Božidar Damjanoviæ Benedict - Kraljev èovekIstorijski roman(232 stranice)

GLAVA 1.

Bila je kasna jesen 1866. Pešta se kupala u bogatstvu boja jesenjeg sunca. Po makadamom poploèanim ulicama, ležali su prvi slojevi raznobojnog lišæa koje je veselo lepršalo iza svake koèije u prolazu. Širokim bulevarima i kejovima pored mirnog Dunava, šetali su parovi s decom, koristeæi poslednje toplo vreme te sezone. Pešta je bila jedno od popularnih sastajališta bogatih mondenskih krugova ondašnjeg austrijskog carstva. Plemiæi i bogataši okolnih zemalja i Istoène Evrope, kao i boemi svih narodnosti, provodili su tamo svoje vreme i živote. Društvo su im pravili revolucionari nezadovoljni korumpiranim vladama svojih zemalja iz kojih su bili proterani. Špijuni velikih sila njuškali su po zadimljenim barovima i kafanama maðarske prestonice, naèuljenih ušiju i uvek napunjenih pištolja dobro sakrivenih ispod debelih jesenjih mantila. Jednostavno, sav krem onih na vrhu i talog onih na dnu, sastao se u tom starom gradu širokih ulica i bulevara. Meðu tom gomilom politièkih nezadovoljnika, nalazio se i poveæi broj lojalista izbeglih iz Karpatije.Ova mala, planinska kneževina od dva miliona stanovnika uglavnom pravoslavne vere i ukupne površine od 26.000 kvadratnih kilometara, bila je stisnuta u trouglu izmeðu Rumunije i Bugarske. Od Srbije delila ju je deonica Dunava dugaèka pedesetak kilometara, njen jedini izlaz u svet. Veæina uvoza i izvoza, kretala se ovim reènim putem. Uglavnom šumovita zemlja sa retkim obradivim obroncima po kojima su se belela rasuta sela. Karpatska ekonomija je bila pretežno stocarskopoljoprivredna. Izvozilo se preko milion svinja u okolne zemlje i 500 hiljada ovaca za Tursku, a 1.200 tona vune i sukna u zapadne zemlje. Drvo je bilo jedan od glavnih izvoznih proizvoda, a skromni bruto prihod po glavi stanovnika od deset turskih dinara, odlazio je uglavnom u kase turskih carinika i lakomih domaæih bojara.

Kao i svud u svetu, ni karpatski èovek nije imao nikakve koristi od prirodnih bogatstava svoje zemlje.Karpatijom je vladao despot gvozdene ruke, Bogumil Gorski, bivši hajduk i šumski razbojnik. Na vlast je došao 1850, raznim politièkim ucenama nakon naruèenog ubistva legitimnog kneza Latimira i kneginje Margarite. Ovo gnusno ubistvo izveo je jedan od Bogumilovih drugara boj ara. Kneževa koèija je napadnuta iz zasede, pratnja od èetiri èlana pobijena, a kneza i kneginju našli su prerezanih vratova. I mada su zaverenici nevešto pokušali da pripišu ovo gnusno ubistvo tobožnjim pljaèkašima, nisu u tome potpuno uspeli. Ožalošæeni narod koji je voleo i cenio svog pokojnog vladara nikad im to nijeoprostio.Kako bi obezbedio sebi i svom sinu apsolutnu vlast, Bogumil je naredio da se likvidiraju i knežev sin i æerka kojima se zauvek izgubio svaki trag. Iako je bio èvrsto uveren da su u zaveru bili upetljani Bogumilovi krvavi prsti, tadašnji turski guverner Karpatije mu je uprkos tome priznao titulu kneza iz èisto politièkih razloga. Porta mu je meðutim

uskratila nasledna prava, i na taj naèin primorala buduæe kandidate da se obrate molbom za produžetak titule.Nije dakle èudno što je mržnja ljudi lojalnih pokojnom knezu tinjala i posle punih 16 godina. Kako bi izbegli pogubljenja i represiju od strane Bogumila i njegovih sauèesnika u zloèinu, mnogi Karpaæani lojalni staroj kneževoj porodici, prebegli su u obližnje zemlje, a neki od njih živeli su u Pešti. U gradu je takoðe živeo i Bogumilov sin jedinac, Ljutovid Gorski, star 44 godine. Naravno, pod lažnim imenom, a o njemu je stalno brinuo jedan od oèevih najodanijih agenata. I mada ga je knez poslao na visoko školovanje, jedva je završio administrativnu školu. Proseène inteligencije, robusne spoljašnosti i neuglaðenih manira, Ljutovid nije ni znanjem ni ponašanjem odavao kneževiæa. Bio je boem po ubeðenju, sklon žestokim piæima i razuzdanom životu. Hranio se gurmanski i eksploatisao život do krajnosti. Družio se sa svetom iz umetnièkih krugova i èesto poseæivao bordele. O politici i strukturi države, nije imao pojma.I te prohladne oktobarske veèeri, Ljutovid se uputio svojom luksuznom koèijom u lov na neku zgodnu mladu prostitutku. Konjima je upravljao njegov verni sluga i telesni èuvar, Karlo Pomeroj, nabijena ljudina od 110 kilograma. Gusto skupljenih obrva i brkova, odavao je mnogo opasniju liènost nego što je u stvari bio. Za pojasom je uvek imao zadenut svoj napunjeni i propisno zakoèeni pištolj nemaèke izrade. Pre no što æe otvoriti Ljutovidu vrata, agent proveri da li se

u blizini nalazi neko sumnjivo lice. Tek tada on pusti svog gospodara napolje. Ljutovidu ove mere predostrožnosti nisu godile, ali bio je duboko svestan opasnosti koja mu stalno preti. Za ovu neprijatnu neizvesnost imao je da zahvali politièkim prljavštinama svog oca despota.Ljutovid podiže kragnu na kaputu, pa zakoraèi prema kamenom stepeništu dvospratne barokne zgrade. Karlo zatvori vrata koèije i pope se na svoje mesto. I dalje je budnim okom osmatrao slabo osvetIjenu okolinu, ali ništa sumnjivo ne primeti. Promaklo mu je da nazre tamnu priliku èoveka sakrivenog u udubljenju kapije obližnje kuæe. Maksimilijan Reks, vrlo naoèit momak, star tridesetak godina, tajno je pratio kretanje karpatskog naslednika poslednje tri nedelje. Gotovo s dosadom je izvadio džepni sat èije kazaljke osvetli plamenom šibice. Bilo je prošlo deset uveèe. On rutinski ubeleži vreme u svoj mali notes.Oko jedanaest i dvadeset, na vratima luksuznog pansiona pojavi se Ljutovid. Sluga odmah siðe sa koèije i spremno ga doèeka kod otvorenih vrata. Ova rutina potraj a nepun minut i koèija nastavi lagano niz makadamom poploèanu ulicu. Onaj u senci kapije, ostade i dalje na svom skrovitom mestu. Tek pošto se na izlazu zgrade pojaviše jedna žena i mlada devojka, Maksimilijan se odvoji od hladnog zida i uputi laganim koracima preko uzane ulice. On im prepreci put ispod jedne plinske svetiljke. Zbunjene iznenadnim susretom, one se zabrinute zaustaviše. Mladiæ izvuèe iz džepa svoju legitimaciju vojne akademije koju kratko rastvori i još brže vrati u džep.

Tajna služba! predstavi se on lažno, ozbiljnim, strogim glasom.Ženi se odsekoše noge, a preblede i njena mlada štiæenica. Maksimilijan baci brz, prodoran pogled na devojku. Bila je bleda, a po crvenim oèima moglo se zakljuèiti da je nedavno plakala.Zeleo bih vam postaviti par pitanja, gospoðo.

Svakako, promuca uplašena žena šapatom.Kako bi bilo da uðemo, napolju je prilièno sveže predložiMaksimilijan, pokazavši im rakom u pravcu masivnih vrata zgradepansiona.Uðoše u veliko predvorje, raskošno osvetljeno i ukusno dekorisano baroknim ogledalima i tapiserijama. Maksimilian ponudi rukom svoje pratilje da sednu, što ove uèiniše bez pogovora. On priðe brkatom službeniku koji je stajao iza tezge recepcije i smušeno mu se nasmeši, vesto glumeæi èoveka u neprilici.

Potrebni su mi vaša saradnja i razumevanje otpoèe Maksimilijan tihim, konspirativnim glasom, pa klimnu glavom u pravcu svojih pratilja pozadi. Ono je moja roðaka sa æerkom. Pre par minutaovde su se sastale sa jednim visokim gospodinom u crnom kaputu. Jabih želeo da im postavim nekoliko privatnih pitanja u toj istoj sobi.Ne znam da li vam je poznato, ali devojka je maloletna! Ne bih želeoda u ovo još upliæem vlasti. Vi me razumete, zar ne?Zabrinuti službenik ga je i te kako razumeo. Policija i skandali nisu dobra reklama u poslovima. Mladiæ mu se i po izgledu i po garderobi uèinio vrlo važnom liènošæu. Kako bi ga malo ohrabrio, Maksimilijan izvadi iz džepa jednu krupnu novèanicu koju diskretno stavi na pult. On pogleda službenika pravo u oèi.

Zaista æete me zadužiti ukoliko mi kažete ime tog gospodina ibroj sobe u kojoj se malopre sastao sa mojom mladom roðakom.Službenik baci lakom pogled na novèanicu i brzo je smota pod debelu knjigu koju spremno otvori...

Gospodin koji vas interesuje prijavio se pod imenom JohanVarga, a broj sobe je 22 prodade on identitet dotiènog, bez treptaja oka.Elegantni mladiæ mu zadovoljno namignu i vrati se do onih kod ulaza.

Molim vas sledite me, obrati se on zabrinutoj ženi, i daljeizigravajuæi odluènog istražitelja.Popeše se na drugi sprat. Pred vratima broj 22, žena se mahinalno uhvati za grudi. Srce joj je sve snažnije lupalo. Mladiæ otvori sjajno politirana vrata i propusti ih unutra.

Sedite, predloži im i zatvori visoka vrata.Žena sede u fotelju pored zida, a mlada devojka se spusti na ivicu kreveta. Dok je radoznalo šarao oèima po sobi, Maksimilijan je u mislima prelistavao udžbenike vojne špijunaže. On odmah primeti da je brokatni prekrivaè kreveta veoma izgužvan, jasan znak da se po krevetu neko valjao. Prozori su bili prekriveni teškim zavesama, a pored samog kreveta goreo je sveænjak na noænom stolu. Ostatak sobe nalazio se u tami kroz koju se u samom uglu nazirao paravan za presvlaèenje. Zakljuèivši da je dosta video, Maksimilijan se spusti na ivicu kreveta pored devojke u koju se zagleda.Kako se zovete?Iva Balaš, promuca ova slabim glasom, pognute glave.Koliko ste stari?Devojka baci brz pogled na svoju zabrinutu majku.

Upravo je napunila petnaest odgovori ova umesto æerke.

Ali varate se ako možda mislite...Ja se retko varam, gospodo! preseèe je mladiæ usred reèenice. Nama je veæ dobro poznata naklonost gospodina Johana Varge prema vrlo mladim i neiskusnim devojkama odluèi on da upotrebi množinu, kako bi ih upozorio da iza njega stoje vlasti.Mene jedino zapanjuje da postoje majke spremne da za dobru nagradu prodaju svoje maloletno dete za iživljavanje jednom perverznomtipu!O èemu to govorite, gospodine? pobuni se žena. Mojaæerka nije više dete! Ta ja sam se udala u njenim godinama, a mojamajka još ranije!Ja ne mislim na rane brakove, sa kojima se takoðe ne slažem. Ja govorim o zabrani da se devojke mlaðe odlS godina bave prostitucijom. Vama je poznat taj zakon, zar ne? Živimo u vreme striktnih moralnih kodeksa.Žena odjednom popusti pod nagomilanom nervnom napetošæu i prepusti se svojim oseæanjima.

Nisam se na ovo odluèila iz lakomosti, govorila mu je krozsuze. Teška ekonomska situacija me naterala na ovaj korak. Nisamimala novac za kiriju, a sve èešæe smo bile i gladne. Gazdarica nas jenedavno izbacila na ulicu sa dva kofera.Dok je prigušeno jecala, Maksimilijan ju je s tugom posmatrao.Imate li neki zanat ili školu? raspitivao se.Žena potvrdi glavom.Krojaèica sam po zanimanju.Smirite se sad i lepo mi isprièajte kako je do ovoga došlo?Žena duboko uzdahnu i obrisa maramicom vlažne oèi.

Zovem se Magda Balaš, predstavi se ona. Muž mi se predve godine iznenada ubio. Pošto je rasprodao sve od vrednosti i izgubio na kocki, skoèio je sa mosta u Dunav. Nisam imala èime ni da gasahranim. Država ga je sahranila u zajednièku grobnicu sa još dvojeskitnica i jednim obešenim razbojnikom. Jedno vreme sam radila kodpoznatnog krojaèa ženskog veša, kod kojeg smo i ja i Iva povremenopozirale bogatim klijentima kao modeli. U krojaèkoj školi nauèila sami da crtam mustre za nove haljine. Ovo što vidite na nama, sama samkreirala i sašila. Na žalost, krojaèeva žena je odjednom postala ljubomorna i tražila da me se otpusti sa posla.Maksimilijan saèeka da se žena smiri i pribere.

Dugo sam lutala bezuspešno tražeæi posao, onda me je gazdarica upozorila da više ne može da me èeka za kiriju i zamolila me daispraznim tavansku sobu u kojoj smo nas dve stanovale. Prve dve noæi prespavale smo na klupama crkve Svetog Trojstva, onda se sveštenik sažalio na nas i smestio nas u podrum parohijskog doma. Ponovosam obišla mog bivšeg gazdu i molila ga da mi pomogne i nekom preporuèi. On mi je rekao da se jedan otmeni gospodin nedavno interesovao za moju æerku. Pomislila sam da se radi o nekom poslovnom

èoveku koji je zapazio Ivu, pa mu treba kao model.Magdi opet zatreba pauza pre no što æe nastaviti Sastali smo se sa gospodinom Vargom u ovom istom pansionu, dole u foajeu. U toku celog razgovora nije skidao oèi sa Ive. Odmah mi je bio sumnjiv, ali kada mi je ponudio jedan zlatnik za svaku seansu sa Ivom, srce mi se ohladilo od straha. Diskretno sam mu se ponudila umesto nje, ali me on ljubazno odbio. Zabrinuta sam mu objasnila da je siromašnim devojkama teško da se udaju ukoliko nisu nevine, a on se nasmešio i rekao mi da ne brinem. Iva mu nije potrebna za seks, želeo je samo da mu povremeno gola pozira.

Razumem, tiho æe Maksimilijan. Gospodin Varga je slikar?

To sam i sama pomislila tužno se nasmeši Magda.Maksimilijan saèeka da ona objasni primedbu.

Pošto smo obe bile na ivici gladi i oèaja, pitala sam Ivu da li seslaže. Nemajuæi izbora, moja kæi je pristala. Ja sam bila zamoljena dasaèekam dole u foajeu, dok su se njih dvoje popeli u ovu sobu. Sat kasnije, Iva je sama sišla vlažnih oèiju. Bila je veoma potresena i nije midugo mogla da mi isprièa šta joj se ovde desilo.Maksimilijan pogleda u snuždenu devojku, pa predloži njenoj majci

Kako bi bilo da ostavite vašu æerku i mene same na par trenutaka i saèekate nas dole. Mislim da æe se devojka mnogo slobodnijeoseæati bez vašeg prisustva. Želeo bih da mi ona lièno isprièa i detaljno opiše šta je gospodin od nje zahtevao.Stisnutih usana, Magda bez reci ustade i izaðe u hodnik. Ali umesto da siðe u predvorje, ona ostade stojeæi u hodniku pored vrata, oslonjena o zid.Maksimilijan se zagleda u profil mlade devojke.

Ukoliko sam pravilno razumeo vašu majku, vi ste još uvek devica.Iva potvrdi pognute glave.

Onda mi je sve manje jasno šta je od vas tražio gospodin VarSaDa mu poziram gola.Kao na primer?Iva ga konaèno pogleda u oèi. Ramišljala je neko vreme zbunjena, oèigledno ne znajuæi kako da poène.

Gospodin je najpre tražio da se polako svlaèim. Onda sam segola popela na krevet i tu pozirala u raznim... uzbudljivim situacijama, pronaðe ona pravu reè i porumeni. Takoðe je zahtevao dami veže ruke i noge za naslon kreveta. Vezao mi je i maramom usta itražio da glumim oèajnu devojku koja želi da se oslobodi.Mladiæ primeti kako se devojèine oèi sve više pune suzama. Ona poèe sve glasnije da plaèe, sva se tresuæi od jecaja. Ova iznenadna galama alarmira njenu uplašenu majku koja naglo otvori vrata i utrèa u sobu. Maksimilijan se lagano okrete prema uzbuðenoj ženi.

Sve je u redu, umiri je i pokaza rukom na stolicu. Sedite.Magda zatvori vrata i spusti se u fotelju do zida.Dok ste vi pozirali, gde se nalazio i šta je radio gospodin Varga? obrati se Maksimilijan devojci.Gospodin je sve vreme sedeo zaklonjen onim paravanom i

odande me posmatrao kroz jednu rupu. Povremeno bi mi odande davao uputstva šta da radim i kako da se ponašam.Maksimilijan pogleda u pravcu paravana, pa sede na krevet pored Ive. On joj pruži svoju veliku belu maramicu da obriše suze.Bilo me je tako sramota, cvilela je Iva tužno.Maksimilijan je o neèemu kratko razmišljao, onda upitaDa li vam je gospodin zakazao sledeæu seansu?

Da, potvrdi Iva glavom. Tražio je da ponovo doðem ovamo iduæe srede u ponoæ.Postiðena devojka saže glavu, a uznemiri se i njena zabrinuta majka koja priðe krevetu i spusti se na kolena ispred elegantnog mladiæa.Gospodine, sklopi ona drhtave ruke, na kolenima vas moHm da ne dozvolite da nas zbog ovoga sudski kažnjavaju i proganjaju! Zar vam se ne èini da nas je život veæ dovoljno kaznio i upropastio? Danas nam je bila prva seansa sa tim èovekom. Evo, zavuèeona ruku u džep iz kojeg izvadi jedan mali zlatnik, uzmite ovajzlatnik, samo nas nemojte prijaviti!Zadržite vaš novac odbi on njenu ponudu.

Na njihovo veliko iznenaðenje, mladiæ izvadi iz džepa kožni novèanik iz kojeg izbroja deset krupnih novèanica koje pruži uznemirenoj Magdi.

Poslužite se ovim. novcem dok se ne snaðete.Ali... mucala je Magda, zar vi niste... iz policije?Nisam, priznade mladiæ. Lažno sam vam se predstaviokako bih lakše došao do važnih informacija o tom èoveku. Primiteovaj novac u ime mog izvinjenja.Pa to je èitavo bogatstvo! kršila je žena ruke, zureæi u neverici u njegovu šaku. Gospodine, ja æu biti presreæna ako nam pomognete samo sa par ovih novèanica, pa æu vam i njih vratiti kada semalo snaðem.Nema potrebe da mi ih vraæate, blago joj se nasmeši Maksimilijan. Primite ovo kao moj skromni doprinos vašem boljem životu i uložite to u vašu i æerkinu buduænost. Probajte da otvorite sopstvenu krojaènicu za dame, uveren sam da bi vam posao ubrzoprocvetao.

Ipak, kukala je sirota žena, to je previše novca, gospodine!Uzimajuæi od njega novac ona pokuša da mu poljubi ruku, ali je mladiæ na vreme povuèe. Magda ustade sa tepiha i uhvati za ruku svoju ukoèenu æerku. Ona je povede prema vratima kod kojih se još jednom okrete.

Dok sam živa moliæu se za vaše zdravlje i sreæu! obeæa mu iizaðe.Maksimilijan još dugo ostade sedeæi na krevetu, zamišljen gledajuæi u zatvorena vrata. O neèemu je duboko razmišljao, onda se trže i ode do paravana za presvlaèenje koji razgleda sa pedantnošæu iskusnog detektiva. Iza paravana se nalazila plišana stolica a ispred nje rupa kroz koju je Ljutovid krišom posmatrao erotiène egzibicije mlade

devojke. Mladiæ se spusti na stolicu i malo saže kako bi bolje video kroz mali otvor. Kroz pravilno iseèen krug, jasno se video krevet osvetljen sveænjakom sa noænog stoèiæa. Pokušao je da zamisli šta je sve devojka morala da izvodi kako bi zadovoljila bolesnu maštu karpatskog kneževskog naslednika.Maksimilijan se uspravi u stolici i zamisli. Jedna stvar mu nije bila jasna. Zašto bi jedan tako moæan i bogat èovek pribegavao ovako niskim i opasnim seksualnim stimulacijama. Jedan od predmeta vojne akademije bila je i psihologija, ali nedovoljno opširna. Uglavnom se raspravljalo o seksualnim potrebama vojnika na terenu i kontroli kon

takta sa lokalnim ženskim stanovništvom. Bilo je reci i o seksualnim odnosima istih polova, ali ne i o devijacijama ove vrste. Zašto je Ljutovid oseæao uzbuðenje gledajuæi golu, vezanu i oèajnu devojku, umesto da fizièki oseti bilo koju od zgodnih mladih žena pansiona1 Kakvu je to traumu u mladosti doživeo, a koja mu je ovako iskrivila pojam o seksu?Na ove i još mnoge zagonetke, Maksimilijan æe uskoro pronaæi uznemirujuæe odgovore.

GLAVA 2.

Pet dana kasnije, u sredu ujutro, Ljutovid se uputio jednom od najèuvenijih lekara privatne prakse u Pešti. Doktor Oto Ungar bio je vrlo popularan u slojevima visokog društva. Ne samo zbog svojeg svestranog poznavanja tadašnje medicine, veæ i zbog apsolutne diskrecije kojom se služio da zaštiti svoju prebogatu klijentelu.Koèija se zaustavi ispred impozantne zgrade u samom centru grada. Kuæa je imala tri sprata, a æelo prizemlje zauzimala je izvanredno sortirana apoteka koja je takoðe pripadala pomenutom lekara. Na ostalim spratovima nalazilo se èetvoro drugih specijalista koji su iznajmili svoje kancelarije i laboratorije od vlasnika Ungara.Prvi siðe sa koèije Ljutovidov telohranitelj i koèijaš, Karlo. Po starom obièaju, ljudina baci brz, iskusan pogled po okolini i zakljuèi da je sve èisto. On otvori vrata i propusti Ljutovida napolje. Ovaj mu nešto kratko reèe i uðe u zgradu. Karlo odveze koèiju malo dalje, na jedno prazno mesto za parkiranje. Tamo je sedeo i dalje pažljivo osmatrajuæi okolinu. U zgradu niko dugo ne uðe, onda se na trotoaru pojaviše dve dame a za njima neki elegantni gospodin sa kicoški naherenim šeširom širokog oboda. Žene uðoše u zgradu, a muškarac kratko zastade ispred jednog od velikih izloga razgledajuæi lekove. Èini se da je pronašao šta mu treba, jer uskoro uðe unutra.Maksimilijan se meðutim ne zadrža u apoteci, on produži do sporednih vrata koja su vodila na gornje spratove medicinske zgrade. Na prvi sprat nije obratio veæu pažnju, radilo se o specijalisti za ženske bolesti. Na drugom spratu on primeti kroz staklena vrata nekoliko gospode koji su èekali na red, prelistavajuæi novine. Dok se pravio da proverava u notesu imena specijalista, Maksimilijan primeti Ljutovida u èekaonici doktora Ota Ungara.Mladiæ produži do kraja kratkog hodnika u kojem primeti dvoja vrata higijenskih nužnika za dame i gospodu. On uðe u muški i po14

što se uverio da su sva tri odeljka prazna, uðe u jedan i sede onako obuèen na solju od bele keramike. Uneo je u notes ime lekara i ostale podatke, pa se pope na solju da

pogleda mali prozor za provetravanje. Bio je zakljuèan iznutra i Maksimilijan ga otvori. On se prope na prste da vidi šta se nalazi s drage strane. Prozor je gledao na krov susedne kuæe koji se ukoso spuštao do prvog sprata. Zadovoljan ovim rasporedom, mladiæ zatvori prozor, ali ostavi malu bravu otkljuèanu. Sišao je natrag u prizemlje gde kupi u apoteci prašak za glavobolju i sa tom kesicom u ruci izaðe na ulicu. Na posmatraèa, u ovom sluèaju agenta Karla, æela ova farsa je delovala potpuno prirodno. On jedva obrati pažnju na sluèajnog prolaznika.Maksimilijan se ponovo vratio pred zgradu apoteke oko jedanaest sati uveèe. Zaštiæen tamom noæi, bez veæih problema se popeo iz puste aleje na krov susedne kuæe po kojem se pažljivo odšunjao do srednjeg prozora nužnika medicinske zgrade. Bio je još uvek otkljuèan. Mladiæ se nasmeši sam sebi i provuèe unutra. Izvadio je iz džepa pripremljenu svecu i kutiju šibica. Bojeæi se da neki od lekara nije ostao dugo u noæ, on proviri u mraèan hodnik. Tek pošto se uverio da je zgrada potpuno napuštena upalio je svecu. U kancelarije doktora Ungara provalio je s lakoæom iskusnog lopova. Iz džepa je izvadio svežanj raznih kljuèeva i specijalnih kukica, izdvojivši jednu koja je otvarala veæinu prostih brava. Sa njom je otkljuèao i metalni kabinet sa uredno složenim fasciklama doktorovih pacijenata. Brzo je pronašao dokumentaciju Johana Varge, èijim se lažnim imenom Ljutovid svuda služio.Maksimilijan bez žurbe izvadi fasciklu i sede za doktorov radni sto, pazeæi da na njemu ništa ne pomeri. Svecu je stavio u jednu praznu èašu i otvorio fasciklu. U kratkom uvodu o pacijentu, bili su njegovo lažno ime i prezime, adresa u Pešti, kao i razlog poseta. Ljutovid je posetio doktora ukupno pet puta a žalio se na tegobe u predelu bešike i prostate. Pored èestog mokrenja, brinula ga je i sve slabija erekcija polnog organa. Ovaj detalj naroèito privuèe mladiæevu pažnju. Na sledeæe dve rakom ispisane strane nalazilo se struèno mišljenje jednog specijaliste urologaGospodin Johan Varga, kojeg ste mi nedavno poslali na pregled, PO svim znacima boluje od uveæane prostate. Ova bolest je vrlo èesta kod muških pacijenata u godinama, naroèito onih sklonih žestokim

piæima, kofeinu ili duvanu. Neki efiksan lek još ne postoji, ali mu preporuèujem dole navedene biljne èajeve koji æe mu ukoliko ih bude redovno pio, olakšati mokrenje. Sto se tièe njegovih problema s erekcijom, ona je najverovatnije nekog psihološkog porekla. Na žalost, u toj nauci nisam struènjak.Ispod nalaza su bila ispisana imena nekoliko biljnih èajeva i napitaka.Maksimilijan zatvori fasciklu i zamisli se. Ovo je bilo iznenaðenje. Covek kojem se nameravao osvetiti, pati od prostate, a oèigledno se raspadao i duševno. Da li da od svega digne ruke, ili da nastavi? On se s tugom nasmeši, razmišljajuæi kako mu Isak to nikad ne bi odobrio. Mada ortodoksni Jevrejin, Isak Vajda je odgojio Maksimilijana u hrišæanskom duhu njegovih roditelja. Stalno mu je ponavljao da nikad neæe videti ni Isusa ni Boga ukoliko bude žudeo za osvetom. Bogu se mora prepustiti osveta nedužnih žrtava. Maksimilijan se slagao s njim, ali je smatrao da ima prava na politièku osvetu. Smatrao je svojom dužnošæu da oslobodi karpatski narod od mrskog tiranina. Zbog toga se vratio iz Amerike. Zbog toga je pratio sina ubice svojih roditelja, kneza Latimira i kneginje Margarite. Polako je skupljao i sortirao kompromitujuæe podatke, nadajuæi se da æe ih jednog dana otkriti narodu Karpatije i tim aktom revanša uništiti nasilnu dinastiju Bogumila Gorskog. On nije želeo promenu državnog sistema krvoproliæem,

veæ nekim drugim prikladnijim rešenjem. Nije ni slutio da mu se to rešenje upravo nalazilo u rukama.Nakon nekoliko dugih trenutaka ukoèenosti, Maksimilijan lagano ustade i sve uredno vrati u fasciklu, a zatim u kabinet èija mala brava automatski škljocnu. On proveri svoj džepni sat èije kazaljke su pokazivale skoru ponoæ. Sa upaljenom sveæom u ruci vratio se u toalet u kojem ugasi svecu i pope se natrag na krov.Setivši se da je sreda, on odluèi da se vrati kuæi istom onom ulicom u kojoj se nalazio pansion bordela. Interesovalo ga je da li æe tamo naiæi na Ljutovida koji je imao ugovoren sastanak sa mladom Ivom za tu ponoæ, a kopkalo ga je i da li se njena majka predomislila i odluèila da uzme Ljutovidu još jedan zlatnik. Dok je dugim koracima grabio slabo osvetljenom ulicom, o neèemu je duboko razmišljao. Iz ove letargije trže ga kloparanje toèkova i topot konjskih kopita. Bez osvrtanja je znao da se radi o kolima s dva konja. Tek pošto ga proðoše, Maksimilijan prepoznade Ljutovidovu koèiju. On se èudno smešeæi zagleda za njima. Koèija se zaustavi ispred zgrade pansiona, a Karlo Pomeroj siðe sa svog uzvišenog sedišta da otvori Ljutovidu vrata.

