kod pesnika postoji jedna spe)i$i#nopoetska revolu)ionarna tradi)ija%, 0jegovo naslednik! Andre >reton sli#no zapaa: +a jejedino pouna stvarala#ka! i zato smatramo da su svi razlozi za pounu dovoljni%, tavdadaista i nadrealista susti#e se u ideji da pouna nuno pret"odi pesmi! i da je destruktivnasila ona iz koje se sve poetsko ra2a% 5vo opterevolu)ionarno na#elo primenjuje se na svepojedina#ne slojeve umetni#kog dela% *ako se na primer! revolu)ija u olasti jezika vodi u imenjegove sutinske podvojenosti% &tvr2uje se razlika izme2u jezika koji slui konven)ionalnojkomunika)iji i pesni#kog jezika% *radi)ionalni! devijantni jezik koji se eli ukinuti! odraavadrutvo koje trea sruiti i zato! trea da ustupi mesto poetskijem od see! jeziku koji je plodintegralne revolu)ije% +Pesni#i jezik vie nemora da prenosi uoi#ajene sadraje i misli! vekonkretnu stvarnost re#i! koja se otkriva kao spontano poetska%, [C]A%>reton veoma pre)iznorazlikujejezik istineijezik stvaranja% adaizam! neto radikalniji! zagovara unitenjeistroenog jezika! da i iz njegovog pra"a nastao novi! punozna#an jezik% >ora protivokotalog govora rezultirae uvo2enjem institu)ije eksperimentalnogantijezika! koji je izvanlogike! sintakse i semantike% 5no to se #ini naj"ermati#nijim! #ak esmislenim! u delimaavangardni" umetnika! zapravo je izraz dosledne primene na#ela antijezika ili! kako jesmatrao Bara! nunog osloo2enja od jezika u opte%

&padljiva je i tenja ka razaranju "ijerar"ijskog poretka umetnosti% 0estaju grani)e anrova ivrstaD nastaje spona ar"itekture! vajarstva! poezije i likovni" umetnosti! stvaraju se vizuelnesim$onije i knjievni kolai% 3azlikovanje visoke i niske kulture ukida se zarad to prisnijeg


3/13

odnosa sa pulikom% 5na postaje nuni element! katalizator re)ep)ije! ez #ijeg aktivnogprisustva stvarala#ki pro)es vie nei io mogu% Avangarda ukida pojam originalnog!neponovljivog dela i zamenjuje ga serijskom proizvodnjom! prednost daje knjievnimpokretima! a ne pojedinim stvarao)ima! te sredite interesovanja pomera od individue ka)elini! tenden)iji i optem utisku% Popularie se pojam dela kaootvorene forme! gde umetnostpostaje kominatori#ka igra za narodne mase% 5tuda nepredvidivost! spontanost i

ok%!a"enje poeme iz eira, automatski diktat, slo#odna asocijativnosti sl,dadaisti#ke su inadrealisti#ke primene ovog ekperimentalnog na#ela%

0a kraju! avangarda eli da porekne umetnost samu! ona eli da postane proglas! te"nika!industrija ili da se makar preorazi u sredstvo nau#nog istraivanja% elo eli da postanemaina! a umetnik-konstruktor% Belokupna ontologija umetni#kog proizvoda drasti#no semenja! ono prestaje da saira panju i povla#i se u korist sopstvene inten)ije! duevnog stanjakojim je stvoreno%

& zamislima avangarde znatni su elementi utopije! i uravo je ta koleljivost eljeda se neto u#ini i nemogunosti da se eljeno dogodi! ilustrator spe)i$i#naenergija du"al`avant-garde%Posle 186?% dolazi do osetnog smirenja i prestanka napetosti u veini evropski"knjievnosti% 0akon godina istraivanja i egzii)ionizma! pis)i se okreu"armoni#nijoj umetnosti%Grupa se raspala: to je jedan od mogui" raspada avangardi% @er i one! kao i sveljudske grupe opstaju samo ako ima "armoniju i strogog jedinstva% @edinstva!koje ne moe dugo da se odri %%% Pored toga! za raspad postoji i ojektivnijirazlog od ove sektake #istote: da se ivi odvojeno! ispunjeno sopstvenim stilom i

tako odjednom osloodi pometnje koje su uneli neeljeni elementi koji se!neizeno priklju#uju svakoj grupi u modi%,[7]

