^avu{oglu: Istorijski dan

$Page 1: âvu{oglu: Istorijski dan$
PETAK, 3. septembar 2021, broj 8740/675, godina XXV, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna www.danas.rs

Cmiljana Popovi}

Ku}na radionica od{kolovala tri }erke

Ministarstvo za za{titu ìvotne sredine Prijepoljupomaè sa skoro ~etiri miliona dinara

Sredstva za uklanjanje divljih deponija

Strana V

Zehra [krijelj

Savremena likovnascena traì vi{e

Strana III

Novi Pazar - Ministri inostranih poslova Turske iSrbije Mevlut ̂ avu{oglu i Nikola Selakovi} u sredu,1. septembra, u Novom Pazaru su otvorili dugo na-javljivani Generalni konzulat Republike Turske.Sve~anom otvaranju, koje je prenosila lokalnaRTVNP, prisustvovalo je vi{e stotina gra|ana,diplomatski predstavnici dve zemlje, lokalnevlasti, poslanici, verski lideri...Dva ministra su u Novi Pazar stigla helikopteromkoji je sleteo na Gradski stadion FK "Novi Pazar",koji im je poklonio dresove svog tima. Kako je

rekao ministar Selakovi} obojica su se sloìla,gledaju}i Novi Pazar iz helikoptera, da se gradpuno izgradio. "Mevlut mi je rekao da je grad dru-ga~iji u odnosu na pre ~etiri godine kada je posled-nji put bio", rekao je Selakovi}, koji je u govoru na-glasio zna~aj dobrih odnosa Ankare i Beograda,kao i Srba i Bo{njaka. Najavio je da }e dràva nas-taviti da ulaè u Novi Pazar. Turski ministar âvu{oglu naglasio je da je ot-varanje Konzulata istorijski doga|aj i da NoviPazar "ima posebno mesto u na{im srcima". Premanjegovim re~ima, odnosi Srbije i Turske dostigli sunajvi{i nivo u istoriji. "âst nam je {to smo prvadràva koja je otvorila Generalni konzulat uNovom Pazaru. Raduje nas {to }e uskoro i BiH ovdeotvoriti konzulat", poru~io je âvu{oglu, dodaju}ida su Sandàk, Bo{njaci, gra|ani Turske poreklomsa ovih prostora most izme|u dve zemlje. Pre otvaranja Konzulata, dva ministra su razgo-varala sa ~elnicima novopazarske vlasti. MinistriSelakovi} i âvu{oglu naglasili su zna~aj dobrihli~nih odnosa predsednika Vu~i}a i Erdogana, kojise okupljenim obratio video-porukom. S. B.

âvu{oglu: Istorijski danOtvoren Generalni konzulat Republike Turske u Novom Pazaru

Foto

: S.@u

pljan

in

Strane IV-V

Ku}a Mirsada Turkdàna (Jahovi}a) Generalni konzulat je otvoren u ku}i koju je iz-gradio poznati ko{arka{ i nekada{nji reprezen-tativac Turske, ro|en u Novom Pazaru MirsadTurkdàn (Jahovi}). Ministar âvu{oglu je utome video simboliku, istakao doprinosSandàklija turskom sportu, ali i podsetio nabrojne dobrovoljce, Bo{njake koji su se borili nastrani Turske u bici ânakale (Galipolje) uPrvom svetskom ratu.

FOTO-VEST

Novi Pazar - Na 28. konkursu za kari-katuru „Risto Pejatovi}“ u okviru me|una-rodnog festivala humora i satire „Vuko Be-zarevi}“, Muhamedu \erleku je dodeljenadruga nagrada za karikaturu „Put u Evro-pu“. \erlekov rad jasno oslikava odnosebratskih dràva Srbije i Crne Gore.

S. D.

Nagrada za \erleka

Bibi} ponovo oborio dràvni rekord

Novi Pazar - Reprezentativac Srbije u atletici, fantasti~ni Novopazarac ElzanBibi}, ne samo da je pobedio na atletskom mitingu u Roveretu u trci na 3.000metara, ve} je oborio dràvni rekord star 38 godina.

Bibi} je trijumfovao vremenom od 7:39,45 minuta, {to je za 1,04 sekunde brèod dotada{njeg rekorda koji je Dragan Zdravkovi} postavio 9. jula 1983. u Oslu.Pro{le godine Bibi} je u Ostravi oborio dràvni rekord na 5.000 m star 49 godina.On je ovu deonicu pretr~ao za 13:26,56, {to je za 4,64 sekunde brè u odnosu naprethodni rekord legendarnog Daneta Korice. S. D.

Epidemiolo{ka situacija u Novom Pazaru nesigurna, nestabilna i zabrinjavaju}a

Korona izme|ufunkcionerskih izjava

Strana VII

Strana II

Strana VII

[ta nam pokazuju cene fudbalera superliga{kih klubova

Novi Pazar najjeftiniji tim Superlige

petak, 3. septembar 2021.II

Ovaj prilog sufinansira grad Novi Pazar

NOVI PAZAR DANAS Za{to je biv{i predsednik BNV Esad Dùdò obnovio rad BDSS?

Tri zarobljena sandà~ka kruga

Tutin - Biv{i predsednik Bo{nja~-kog nacionalnog ve}a (BNV) i funkci-oner SDA Sandàka Esad Dùd}o, na-kon smene u bo{nja~kom nacional-nom savetu i isklju~ivanja iz partije,obnovio je rad nekada{nje svoje parti-je - Bo{nja~ke demokratske strankeSandàka (BDSS).U novi-stari politi~-ki anga`man Dùdò je u{ao po~et-kom ove godine i stranku preimeno-vao u Bo{nja~ki demokratski savezSandàka (BDSS). Tada je saop{tio da}e stranka, u novom delovanju biti„korektiv postoje}im bo{nja~kimstrankama i u budu}em delovanju bi-}emo deo opozicionog bloka u Srbiji“.

- Za obnavljanje rada BDSS, mojmotiv, a jo{ vi{e osje}aj bila je historij-ska odgovornost zbog svega {to samuradio godinama i zbog stotine sarad-nika sa kojima sam radio na najbitni-jim stvarima u standardizaciji sistemavrijednosti Bo{njaka u Sandàku.

@elim pokazati da se moè bolje. BDSSje pokazala u dosada{njem periodu, dase moè baviti politikom i ostvarivatinacionalna prava i slobode za svoju za-jednicu - obja{njava Dùdò.Na pro-{logodi{njim lokalnim izborima podr-ào je listu Grupe gra|ana na ~ijem ~e-lu je bio biv{i predsednik op{tine Tu-tin i tako|e isklju~eni visoki funkcio-ner iz SDA Bajro Gegi}. O~ekivao je da}e izborni rezultati te liste „uticati nareformu SDA u Tutinu nakon pogibije[emsudina Ku~evi}a. Me|utim, oni suza koalicionog partnera izabrali SNS ilinisu imali izbora“, kaè Dùdò.

Politi~ku situaciju u sandà~kimop{tinama sa ve}inskim bo{nja~kimstanovni{tvom (Novi Pazar, Tutin iSjenica) ocenjuje „kao veoma intere-santnu ve} duè vrijeme“. „Tri na{asandà~ka kruga su zarobljena i zado-voljna podjelom kola~a koju im podi-jelio Aleksandar Vu~i} u Novom Paza-

ru, Tutinu i Sjenici. Nikada situacijanije bila nepovoljnija za ostvarivanjeidentitetskih prava i sloboda pripadni-ka bo{nja~ke nacionalne zajednice. Inaravno, izbori su najavljeni i zao{tra-va se sukob krimininalnih strukturaunutar politi~kih krugova, koja se po-ku{ava predstaviti kao nekakva patri-otska pri~a. Zukorli} je postao porta-parol ove vlasti.Ne mogu ova tri kruganapravit ni{ta dobro za svoju zajedni-cu“, ocenjuje Dùdò, a za institucijukoju je vodio godinama nagla{ava da„likovi koji vode BNV, osim slikanja ipodjele pau{ala sa blagajne, uspjeli suda naru{e ugled ove nacionalne insti-tucije“. BDSS osnovana je polovinom1996. i sve do 2012. godine, kada je for-malno prestala da postoji bila je deokoalicije „Lista za Sandàk“, koju jepredvodila SDA Sandàka SulejmanaUgljanina.

S. Novosel

Epidemiolo{ka situacija u Novom Pazaru nesigurna, nestabilna i zabrinjavaju}a

Korona izme|ufunkcionerskih

izjavaTvrdnje da je „Novi Pazar sa Tutinom ozbiljno àri{te“

odbacio je novopazarski gradona~elnik Nihat Bi{evac

Novi Pazar - Otkako je krenuo ~e-tvrti talas korona virusa, novopazar-ski zdravstveni radnici ponavljaju daje epidemiolo{ka situacija, u ovomgradu, nesigurna, nestabilna i zabri-njavaju}a i strahuju da se ne ponovipro{logodi{nji junsko-julski scenario.Upozorenja zasnivaju na svakodnev-nim podacima, koji stiù u Gradski{tab za vanredne situacije.

Statistika je neumoljiva i ovaj grad,poslednjih dana, svrstava u sam vrhrepubli~ke lestvice po broju obolelih.Svakodnevno se na bolni~ko le~enjeprimi po dvadesetak zaraènih. Pred-nja~e Novopazarci i Tutinci, slede Sje-nica, Ra{ka i sporadi~no ljudi iz dija-spore Nema~ka, Austrija, Holandija,Luksemburg i Slovenija. Na kovid ode-ljenjima Op{te bolnice sve vi{e je ho-spitalizovanih pacijenata. Najteè obo-lelih na respiratorima, svakog dana,ima {est-sedam i po nekoliko na kiseo-

ni~koj terapiji. U kovid ambulantamadnevno se obavi od 235 „pa navi{e“pregleda, od kojih se vi{e od pola prviput javlja. Prema nekim procenama, uNovom Pazaru, do sada, ima oko hilja-du inficiranih. Najteì deo ove pri~e jebroj preminulih. Prema zvani~nim po-dacima lokalnog {taba za vanredne si-tuacije od 19. do 30. avgusta, od posle-dica zaraàvanja ovim virusom, u Op-{toj bolnici, preminulo je 20 pacijena-ta - 15 iz ovog grada, ~etiri iz Tutina ijedan iz Sjenice.