Dok je zamišljen èekao, Maksimilijan je razmišljao kako da se približi Ljutovidu i pokuša s njim da se sprijatelji. Bio bi to direktan izvor onih najpogubnijih informacija. Odjednom, iz dubine mraène ulice zaèu se kloparanje toèkova neke druge koèije. Ova druga kola se zaustaviše podalje niz mraènu ulicu, a iz nje siðoše tri muškarca u tamnim ogrtaèima. Primetivši da koraèaju prema njemu, mladiæ se instinktivno povuèe u udubljenje obližnje kapije. Tri muškarca mraèna izgleda uskoro proðoše kapiju. Stali su nekoliko koraka dalje i o neèemu se dogovarali konspirativnim glasovima. Mladiæevo iskusno uho zaèu škljocanje i proveravanje oružja, najverovatnije pištolja. Ovo je moglo da znaèi samo jedno još neko je pratio Ljutovida i ojdluèio noæas da ga ubije. Maksimilijan se ohladi od silne napetosti. Sta sad da radi? Da li da prepusti svoju žrtvu drugima ili da pokuša da ga spase? I mada je o svemu poslednjih dana duboko razmišljao, njega zbuni iznenadan obrt situacije.On saèeka da se zaverenici rasporede po okolnim mraènim kapijama i po tom manevru zakljuèi da nisu amateri. Mahinalno se rukom dotakao po futroli ispod pazuha u kojoj je uvek nosio poslednji model amerièkog vojnog kolta sa bubnjem od pet metaka. Nadao se da oni imaju samo proste pištolje sa po jednim metkom u cevi. A brinuo ga je i raspored zaverenika. Bili su preblizu koèije, a on suviše pozadi. Situaciju dodatno pogorša iznenadno pojavljivanje Ljutovida na stepeništu zgrade. Bio je to jasan znak da tamo nije našao Ivu pa je odluèio da se vrati kuæi.Do ðavola! promumla Maksimilijan za sebe i požuri dugim koracima prema koèiji.On ugleda Karla kako silazi da otvori Ljutovidu vrata, a istovremeno iz svojih skloništa iskoèiše i trojica zaverenika. Dok je trèao prema njima, mladiæ izvuèe iz futrole kolt èiji obaraè otkoèi. Primetivši trojicu napadaèa, Karlo izvuèe svoj pištolj i baci se ispred Ljutovida koji je baš stupio na ploènik. On umesto njega primi prvi metak u desnu stranu grudi. Pre no što æe se srušiti, agent uspe da opali u prvog napadaèa koji se bez reci prostre po ploèniku. Maksimilijan otvori brzu vatru otpozadi, zbunivši onu drugu dvojicu. On rani jednog u pleæku, a drugog u desnu nogu. Zapanjeni iznenadnom pucnjavom iz nepoznatog pravca, dvojica ranjenih se povukoše natrag u zaklon obližnje kapije. Iz tamne ulice zaèu se kloparanje njihovih kola koja su unJurila u pomoæ. Maksimilijan

požuri do smrtno bledog Ljutovida eg grubo ugura na pod koèije. Ona druga koèija se kratko zaustaVl i pokupi svoja dva ranjenika. Drugara na trotoaru ostaviše njego17

voj sudbini. Sa oružjem u ruci, Maksimilijan saèeka da oni u galopu pobegnu niz ulicu. On zgrabi ranjenog Karla koji zajeèa od bola i uspravi ga na noge. Ljutovid mu pomože da ga uvuku u kola. Kao i svaki dobar obaveštajac, Maksimilijan ne napusti scenu pre no što prove ri napadaèa na zemlji. Ovaj je jeèao na samrti, pogoðen u blizini srca. Mladiæ mu izvuèe iz grubog zimskog kaputa dokumenta koja brzo pogleda i ugura u svoj džep.Vi ste Karpaæanin? obrati mu se na karpatskom.Oprostite... jeèao je umiruæi. Bio sam primoran ovo dauèinim...Ko vas je primorao? žurilo se Maksimilijanu koji brzo prebaci dokumenta u džep svog mantila.Onaj se ili dvoumio, ili bojao dalje da govori.

Goveèe, olakšajte svoju savest! upozori ga mladiæ. Da livas je platio neko od opozicije?Smrtno ranjeni èovek odmahnu glavom.

Ne! Ucenio me bojar po imenu Georgi Bozgu kod kojeg samse vremenom veoma zadužio. Zapretio je da æe mi pobiti maloletnesinove ako ne pristanem.On naglo udahnu, èudno izvrnu oèi i zauvek se umiri.Iz pansiona izadoše neki ljudi, a po obližnjim kuæama poèeše da se pale sveda. Znajuæi da æe dogaðaj uskoro privuæi pažnju žandarmerije, mladiæ se pope na sedište koèijaša i zamahnu bièem. Konji u galopu prodoše nekoliko blokova da bi se uskoro zaustavili na obližnjoj obali Dunava.Tek tu Maksimilijan skoèi sa kola i otvori vrata da proveri one unutra. Ljutovid je sedeo na podu koèije, držeæi na krilu glavu svog teško ranjenog telohranitelja. Drugom rukom mu je maramom zaustavljao krvarenje.Kako mu je? upita mladiæ.Potreban mu je lekar reèe Ljutovid glasom uplašenog èoveka.Maksimilijan se naže nad Karla da mu pregleda povredu.Držite mu tu maramu èvrsto na rani reèe on Ljutovidu.Povreda nije smrtonosna. Gde želite da vas odvezem?Bilo gde, proštenja ranjenik slabim glasom, samo ne kuæi!Slažem se s vama. Ko god da su vaši neprijatelji, mogli bi vasponovo noæas potražiti. Mislim da æe biti najbolje da vas odvezem domoje kuæe. Tamo æete noæas biti najsigurniji.

Ne èekajuæi njihov pristanak, Maksimilijan zalupi vrata i pope se na koèiju.Nakon desetak minuta brze vožnje, on uveze kola u dvorište jedne skromne kuæe koju je iznajmio na godinu dana. Otkljuèao je ulazna vrata i vratio se onima u koèiji. Ponovo je pregledao ranjenog Karla i ustanovio da se marama na rani prilièno natopila krvlju. Pomozite mi da ga unesemo unutra obrati se on Ljutovidu.Ovaj je i sam bio u šoku. Noæas je mogao izgubiti život, koji odjednom poèe da ceni. Mora da je samo proviðenje navelo ovog veštog, mladog èoveka u tu prokletu ulicu,

razmišljao je. Dok su izmeðu sebe vukli unutra teškog Karla, on ništa ne reèe. Unese Karla u jednu manju spavaæu sobu u prizemlju i položiše ga preko uredno prekrivenog kreveta. Soba je oèigledno služila za prenoæište posluge. Maksimilijan se naže nad ranjenika i pažljivije mu pregleda povredu.

Moram mu brzo oèistiti i dezinfikovati ranu. Mislim da je kuglu zadržalo jedno rebro. Treba je hitno izvaditi.Sudeæi po mladiæevom struènom ponašanju i izražavanju, Ljutovid zakljuèi da je ovaj verovatno lekar. Æutke je posmatrao Maksimilijana kako seèe makazama Karlovu krvavu košulju oko poveæe rane. Po njenoj velièini mladiæ zakljuèi da se radi o kugli velikog kalibra. On mu najpre oèisti ranu vlažnom maramom, onda se nekud na kratko izgubi. Vratio se sa èudnim kožnim koferèetom koje je podseæalo na lekarsku tašnu, ali se rasklapao na èetiri dela. Ljutovid se zagleda u sjajne instrumente i nekoliko flašica s medicinskim supstancama i lekovima.Vi ste lekar? proveri on sa nadom u glasu.Nisam. Završio sam obuku hitne pomoæi i hirurgije na bojnompolju.Dok je èekao da se prokuvaju instrumenti u kuhinji, Maksimilijan se nadnese nad ranjenika kojem objasni

Moram vam odmah izvaditi kuglu. Ako vam to uèinim naživo,bojim se da ne izdahnete od bolova. Zato æu vas najpre opiti jednomdrogom koju koriste neka amerièka indijanska plemena, a koju sadaupotrebljavaju hirurzi amerièke vojske. Kada se probudite, droga æeyam još nekoliko sati ublažavati bolove. Vrlo je efikasna.Karlo ništa ne reèe. On okrete oèi u pravcu Ljutovida koji mu je stajao iznad glave pored kreveta i peškirom brisao orošeno èelo.

Izvinjavam se zbog ovoga, visoèanstvo. Trebalo je da budempažljiviji. Nisam smeo da dopustim da nas ovako gadno iznenadestenjao je.L9

Ta smirite se èoveèe, svojim telom ste me spasili od sigurnesmrti brisao mu je Ljutovid èelo.Maksimilijan pogleda u Ljutovida, vesto glumeæi iznenaðenog èoveka.Visoèanstvo?! podiže on zagonetno obrvu.Sve æu vam uskoro objasniti gospodine, samo mi, molim vas,spasite mog dobrog i odanog službenika.Maksimilijan napusti sobu. Vratio se sa prokuvanim instrumentima u šerpici koja se pušila. On je spusti na noæni stoèiæ pa izvadi iz torbe jednu flašicu sa nekom mrkom teènošæu. Natopio je njom èistu krpu koju blago pritisnu preko Karlovog nosa. Ovaj odluèi da mu pomogne sa nekoliko dubokih udisaja i uskoro se umiri utonuvši u dubok san bez snova.Operacija vaðenja kugle potraja oko desetak minuta. Kao što se i nadao, Maksimilijan je pronaðe izmeðu dva rebra, od kojih je jedno bilo naprslo od udara. Samo snažnoj telesnoj strukturi imao je Karlo da zahvali za svoj život. Da je rebro nije zadržalo, kugla bi mu probila desno pluæno krilo. Pošto je sa specijalnom medicinskom pincetom izvukao kuglu, Maksimilijan dezinfikova i uši ranu jednim kratkim šavom od pet centimetara. Na

kraju je neèim namaza i stavi preko svega zavoj. Ljutovid ga nije prekinuo ni jednom reèju. Ustvari je bio fasciniran mladiæevom veštinom.

A sad ga ostavimo da se odmori reèe Maksimilijan brišuæiruke o èisti peškir. Ukoliko mu se rana ne zagadi, prezdraviæe zanedelju dana. Preðimo u salon ponudi on rukom svog visokog gosta.Ljutovid se umorno spusti u jednu od fotelja ukusno nameštenog salona za primanje.Prosto ne znam kako da vam za sve ovo zahvalim reèe uzbuðenim glasom.Jeste li za neko piæe? priðe mladiæ jednom ormanu s nekoliko flaša.

Mislim da bi mi nešto jako dobro došlo priznade Ljutovid.Imam flašu domaæe rakije. Ja retko pijem, ali æu vam pravitidruštvo.On se vrati sa flašom i dve èaše koje napuni. Jednu ostavi ispred Ljutovida, a sa drugom se zavali u suprotnu fotelju i zagleda u svog visokog gosta. Bio je krupne telesne konstitucije i mogao je imati 40 ali i 50 godina. Imao je bujnu crnu kosu i tamne oèi, a guste obrve gotovo su se dodirivale iznad pravilnog nosa. Glatko se brijao, iz oèi20

tog razloga da izgleda otmenije. Ne bi se moglo reæi da je bio naroèito privlaèan, ali je imao interesantne crte lica.I Ljutovid je pažljivo studirao svog mladog spasioca. Momak mu se uèinio starim oko 30 godina i bio je vrlo privlaène spoljašnosti. Smeða talasasta kosa pomodno poèešljana po sredini, padala mu je sve do okovratnika. Blage, smeðe oèi krasile su pravilno muško lice. I mladiæ se glatko brijao, aU je održavao male uredno šišane brèiæe iznad rumenih krupnih usana.

A sad visoèanstvo, prekide Maksimilijan pauzu, zašto sene opustite i ne isprièate mi ko ste u stvari i zašto su noæas hteli da vasubiju?Ljutovid najpre ispi èašu, pa duboko uzdahnu. Mada vas ne poznajem, oseæam da ste pošten i ispravan èovek i da æete i dalje zaštititi moj identitet i život od mojih neprijatelja.Zar bih vam u suprotnom pritekao u pomoæ? podseti ga domaæin.Zovem se Ljutovid Gorski predstavi se on svom mladomdomaæinu. Ja sam sin karpatskog kneza Bogumila Gorskog i njegov jedini naslednik. A èovek èiji ste život spasli, zove se Karlo Pomeroj i moj je telohranitelj. Stanujemo u vili na Dunavskom keju o èijojèistoæi i hrani vode raèuna jedan maðarski batler i njegova žena. U Pešti živim veæ dvadeset godina. Otac me poslao ovamo da završim visoke škole, ali me nauke nisu mnogo interesovale. Kako bih ga zadovoljio, stekao sam diplomu administrativne škole. Meðutim, umestoda se vratim u svoju zaostalu i od Turaka opustošenu zemlju, ja samostao u mnogo kulturnijoj i naprednijoj Maðarskoj. Moj otac, prilièno prgav i svojeglav èovek, odrekao me se. Ne znam kako da mu obja

snim da me vlast kao takva uopšte ne interesuje, a da sam ovde otkriopravo životno blago. Nedavno sam primio poruku da se moj otac teško razboleo i da želi hitno da me vidi i sa mnom se izmiri. Noæašnji pokušaj atentata povezujem sa njegovom bolešæu. Uplašeni da se nevratim i preuzmem od njega vlast, njegovi mnogobrojni neprijateljisu požurili da me spreèe smræu!Da, tužno æe Maksimilijan, o vašem ocu ne prièaju se bajke.Ljutovid opet duboko uzdahnu.

Ne znam koliko su vam poznate politièke prilike u mojoj zemlji, ali mogu vam reæi da mog oca mnogi mrze zbog njegove despotske vladavine. Da ga ne èuva turski garnizon, mnogi bi požurili da muprerezu vrat!

Ljutovidova iskrenost prijatno iznenadi Maksimilijana.Nisu mi poznati detalji krvave vladavine vašeg oca, nabaci

mladiæ, ali po krugovima izbeglica se prièa da je lièno naredio ubistvo bivšeg kneza i njegove æele porodice kako bi došao na vlast. A toje strašan zloèin, ukoliko je istina.Možda nije lepo od mene da ovo kažem, ali poznavajuæi narav mog oca, sklon sam da poverujem glasinama.Maksimilijana iznenadi ton iskrenosti njegovog sagovornika.I šta sad Vaše visoèanstvo namerava? interesovalo je Maksimilijana.Trenutno mi ne radi mozak. Ovaj pokušaj atentata ne samo dame ozbiljno uplašio, veæ je uzdrmao i ono malo pouzdanja u sebe isvoje sposobnosti koje sam imao. Priznaæete, nije lako vladati zemljom u kojoj veæina graðana žele vašu smrt!

Ne gledajte stvari tako drastièno. Zašto biste vi bili krivi zbogzloèina vašeg despota oca?U tome je smisao osvete, podseti ga Ljudovit. Osvetniciretko kažnjavaju krivce koji ima ne vreme umaknu. Za njihova zlodela uvek plaæaju nedužni. U ovom sluèaju ja i ovaj moj odani sluga.Maksimilijan zakljuèi da je èuo više nego što se nadao.Mogu li sad da saznam ime i profesiju mog domaæina i spasioca? ljubazno mu se nakloni Ljutovid.Zovem se Maksimilijan Reks. Star sam 31 godinu. Možda æevas ovo iznenaditi, ali i ja sam rodom iz Karpatije. Posle smrti roditelja u Ameriku me je poveo jedan porodièni prijatelj. Tamo sam pohaðao školu a zatim pet godina vojnu akademiju u Vest Pointu, kojusam završio sa èinom majora amerièke vojske. Kada je otpoèeo graðanski rat, pridružio sam se štabu generala Sermana kod kojeg samproveo tri poslednje godine kao oficir obaveštajne službe. Za izvanredne zasluge na frontu odlikovan sam Ordenom za hrabrost. U Peštu sam stigao pre par meseci s namerom da ovde otpoènem neku

trgovinu. Moj tutor, jedan vrlo sposoban poslovan èovek, uvek me jepodseæao da je novac u kasi mrtav kapital.

Slažem se s vašim tutorom, reèe Ljutovid. A može li seznati šta vas je do sada spreèavalo da u Pešti otvorite neku trgovinu?Oseæajuæi na šta Ljutovid cilja, Maksimilijan odluèi da mu malo pomogne.

Ne znam. Verovatno nostalgija za domovinom koju sam takorano bio primoran da napustim. U stvari nameravao sam da se vratimu Karpatiju, ali su me naše izbeglice ovde upozorile na tamošnju ko

èiju i nestabilnu politièku situaciju. Svi oèekuju da æe posle smrti oca tamo doæi do krvavog obraèuna medu bojarima i na kraju do opšteg graðanskog rata.

Toga se bojim i ja snuždi se Ljutovid, pa pnmeti Kakoste uspeli da savladate tako dobro maðarski za ovako kratko vreme?

Uèio sam od malena. Majka mi je bila poreklom Maðarica. Pored engleskog govorim i francuski, jer je jedan strani jezik bio obavezan u vojnoj akademiji.

I ja govorim francuski pohvali mu se Ljutovid. Kad smokod vojske, kakav vam je ono ðavolski pištolj koji je u stanju da uzastopce opali nekoliko puta?

Pet puta ispravi ga Maksimilijan i ustade.On izvadi iz mantila svoj kolt iz èijeg bubnja isprazni pet praznih èaura i stavi ih na mali sto ispred Ljutovida.

Ovo je revolver marke kolt. Patentirao ga je Amerikanac Samuel Kolt èija fabrika ga proizvodi za potrebe amerièke vojske, a njimese koriste i neke evropske armije. Kažu da je odluèio ishod graðanskog rata u Americi. Precizan je do sto metara, a ispaljuje uzastopnopet metaka. Kupio sam nekoliko pre polaska ovamo.

Genijalno, divio se Ljutovid èudesnom oružju. A takojednostavno rešenje. Koliko košta?

Oko milion puta jeftinije od života odgovori mladiæ filozofski.

Dobro ste to rekli odloži Ljutovid revolver na mali sto.Veliki zidni sat lenjo otkuca dva sata posle ponoæi.

Jeste li za neko jelo? upita Maksimilijan gosta.Molim vas nemojte mi reæi da ste i kuvar! nasmeši se Ljuto

vid umorno.A šta ste mislili da su nas u toj akademiji uèili pet godina? Pored vojnih veština i teorija strateškog ratovanja, morali smo savladatiosnove prve pomoæi i ratne hirargije, psihologiju, tajne obaveštajneslužbe, politièke nauke, veštine jahanja, plivanje i ronjenje, maèevanje,bar jedan strani jezik, dramske umetnosti i naravno, šivenje i kuvanje.Ne razumem, promuca Ljutovid. Kakve veze imaju drania i gluma sa vojnim naukama?U mojoj užoj struci, obaveštajnoj službi, gluma je odluèujuæi faktor. Kako da se uspešno infiltriram u razne redove neprijatelja ako nepoznajem osnovne finese glume?

Ljutovid ga je zainteresovano posmatrao. Po glavi poèeše da mu e muvaju najsmelije ideje. Kako bi bilo da predloži ovom uglaðenom

i tako visoko školovanom momku njegove narodnosti da se vrati s njim u Karpatiju u svojstvu liènog savetnika?Hvala vam na ljubaznoj ponudi odluèi on da poštedi svogdomaæina od kuvanja. Posle svega sam zaista premoren. Zamoliobih vas jedino da mi pokažete kupatilo i sobu u kojoj æu spavati.Ustupiæu vam moju sobu na spratu. Kupatilo s nužnikom nalazi se u istom hodniku. Ja æu se u meðuvremenu pobrinuti za konjeustade mladiæ.Idem najpre da pogledam ranjenika ustade i Ljutovid.

Ne brinite za njega. On æe noæas uglavnom spavati. Droga æemu ublažiti bolove reèe Maksimilijan i izaðe u noæ.Prvo je otišao do visoke ulazne kapije koju zatvori, onda se vrati konjima koji su mirno stajali upregnuti pred samim ulazom u kuæu. Pomilovao ih je po vratovima i oslobodio stega. Zbunjene nepoznatom okolinom, životinje su mirno stajale u mestu. Mladiæ napuni dve kofe s vodom koje im prinese. Dok su pili, milovao ih je pogledom. Konje je zavoleo još u vojnoj akademiji i smatrao ih najplemenitijim životinjama na svetu.On duboko udahnu svež noæni vazduh i zagleda se u vedro zvezdano nebo. Razmišljao je o neverovatnom obrtu situacije i ispovesti umiruæeg napadaèa. Bilo je više nego jasno da se na Ljutovida okomio jedan od karpatskih bojara, u nadi da æe kneževina ostati bez naslednika. Bio je obièaj da se meðu najmoænijim bojarima bira novi knez. Iz istog razloga je Bogumil uništio staru lozu bivšeg kneza, odnosno njegove roditelje i mlaðu sestru. Sta sad da radi, pitao se. Sta bi Isak uèinio na njegovom mestu? Kad god bi se našao pred nekom velikom dilemom, mladiæ bi se setio svog tutora i dobrotvora Isaka Vajde i njegovih mudrih saveta.

GLAVA 3.

Ljutovida probudiše rani sunèevi zraci koji se probiše izmeðu debelih zavesa. Dok je mamuran šarao oèima po plafonu nepoznate, polumraène sobe, memorija mu se lagano vraæala. Ovo sporo buðenje potraja dobrih desetak minuta. Tek pošto se u mislima podsetio proteklih dogaðaja i postavio stvari na svoje mesto, on se tromo uspravi na krevetu spustivši bose noge na tepih. Osetio je jak nagon za mokrenjem.Pola èasa kasnije, nakon svog uobièajenog higijenskog obreda, Ljutovid siðe u prizemlje i najpre svratio da vidi Karla koji je još uvek mirno spavao. On mu stavi ruku preko èela, ali ne oseti visoku temperaturu. Maksimilijan je u salonu veæ pio jutarnji èaj, a na šporetu se pušio gotov francuski omlet. Ugledavši na vratima svog visokog gosta, mladi domaæin uètivo ustade.Kako ste spavali, visoèanstvo? upita ga.Ljutovid mu uputi umoran pogled.

Pravo da vam kažem, nemam pojma. Verovatno sam obamrood silne napetosti i uzbuðenja. Upravo sam svratio do Karla, ali neprimeæujem na njemu neke ozbiljne promene.

Oèekujem da se probudi pa æu mu previti ranu.Maksimilijan uljudno saèeka da gost sedne.Neæu vas ni pitati da li ste gladni. Pripremio sam vam francuski omlet sa šunkom. Želite li uz jelo vruæ èaj ili kafu?Vaša ljubaznost nema granica, gospodine pohvali ga Ljutovid naklonom glave. Kafa æe mi više prijati, mada me je lekar upozorio da se polako odrièem i nje i duvana.Imate zdravstvenih problema?Kažu da mi nešto nije u redu sa prostatom.Koliko Vaše visoèanstvo ima godina?Uskoro æu napuniti èetrdeset petu.