EEEEEEEEEEE

$vangarda u svoj sovojoj irini i kvalitetima,nikada nije #ila kola niti propisan nainpisanja.[;]

3omantizam je io prva kulturno-umetni#ka mani$esta)ija koju se niko vie ne i usudio da

nazove kolom% &koliko i se prigovorilo da nazivromantizamprevazilazi grani)e umetnosti iiri se u sve olasti kulturnog i gra2anskog ivota! pomoglo i tvrdnju da je glavna osoinakojom odvajamo ono to jepokretod onoga to jekola! upravo prelaenje okvira umetnosti%Pojam +kole, pretpostavlja u#itelja i metod! kriterijum tradi)ije i na#elo autoriteta% Fkola je!pre svega! stati#na i klasi#na! dok je pokret sutinski dinami#an i romanti#an% ( dok kolapretpostavlja u#enike posveene odre2enom projektu! dotle sledeni)i pokreta uvek rade za)ilj koji je imanentan samom pokretu% Fkola kulturu vidi kao rizni)u izvan koje se ne tragaD zapokret! ona je sredite aktivnosti i energije%Pokret nastaje da i konkretizovao i opredmetio neku udnju% esto se! me2utim doga2a! da


4/13

nastane radi samoga see! radi #iste elje za ak)ijom i avanturizmom% *a se osoinaavangardni" prava)a nazivaaktivizmom%>ezrazloan pokret nije uoi#ajen tip pokreta! ili ar ne tako #est kao onaj! osnovan da! ardelimi#no podsti#e protiv nekoga ili ne#ega% *o moe iti tradi)ija! autoriteti! ali naj#ee! tajneko je kolektivna individua zvana pulika% ad god se i gde god pjavi du" opozi)ije! onotkriva stalnu tenden)iju karakteristi#nu za strujanje ranog '' veka! sklonost

kaantagonizmu%Hudnja za ak)ijom radi same ak)ije! dinamizam in"erentan samo ideji pokreta! moe da seudalji van ta#ke koju i kontrolisala ilo koja konven)ija ili skrupula% *akav stav pronalaziradost ne samo u opijenosti pokretom! ve i u samom #inu ruenja arijera! dizanja prepreka!razaranje svega to mu stoji na putu% *ako izgra2en stav moe se de$inisati kao vrstatrans)edentalnog antagonizma i ne moemo mu dati olje ime doni%ilizam%,[8]etvrta osoina pokreta! prema Po2oliju! jesteagonizam-ukidanje ozira prema tu2imstradanjima i gui)ima u kojem se #ak ignoriu sopstvene katastro$e i porazi% amo razaranjese #ak do#ekuje i pri"vata kao tajanstvena rtva za uspe" udui" pokreta%5d navedeni" osoina =aktivizam, antagonizam, ni%ilizam, agonizam prve su dve oli#enjeavangardne ideologije po tome to uspostavljaju metode i )iljeve ak)ije% a druge strane!apsolutna ira)ionalnost druga dva momenta! nezamisliva ez dimenzije vremena!omoguavaju dijalektiku pokreta%

Aktivisti#ki momenat najmanje je vaan% 5vaj izraz prvi je upotreio urt Iiler da ide$inisao $ormalne tenden)ije u okviru nema#kog ekspresionizma% Avangadni du" vlastitiaktivizam upravlja na osvajanje i istraivanje nepoznate olasti iskustva! naro#ito u vreme$uturizma%

Antagonizam! najo#igledniji stav avangarde! upravljen je premapu#licii prematradiciji% 5vadva antagonizma! samo su komplementarni oli)i iste opozi)ije istorijskom poretku%Anar"isti#ko stanje du"a! najradikalnije ospoljeno u delovanju AA! predtavlja revolt protivdrutva u najirem smislu% a druge strane! ono predstavlja solidarnost unutar istog drutva u

ograni#enom smislu re#i! tj%unutar zajedni)e opozi)ionara i untovnika% >oemski du" ipsi"ologija umetni#ke sredine izazivaju sve mani$esta)ije antagonizma prema puli)i! jer seavangardna etika! ukoliko pretpostavimo da postoji! sastoji u potpunom razaranjukonven)ionalnog modela ponaanja%

