azijski tigrovi

Uloga drzave i politike transformacije u Istocnoj Aziji

Lunic Nina 03/1249

Uloga drzave u industrijskom razvoju i industrijskom restrukturiranju

Osamdesetih godina u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi preovladavao je odbojan stav da drzava treba da ima znacajnu ulogu u upravlajnju privredom.

Osnovne imperfekcije su:

a)Pozitivne ili negativne eksternalije koje dovode do suboptimalnih ili prekomernih nivoa investiranja u aktivnostima koje ih generisu;

b)Prisustvo ekonomije obima koje moze dovesti do smanjenja konkurencije i monopola;

c)Imperfekcije na finansijskim trzistima koje dovode da suboptimanog investiranja u rizicne i dugorocne projekte;

Neoliberalizam je siroko prihvacen kod zemalja u razvoju i bivsih socijalistickih zemalja koje su prolazile kroz strukturalna prilagodjavanja.

On je cinio osnovu tzv.Vasingtonskog konsensusa,politike savetovanja i uslova koji su pratili zajmove odobrene od svetske banke I MMF-a.

On je takodje osnova multilateralnih trgovinskih sporazuma .

Industrijska politika ima dva glavna elementa:

a)Funkcionalne intervencije;

b)Selektivne intervencije; Tri pristupa se mogu razlikovati:

1.Cisto neoliberalni;

2.Umereno neoliberalni ili trzisno prijateljski;

3.Strukturalisticki;

Povecanje industrijske konkurentnosti u vremenu ne tice se samo zadobijanja nadmocnosti u novim industrijskim aktivnostima vec i produbljivanje u jednoj ili sve cetiri forme:

a)Tehnolosko poboljsanje proizvoda i procesa unutra grana;

b)Ulazak u progresivno kompleksnije i zahtevnije nove aktivnosti ;

c)Povecanje lokalnog sadrzaja;

d)Ovladavanje kompleksnijim tehnoloskim zadacima unutar grana;

Uloga drzave i jacanje trzisnih institucija

Averziju domacih aktera prema vecoj ulozi drzave je veoma lako objasniti.

1.Glavni razlog je nemoc privrednog sistema,koji se oslanja na dominaciju drzavne svojine i centralizovano upravljanje celokupnim procesima proizvodnje,ramene,raspodele i potrosnje.

2.U vecini zemalja Istocne i Centralne Evrope u prvoj fazi tranzicije na vlast je dosla mladja generacija skolovana na Zapadu u duhu ekonomskog liberalizma,svemoci trzisnog mehanizma.

Stav Zapada moze se objasniti verovanjem da se tzv.Vasingtonski konsenzus o resavanju strukturne krize u Latinskoj Americiu 80-tim godinama moze primeniti i na zemlje Istocne i Centralne Evrope.

“Liberalizujte sto vise mozete,privatizujte se sto brze mozete i budite cvrsti u fiskalnoj i monetranoj sferi”.

Nepostojanje novih trzisnih pravila i jake drzave koja bi garantovala njihovo sprovodjenje imalo je negtivne efekte na nivou preduzeca.

U prvoj fazi tranzicije kad preduzeca nisu bila vise drzavna a jos nisu imala nove vlasnike,doslo je do totalne pasivizacije upravlajckih i poslovodnih struktura.

Sve su to razlozi zasto se J.Stiglitz,vodeci ekonomista Svetske banke,zalozio za stvaranje post- Vasingtonskog konsenzusa u pogledu povecanja broja instrumenata I sirenju procesa tranzicije.

Kljucna pitanja tranzicije nisu sporna i u vezi njih kod svih zemalja postoji,manje vise,isti stav.To je :

• prvo,liberalna makroekonomska politika u pogledu slobodnog formiranja cena;

• drugo,ne postoji dilema oko neophodnosti privodjenja kraju procesa privatizacije;

• trece,svuda se uz ucesce drzave sprovode programi prestrukturiranja;

• cetvrto,zemlje izgradjuju osnovne institucije trzisne privrede.

Nedostaci trzistaNedostaci na trzistu proizvoda

Na slobodnim trzistima moguci su nedostaci koji uticu na optimalnu alokaciju investicija izmedju aktivnosti koje imaju razlicite troskove i periode ucenja ili se suocavaju sa eksternalijama i ekonomijom obima.

Kod investiranja u razvoj novih strucnih sposobnosti i tehnickog znanja postoji rizik ’curenja’,posto druge firme mogu doci do ovih informacija po niskoj ceni.