To je malo prerano za probleme prostate. Sem ako nije nasledno ponudi Maksimilijan vesto objašnjenje.Izgleda da mi i otac umire od neke infekcije na prostati istrèa se ovaj. Tako me u pismu nedavno obavestio dvorski sekretar.Idem da vam pristavim kafu ostavi ga Maksimilijan samog.Ljutovid je dugo gledao za njim u pravcu kuhinje, razmišljajuæi kako i èime da ga privoli da se vrati s njim u Karpatiju. Odjednom se poèeo oseèati nesigurnim u odsustvu ovog prefmjenog mladog èoveka. Tamo u zemlji oèekuju ga neotesani, bradati, neoprani bojari njegovog oca, od kojih je skoro svaki bio upetljan u ubistvo nekoliko ljudi. Ovo ga podseti na sinoèni pokušaj atentata i blizak susret sa smræu. Sav se ohladio pri pomisli da je sada mogao da leži u gradskoj mrtvaènici. A sve to se desilo pred onom prokletom zgradom u kojoj je potražio lažno zadovoljstvo. Odjednom se postideo i svoje seksualne nastranosti i svog praznog života u kojem nije ništa znaèajnog postigao. Da je sinoæ sluèajno umro, za njim ne bi niko èak ni zaplakao. On dobi želju da promeni tok i naèin svog života. Da pokuša da uradi nešto dobro i korisno, nešto što bi dalo smisao njegovom besciljnom životu. Po svaku cenu mora nagovoriti ovog uglaðenog i tako obrazovanog mladiæa njegove narodnosti da se vrati sa njim u Karpatiju. Oseæao je da æe se pored njega lakše i brže promeniti.Maksimilijan se uskoro pojavi sa velikim srebrnim poslužavnikom. On posluži svog visokog gosta jelom i kafom, pa mu se izvini

Idem da previjem ranjenika.Karla je zatekao otvorenih oèiju. Prišao je krevetu i brižno se nadneo nad ranjenikom.Kako se oseæate?Dobro. Zahvaljujuæi vama prošaputa Karlo. Ništa me više ne boli. Ne znam èime ste me to opili, æele noæi sam bio okružennekim mladim svetom. Sedeli su tu po mom krevetu, smešili mi se io neèemu prièali na meni nepoznatom jeziku. Na trenutak mi se uèinilo da se nalazim medu anðelima.To je dobar znak nasmeši mu se Maksimilijan. Dao samvam jednu vrlo jaku indijansku drogu koju amerièka vojska upotrebljava prilikom hitnih amputacija na frontu. Poznato mi je da izazivaružne ili prijatne halucinacije, zavisno od duhovnog nivoa ranjenika.Kako to mislite? bio je Karlo zainteresovan.Po vašim vizijama vidi se da ste dobar èovek. Rðavog vojnika

obièno napadaju utvare njegovih žrtava ili demoni i njima slièni stanovnici podzemlja.

Vi verujete u pakao i te stvari?Oh, da. Svako od nas æe završiti u svom liènom raju ili paklu.

Dok ga je previjao, Karlo više ništa ne reèe. Samo ga je zamišljen pratio oèima. Maksimilijan ga ukratko obavesti o situaciji i podiže malo više na jastuk. Prineo mu je topao èaj i nekoliko kolaèiæa. Tako ga je ostavio i vratio se u salon svom gostu. Ljutovid ga je studiraopijuæi kafu.Razmišljam, poèe nesigurnim glasom, kako bi bilo danam se pridružite i s nama se vratite u vašu staru domovinu. Karpatiji su preko potrebni mladi ljudi vašeg obrazovanja. Nudim vam položaj mog liènog sekretara i savetnika. Ne samo zato što ne verajemljudima mog oca, veæ i zbog vaše oèigledne vojne sposobnosti i opšteg znanja. Da ne pominjem liènu sigurnost koju bih pored vas oseæao. Ta sinoæ ste mi život spasli, dobri èoveèe!Život vam je spasao vaš odani pratilac umanji Maksimilijansvoju važnost u akciji. Ja sam se samo sluèajno zadesio u toj ulici.Ljutovidu bese neprijatno da otpoène sledeæu reèenicu.

Vi ste verovatno primetili, razvlaèio je, da sam sinoæ izašao iz pansiona poznatog po okupljanju slobodnih mladih žena i gospode željne njihovog prijatnog društva.

Da, mesto mi je poznato. I ja sam neoženjen i dobro su mi poznati ljubavni problemi samaca.

Vi me znaèi ne osuðujete? proveri Ljutovid.Dok god to èinite anonimno niste u opasnosti izbegnu Mak

similijan vesto odgovor. Ali da vas je sinoæ neko od opozicije sluèajno prepoznao i objavio vaše ime u novinama, snoslili biste ozbiljne politièke posledice.Kako to mislite, uozbilji se Ljutovid.Neprijatelji vašeg oca bi to odmah iskoristili u propagandnesvrhe. Sami ste priznali da vaša dinastija nije baš omiljena u narodu,a karpatska opozicija nije ništa manje surova od amerièke ili austrijske. Tražiæe iglu u vašoj slami kako bi vas njome uboli u srce. NaroJto sada, pred vaš povratak i preuzimanje vlasti od oca.U pravu ste, promumla Ljutovid setno, o tim stvarimanisam ranije mnogo razmišljao, a trebalo je.

Verovatno zato što vas vlast nije interesovala, kako rekostePomagao mu je Maksimilijan.Da, da, brzo potvrdi Ljutovid, nisam ni sanjao da æe doæi rerne mog povratka u domovinu. Šta da radim? Šta biste mi vi kao buduæi savetnik predložili?

Maksimilijan kratko razmisli.Da uništite svaku opoziciju vašoj liènosti, èim se vratite.Da ih... sve pobijem?! zaprepasti se Ljutovid.

Ne, nasmeši se mladiæ, mislio sam da ih ubijete u pojam!Po zbunjenom izgledu na licu svog sagovornika, Maksimilijan zakljuèi da ga ovaj nije razumeo. On se malo naže prema njemu, pa objasni poverljivim glasom

Vladajte suprotno oèekivanjima vaših neprijatelja. Tim obrtom situacije izazvaæete šok u redovima opozicije. Oni oèekuju da æete vi nastaviti despotski režim vašeg oca, a mnogi se pribojavaju da nebudete još i gori od njega. Sve ih zaprepastite sopstvenom vizijom buduænosti. Okrenite narod prema sebi. Kao što sada mole Boga da štopre uzme dušu vašeg oca, naterajte ih da se mole za vaše zdravlje i štoduži život!Ljutovid ga je dugo posmatrao, onda zakljuèiU tom sluèaju ubiæe me oni isti ljudi koji su do sada držali navlasti mog oca, jer moraæu da uzmem od njih kako bih vratio opljaèkanom narodu.Niko vas prstom neæe dirnuti! obeæa mu Maksimilijan. Jaæu biti pored vas i danju i noæu. Zar vam nisam rekao da sam specijalizovao vojnu obaveštajnu službu.Vi ste svakako jedan neobièan mladi gospodin složi se Ljutovid. Ali u pravu ste. Ukoliko biste vi pošli sa mnom, zaista bihse oseæao mnogo sigurnijim.Poæi æu ukoliko mi obeæate da æete svojim povratkom izvršitidrastiène promene u našoj napaæenoj zemlji.Ljutovid malo razmisli pa upitaA Turci? S ta æe oni reæi na sve te vaše reforme? Zar ste zaboravili da su oni pravi gospodari Karpatije veæ više od 400 godina!Turci su gotovi, nastavi Maksimilijan ozbiljno. PosleKrimskog rata i sve èešæih lokalnih buna po okupiranim zemljama,turska imperija je materijalno veoma oslabila i traži izlaz iz sve težepolitièke situacije. Iz Rumunije samo što nisu izašli, Srbi im prave svedrskije neprijatnosti, a za onih par turskih garnizona prepustite menida se pobrinem.Oprostite, ali sve ovo je meni teško da sažvaæem, priznadeLjutovid. Samo garnizon u Podgradu broji 1.000 do zuba naoružanih Turaka! A još oko 2.000 nalazi se u tri manje tvrðave!Najveæe bitke nisu dobivene oružjem, veæ vestom vojnom taktikom obmanjivanja neprijatelja obavesti ga Maksimilijan. Vama

se to sada možda èini nemoguæim, jer vam je nepoznata vojna i politièka situacija u tom delu sveta.Ljutovid je morao da se složi s ovim.Pa... pokuša on sramežljivo, kako vi to onda zamišljate dase oslobodite tih 3.000 turskih vojnika, ako smem da znam.Ne smete iznenadi ga odgovor. U obaveštajnoj službi vlada jedno sveto pravilo da se planovi akcija ne smeju nikom otkriti doposlednjeg momenta.Ni meni?

Ni vama, visoèanstvo. Uvek se setite da zidovi imaju uši!Sto se tièe tog mog visoèanstva, nasmeši se Ljutovid kiselo, moram da vas podsetim da sam ja u stvari niko i ništa, sve dokmi turski guverner ne produži naslednu titulu kneza koju je mom ocuuskratio. A bojim se i da zamislim koliko æe me to koštati zlata i liènog poniženja.I taj problem prepustite meni uveravao ga je Maksimilijan. Èim se oslobodimo Turaka, proglasiæemo vas kraljem Karpatije i tim aktom nastaviti našu staru, prekinutu kraljevsku tradiciju.Kraljem Karpatije? setno se nasmeši Ljutovid. Oprostitešto ne delim vaš entuzijazam. Moj otac je o tome sanjario celog života, ali mu politièka stvarnost nije išla na raku.Stvarnost koju je sam stvorio kada se pomirio s turskom okupacijom. Kako bi utišali otpor i nezadovoljstvo porobljenih naroda,Turci su po svim balkanskim zemljama postavili za kneževe uglavnomdomaæe bogataše i vlasti željne gazde. Veæina tih kneževa ne zna nida èita ni da piše!Tu se slažem s vama, dohvati Ljutovid flašu s rakijom. Nimoj otac nije pismen.Maksimilijan saèeka da ovaj ispije èašu pa upitaKakav je plan?Plan? proðe Ljutovid rakom preko usta, pa se seti da je nastolu salveta o koju obrisa raku. Nemam nikakav plan. Posle svega sam zbunjen. Ukoliko ste prihvatili moju ponudu, vi mi predložite šta sad da radim.Ukoliko prihvatate moj savet da odmah po dolasku poboljšateekonomsku i politièku situaciju u našoj zemlji, onda i ja prihvatam vašu ponudu.Dogovoreno! pruži mu Ljutovid ruku preko malog stola.Ukoliko nas na mestu ne ubiju, ili ne uspemo, zajedno æemo noæu bežati natrag u Maðarsku!

Maksimilijan se na ovo nasmeši pa preðe na stvarRecite mi sada adresu vaše vile u Pešti da je posetim i preduzmem mere

sigurnosti. Ukoliko je tamo sve u redu odmah æu se vratiti da vas odvezem kuæi. Ali ne bih vam savetovao da se u gradu zadržite duže od dva dana. Da li je kuæa vaše vlasništvo, ili je iznajmljena?

pravio se Maksimilijan da ne zna.Vila se nalazi u najotmenijem delu grada, pored same obale

Dunava. Kej pobednika 288. Nekad je pripadala porodici kneza Latimira. Ne znam da li vam je poznato, pokojna kneginja Margarita jebila maðarska grofica.Pa kako je vaš otac uspeo da prenese tuðe vlasništvo na sebe?Previše me pitate, gospodine. Ja nemam pojma o prljavim poslovima mog oca. Samo sam tamo stanovao.

Svejedno, sleže Maksimilijan ramenima. Vila æe poslužitikao buduæe poslanstvo Kraljevine Karpatije.Kako god vi kažete složi se onaj. Jedino me zabrinjava kako æe Karlo izdržati neprijatno drmanje koèije na tako dugom putu.

Neæemo putovati putem obavesti ga njegov novi savetnik.Unajmiæemo jednu teretnu laðu koja æe nas sa sve koèijom i zapre

gom prevesti nizvodno do karpatske luke Turin. Odande æemo nastaviti koèijom do prestonice.Ljutovid ništa ne reèe. Njemu je postajalo sve jasnije da bi se bez ovog sposobnog mladiæa uskoro izgubio u vrtlogu života na koji nije navikao.

U vili je sakrivena i kasa sa nešto novca i zlata poveri mu on.Ukoliko odluèite da nije sigurno da se vratimo, nacrtaæu vam plan

kuæe i opisati mesta gde se šta nalazi. Nemam puno stvari. Možda tripoveæa kovèega robe i tu kasu. U Karlovoj sobi naæi æete uredno složene njegove stvari. I on je vojnik poput vas. Ne trpi ni najmanji nered.Dok je Maksimilijan skupljao prazno posuðe, Ljutovid se zagleda po salonu i visokom ukrašenom plafonu.

A vi, upita. Šta nameravate sa vašom kuæom?Držeæi tacnu u rukama, Maksimilijan se i sam osvrte po prostranoj sobi.

Kuæa nije moja. Isplatio sam kiriju unapred za godinu dana.Mislim da znam jednu siromašnu ali vrlo sposobnu ženu koja bi vodila o kuæi brigu. Trenutno živi sa æerkom u jednom crkvenom podrumu.Ljutovid ga isprati pogledom do kuhinje, pa upita 30

Šta æete reæi mojoj posluzi u kuæi?pa je Karlo pao i polomio ruku, pa ste ostali sa njim u dokto

rovoj kuæi doviknu onaj iz kuhinje.Zvuèi prilièno uverljivo, ali on nije povredio ruku.ja mu je svejedno moram vezati oko vrata, jer bi mu težina ru

ke povreðivala ranu. Ja ih za sada ne bih plašio stvarnim dogaðajem.Slažem se s vama natoèi Ljutovid još jednu èašicu.Idem sad da upregnem konje reèe Maksimilijan sa kuhinjskih

vrata i ostavi visokog gosta da razmišlja o njegovim predlozima.Oko deset i trideset, mladiæ uveze koèiju u veliko dvorište vile na Keju pobednika. Kuæa je bila vrlo impozantna graðevina iz 17. veka. Iza zgrade su se nazirale štale iznad kojih se nalazio stan za poslugu. Maksimilijan odmah primeti neèiju koèiju i èetiri konja. On zaustavi konje ispred samog ulaza i poèe da silazi. Samo što je skoèio na zemlju, otvoriše se velika ulazna vrata na kojima se pojaviše zabrinuti muškarac i žena. Bili su uredno odeveni u kostime posluge visokog društva.

Gospodin i gospoða Sobot? proveri on imena dok je popravljao kožne rukavice.Batler i njegova žena samo potvrdiše glavama. Prepoznavši koèiju, oni poèeše da predoseæaju najgore.

Da li se nešto desilo Njegovom visoèanstvu? prvi se usudi da

progovori muž.Mogu li da uðem upita Maksimilijan umesto odgovora, dodajuæi misteriji još više tajanstvenosti.Oni sa vrata mu naèiniše prolaz. Meðutim u velikom salonu za primanje oèekivalo ga je pravo iznenaðenje. U foteljama su sedela trojica karpatskih oficira odevenih u kitnjaste crvene uniforme grenadira. Ugledavši nepoznatog mladiæa, muškarci poustajaše. Maksimilijan ih pozdravi vojnièki lupivši petama èizama i kratkim naklonom glave.Zovem se Maksimilijan Reks. Njegovo visoèanstvo kneževiæ Ljutovid šalje me da izvidim kakva je ovde situacija. Prisutni izmenjaše zbunjene poglede.Ja sam Nikolaj Jorga, šef dvorske garde Njegovog visoèanstva neza Bogumila predstavi se najstariji oficir, oèigledno voða gruDvor nas šalje da hitno dopratimo kuæi Njegovo kneževsko vianstvo. Knez je na samrti!Maksimilijan je brzo razmišljao. On odluèi da nema smisla pred covekom kriti istinu. U pitanju je bio iskusni gardista, odani

službenik dvora. Mladiæ baci brz pogled na zabrinutog batlera i njegovu ženu, pa se obrati vodi grupeMogu li poprièati sa vama nasamo?Jorga mu pokaza rukom u pravcu susednog salona. On ga prvogpropusti i zatvori za sobom vrata. Maksimilijan naèini podužu pauzu.

Sinoæ je zamalo došlo do velike tragedije poèe upozoravajuæim tonom. Trojica karpatskih anarhista pokušali su da ubiju kneževiæa.Oficir ga je gledao ne pomerivši ni jedan mišiæ na ozbiljnom licu.

Kako se to deslilo? upita slabim glasom.Bio je napadnut oko ponoæi, ispred zgrade jednog pansiona.Sluèajno sam se zadesio u istoj ulici i priskoèio mu u pomoæ. Životmu je spasao njegov pratilac Karlo koji se u poslednjem trenutku bacio ispred Njegovog visoèanstva i tom prilikom bio teško ranjen. Uspeo je da opali u prvog napadaèa i usmrtio ga. Ja sam pripucao otpozadi iz tame i ranio dvojicu ostalih koji su pobegli koèijom.Gde se sada nalazi Njegovo visoèanstvo?Posle napada sam ih odvezao do moje kuæe. Ranjeniku sam odmah izvadio kuglu i previo ga, a kneževiæa sam savetovao da me tamo saèeka dok ovde ne izvidim situaciju.A ko ste vi, ako smem da znam?

Ja sam bivši major amerièke vojske.Jorga ga odmeri s dužnim poštovanjem.

Gde ste onda nauèili tako dobar karpatski? upita Jorga sauroðenom skepsom oficira odgovornog za bezbednost dvora.

To mi je maternji jezik. U Ameriku sam otišao kao vrlo mlad.Šef garde se lagano spusti u susednu fotelju. Kakav opasan obrt situacije, nervozno je razmišljao. Cutke je gledao u otmenog mladiæa,onda ojdluèi da ga upita za savet

Šta nam vi predlažete?Da poðete sa mnom do moje kuæe i dopratite ovamo Njegovo

visoèanstvo. Ja sam mu veæ savetovao da se odmah vrati u domovinu,a sad vidim da nema drugog izbora. Predložio sam da zbog Karlaunajmimo jednu teretnu laðu koja bi nas sa koèijom i konjima odvezla do luke Turin. A i vi nam se pridružite i time izbegnite opasnostieventualnih zaseda po usputnim šumama i gudurama.Jorga se morao složiti s ovim predlogom. Mladiæ je govorio sa sigurnošæu iskusnog vojnika.

U redu, složi se on. Kad nameravate da poðemo za domovinu?

Èim vas odvedem do moje kuæe, idem da ugovorim i kaparijednu poveæu parnu laðu i da pre polaska obavim neke privatnestvar.I vi æete poæi sa nama? proveri oficir.

Njegovo velièanstvo mi je u znak zahvalnosti ponudilo službuliènog sekretara i savetnika. I ovo je bila velika novost.Zadržite ova saznanja u najveæoj tajnosti zamoli ga Maksimilijan. Sem kneza za ovo ne srne niko da zna. U pitanju je vrlodobro organizovana zavera.A Karlo? upita Jorga. Kako da objasnim ljudima njegovoranjavanje?

Izmislite nešto. Recite da je pao i nezgodno se povredio.Ugledavši gardiste svoga oca, Ljutovid oseti veliko olakšanje.Maksimilijan primeti da ga je vest o skoroj smrti starog kneza ostavila prilièno ravnodušnim. Pitao se da li je u pitanju lièni antagonizam, ili strah od preuzimanja vlasti. Pomogao im je da unesu Karla u njihovu koèiju a onu drugu je zadržao da sa njom brže obavi neke liène poslove i kapariše laðu. Ispratio ih je obeæanjem da æe se vratiti sa svojim kovèezima do tri popodne.On se najpre uputi do crkve Svetog Trojstva. Primetivši ga na vratima njihove podrumske æelije, Magda Balaš zaustavi disanje. Æelija je bila jedva tri metra dugaèka a dva i po široka. Sa obe strane zidova nalazio se po jedan jednostavan drveni krevet sa slamaricom i par prljavih prekrivaèa. Na jednom je sedela Magda, a na drugom Iva. Izmeðu njih se nalazio nekakav sanduk sa kojeg su uzimale hranu. Magda požele da ustane, ali oseti slabost u kolenima. Tako su ga obe sa strahom posmatrale. Mladiæ se spusti na krevet do Ive koja se malo porneri da mu naèini mesta. On se zagleda u njenu prebledelu majku. Ako ste se možda predomislili, poèe ova nesigurnim glasom, Jpš uvek imam devet od onih deset novèanica koje ste nam dali.Žena posegnu drhtavom rukom prema jastuku ispod kojeg izvadi novèanice.

Nikad ne menjam mišljenje umiri je on.Kako ste nas pronašli?

Pa vi ste mi rekli ime crkve, a sveštenik mi je pokazao put doPodruma.baci pogled na komad šunke i svezu veknu hleba. Izvinite što vas prekidam u jelu.

Ne pominjite tužno se nasmeši Magda. Da nas niste onako bogato nagradili, danas bismo bile opet gladne.

Mladiæ pogleda u mladu devojku, pa se obrati MagdiDošlo je do iznenadnog obrta situacije i ja moram smesta napustiti Peštu. U ulici Franca Rakocija 20 iznajmio sam jednu lepu kuæu koja æe ostati prazna. Kako bi bilo da se vi i vaša æerka tamo preselite za vreme mog odsustva. Kirija je isplaæena za još šest meseci. Mislim da æe vam taj plaæeni period biti više nego dovoljan dok se ne snaðete. Kuæa je kompletno nameštena.Žena za trenutak izgubi moæ govora. Samo ga je tupo gledala.Vi mora da ste sam anðeo poslan nam od Boga! prekrsti seona pobožno.Napolju èeka moja koèija žurilo se Maksimilijanu. Kakobi bilo da odmah poðemo, moram obaviti još mnogo stvari po gradu.Magda strpa novèanice u džep haljine i prikupi hranu sa sanduka u salvetu sa koje su jeli. Ispod svog kreveta je izvukla jedan mali kofer i spremna ustala.

To je sve što imamo objasni ona.

GLAVA 4.

Na laðu se ukrcaše pod plastom noæi. Odluèeno je da se krene odmah, kako bi se stiglo veæ iduæeg dana. Obe koèije bile su prièvršæene za palubu laðe, a konji vezani za drvene preèke. Kako je kapetanova kabina bila premala za tolike ljude, Maksimilijan predloži da se smeste po koèijama.U prvim èasovima nemirne plovidbe Dunavom, malo se ili nimalo govorilo. Svako je bio zaokupljen sopstvenim mislima, brigama ili potajnim željama. Noæ je bila prohladna, ali Ljutovidova koèija je imala sopstveno grejanje na užareni ugalj. Bila je graðena u Rusiji i ispod zadnjeg sedišta je imala gvozdenu peæ u kojoj se žario specijalan ugalj. Pri dnu sedišta bilo je desetak otvora za grejanje nogu. Karla su smestili u onu drugu, veæu koèiju, položenog preko celog zadnjeg sedišta. O njemu su brinula druga dvojica gardista.Primetivši kako Ljutovida sve više hvata strah od neizvesnosti, Maksimilijan se obrati šem gardeGospodine Jorga, kako bi bilo da opširnije obavestite Njegovo visocanstvo o trenutnoj politièkoj situaciji u zemlji?Nikolaj Jorga se promeškolji na sedištu i pogleda u Ljutovida. Po njegovom zbunjenom ponašanju moglo se zakljuèiti da ne zna odakle da poène.Sta bi Vaše visocanstvo želelo da zna?Poènimo od zdravstvenog stanja Njegovog visoèanstva knezapredloži Maksimilijan umesto Ljutovida.Jorga se zagleda u mladiæa.Pa... razvlaèio je, dvorski lekar mi je u poverenju rekao da ez boluje od neke opake bolesti koja se proširila po mokraænim organima.

Bolest prostate dopuni ga Maksimilijan. Cesto napadastarije osobe i nije izleèiva. Brzo se širi po okolnim organima i kostima.

Jorga potvrdi glavom.Taèno tako mi je objašnjeno. Lekar oèekuje da æe nas knez osta

viti u toku sledeæih nekoliko dana.Cime mu ublažavaju bolove? interesovalo je mladiæa.Nièim, gospodine. Kuvaju mu neke trave, ali knez gotovo stal

no vièe od užasnih bolova.Maksimilijan primeti kako se Ljutovid za trenutak stresao. Verovatno se setio svoje lekarske dijagnoze i razmišljao da li je nasledna.

Recite gospodine Jorga, promeni Maksimilijan temu, koje po vašem mišljenju mogao naruèiti ubistvo Njegovog visoèanstva?Jorgu iznenadi pitanje.Pa... oèigledno neko od naše opozicije koja živi u Pešti.I da su sluèajno uspeli, ko bi nasledio Njegovo visoèanstvo?Novi knez se po obièaju bira meðu bojarima.Na krajevima mladiæevih usana pojavi se ironièan smešak, što Ljutovid odmah primeti.

Vi hoæete da nam kažete da je opozicija odluèila da zatre sadašnju dinastiju, kako bi neki još gori bojar došao na vlast i nastavio daih zlostavlja?Jorga je blenuo u mladiæa. Momak je razmišljao logièno.

A ko bi drugi po vašem mišljenju mogao pokušati nešto slièno?upita oficir.

Možda neki od vaših ne mnogo lojalnih bojara, na primer?predloži mladiæ jednu od moguænosti.To ne dolazi u obzir! gotovo se uvredi Jorga.

A zašto ne? uskoèi Ljutovid. Zvuèi vrlo razumno. Poštose moj otac pobrinuo da uništi æelu porodicu bivšeg kneza, koga toopozicija ima na umu da dovede na vlast posle moje eventualne smrti?Jorga se oseæao sve neprijatnije.

Kad smo kod kneza, nastavi mladiæ, da li je Njegovo visoèanstvo izdalo vama ili drugim èlanovima dvorske administracijebilo kakve instrukcije u pogledu njegove eventualne smrti i politièkogstanja u zemlji?Jorga proguta knedlu, što ona dvojica primetiše. Naizmenièno ih je gledao, a onda prikupi hrabrost da im prizna

Njegovo visoèanstvo me nedavno pozvalo i naredilo da se nadan njegove sahrane pobiju svi politièki zatvorenici. Zamolio me da o tome lièno povedeni raèuna i da od dvorskog sekretara uzmem listu sa njihovim imenima.Niko dugo ništa ne reèe, onda Ljutovid upita

Koliko ima tih nesreænika?Osamdeset i troje. Meðu njima je i osam žena.

Ponovo nastupi duga, neprijatna pauza.Strašno, promumla Ljutovid. Prosto odvratno! Moj siroti otac otiæi æe na onaj svet ispunjen mržnjom i željom za liènom osvetom. Šta æe reæi Bogu, ako ga ima?

Vaš gospodin otac ne veruje u Boga, visoèanstvo obavesti gašef garde.A vi gospodine Jorga? interesovalo je ovog.

Ja sam odani službenik dvora, visoèanstvo izbegavao je šefgarde direktan odgovor. Ja sam plaæen da izvršavam naloge svojihgospodara.Znaèi, koliko sam vas razumeo, vi ste samo jedan od plaæenihubica mog oca?! oštro æe Ljutovid.Visoèanstvo! zbuni se šef garde. Kako ovo da razumem?Kako god želite.Maksimilijan oseti potrebu da se umeša.