$ntipassatisimo! odnosno!dole-sa-prolo&u! drugi je naziv za italijanski $uturizam! ali iosoine zajedni#ka avangardizmu uopte% 5tkriva se u ue2enju da je sva pret"odna umetnostez vrednosti i kao takva nepotrena% (nteresantno je! me2utim! ukazati na protivre#nostza"tevanu kolizije sa prolou! jer uporedo sa "azardnim ide i konstruktivni element% Panjusu uglavnom usmerili na negroidnu skulpturu i umetnost uro2enika! praistorijske )rtee ipretkolumovsku umetnost (ndijana)a% Apsor)ija i naklonjenost ovim ar"ai#nimumetni#kim $ormama! ne protivre#i optoj opozi)iji prema prolosti! ve simultano postoje%+tarudija poezije imala je velikog udela u mojoj al"emiji re#i%, - Artur 3emo%oliko god ila untovna u svom optem sklopu! avangarda podlee nizu konven)ija% 5na inije nita drugo do sistem kanona% 0jeno izegavanje pravila svake vrste! pojava je toliko#esta! gotovo neizostavna da i sam postaje norma%utina ni"ilizma jeste u izazivanju reak)ije putem ak)ije u destruktivnom radu% 0emaavangarde koja ar u izvesnoj meri nepokazuje ovu osoinu! ali je vrlo verovatno! da je jedinoudadaizmudelovala kao primarni! #ak i jedini psi"oloki uslov% 0i"ilizam dade nije spe)i$i#noknjievni ili esteti#ki stav! on je radikalan i totalitaran! integralan i meta$izi#an% Avangardni


5/13

ni"ilizam nije io is)rpen u dadaizmu% ao to je delimi#no naslee2e $uturizma! tako prelaziu nadrealizam i opstaje do danas%

Agonizam se! u epo"i kojom dominira anksioznost! mani$estuje kao nuna posledi)a takvogstanja% +Agonizam zna#i napetost! tenziju! "iperolisanu stvarnost i luk napet premanemoguem%,[1alom i Iilzenekom otkrio re#AA! prvi put tampani u sklopu jedinstvenog roja Iugo >alove revije +aare 4olte,! juna181C%godine% 0aziv je u ovom slu#aju veoma zna#ajan jer njegova prolemati#na semantikaukazuje na prirodu pokreta koji predstavlja% AA 0K J0A( 0(F*A! pisao je Bara! isti#uiovu kategori#nu de$ini)iju velikim slovima i nastavljao: +ru )rn)i nazivaju A5 rep svetekrave% 4edro i majka su u nekim delovima (talije AA% rveni konji! dojilje! dvostrukaa$irma)ija na ruskom i rumunskom: AA%, rugo ojanjenje geneze imena dao je netokasnije: +lu#ajno sam naiao na to ime razdvajajui noem spojene strani)e Petit MaroussaD


6/13

pro#itao sam potom prvi red koji sam ugledao: AA%, 0a drugom mestu navodi datum togaotkria: ;%$eruar 181C%! ka$e +*erasa,! Biri"% alje: +AA je ro2ena u )irikom kaareu4olter! 181C! iz elje za nezavisnou! iz nepoverenja prema zajedni)i% 0ai pripadni)izadravaju svoju sloodu% 0epriznajemo nikakvu teoriju%,

ada se ne moe identi$ikovati ni sa jednom osoom! ta#kom gledita ili stilom! niti je ikada

stekla jedinstven! ko"erentan program% +adaisti#ki pokret roj 681 predsednik i svako drugimoe ez ikakvog truda da postane predsednik%,[11]& $okusu pokreta isti)an je kontinuitetpromene! nikada kao tokom ratni" godina u Fvaj)arskoj%

Ieterogena )irika zajedni)a iseljenika! dezertera! pa)i$ista i revolu)ionara! izrasla je u grupukoja je +nastupala, pod ironi#nim nazivom +aare 4olter, i organizovala izloe u galerijiAA% &metnost! samouslovno uzeta! jer dadaizam je nastojao da ude anti-umetnost i anti-knjievnost! posluila je samo kao na#in izraavanja protesta% 5vim se naro#ito odlikuje prva$aza pokreta! od 181C = 1;! koja se moe vezati za spomenuti kaare% Japrepaeni ratnimgrozotama mladi umetni)i nisu mogli da s"vate da je taj krvavi komar proizvod istog sveta!istog na#ina miljenja i oseanja kao lepa umetnost! logika i moral% *o im je izgledalo kao#udovina! nepri"vatljina "opokrizija% adaizam je io tretman pomou oka! udara) protivsvega to je postojalo% *realo je unititi sve! da i se od elemenata sruene kulturekonstituisao novi svet% 0ji"ovi programi i izvede kaarea 4olter izazivali su ekstati#naoduevljenja! negodovanja i javne nerede%