Epidemija se razbuktava i u tutin-skoj op{tini, gde se svakodnevno regi-struje po nekoliko desetina novozara-ènih i gde ima oko 700 zaraènih.Najteè oboleli transportuju se u no-vopazarsku bolnicu. Zajedni~ko zaovaj grad i op{tinu je izuzetno maliprocenat imunizovanih gra|ana. U

Novom Pazaru je oko 25 odsto, a uTutinu oko 16 odsto ukupnog brojapunoletnih gra|ana. Isto je i potpunonepo{tovanje protivepidemijskih me-ra, organizovanje velikih porodi~nihslavlja i ostvarivanje velikog brojakontakata.

Na alarmantnu situaciju u ove dvelokalne zajednice, upozorio je i dràv-ni sekretar u Ministarstvu zdravljaMirsad \erlek, koji je rekao da su timlokalnim samoupravama upu}enepreporuke, „kako bi se korona virusobuzdao“. \erlek veruje da }e tutinski[tab za vanredne situacije „usvojitiplan po kom treba da se na|e modelza pove}anje stepena vakcinacije, dase duplira inspekcijski nadzor ugosti-teljskih objekata i drugih mesta oku-pljanja, da se u {kolama pove}a brojdeùrstava i uvedu selektivni velikiodmori, kako bi se spre~ilo me{anje|aka“.

Tvrdnje da je „Novi Pazar sa Tuti-nom ozbiljno àri{te“ odbacio je no-vopazarski gradona~elnik Nihat Bi{e-vac. Rekao je da je epidemiolo{ka situ-acija u gradu pogor{ana, ali da nije ̀ a-ri{te korona virusa. Op{ta bolnica ima350 mesta za le~enje inficiranih ovimvirusom i moè da se ra~una na jo{stotinu leàjeva u Specijalnoj bolnici uNovopazarskoj banji. U kovid siste-mu, za sada su Infektivno, Grudno iOdeljenje ORL. Neki lokalni portali suobjavili informaciju da je gradskauprava, zbog sve ve}eg broja obolelih,podnela inicijativu da se u Novom Pa-zaru gradi regionalna kovid bolnica ida ima podr{ku tri susedne op{tineTutina, Sjenice i Ra{ke.Zbog po~etkanove {kolske godine, vakcinalni punktiz Medicinske {kole preme{ten je uDom zdravlja. S. Novosel

Izbor vi{eg i osnovnog tuìoca u Novom Pazaru

Gu`va za tuìla~ku funkcijuNovi Pazar - Komisija Dràvnog ve-

}a tuìlaca (DVT) uskoro treba da oba-vi razgovor sa kandidatima koji sukonkurisali za mesto vi{eg i osnovnogtuìoca u Novom Pazaru i odlu~i kome}e dati {estogodi{nji mandat.Premaprvim informacijama, za to mesto, uoba tuìla{tva prijavilo se sedam kan-didata - tri za Vi{e javno tuìla{tvo i ~e-tiri za Osnovno.

Za prvog ~oveka Vi{eg javnog tuì-la{tva konkurisala je aktuelna tuìtelj-

ka Milena Mrvi}, koja je svoj mandatpo~ela po~etkom 2016.godine i to jenjen prvi mandat na toj funkciji. Nakonkurs se javio i Radisav Filimonovi},sada{nji zamenik vi{eg tuìoca i Vuka-{in Vuji}, zamenik u Osnovnom tuì-la{tvu u Valjevu. U novopazarskomVi{em tuìla{tvu rade tri zamenika tu-ìoca.

Osnovno javno tuìla{tvo, od sep-tembra pro{le godine, ima v. d. tuìocaFatimu Daci}, koja je na tu funkciju

imenovana nakon odlaska u penzijutuìoca Bermina Ko{kovca. Kandidatiza osnovnog tuìoca su Samir Batki} iMuhedin Dedei}, zamenici u tom tuì-la{tvu, Edis Arifovi}, zamenik vi{eg tu-ìoca, koji je, pre nekoliko godina, po-minjan kao kandidat za zamenika uTuìla{tvu za ratne zlo~ine i JasminaEleskovi}, likvidaciona upravnica uJavnom preduze}u za urbanizam i pla-niranje u Tutinu. Osnovni tuìlac imai pet zamenika. S. N.

U DVE REÎ

Asfaltiran put ka vrti}u Novi Pazar - Asfaltiran je prvi deo pristupnog puta prema vr-ti}u ̂ arolija u naselju [estovo, a sre|ena je i saobra}ajnica odTrnave do Osoja. Kako javlja RTVNP ̂ arolija }e imati 150 mestai njegovim otvaranjem bi}e rastere}en postoje}i vrti} Na{e de-te. Radove su nedavno obi{li predstavnici gradske uprave No-vi Pazar.

Propao tenderNovi Pazar - Grad Novi Pazar obustavio je tender za izbor kompa-nije koja }e izgraditi sportske terene na Deèvskom putu jer seniko nije prijavio za taj posao, saznaje radio Sto plus. Ovo je dru-gi tender koji je propao jer je lokalna samouprava tokom jula ras-kinula ugovor sa kompanijom „Savi} Support“ iz Poège zbog,kako je nezvani~no re~eno, nemogu}nosti da se uvede u posao.

Foto

: Li~n

a arh

iva

Deo opozicionog bloka u Srbiji: Esad Dùdò

Zavod za javno zdravlje Novog Pazara letos, u vreme

najè{}e korona krize

Foto

: S. @

uplja

nin

petak, 3. septembar 2021. III

Prijepolje - Ministarstvo za za{tituìvotne sredine opredelilo je tri milio-na i 800 hiljada dinara za uklanjanjedivljih deponija na teritoriji op{tinePrijepolje. Za ove namene op{tina je izsvog budèta izdvojila jo{ milion i 600hiljada dinara. Ovim sredstvima }e bi-ti revitalizovano i sanirano 29 divljihdeponija, nabavljeno pet kontejnera i10 tabli kojim }e se nakon uklanjanja,obezbediti lokacije i zabraniti dalje de-ponovanje otpada.

Op{tina Prijepolje se pre dva mese-ca podnela prijavila na Javni poziv Mi-nistarstva za dodelu sredstava za sufi-nansiranje realizacije projekata pre-vencije nelegalnog odlaganja otpada iuklanjanje u 2021. godini. Pre konku-risanja za sredstva, na podru~ju prije-poljske op{tine registrovano je vi{e odstotinu divljih deponija koje se nalazena podru~ju grada, ali i gotovo poredsvih puteva i re~nih korita. U saradnjisa mesnim zajednicima, dogovoreno jeda se od nadle`nog ministarstva zatra-è sredstva kako bi se saniralo barempedesetak.

Na sednici Op{tinskog ve}a koja jeodràna pro{le sedmice, pitanju ko-munalne higijene posve}ena je poseb-na ta~ka dnevnog reda jer, kako je re-~eno, posle zatvaranja nesanitarne de-ponije Stanjevine, po~ele su da ni~umini Stanjevine, ~iji se broj pove}ava.

Posebno je karakteristi~no odlaganjekabastog otpada pored kontejnera svu-da gde su oni postavljeni, {to oteàvarad komunalnoj slu`bi jer ovaj otpadnije komunalni i JKP „Lim“ nije u oba-

vezi da ga uklanjaju, iako to godinama~ini.

Ministarstvo za za{titu ìvotne sre-dine uputilo je Prijepolju i vrednu do-naciju koju ~ine plasti~ni sudovi za od-laganje otpada. Re~ je o 120 kontejnera

~ija je zapremina 1,1 metarkubni i 130 kanti za sme-}e. „Nama je svaka do-nacija dobrodo{la inaravno, potrudi}e-mo se da ove sudo-ve rasporedimo ta-ko da budu od ko-risti i gra|anima ina{im radnicima,odnosno kako bi do-prineli pobolj{anjujavne higijene. Po{to jere~ o plasti~nim sudovima,oni se mogu iskoristiti na pod-ru~ju grada gde je manje te{kog otpa-da. Zameni}emo i dotrajale plasti~nekante u centru grada, odnosno posta-

viti ih ponovo na mestimagde su uklonjene zbog

o{te}enja“, rekao jev. d. direktora

JKP“Lim“ Dè-vad Beganovi}.

Ovo, ina~e,nisu posudekoje sluè zaodvajanje otpa-

da {to bi trebaloda bude novi ko-

rak u susret zavr{et-ku transfer stanice i iz-

gradnji Regionalnog centraza upravljanje otpadom za ~etiri op{ti-ne.

I. H. Durakovi}

Ministarstvo za za{titu ìvotne sredine Prijepolju pomaè sa skoro ~etiri miliona dinara

Sredstva za uklanjanje divljih deponija

Mje{tani sela oko Bijelog Polja i Pljevalja àle se na koncesionare,uni{tene puteve i {ume i najavljuju nove proteste

Najavljuju nove blokade puteva Bijelo Polje, Pljevlja - Povodom re-

konstrukcije lokalnih puteva koncesi-onara [IK „Lim“ iz Bijelog Polja i ner-je{avanja problema oko sanacije asfalt-nog puta Toma{evo-Sokolac predsjed-nik MZ Galica Vukoman Krgovi} na-javljuje da }e mje{tani radikalizovatizahtjeve i zatvoriti puteve.