Niko vas lièno ne krivi gospodine. Kao bivšem oficiru, dobrosu mi poznata pravila izvršavanja naredbi. Meðutim, u toku amerièkog graðanskog rata postojala su jasna pravila poštovanja ljudskihprava zarobljenih vojnika, odnosno poraženih neprijatelja. Vi to možda neæete verovati, ali mi smo èesto delili naše skromne zalihe hranesa tim vojnicima Juga. Èim je rat bio završen, skoro svi su pušteniJim kuæama. Zar nisu i karpatski politièki zatvorenici neka vrsta zarobljenika graðanskog sukoba?

Gospodine, ja nisam pravno lice tražio je Jorga izlaz iz sveuze ulice. Ja sam vojnik zadužen za bezbednost Njegovog visoèanQ i O OKneza. Vama to nije poznato, ali neki od mojih prethodnika bili gadno prebijeni ili osakaæeni, a dvojica i pogubljeni, jer nisu izvršaau nareðenja Njegovog visoèanstva! Ovim je sve bilo objašnjeno.azumem, tiho æe Maksimilijan koji se zavali u meko sedirtovid oseti potrebu da se više raspita o tim politièkim zatvore37

Recite, ko su ti ljudi? Ti navodni neprijatelji kneževine?Nikolaj Jorga se opet promeškolji. Bilo mu je sve neprijatnije dagovori o tim stvarima, jer nije znao u kom pravcu diskusija vodi.

Pa... u pitanju su osobe koje su se previše javno bunile protivèvrste vladavine Njegovog visoèanstva kneza. Uglavnom srednji stalež. Uspešne zanatlije, poslovni i školovani muškarci i žene...

Mislite inteligencija! prekide ga Ljutovid. Oni koje u kulturnim zemljama najviše cene i trebaju, moj otac je pozatvarao i odluèio da pobije!Jorga se mudro uzdrža od komentara.

Molim vas nastavite, hrabrio ga je Maksimilijan. Opišitenam te osobe. Sta se desilo sa njihovom imovinom, novcem i porodicama? Kakvi su zatvorski uslovi?Nikolaj Jorga nije znao odakle da poène.

Pa... posle hapšenja od strane dvorske garde, zatvorenici suodvoðeni u tvrðavu Borio gde im je proèitan knežev dekret o hapšenju i oduzimanju imovine. Ona je obièno davana na dalje raspolaganje kneževim pristalicama. Èlanovi nekih porodica ostali bi da služe

novog gazdu, ili bi ih naprosto izbacili na ulicu. Sto se tièe zatvorskihuslova, mogu vam reæi da su grozni. Neæu preterati ako kažem da sehrane malo bolje od svinja!Maksimilijan uputi Ljutovidu jedan znaèajan pogled.

Znaèi, moj otac je otimao imovinu od svojih protivnika i delioje svojim vernim bojarima zakljuèi on. Nije èudo što u Maðarskoj žive hiljade opljaèkanih i razoèaranih Karpaæana, od kojih su trojica poželeli èak i da me ubiju!Šef garde se mudro uzdrža od komentara. Èvrsto je odluèio da odgovara samo na pitanja. Ljutovid ga pogleda pravo u oèi i naredi mu oštrim tonom

Da se niste usudili da dirate te zatvorenike bez mog nareðenja!Jorga ga je gledao stisnutih vilica.

Visoèanstvo, vaš gospodin otac me naterao da mu se kod kreveta na kolenima zakunem da æu izvršiti njegovo nareðenje. Sta vioèekujete da uradim?Da mi podnesete ostavku na položaj komandanta garde! odbrusi Ljutovid.Molim?! zapanji se Jorga.Neæe biti potrebno umeša se Maksimilijan. Posle kneževe smrti vi neæete imati nikakve obaveze prema njegovim naredbama.

l ne zaboravite da od vaše dobre ili loše volje zavisi i vaša buduæa karijera! podseti ga Ljutovid glasom gazde.Dok je Jorga piljio u pod koèije, Ljutovid znaèajno pogleda u Maksimilijana. Sef garde poèe da shvata da su mnoge stvari u pogledu nove vladavine veæ bile unapred dogovorene.

Recite nam sad, koliko vojnika broji kneževa garda i zašto stesamo vi hapsili te ljude? želeo je Maksimilijan da zna.

Turci dozvoljavaju dvoru samo liènu gardu do sto vojnika. Tomgardom upravlja prema želji knez, a njena delatnost je ogranièena samo na glavni grad. Pošto nikakva druga oružana grupa nije dozvoljena, mi intervenišemo u ime kneza. Garda takoðe hapsi gradske lopove, rešava ubistva ili posreduje u nasilnim sukobima, jer Turci nam ne dopuštaju formiranje policije,

Znaèi tih sto vojnika garde su jedina karpatska oružana silazakljuèi Maksimilijan.

Taèno, gospodine. A što se oružja tièe, samo su nam dozvoljene sablje. Nikakvo vatreno oružje. Turska vojska èuva granice i održava red van glavnog grada.

Interesantno, smešio se mladiæ. To znaèi da æe nam nagranici, odnosno u luci Turin, biti oduzeto vatreno oružje, zar ne?

Ali... mi ga nemamo.Ja ga imam izvuèe Maksimilijan svoj kolt koji pruži Jorgi.

I još èetiri nova sa stotinak metaka u jednom od mojih kovèega. Kupio sam ih u Americi.Sef garde je prosto s obožavanjem razgledao amerièki revolver.

Fantastièno, divio se novom oružju. Èuo sam o tim pi

štoljima, ali sada imam priliku da ga lièno vidim. Kako se tim èudomrukuje?Mladiæ mu pokaza prazan bubanj, onda povuèe oroz pet puta. Svaki put, oroz bi automatski okrenuo bubanj za novi metak.

Izmislio ga je jedan amerièki inženjer pohvali se Ljudovitnovim znanjem.

Vrlo originalna ideja, vrati Jorga revolver.O neèemu je brzo razmišljao, onda predložiMislim da postoji moguænost da se to oružje ne prijavi. Turci nernaju pravo pregleda prtljaga Njegovog visoèanstva kneza ili èlanova njegove uže porodice. Ako prijavimo taj vaš kovèeg kao deo prtljaga Njegovog visoèanstva, mislim da Turci neæe usuditi da ga otvore.A ukoliko ga otvore? interesovao se Ljudovit za posledice.

Reæi æete da ste ih dobili na poklon od nekog amerièkog prijatelja.Još dugo su o svaèemu prièali, a Maksimilijan na kraju zamoli Jorgu da nikom sem starom knezu ne prièa o pokušaju atentata. Oko dva ujutro svi zadremaše, blago se ljuljajuæi na talasima velike reke.Plovidba do karpatske luke Turin potraja punih 12 èasova. Kao što ih je Jorga i obavestio, prvi na laðu stupiše turski carinik i tri naoružana vojnika. Pošto ih je ljubazno pozdravio, carinik zatraži papire samo od trojice civila. Ljutovid mu predade svoj i Karlov pasoš. Turèin poželi Ljutovidu sreæan povratak u otadžbinu, a onda i svoje sauèešæe zbog bolesti starog kneza. On otvori drugu koèiju i zagleda se u ranjenika.

Gospodin je pao u Pešti i polomio ruku brzo mu objasniLjutovid.Turèin se okrete elegantnom mladiæu koju mu predade svoj amerièki pasoš.

Vi ste amerièki državljanin? iznenadi se on.Karpatskog porekla dopuni ga Maksimilijan.

Carinik je razgledao pasoš, naroèito stranu sa austrijskom vizom i dozvolom boravka na maðarskoj teritoriji do godinu dana.Ziveli ste u Pešti?Gospodin je moj lièni savetnik i buduæi sekretar odluèi Ljutovid da prekine dalju diskusiju.Carinik ga samo pogleda, pa vrati mladiæu pasoš.Imate li nešto važno da prijavite?Sem struènih knjiga na engleskom i liènih stvari, nemam ništadrugo.Maksimilijan mu spremno otvori svoja tri sanduka po kojima Turèin prekopa rukom iskusnog carinika.A vi gospodo? vrati se on Ljutovidu i pratnji.Vi mora da ste zaboravili da knez i njegova porodica ne podležu pretresu liènih stvari! upozori ga Jorga.Ovo zbuni carinika koji je o tome nešto naèuo, ali mu nisu bili poznati detalji te klauzule. Malo je oklevao, onda zakljuèi da su ipak u pitanju visoki gosti koje ne bi trebalo preterano uznemiravati carinskim formalnostima. On dade svojim vojnicima znak rukom da ga slede.

Od Turina do karpatske prestonice Orno, vozili su se uzanim putem poploèanim turskom kaldrmom, jedinim prohodnim putem u svim sezonama. Ova deonica od dvadesetak kilometara bila je i glav40

rterija snabdevanja male države uvoznim proizvodima iz ostatkaOdmah po dolasku u glavni grad, oko èetiri sata popodne, obe kove se uputiše prema novom kneževom dvoru, nedavno izgraðenommestu starog konaka. Impozantna graðevina je dominirala obližnjim brdom, a bila je vrlo uspešna kombinacija baroka i italijanske renesanse. Maksimilijanu se zgrada svidela na prvi pogled, a bio je iznenaðen i Ljutovid koji ju je tad prvi put video. Dok su stajali pored koèija i posmatrali renesansnu fasadu, Jorga im priðe i s ponosomobjasni

Beli dvor! Narod ga je tako prozvao zbog ovog italijanskog kamena kojim je æela fasada spolja obložena. Dvor je projektovao i gradnju nadzirao èuveni italijanski arhitekta Ðuzepe Benini. Vaš gospodinotac je želeo da vi nasledite moderniju i komforniju kuæu od one stare od èije memle ste se èesto razboljevali. Za vreme dvogodišnje gradnje, svi smo stanovali po privatnim kuæama.Prekrasno pohvali Ljutovid tiho impozantnu graðevinu.Dvorac ima tri nivoa. U levom delu prizemlja nalaze se skladišta, a u desnom živi posluga i dvorska garda. Na gornjem nivou se nalaze kneževe privatne odaje, dvorske kancelarije, saloni za prijeme ivelika dvorana za sastanke Saveta bojara. Na drugom spratu nalazi sedvanaest gostinskih soba. Nisam putovao dalje od Pešte, ali mislim dabi se ovde oseæao kao kod kuæe bilo koji kralj!Na vrhu ulaznog stepeništa pojavi se jedan bogato obuèeni gospodin u pratnji nekoliko slugu. Svi se pokloniše kneževiæu, onda onaj siðe do koèije.Visoèanstvo, dobro došli natrag u vašu otadžbinu!A vi ste? upita Ljutovid prosedog šezdesetogodišnjaka.Ja sam Emil Pagoda, dvorski sekretar Njegovog visoèanstvakneza.Ljutovid mu odmah predstavi mladiæa do sebe

Ovo je gospodin Maksimilijan Reks, moj lièni sekretar i savetnik.Pagoda se kratko nakloni nepoznatom mladiæu pa se okrete slugama iza sebe.

Bazil! doviknu on dvorskom batleru koji odmah siðe. Pooite Njegovo visoèanstvo i cenjenog gosta do njihovih odaja naspratu.

Sluga se nakloni i ponudi ih rukom prema glavnom ulazu. U predvorju svi zastadoše, kako bi Ljutovid bolje razgledao ukusno naslikane freske po plafonima i zidovima.

Na dvoru još uvek boravi italijanski slikar Remo Paskvaliobjasni Pagoda. Do iduæeg proleæa æe sve biti završeno.Lepo, pohvali Ljutovid freske pastelnih boja. Vrlo lepo.Dozvolite da se udaljim zamoli Pagoda. Vaš gospodinotac je naredio da mu se odmah najavi vaš dolazak na dvor.

Primetivši da se i šef garde sprema da pode za njim, Ljutovid ga zadrža rukom i upozori na uvo tihim glasom

Kao što smo se veæ dogovorili, obavestite samo kneza o dogaðajima u Pešti i o mom prijatelju spasiocu. Sem mog oca, niko drugiza sada ne sme da zna o tom incidentu.Jorga smušeno potvrdi glavom da je razumeo i ode za Pagodom niz hodnik.Bazil Vlah, glavni knežev batler, povede goste kamenim stepeništem na sprat. On im otvori visoka, ornamentima ukrašena vrata. Uðoše u prostrani apartman od tri ukusno dekorisane i bogato nameštene prostorije. Srednji salon je služio za primanje, sa leve strane se nalazila radna soba, a sa desne spavaæa sa garderobom i modernim kupatilom.Ljutovid se zagleda u lepuškastu mladu devojku, ne stariju od 16 godina, ukusno odevenu po lokalnoj modi. Kroz njenu uz telo pripijenu haljinu zakopèanu do vrata, nazirao se par lepih, prerano oformljenih dojki. Ljupko im se smešila, ruku sklopljenih ispred sebe. Ona pokleknu po obièaju posluge iz visokog društva.

Moja æerka Jana predstavi je Bazil s ponosom. Ona æe biti stalno na usluzi Vašem visoèanstvu.Dok je Ljutovid sa vidnom napetošæu piljio u mladu sluškinju, Maksimilijan ga je s pažnjom sa strane posmatrao, oèekujuæi njegovu reakciju.Hvala, ali ja sam navikao na mušku poslugu objasni Ljutovid. Kakva je vaša dužnost na dvoru?Ja sam dvorski batler Njegovog visoèanstva kneza.Onda mi privremeno pošaljite nekog momka dok vi ne budeteslobodni.Bazil je stajao zbunjen, a rastuži se i mlada devojka za koju je služenje buduæeg vladara znaèilo vrhunac životne karijere. Samo se Maksimilijan èudno, gotovo neprimetno nasmeši.

Mogu li ja uzeti gospoðicu, upita on.

Svakako, odobri Ljutovid, malo iznenaðen molbom.Vi nemate ništa protiv, zar ne? pogleda mladiæ u oca.ja zbuni se batler. Ne, ne, svakako, mi smo oboje službenici dvora.

Gospodin Maksimilijan Reks je moj lièni savetnik predstaviLiutovid svog novog prijatelja. Vaša æerka æe biti u izvanrednomdruštvu.

Dozvolite onda, predloži Bazil, da smestimo gospodinaReksa u dvosobni apartman odmah do vašeg.Apsolutno, složi se Ljutovid.Na vratima se pojaviše prve sluge sa teškim putnim kovèezima. Maksimilijan im pokaza svoja èetiri i poðe za batlerom do susednih vrata. Devojka ih je sledila, ne skidajuæi oèi sa lepog momka. Mladiæ obiðe prostorije i zakljuèi da su udobne. Obe sobe su imale visoke prozore s pogledom na proèelje dvora, a sa strane se nalazilo posebno kupatilo sa odvojenim nužnikom.Ja se izvinjavam, nakloni se Bazil, ali mi smo oèekivali samo Njegovo visoèanstvo kneževiæa. Jana æe vam odmah založiti vatru u peæi i zagrejati sobe. Samo ova dva apartmana su u stvari završena. Drugih deset se još farbaju i nameštaju. Dozvolite sad da

se udaljim i ostavim vam moju æerku na raspolaganju nakloni se Bazil i izaðe iz salona ostavivši otvorena vrata. U meðuvremenu, posluga unese njegova èetiri kovèega.Maksimilijan sede u baroknu stolicu i zagleda se u devojku koja je èuèala pored otvorenih vrata visoke keramièke peæi i potpaljivala naslagana drva. Ona zatvori gvozdena vrata i skrušeno stade uza zid ruku sklopljenih ispred sebe.Ta opustite se, molim vas reèe mladiæ ljubaznim glasom.Ovakvim vašim ponašanjem uopšte mi ne pomažete da se priviknemna novu sredinu. Sedite, ponudi je rukom.Posluzi nije dopušteno da sedi u prisustvu svojih gospodara.Ja nisam vaš gospodar, a vi niste moja sluškinja nego domaæica! ispravi je mladiæ. Koliko ste stari?Jana se nelagodno spusti u stolicu do zida.U leto æu napuniti šesnaest.Da li i vaša majka služi na dvoru? raspitivao se Maksimilijano svojoj mladoj službenici.Devojka tužno saže glavu kojom odmahnu.Služila je kao glavna sobarica ali je umrla pre tri godine.Zao mi je što to èujem.

Mladiæ saèeka da ga ona ponovo pogleda u oèi. Jeste li pismeni?Tata mi je objasnio neka slova ali još ne znam da èitam.Zar su škole u Karpatiji takva retkost?U gradu postoje svega tri osnovne škole i jedna gimnazija zadecu bogataša. One druge, koje se ne plaæaju, uglavnom drže pravoslavni manastiri, a uslovljene su upisom u kaluðerske redove. Mojotac nije želeo da se ja zamonašim zbog 26 slova, kako je rekao.

Ja æu vas uèiti èitanju i pisanju u slobodnom vremenu obeæa Maksimilijan na njeno veliko zadovoljstvo. A ako budete želeli,nauèiæu vas i engleski. U mom prtljagu naæi æete dosta interesantnihknjiga o Americi.Živeli ste u Americi?! raširi devojka svoje velike smeðe oèi.Imam knjigu sa slikama o toj dalekoj zemlji. Jeste li videli Indijance sa perjanicama na glavi?Maksimilijan se nasmeši njenoj detinjoj radoznalosti.Prièaæu vam o njima i još mnogim èudima iz tog dela svetaobeæa on.A jeste li se vozili železnicom?Pre nego što je Maksimilijan uspeo da joj odgovori, na još uvek otvorenim vratima pojavi se visoka figura Ljutovida. Mladiæ i devojka ustadoše.

Sekretar dvora mi kaže da je ocu opet naglo pozlilo obratise Ljutovid Maksimilijanu. On misli da je najbolje da ga vidim ujutro. Uskoro æe me poslužiti veèerom, pa vas pozivam da mi se pridružite.

Sa zadovoljstvom odmah pristade mladiæ.Maksimilijan se u prolazu obrati Jani

Rasporedite moju robu prema sopstvenom nahoðenju. Jedinoonaj mali kovèeg sa bravom ostavite meni.Naložiæu peæ i u vašoj sobi obeæa Jana, i ugrejati vam krevet.Ne znajuæi o èemu ona govori, Maksimilijan zastade u hodniku i upozori jeMolim vas pazite da neèim ne zapalite posteljinu!

Ne brinite, nisam toliko vruæa nasmeši se stidljivo devojka.Molim? zbuni se Maksimilijan.

Ljutovid se vrati dva koraka i objasniOvde je obièaj da posluga prva legne u krevet svog gospodara

i zagreje mu ga. Gazdi greje krevet sluškinja, a gazdarici sluga.

Neki èudni obièaji nasmeši se mladiæ mašuæi glavom.Samo što su ušli u Ljutovidove nove odaje i seli za sto, Bazil i je. mladi sluga uvezoše u salon hranu na specijalnim kolicima. Ljutovid saèeka da ih posluže, onda pogleda u batlera.

Molim vas da nas sada ostavite. Sami æemo se dalje snaæi.Bilo je oèigledno da dvojica žele da razgovaraju o neèem privatnom. Bazil se još jednom nakloni sa vrata koja za sobom tiho zatvori.Prièajte mi o toj amerièkoj železnici zamoli Ljutovid dok im je toèio vino. Još u Maðarskoj sam naèuo da se tu radi o ogromnim profitima.Ulazimo u industrijsku eru objasni Maksimilijan. A sa svakim novim izumom, otvaraju se neviðene moguænosti za brzu zaradu. Moj tutor je to pravilno shvatio i odmah po dolasku u Ameriku uložio kapital mojih pokojnih roditelja u akcije jedne železnièke kompanije. Taj prvobitni ulog od nekoliko hiljada zlatnih dukata, sada vredi preko jednog miliona amerièkih dolara.Ljutovid koji je veæ prineo èašu ustima, lagano je odloži na sto.Vi se šalite, zar ne? uozbilji se.Nikad se ne šalim u poslovnim stvarima.

Ali... mucao je Ljutovid, to je nekoliko puta više od karpatskog godišnjeg budžeta!Sad vam je jasnije zašto sam se u Pešti dvoumio da da se vratim u domovinu ili natrag u Ameriku objasni mladiæ zapanjenomdomaæinu. Bogati finansijeri i ulagaèi najviše mrze nestabilne i korumpirane politièke režime.

Imate li vi gospodine Reks mašte da zamislite kakvo dobro bitaj novac uèinio ovoj našoj napaæenoj i od Turaka opljaèkanoj zemlji?Imam odgovori Maksimilijan. Sad vam je verovatno jasnije i zašto sam vas u Pešti nagovarao i hrabrio da ovde promenitenaèin vladanja.Koliko ste sigurni u te vaše železnièke akcije? raspitivao seLjutovid. Mislim, šta bi se desilo u sluèaju kraha amerièke berze?Apsolutno ništa. Ja sam pred polazak rasprodao sve moje akcije i pretvorio ih u novac koji leži u Lojdovoj banci u Londonu. Od

nj!h sam dobio desetak blanko èekova koje samo treba da popunim ipotpišem.Ljutovid oseti potrebu da iskapi svoju èašu. Mogu li vas zvati Maks? upita odjednom. Ne samo što je veæ je nekako i... prisnije. U Pešti sam se družio sa boemima i

na

Svakako, odobri mladiæ.Posle veèere, dvojica muškaraca preðoše u susedni salon gde pored ople keramièke peæi provedoše nekoliko sati u živoj diskusi Tek po sto veliki sat poèe lenjo da otkucava ponoæ, Maksimilijan se trtr,Maksimilijan ustade i pozdravi ga lakim naklonom.

GLAVA 5.

Maksimilijana probudi blag dodir neèije ruke. On otvori oèi i zagleda se u Janu koja je usplahirena stajala pored kauèa na kojem je ležao obuèen. Trebalo mu je par trenutaka da shvati gde se nalazi.Gospodine, zašto me niste sinoæ probudli? kukala je mlada devojka. Ako sekretar dvora sazna da sam zaspala u vašem krevetu a vi prenoæili na kauèu, najuriæe me s posla!Maksimilijan se tromo uspravi u sedeæi položaj.

Smirite se. Niko ništa neæe saznati. Kasno sam se vratio i nisamimao srca da vas probudim.Jana ga je gledala sa zahvalnošæu.

Njegovo visoèanstvo vas oèekuje da u osam siðete dole do kneževih odaja obavesti ga devojka. Knezu je malo bolje i želi savama da porazgovara. Imate pola sata vremena. U kupatilu sam vampripremila toplu vodu i vaš pribor za brijanje.Maksimilijan ustade i ude u kupatilo. Tamo se sve sijalo od èistoæe. Jana je ozbiljno shvatila svoju novu službu. Uskoro je otkrio da su u ormanima povešana sva njegova odela, a veš uredno naslagan po fiokama. Razne privatne sitnice bile su takoðe ukusno razmeštene po delovima nameštaja, a dvadesetak važnih knjiga ležalo je na malom radnom stolu ispred prozora. Mladiæ se nasmeši zadovoljan njenimradom. Obukao je svoje tamno civilno odelo i osmotrio se u ogledalu.Nešto pre osam èasova, Maksimilijan siðe u prizemlje dvora. Prolazeæi dugim hodnikom, on primeti kroz velike prozore da je napolju pao prvi sneg. Da bi se došlo do kneževe kancelarije, moralo se prethodno proæi kroz tri salona. Arhitekta je ovim rasporedom namerno jacao dramu išèekivanja. Njemu je bila dobro poznata struktura vlasti, a još bolje egoizam onih na vrhu i poniznost onih na dnu. Stro47

go je vodio raèuna o psihologiji obiènog, malog èoveka, za kojeg je vladar bio ravan nekoj vrsti ovozemaljskog božanstva.U prvom salonu vojnièki ga pozdravi šef dvorske garde, Nikola Jorga, odeven u sveèanu crvenu uniformu grenadira. On mu lièno otvori vrata drugog salona gde ga ljubazno

doèeka dvorski sekretar Emil Pagoda i lièno doprati do sledeèeg salona, najveæeg i najlepše dekorisanog, a koji je bio namenjen onima koji su èekali na prijem kod kneza. Vrata kneževe kancelarije èuvala su dvojica besprekorno uniformisanih èlanova garde. U salonu je veæ sedeo bled i neispavan Ljutovid, koji mu uputi brižan smešak. Oèigledno se pribojavao skorog susreta sa svojim starim ocem. Maksimilijan mu klimnu glavom i spusti se u fotelju do njega.Moramo saèekati dok oca ne pripreme za prijem! naže se Ljutovid prema mladicu. Veæ je mesecima potpuno paralizovan i sve radi u krevetu!Maksimilijan se uzdrža od komentara. Istog trenutka otvoriše se vrata kneževe kancelarije kroz koju izaðoše dvorski lekar Mihail Preda i dve sestre noseæi izmeðu sebe poveæu korpu iz koje se širio neprijatan miris. Doktor Preda najpre priðe Ljutovidu kojem se nakloni.

Knez vas oèekuje u svojoj sobi, visoèanstvo.Ljutovid proðe kroz praznu kancelariju i ude u susednu spavaæu sobu. On se namršti od nepodnošljivog zadaha. Zatvorio je za sobom vrata i seo u stolicu do kreveta. Tako su se æutke posmatrali.

Kako si sine? upita knez slabim glasom. Nismo se videlipreko pet godina.Dobro sam promrmlja Ljutovid. Zahvaljujuæi Karlu i jednom spretnom momku koji se sluèajno zadesio na mestu na kojemsam trebao da poginem.Sve sam èuo od Jorge. Naši neprijatelji nisu imali strpljenja nida saèekaju da umrem protestovao je stari. Zato sam i naredioda se svi pobiju na dan moje sahrane!Tvoji neprijatelji, oèe! odmah se ogradi Ljutovid. Ti si ihstvarao svojom surovom vladavinom, a ja sad treba da platim svojimživotom!A zar ti misliš da æeš vladati bez neprijatelja?

Pokušaæu. U Pešti sam imao prilike da dobro prostudiram sveslojeve društva i strukture raznih vlasti u svetu. Diplomirao sam administrativne nauke pa æu ih pokušati primeniti u mnogo humanijesvrhe od sadašnjih. Možda æu tako smanjiti broj tvojih neprijatelja!Knezu se nije sviðao arogantan ton njegovog naslednika.

O kakvoj to humanosti trabunjaš?! naljuti se knez. U kojemvremenu ti živiš?! Onog momenta kad postaneš human sa rajom, tov si! Dobro zapamti da je narod jedna neuka rulja koju treba stalci zlostavljati i povremeno ubijati! Stalno ih drži polugladne, siromašne ozeble, i u svakodnevnoj neizvesnosti i strahu za goli život! Okruži se vucibatinama i krvoloènim banditima koji uživaju u ubijanju, prebijanju i silovanju! I redovno ih bogato plaæaj. Oni æe na tvoj mig, kao besni psi, pregristi grkljan svakom tvom protivniku! Svi vladari u svetu okruženi su takvim ljudima koji ne prežu ni od èega! Samo na taj naèin možeš držati rulju na uzdama i njima upravljati! Nikad ne zaboravi da je èovek ništa drugo do svesna životinja! Ljutovid ga sasluša sa grimasom odvratnosti na licu. Pa, možda si u pravu naruga mu se. Kad te ovakvog slušam, gledam i mirišem, sklon sam da ti poverujem! Bogumil oseti žaoku u sred srca i sav se nakostreši.