&nutar interna)ionalne grupe )irike dade! jedina Fvaj)arkinja ila je o$i *auer! suprugaalzakog pesnika i slikara Iansa Arpa% *ristan Bara i arsel @anko! ili su 3umuni! 4alteremer! Austrijana)! arse) oldki! &kraina)! dok su ostale $igure poput >ala! njegove supruge

= Kmi Ienings! Iilzeneka i Iansa 3i$tera! ili 0em)i%

*okom prve dve godine delovanja pokreta! njegov kon)eptualni promoter io je Iugo >al%0jegov je #asopis +ie /lu)"t Aus er Jeit, N+>ekstvo van vremena,O iz 18.7%godine! otkriooziljnu nameru iza nasilni" provoka)ija! primitivnog plesa i kako$onija! koje su ilekonstituenti dadaisti#ki" ve#eri% kandal i suverzije oli#avale su duoko moralni interes zapoveanjem primalne #istote%

Postoji tenden)ija da se dadaizmu porekne svako postojanje: nije io ni organiza)ija! niumetni#ka kola! niti se predstavljao odre2enim na#elima% 5no to je ujedinjavalo grupe koje

su! izme2u 181C = .6! postojale due ili krae u Biri"u! >erlinu! olonju! Ianover! Parizu!0jujorku! u (taliji! Iolandiji! Fpaniji i A-u! ila je +AA,! nji"ovo zajedni#ki ratni#kipokli# protiv vremena u kome su iveli%

vaki proizvod odvratnosti sposoan da ude pori)anje porodi)e jeste AAD protest #itavogia u unutranjoj ak)iji: AAD upoznavanje svi" sredstava do sada oda#eni" zogstidljivog seksa! prigodni" kompromisa i pristojnosti: AAD ukidanje logike! igra nemoni"u stvaranju: AAD ukidanje svake "ijerar"ije i drutvene razlike koje su zog vrednostiustanovile nae udvori)e: AAD svaki predmet! svi predmeti! oseanja i mrakovi! prikaze i


7/13

ta#an presek paralelni" linija su sredstva za itku: AAD ukidanje pamenja: AADukidanje ar"eologije: AAD ukidanje poroka: AAD ukidanje udunosti: AAD potpuno isavreno verovanje u svakog oga ro2eno neposredno! iz samoniklosti: AA %%% looda:AA AA AA! urlik zgr#eni" tuga! isprepletenosti sastavljene od suprotnosti i svi"protivre#ja! groteski! nedoslednosti: H(45*%,[1.]

Proglaavati potpuni esmisao ilo je nji"ove oruje protiv smisla koji su drugi pokuavali daadju ratu% *eili su unitenju svi" vrednosti! ismevanju domovine! religije! morala i #asti!oskvrnuu drutveni" ideala% (stovremeno! dadaizam se orio i protiv epigona i protiv oni"umetnika koji su! ez ozira na okolnosti! nastojali da proizvode otmenu i lepu umetnost izprolosti! koja je svojim sjajem treala da prikrije zlo#ine sadanji)e% ada je ila protestprotiv oi#aja i lani" doktrina! protiv nagrieni" $asada kulture! protiv pseudo-patriotskoginteresa%

adaizam nije io kola nove umetnosti ve spe)i$i#an olik opozi)ije umetnika-pesnika!slikara! vajara! muzi#ara-protiv drutveno-politi#kog solipsizma% rozokiapsurdnastojali suda povrate zdrav odnos sa stvarnou! kao to je Iugo >al u +>ekstvu van vremena, zapisao:+0a kaare je gest% vaka re# izgovorena ili ispevana u njemu izraava ar jednu stvar: ovonedostojno vreme nije uspelo da nas uedi da trea da ga potujemo%,

Poti#ui iz preteno gra2anske sredine ti su umetni)i ili iz estetski" ili eti#ki" razloga uopozi)iji prema sadraju i $ormi preavangardne umetnosti% Posledi)a tog sukoa ila jepotraga za novim! prikladnijim na#inima predstavljanja novi" sadraja%