Nailazi se i na drugi oblik eksternalija koji moze deformisati alokaciju resursa i koji se oznacava kao ‘tehnoloske eksternalije’:u vertikalno povezanim aktivnostima tesko je za pojedinacne firme da planiraju svoje investicije tako sto ce

anticipirati procese ucenja svih drugih. Ovi trzisni nedostci se mogu savladati intervenisanjem na

trzistu kapitala ili slanjem jakih signala investitorima da ulazu u strateske aktivnosti tako sto ce im se obezbediti subvencije ili zastita od konkurentnog uvoza.

Subvencionisanje i zastita se mogu pokazati i kao opasna orudja industrijske politike.

Ako se zastita pruza nediskriminatorno moze dovesti do tehnoloske stagnacije i rasipanja.

Iskustvo najuspesnijih istocno azijskih zemalja(Japan,Repubilka Koreja i Tajvan) pokazuje da je zastita bila nuzan uslov za osvajaje tehnoloski naprednih grana i razvijanje jake domace tehnoloske baze.

Nedostaci na trzistu faktora

Strucne sposobnosti,kvalifikacije cine formalno obrazovanje i sistem obucavanja,kao i obucenost i iskustvo zaposlenih.

Manje razvijene ili vise specijalizovane firme trebaju uzi asortiman obrazovanja i kvalifikacija nego velike i tehnoloski slozene grane.

Kako se industrijska struktura razvija tako postaje sve znacajnije vise strucno usavrsavanje.

Vazan deo kreiranja strucnog znanja odvija se posle zaposljavanja,obucavanjem koje finansira preduzece.

Vecina preduzeca kod zemalja u razvoju, investira vrlo malo ili nimalo u unapredjenje kvalifikacija svojih zaposlenih.

Nedostaci na trzistima informacija i tehnologija su takodje brojni.Kada je u pitanju tehnologija pravi se razlika izmedju domace tehnolose aktivnosti i uvezene tehnologije.

Zemlje u tranziciji i druge manje razvijene zemlje zavise od priliva tehnologije iz razvijenh zemalja.

Strane direktene investicije nude puno povoljnosti.One su efektivan i relativno manje rizican nacin dobijanja pristupa novim proizvodnim tehnologijama,neke od njih se ne mogu dobiti po principu nezavisnog preduzeca.

Veliki multinacionalni invstitor suocava se sa manjim trzisnim nedostacima nego domaci pridoslica.

On ima veca interna trzista kapitala za finansiranje procesa ucenja i vece rezerve strucnih kadrova i tehnickog know-how.

Trzisni nedostaci mogu nastati iz nekolko razloga:

a)Neke firme nemaju odgovarajuce informacije i usluge tehnicke podrske;

b)Sa ulaskom u komleksnije aktivnosti,firme moraju da preuzmu formalno istrazivanje i razvoj;

Drzavne intervecije na trzistima informacija mogu umanjiti ove nedostatke .

Kada su u pitanju tehnicke informacije,neke od njih firma moze dobiti iz casopisa besplatno,kontakata sa dobavljacima kapitalnih dobara i kupcima izvoznih proizvida,poseta sajmovima.

Slozenije i strogo cuvane informacije mogu se dobiti po komercijalnoj osnovi od konsulanata,naprednijih firmi(uz licencu),ili kao deo paketa direktne investicije.

Azijski tigrovi

Hong Kong

Singapur

Republika Koreja

Tajvan

Termin 4 Azijska tigra ili Istocni Azijski tigrovi odnosi se na ekonomiju Hong Konga,Singapura,Republike Koreje,Tajvana.

Ove zemlje su poznate o viskoj stopi rasta i brzom procesu industrijalizacije izmedju 1960-1990.

Napustajuci ekonomsku politiku uvoza,koja se zasnivala na tome da drzava mora da umanji inostranu zavisnost kroz domacu proizvodju i industrijske proizvode,Azijski tigrovi su sledili izvozni model ekonomskog razvoja sa podrzanim izvozom dobara u visoko razvijene zemlje.

Obrzovanje - najznacajniji faktor proizvodnje; S obzirom da su Azijski tigrovi bili jako

osiromaseni periodu 1960,kada je preovladavala jeftina radna snaga.Ali,na osnovu odgovarajucih edukativnih reformi koje su sprovodjene,uspeli su da dobiju jeftinu radnu snagu.