A ti? rugao se sinu. Na šta to lièiš? Dao sam ti ime Lju

tovid, da se tresu od tvog mrkog pogleda! Gde su ti brkovi i brada?Gde ti je muškost?A tebi su dali ime Bogumil, ne ostade mu ovaj dužan, a Bogu se verovatno smuèilo od tvog života!

Ne odgovaraj mi, nikogoviæu jedan! poèe Bogumil da senervira, a na krajevima usana pojavi mu se neka žuækasta pena.Oduvek si bio slabiæ i kukavica! Sav si na onu tvoju muljavu majkukoja te pogrešno vaspitala! Poslao sam te u Peštu da postaneš muškarac, a ti se vraæaš slabiæ kakav si uvek bio. Gadiš mi se! S kakvim æešautoritetom preuzeti od mene vlast? Kad sam te naterao da gledaš kako kolju svinju, ti si dva dana povraæao! Kad sam ti namestio onu malu seljanku da je tucaš, ti si poèeo da se treseš i plaèeš! Morao sam jada ti pokažem kako to muškarci rade! Kad sam te poveo da gledaš javno odsecanje glave, pao si u nesvest!Ljudevit odjednom ustade.

Došao sam da te vidim, a ne s tobom da se svaðam. Ako imašlesto važno da mi kažeš, izvoli!Bogumil je sve teže disao. Njegova prgava narav nije mu dozvoljaa da proguta zadnju reè. Nije naviako na otpor, pa ni od sopstvenog sina.Nažalost, tebi nemam više šta da kažem završi on s gorèi1 Radije mi pošalji ovamo tog tvog novog prijatelja. Na osnoonog sto sam od Jorge èuo o njemu, imam neki èudan predoseæaj e me on mnogo bolje razumeti od tebe!

Ljutovid ga je još malo posmatrao, onda se brzo okrete vratima. Požurio je napolje i sam teško dišuæi od nesnosnog smrada svog oca bežeæi od duhovnog i fizièkog raspadanja.Maksimilijan odmah primeti bledilo na njegovom licu.

Moj otac želi da vas vidi poruèi on mladiæu i spusti se u svoju stolicu.Maksimilijan ustade, poravna odelo i ude najpre u kancelariju, a zatim u kneževu sobu èija vrata su ostala širom otvorena. Bogumil mu dade rukom znak da ih zatvori, što ovaj tiho uradi i pristupi krevetu. Bolesnik kojem se stanje naglo pogoršalo, ponudi mu rukom stolicu jer mu bese sve teže da govori. Mladiæ sede i sa interesovanjem se zagleda u starog kneza. Ovaj odmah primeti da se na mladiæevom licu nije pomerio ni jedan mišiæ. Maksimilijan saèeka da bolesnik doðe do reæi.

Odmah se vidi da ste drugaèijeg kova od mog sina slabiæapoèe tihim glasom. Èim je ušao, iskrivio je njušku od mog smrada, a vi se niste ni namrštili. Kako to?

Po profesiji sam vojnik objasni mladiæ kratko.Èuo sam o vama od mog šefa garde. Sve najlepše. Zato mi naj

pre dopustite da vam se lièno zahvalim što ste mi spasli onog šmokljana. Kakav je nespretnjakoviæ mogli su ga lako ucmekati.Spasao ga je u stvari njegov èuvar Karlo koji je ubio napadaèa.Ne budite skromni. Da se niste umešali, ona druga dvojica biga svakako dokrajèili.Ovo je bilo taèno, pa Maksimilijan odluèi da æuti.

Imam puno neprijatelja objasni Bogumil. I kao svi lešinari, i moji protivnici su požurili da mi izjedu srce još za života. Zahvaljujuæi vama, nisu uspeli. Jer ma koliko malo cenio svog nesposobnog sina, još jednom vam hvala što ste mi ga saèuvali. Da su ga ubili,Karpatija ne bi imala buduænost.Maksimilijan se ne pomeri. Kao opèinjen je piljio u èoveka koji je naredio da se pobiju njegovi roditelji i mlaða sestra.

Èujem od Jorge da vas je moj sin doveo ovamo u svojstvu liènog savetnika. Samo ja znam koliko ste mu potrebani. Moj sin je potpuno nesposoban èovek. Ukoliko mu vi ne pomognete, moji prijatelji bojari živog æe ga rastrgnuti. Da ne govorimo o mojimneprijateljima!Bogumil naèini pauzu, duboko dišuæi.

Ja neæu preživeti ovaj dan reèe sve slabijim glasom, zatome pažljivo saslušajte. Najbolji naèin da zaštitite mog sina, biæe da eli50

minišete njegove neprijatelje. Ja sam to uspešno radio celog svog života i evo me, umirem od bolesti, umesto od noža u leðima. Ali koliko god sam se trudio da likvidiram buduæe oponente, moji ljudi su poèinili i nekoliko neoprostivih grešaka.

Govorite o ubistvu kneza Latimira i kneginje Margarite? neizdrža Maksimilijan.Primedba za trenutak zbuni Bogumila.Sta vi znate o tome?Sve sam èuo od karpatske emigracije u Pešti. Kakav bih ja bioobaveštajni oficir kad ne bih bio obavešten?

Pa onda verovatno znate i o misterioznom nestanku njihovogsina.

Èuo sam o nestanku sina, a za æerku se prièa da je odvedena izporodiènog dvorca i verovatno negde ubijena.Bogumilu bese potrebna nešto duža pauza kako bi došao do daha.

O maloj se pobrinuo bivši državni krvnik. Bilo mu je nareðenoda je odvede u šumu i tamo joj ispusti krv i na licu mesta je pokopa.Maksimilijan oseti kako mu se po leðima penju ledeni žmarci. Ovaj neèovek je govorio o njegovoj nesreænoj sestri kao o domaæoj životinji. On dobi silnu želju da skoèi sa stolice i rukama zadavi monstruma pred sobom.

Hteo sam o svemu da poprièam sa mojim sinom, stenjao jeBogumil, ali vidim da je najbolje da on o tome nikad ne sazna. Onnema stomak za te stvari.Bogumil duboko udahnu nekoliko puta pa nastavi Zato sada vama ostavljam da pronaðete Latimirovog nestalog sina i njihovog dvorskog zlatara i blagajnika Isaka Vajdu. Jevrejsko ðubre je na prevaru nestalo sa dvorskim blagom i kneževim sinom. Svi naši pokušaji da ih pronaðemo ostali su bez rezultata.

Zato što ste ih tražili na pogrešnim mestima objasni muMaksimilijan.Sta vam to znaèi?Isak Vajda nije pobegao u Srbiju, Maðarsku, ili Rumuniju gde

su ga vaši agenti tražili. Otputovao je pravo za Ameriku. Sa sobom jepoveo i kneževog sina Maksima i tamo su se nastanili pod lažnim imemma. Sto se dvorske blagajne tièe, Vajda je mudro uložio taj novac uzeleznièke akcije i tim poslovnim potezom enormno obogatio svogštiæenika. Umro je u Americi 1860. godine, a Maksim je tamo završio poznatu vojnu akademiju i nedavno se vratio u Maðarsku.

Bogumil prestade da diše. Oèima je prosto gutao mladiæa na stolici.Ot... otkud vi sve to znate? prokrklja umiruæi sa strahom u duši.Primetivši da je Bogumil blizu smrti, Maksimilijan odluèi da mu sve kaže

Zato Što sam ja sin pokojnog kneza Latimira, Maksim Studenski. U Peštu sam stigao pre par meseci i o svemu se detaljno raspitaokod naše emigracije. Vašeg sina sam pratio poslednje tri nedelje s namerom da mu se približim i doznam što više prljavština o vama i vašem krvavom režimu. Krajnji cilj mi je bio da ga onemoguæim da vasnasledi. Sudbina je meðutim htela da ga bolje upoznam i odluèim damu se pridružim u ulozi liènog savetnika. Na vreme sam shvatio dabi u suprotnom ovde došlo do graðanskog rata i velikog krvoproliæa.Imao sam prilike da se iz blizine uverim u strahote graðanskog sukoba u Americi. Sada sam ponovo u svojoj zemlji i pomoæi æu vašem sinu da što pre promeni vaš krvoloèni sistem vlasti!Kada je shvatio ko æe biti èuvar i savetnik njegovog sina, Bogumilu poðe pena na modra usta. Despot poèe da krklja èudno izvrnuvši oèi i uskoro utonu u svoje konaèno ništavilo. Mladiæ ga je kratko s prezirom posmatrao, onda mu opipa venu na vratu i zakljuèi da je mrtav.Maksimilijan se vrati u kneževu kancelariju i otvori vrata salona za primanje na kojima se zaustavi. Pored prozora su stajali dvorski lekar, sekretar Emil Pagoda i Nikolaj Jorga i o neèemu tiho prièali. Ljutovid je sedeo nepomièan u svojoj stolici uza zid. Mladiæ pogleda po prisutnima koji se ukoèiše od išèekivanja.

Njegovo visoèanstvo knez je upravo izdahnuo! izvesti ih onsveèanim glasom.Ljutovid polako ustade sa stolice. Još uvek je bio bled. Kako su svi stajali ukoèeni, on se prvi uputi u pravcu oèeve sobe. Za njim uðoše i ostala trojica dvorskih službenika. Maksimilijan se vrati u svoju stolicu pored zida. Tako ostade ukoèen o neèemu dugo razmišljajuæi. Iz misli ga trže ulazak dvorskog batlera èiji mladi pomoænik je gurao ispred sebe kolica sa doruèkom i vruæim èajem. Mladiæ ih zaustavi rukom.

Ne trudite se. Knez je upravo izdahnuo.Na licu Bazila Vlaha ne pomeri se ni najmanja pora. Samo mu se naklonio i ostavio kolica pored prozora. I on i mladi sluga ostadoše tamo da stoje u stavu mirno. Jedino primetno uzbuðenje primeæivalo

na licu mladog sluge, za kojeg je dogaðaj oèigledno bio od velikevažnosti.Maksimilijan odjednom ustade i priðe stolu dvorskog sekretara.Seo je u njegovu plišanu fotelju i proverio sadržaje nekoliko fioka. Poslednja pri dnu bila je zakljuèana. U srednjoj je pronašao tri lista èiste hartije koje stavi ispred sebe i umoèi

pero u mastionicu. Kratko je o neèemu razmišljao, onda poèe svojim kaligrafskim rukopisom da ispisuje prvi list. Dvojica slugu pored prozora nemo su ga posmatrali.U salon se uskoro vratiše Ljutovid, Jorga i dvorski sekretar koji zastade i zagleda se u mladiæa za stolom. Nezadovoljan njegovom slobodom, Emil Pagoda priðe stolu.Mogu li vam neèim pomoæi upita hladnim tonom.

Hvala, veæ sam se sam poslužio sušio je mladiæ papire upijaèem.Zaprepašæen mladiæevom drskošæu, Pagoda pogleda u Ljutovida tražeæi od njega neki znak. Ovaj oseti potrebu da im objasni neke stvari, ali najpre pogleda u dvojicu dvorskih slugu.

Molim vas ostavite nas nasamo!Bazil i njegov mladi pomoænik odmah napustiše salon. Ono što ste vi bili mom pokojnom ocu, poèe Ljutovid staloženim tonom, Maks je sada meni. Vi dobro znate da sa svakom novom vladom dolaze na važne položaje i novi ljudi, obièno bliski i provereni prijatelji novog vladara. Ali nemojte me pogrešno shvatiti, umiri ih on. Ja nemam nameru da vas smenim ili otpustim. Vaše iskustvo u administraciji i bezbednosti veoma mi je važno i potrebno. I mada poznajem gospodina Reksa relativno kratko, on je dokazao svoju lojalnost i stekao moje puno poverenje. Ja sam uveren da boljeg coveka ne mogu pronaæi u današnjoj Karpatiji. Ovim su stvari bile postavljene na svoje mesto.

Kako god kaže Vaše visoèanstvo! Pagoda mu se ponizno nakloni.

Vi æete i dalje ostati dvorski sekretar, a Maks æe preuzeti dužnost državnog sekretara èim ja postanem knez. Biæe odgovoran direktno meni! naznaèi Ljutovid.Nagli ulazak dvorskog lekara prekinu diskusiju.

Visoèanstvo, priðe im doktor Preda, dozvolite da pozovem sveštenika i da pripremim pokojnika za javno izlaganje.Ljutovid mu nemo potvrdi glavom da se slaže. Gde želite da izložimo kneževo telo? upita Pagoda. U velikoj dvorani ili u crkvi Svetog Vaznesenja?

U crkvi, odgovori Ljutovid. Raspored dvorskih prostorija mora za sada ostati tajna za javnost, naroèito one nepoželjne!Mihail Preda mu se nakloni i napusti salon. O èemu se radi, visoèanstvo? zagleda se Pagoda u Ljuto vida. O kakvim to nepoželjnim ljudima govorite?

Gospodin æe vam objasniti pokaza ovaj glavom na Maksimilijana.Maksimilijan uze sa stola ona tri papira i ustade.

Gospodo, pre no što uopšte nastavimo dalju konverzaciju, molim najpre proèitajte, a onda potpišite i glasno ponovite ovu zakletvunovom vladaru.Prvi završi èitanje dvorski sekretar koji se zagleda u mladiæa.

A vi? Hoæete li se i vi ovako zakleti?Umesto odgovora, Maksimilijan podiže desnu ruku i poèe da èita kopiju iste zakletveJa, Maksimilijan Reks, podanik Njegovog visoèanstva Ljutovida Gorskog, zaklinjem se da æu od sada do svoje ili njegove smrti biti njegov odani službenik i èuvati njegove i državne tajne kao svoje sopstvene. Ukoliko se ikada dokaže da sam prekršo ovu zakletvu, svojim potpisom dole potvrðujem da me bez ikakvog daljeg suðenja na mestu pogubi za izdajstvo države!

Maksimilijan stavi papir na sto i pred svima se potpisa. Ljutovid ga je æelo vreme gutao oèima, ne shvatajuæi mladiæeve namere. Ona dvojica su malo oklevali, onda Nikolaj Jorga podiže desnu ruku i ponovi zakletvu. Pagoda se potpisa poslednji. Mladiæ pokupi papire koje predade u ruke Ljuto vidu, pa se obrati JorgiSad isprièajte gospodinu Pagodi šta se desilo u Pešti i zašto su nam potrebne sve ove mere predostrožnosti.Saslušavši kratak izveštaj šefa dvorske garde, Pagoda je stajao iskreno zaprepašæen. Maksimilijan koji je pažljivo pratio promene na njegovom zapanjenom licu, zakljuèi da ovaj nije imao pojma o zaveri.Gospode blagi, prošaputa on. Zašto mi to odmah nisterekli?Nismo smeli reèe Maksimilijan. Nismo još sigurni ko jesve upleten u zaveru. Takoðe smatram da opozicija nema nikakve veze s pokušajem atentata.A na osnovu èega ste došli do takvog zakljuèka? upita Pagoda.Na osnovu usmenog priznanja umiruæeg napadaèa.

Ljutovid oseti slabost u kolenima. On se spusti u fotelju do stola. Odjednom se setio da je Maksimilijan kleèao iznad umiruæeg nekoliko trenutaka i s njim kratko govorio. U salonu nastupi grobna tišina. Jsliko se ne usudi da postavi sledeæe pitanje. Svestan napete atmosfere koju je stvorio svojom izjavom, mladiæ izvadi iz džepa putnu ispravu pokojnog atentatora. On je rastvori i proèita prisutnimaNapadaè je bio karpatske narodnosti, a zvao se Vasil Obresku. Ovde stoji da je poreklom iz sela Babac. Pomoænici su mu verovatno bili unajmljeni banditi karpatske nacionalnosti. Pre no što je izdahnuo, imenovao je èoveka koji ga je uèenom naterao na atentat.Maksimilijan ovde naèini pauzu i izvadi iz dokumenta jedan papiriæ u koji se zagleda.Ko je gospodin po imenu Georgi Bozgu? pogleda on u Pagodu.Vi se šalite? izbulji ovaj oèi. Bozgu je jedan od naših najuglednijih bojara. Sa njegovih poseda ubiremo najveæi deo turskogdanka. Kakve veze ima on sa atentatorima?Maksimilijan mu ne odgovori odmah. Njega je interesovalo nešto drugo.

Otkud tom bojaru tolika imanja?Pitanje iznenadi sekretara dvora. Dugo nije znao odakle da poène.Pa... posle smrti kneza Latimira i nestanka njegove dece, Njegovo visoèanstvo je predalo Studengrad i sva imanja na upravljanjebojaru Bozgu. Ovo se mora pravilno razumeti jer je u pitanju bilo nahiljade hektara šuma i obradive zemlje. Knez Bogumil je smatrao daæe iskusni Bozgu najbolje o tome voditi raèuna.Šta je dvor preduzeo da se otkriju i pohvataju ti navodni hajduci koji su pobili kneževu porodicu? nastavi Maksimilijan da ga ispituje.U stvari... stenjao je Pagoda, baš je gazda Bozgu pohvatao tih petoro šumskih razbojnika i na mestu ih pogubio.Tek onako?! podiže Maksimilijan znaèajno obrvu. Bez su

da, svedoka ili materijalnih dokaza?Bozgu mi je rekao da su kod njih pronašli kesu sa kneževimzlatnicima i sav nakit od kneginje. Sve to mi je lièno predao na èuvanje. Taj dokazni materijal se još uvek nalazi u sefu dvora. Ali zašto vassve ovo interesuje? kopkalo je Pagodu.Zato što je taj isti gazda Bozgu naruèio ubistvo Njegovog visoèanstva.Prisutni zanemeše.

Kako bi lakše nagovorio atentatora Vasila, ucenio ga je pretnjom da æe mu pobiti sinove ukoliko atentat ne uspe.Tako vam je rekao atentator?! proveravao je Ljutovid kojegnovost veoma uznemiri.I sklon sam da mu poverujem dodade mladiæ. Naroèitoako uzmemo u obzir da se ljudi na samrti retko lažno ispovedaju.Pagoda oseti potrebu da sedne u obližnju stolicu. Novost je bila ružna i došla žestinom groma iz vedra neba.

Majko Božja! kukao je zapanjeni sekretar dvora. Selo Babac se nalazi baš u blizini Studengrada. Zar je gazda Bozgu iznenada poludeo?U stvari u pitanju je želja èoveka žednog vlasti objasni muMaksimilijan. Bozgu dobro poznaje ovdašnje nasilne obièaje dolaženja na vlast. On zna da ako ukloni naslednika, Savet bojara æe birati novog kneza, a turski guverner æe to spremno potvrditi peèatomPorte.Tog izdajnika treba smesta uhapsiti i dovesti ovamo na dvor!predloži uzrujani Ljutovid kojem se odjednom život uèinio dragocenim.To bi moglo dovesti i do graðanskih nemira upozori ih Jorga. Bozgu drži privatnu vojsku od oko stotinu plaæenika. Svi bojari imaju privatne straže. Bojim se da bi u tom sluèaju Turci intervenisali vojskom, a to nam je sada najmanje potrebno.

Koliko bojara ima u Savetu? interesovao se Maksimilijan.Dvadeset i tri velikih gazda poseduju sve pašnjake i obradivuzemlju. Sume pripadaju zajednici objasni mu Pagoda.

Zadržimo za sada ceo incident u tajnosti predloži im Maksimilijan. Bozgu verovatno nema pojma šta se u Pešti desilo. Treba pod hitno poslati gardu u to selo. Ukoliko pronaðu Vasilove sinove žive, neka ih sprovedu ovamo i izoluju od ostalih. Sada jenajvažnije da saèuvamo tu decu od njegovog besa. A važni su nam ikao buduæi svedoci. Koliko osoba zna za povratak Njegovog visoèanstva? pogleda mladiæ u sekretara dvora.

Sem nas nekoliko dvorjana, ostatak stanovništva još nije obavešten.Kakva je služba informisanja u zemlji?Ne rugajte nam se, gospodine Reks nasmeši mu se tužno Pagoda. Sredstva informisanja su još uvek oblasni dobošari i po kojištampani oglas za one retke koji znaju da èitaju. U zgradi glavne po

šte postoji samo jedan telegraf koji je preko rumunske granice pove56

saBukureštom i ostatkom sveta, a Srbe æemo obavestiti optièkimsmeavite oglas o kneževoj smrti za domaæe stareæut te povratak njegovog naslednika! upozori ih Šav boTa a Scoðene treba o tome da zna do sve Tek Sno æe saznati za dolazak Njegovog visocanstva. su rddnufc dvorslu lekar i njegova pratnja koji uðoše u san pogrebnim kolicima. Krajnje uznemiren neprijatnim novostiovid ih isprati pogledom pa predloži Maksimilijanu. maSo bi b!loP da ila nastavimo razgovor gore u mojim odajama?

GLAVA 6.

U subotu u osam ujutro, masivna mesingana vrata crkve Svetog Vaznesenja otvoriše se za one koji su želeli da pogledaju telo pokojnog Bogumila. Usred velike crkve nalazio se na cveæem ukrašenom podijumu skupoceni kovèeg èiji je gornji deo bio prekriven staklom. Kovèeg su èuvala èetvorica uniformisanih gardista. Pored desetak gradskih dobošara koji su obznanili tužnu vest dan ranije, dvor je razaslao po zemlji i desetak kurira na brzim konjima da obaveste sve bojare i udaljena naselja. Ostatak novosti širio je narod sam izmeðu sebe.Veæ u šest ujutro, red ispred crkve izdužio se nekoliko stotina metara. Narod je pohrlio iz dva razloga da prisustvuje istorijskom dogaðaju i da se oèima uveri da je omraženi despot zaista i konaèno mrtav. Nije im smetao ni lagani sneg, spoljna temperatura je još uvek bila podnošljiva. Ljudi su tiho izmeðu sebe razgovarali i polako se primicali vladarevom odru. Dvorski lekar, Mihail Preda, zaista se potrudio sa svojim timom da prikaže izloženo telo u što boljem izdanju. Neobaveštenom posmatraèu zaista se èinilo da stari knez mirno spava. Hermetièki zastakljen, nije širio ni neprijatan zadah. Jedini miris širili su buketi svežeg cveæa, na brzinu nabavljeni u nekoliko privatnih radnji.Dok je ova kolona radoznalaca vijugala po uskim ulicama oko crkve, jedan usamljeni konjanik je u galopu jurio po šumskoj preèici prema Studengradu. Visoko uzdignute kragne zakopèane preko usta i nosa, polegnut je sedeo na vojnom vrancu kako bi smanjio otpor vazduha. Dok je snažna životinja grabila kopitama po svežem snegu, konjanik je aktivno razmišljao o svojoj tajnoj misiji. Iskrao se iz dvorske štale još u tri ujutro. Ugledavši na brdu tamne obrise Studengrada, on se uspravi i uspori svog zadihanog konja.

Kako je gradska kapija veæ bila širom otvorena, on ujaha direktnou dvorište.Smesta me vodite kod gazde Bozgu! obrati se konjanik dvojici slugu. Radi se o vrlo važnoj stvari!Gazda još spava obavesti ga jedan od njih, pridržavajuæi mukonja.

Probudite ga! naredi posetilac.Uvedoše ga u salon za goste gde putnik smaèe svoj tamni šešir i ogrtaè koje predade sluzi. Prišao je velikoj keramièkoj peæi èije tople strane obuhvati obema rukama. Tako je

stajao grejuæi se i razmišljajuæi. Ne proðe ni desetak minuta, u salon uðe Georgi Bozgu. Dok je vezivao pojas svog kuænog mantila, mamuran je piljio u iznenadnog gosta.

Gospodine Jorga! zastade on. Kakvo vas dobro nosi u ovejutarnje sate?Sveèano odeven u svoje odelo oficira dvorske garde, Nikolaj Jorgapriðe domaæinu i nakloni mu se.Nije dobro, gazda Bozgu! reèe mraèna lica.Molim vas ne zabrinjavajte me, ponudi ga Bozgu rukom dasedne.Jorga se spusti u plišanu stolicu i saopšti snuždenim glasom

Knez Bogumil je sinoæ izdahnuo!On malo saèeka da se domaæin pribere od prvog šoka.

Gospode! izigravao je Bozgu zapanjenog èoveka. To jezaista tužna vest!

Ali ja nisam ovde da vam saopštim vest o kneževoj smrti nastavi Jorga da ga zbunjuje. Saznali biste to od specijalnih kurira koji veæ obilaze sva naselja i bojarska imanja.Bozgu je æutao posmatrajuæi ga sve budniji.Ovde sam kao prijatelj da vas na vreme upozorim na smrtnuopasnost koja vam preti! snizi Jorga ton, kao da se plaši da ih neko ne prisluškuje.Gospodine Jorga, muklo æe bojar, ta o èemu to govorite,èoveèe? Zašto bi meni pretila smrtna opasnost i od koga?!Od kneževiæa Ljutovida i njegovog novog prijatelja koje samjuèe laðom dopratio iz Pešte!Ovo je bila zaista rðava vest. Bozgu je piljio u šefa dvorske gardekao neèim omamljen.

Vi... vi hoæete da kažete da se Ljutovid Gorski vratio kuæi?ponovi ovaj.