„Molimo nadle`ne da reaguju i sakoncesionarom rije{e ovaj problem.Mje{tani zadnjih par godina organizo-vali su brojna okupljanja ali nije doni-jelo nikakvog efekta. Ovaj put smospremni da idemo do kraja“, najavlju-je Krgovi} u svojoj objavi. Mje{tani suop{tini Bijelo Polje i nadle`nimrepubli~kim vlastimadali rok do 5. sep-tembra da ne{tourade. Ukolikoizostane reakci-ja nadle`nih izop{tine BijeloPolje i VladeCrne Gore,mje{tani Galice}e blokirati putToma{evo-Pljevlja.Oni su u julu organi-zovali blokadu regional-nog puta Slijepa~ most-Pljevlja umjestu Toma{evo, zbog neodazivanjanadle`nih iz bjelopoljske lokalne sa-mouprave na zbor gra|ana, na kojemsu traìli popravljanje uni{tenog putaToma{evo-Sokolac.

„Mje{tani traè da se izvr{i sanacijai asfaltiranje puta Toma{evo-Barice uduìni sedam kilometara koji je ra|en1996. godine, od kada ni{ta nije ulaga-no, a prolaskom koncesionara pretvo-

ren je u makadamski put i presvu~enmakadamskim slojem. To nigdje jo{nije zabiljeèno da se asfaltni put pre-svla~i makadamskim i da se na taj na-~in rje{ava problem. Mi samo moè-mo da se sada iselimo jer do ku}a nemoèmo do}i“, kazao je tada Krgovi},podsje}aju}i da su pored vi{edecenij-ske nebrige taj put dokraj~ili koncesi-onari.

On je naveo da se „vjerovatno radio desetomilionskoj koli~ini kubikagra|e koja je izvezena sa tog podru~ja iiskori{}ena za razvoj drugih sredina“.„Problem je {to su od te, moèmo slo-

bodno re}i pohare, gra|ani ovemjesne zajednice dobili raz-

orane puteve, vododeri-ne i uni{tene {ume“,

kazao je Krgovi}.Vojin Brajkovi} izmjesta Sokolac jekazao da se im seniko iz lokalneuprave nije obratio

godinama.Iz Op{tine Bijelo

Polje su odgovorili daasfalt koji mje{tani ovih

sela traè, nije predvi|en ka-pitalnim budètom Op{tine Bijelo

Polje, a koji je ina~e, zna~ajno umanjenove godine. „Tako|e, sredstva koja seza izgradnju lokalnih puteva izdvajajuod strane Vlade Crne Gore su {est pu-ta manja u odnosu na pro{lu godinu.Podsje}amo, pro{le godine je Op{tinaBijelo Polje od Vlade preko Upravejavnih radova dobila 500.000 evra zalokalnu infrastrukturu, {to je iskori{te-no za osam kilometara lokalnih pute-

va u svim mjesnim zajednicama“, na-vode iz bjelopoljske samouprave. Ovegodine Uprava javnih radova je ponu-dila ugovor na 82.000 evra, {to je {estputa manje nego pro{le godine. Saovim sredstvima nije mogu}e presvu-}i udarne ta~ke u gradskim ulicama,tvrde oni.

Oglasilo se i nekoliko mje{tana selaVidre kod Pljevalja, koji su uputili apelnadlje`nim organima i ministru poljo-privrede, {umarstva i vodoprivredeAleksandru Stijovi}u, povodom dugo-godi{njeg ilegalnog kr~enja, devastaci-je i uni{tavanja planine Goste~. Premanjihovim rije~ima, ve} {est godina tra-je devastacija, kr~enje i uni{tavanjeplanine Goste~, jednog od rijetkih pre-ostalih {umovitih podru~ja u nepo-srednoj blizini, kako kaù, „nama dra-gih ugljem i elektranom prezaga|enihPljevalja“.

„S obzirom da ìvimo na svojimimanjima u podno`ju planine, osje}a-mo se ugro`nim jer }e u nastavku di-vljeg kr~enja, koje je odobreno od stra-ne {umskog gazdinstva u Pljevljima iinìnjera Popovi}a zaduènog za ga-zdovanje dràvnom {umom, do}i dosituacije da, erozija tla ugrozi na{aimanja a ovaj divni kraj bude pretvo-ren u pustinju“, poru~uje se u saop{te-nju, koje prenosi PV portal. Isti~u dana ovaj na~in èle da skrenu pa`njujavnosti na „divlja~ki odnos“ {umskoggazdinstva Pljevalja prema planini Go-ste~. „Ovo nije gazdovanje ve} legalizo-vana korupcija od strane dràve. Slikekoje {aljemo nisu u~inile {umokradiceve} dràva Crna Gora“, poja{njava se usaop{tenju. C. D.

Novi toplovod „juri“grejnu sezonu

BS: Crnoj Gori potreban dijalogRoàje - Crnoj Gori je nu`no potreban dijalog, kako bi se sva goru}a pita-

nja rje{avala unutar institucija sistema, saop{tili su iz Bo{nja~ke stranke (BS).Povodom apela biv{eg premijera, a sada poslanika DPS Du{ka Markovi}apredsjedniku Skup{tine Aleksi Be~i}u da zakaè hitnu sjednicu sa samo jed-nom ta~kom dnevnog reda - dono{enje Rezolucije o zaustavljanju daljih po-djela i o~uvanju mira i stabilnosti u Crnoj Gori, naveli da dijalog, mir i stabil-nost nemaju alternativu.

Istakli su da pozivaju na smirivanje tenzija, svjesni ~injenice da se crno-gorsko dru{tvo nalazi u delikatnom politi~kom momentu, koji je dodatnooteàn sloènom epidemiolo{kom situacijom. „U tom smislu, pozdravljamosvaku inicijativu koja doprinosi zaustavljanju daljih podjela i o~uvanju mirai stabilnosti u Crnoj Gori. Ne smijemo dozvoliti da nas podignute tenzije po-novo vrate u devedesete godine. Smatramo neophodnim ja~anje unutra{njegdijaloga sa svim dru{tvenim ~iniocima, isklju~ivo unutar institucija“, navodise u saop{tenju BS. C. D.

Ukoliko nam se do 5. septembra niko ne obrati, sledi

radikalizacija zahtjeva, najavljuje predsjednik

MZ Galica Vukoman

Krgovi}

Posle zatvaranja nesanitarne

deponije Stanjevine, po~ele su da

ni~u mini Stanjevine

Priboj - Radovi na izgradnji grad-ske toplane u Priboju se privode kra-ju, ali ne i na postavljanju novog to-plovoda, koji novu toplanu na bio-masu treba da poveè sa zgradama ikrajnjim korisnicima. Direktor pri-bojske toplane smatra da je neizve-sno da li }e, zbog radova na toplovo-du koji su po~eli 12. jula, grejna se-zona po~eti na vreme. Predstavnikfirme koja izvodi radove na toplovo-du smatra da }e njegova firma zavr-{iti radove u predvi|enom roku.

- Radovi na izgradnji toplane suskoro zavr{eni i bi}e gotovi do prvogoktobra, ali nisam optimista kad jepostavljanje toplovoda u pitanju. Ra-dovi idu sporo i ja sam traìo da seintenziviraju tako {to }e biti angaò-vano vi{e ljudi, kako bi grejna sezo-na mogla po~eti na vreme, kaè zana{ list Zoran Ratkovi}, direktor Jav-nog preduze}a „Toplana“ Priboj.

Dodaje da je trenutno postavlje-no oko 50 odsto toplovodnih insta-

lacija, odskoro sedam kilometarakoliko je projektovano, a da po zavr-{etku glavnog toka toplovoda sledipovezivanje sa podstanicama u zgra-dama.

Nenad Pavlovi}, predstavnik fir-me „Konvar“ Beograd, koja je izvo-|a~ radova na postavljanju toplovo-da za novu toplanu u Priboju kaè daje bojazan da radovi ne}e biti gotovido ugovorom predvi|enog rokaneosnovana i da }e toplovod biti po-stavljen na vreme. Nova pribojskatoplana je jedna od prvih na bioma-su u Srbiji. Cilj je da se smanji upo-treba fosilnih goriva a time i zaga|e-nje vazduha, za 70 odsto. Ukupnainstalisana snaga je 23 megavata. In-vesticija toplane i toplovoda, vrednaje 7,6 miliona evra i finansira se izkredita Nema~ke razvojne banke(KFW), a u okviru nema~ko-{vajcar-skog projekta - „Promocija obnovlji-ve energije, razvoj trì{ta biomase uSrbiji“. Foto i tekst: S. Bjeli}

Divlje deponije u Prijepolju

Foto

: I. H

.

petak, 3. septembar 2021.IV V

MLADI U KULTURI I UMETNOSTI SAND@AKA

KULTURA

„Nova Varo{ iz starih albuma“

Koncert kulturno-umetni~kih dru{tava iz Uìca, Prijepolja, Sjenice i Nove Varo{i

Na Smotri folklora oko 150 igra~aNova Varo{ - Na osmoj Smotri folklo-

ra i izvornog narodnog stvarala{tva, odr-ànoj na gradskom trgu u Novoj Varo{i,okupilo se oko 150 igra~a i peva~a iz ~eti-ri kulturno-umetni~ka dru{tva iz Uìca,Prijepolja, Sjenice i grada doma}ina. Da-roviti igra~i, peva~ke etno-grupe i ~lano-vi orkestara odràli su u okviru ove ma-nifestacije zajedni~ki koncert. Tokomdvosatnog nastupa, kulturno-umetni~kadru{tva su se predstavila sa vi{e od dese-tak koreografija i peva~kih numera koji-ma su promovisali deo bogate kulturneba{tine inspirisane tradicijom.