Osnovne karakteristike Azijkih tigrova:

-Razvijena ekonomija sa visokim GDP per capita visokim HDI;

-Fokusiranje na izvoz u visoko razvijene zemlje;

-Motivaciona i osposobljena radna snaga;

-Zatita trzista visokim tarifama;

-Visoke stope stednje;

-Visoki nivo U.S. trezornih obvznica;

-Odrziva stopa dvocifrenog rasta decenijama;

Dok Tajvan nije bio jako ugrozen,Republika Koreja je bila pod velikim uticajem krize.Ona je isplatila svoje dugove MMF-u kroz 3 godine.

To dostignuce se naziva’ Second Miracle on the Han River’.Second Miracle on the Han River’. Sa druge strane Tajvan se po brzini razvoja nalazio se na 16-

om mestu na svetu. Da bi sto bolje usli u kostac sa ogromnim gigantom kakva je

Kina,moraju stvoriti nove industrije,pomeriti lanac dodate vrednosti i stvoriti jake sektore u ekonomiji.

HONG KONG

Na osnovu svoje geografske pozicije,kao druga prednost Hong Konga su ljudski resursi.

U kasnom 20-om veku poulacija je bila manja od 6 milona stanovnika.

Hong Kong na osnovu svog povoljnog geografskog polozaja i polozaja trgovinskih mogucnosti dovodi do toga da bogastvo generise sredstva.

Takodje,Hong Kong predstavlja jednu od vodecih luka pre nego sto je postao britanska kolonija 1841.

Trdicionalno u Hong Kongu vlada je izdala oporezivanje prihoda od prodaje zemljista,od svojih prihoda drzava izgradjuje puteve skole,bolnice i druge javne objekte kao i objekte infrastrukture i usluga.

Tokom decenija uspesna politicka administracija uspela je da izbegne prikazivanje velikog deficita buzeta,javne pozajmice,kreditne ekspanzije kao i pojavu inflacije.

Merenje razlike izmedju bogatih i siromasnih,na osnovu Gini koef.pokazuje da ce bogatvo prosiriti jaz u Hong Kongu kroz novi milenijum .

Od 2006-e u Hong Kongu izmereno je 53.3 sto znaci da je razlika izmedju bogatih i siromasnih daleko veca nego u Kini.

Mnogi tajkuni u Hong Kongu se takodje protive opstem biarckom pravu,buduci da veliki broj siromasnih bih glasao za onog ko obecava skupe socijalne programe.

Resursi

Hong Kong ima malo obradive povrsine i nekolko prirodnih resursa unutar svojih granica,a uvozi vecinu hrane i sirovina.

Hong Kong u svetu sa nalazi na 11-om mestu kao jedan od najvecih trgovinskih centara sveta,a ukupna vrednost uvoza i izvoza prekoracuje bruto domaci proizvod.

Od 2006.-e 144 zemalja odrzavaju svoje konzulate u Hong Kongu,vise nego bilo koji drugi grad na svetu.

Istorija Hong Konga

Dok je bio britanska kolonija,kao glavna politika Hong Konga je bila pozitivan ne-intervencionizam.

Hong Kong model je dozvoljavao fleksibinost i uredjenje bilo koje industrije za kratko vreme.

Zbog toga,u izvestaju Svetske banke iz 1994.-e Hong Kong je po GDP per capita porstao na godisnju stopu od 6.5% od 1965-1989.

Do kasnog 20.og veka u mnogim zemljama Azije doslo je do prelaza iz statistickog- kolektivizma u moderan trzisni kapitalizam.

Nakon velikog sloma,koji je prouzrokovala Azijska finansijka kriza iz 1997.,ekonomija Hong Konga je bila na velikom odskoku.

Rast GDP je bio 4%u 1999.,a u 2004 . i u 2005.GDP je porastao sa 7.1% na 8.5%.

Stopa nezaposlenosti je porasla od 2.2% do 6.3% za vreme krize.

Transformacija

Privreda Hong Konga je transformisana i prilagdjena za razlicite periode vremena.

Pre rata,1985.,Hong Kong je bio trgovacka luka po velicini 4.na svetu.Privreda se bazirala na medjunarodnoj trgovini.

U peridu od 1950-1970.-proizvodnja je predstavljala najveci udeo u ekonomiji,predvodjena tekstilom.Poslovne usluge:maloprodaja,spoljna trgovina hotela i restorana predstavljao je po velicini drugi sektor koji je zahtevao finansiranje.

1980.-1990.-finansijske usluge ukljucujuci nekrtenine,osigurane,bankarstvo predstvlajo je najveci sektor 1980.godine.