Živ i zdrav! podvuèe Jorga pa nastavi da ga šokira Atentat nije uspeo! Vasil Obresku je mrtav! Ubio ga je Karlo Pomeroj jednim hicem! Karlo je tom prilikom takoðe bio teško ranjen, ali ga jespasao kneževiæev novi prijatelj i savetnik, jedan vrlo sposoban i opasan momak, bivši oficir amerièke vojske!Krajnjim naporom, Georgi Bozgu pokuša da naèini naivno lice. On se èak smušeno nasmeši.Gospodine Jorga, ja vas sve manje razumem. Zašto vi meni sveto prièate? Kakve ja imam veze sa pokušajem atentata na Njegovo visoèanstvo kneževiæa?Pre no što je izdahnuo, Vasil se sa ploènika ispovedio novomprijatelju kneževiæa Ljutovida i sve mu odao. Rekao mu je da ste gavi na to nagovorili i ucenili da æete mu u suprotnom pobiti sinove!Prilièno teška optužba. Na dvoru vam pripremaju zamku u koju æevas uhvatiti odmah nakon kneževe sahrane. Biæete optuženi za pokušaj ubistva kneževog naslednika, a to znaèi izdaja zemlje, odnosno

momentalno pogubljenje!Bozgu je mislio da još sanja. Smešak sa njegovog lica sada zameni pepeljasta boja èoveka na samrtnim mukama. Tanke, stisnute usne mu pomodreše. On naglo ustade sa stolice i poèe nervozan da seta salonom.Nesposobni seronja! zaustavi se odjednom i gadno isceri.Moraæu znaèi da izvršim svoje obeæanje i pobijem njegovu kopilad!Bojim se da to neæe biti moguæe obavesti ga Jorga. Jošjuèe je sekretar dvora pronašao Vasilove sinove i sproveo ih pod jakom stražom na tajno mesto. Tamo vas èekaju da pred Savetom bojara sve isprièaju!A šta to Vasilovi sinovi znaju protiv mene? iskrivi Bozgu lice u pakosnu grimasu.Pa... bese Jorgi neprijatno, kažu da ste èesto navraæali iopijali im oca, a onda im u susednoj sobi silovali majku.To nije istina! zagrmi Bozgu. Kurva me stalno tajno prizivala da doðem da je zadovoljim, jer onom njenom alkoholièaru seretko dizala ona stvar!Sinovi tvrde da im se majka obesila od sramote koju ste na njihovu porodicu naneli svojim nasilnim ponašanjem. Ne zaboravimoda je bila jedna od najlepših žena tog sela. Vaše simpatije prema njojnisu bile nikakva tajna.Bozgu se ne pomeri iz mesta.

Kako je dvor saznao za Vasilovu adresu?

Iz putne isprave koju je kneževiæev prijatelj uzeo od mrtvog Vasila.Prièajte mi o tom novom momku.

Jorga mu ukratko opisa ceo tok neuspelog atentata. On ne propusti ni amerièku prošlost Maksimilijana Reksa, naroèito njegovo iskustvo u obaveštajnim poslovima. U stvari mu je isprièao sve što je o mladiæu za to kratko vreme saznao. Bozgu ga bez prekidanja sasluša, pa seèudno isceri1 vi se Jorga još niste upitali otkud se taj misteriozni momak našao u toj mraènoj ulici baš u trenutku atentata?!

U stvari, jesam priznade ovaj. Zbog toga smatram da jekneževiæ imao duplo osiguranje. Karla Pomeroja ispred sebe, a ovognovog prevejanca iza sebe! Moram vas ponovo na njega upozoriti, jeron tvrdi da æe pred Savetom bojara izneti i neke tajne dokaze o uèešæuvas i vaših plaæenika u ubistvu pokojnog kneza Latimira i kneginje!Bozgu je piljio u njega kao okamenjen. On se lagano vrati u svoju stolicu i unese Jorgi u lice.

Pre nego što vas upitam za savet, želim da znam zašto ste došlida me obavestite?Nikolaj Jorga se umorno nasmeši.A kako mogu da vam zaboravim pomoæ koju ste mi pružili prilikom izbora šefa dvorske garde. Skoro svi bojari su bili protiv mene,podvlaèeæi da mi je žena turskog porekla i da sam kao takav nepouzdan. Ništa im nije znaèilo ni što se žena pokrstila ni što su nam deca

hrišæanska. Samo vi ste razumeli zašto sam se njome oženio.Da, isceri se Bozgu, žena vam je ðavolski zgodna.On se odjednom uozbilji i zagleda u plave oèi svog sagovornika.

U stvari je to istina priznade mu. Hteo sam da ubijemBogumilovog sina i postavim sebe za novog kneza. Na isti naèin smaknuo sam bivšeg kneza Latimira kako bi Bogumil postao knez. Dasam u ovom uspeo, vas bih unapredio na još veæi položaj. Od sveganajviše cenim lojalnost. Šta mi vi, dakle, kao odani prijatelj predlažete?

Bojim se da nemate mnogo izbora, a ni vremena. Ja bih vamsavetovao da se spakujete i sa porodicom hitno prebegnete u Rumuniju. Krenite s najnužnijim stvarima i odabranim ljudima prema Aradu. Stiæi æete za dva do tri sata. Ja se iskreno bojim da kneževiæ ne pošalje ovamo gardu da vas spreèi. Kada je èuo šta ste mu pripremali,bio je prilièno ljut. Zahtevao je da vas odmah uhapse, ali ja sam ihupozorio da bi to moglo izazvati nepoželjnu intervenciju Turaka. On61

da je Maksimilijan došao na ideju da vas pozove na Savet bojara i tamo pred svima optuži i osramoti.Bozgu ga sasluša u ukoèenom položaju oèajnog èoveka. On mu na kraju uhvati desnu ruku obema svojima i srdaèno stisnu.

Kako i èime da vam za sve ovo zahvalim?Nema potrebe reèe Jorga skromno. Veè ste me zadužili.Saèekajte me, ustade Bozgu sa stolice i žurno izaðe iz salo

na.Vratio se sa poveæom kesom koju zadrža u rukama.

Ovo je deo turskog danka koji sam nedavno prikupio objasni on. Oni æe me svejedno prokleti kad saznaju da sam nestao sostatkom. Primite ovih 100 zlatnika kao mali znak moje velike zahvalnosti.Novac ne mogu da primim odbi Jorga ponudu. Ovdesam, kao što rekoh, kako bih vam vratio davno uèinjenu uslugu.Pa kako æete im objasniti moje iznenadno bekstvo? brinuose Bozgu koji se seti da bi mu Jorga još mogao poslužiti u skoroj buduænosti.

Pokušaæu da pripišem vaše bekstvo obaveštenju iz Pešte. Uvekpostoji moguænost da vas je jedan od Vasilovih pomagaèa obavestio opropalom pokušaju atentata. Idem sad. Ukoliko na putu sretnem patrolu garde, gledaæu da vam na svaki naèin osiguram bar dva sata vremena. Ako uskoro krenete, preæi æete rumunsku granicu pre podneva.Jorga ustade, duboko mu se nakloni i naglo izaðe iz salona.U prostorijama Belog dvora vladala je velika užurbanost. Mada se oèekivao mali broj domaæih i stranih gostiju, na spratu je bilo spremno svih dvanaest gostinskih soba. U velikoj dvorani u kojoj se do tada održala samo jedna sednica Saveta bojara, bila su postavljena dva reda dugih stolova za sveèani ruèak nakon kneževe sahrane. Kako ne bi

smetao posluzi, Ljutovid je stajao izmeðu dva prozora dugog hodnika i sve to posmatrao oèima nervoznog domaæina koji želi prijatno da impresionira svoje ugledne goste.Ah! živnu on ugledavši Maksimilijana kako mu maršira u susret. Gde ste æelo jutro?

Puna tri sata sam proveo u zgradi pošte objasni mladiæumornim glasom. Ali uspeo sam da razašaljem telegrame u Peštu, Beè, Pariz i London.Visoèanstvo! priðe im Pagoda. Prostorije pokojnog kneza potpuno su provetrene, osvežene i namirisane, a sva posteljina promenjena. Naredio sam da se izbaci i stari tepih i stavi novi. Dole suveæ prenesem i vaši kovèezi. Sve je spremno za vaše useljenje.Odlièno pohvali Ljutovid nastojanja svog dvorskog sekretara.Dok su zajedno koraèali prema kneževim prostorijama, Pagodapogleda u Maksimilijana.

Kakvi su vaši utisci iz pošte? Hoæe li nam doæi iko od stranihgostiju?

Samo je Beè potvrdio dolazak princa Eugena Henmga još doksam bio u pošti. Kažu da se nalazi u poseti Pešti i doputovaæe ovamosutra popodne.Pagoda se zagleda u Maksimilijana.Princ Hening? Jeste li sigurni da ste ih dobro razumeli?U pošti su mi preveli telegram sa nemaèkog. Uostalom evo gakod mene izvuèe mladiæ papir iz desnog džepa i proèita im. Vašu tužnu vest smo primili. Princ Eugen Hening dolazi iz Pešte na sahranu u nedelju popodne.

Ne razumem smušeno æe Pagoda. Zašto šalju tako visoku liènost?

Zato gospodine Pagoda, jer se princ sluèajno nalazi u Pešti i zato što se Austrija još uvek potajno nada da æe posle turskog povlaèenja Karpatija postati jedna od njenih mnogih provincija podseti gaMaksimilijan.

Samo preko mene mrtvog! pripreti Ljutovid mumlajuci.Uðoše u bivšu kneževu sobu. Mnogo slobodnije se disalo, a oseæao se i parfem kojim je bila osvežena. Ljutovid obiðe kupatilo i garderobu, pa se vrati u veliku radnu kancelariju kneza. Bila je zaista kraljevski nameštena i dekorisana. Malo je oklevao, onda priðe masivnom stolu za koji sede u veliku plišanu fotelju. Sa obe rake položene na politiranoj površini stola, on se zagleda u sjajnu intarziju šahovske table na sredini. Sve figure su uredno stajale na svojim mestima. Igra je oèigledno bila namenjena vladaru da se zabavi u slobodnim èasovima.Igrate U šah? upita Maksimilijan.Poznajem pravila, ali sam slab strateg.

Pitam vas zato što je igranje šaha najsliènije vladanju narodomUmesto figura, zamislite da se pred vama nalaze dva miliona Karpaæana. Od vaših buduæih dobrih ili loših poteza, zavisiæe životi vašihpodanika.

Da li me to plašite ili upozoravate?Raspaljujem vam maštu odgovori Maksimilijan neodreðeno.Na vratima se zaèu neèije kucanje. Pagoda koji se nalazio najbliže,otvori ih da vidi o kome se radi. U kancelariju umaršira Nikolaj Jorga. On priðe pravo stolu i vojnièkim naklonom pozdravi buduæeg vladara.Veæ smo se zabrinuli za vas reèe ovaj tiho. Gde ste æelojutro?Odjahao sam rano na uobièajeni sastanak sa jednim od našihšpijuna raportira Jorga zadihano. Doneo mi je rðavu vest!Ljutovid se sav ukoèi od napetosti.

Obavestio me da se gazda Bozgu jutros rano spakovao i sa porodicom prebegao u Rumuniju!On naravno preæuta de se lièno zadržao u obližnjoj šumi da proveri hoæe li Bozgu poslušati njegov savet.

Napustio je Studengrad sa dve koèije i nekoliko pratilaca nakonjima.Pagoda zapanjen priðe stolu i zagleda se u šefa garde.O èemu to prièate gospodine Jorga?Mislim da ga je neko upozorio o neuspelom atentatu u Pešti.Ta samo nas èetvorica znamo za taj dogaðaj! podseti ga Pagoda.I dvojica preživelih atentatora! uzvrati Jorga pribrano.Oèigledno ga je neko od njih na vreme obavestio o neuspelom pokušaju.To je sasvim moguæe složi se Maksimilijan. Èak najverovatnije.Strašno! uhvati se Pagoda za glavu. Bozgu je verovatnopobegao i sa poveæim delom prikupljenog turskog danka! Sta da radimo?!Ne panièimo, umiri ih Maksimilijan. Možda nam je gazda Bozgu ovim kukavièkim aktom uèinio veliku uslugu. Izbeæi æemoeventualne sukobe sa njegovim plaæenicima koji æe sada podviti repove i razbežati se na sve strane. A Turcima æemo objasniti da je pobegao s dobrim delom njihovog danka, pa nam sad treba produžetak roka.

Bio je! ispravi ga Pagoda. Ali pošto niko od kneževe porodice nije preživeo, a pokojni knez Bogumil nije nikad zvanièno predao posed u vlasništvo Bozgu, on sada pripada državi, odnosno dvoneUvalio nas je i u druge probleme sekirao se Pagoda. Ima. Ot,uhvata jedanaest sela. Èim proðe sahrana, moraæu da pošaljem ekog službenika da se pobrine o tom ogromnom posedu. Ta oblast je vrlo važna. Iz tog kraja ubiremo najveæi deo danka. Studengrad je vlasništvo porodice pokojnog kneza Latimira, upita Maksimilijan.ru.Na vratima se ponovo zaèu tiho kucanje. Pagoda ih otvori i s ne kratko poprièa kroz poluotvorena vrata. On se vrati stolu i saopšti

Gardijski oficir se vratio sa Dunava. Kaže da su Srbi najavili op

tièkim telegrafom dolazak kneza Mihaila Obrenoviæa.Voleo bih da saznam nešto više o tom srpskom vladaru pogleda Ljutovid u Pagodu.

Knez Mihailo je sin kneza Miloša Obrenoviæa, nepismenog sinasrpskog seljaka. Na vlast je došao zahvaljujuæi Turcima s kojima je saraðivao i despotski vladao. Smatra se da je naredio 1817. ubistvo srpskog vode Karaðorða, kako bi sam došao na vlast. Bio je zbaèen s vlasti u korist sina Mihaila koji vlada Srbijom od 1860. Za razliku odsvog pokojnog oca Miloša, knez Mihailo je obrazovan i školovan u Beèu. Dolazi nam laðom sutra u podne, u pratnji kneginje.Taj Mihailov otac me tako mnogo podseæa na mog oca! èudno se nasmeši Ljutovid.

Visoèanstvo, svi režimi na Balkanu su iste ili sliène autokratskestrukture objasni mu Pagoda. Turci su oduvek tražili meðu potlaèenim narodima pojedince koje je bilo najlakše nagovoriti na izdajui saradnju. Zato tako dugo i uspešno i vladaju slovenskim narodima.Ljutovid ga je æutke posmatrao. Jedan od tih narodnih izdajnika bio je i njegov pokojni otac. Hoæe li on imati snage i vremena da zauvek izbaci Turke iz Karpatije i olakša svom narodu teret beskrajnih nameta u krvi i zlato, pitao se.Izvinite nas sada, visoèanstvo zamoli Pagoda, ja i gospodin Jorga imamo da obavimo još mnogo priprema oko sahrane i doèeka uglednih gostiju.Naravno, slobodni ste dade im Ljutovid klimanjem glavomsvoj pristanak.

Ljutovid isprati pogledom dvojicu dvorskih službenika, onda vrati pogled na mladiæa pored stola i duboko uzdahnu.Sve ovo me èini veoma nervoznim priznade mu. Navikaosam na miran i bezbrižan život. Ovaj novi je pun odgovornosti i opasnosti. A oseæam da æe me još dugo proganjati i stari gresi mog oca.Ne znam, Maks, hoæu li sve ovo izdržati.Morate, visoèanstvo bodrio ga je mladiæ. Postoje dve vrste vladara beskrupulozni pojedinci koji se služe narodom kako bi sedokopali vlasti i oni drugi, retki, koji služe iskljuèivo interesima svognaroda. Na vama je da se odluèite kakav æete od tih vladara postati.

GLAVA 7.

Kao što se Maksimilijan i nadao, turski guverner Karpatije, Habib paša Sulejman, prvi je poranio u nedelju ujutro da poseti buduæeg vladara. Pošao je iz više praktiènih razloga. Kao prvo, da izjavi sauèešæe sinu pokojnog kneza i da se raspita o njegovim planovima za buduænost. Pored toga, Porta ga je stalno podseæala da dolazi nova godina, odnosno vreme ubiranja danka. Otomanska imperija se nalazila u novèanoj krizi i svaki zlatnik joj je postao dragocen. Te godine Karpatija joj je dugovala 100.000 zlatnih dukata.Paša je stigao pred novi Beli dvor u deset ujutro i dugo posmatrao lepu graðevinu. Njegov konak mu se odjednom uèinio pravom štalom prema ovom renesansnom dvorcu evropskog stila. Ovo mu je bila prva poseta nedavno završenoj zgradi. Dok se divio

njenim elegantnim linijama, u sebi se pitao odakle starom knezu toliki novac kad mu se stalno žalio na velike suše i probleme kod ubiranja poreza.Maksimilijan je baš završio doruèak kad se zaèu kucanje. Na poluotvorenim vratima sobe promoli se uzbuðena glava njegove ljupke domaæice Jane.Oprostite! reèe uzbuðeno. Gospodin Pagoda vas moli da drnah siðete do kneževe kancelarije! Na dvor je upravo stigao Habib asa Sulejman s oružanom pratnjom od deset konjanika!Maksimilijan odmah ustade i brzo obuèe svoj otmeni kaput èiju ngbrojnu dugmad poèe da zakopèava. Jana ga je posmatrala sa neskrivenim obožavanjem.T vCièite na pravog princa iz bajke! uzdahnu Jana. Odkud vi znate kako izgledaju prinèevi iz bajki? upita je Maksimilijan smešeæi se.Imam sliku jednog u knjizi koju, nažalost, još ne umem da èitam!

Uskoro æete umeti obeæa joj on po drugi put i uputi se nre,ma vratima.Jana ga isprati pogledom i dubokim uzdahom. Otmeno ponašanje ovog lepog mladiæa joj je veoma godilo. Nju do tada niko nije oslovio persirajuæi joj.Ispred vrata kneževe kancelarije stajalo je dvoje gardista i dvoje turskih vojnika. Ugledavši Maksimilijana kako ulazi u salon, jedan od gardista mu spremno otvori vrata kneževe kancelarije. Unutra su veæ sedeli Ljutovid, Habib paša Sulejman i Emil Pagoda.

Ah! ustade Ljutovid od stola. Dozvolite, ekselencijo, davam predstavim mog bliskog prijatelja i savetnika, gospodina Maksimilijana Reksa!On zatim rukom pokaza u pravcu Turèina koji je i dalje sedeo.

Njegova ekselencija, Habib paša Sulejman, guverner Karpatije!Mladiæ i paša izmenjaše konvencionalne naklone.

Molim vas sedite i pridružite nam se ponudi ga Ljutovid.Maksimilijana iznenadiše pašine godine. Nije bio mnogo stariji odLjutovida i nosio je tanke, nadole povijene brkove.Cime da ponudimo Vašu ekselenciju upita Ljutovid uglednog gosta.Ne uznemiravajte se, molim vas odbi ovaj ljubazno. Navratio sam samo da vam izjavim sauèešæe i da èujem vaše namere zabuduænost. A zatim, približava se nova godina i vreme isplate ugovorenog danka. Bilo bi mi drago da èujem da je prikupljen i da æe mi biti isplaæen.

Imamo problema požuri Pagoda da mu objasni. Žetva jebila, kao što znate, prilièno loša. Ne želim da vas razoèaram, ali se bojim da æemo ove godine èak i malo zakasniti sa prikupljanjem poreza.Paša ga uètivo sasluša, onda podiže pogled u raskošni luster iznad sebe.

Nije mi jasno s èime ste onda završili ovaj velièanstveni dvorac.Stari konak se, kao što vam je poznato, veæ sam od sebe raspa

dao trudio se Pagoda da opravda troškove. Ovaj novi dvor gradio je pokojni knez uglavnom od svog novca, a pomagali su mu svibogatiji bojari novcem i dobrovoljnom radnom snagom. Da smo sve

morali da platimo, ova palata ne bi bila izgraðena.Sve ovo se neæe svideti mojim pretpostavljenima nastavi pa

ša da razgleda raskošni plafon i svilene tapete po zidovima. Carigrad se veæ nekoliko puta raspitivao kako stoji sa isplatom danka.

Vaša ekselencija verovatno shvata ozbiljnost politièke situacije uzemlji uskoèi Maksimilijan u razgovor. Trenutni problemorezom samo je jedan od mnogih. Kao što znate, pokojni knezimil nije imao nasledna prava. A zemlja bez vladara je kao udoi bez muža. Previše njih žele s njom u krevet, pa èesto dolazi doneželjenih sukoba.Paša kratko odmeri nepoznatnog mladiæa. Aluzija je bila više nego asna Meðutim on nije navikao ni na kakav otpor ili diplomatskonadmudrivanje.

Pošto ste vi zakoniti naslednik pokojnog kneza, obrati se paša direktno Ljutovidu, ja sam spreman da vam produžim oèevu titulu. Naravno, pod istim uslovima požuri on da se ogradi.Kneževska titula bez naslednih prava, ravna je tituli generala bez vojske! primeti Maksimilijan.Primedba izmami paši slab smešak.

Samo sultan potpisuje povelje o naslednim pravima domaæimgazdama objasni on. A i to èini retko i s mnogo predostrožnosti. Tako je greškom potpisao naslednu titulu srpskom knezu MihailuObrenoviæu, a ovaj je posle toga organizovao i naoružao vojsku od50.000 ljudi! Sad imamo s njima grdne probleme.Ovo nesmotreno obaveštenje bilo je vrlo važno Maksimilijanu koji odmah poèe u sebi da pravi tajne planove. Ljutovid je mirno sedeo za svojim stolom, æuteæi.

Nisam baš siguran da vi imate previše izbora podseti ih pasa Jer ukoliko gospodin odbije moju ponudu, znam najmanje desetak bojara koji æe je oberuèke prihvatiti.Imate li nekog posebnog na umu? izazivao ga je Maksimilijan.Pa... glasno je razmišljao paša, gospodin Georgi Bozgu,na primer. On bi mi bio doveka zahvalan da mu potpišem kneževskupovelju bez naslednih prava. Njegove aspiracije na kneževski prestonisu nikakva tajna.Ljutovida poèeše da hvataju prvi znaci panike.

Nažalost, gospodin Bozgu vam nije više na raspolaganju nai Maksimilijan tužno lice. Pre dva dana se na brzinu spakovao ia Porodicom i desetak plaæenika napustio zemlju.Pasa koji je bio naviknut da retko ispoljava svoja oseæanja vidnim znacima, samo mirno pogleda u Ljutovida. Da li je ovo taèno?

Taèno je, ekselencijo. Gazda Bozgu je juèe ujutro prebegao u Rumuniju sa dve koèije natovarene novcem i dragocenim predmetima. Na nesreæu, seti se Ljutovid da doda, radi se o poveæoj svoti u zlatu za vas prikupljenog danka!

Zašto bi gazda Bozgu uèinio tako nešto? izigravao je pašahladnokrvnog pregovaraèa, a po leðima mu poðoše ledeni žmarci.Jer su njegovi plaæenici pre tri dana pokušali da ubiju Njegovovisoèanstvo u Pešti!Paši je trebalo vremena da doðe do reci. On se zagleda u Maksimilijana, pa vrati pogled na Ljutovida.Georgi Bozgu je pokušao da vas ubije?!Habib paša Sulejman je brzo razmišljao šta da radi. Dole u koèiji ležala je na plišanom sedištu veæ potpisana i peèatirana povelja. Došao je s namerom da ih malo uèeni, ali ozbiljnost situacije iziskivala je hitnu akciju. Zemlja nije smela dugo ostati bez domaæeg vladara. Novost o atentatu veoma ga je uznemirila. On naglo ustade i priðe vratima kroz koja izdade neka nareðenja jednom od svojih pratilaca.U redu onda vrati se Paša u svoje sedište. Produžiæu vam kneževsku titulu, ali insistiram da mi se odmah isplati sav danak. Tom vašom dobrom voljom olakšali biste moj položaj kod Porte. Nisam imao veæih problema sa vašim pokojnim ocem, pa oèekujem da æete i vi slediti mudrost njegove politike u odnosima sa turskim vlastima.

Bojim se da smo prilièno kratki u gotovim objasni mu Ljutovid situaciju. Bozgu je pobegao sa poveæim delom prikupljenognovca.Maksimilijan koji je veæ naslutio da paša oèekuje nešto za uzvrat, odluèi da im pomogne.

Koliki je taj danak? okrete se on Pagodi.Sto hiljada zlatnih dukata.

A koliko imate u kasi?Dvorski blagajnik me obavestio da smo prikupili svega 67.000.Ja æu vam isplatiti ostatak od 33.000 obeæa Maksimilijan Pa

ši.Veoma iznenaðen ponudom, Habib paša se zagleda u mladiæa.

Gospodin Reks je veoma bogat èovek požuri Ljutovid damu objasni. On je vlasnik jedne od najbogatijih železnièkih kompanija u Americi. U zemlju se vratio da nam pomogne sa raznim investicijama.Ovo je bila novost i za Pagodu koji raširi ženice. Vi ste Amrikanac? iznenadi se Turèin.

Karpatskog porekla.Paša ga je kratko, s poštovanjem studirao, onda pogleda u Pagodu i naglo promeni temu razgovoraKakvi su planovi za kneževu sahranu i dolazi li iko od stranihgostiju?Doæi æe nam austrijski princ Eugen Hening i srpski...Ali primetivši prekasno Maksimilijanov znak upozorenja, Pagoda se iznenada ugrize za jezik.I srpski predstavnik brzo se snašao.To je lepo od njih složi se paša. Kad i gde poèinje pogrebna sveèanost?Sutra u podne položiæemo kneževo telo u porodièni mauzolejiza dvora koji je još za života sazidao.

Biæu tu sutra taèno u podne obeæa im paša.Na vratima se zaèu tiho kucanje. Pagoda požuri da ih otvori. On preuze od turskog stražara poveæu rolnu pergamenta koju predade paši u ruke. Ovaj odveza plavu svilenu vrpcu i razvi dokument preko malog stola za serviranje kafe. Držeæi prstima nestašne krajeve, paša glasno proèita sadržinu povelje

Ja, Habib paša Sulejman, guverner Karpatije i zvanièni predstavnik Njegove svetlosti, postavljam ovim aktom u ime sultanovedobre volje Ljutovida Gorskog za doživotnog kneza Karpatije, beznaslednih prava. Svojim potpisom, imenovani se dole obavezuje dapreuzima na sebe sve zakonske obaveze navedene u državnom ugovoru od 1845.On pogleda po prisutnima koji su nepomièni æutali.

Pre nego što ovo potpišem, voleo bih da èujem na koji naèinovaj gospodin namerava da isplati ostatak vašeg poreza.Umesto odgovora, Maksimilijan izvadi iz džepa veliki nepopunjeni èek londonskog Lojda koji paša pažljivo pregleda ispred samog nosa. On je bio vrlo dobro upuæen u bankovne transakcije izmeðu država.

U redu je odobri on. Popunite ga i potpišite.Ljutovid lièno ustade i zamoèi pero u mastionicu koju prinesemladiæu. Maksimilijan poèe da ispunjava èek na 33,000 turskih dukata.

U zlatu! podseti ga Habib Paša.Pagoda prinese Maksimilijanu šibicu i vosak u koji ovaj utisnu specijalan Lojdov peèatprsten. Pošto je još jednom pažljivo proèitao èek, Habib paša se posluži istim perom i potpisa kneževsku povelju. On

zatim ponudi pero novom knezu. Ljutovid se potpisa prvi, a za njim Pagoda i Maksimilijan kao svedoci. Paša takoðe overi povelju svojim voštanim peèatom i sveèano je predade u ruke Ljutovidu. On mu èestita na novoj tituli pa ga èak i srdaèno zagrli, tapšuèi ga po širokim ramenima.Zadovoljan obavljenim poslom, Turèin se uputi vratima kod kojih se za trenutak zadrža. On im se svima uètivo nakloni i napusti kancelariju. Pagoda požuri za njim da ga isprati do dvorske blagajne po ostatak novca. Ljutovid je posmatrao povelju sa nekom vrstom religioznog zanosa, onda podiže oèi na Maksimilijana.