Odli~an utisak na publiku ostavili sugosti iz Prijepolja - ~lanovi KUD-a ta-mo{njeg Doma kulture.Ansambl je

osnovan 2005. godine i od tada uspe{nogostuje u zemlji i inostranstvu. Folklor-na grupa trenutno ima oko 100 ~lano-va, koji su na koncertu u gradu na padi-nama Zlatara prikazali solidno igra~koume}e u koregrafskom delu „Valjevskapodvala“.

Sjeni~ani, polaznici kulturno-umet-

ni~kog dru{tva „Gajret“ redovni su gostina lokalnoj smotri folklora i izvornog na-rodnog stvarala{tva. Oni su za ovogodi-{nje druènje sa Novovaro{anima iza-brali da odigraju koreografiju „Igre iznovopazarskog sandàka“. Ansambl jeformiran 2012. i na repertoaru obi~noimaju koreografije kojima ~uvaju i negu-ju tradiciju bo{nja~kog naroda. Folklora-{i iz Uìca (~lanovi KUD-a „Klub 3“) pu-bliku su odu{evili izvo|enjem spleta iga-ra iz Zapadne Srbije. Ovaj ansambl ve}deceniju i po okuplja najstarije generaci-je igra~a, a {irom regije i Srbije nastupa-ju sa devizom „lako je igrati sa 20 godi-na, zaigraj sa 70“.

Kao i svake godine, najvi{e simpatijai aplauza publike pobrali su polazniciKUD - Doma kulture „Jovan Tomi}“.Odli~nim igra~kim ume}em, virtuozno-{}u orkestra i milozvu~nim glasovimaènske peva~ke grupe, ovda{nje kultur-no-umetni~ko dru{tvo odu{evilo je No-vovaro{ane, koji su se u poprili~nombroju okupili na gradskom Trgu. Prvifolklorni ansambl predstavio se sa igra-ma iz novovaro{kog kraja, a premijernoje izveo i koreografiju „Niko Janu ne ve-ruje - igre iz Crne Trave“, koju je na, ina-~e, bogat repertoar postavio koreografKUD-a Milivoje Mi{o Stoji}, uz muzi~kiaran`man frula{a Darka Preli}a i asisten-

ciju {efa orkestra Erdila Rujevi}a. De~ijiansabml odigrao je igre iz [umadije, dokse ènska peva~ka grupa opredelila zanajlep{e muzi~ke „bisere“ sa prostoraKosova i Metohije.

Novovaro{ko kulturno-umetni~kodru{tvo je osnovano 2004. godine, oku-plja oko 180 ~lanova raspore|enih. An-sambl se moè pohvaliti brojnim nastu-pima u zemlji i regionu, kao i turnejamapo Turskoj, Francuskoj, Gr~koj, Ma|ar-skoj, Italiji, Bugarskoj, Poljskoj... Zajed-ni~kom koncertu folklora{a iz ova ~etirigrada prethodio je tradicionalni defileKara|or|evom i Ulicom Svetog Save.

R. Popovi}

Novi Pazar - U kulturne sadràja nemoè nikad dovoljno da se ulaè i jeruvek moè bolje, ali se moè re}i da senjihov sadràj i raznovsnost iz godine ugodinu pobolj{ava, {to je za svaku po-hvalu. Mislim da su na to uticale i eko-nomske prilike koje su se pobolj{ale na-kon perioda krize, tako da ljudi sada po-red nekih egizstencijalnih potreba ima-ju i potrebu za ne~im novim, savreme-nim, onim {to ne}e morati samo da po-smatra sa ekrana nego da i aktivno u~e-stvuje u istom. To je donekle dovelo dostvaranja malo ve}e podr{ke umetni~kikrugovima mladih. Pre svega, do{lo jedo ve}eg profesionalnog edukovanjamladih. Ta po~etna ulaganja koja se ti-~u formalnog obrazovanja uglavnompolaze od porodice, a onda se {iri radi-jalno na prijatelje pa i celu okolinu kojadolazi u dodir sa pojedincem. Mladi sedanas usu|uju da im umetnost budeopredeljenje jer je sada i novopazarskasredinadru{tvo otvorenije ka tim sadr-àjima. O tome koliko su ulaganja u temlade ljude bitna pokazuju i rezultatikoje oni daju. Mi sada imamo u NovomPazaru {kolovane glumce, pa time i ak-tivno kvalitetno Regionalno pozori{te.Isto tako, mladi i muzi~ki i likovniumetnici iz Novog Pazara {koluju}i sedoprineli su da i okolini koja ih okruù-je postaje blisko ono ~ime se oni bave.Nisu vi{e retko pose}eni koncerti klasi~-ne muzike, a ni izlo`be u otvorenom izatvorenom prostoru. Polako i na{a za-jednica razume da je tim mladim ljudi-ma potrebna podr{ka i da }e time {tonjima daju materijalni i neki drugi pod-strek doprineti pobolj{anju kulturnesvesti dru{tva u kom ìvimo - ocenjujeZehra [krijelj, novopazarska slikarka iistori~arka umetnosti.

Kakva je kulturna scena u ovom gra-du?

- Kada uporedim kulturnu scenu,dok sam bila na osnovnim studijama isada, mislim da je mogu}nost iskaziva-nja znatno dostupnija i lak{a. Za to mo-è da se zahvali, pre svega, novim umet-ni~kim medijima koji sada egzistirajuparalelno sa onim tradicionalnim, koji sui dalje prisutni. Takve vrste umetni~kihizraza su najvi{e uticale na vizuelneumetnosti, jer se tu, da kaèm, trendovinajvi{e menjaju. Sada vi{e nije dovoljnaolovka, ~etkica, boja za stvaranje umet-

ni~kog dela. Naravno, od toga se polazi,ali savremena likovna scena traì ne{tovi{e. Mislim da se nove generacije, kakou Novom Pazaru tako i {ire, dobro snala-ze u pokazivanju svojih talenata i sposob-nosti kako putem razli~itih onlajn do-stupnih platformi, ali i u nekom klasi~-nom izlo`benom prostoru koji se ni kodnas danas ne odnosi samo na galerijuKulturnog centra.

Od ~ega zavisi, u ovoj sredini, zavisiafirmacija mladih stvaralaca?- Ima mnogo faktora koji uti~u na

afirmaciju. Primarni je svakako samstvaralac ali on ne moè da opstane bezinterakcije sa drugim bitnim ~iniocima.Ovde mislim na porodicu, obrazovanje,kulturne institucije, dru{tvo. Svi ovi fak-tori uti~u jedni na druge, pa }e tako odo-bravanje dru{tva do}i vrlo ~esto nakonste~ene diplome u odre|enoj oblasti ilinakon podr{ke odre|ene institucije, jeroni daju relevantnost pojedincu. Posled-njih godina osim formalnih institucijaveoma aktivno deluju i neformalne gru-pe sprovode}i razli~ite aktivnosti dajumladim stvaraocima entuzijazam da is-traju u odabiranju umetni~kog poziva.Smatram da ukoliko ovi faktori pozitiv-

no i uz podr{ku deluju na mlade, oni }esigurno dati vi{e nego {to je uloèno unjih. Oni koji stvaraju ne rade to zato {tose to od njih o~ekuje ve} zato {to je tonjihova potreba i zato {to tako funkcio-ni{u kao individue.

Koliko je Vama trebalo da se afirmi-{ete kao likovni stvaralac?

- Sa ove vremenske distance delujemi da je, nekako, do{lo prirodno. Sve-sna sam bila, da }u odabirom ovog za-nimanja uvek imati ne{to da u~im. Radi otvorenost ka novom su me u jednomtrenutku „{etali“ iz jednog umetni~kogpolja u drugo. Me|utim, sva ta iskustvadonela su mi znanje i izo{trile viziju se-be kao umetnika. Iako sada nisam nekoko je anoniman na likovnoj sceni u No-vom Pazaru, smatram da se rad i napre-dovanje nije zavr{ilo ve} da samo te~e.Na umetni~ki put uti~u sve okolnostistvaraoca. Nadam seda }e moj put jo{dugo trajati.

Kada biste bili u prilici da ure|uje-te kulturnu scenu za mlade u No-vom Pazaru, kako bi ona izgledala?- Ure|enje bilo kakve strukture nije

lak posao, posebno kada se radi o ne~e-mu {to nije egzaktno kao {to je kultura.Kulturna scena nije ne{to {to se moèplanski urediti i pustiti u pogon. Sma-tram da je to donekle „ìva forma“ kojapostoji na osnovu onog ~ime se hrani.To zna~i da ako se neguju razli~ita umet-ni~ka stvarala{tva potrebno je da „seosveè“ s vremena na vreme, a to se mo-è posti}i samo ukoliko se da podr{kamladima koji }e doneti nove ideje i raz-mi{ljanja. Oni uz pomo} kompetentnihiskusnih stru~nih lica na pozicijama mo-gu puno doprineti stalnom pra}enju ak-tuelni pravaca i pojava na podru~juumetni~kog delovanja.

Da li se dovoljno ulaè u kulturu?- S obzirom da se iz republi~kog bu-

dèta najmanje izdvaja za kulturu,ondaono {to se de{ava u Novom Pazaru nijene{to {to nije posledica toga. Me|utim,nisu samo dràvne institucije te koje tre-ba da ulaù u kulturu za mlade. U sva-kom sistemu jedna od najva`niijih kari-ka je obrazovanje. Formalnom i nefor-malnom edukacijom se moè uticati namenjanje svesti o temama na poljuumetnosti. Ako se podstakne svesnost okulturi danas, u budu}nosti }e sigurnobiti pozitivnog pogleda na neke stvari ko-je su nekad bile strane. Doprine}e da secene one stvari koje nisu, ali i da se im-plementiraju primeri dobre prakse izdrugih sredina. S druge strane, moraju sei mladi vi{e aktivirati. Ponekad deluje danisu svesni svoga talenta ili posebne ve-{tine koju poseduju, a vrlo ~esto i posto-ji doza straha kako }e okolina reagovatina njihov rad. Ako se uspostavi kontinu-itet u radu na afirmisanju kulture, pro-mena nabolje ne moè izostati.