&0jujorku se dadaisti#ke sklonosti javljaju istovremeno kada i u Biri"u% Po zavretku rata!181;! dada se rairila po 0ema#koj N>erlin! olonj! IanoverO i Parizu! zatim osvojila (taliju iIolandiju! doijajui najrazli#itija oli#ja%

adaizam u >erlin prenosifonetskipesnik 3i#ard Iilzenek% 0ema#ka je prestoni)a ila rzoin$i)irana nakon to je ojavio svoj dadaisti#ki mani$est! aprila 181;% &spostavljen je kluada koji je! pored ostali"! okupljao 3aula Iauzmana! orda Grosa i ona Iart$ilda! kojisu zajedni#ki razvili te"niku $otomontae i pretvorili je u suverzivni instrument% >erlinski sudadaisti u neprekidnom sukou sa ekspresionistima! koje osu2uju zog malogra2antine itipi#no germanske sklonosti za romanti#nu duu% Ak)ija! neverovatno nasilna i politi#na! ilaje spe)i$ikum nema#ke dade% Iilzenek njen osniva#! izjavljuje: +ada je nema#ki olik

oljevizma%, ada je takva kvali$ika)ija preterana! #injeni)a je da dadaizam na ovom tlu imaizrazito politi#ki i so)ijalni karakter! za razliku od ostali"! #iji su se programi u sve veoj meriti)ali isklju#ivo umetnosti% 0akon niza predavanja u e"oslova#koj! praeni"interna)ionalnom izloom ada! jun 18.

Godine 1818 i 18.argeldom i Arpom! dadaizam je u olonjuuivao svoje kratko ali rilijantno postojanje% 5vde su umetni)i odili da pesni#ko otkriertvuju za"tevima propagande! ali su insistirali! kao to e i kasnije u#initi i nadrealisti! na


8/13

sjedinjenju spoljanjeg delovanja i unutranje sloode! kao neop"odni premisirevolu)ionarnog pokreta% 0ajoriginalniji doprinos predstavlajli su tzv% +$atagages, =uznemirujui kolai! pravljeni kolektivno ili anonimno%

0a tlu 0ema#ke! pokret se najdue zadrao u Ianoveru! najvema zato to je io projekatjednog #oveka! slikara i pesnika! urta Fvitersa! sloodnog umetnika ez ikakvog politi#kog

angamana% Fviters promovie novi pokret = ertz Ner)O% 0aziv poti#e od re#iBomMertzank Nomer)ijalna ankaO% *vora) je ironi#no-sentimentalno +ertz = poem, =Ana >lum = iz 1818! sastavljenu od novinski" ise#aka! reklamni" dinglova! $arza pop-pesama!narodni" izreka i niza trivijalni"! oda#eni" predmeta%

adaizam! za razliku od drugi" avangardni" prava)a! ne dolazi ni do kakvi" kona#ni" istina%udei po mani$estima! imamo utisak snanog i islkju#ivo ni"ilisti#kog delo)vanja pokreta!kome se na empirijskom planu! suprostavljaju umetni#ka dela! i relativizuju! ako ne idemantuju! taj destruktivizam% *eorijsko odri)anej od umetnosti! paradoksalno! podsti#ekreativnost% Primeran napor pokreta io je upravljen na stvaranej novog kon)epta umetnika! a

ne osoenog stila% adaisti su ez stida posu2ivali ideje svoji" pret"odnika: kola iz kuizma!tamparske akroa)ije iz $uturizma! neograni#ena upotreu oja iz ekspresionizma! te"nikuspontanosti od andinskog i poetske pronalazke od Apolinere%/onetska pesma! popularname2u dadama u 0ema#koj najveim je delom izvedena iz teorije arinetija i neki"ekspresionista% /unk)ija ovi" zvukovni" pesama razli#ito je razumevana: >al je smatrao da unjima trea videti #ist jezik! osloo2en semanti#ke kontamina)ijeD Fviters! u svojoj +Primalonata, iz 186.! io je zainteresovan za plasti#ne e$ekte koji se postiu rasporedom re#i nastrani)i% od tzv%simultani% pesama,teilo se ostvarenju iliuziji istovremenostitj%jednovremeno deavanje nekoli)ine stvari% >ile su spontane krea)ije grupe i nji"ov jekona#ni olik zavisio od izvede%

vi su dadaisti! izuzev nekoli)ene isklju#ivo slikara! pisali mani$este! ali je Bara! neosporno!io nenadmaan majstor toga anra% +ani$est je saoptenje spoljanjem svetu u kome nemani#ega osim namere da se otkrije sredstvo za trenutno izvla#enje politi#kog! astronomskog!umetni#kog! parlamentarnog! agronomskog si$ilisa!, kako je smatrao%