Neverovatno, zar ne? Obiènim potpisom jednog èoveka, onajdrugi postaje ili vladar države ili buduæi les!On vrati pogled na dragocenu povelju u rakama.

Kako èu vam se za ovo ikad odužiti?Jednostavno objasni mladiæ. Kada se gospodin Pagoda

vrati, zamolite ga da mi izda propisnu priznanicu o pozajmici.Sta ste ono želeli oèima da kažete Pagodi? seti se Ljutovid

da upita.Prekasno! odmahnu Maksimilijan rukom. Paša æe se saduplašiti da strani gosti dolaze sa nekim podlim namerama i planovima i na vreme æe ih spreèiti. U mašti ih veæ vidi kako nam tajno nude novèanu i oružanu pomoæ za ustanak.Kako to mislite? uozbilji se Ljutovid.

Maksimilijan ustade i povede ga do velikog prozora. Odmah po silasku do svoje koèije, Habib paša poèe da izdaje nareðenja svojim oficirima iz pratnje.

Verovatno im veæ nareðuje da smesta zatvore sve glavne pograniène prelaze i luku Turin objašnjavao je Maksimilijan novom knezu scenu. Svi strani gosti, bez obzira na ime ili visinu titule, biæena granici zaustavljeni i vraæeni natrag u svoje države. Kao razlog ovihmera predostrožnosti navešæe se najverovatnije opsadno stanje u zemlji. Ali ne sekirajte se umiri ga Maksimilijan. Ni princ Hening,ni knez Mihailo, ni Rumuni, ni Maðari, niko na svetu nam ne možepomoæi. Moraæemo se sami resiti Turaka.Ljutovid se vrati za svoj radni stol i duboko uzdahnuSta je sledeæe?Vaša amnestija svih pototièkih zatvorenika podseti ga mladiæ.Maksimilijan izvadi iz unutarnjeg džepa presavijen komad hartijekoju otvori i stavi pred njega na sto. Ljutovid proèita kaligrafsku sadržinu i bez reci je potpisa.

Sutra odmah posle sahrane kreæem u tvrðavu Borio odakle pom da sprovodim naše nove reforme ugura Maksimilijan pot papir natrag u džep. A vama ozbiljno predlažem da preturif ve fioke vašeg oca i dobro prouèite njihovu sadržinu. Obojica seramo solidno pripremiti za Savet bojara zakazan za utorak popodMaksrrmlvj mu se kratko nakloni i ostavi ga samog. Prolazeæi kroz kancelariju sekretara dvora, on se zaustavi pored Pagodinog radnog stola.Potrebna mi je lista svih politièkih zatvorenika.

Zašto vam je potrebna? zabrinu se ovaj.Mladiæ mu umesto odgovora pokaza knežev dekret o pomilovanju. Pagoda potraži u jednoj fioci podeblju, èvrsto ukorièenu knjigukoju mu predade,

Umesto duge liste, radije ponesite i prouèite ovaj registar svihnaših bivših i sadašnjih zatvorenika. Pored njihovih imena i adresa, usrednjoj rubrici stoji kratak opis njihovog zloèina ili krivice pokaza mu prstom na uredno ispisane redove. Ovde na kraju je ubeleženo vreme isticanja kazne, odnosno datum otpuštanja, ili datum pogubljenja teških zloèinaca.Maksimilijan uze od njega knjigu i spusti se u obližnju stolicu. Dok je ovlaš prelistavao velike listove, on upita

Kako se izvršavaju smrtne kazne?Od pre par godina vešanjem civila ili streljanjem vojnih lica.

Ko je sudio ovim ljudima? interesovao se mladiæ prelistavajuæi strane.

Sudije su lokalni bojari. Pošto saslušaju svedoke i razmotre dokaze, oni sami odluèuju o sudbini okrivljenog i odreðuju kaznu. Zakraðe, tuèe ili sliène nerede sami ih pritvaraju do mesec dana. Ali samo knez odluèuje o težim sluèajevima i smrtnim kaznama.

Sta su ovi ljudi pod rubrikom graðanska neposlušnost skriviGospodine, puno me pitate pokuša Pagoda da izvrda odgovor.

A ko drugi može iskrenije da mi odgovori od vas? Stari knez je mrtav! upozori ga on. Njemu više ništa ne dugujete, a najmanje diskreciju. Njegov sin je sada knez, a njemu ste potrebniji nego njegovom ocu. Pomozite nam u iskopavanju prljavog veša, njegovom pranju i izlaganju suncu. Bez vaše saradnje novi knez neæe uspeti da sprovede napredne reforme u našoj zemlji.

Pagoda se vidno dvoumio. S jedne strane još uvek je oseæao odanost prema prljavim tajnama starog kneza koji ga je postavio na ovaj visoki položaj, a s druge strane se borio sa obavezama prema novom vladara, kneževom sinu.Ne znam kako da vam objasnim, poèe on polako da se otvara. Bilo je mnogo nepravilnosti. Knez Bogumil je bio veoma prgave naravi. Svi oni koji bi se bilo èim suprotstavili njegovom naèinu vladanja, ili su morali napustiti zemlju ili su hapšeni pod izgovorom graðanske neposlušnosti!Maksimilijan spusti pogled na otvorenu knjigu.

Vidim ovde imena osam žena. Zbog kakve neposlušnosti jeuhapšena i zatvorena ova Petra Nemec, na primer?Petra Nemec? zamisli se Pagoda. Sedam se njenog sluèaja jer nam je iz zatvora slala nekoliko žalbi. Ona je udovica pokojnogštampara i izdavaèa meseènog magazina Karpatski glasnik. Muž jojje bio dvadeset i pet godina stariji od nje. Jedna vrlo pismena i naèitana mlada žena. Posle muževljeve smrti preuzela je njegov izdavaèkiposao, što je nezamislivo u našim društvenim uslovima. Kada su neki bojari èuli da žena vodi izdavaèku delatnost, i nije mnogo naklonjenu režimu, smesta su se požalili knezu. Uhapšena je pre dve godine isklonjena sa javne scene.Sta se desilo sa njenim èasopisom i štamparijom posle hapšenja?Knez bi obièno davao imovinu i poslove pohapšenih svojimprijateljima. U ovom sluèaju, predao je sve na dalje upravljanje njenom poslovoði.Mogu li da vidim taj dokumenat o predaji njene štamparije?Šalite se?! isceri se Pagoda. Knez nije bio toliko naivan.On nikad nije o svojim odlukama ostavljao pismene ili materijalne dokaze. Ovakvim svojim postupkom držao je stalno u neizvesnosti i pokornosti nove vlasnike te imovine.Znaèi, taj novi vlasnik štamparije, ko god on bio, u stvari nemanikakve legalne papire o preuzimanju.Nikakve potvrdi Pagoda.To onda veoma uprošæava stvari zatvori Maksimilijan debelu svesku. Napomenuli ste da vam je Petra Nemec slala nekakvežalbe. Mogu li da ih vidim?Pokojni knez mi je naredio da spalim ili uništim sve te žalbe.Kao što rekoh, bojao se da ostavi iza sebe bilo kakve pismene dokaze.

Maksimilijan ne pomeri oèi sa njega. Pagodi postade veoma neprijatan taj prodorni pogled novog državnog sekretara kneževine. Da li da mu sve prizna? On se konaèno saže i otkljuèa najdonju fioku stola iz koje izvadi podeblji svežanj pisama.Jedno vreme sam ih zaista spaljivao, ali od pre dve godine poèeo sam da ih skupljani i èuvam.Mogu li da ih pregledam?Svakako, gospodine. Vi ste višeg ranga od mene.Mnogo vam hvala na informacijama ustade Maksimilijan ipokupi svežanj pisama.Pred dvorskim štalama on primeti dve kobile koje su služile za vuèu Ljutovidove koèije u Maðarskoj. Odmah su ga prepoznale i zarzale pružajuæi glave.

Sta je lepotice? tepao je mladiæ snažnim životinjama. Dosadno vam je ovde? Kako bi bilo da se sutra malo prošetamo po ovommekom snegu tiho im je govorio milujuæi ih po vratovima.Ugledavši ga pored konja, Jorga mu se uputi u susret.Baš vas tražim doviknu mu mladiæ.Sta se dešava? upita šef garde. Sta je hteo paša?Upravo je postavio novog kneza.Jeste li mu rekli o nestanku gazde Bozgu i pokušaju atentata?interesovao se Jorga.Sve zna. Bio je veoma iznenaðen. A novi knez me šalje da sutra odmah posle sahrane oslobodim one nesreænike iz katakombi tvrðave Borio. U mom džepu se veæ nalazi potpisana amnestija svih politièkih i ostalih zatvorenika. Biæe mi potrebna pratnja od najmanjedesetak vaših gardista.

Onda mi dozvolite da vam se pridružim zamoli Jorga.Zeleo bih lièno da prisustvujem tom istorijskom èinu pobede pravdenad zlom, a mogao bih vam i dobro doæi kao komandant kneževe garde!Biæe mi èast! složi se Maksimilijan. Koliko ima do te tvrðave?Oko sat i po jahanja.Naredite momcima da nam za sutra pripreme jednu dvorskukoèiju. Ja sad idem u svoj stan da sastavim listu pomilovanih.

GLAVA 8.

Sahrana kneza Bogumila bila je zaista tužna. Sem dvadesetak bojara i turskog guvernera Habib paše Sulejmana, niko drugi od stranih velikodostojnika nije prisustvovao. Maksimilijan je taèno naslutio šta æe se desiti. Turske vlasti su vratile sa granica sve neželjene strane goste.Posle polaganja kneževog sanduka pored sanduka njegove žene, teška ploèa bese natrag navuèena. Posmatrajuæi ovu neprijatnu ceremoniju odlaženja s ovog sveta, Ljutovid je u mislima video kako æe sledeæi put položiti njegov kovèeg pored oèevog. On se

neprimetno strese i pogleda u tamnoplavi strop okruglog mauzoleja, posutog zlatnim zvezdama oko punog meseca.Posle ceremonije Ljutovid pozva sve goste na sveèani ruèak u veliku dvoranu.Habib paša mu se izvini važnim poslovima, ne želeæi da domaæim gostima remeti slobodu razgovora sa novim knezom. Izvukao se i Maksimilijan, ne želeæi da bojari još saznaju za njegovu novu funkciju državnog sekretara.Dva sata kasnije, jedna koèija u pratnji grupe od deset konjanika stiže u galopu na ledinu ispod ozloglašene tvrðave. Primetivši crvene plastove dvorskih grenadira, straža odmah obavesti upravnika zatvora o iznenadnim gostima. Ovaj pogleda kroz prozor svoje kancelarije i naredi da se spusti pokretni most preko isušenog jarka kojim je stara tvrðava bila opkoljena. Na brzinu je obukao svoj tamni kaput i požurio dole da vidi o kome se radi.Koèija s pratnjom uðe u malo zatvorsko dvorište poploèano kamenim blokovima. Na ulazu mraène zgrade pojavi se brkata figura Ijudeskare mrka pogleda. Imao je oko 50 godina ali ni dlaku sede kose na glavi. Crne obrve bile su mu samo malo tanje od brkova. Bilo ga

neprijatno gledati. Pored njega su stajala dvojica tamnièara tpnjatnijeg izgleda. dan od konjanika iz pratnje priðe koèiji i otvori vrata. Prvi siðe

Torga a za njim neki nepoznati, elegantno odeveni mladiæ san rukavicama na rukama. Upravnik i tamnièari izmenjaše zaèuðene poglede. Da nije to Bogumilov sin, pitali su se.

. Kako ste gospodine Paladi? priðe Jorga stepeništu.

. još uvek tužan za našim dragim knezom reèe ovaj iskreno,jer mu ie Bogumil omoguæio i ovu službu i njenu beskrajnu zloupotrebu. A kakvo vas dobro donosi, gospodine Jorga?

U pratnji sam gospodina Maksimilijana Reksa okrete se Jorga mladiæu do sebe. Gospodin je lièni savetnik novog kneza Ljutovida i naš novi državni sekretar.Zar se Njegovo visoèanstvo vratilo u zemlju? iznenadi se Paladi.1 veæ ga je jutros Habib paša postavio za novog kneza! obavesti ga Jorga.Martin Paladi se neprijatno oseæao pred mladim posetiocem kojiga je posmatrao svojim smeðim oèima.Stojim vam na raspolaganju, gospodo! nakloni im se on nezgrapno.Gospodin želi da izvrši inspekciju zatvora objasni Jorga.Takoðe smo ovde da prema kneževom dekretu oslobodimo sve politièke zatvorenike.Martin Paladi ga je s nevericom gledao. Ta o èemu to brblja šef dvorske garde? A njemu je stari knez izdao nareðenja da se pobrine da ni jedan od njih živ ne napusti tvrðavu. Primetivši njegovu neprirodnu ukoèenost, Maksimilijan ga upita

Imate li s ovim nekih problema?Ko? Ja? zbuni se upravnik zatvora. Ne, ne! Izvolite unutra!On im se skloni sa velikih ulaznih vrata i propusti ih u zgradu. Za Jrgom i Maksimilijanom uðoše i svih deset gardijskih grenadira.

Ovuda molim! pozva Jorga mladiæa da ga sledi, pošto su mu itorije stare tvrðave bile dobro poznate. Sproveo sam ovim lerrujivim hodnicima nekoliko stotina osuðenih prièao mu je usput.Avrðava Borio je sagraðena još 1670. godine, a služila je uglavnomsrneštaj pograniène vojske. Od nekadašnjih trideset i pet prizemniha knije je pregraðivanjem napravljeno 48 zatvorskih æelija. Sve su

bile odvojene debelim kamenim zidovima, a spreda zaštiæene debel šipkama. Kroz te šipke straža je stalno mogla da vidi šta zatvorenici de. Nikakve privatnosti nije bilo. U uglu svake æelije nalazila se rupa? vršenje nužde, pa se može zamisliti užasan smrad koji je vladao unuta ovih neprovetrenih prostorija.Maksimilijan se zaustavi kod prve od tih æelija i zagleda u grupn od šestoro muškaraca slabo odevenih u nekakve prljave dronjke. Kekada bele košulje, sada su od prljavštine postale žute. Smrad ovih neopranih i neobrijanih nesreænika mešao se sa zadahom mokraæe i izmeta. Ugledavši èudnog mladiæa u pratnji garde, oni svi sem jednog poustaiaše sa prljavih dašèanih kreveta na kojima su sedeli ili ležali.Šta je onom æoveku? upita Maksimilijan.Teško je bolestan, gospodine objasni jedan od muškaraca.Ako mu se ne ukaže hitna Jekarska pomoæ, bojim se da æe uskoro izdahnuti!

Gde vam je zatvorski lekar? potraži Maksimilijan pogledomupravnika koji se probi napred.Gospodine sekretare, ovo nije bolnica. Ovo je državni zatvor.Sem toga, odluèi on da razveže usta, bivši knez nam je zabranio da Jeèimo bolesne.Takoðe vam je branio i da ih perete ili bolje hranite?Pokojni knez je imao svoje poglede na zloèin i kaznu. Stalno meje podseæao da su okrivljeni ovde da pate u svakom pogledu. Zabranio je i grejanje æelija. Tvrdio je da æe se samo na taj naèin osuðeni popraviti i nikad više ovamo vratiti.A ja se pitam da li je iko živ napustio ovo užasno mesto! odbrusi mu mladiæ i krenu dalje.Martin Paladi i dvojica njegovih tamnièara sledili su ih sve zabrinutijih pogleda. Situacija nije bila bolja ni u drugim æelijama. Bile su pretrpane, a mnogi ljudi su spavali na zemljanom podu. U poslednje dve æelije, nalazile su se iskljuèivo žene. U prvoj èetiri, a u drugoj samo dve. Kako bi se zagrejale, žene su imale preko odeæe prebaèenu nekakvu tanku vojnièku æebad.U knjizi sekretara dvora stoji da ovde boravi osam osuðenicapogleda Maksimilijan upitno u upravnika.Nisam još imao vremena da javim dvoru požuri ovaj da seopravda. Pre tri dana jedna se obesila, a druga je dobila histerièannapad pa smo morali da je izolujemo u samicu kako bi zaštitili ovedruge.

A ie èula da se o njoj govori, iz dubine hodnika se zaèu neSan ženski krik oèajanja.

Smesta je dovedite ovamo naredi Maksimilijan upravniku. i dade oèima znak tamnièarima da poslušaju. Dok su èekali, mlada žena ustade sa slamarice drvenog kreveta i hrabro priðe irna za koje se uhvati drhtavim rukama. Tako je, kao u nekom nosu upijala svoje bistre smeðe oèi u lepog mladiæa. Neuredna tlosmeða QS2i joj je nemarno složena u punðu. I on je pažljivo studirao njeno prljavo lice koje mora da je bilo veoma lepo. On zakljuèi da nije starija od 30 godina.

ja vas, u stvari, oèekujem gospodine poveri mu se ona tiho.pre par meseci sam vas usnila. Moj pokojni otac me je posetio u

snu i pokazao mi vaš lik. Rekao je da uskoro dolazite da nas sve oslobodite. Moje drugarice mi nisu verovale. Rekle su mi da polako ludimiz oèajanja.U stvari me šalje Njegovo visoèanstvo knez Ljutovid obavesti je mladiæ. Knez Bogumil je umro pre dva dana, a nasledio ga je njegov sin. Ovde sam da u njegovo ime oslobodim sve krivo optužene.Èuvši njegove reci, njena drugarica na krevetu ispusti prigušen uzvik radosti. Mršava ramena poèeše da joj se tresu od jecaja.Kako se zovete? upita Maksimilijan svoju sagovornicu.Petra Nemec.Ime privuèe njegovu pažnju. Setio se šta mu je Pagoda o njoj prièao.

Otkljuèajte æeliju! naredi on upravniku koji odmah posluša.Maksimilijan ušeta u mraènu æeliju. On je kritièki razgleda pa sespusti na jedan od grubih drvenih kreveta.

Sedite ponudi on rukom Petru da mu se pridruži. Smiric se i ne bojte se tiho joj se obraæao blagim glasom prijatelja.iotrebne su mi vaše informacije. Moram saznati šta se ovde dogaðaKako su vas tretirali? Sve mi recite bez straha od posledica. Na vlasti je novi knez, s novim idejama. Ja sam njegova desna ruka. Ovdesam da vas oslobodim, ali i da izvršim pravdu.Petra duboko uzdahnu. Morala se najpre osloboditi svojih dugo nagomilanih oseæanja.Bilo je grozno pogleda ona u mladiæa do sebe. Jedna od zatvorenica, mlada seoska devojka po imenu Ivana Vezir, obesila se Pfe tri dana o rešetke na prozoru.

Maksimilijan se zagleda u mali otvor sa dve debele rešetke. Kak bi bar malo spreèile ulazak hladnog vazduha, žene su zaèepile prozo starim krpama.Kako je uspela? pitao se. Ta æelija je jedva dva metra visoka.Došli su po nas da idemo da operemo tamnièarima veš nrj.èala mu je Petra. Ivana se nije oseæala dobro pa je ostala sama u æeliji. Kada smo se vratile, našle smo je kako visi na konopcu ispletenomod delova njene haljine! Toliko je želela da se oslobodi ovog pakla.Jedna od zatvorenica dobila je nervni napad i poèela da vrišti i sva dase trese. Uskoro su stigli tamnièari i izvukli je napolje.U meðuvremenu dvojica tamnièara se vratiše sa tom nesreænicom. U stvari su je nosili izmeðu sebe, jer nije mogla da hoda. Oni je unese i spustiše na njen drveni ležaj.

Zašto zatvorenica ne može sama da hoda? upita Maksimilijan.

Pošto mu niko od nadležnih ne odgovori, Petra mu objasniZato što je samica jedna memljiva kamena rupa, ne veæa od me

tar i po sa metar i po!Mladiæ vrati pogled na Petru.Nastavite, molim vas. Prièajte mi o toj nesreænoj devojci.Ivana je imala 20 godina i bila je vrlo lepa. Na nju se nekolikopijanih gadova posebno okomilo. Naroèito prilikom uèestalih ucenjivanja.O èemu to govorite?O raznim uslugama seksualne prirode koje su povremeno odnje i drugih devojaka zahtevali. Ucenjivali su ih glaðu i zatvaranjem usamicu.Maksimilijan je nepomièan èekao da Petra nastavi.

Tih nekoliko èuvara tražili su od zatvorenica da se razgolite ipokažu im dojke i druge intimne delove tela. Dok su im pozirale utim nepristojnim pozama, oni su... znate šta saže Petra postiðenoglavu i protrlja prstima oèi. Mene nisu dirali. Bila sam za njihpremršava i veæ udavana. Uznemiravali su uglavnom one mlaðe i govorili im da žele da ih naviknu na prave muškarce.Maksimilijan oseti kako ga prolazi talas jeze. On spusti pogled na njena mršava ramena.Pa kako ste preživeli ove dve godine?

Rloo ie me tim sadistima i nekoliko èuvara koji su još ostali bjasni Petra. Oni bi nam krišom noæu donosili višak hraipribor za pranje i higijenu. Maksimilijan pogleda u pravcu hodnika. Kroz rešetke su ih posma sve bleði Paladi i njegovi tamnièari. Mada ih nisu mogli èuti, slu su o èemu Petra govori novom kneževom èoveku.

Da li je i upravnik uèestvovao u tim prljavštinama? interesovao se ovaj.Nije do nedavno, ali je za sve znao i sve tolerisao. Jedan od stražara mi je u poverenju rekao da nam to rade po instrukcijama starog kneza. Neke muškarce bi povremeno izvodili u dvorište i tukli ih bièem.Zašto se ubila ta seoska devojka?Pre tri noæi su došli po nju i odveli je na razgovor kod upravnika. Kada se posle dva sata vratila, jedva je hodala i veoma krvarila...Znate gde... Rekla je da su je upravnik i dvojica tamnièara držali i silovali na njegovom stolu. Ubila se od stida, poniženja i oèajanjapritisnu Petra oèi da zadrži suze.Maksimilijan se malo naže kako bi bolje video njenu uplakanu drugaricu na susednom krevetu do zida.Ko ste vi, gospoðice, i zašto ste ovde? upita je.Zovem se Atina Varaga predstavi se ova brišuæi oèi. Bilasam uèiteljica u ženskom odeljenju naše jedine gimnazije. Pokušalasam da objasnim svojim uèenicama da one nisu grešne i prljave kako su ih od malena pripremali, nego su Božja deca u svemu ravnopravna sa muškarcima. Hrabrila sam ih da æe doæi vreme kada æe žene biti tretirane kao ljudska biæa. O mojim interpretacijama Biblije

èuo je jedan pop i brzo otrèao do kneza Bogumila da mu se požali katrujem lažima našu hrišæansku omladinu. Ovde sam veæ pune tri ic. A šta je zgrešila ta seoska devojka što se ubila? nastavi mlada se raspituje.Ivana je služila na dvoru bojara po imenu Dimitri Švabu objasni Atina. Gazda joj se dugo udvarao a ona ga je uporno odbijala, što je prosto nezamislivo u ovim našim srednjevekovnim uslovuna. Kada ga je izdalo strpljenje, Švabu je upao u njenu sobu na tavanu i pokušao da je siluje. Ivana ga je grubo odbacila sa sebe i pobegla u noæ. Ujutro su je uhvatili i sproveli ovamo. Mora da se Švabu požalio starom knezu koji je naredio upravniku da nauèi žensko

ðubre ponašanju! Strašno su je zlostavljali i ponižavali. Bila je sa ma oko mesec i po dana.

Da li se meðu ovom dvojicom tamnièara nalazi i neki od vašihmuèitelja? upita mladiæ tiho Atinu i pogleda u pravcu rešetki.Onaj niži, nabijeni odgovori žena ne podižuæi pogled. Druga dvojica se verovatno nalaze gore u sobama kasarne. Maksimilijan ustade i priðe onoj jadnici na krevetu.Kako se zovete?Martina Ruso.

Sta ste vi uèinili?Ja? stenjala je ova. Ovde sam zbog prekršaja jednog na

šeg neprirodnog obièaja. Odbila sam da spavam sa muževljevim ocemnakon venèanja. Naš bojar me kaznio sa godinu dana zatvora.Maksimilijan im pokaza rukom u pravcu otvorenih vrata æelije.

Slobodne ste!Žene se dugo ne pomeriše, onda ga Martina zamoli tihim glasomGospodine, molim vas, ne šaljite me natrag u njihovu porodicu!Vratite se vašim roditeljima, a ja æu se lièno pobrinuti da vamse brak odmah poništi obeæa joj Maksimilijan i nešto zapisa porednjenog imena na listi.Petra se prva usudi da izaðe u hodnik, a za njom ostale dve.

Uhapsite i zatvorite u ovu æeliju upravnika i ovog èoveka naredi Maksimilijan Jorgi pokazujuæi rukom na Paladija i onog nižeg tamnièara.Pod kakvom optužbom, ako mogu da znam? pobuni se Paladi.Za brutalno silovanje i ubistvo Ivane Vezir!Ubila se sama! podiže Paladi glas.

Ubila se jer ste vi i vaši sauèesnici u zlu ubili u njoj sve ljudskovašim odvratnim postupkom! A uskoro æe vam se pridružiti i drugikoji su prebijali, glaðu muèili, ponižavali i seksualno ucenjivali osuðenice!Veæ sam vam rekao, predate su mi sa strogim instrukcijama. Sledio sam naredbe pokojnog kneza ponovi Paladi nešto nižim tonom.

On upravo plaæa za svoja nedela! isceri mu se MaksimilijanA što se vaših tièe, uskoro æe ovamo stiæi novi državni tužilac. Njemu se pravdajte i objasnite vaše kriminalne postupke. Ja sam bivši oficir strane vojske i dobro su mi poznate granice izvršavanja naredbi.

Ne znam gde ste živeli, ali svakako ne u stalnom strahu od deta vladara i njegovih mnogobrojnih špijuna i žestokih kazni ukolko vas uhvate u neizvršavanju nareðenja.

y valjda ne želite da mi kažete kako vam je pokojni knez liènoaredio da uèestvujete u brutalnom silovanju pokojne Ivane Vezir!Martin Paladi nije znao šta na ovo da mu odgovori.

Ulazite! podseti ih Jorga strogim glasom i stavi ruku na balèak svoje sablje.Jorga okrete za njima kljuè u vratima æelije i predade svežanj Maksimilijanu. Ovaj priðe sledeæoj æeliji i otkljuèa je. Sve èetiri žene stajale su pribijene uz rešetke u napetom išèekivanju. Nije im bilo najjasnije o èemu se radi i ko su uniformisani posetioci. Bilo ih je žalosno gledati u onim dronjcima, prljavih lica, rašèupanih kosa i oèiju bez životnog sjaja.Slobodne ste! trže ih mladiæ iz neizvesnosti i okrete se Jorgi. Krenite sad od æelije do æelije i oslobodite ostale prema listi koju sam vam dao. Okupite ih sve u ovom hodniku i proèitajte im knežev dekret. Onima slabo obuèenima recite da ponesu æebad jer napolju pada sneg. Imate li ikakvo prevozno sredstvo u tvrðavi? okrete se mladiæ preostalom tamnièaru iza sebe.