Novopokrenuta likovna manifesta-cija u Novom Pazaru je Artmarket.[ta je to?- Artmarket je prodajna izlo`ba koju

je, ove godine, prvi put organizovala Ga-lerija Multimedijalnog centra. Bilo je izlo-èno 13 radova od isto toliko autora. Me-|u njima sam bila i ja. Ovim projektom jeGalerija èlela da se na neki na~in zahvalinama umetnicima na pro{logodi{njojprodajnoj izlo`bi „Umetnici za Sandàk“,kojom su umetnici iz Sandàka i okolinedali svoje radove kao podr{ku u borbi sakorona virusom. Sa te izlo`be svi radovi suprodati, a novac je doniran zdravstvenimustanovama u ovom kraju. Pored toga,Artmarket ima cilj i da pribliì likovnuumetnost gra|anima Novog Pazara i zatoje, u pe{a~koj zoni, organizovana izlo`basa motivima iz Novog Pazara. Predstavilasam se sa radom u ebru tehnici, koju samimala prilike da nau~im u Turskoj. Rad sezove „Sabir“ ili kako se kod nas kaè sa-bur, {to zna~i strpljenje, a to je ne{to {tonam je uvek svima potrebno.

Ku}na radionica Cmiljane Popovi} od{kolovala tri }erke

Delikatesi od {umskihplodova i bilja

Organski proizvodi: slatko i dèmovi od jagoda, malina,vi{anja, kupina, ribizli, borovnica, likeri i doma}e rakije

(klekova~a, travarica, orahova~a) - najtraèniji

@IVOT

FOTO-VESTBebe puzale

za medalju Bebe puzale





za medalju Nova Varo{ - Na gradskom trgu uNovoj Varo{i vrvi kao u ko{nici kadase odràva takmi~enje beba u puza-nju. Tako je bilo i ovog leta, a od de~-je graje jedva se ~ulo zvono koje jeozna~ilo po~etak popularne Puzija-de. Za medalje i nagrade ovog putaborilo se 20 devoj~ica i de~aka - bebauzrasta do 14 meseci. Uz podr{ku ipokli~e roditelja i publike, ovogodi-{nja Puzijada iznedrila je nove {am-pione. Zlatnu medalju je osvojio jed-nogodi{nji Viktor Zdravkovi} iz Para-}ina, koji je sa roditeljima bio na od-moru na Zlataru. Drugo mesto osvo-jio je mali Novovaro{anin Du{an Tr-tovi}, dok je bronza zavr{ila na prsi-ma Stefana Todorovi}a tako|e iz No-ve Varo{i. R. P.

Darovi prirode uteglama i fla{ama:

Smiljana Popovi}

Nova Varo{ - Kada je pre 15 godinaostala bez posla, Novovaro{anka Cmilja-na Popovi} (57) nije htela da obija prago-ve trì{ta rada i traì milostinju dràve iop{tine, ve} je puna entuzijazma i ener-gije pokrenula sopstveni biznis. Torbuna ramena, pa u Zlatar na branje i saku-pljanje {umskih plodova i bilja. Tako jena{a preduzimljiva i vredna sugra|ankapo~ela, a danas na tezgama {irom Srbijeprodaje {iroku lepezu svojih proizvoda.

- Sve {to uberem ili otkupim, u svojojku}noj radionici preradim i pakujem uteglice, fla{e i drugu interesantnu amba-laù sa na{om porodi~nom etiketom.Slatko i dèmovi od jagoda, malina, vi{a-nja, kupina, ribizli, borovnica, u kojimanema konzervanasa i ve{ta~kih boja, li-keri i doma}e rakije (klekova~a, travari-ca, orahova~a), najtraènija su roba. Od-li~nu pro|u imaju i lekovito bilje i ~ajevi,a paletu proizvoda sam pro{irila i na ra-znorazne tinkture, koje su sve traènijena trì{tu, pri~a Cmilja Popovi} i isti~e daje za njen uspeh u preduzetni{tvu zaslu-`na ~itava porodica - suprug Blagomir injihove tri }erke, ina~e, {kolovane odovog biznisa.

Cmiljana i Blagomir su na po~etku sa-dili vo}e na porodi~nom imanju, ali sa-da ve}inom otkupljuju jer je posla sve vi-{e, a zahtevi mu{terija su, kako kaù, za

njih zakon. Korona jeste skresala priho-de, ali ne toliko da ugrozi biznis, dodajuPopovi}i.

- Ljudi traè zdravu hranu i plodoveubrane na visovima Zlatara. Ne àle daplate kad je ne{to kvalitetno. Imamo do-sta stalnih mu{terija, gradimo korektneodnose sa njima, prilago|avamo se po-trebama trì{ta i poku{avamo da prati-mo trendove u ovoj oblasti, isti~e Cmilja-na i dodaje da od ovog posla moè solid-no da se ̀ ivi, ali uz puno rada, odricanja,edukacije i angaòvanja ~itave porodice.

Sagovornica dodatka Sandàk Danasporu~uje ènama bez zaposlenja, kao ionima koje imaju ideje, preduzetni~kiduh, kreativnost i upornost, da se odva-è i sudbinu uzmu u svoje ruke jer se sva-ki trud na kraju isplati.

- Da bih do{la do dinara, nisam se li-bila nikakvog posla, ~ak ni da podbijamklinove. Sada sam, hvala Bogu i najbliì-ma, sama svoja gazdarica. Ne bi, me|u-tim, bilo na odmet da nam dràva neka-kvim olak{icama i nov~anim stimulan-sima pomogne. Te{ko je nama ̀ enama uovom mu{kom svetu, ali ne damo se nimi tako lako - {eretski pri~a Cmiljana,koja je, ina~e, pre sedam godina putemkonkursa Evropskog PROGRES-a dobila~ak 10.000 evra za kupovinu opreme zasu{enje vo}a. R. Popovi}

Bebe puzale za medalju

S. Novosel

DUNP, Filozofski, doktorske studije u TurskojZehra [krijelj je ro|ena u Novom Pazaru. Diplomirala je 2009. godine grafi~ki dizajn na De-

partmanu za likovnu umetnost na Dràvnom univerzitetu Novi Pazar (DUNP). U toku studijau~estvovala je na raznim programima i izlo`bama(Bijenale studentskog crteà, Bijenale stu-dentske grafike, Welcome to Germany, Putujemo u Evropu). Kao studentkinja bila je stipen-dista Fonda za mlade talente „Dositej“Od 2010. ~lanica je SULU. Godine 2014. zavr{ila je master studije iz istorije umetnosti naFilo-zofskom fakultetu u Beogradu. Od 2016. je na doktorskim studijama iz istorije umetnosti uTurskoj,gde istovremeno u~estvuje na brojnim izlo`bama simpozijumima i kreativnim radio-nicama. Do sada je u~estvovala na nekoliko likovnih kolonija i na vi{e od 40 kolektivnih izlo-`bi u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i Turskoj.

Ne treba samo dràvne institucije da ulaù u

kulturu za mlade:Zehra [krijelj

Umetni~ka kolonija "Mile{eva"

Legat izuzetne vrednosti Prijepolje - Otvaranje izlo`be radova

pro{logodi{njih u~esnika u Prijepolju jetradicionalno po~eo da radi ovogodi{nji,48. saziv Umetni~ke kolonije „Mile{eva“,jedne od najstarijih i najuglednijih likov-nih manifestacija u Srbiji. Tokom skoropet decenija trajanja nastao je jedan odnajbogatijih legata ne samo na ovim pro-storima, ve} i daleko {ire. To je galerijaod skoro 500 ostvarenja neprocenjivevrednosti, koji predstavljaju istoriju sa-vremene umetnosti jer su u Koloniji bo-ravili autori najrazli~itijih vidova likov-

nog izraàvanja, kako sa prostora svihrepublika SFR Jugoslavije, tako i gotovosa svih kontinenata.

- Mislim da je pred vama izlo`ba veo-ma zanimljivog sadràja razli~itih umet-ni~kih orijentacija, energije i medija, u~emu je i njena najve}a vrednost. Kon-cept Mile{evske kolonije svakako zaslu-ùje pa`nju jer se trudimo da se uvek ne-{to novo desi, da se programi i vidici pro-{ire i da se njena popularnost implemen-tira u dru{tvo. U tome smo uspeli jer ovajkoncept preuzimaju i druge kolonije, re-

kao je Goran ̂ pajak navode}i da je njenanajve}a vrednost u radovima izuzetnevrednosti, koji ostanu u vlasni{tvu gradanakon odlaska umetnika.

Kao i prethodnih godina umetnici sui ovogodi{njeg saziva sedmicu u Prijepo-lju proveli su na terenu, odnosno obila-

ze}i istorijske, kulturne i prirodne poseb-nosti ovoga kraja kako bi svoje impresijepreto~ili u dela koja }e se naredne godinepridruìti velikoj zbirci originalnih delakoje ba{tini Prijepolje zahvaljuju}i ovojkoloniji.

I. H-D.

U~esnici kolonije

Foto

: Li~n

a arh

iva

Foto

: I. H

.