Bara je u 3umuniji ostavio postsimolisti#ku a$ektiranost rani" pesama i razvio neko"erentnidivlji jezik! osloo2en logike i sintakse% ok su mani$esti $uturista! dajui zna#aj agresiji! u)i!izrugivanju! promovisali ono to! kao su smatrali! umetnost trea da postane! Barini su teilitotalnoj desakraliza)iji umetnosti%0ontradikcijaje ial ivotodavni sok njegovog metoda! atekstovi koje je pisao! klasi#an izraz dadaisti#kog senziiliteta% Bara je io daleko svesniji od

veine svoji" saradnika! da AA mora ostati neu"vatljiva i nedoku#iva! da i zamrla onog#asa kada i po#ela da s"vata see oziljno i na ma koji na#in $iksno%

Barin zakasneli dolazak u Pariz! januara 18.reton! Muj Aragon! /ilip upo! koji suzajedno ojavili modernisti#ki #asopis +Mitterature,% Grupa okupljena oko ovog #asopisa! ilaje nukleus pokreta koji e 18.9% doiti nazivnadrealizam% asopis je za ekskluzivne vrednostiproglaavao 3emoa! Motreamona! Apolinera i Haria! zajedno sa Hakom 4aeom% 5vajposlednji je imao najvei uti)aj na >retona! koga je smatrao velikim uzorom%


9/13

&redni)i1itteratureorganizovali su prvo dadaisti#ko ve#e za vreme alona nezavisni"!?%$eruara 18.reton i upo vre niz ekperimenatakoristei se psi"oanaliti#kom metodom automatskog pisanja! koje e puni zama" dostii unadrealizmu% & odprilike isto vreme! nastaje uverenje da su nae svesne aktivnosti samopovrinske! ez naeg znanja! dirigovane i odre2ene nesvesnim snagama koje #ine potkunaeg2a% &stanovljavaju! tako2e! da u govoru nesvesnog re#i prestaju da izigravaju +mentalnepoli)aj)e, i osloa2aju se za nove! aktivne misli% *o je zna#ilo da puno poverenje moe iti

ukazano govoru nesvesnog i jeziku uopte% @er! iako je na jednom nivou! kao drutvenainstitu)ija! jezik oezna#en i esmislen! na duljim! on je prirodni $enomen ekpresije #itavogia% rei klju#eve istinske motiva)ije nai" nesvesni" misli! poezija se! kako je de$inisao>reton u Prvom mani$estu nadrealizma iz 18.9! pridruuje nau)i! kao najkrai put urazumevanju me2u ljudima%

18.1 godine! poto je prvi talas radoznalosti io zadovoljen! Po#inje dekaden)ija pokreta% @oneko vreme se organizuju spektakli i ojavljuju #asopisi% & eri $estivala poslednji je odraanjula 18.6% 0a njemu je skandal nadrastao sve zamislive grani)e! zavrio tu#om dadaista napozorni)i i interven)ijom poli)ije% *eei neprestanoj nega)iji! pokret se! insistiranjem navlastitim na#elima! is)rpeo do de$initivnog nestanka% Posle 18.9%godine veina #lanova

okrenula se nadrealizmu u #ijem su stvaranju u#estvovali i sami% 0adrealizam nije io logi#naposledi)a ve pre odgovor na dadaizam: dadaista je duoko pronikao u stvarnost i osudio je! anadrealista! uduio u nesvesnu! dozvoljavajui umetniku samo automatske radnje%

0esumnjivo je da je dadaizam imao veliki uti)aj na $ormiranje mnogorojni" prava)a uumetni#kom izraavanju koji su nastali tokom '' veka% Per$ormansi i "epeninzi! kao ikon)eptualna umetnost! u velikoj meri oslanjaju se na iskustva dadaisti#ki" untovnika sapo#etka veka% 0adrealisti#kiautomatizam,kao diktat nesvesnog! dadaisti#ki je pronalazak%&prkos svemu! taj uti)aj je samo $ormalan! jer estetizam savremeni" umetni#ki" strujanja!osim u na#inu izraavanja! nema drugi" dodirni" ta#aka sa intelektualnom i so)ijalnom

revolu)ijom koja se odigrala tokom i po zavretku Prvog svetskog rata%

3.Nadrealizam

Nadrealizam je ro"en iz pepela '$'3 *%Bara

0adrealizam nije nastao kao konstruktivna verzija $ran)uskog dadaizma! kako su neki