Posle izrucenja(handover)-1997.privreda je vodjena od strane poslovne i finansijske usluge sektora koji predstavljaju polovinu svih ekonomskih aktivnosti.

Makro-ekonomski trend

Hong Kong se pripremanjem i objavljivanjem ekonomskih podataka poceo baviti dosta kasnije u odnosu na Istocnu Aziju.

Year Real GDPNominal

Growth

Change in deflato

r

1960s* 8.7% 12.7% 3.7%

1970s 8.9% 19.2% 9.5%

1980s 7.4% 16.9% 8.9%

1990s 3.5% 9.0% 5.3%

2000s ** 4.7% 2.8% -1.8%

Valuta

Valuta koja se koristi u Hong Kongu je Hong Kong dolar.

Valuta dozvoljava trgovinu izmedju 7.75 i 7.85 Hong Kong dolara za jedan americki dolar.

Fiskalna godina je od 1.og aprila do 31.og marta sledece godine.

Berza

Hong Kong berza je po velicini na 6-om mestu u svetu,sa trzistem kapitala od 2.97biliona $.

U 2006.vrednot deonica bila je druga na svetu odmah posle Londona.Glavna konkurencija se ocekuje da ce biti Sangaj.

2006.berza Hong Konga je belezila promet od 33.4 milijarde $ koji je 12 puta manji nego u Sangaju.

Ekonomski pokazatelji

Population Inflation rate (consumer prices): +2.0% (2007) Unemployment rate: 4.1% Labour Force Participation Rate by sex (Sep-Nov 2007)

– Male: 71.2% – Female: 53.0%

Labour Force Participation Rate by age group (Sep-Nov 2007)

– Age 15-24: 42.4% – Age 25-44: 85.5% – Age 45-64: 64.6% – Age 65 and over: 5.3%

GDP GDP (nominal) - US$208.7 billion (2007) GDP - real growth rate: 6.8% (2007) GDP - per capita: US$30,157 (2007)) GDP - composition by sector: (2006)

– Agriculture: 0.1% – Industry: 11.9% (of which: manufacturing 3.1%) – Services: 88.0% (of which: trade and retailing: 25.7%)

Labour The average work week is 47 hrs Average Work Week: 47 hours per week Labour force - by sector: (2006 est)

– Agriculture and fishing: 0.3% – Mining and quarrying: 0.05% – Manufacturing: 5.1% – Electricity, gas and water: 0.4% – Construction: 8.0%

Singapur

Ekonomija Singapura je visoko razvijena kapitalisticka mesovita ekonomija.

Iako je intervencija drzave svedena na minimum Singapur ima otvoreno poslovno okruzenje,stabilne cene i jedan od najvisih per capita bruto domacih proizvoda.

Izvoz,pogotovo u elektronici i hemikalijama,te usluge pruzaju glavni izvor prihoda za privredu,koji Singapuru omogucava kupovinu prirodnih resursa i sirovina kojih nema.

Singapur sa svojim strateskim lukama takodje parira susedima.

14.februara 2007 godine vlada Singapura je objavila privredni rast za celu 2006.-u godinu koji iznosi 7.9% i veci je od prvobitno ocekivanog koji je 7.7%.

Makroekonomski trend

Year Gross Domestic Product ($ millions) US Dollar Exchange

1980 25,117 2.14 Singapore Dollars








Drzava promovise visoke ustede i ulaganja kroz penzionu obaveznu stednju-sema poznata kao Central Provident Fund,ciji delovi budzeta odlaze na obrazovanje i tehnologiju gde ima trenutnu stopu 20% u odnosu na 2001. kada je potrosnja u SAD bila 4%.

Nakon odvajanja od Malezije 1965.,Singapur je suocen sa nedostatkom fizickih resursa i malim domacim trzistem.

Privredna strategija Singapura je postigla veliki useh,rast realne prozivodnje,od 8% od 1960.-1999.

Nakon finansijske krize,stopa rasta je bila 5.4% a nakon toga 9.9% u 2000.

Ekonomija se prosirila za 2.2%sledece godine i 1.1% 2001.

Veliki promet se dogodio 2004.kada je stopa rasta iznosila 8.3%.

U 2005.privredni rast iznosio je 6.4% i 7.9%u 2006.

Trgovina i investicije

Ukupna trgovina Singapura u 2000.godini iznosila je 373 milijarde $,sto predstavlja porast od 21% u odnosu na 1999.

Uprkos maloj velicini,Singapur je na 15.mestu kao najveci trgovinski partner SAD.