Zajedni~ko koloNajzanimljiviji segment ovog de{a-vanja je, ipak, zajedni~ko kolo kojesu folklora{i odigrali na raskrsnicikod Doma kulture, uz fenomenalnumuzi~ku pratnju truba~kih orkesta-ra Marka Gligorijevi}a i Vasa Raji}a.

Folklora{i iz Sjenice: Redovni gosti manifestacije

Nova Varo{ - „Nova Varo{ iz starihalbuma“ naziv je ~etvrte po redu knjigeDragoljuba Gagri~i}a (72), novinara Ve-~ernjih novosti u penziji. Knjiga je pro-movisana u gradskoj Biblioteci koja je iizdava~ ovog zna~ajnog autorskog po-duhvata.

Izdanje oboga}uje sliku minulih vre-mena, jer monografija na 182 strane do-nosi 320 fotografija. Najstarije su s kra-ja 19.veka, pa do pre ~etiri decenije. ̂ aktre}ina njih je nastala iz objektiva Gagri-~i}evog fotoaparata, a ostale je autor sa-kupljao skoro pet decenija. „Ovo sjajnoizdava~ko delo ne oduùje dug samoprema pro{losti, ve} nas obavezuje iprema sebi. U knjizi ne}emo samo mina}i ~ar susreta sa vremenom koje jeneumitno prohujalo, ve} }e ono biti da-

leko zanimljivije za generacije koje do-laze“, smatra recenzent knjige MilisavR. \eni}.

- Monografija je mali ili jedan od po-ku{aja da slike prohujalog vremena do-

prinesu obnavljanju pam}enja, da knji-ga neguje kulturu se}anja, da se vratimopo{tovanju predaka - kazao je autor.Gagri~i} je kazao i da je monografija ob-javljena „na mi{i}e“. Kako isti~e, u No-

voj Varo{i je lak{e napisati nego objavi-ti knjigu.

- Ovde vi{e nisu retki autori i rukopi-si, a godinama su u izdava{tvu kamenspoticanja - nedostatak sredstava i izo-stanak organizovane dru{tvene brige.Biblioteka je, na na{u bruku, ostavljenabez sredstava za izdava~ku delatnost i togodinama ili joj daju mrvice. Za kratkovreme u Novoj Varo{i su objavljene ~e-tiri knjige, a samo sam ja dobio narodnepare. Nije to korektno i ne govorim izkurtoazije. Moramo i}i u susret autori-ma - sa programima, konkursima, sred-stvima, podsticati stvaraoce. Ne ~ekatimilost vlasti ili da se ona kaje {to je dalapare - naglasio je autor knjige „NovaVaro{ iz starih albuma“.

R. Popovi}

Sa predstavljanja Gagri~i}eve noveknjige u novovaro{koj Biblioteci

Tekst je deo projekta„Mladi u kulturi iumetnostiSandàka“, koji sesufinansirasredstvima iz budètaRepublike Srbije,Ministarstva zakulturu i informisanje. Stavovi izneti upodrànom medijskom projektunu`no ne izraàvaju stavove organakoji je dodelio sredstva.

Mislim da se nove generacije,

kako u Novom Pazaru tako i {ire, dobro snalaze u

pokazivanju svojih talenata i

sposobnosti

Zehra [krijelj, slikarka i istori~arka umetnosti iz Novog Pazara

Savremena likovna scena traì vi{e

petak, 3. septembar 2021.VI

Digitalna ekspedicija iz Beograda krenula {irom Srbije

Karavan u PrijepoljuPrijepolje - Karavan digitalnih ve-

{tina, pismenosti i bezbednosti „Digi-talna ekspedicija“ koji je krenuo iz Be-ograda, boravio je i dva dana u Prijepo-lju koje se na{lo me|u jo{ 15 op{tina igradova Srbije u kojima }e gra|ani dokraja godine mo}i da se upoznaju saklju~nim digitalnim ve{tinama 21. ve-ka, elektronskim uslugama, elektron-skom trgovinom, osnovama digitalnebezbednosti i pismenosti, kao i ostalimpogodnostima koje nudi digitalni pro-stor i omogu}avaju nove tehnologije.Kroz razgovore i radionice sa eksperti-ma i doma}im influenserima prezen-tovane su osnove digitalne pismenostii bezbednosti.

Karavan digitalnih ve{tina, pisme-nosti i bezbednosti „Digitalna ekspedi-cija“ pokrenut je na inicijativu Kabine-ta predsednice Vlade Republike SrbijeAne Brnabi}, uz podr{ku Ministarstvatrgovine, turizma i telekomunikacija,Ministarstva za rad, zapo{ljavanje, bo-ra~ka i socijalna pitanja i Kancelarije zaIT i eUpravu, i u partnerstvu sa progra-mom „Nova pismenost“ koji zajednorealizuju Ameri~ka agencija za me|u-narodni razvoj USAID i ProgramomUjedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Zahvaljuju}i se Vladi Srbije i mini-strima {to je Prijepolje odabrano kaojedna od „digitalnih karavanskih stani-ca“ Vladimir Babi}, predsednik op{ti-ne je naglasio da se ovim „ostvaruje je-dan od ciljeva Vlade Srbije, a to je dadigitalna pismenost, bezbednost i ve-

{tine budu zna~ajne teme na kojima sezasniva savremeno i konkurentno srp-sko dru{tvo.“ Miodrag ]ubi}, na~elnikOp{tinske uprave, je istakao da je za-hvaljuju}i saradnji sa dràvnim orga-nima, Op{tinska uprava osavremenilasvoje ra~unarske i mre`ne kapacitetekako bi se pripremila za implementa-

ciju elektronske pisarnice, pove}alabezbednost podataka i kako bi se otvo-rila ka eUslugama.

- Uvo|enjem sistema eUprave,problemi vezani za gu`ve na {alterima,komplikovane procedure, pose}ivanjevi{e institucija da bi se zavr{io posao,

radno vreme organa, posta}e pro-{lost“, sagledao je blisku budu}nost]ubi}.

Tokom naredna ~etiri meseca kara-van }e posetiti jo{ i: Vr{ac, [abac, Sme-derevo, Kru{evac, Kraljevo, â~ak,Uìce, Suboticu, Aleksinac, Ni{, Vra-nje, Pirot, Ra{ku i Novi Pazar. I. H. D.

Prijepolje - Nastava za oko 2.700osnovaca i vi{e od 1.100 srednjo{kola-ca u Prijepolju po~ela je u novoj {kol-skoj godini neposredno, odnosno, svi|aci su u svojim klupama, a ~as traje45 minuta. To se ne moè re}i za 15drugih lokalnih zajednica u Srbiji, me-|u kojima su i tri iz Zlatiborskog okru-ga, Nova Varo{. Priboj i Uìce.

Kako }e se dalje odvijati nastava za-visi}e isklju~ivo od epidemiolo{ke si-tuacije u op{tini koju prati Tim za ko-ordinisanje primene preventivnih

mera u radu {kola, Kriznog {taba Vla-de Srbije. Shodno tome primenjiva}ese jedan od tri modela nastave, nepo-sredni, kombinovani ili onlajn. Tutinje jedina lokalna samouprava u Srbijigde se primenjuje tre}i model, odno-sno onlajn nastava u svim srednjim{kolama. U~enici koji boluju od koro-ne ili kod kojih se sumnja na zarazuovim virusom u periodu koji odrediordiniraju}i lekar, kao i u~enici koji suimali bliski kontakt sa kovid pozitiv-nim osobama koji se nalaze u karanti-

nu u ku}nim uslovima, do isteka peri-oda karantina u skladu sa stru~no-metodolo{kim uputstvom ne po~injusa nastavom 1. septembra 2021. godi-ne.

U prijepoljskoj op{tini epidemiolo-{ka situacija za sada je stabilna. Kao iu drugim op{tinama beleì se porastzaraènih tokom druge polovine av-gusta, tako da se dnevno obavi oko 30prvih pregleda u prijepoljskom Domuzdravlja.

I.H. D.

U Prijepolju oko 2.700osnovaca i vi{e od 1.100 srednjo{kolaca: Po~etak {kolske godine

Foto

: I. H

.

Manifestacija „Zlatne ruke Zlatara“

Izlo`ba rukotvorina

i meda

BNV protiv dràvne himne na po~etku {kolske godine

„Boè pravde“ provokacijaNovi Pazar - Bo{nja~ko nacionalno ve}e (BNV) reagovalo je na odluku mi-

nistra prosvete Branka Ruì}a da nova {kolska godina po~ne intoniranjem dr-àvne himne „Boè pravde“, jer je „Bo{njaci ne doìvljavaju kao dràvnu, ve}kao nacionalnu himnu srpskog naroda“. U saop{tenju za javnost ocenjeno je-da intoniranje srpske himne smatraju „nepo{tovanjem razli~itosti i provokaci-jom manjinskih naroda“.

„Bo{njaci Sandàka su civilizovan, kulturan, miroljubiv evropski narod ko-ji je autohton na ovim prostorima. Narod koji vekovima pokazuje nastojanje daìvi u miru sa svim ostalim narodima i da po{tuje dràvu u kojoj ̀ ivi, uz o~eki-vanja da im dràva uzvra}a po{tovanje, da uvaàva njih i njihova ose}anja“ , na-vodi se u saop{tenju BNV i pozivaju sve {kolske uprave u Sandàku da {kolskugodinu po~nu dostojanstveno, po{tuju}i razli~itost, bez provokacija dece i na-stavnika bo{nja~ke nacionalnosti. U saop{tenju je ocenjeno, da tekst himne i grbSrbije ne odraàvaju stvarnu nacionalnu strukturu dràve i „u njima se Srbijane moè prepoznati kao multietni~ka i multikofesionalna zemlja, {to ona ustvarnosti jeste“.