10/13

istori#ari smatrali% 0aprotiv! prema prirodi svoga porekla on je logi#ni naslednik domaetradi)ije ukorenjene u romantizmu! dok je dada +uvezeni plod,! kalemljen na $ran)uskom tlu!ezsumnji odgovoran za njegov postanak%

Ja#eo se i $ormirao u /ran)uskoj u pro)esu prevazilaenja dadaizma! od strane pisa)aokupljeni" oko #asopisa Mitterature N1818 = .9%O! pod urednitvom Aragona! >retona i upoa%

e)emra 18.9! #asopis iva ugaen i zamenjen drugim! pod nazivomNadrealistikarevolucija% 0a simoli#kom nivou smena ovi" listova odgovara i smeni pokreta = dadaizamnestaje! nadrealizam postaje% am naziv poti#e od Apolinera koji svoju dramu! +Mes amellese *iresias, naziva nadrealisti#kom dramom Ndrame surrealisteO%

0adrealizam je poput $uturizma! ekspresionizma i dadaizma! nastao u otporu premadotadanjoj literaturi! kulturnom i naro#ito drutvenom ivotu% 5d svi" moderni" pokreta!nadrealizam je imao najnaglaeniju revolu)ionarnu )rtu! naro#ito posle'rugognadrealistikog manifestaiz 18.8! kada je programski #asopisNadrealistikarevolucijapreimenovan uNadrealizam u slu#i revolucije! 186


11/13

neuporedivom pravilnou i opirnuu! moemo o#ekivati da e tajne koje i nisu tajne!ustupiti mesto velikoj *A@0(% @a verujem u udue razreenje ti" dvaju stanja! prividno tolikoprotivre#ni"! stanja sna i jave! u neku vrstu apsolutne stvarnosti! nadrealnosti! ako se takomoe rei%,[16]

>reton smatra da se java konstituie na tlu snovidnog i podsvesnog! te da je san prostor

stvarnosti u kome je sve dozvoljeno i neograni#eno% 0adrealisti#ka poetika! dalje!ukidakontradiktornostjer snovi nemaju grani)e i pravila kojima se doga2aji podvrgavaju% onejasnoa dolazimo samo sopstvenim pogrekom! ukoliko zakonima logi#kog sveta tuma#imopodru#ja sna%

matrali su da i svet prestao da ude konglomerat razli#iti" nepovezani" $ragmenata! krozaktivnost restimulisane! aso)ijativne moi uma% *o i zna#ilo onovu moi koje smoposedovaki pre nego nas je )iviliza)ijski materijalizam! u#inio slaimD moi koja jo jedinode)a! primitivna plemena i mentalno ooleli! mogu da prizovu u punoj poten)iji% &mestologi#ki" analiza neadekvatno dokazani"! nadrealisti su predlagalianalogisko miljenje! koje iomoguilo rekapitula)iju iskustva na novi! emotivno = intuitivni na#in% 4erovali su da poetskeanalogije imaju snagu da otkriju prin)ioe identiteta izme2u ljudskog uma i &niverzuma! testoga! i ljudsku predstavu o sopstvenom poloaju u svetu% >reton je smatrao da je du"neverovatno sposoan da u"vati naj$iniju vezu koja postoji izme2u dva ojekta slu#ajno uzetai pesni)i znaju da oni uvek mogu ez stra"a ili osude! rei da je jedna stvar kao i druga: jedina"ijerar"ija koja se moe uspostaviti za pesnike! zasniva se na tome koji je od nji" najizvrniji upotovanju ovog za"teva% 3everdijeva misao da e slika iti utoliko ja#a i imati vieemotivmne i poetske stvarnosti! ukoliko udaljeniji i verniji udu odrazi dveju zlieni"realnosti! odlu#no je uti)ala na >retona%