U 2000.uvoz je bio 135 milijardi $,a izvoz 138 milijardi $.

Malezija je glavni izvor uvoza Singapuru,kao i njegovo najvece izvozno trziste,upija 18%izvoza Singapura,kao i SAD.

Singapur je glavni izvoz naftnih derivata,hrane,pica,hemijske(tekstilne)odece,elektronike,telekomunikacionih aparata,saobracajne opreme.

Vise od 1500 SAD kompanija rae u Singapuru. Drzava ohrabruje preduzeca da investiraju u Singapur,cije su

ukupne direktne investicije u inostranstvu dostigle 39 milijardi $ do kraja 1998.

Kina je ubedljivo na prvom mestu,cije racunovodstvo je 14% od ukupnih ulaganja u inostranstvo,Malezija 10%,Hong Kong 8.9%,Indonezija 8% i SAD 4%.

Rad u Singapuru,zavisnost o stranim radnicima

U 2000.Singapur je imao radnu snagu od 2.2 miliona.

Uzivao je gotovo punu zaposlenost dugo vreme. Stopa nezaposlenosti je iznosila 4% do kraja 2001.,a

2.4%pocetkom godine. Ona je u 2006.iznosila 2.7%,a najniza u poslednje

cetiri godine,sa 2.3 miliona ljudi kojih je bilo zaposleno.

U 2000.postojalo je 600 000 stranih radnika u Singapuru,koji su cinili 27% ukupne radne snage.

Cinjenice i brojke

Percentage of economic growth in Year 2007: 7.4% Industrial production growth rate: 6.8% (2007 est.) Electricity - production: 41.137.7 billion kWh (2007) Electricity - consumption: 37.420.3 billion kWh (2007) Electricity - exports: 0 kWh (2007) Electricity - imports: 0 kWh (2007) Agriculture - products: rubber, copra, fruit, vegetables; poultry, eggs,

fish, orchids, ornamental fish Currency: 1 Singapore dollar (S$ or SGD) = 100 cents

Republika Koreja

Ekonomija Republike Koreje je jedna od jako razvijenih milijarderskih ekonomija sveta,koja zauzima 4. mesto u Aziji po svom razvoju i 13. na svetu.

Ona se smtara jednom od najuspesnijih ekonomija,koja odrzava dvocifren privredni rast decenijama i raste brze od bilo koje ekonomije 20.veka.

Danas je Republika Koreja jedna od najjacih ekonomija koja dostize nivo Zapano Evropskih ekonomija.

Klasifikovana kao visoko-prirodna ekonomija od strane Svetske banke,i kao napredna ekonomija od strane MMF-a i CIE.

Glavni grad Seoul,je veliki globalni grad i jedan od vodecih medjunarodnih finansijkih sredista Azije koji se ubraja u 10 svetskih finansijskih komercijalnih gradova.

Izuzetno razvijen obrazovni sistem i visoko kvalifikovani i motivisani zaposleni,osnovni su faktori koji omogucavaju ovoj ekonomiji da bude najvisa na svetu naucne pismenosti.

Uprkos nedostatku prirodnih resursa,ekonomija Republike Koreje je veca nego sve razvijene ekonomije zajedno: Svajcaraska,Norveska,Poljska,Danska,Finska,..

Ona je jedna od tzv.G20 velikih ekonomija i do 2004.,veca je bila od Brazila,Rusije,Indije,….

Republika Koreja ima vise deviznih rezervi od SAD,VB,Kanade,Australije.

Ona je globalni lider tehnologije koji drzi vise patenata nego zajedno SAD,Nemacka,Francuska,…

Republika Koreja je jedan od najvecih svetskih brodograditelja,koja gradi brodove vise nego u kombinaciji autputa SAD,EU,Japan.

Takodje proizvodi vise celika nego VB,Francuska,Kanada… i vise automobila nego VB,Francuska.

Republika Koreja je izvezla vise robe i usluga sirom sveta nego ceo juznoamericki kontinent i centralna Azija zajedno.

Poznati su mnogi globalni juznokorejanski konglomerati kao :Samsung,Huyndai-KIA,LG,SK.

U 2007.prihod je bio veci nego npr. od vodecih multinacionalnih kompanija:Apple,BMW,Coca-Cola,Ferrari,Google,Intel,L’oreal,McDonalds,Nike,Sony,Microsoft,Starbucks i Walt Disney.