Zato ministru prosvete predlaù da pokrene inicijativu da se usvoje novi dr-àvni simboli „koji }e jednako uvaàvati sve narode i manjine u Srbiji i koji }ekod sve dece rezultirati ose}ajem pripadnosti i ljubavi prema dràvi“. S. N.

[tandovi p~elara najbrojniji: Milovan Mandi}

Nova Varo{ - I pored nestabilne epi-demiolo{ke situacije sa koronom, uNovoj Varo{i nije prekinuta tradicijao-dràvanja manifestacije „Zlatne rukeZlatara“, koju je pre deceniju i po usta-novila lokalna Turisti~ka organizacija.Re~ je o izlo`beno-prodajno smotri na-rodnih rukotvorina, starih zanata, pi}a,meda i drugih p~elinjih proizvoda.

Posetioci su ove godine na platougradskog Trga imali priliku da obi|usvega desetak {tandova doma}ih izla-ga~a, jer su organizatori hteli da izbeg-nu ve}a okupljanja. Novovaro{ani igosti Zlatara su na ovom mini etno saj-mu mogli da pazare raznovrsne origi-nalne ru~no ra|ene eksponate od dr-veta, ru~no ra|en nakit, suvenire,ukrasne boce, slike, rukotvorine pleti-lja, vezilja i tkalja, kao i doma}u rakijui napitke, lekovite trave i bilje, dèmo-ve, slatko...

Ove godine su na manifestaciji do-minirali p~elari. Pa`nju je, izme|uostalih, privukao {tand Milovana

Mandi}a sa razli~itim vrstama meda idrugim p~elinjim proizvodima. Ovajiskusni p~elar, koji se p~elarstvom ba-vi ve} puni dve i po decenije i ima 120p~elinjih dru{tava za „Varo{ke novi-ne“ kaè da je redovan izlaga~ na lokal-nom etno sajmu, jer mu manifestacijapomaè da predstavi i proda deo pro-izvode porodi~ne firme. Korona je, ka-è, skresala broj u~esnika smotre, alismatra da je va`no da se tradicija neprekine.

- Ove godine p~elari nemaju punorazloga za zadovoljstvo jer godina nijebila medonosna. Posebno lo{a situaci-ja je sa livadskim medom, koji kupci-ma nudimo po ceni od 1.200 dinara.Najjeftiniji je suncokretov koji se na tr-ì{tu kre}e oko 600 dinara, dodajeMandi}. Prema njegovim re~ima, naj-bolje ide propolis i drugi preparati kojiuti~u na podizanje imuniteta. U ovodoba korone najisplatljivije je prodava-ti ovu vrstu p~elinjih proizvoda.

R. P.

Po~etak {kolske godine u Prijepolju

Svi |aci u klupama, ~as 45 minuta

petak, 3. septembar 2021. VII

SPORT

Novi Pazar - Konstatacija da odNovog Pazara ne postoji klub u svetukoji je odigrao vi{e „najva`nijih“ ili„kvalifikacionih“ utakmica onda ka-da svi ostali igraju obi~ne sigurno ni-je ta~na, pa ni i da je u vrhu takve li-ste. Me|utim, da mu u doma}oj elitiu poslednjih deset godina po tomosnovu nema ravna, to bi verovatnomogla da bude istina. Duga~ka je listame~eva kad im vreme nije koji su tre-bali da se dobiju da bi se u fini{ trkeu{lo bez tenzija, zato se na njih i ne}e-mo vra}ati.

Zadrìmo se samo kratko na onajsubotnjoj sa Metalcem, za sada po-slednjoj sa statusom da se mora dobi-ti. Da se to nije dogodilo (2:0) ko zna~ega bismo sve bili svedoci tokomdvonedeljne prvenstvene pauze. Mo-mentalno bi pao zaborav na rasporedu prvih {est kola i na apsolutnu istinuda ga ni najve}i mrzitelj Novog Paza-ra ne bi tako uredio. Gostovanje Me-talca bila je prva „normalna“ utakmi-ca u ovoj sezoni, a Pazar je vaìo za fa-vorita.

U elitnom rangu rezultati su ti odkojih se ̀ ivi i kad je sve ostalo (finansi-je, organizacija) u najboljem redu, a ne-ma rezultata, ostalo postaje sporedno.Retko ko poredi mesto na tabeli sa rej-tingom tima po osnovu njegove trì{nevrednosti. Ako to nekome i padne napamet pre }e se povesti za ~esto upotre-bljavanom maksimom da novac neigra, ve} duh i zajedni{tvo. Dobar po-znavalac sveta fudbala }e se tu zausta-viti i nabrojati gomilu klubova koji su usvojim zemljama po rezultatima ispredbogatijih. Navija~ Novog Pazara samou izuzetnim prilikama }e oprostiti ve}i-nu poraza svojih miljenika.

Kad Novi Pazar ovog leta nije zadr-ào prednost od dva gola protiv Prole-tera u Novom Sadu, ili kad je izgubiood Vo`dovca (3:2) i Vojvodine na„Kara|or|u“ (2:1) retko kome da jepalo na pamet da su sva tri kluba potrì{noj vrednosti igra~a ispred NovogPazara, neki neznatno, drugi vi{e i tre-}i mnogo vi{e. Naravno, trì{no vred-niji tim moè da se pobedi, naro~itoonaj neznatno, ali nije iznena|enje iako se izgubi od takvog sastava, i to nagostovanju. To jesu klubovi koji ne-maju renome Crvene zvezde i Partiza-na, ali u njih je vi{e uloèno nego uNovi Pazar i to je istina koja nikako nesme da se zaobi|e.

Na Transfermarketu, specijalizova-nom fudbalskom sajtu koji prati tran-sfere igra~a iz kluba u klub, mogu seprona}i njihove vrednosti izraène uevrima. Indikativno je da je po tomosnovu od 16 srpskih superliga{a No-vi Pazar najjeftiniji. Uporedna tabelaSuperlige i ona koja prikazuje trì{nuvrednost timova, a formira se sabira-njem cene svakog igra~a u evrima po-kazuje da su odstupanja na dve tabeleminimalna, {to samo daje na znanjeda ve~na narodna izreka - koliko paratoliko i muzike - igra veliku, ako ne inajve}u va`nost u najja~oj ligi Srbije,verovatno i u ve}ini ostalih. Prelaznirok se zavr{ava 17. septembra i tada }e

slika o klubovima biti potpuno ~ista,mada je i trenutna vi{e nego jasna, jerneke spektakularne promene moguda se dogode jedino kod plate`no naj-mo}nijih.

Novi Pazar je posle sedam odigra-nih kola, ali sa utakmicom manje (od-loèni duel sa ̂ ukari~kim) na 15. me-stu, dakle, jedno mesto iznad tabelekoja prikazuje trì{nu vrednost celo-kupnog njegovog tima. „Plavi“ u sa-stavu imaju samo jednog igra~a pro-cenjenog na 400.000 evra i jo{ dvojicu„te{kih“ 300.000. Ukupna vrednostekipe procenjena u evrima je ~etiri mi-liona i 400.000. Samo 40.000 evra jeskuplji sastav Radni~kog 1923(4.440.000), neznatno vi{e vrede Pro-leterov (4.750.000) i tim Mladosti(4.780.000), ne{to malo vi{e ekipe Na-pretka (5.100.000), Kolubare(5.130.000), Radni~kog iz Ni{a(5.180.000) i Vo`dovca (5.750.000).

U subotu pobe|eni Metalac na fud-balskoj pijaci igra~a vredi {est milionai 480.000 evra. Zato kad neko kaè daje Novi Pazar pobedio ,,tamo neki Me-talac“ nije zgoreg da pogleda i ovaj po-datak, a on kaè da u Gornjem Mila-novcu imaju tim koji je vredniji od Pa-zarovog za ~itava dva miliona 480.000hiljada evra. Ostalih {est timova ras-

pore|eni su ovako: Crvena zvezda (58miliona 850.000 evra), Partizan(29.900.000), ûkari~ki (13.780.000),Vojvodina (11.700.000), TSC(9.250.000) i Spartak (9.080.000).

Tabela posle nepotpunog sedmogkola Superlige s minimalnim odstupa-njima poklapa se sa tabelom vrednostitimova izraènoj u evrima. Trenutnoje samo Napredak prevazi{ao pozici-jom na tabeli mesto koje mu pripadapo procenjenoj vrednosti igra~a (~etvr-ti u ligi - 12. po trì{noj vrednosti igra-~a). Jo{ ne{to nam pokazuju dve tabe-le, trì{na i ona u {ampionatu, klubovikoji jedini imaju igra~e ~ija je cena ve-}a od milion evra (Crvena zvezda, Par-tizan, ûkari~ki, Vojvodina i Spartak)zauzimaju neko od {est mesta u vrhutabele posle sedam odigranih kola. Natrì{tu igra~a Superlige najve}u cenudostigao je Mirko Ivani} iz Crvene zve-zde ({est i po miliona).

Najvredniji fudbaler Novog Pazarana trì{tu, ali i najbolji i najkorisniji poonome {to je pokazao u dosada{njemdelu lige, je napada~ Almir Aganspahi}(400.000), odmah do njega su NikolaVlajkovi} i Filip Pavi{i}, procenjeni na300.000 evra, slede ih Delime|ac, Ba-la`, Joksimovi}, Ostoji} i Ratkovi}(250.000), cena Islamovi}a, Kikovi}a,Koj~i}a i Kalezi}a je 200.000 evra, na150.00 evra procenjeni su Dàmalutdi-nov, Para|ina i Bacanovi}, na 100.000Handì}, Lon~ar i Andrijani}, 50.000evra je cena Zimonji}a, a onih najmla-|ih Mihailovi}a, Ali}a, Kahrimanovi}ai Bronje 25.000 evra.