0adrealizam predstavlja jednu dejstvujuu! aktivnu kon$ronta)iju! jednu parajuu

koordina)iju izvesni" prekretni#ki" doktrina i metoda! i izvesni" pojedina#ni" nega)ija iza"teva jednog potpunog i espovratnog izraavanja% *a koordina)ija nije pomirljivo sairanjekarakteristika ili traenje jedne utapkane jedna#ine za svakog i ni za kog! ve je jednodramati#no suo#avanje i! u tom dijalekti#kom proimanju suprotnosti! %%! jedno kona#nois)rpljivanje i pregorevanje svega to se ne uljeljuje u neumoljivi me"anizam konkretnog iuniverzalnog postojanja%,[19]

o prvog raskola unutar pokreta dolo je kada je Pier 0avil! jedan od direktoraNadrealistike revolucijeu treem roju ovog #asopisa izneo primedu da je nemoguestvoriti likovni izraz misaonog automatizma% 0ezadovoljan ovakvom skepsom >reton raskidasaradnju i preuzima vo2enje #asopisa u kojem po#inje da! sve vie! ojavljuje istraivanja o

+0adrealizmu i slikarstvu%,

0ovi suko iva uslovljen pokuajem da se na iskustveni plan prenese idejnarevolu)ionarnost! nakon mani$esta pod naslovom +3evolu)ija pre svega i uvek, iz 18.?%godine%

Primetno osipanje pokreta nadokna2uje se novim! zna#ajnim sledeni)ima! poput alvadoraalija i Muisa >unjuela% uprotsavljajui se ra)ionalizmu i $unk)ionalizmu! ali pokree talasonove mondenog @ugendstila! tako da se pojavljuju predmeti sa simoli#nom $unk)ijom!


12/13

zasnovanim na predstavama koje su proizvod nesvesni" postupaka% 0a jednoj doslednojnadrealisti#koj sli)i nije vano slikarsko reenje! koliko psi"oloki dokument% (ako idejaneposrednog preno2enja snova na platnu nije mogla iti dosledno sprovedena u praksi! jer jeizvestan stepen kontrole neizean! nadrealizam je ipak dao podstreka za nekoliko novi"te"nika za traenje i korienje slu#ajni" e$ekata =/R67$8, '30$106M$N92: 9 061$8!koji preuzimaju od dadaista% 5e su te"nike po svojoj prirodi amivalentne! jer se svojim

materijalnim delom ja#aju realizam! dok )elokupnim utiskom! stoje na tlu ira)ionalnog%

/ilmska umetnost je ila pogodan medijum za osloa2anje nadrealnog! povratak na magijusna i nesvesne artikula)ione $orme due% 0jegova sposonost da uspostavlja oniri#neaso)ija)ije $as)inirala je nadrealiste% Pesni)i kao Antonen Arto! 3oert esnos i /ilip uposara2ivali su kao pis)i! s)enaristi! #ak glum)i% Prvi nadrealisti#ki $ilm +Fkoljka i svetenik,snimljen je 18.7! po s)enariju Artoa% >unjuelovi $ilmovi ozna#avaju zavretak $ilmskeavangardne ere%

0adrealisti#ke drame variraju u stepenu artikulisanosti! pa! prema tome! i u stepenu svoje

teatralnosti! poto je drama suma iskustava i oseajnosti koja posredstvom pozorini"sredstava postaje dostupna gledao)u! pretvarajui se direktno ili indirektno u sumugledao#evi" iskustava i oseanja% 0iz nadrealisti#ki" drama! me2utim! sli#niji je dadaisti#komni"ilizmu nego nadrealisti#kom poetizmu nesvesnog%

Po#etkom trideseti" godina nadrealizam prodire u druge zemlje% /ormiraju se grupe kojeorganizuju izloe! svakodnevne sastanke i nastupe reak)ionarni" pozorita! u Mondonu!Pragu! >eogradu! *okiju! open"agenu! %% rajem me2uratnog perioda nadrealizam dostiepun zama"% imoli#ki vr"una) ila je me2unarodna izloa grupe! 186;! na kojoj su izlagaliumetni)i! predstavni)i #etrdeste zemalja% (sta godina ozna#ava i epilog prvog perioda urazvoju pokreta%

0adrealizam e ostaviti duokog traga na du" $ran)uske knjievnosti i nastaviti da ivi poslerugog svetskog rata! $ormalno i kao grupa! ali najvie kao knjievni stil koji je nekim svojimprosedejima uao u osnove moderne knjievnosti! naro#ito moderne lirike%

EEEEEEEEEEElasi#no razdollje ortodoksne avangarde traje u rasponu od po#etka veka do kraja dvadesti"godina% 5ko 186


13/13

Documents

Avangarda Dada i Nadrealizam