Uprkos visoko razvijenom polozaju,Republika Koreja nastavlja da bude jedna od svetskih najbrze razvijenih ekonomija imajuci najvisi GDP,izvoz i stope rasta industrijske prozivodnje u svetu, odrzavanje nivoa nezaposlenosti medju velikim ekonomijama.

Finansije

Uprkos sto postize potpuno razvijene pozicije,1990. ocekivalo se da ce se privredni razvoj znatno razlikovati od prethodnih decenija u dva podrucja:vece oslanjanje na domace izvore i veci naglasak na kapital u odnosu na dug.

Pocetkom 1960.inostrani kredit koriscen je za finansiranje razvoja ali je iznos spoljnog duga smanjen od sredine 1980.

Prema Ekonomsko- Socijalnom razvojnom planu(1987.-1991.) prosena godisnja stopa rasta od 8 % je bila ocekivana zajedno sa 5 milijardi $ kroz 1991.

Domaca stednja je bila jako niska pre ’90.-ih i ekvivalentana za manje od 2% GNP-a od 1960- 1962.

Stopa stednje je skocila za 10% izmedju 1970-1972 kada su banke pocele davanje depozita od 20% ili vise na stednju na knjizicu.

Stopa ustede povecala se za 16.8% GNP-a u 1975. i 28% u 1979.,ali je privremeno smanjen na 20.8% u 1980.zbog porasta cena nafte.

Kroz 1980.finansijski sektor,diversifikacija prozivodima i uslugama i ostale strukturne promene dovode do liberalizacije ekonomske politike.

Novi oblik komercijalnog papira izdala je u apoenima od minimalno 10 milona ,u odnosu na prethodni koji je bio 1 milion minimalno.

Novcani depozit banaka 1980. pocele su da nude slicne racune nazvane houshold money(domacinstva novca u poverenju).

Tajvan

Tajvan vodi dinamicku kapitalisticku ekonomiju sa postepenim smanjenjem stranih ulaganja i trgovine od stane Kine.

U skladu sa tim trendom,vecina banaka,kao i industrijskih firmi u vlasnistvu vlade su privatizovani.

Rast GDP- a iznosi prosecno 8% kroz poslednje tri decenije.

Izvoz raste brze od Drugog Svetskog rata i ima primarni podsticaj na industrijalizaciju.

Poljoprivreda doprinosi 3% GDP-a od 35 u 1952.i sektor usluga cini 73% ukupne privrede.

Na poboljsanje rada trzisnih usluga uticao je priliv stranih radnika legalno i ilegalno.

Zbog finansijskog konzervativnog pristupa i njegove preduzetnicke snage,Tajvan je pretrpeo mala poredjenja sa svojim susedima iz Azijske finansijske krize 1997-1999.

Tajvan sam po sebi pretrpeo je veliku transformciju od primaoca pomoci iz SAD 1950.i ranih 1960.u davaoca i stranog investitora pogotovo u Aziji.

Privatna ulaganja Tajvana u Kinu procenjena su vise od 100 milijardi $, kao i velika ulaganja u jugoistocnoj Aziji.

Iako je pomoc 1970.smanjena, sam proces industrijalizacije kao i bezbednosne i ekonomske veze su odrzavane.

Spoljna trgovina

Spoljna trgovina je glavni faktor Tajvanskog brzog rasta kroz proteklih 40 godina.

Privreda je i dalje izvozno orjentisana i zavisi od rezima otvorene svetske trgovine.

Ukupna vrednost trgovine porasla je vise od 5 puta 1960.,priblizno 10 puta 1970 i udvostrucena 1980.

Sektor elektronike je jedan od najznacajnijih industrijskih izvoznih sektora Tajvana i najveci primalac U.S. ulaganja .

Tajvan kao samostalna ekonomija postao je clan STO kao zasebno carinsko podrucje Tajvana,Penghu,Kinmen,Matsu u januaru 2002.

Tajvan predstavlja najveceg svetskog dobavljaca kompjuterskih cipova,vodeci proizvodjac LCD panela,DRAM memorije,mrezne opreme i potrosacke elektronike dizajnera.

Tekstina proizvodnja je jako vazan industrijski sektor.

SAD su treci najveci trgovinski partner sa Tajvanom,uzimajuci 15 % Tajvanskog izvoza i snadbevajuci 10.9 % svog uvoza.

Kina je nedavno postala najveci partner izvoza i uvoza sa Tajvanom i u 2006. obracunato je 22.5 % izvoza i 11.9 % uvoza.

Hvala na paznji

Documents

azijski tigrovi