Stalni posmatra~ utakmica }e iz pri-loènog zaklju~iti da su pojedini igra~imo`da precenjeni, drugi potcenjeni, alito je ve} neka druga tema. Ono {to ni-kako ne sme da pro|e neopaàno je dasu pojedinci nastupaju}i za Novi Pazarsebi zna~ajno podigli cenu. To se naro-~ito odnosi na Aganspahi}a, kada jepro{log leta stigao na Gradski stadionnjegova cena bila je 200.000 evra, godi-nu dana kasnije je duplirana, „poras-tao“ je i Nikola Vlajkovi} za 125.000

evra, Delime|ac za 100.000 u odnosuleto 2020. godine, Islamovi} za 50, aKikovi} za 25.000 evra. Najskuplje le-to{nje poja~anje Pazaraca je Filip Pavi-{i}, {toper ivanji~kog Javora.

Jedini igra~ Novog Pazara me|u stonajskupljih u ligi je Almir Aganspahi}.Primera radi, u Proleteru (13. na tabe-li Superligi) imamo Viktora @ivojino-vi}a (500.000) i ~ak petoricu igra~a ko-ji su procenjeni na 350.000, dok u po-slednjeplasiranoj Mladosti dvojica(Mi}evi}, Katani}) vrede 400.000 evra.

Ako uporedimo sada{nji i sastavNovog Pazara iz pro{le sezone, do}i }e-mo do zanimljivog podatka, da je jo{uvek u timu Branislav Tomi}, sada{njiigra~ Radni~kog iz Ni{a, on bi bio naj-vredniji na trì{noj skali (500.000), Ab-dulaj Sise (Kodàelispor) jedini bi u ak-tuelnom sastavu bio procenjen na350.000 evra, Marko Drobnjak (Sevan- Jermenija) trenutno vredi 300.000, akada je do{ao u Novi Pazar bio je „te-àk“ samo 25.000 evra, Milo{ Miji}(Balzan - Malta) porastao je u NovomPazaru za 50.000 (300.000) u odnosuna vreme kada je bio igra~ Napretka,Du{an Stoiljkovi} (TSC) je jedan odretkih kome je cena u Novom Pazarupala po dolasku iz ni{kog Radni~kog sa350.000 na 300.000 evra, dok je Nema-nja Dragutinovi} (Radni~ki 1923) sa200.000 igrama u Pazaru dobacio do250.000 evra. Interesantno je da pro-stim sabiranjem vrednosti na fudbal-skoj pijaci ove {estorice igra~a i najsku-plje {estorke iz ove sezone saznajemoda je pro{logodi{nja vrednija za250.000 evra. Da li to zna~i i da je sa-stav iz pro{le sezone kvalitetniji od sa-da{njeg?

Ukupna vrednost

ekipe procenjena u

evrima je ~etiri

miliona i 400.000

[ta nam pokazuju cene fudbalera superliga{kih klubova

Novi Pazar najjeftiniji tim SuperligePrvoslav Le{evi}

Najbolji, najkorisniji i najskuplji: Almir

Aganspahi}

Foto

: FK N

ovi P

azar

Kona~no pobeda Novopazaraca: Treneri Novog Pazara Milan

Milanovi} i Metalca @arko Lazeti}

Foto

: P. L

e{ev

i}

petak, 3. septembar 2021.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 âvrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANAS

Period:3 meseca - popust 10%

= 546,00 din

6 meseci - popust 15%

=1.053,00 din

12 meseci - popust 20%

=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresu

Kontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sandàk Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sandàka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar).

Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Prijepolje - Ministarstvo za tr-govinu, turizam i telekomu-nikacije, finansira dva pro-jekta u prijepoljskoj op{tini~ija je vrednost oko 41 miliondinara. Zahvaljuju}i intenzivnim ak-tivnostima rukovodstva prije-poljske op{tine i kontaktima uministarstvima, obezbe|enasu sredstva za jo{ dva projek-ta. Ovoga puta konkurisalo sekod Ministarstva za trgovinu,turizam i telekomunikacije zaadaptaciju Parka „Narodnihheroja“, koji je Prijepolje ucentru grada po~elo da kulti-vi{e pre skoro 70 godina i sa-naciju tvr|ave Mile{evac u se-lu Hisardìk. Za prvi je aplicira-la op{tina, a za drugi Turisti~-ka organizacija Prijepolje. Ministarstvo je odobrilo iznosod 37.800.000 dinara za prviprojekat i 3.500.000 dinara zaizradu projektno-tehni~ke do-kumentacije za sanaciju Mile-{evca.

I. H. D.

Foto

: I. H

.

Donacija Ministarstva unutra{njih poslova novovaro{kom Vatrogasnom dru{tvu „Zvezda“

Oprema vredna 600 hiljada dinara

Nova Varo{ - Ministarstvo unutra-{njih poslova Republike Srbije poklo-nilo je Dobrovoljnom vatrogasnomdru{tvu „Zvezda“ iz Nove Varo{i pro-fesionalnu opremu vrednu vi{e od600.000 dinara. Za realizaciju projektaservisiranja jednog od vatrogasnih vo-zila, Udruènje je konkursom dobilo i100.000 dinara iz op{tinske kase.

Resorno ministarstvo je Dru{tvu„Zvezda“ darivalo izuzetno vrednuopremu, koju ~ini vi{e od 30 neophod-nih vatrogasnih sredstava i kompone-nata. Donaciju, izme|u ostalog, ~ine:pumpe za crpljenje vode, naprtnja~e,creva, ru~ni razvalni alat, hidrauli~ni

nastavci, specijalizovane makaze za se-~enje armature... „Ova oprema je zanas izuzetno dragocena jer }e se pri-marno koristiti za potrebe profesional-ne vatrogasno-spasila~ke jedinice uNovoj Varo{i. Bi}e u slu`bi grada i nje-nih ̀ itelja, {to je od velike va`nosti po-sebno u leto{njim uslovima kada smose danono}no borili sa vatrenom stihi-jom, kako na teritoriji op{tine, tako i uokruènju“, kaè Amer ̂ i~i}, predsed-nik novovaro{kog Dobrovoljnog va-trogasnog dru{tva i pripadnik ovda-{njeg odeljenja vatrogasno-spasila~kejedinice.

On dodaje da je, uz ogromnu za-

hvalnost MUP-u, Dru{tvo zahvalno iOp{tini koja je putem konkursa za ci-vilni sektor opredelila 100.000 dinaraza realizaciju projekta servisiranja va-trogasnog kamiona. „Trenutno samnajstariji ~lan ‘Zvezde’ i ne pamtim daje Dru{tvo u jednoj godini dobilo ova-ko vredne donacije“, kaè êdo Ze~e-vi}, nekada{nji pripadnik lokalne va-trogasne jedinice koji je ve} par godinau zasluènoj penziji. Dobrovoljno va-trogasno dru{tvo „Zvezda“ je svoj rad iaktivnosti inteziviralo od marta ovegodine, kada je, posle gotovo decenijui po odràna Izborna skup{tina i iza-brano novo rukovodstvo. R. P.

Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije finansira dva projekta u prijepoljskoj op{tini

Adaptacija Parka „Narodnih heroja“

Kultivacija zapo~eta preskoro 70 godina: Park u Prijepolju

Pljevlja dobijajumoderan

interaktivanmuzej

Pljevlja - Pljevlja }e uskoro do-biti moderan, interaktivan muzejkoji }e na zanimljiv na~in prikaza-ti za{to taj grad zauzima va`nomjesto u istoriji Crne Gore, ali i usvjetskoj kulturnoj i arheolo{kojba{tini.

Iako je Zavi~ajni muzej rekon-struisan po uzoru na presti`nesvjetske, taj projekat je zasluga teknekoliko ljudi, kojima su pomogliOp{tina i lokalni majstori, ali ne idràva. Direktor muzeja BrankoBanovi} u razgovoru za TV Vijestikaè da je napravljeno i mjesto za~uvenu pljevaljsku dia-tretu, ~a{uprona|enu prije oko 50 godina unekropoli Municipijum S, jednuod pet takvih na svijetu. Me|utim,nisu stvoreni uslovi da ona budeizloèna, pa }e i dalje ostati nepo-znanica za {iru javnost.

C. D.

Smolovi} obi{ao farmu o{te}enu u poàruBijelo Polje - Predsjednik Op{tine

Bijelo Polje Petar Smolovi} je sa sarad-nicima obi{ao Farmu krava „Ali~ko-vi}“ koja je nedavno u poàru pretr-pjela ogromnu {tetu. Prilikom posjeteuglednom doma}instvu Mela Ali~ko-vi}a u Bistrici Smolovi} je iskazao po-{tovanje zbog brze reakcije Slu`be za-{tite i spa{avanja i preduze}a Komu-nalno Lim, koji su sinhronizovanom

akcijom sa porodicom i kom{ijamau~inili da se poàr ne pro{iri i ne na-pravi jo{ ve}u {tetu.

„Ovdje smo da bi iskazali podr{kuporodici Ali~kovi} da obnove uni{te-ne objekte. Podsjeti}u da je Op{tiname|u prvima reagovala i uplatila po-mo}. Ono {to me posebno raduje jeinformacija da se na poziv da pomog-nu javio veliki broj privrednika i hu-

manih ljudi. To je najbolji primjer ka-ko zajedni~kim akcijama moèmo po-mo}i ljudima koje zadesi nevolja po-put ove“ - kazao je Smolovi}. ^lanoviporodice Ali~kovi} su iskazali zahval-nost za sve koji su pomogli, a prije sve-ga lokalnoj samoupravi pa podr{ci ipomo}i u prevazilaènju ove te{ke si-tuacije.

C. D.

Documents

^avu{oglu: Istorijski dan