Imamo gospodine. Zatvorena kola za transport osuðenih iupravnikovu koèiju.Siðite u dvorište i pobrinite se da se upregnu konji. Veæina ovih nesreænika neæe biti u stanju da pešaèi po ovakvom vremenu do grada.

Razumem, gospodine! klimnu tamnièar glavom, presreæanšto je još na slobodi.Na spratu iznad podruma s æelijama nalazile su se èetiri sobe za stražare i kancelarija upravnika tvrðave sa privatnim prostorijama. Maksimilijan naredi svojim gardistima da okupe sve tamnièare u poveæu prostoriju za ruèavanje. Ljudi su ulazili zabrinuti ili još mamur11 od spavanja, zakopèavajuæi dugmad na svojim tamnim unifbrmama Nije im bilo jasno šta se dešava. Poredaše ih s jedne strane Dugaèkog stola, a Maksimilijan i sedam žena ostadoše da stoje s dru strane. Dok je mladiæ nešto tiho govorio Atini, nekoliko prisutnih Muškaraca opasno prebledeše.Onaj sa brkovima, onaj sa ožiljkom ispod oka i onaj na kraju i žena prstom u zanemele tamnièare. Oni su nas najviše ucei ponižavali.

i za Uhapsite ove ljude naredi Maksimilijan gardistimatvorite ih dole sa upravnikom.Optuženi ne izgovoriše ni reci. Mirno su pošli ispred sabljama naoružanih gardista. Mladiæ saèeka da ih izvedu, onda se obrati ostaloj sedmorici. On im smirenim ali ozbiljnim tonom objasni trenutnu situaciju u zemlji i reforme koje pokreæe novi knez. Upozorio ih je da se od sada ponašaju prema zatvorenicima kao prema ljudskim biæima.

Èuo sam od ove gospode, pogleda on u Petru, da se me

ðu vama nalazi i nekoliko humanih ljudi koji su krišom pomagali zatvorenicama da podnesu težinu svakodnevnog pakla u kojem su živele. Ko su ti ljudi?Ona dvojica i ovaj èovek u košulji pokaza ih Petra rukom. On nam je najviše pomagao i štitio nas.

Kako se zovete? priðe Maksimilijan starijem èoveku srednjegrasta.

Jaroslav Gec odgovori ovaj hrapavim glasom.Maksimilijan ga je kratko posmatrao, onda se obrati ostalim tamnièarima

Pobrinite se za ove žene i pripremite im neko jelo. Uskoro æebiti osloboðeno i oko stotinu muškaraca. Sve ih nahranite prema vašim moguænostima. U tvrðavi æe ostati samo dvadesetak težih kriminalaca i ubica, meðu njima i nekoliko vaših bivših drugova. Uskoroæu imenovati novog upravnika. A vi, upre on prstom u Jaroslava,poðite sa mnom do kancelarije upravnika!Ovaj posluša, mada pomalo zabrinut. Maksimilijan ga odvede na prvi sprat i otvori vrata upravnikove kancelarije.Sedite, ponudi mu mladiæ stolicu, a sam se spusti u Paladijevu fotelju za stolom. On se rukama osloni o ivicu i zagleda u zabrinutog tamnièara.

Dozvolite mi da vam se najpre zahvalim na humanim postupcima prema zatvorenicima, uglavnom lažno optuženima od strane korumpiranog režima. Zbog tih ljudskih postupaka, naroèito prema onim bespomoænim ženama, uskoro æu vas naimenovati za novogupravnika ove tvrðave.Covek mu se skromno zahvali naklonom glave.Prièajte mi malo o sebi zamoli ga Maksimilijan. Imate liškole ili neki zanat? Kakve su vaše kvalifikacije uopšte.Nemam neke velike škole, ali sam pismen. Nekada sam biodržavni krvnik.

Maksimilijan se odjednom ohladi. Setio se Bogumilovih reci da jjju je sestru ubio bivši državni dželat.Vi ste bili državni krvnik? proveri on muklim glasom.Da, gospodine. Knez me je pre 16 godina smenio i poslao ovamo u službu tamnièara.Maksimilijan se kontrolisao krajnjim naporom. Covek pred njim kaže da je bio dželat i da je smenjen pre 16 godina, taèno kada je ubijena njegova sestra!Zašto vas je knez smenio? upita mladiæ prepun iznenadne strepnje. Nešto ste pogrešili?Lièno sam ga zamolio za premeštaj.Nešto neprijatno vam se desilo? strepeo je Maksimilijan odnjegovog odgovora. Neki dogaðaj vas je toliko potresao da ste odluèili da se više ne bavite ubijanjem?Jaroslav Gec nije znao kud bi s oèima.

Tako nešto promuca on nerazgovetno.Zašto mi o tome ne isprièate insistirao je mladiæ. Jer šta

d da ste uradili, iz vaših humanih postupaka se vidi da ste se iskre

no pokajali i izmenili. Vrlo je važno da što više saznam o buduæemupravniku najveæe tamnice u zemlji. Vi me razumete, zar ne?Jaroslav Gec se promeškolji na stolici pa najpre duboko uzdahnu.

Ovo što æu vam sada poveriti, ne zna niko drugi sem menepoèe on upozoravajuæim tonom. Imao sam nameru da ovu tajnuponesem sa sobom u grob, ali vi ste me upravo uverili da su se stvariu zemlji promenile na bolje i da ste èovek kojem smem da se poverim.Maksimilijan se sav ukoèi od iznenadne napetosti i jeze.

Kao što rekoh, otpoèe Jaroslav svoju tužnu prièu, ja samu mlaðim godinama bio zvanièan državni krvnik. Pogubio sam sabljom ili konopcem osam ljudi, uglavnom šumskih razbojnika i raznihzloèinaca. Smatrajuæi valjda da sam i sam postao okoreli ubica, stariknez me pozvao pre 16 godina u svoj konak. Rekao mi je da su plaæenici bojara Bozge ubili u šumskoj zasedi kneza Latimira i kneginju,a sad treba zatrti svaki trag i njihovoj deci. Nije mi rekao šta se desilo sa mladim kneževiæem Maksimom, ali me hitno poslao u Studengrad da se pobrinem o njegovoj mlaðoj sestri Izabeli. Naredio mi jeda devojku ubijem negde u šumi i tamo je pokopam. Za tu uslugu mije isplatio deset dukata. Oteo sam kneginju od guvernante i poveo jeu planinu. Mada nisam izgovorio ni jednu reè, devojka je predoseæala šta æe joj se desiti jer sam sa sobom poneo lopatu. Jedno vreme jetiho plakala, a onda se èudno smirila. Savest je poèela da me pita ho85

æu li moæi posle tog ubistva noæu spavati. A poèele su da me vreðajn i kneževe reci da se slobodno s devojkom zabavim pre nego što je ubijem.Covek malo saèeka da ga proðe talas nagomilanih oseæanja. Problem je bio u tome što ja nisam mogao ni da zamislim da ubijem tu trinaestogodišnju devojku. A kada smo se konaèno zaustavili u jednom gustišu, ona je mirno kleknula, sagnula glavu i zamolila me da je ubijem brzo i bez muka. Oseæao sam se zaista bedno. Kleknuo sam ispred nje i molio je da mi oprosti jer mi je tako nareðeno. Nisam mogao pogled da spustim sa njenog nežnog vrata koji je trebalo uskoro da joj prerežem. Odjednom sam osetio da više nisam sam. Kada sam se okrenuo, ustao sam i okamenio se od prizora. Iza mene su stajale utvare kneza Latimira i kneginje, a iz prerezanih vratova im je curila krv!Maksimilijan oseti kako mu se po telu penju ledeni žmarci. Sve bleða lica mirno je èekao da se onaj pribere od emocija i nastavi.Obamro sam od silnog straha. Nisam bio naroèito religiozan, ali kada sam ugledao utvare mojih bivših vladara, shvatio sam da su došli da zaštite svoje nevino dete. Kada su isparili prišao sam mladoj kneginji i odvezao je. Rekao sam joj da beži i da zaboravi svoje pravo ime, jer ako se ikad otkrije da je živa, oboje æemo biti odmah ubijem. Pre no što je nestala prema selu, propela se na prste i poljubila me u obraz. Još uvek oseæam taj meki dodir njenih usana dotaèe se bivši krvnik po dlakavom obrazu.Maksimilijan je mislio da sanja. Svemu se nadao sem ovom.

Pustili ste mladu kneginju da pobegne?! ponovi on u neverici.Jaroslav potvrdi klimanjem glave.

Bila je to moja prva i poslednja neposlušnost u službi. Da je pokojni knez to sluèajno saznao, verovatno bi naredio da me iseckaju na

sitne komade.Maksimilijan se trudio da zadrži kontrolu nad bujicom svojih oseæanja.Rekoste da je devojka pošla prema nekom selu?To se desilo u planini kod vrha zvanog Babin zub. U podnožjuse nalazi i selo s istim imenom. Nikad više nisam o kneginji ništa èuoniti je bilo gde video. Kneza sam slagao da je posao obavljen ali dasam posle svega veoma potresen i želim da me oslobodi dalje dužnosti krvnika. I on je primetio velike promene na meni i poslao me ovamo s kesom dukata da budem jedan od tamnièara. Dogaðaj me ve86

uzbudio i uplašio. Posle toga sam pomagao zatvorenicima kolin mogao, ali se bojim da im nisam mnogo olakšao tamnovanje tužno se nasmeši Gec.Uèinili ste šta ste mogli reèe mladiæ. Ovo što ste mi otk ili baca novu, još bolju svetlost na vaš karakter. Sada sam apsolutnoveren da æete vi vršiti dužnost novog upravnika savesno i humano.Što se našeg razgovora tièe, posavetova ga on, bilo bi dobro daova tajna za sada ostane izmeðu nas dvojice.

Hoæete li potražiti izgubljenu kneginju?Pokušaæu odgovori mladiæ. Ukoliko je uopšte živa!

Maksimilijan je malo sedeo zanesen mislima, onda se trže i izvadi iz stola komad èiste hartije na kojoj poèe da ispisuje postavljanje novog upravnika tvrðave.Duga kolona napusti tvrðavu Borio oko èetiri popodne. One bolesne i slabe, vozila su zatvorska kola. Iza njih se u koèiji upravnika vozilo šest zatvorenica. Iza njih se protezala kolona od sedamdeset i sedam muškaraca. Pored politièkih zatvorenika, Maksimilijan je oslobodio i preko dvadeset lakših osuðenika. Svima je bilo objašnjeno da je amnestija posledica želje novog vladara da se izmiri sa svojim narodom. U dvorskoj koèiji na kraju tužne kolone, sedeli su Maksimilijan, Nikolaj Jorga i Petra Nemec koja se jednog momenta tužno nasmeši i zagleda kroz vlažan prozor po kojem su padale sitne pahuljice.

Život je ponekad tako èudan tiho je govorila. Još pre jednog sata gladna sam se tresla od hladnoæe i strepela od veèeri, a sadase vozim u slobodu u kneževoj koèiji!Ali tog dana još nije bio kraj èuda o kojem je Petra govorila. Odmah po dolasku na dvor, Maksimilijan je onako jadnu, prljavu i neurednu povede pravo do kneževe kancelarije. On zamoli iznenaðenog Pagodu da ih najavi, što ovaj odmah uèini. Ugledavši ih, Ljutovid lagano ustade od stola. Kratko su se posmatrali, onda se knez pomeri i poðe im u susret. On se seti šta bi ovo moglo da znaèi.

Njegovo visoèanstvo, knez Ljutovid predstavi ga mladiæ pae okrete ženi. Gospoða Petra Nemec, bivša vlasnica štamparije naeg meseènika Karpatski glasnik. Vaš gospodin otac ga je ukinuo, alenu imovinu predao na upravljanje njenom poslovoði. Dovodim je Pravo iz æelije, kako biste iz prve ruke videli i èuli pod kojim uslovi je provela u Borlu poslednje dve godine.se ponizno spusti na kolena pred novim vladarom. Njene leæi se zastakliše od iznenadnih suza.

Ne znam kako da vam zahvalim za ovu iznenadnu slobodu!

svoje ime i u ime mojih jadnih drugarica i svih onih osloboðenih nesreænika, hvala vam na ovoj humanosti!

Gospoðo, bese neprijatno Ljutovidu koji je blago uhvati zamišku i podiže na noge. Sedite, molim vas.On je privede jednoj od fotelja oko malog stola, a sam se spusti do nje u drugu. Maksimilijan oseti da je sad vreme da ih ostavi nasamo.

Zašto sad ne isprièate Njegovom visoèanstvu šta se tamo u zatvoru dešavalo i pod kakvim ste uslovima živeli. A ja idem do mogstana da vam pripremim kupatilo i naruèim veèeru.Uètivo im se naklonio i ostavio ih same. Prolazeæi pored stola dvorskog sekretara, Maksimilijan primeti da ovaj želi nešto da ga pita.Kako je bilo u Borlu? ustade Pagoda od stola.Odvratno, gospodine Pagoda. Zamalo se tamo nisam ugušiood nesnosnog smrada memle i nekih ljudskih duša. Tvrðavom sadaupravlja tamnièar po imenu Jaroslav Gec, a pored uhapšenog upravnika i trojice njegovih bandita, ostavio sam zatvorene samo teške kriminalce i trojicu ubica. I njima sam pretvorio smrtne kazne u doživotnu robiju s prisilnim radom. Umesto što tamo beskorisni trunu, nekase angažuju na izgradnji buduæih puteva. Takoðe sam zabranio fizièko kažnjavanje. Trebalo je da vidite u kakvom stanju su mi doneli jednu nesreænicu koja je u samici provela tri dana i noæi!Mogu da zamislim promuca Pagoda. Gde æete vi sada?

Idem gore u stan da se pobrinem o gospoði Petri Nemec. Ostavio sam je nasamo sa knezom da mu lièno isprièa neke pojedinost snjene robije. Vrlo je važno da knez sazna stvari iz autentiènih izvora.Slažem se s vama reèe dvorski sekretar.Maksimilijan se pope do svojih novih soba. Ljutovid je insistirao da se on preseli u njegov bivši apartman, najluksuzniji na dvoru posle kneževog. Ugledavši ga na vratima, Jana radosno skoèi sa stolice na kojoj je razgledala jednu knjigu.

Potrebna mi je vaša pomoæ obrati joj se mladiæ sa poluotvorenih vrata. Veèeras imamo jednu gošæu. Ostavio sam je dole kodkneza, a vi joj odmah ugrejte i pripremite toplo kupatilo.Voda u peæi je veæ topla obavesti ga Jana. Pripremila samje za vas.Onda postavite u ovom salonu sto za dvoje i naruèite u kuhinjibogatu veèeru.Na devojèinom licu pojavi se nestašan smešak.

Ne nije to što mislite! objasni on. Gospoða je udovica i i nam je važna u buduæim državnim poslovima. Takoðe bih vas zaolio da joj od nekog pozajmite pristojnu haljinu i par èistog veša.

Gospoða je ovde bez haljine i veša?! zapanji se Jana.Mladiæ usmeri oèi u pravcu plafona i izaðe u hodnik. Primedba mlade devojke ga malo razvedri. Lagano se vraæao o neèemu duboko razmišljajuæi. Želeo je da ostavi Petru i Ljutovida što duže nasanx.

Recite, zašto su vas uhapsili? interesovao se Ljutovid. Štaste to uradili protiv države i naroda?

Moj muž, ne samo što je bio znatno stariji od mene, bio je imnogo iskusniji u poslovima. Hoæu da kažem, znao je šta se srne a šta ne srne štampati u kneževini. Pošto sam bila mlaða, ja sam se brinula oko prikupljanja materijala. To mi je omoguæilo da se suoèim sa nebrojenim društvenim nepravdama i zakonskim nepravilnostima. Naroèito u pogledu žena. Vama je dobro poznato da živimo u vremenu u kojem žena ne samo da nema pravo glasa, ona je i bukvalno robinja svog muža. Još nam popovi u crkvi prete i nareðuju da budemo poslušne i podreðene željama svojih muževa. Posle muževljeve smrti ja sam se usudila da otpoènem kampanju borbe za veæa ženska prava. To se nije svidelo ni bojarima ni pokojnom knezu, koji me smesta poslao na pet godina robije. Navodno, ja sam svojom neodgovornom kampanjom, ugrozila stabilnost porodice i time države kao celine!Kada se vratio u kneževu kancelariju, Maksimilijan zateèe Petru i Ljutovida u neobiènoj situaciji. Mlada žena je brisala oèi jednom rukom, a knez joj je držao drugu sa obe svoje, tešeæi je.

Pa to je strašno, Maks! pogleda ovaj u mladiæa kod vrata.Gospoða mi je upravo isprièala kakve su se grozne stvari dešavale uBorlu.

Ne znam kako da vam se zahvalim na ovoj prevelikoj èasti i èoveènosti koju ste mi danas ukazali uzvrati mu Petra.

Uskoro æete imati prilike da se odužite Njegovom visoèanstvupriðe im mladiæ. Imam za vas velike planove. Sutra ujutro liènoæu vas sa gardom otpratiti do vaše bivše kuæe i štamparije èije poslove æete ponovo preuzeti. Poènite da pripremate jedan bogato ilustrovani nedeljnik koji æe maštovito obaveštavati stanovništvo o novom knezu 1 njegovim reformama. A ja æu vam najhitnije naruèiti nove štamparske mašine i fotografske ureðaje iz Austrije i uvesti posebnu telegrafsku vezu sa stranim novinskim agencijama. Mlada žena se odjednom uzbudi.

To je bio najveæi san mog pokojnog supruga. Toliko je žele obavesti naše graðane o važnim dogaðajima iz sveta i EvropeUskoro æe vam sve to biti omoguæeno. Poðite sada sa rnn gore vam je pripremljeno toplo kupatilo i veèera. Sutra æemo o s mu u detalje diskutovati.Petra polako ustade, pokloni se knezu i izaðe sa Maksimilijanom Ljutovid ostade u fotelji, zamišljen gledajuæi za njima u zatvoren vrata. Oseæao se prijatno u društvu ove nesreæne a tako obrazovane i prefinjene mlade žene. Njegov odnos sa ženama bio je uglavnom poslovanog karaktera. Sve što je od njih tražio, odmah im je plaæao. On nikad ranije nije bio u situaciji da uteši ili zaštiti neku ženu u neprilici ili opasnosti. Ovo prvo viteško iskustvo poèelo je da mu se sviða. Odgovarala mu je nova uloga moænog èoveka koji pomaže potlaèenima.Još dugo je oseæao toplinu njene male ruke u svojim velikim šakama u koje se odjednom zagleda i duboko zamisli.

GLAVA 9.

Štamparija pokojnog Viktora Nemeca nalazila se u prizemlju njegove jednospratne kuæe u glavnoj ulici grada. Na spratu se nalazio komforan apartman od pet prostranih soba. Dimitri Kožbuk se baš spremao da siðe u štampariju. Kako bi bolje vezao tanku crnu vrpcu oko okovratnika košulje, stajao je pred jednim od prozora u kojem se ogledao. On se odjednom zaustavi u vezivanju i ukoèi u tom položaju. Ulicom je nailazila jedna koèija u pratnji deset uniformisanih gardista. Zaustavili su se baš pred njegovom kuæom. Iz koèije prvi iskoèi Nikolaj Jorga koji ostade da èeka pored otvorenih vrata. Pomislivši da ga možda poseæuje novi knez, Dimitri ugura vrpcu u kaput i dugim koracima požuri u prizemlje. Kod vrata je veæ stajala njegova usplahirena žena.Sta se dešava, Dimitri?! Sta hoæe ova vojska? Dimitri joj ne odgovori. On priðe velikim vratima koja širom rastvori sa izveštaèenim smeškom na tankim usnama. Meðutim, smešak mu se zaledi ugledavši nepoznatog mladiæa kako pomaže Petri da siðe.

Gospodin Dimitri Kožbuk? priðe Maksimilijan vratima.Ovaj izgubi moæ govora i samo potvrdi glavom.

Ovde smo po nareðenju Njegovog visoèanstva kneza Ljutovida obavesti ga mladiæ. On vam nareðuje da se iselite iz kuæe ovegosgoðe i predate joj natrag njene izdavaèke poslove.Èuvši o èemu se radi, Kožbukova žena poèe glasno da plaèe. Dimitri je stajao kao ukopan. On potraži pogledom Jorgu kojeg je jedinog poznavao.

Ne razumem... mucao je zbunjeno. Ja ovo nisam oteo odgospoðe Nemec. Pokojni knez...

Jeste li možda kupili? prekide ga Maksimilijan. Ukoliko jeste, molim vas pokažite mi ugovor o prodaji.

Mene je ovde postavio lièno pokojni knez Bogumil!

Pokojni! podvuèe Maksimilijan reè. Novi knez vas sadljubazno moli da se iselite u toku jednog sata! Perethodno æete bivsVvlasnici vratiti sve mašine i nameštaj u najboljem redu, ili æete moratida joj nadoknadite štetu!Ali... kako mogu da se iselim za jedan sat?! bunio se Dimitri.Taèno toliko je trajala procedura hapšenja i izbacivanja pravevlasnice.Dimitri oseti kako ga boli glava. On se konaèno pomeri sa vrata i propusti ih u veliko predsoblje. Samo Maksimilijan, Petra i Jorga uðoše. Gardisti sjahaše sa konja i ostadoše napolju. Sluèajni prolaznici i radoznalci poèeše da zastaju i da se okupljaju na drugoj strani ulice.

Gospoðo Nemec, obrati se Maksimilijan Petri, proveritevašu kuæu i radnju i obavestite me o eventualnoj šteti ili promenama.Petra u pratnji Jorge odmah krenu u inspekciju prizemlja. U štampariji se nalazilo tri nepoznata muškarca. Stajali su kao ukopani i posmatrali èudne posetioce. Petra je išla od mašine do mašine i proveravala opremu. Ona se zaustavi pred jednim od štampara koji joj se zbunjeno nasmeši brišuæi ruke o prljavu radnu kecelju.

Ovde su radili dva muškarca i dve žene koje više ne vidim meðu vama. Šta se s njima desilo?

Pokojni knez ih je sve otpustio posle hapšenja bivše vlasnice.Shvativši da je oni ne poznaju, Petra se predstavi

Ja sam Petra Nemec, bivša i buduæa vlasnica. Gospodin Kožbukje upravo obavešten o tome i zamoljen da napusti moju imovinu.Tri muškarca se zabrinuto pogledaše.

Ne brinite umiri ih Petra. I meni æe trebati iskusni štampari. U stvari, najmanje još desetak novih radnika.Petra uðe u svoj nekadašnji ured i poèe da pregleda sve floke stola i neka druga dokumenta.Izvinite, ali ovo nije u redu! prigovarao je Dimitri Maksimilijanu dok su èekali u predsoblju. Svaka èast novom knezu, ali mene je ovde po zakonu postavio njegov otac!Rekoste po zakonu? proveri Maksimilijan. Pa onda nemate zbog èega da se brinete. Naprosto mi pokažite to zvanièno postavljenje sa kneževim potpisom i peèatom, a ja æu vam se izviniti i momentalno vas ostaviti na miru.Dimitri pomisli da æe mu od bolova puæi glava.

Ja nemam nikakve papire promumla on. Zar vama nijepoznato da je reè pokojnog kneza bila jedini zakon?

Tai zakon jaèeg više ne važi! odgovori Maksimilijan. No ez izdaje sva nareðenja pismeno i overava ih potpisom i dvorpeèatom. Ovo je njegov dekret o vraæanju imovine gospoði Pe Nemec izvadi on papir koji mu pruži.Dok je potreseni Kožbuk èitao dokument u drhtavoj ruci, mladiæu ga bese žao.

Šta oèekujete da uradim? upita Dimitri slabim glasom i spusti ruku s papirom uz telo.Maksimilijan mu se obrati nešto blažim tonom

Imate li kuæu?Otkud mi? Cime da je kupim? Od ove bedne, neredovne plate,

jedva smo preživljavali.Pa gde ste stanovali pre nego što vas je knez postavio za poslo

voðu?Ovde. Gospodin Nemec nam je izdavao dve sobe gore na tava

nu.Maksimilijanu ovo nije bilo poznato. On odluèi da zamoli Petra dazadrži ove jadne ljude u službi. Bilo je oèigledno da su i sami bili žrtve prgavosti starog kneza.Petra i Jorga se u meðuvremenu vratiše u predsoblje.Sva oprema je uglavnom u redu potvrdi Petra. Mogu li da proverim gornje prostorije?Dimitri se okrete svojoj uplakanoj ženi i dade joj glavom znak dapovede Petra na sprat.Ugledavši svoje nekadašnje prostorije, nameštaj i slike po zidovima, Petri poðoše suze na oèi. Brzo ih je obrisala i nastavila obilazak. Ona primeti da se sve njene haljine i cipele još uvek nalaze uredno spakovane u dva ormana. Vratila se u hodnik i prišla uplakanoj ženi. Primetila sam da ste ostavili sve naše privatne slike na mestu. A vidim da je i sva moja garderoba nedirnuta. Može li se znati razlogovakvog vašeg postupka?

Nismo želeli ništa da diramo objasni žena šmrkajuæi. Znali smo da æete se vi jednog dana vratiti. Gospoðo, iskoristi ona trenutak i poèe da kuka, šta æe se sad desiti sa nama? Ostaæemo i bez hleba i bez krova nad glavom! Gde da pronaðemo stan u tako kratkom vremenu i s èime da ga platimo?! Molim vas imajte bar vimalo milosti!Zar niste ovde pravili nikakav profit?Jedva smo preživljavali. Radili smo iskljuèivo za potrebe dvora,apir je vrlo skup, a pokojni knez je retko plaæao za usluge. Ponekad

bi nam bacio par dinara. Radnici su plaæani neredovno i još bedn Da bismo preživeli, krišom smo štampali posmrtnice i obavljali smf privatne poslove. Vaša je štamparija, u stvari, pripadala starom knezu Dole u kasi naæi æete možda sto turskih dinara!Petra je prijateljski obgrli oko ramena i onako uplakanu poved dole.

Sve je u redu, obavesti ona Maksimilijana silazeæi sa stepeništa.Nastupi kratka, neprijatna tišina, onda se Dimitri obrati PetriVi, gospodo, dobro znate da sam ja ovde postavljen od kneza Bogumila. Ja lièno ništa nemam sa njegovim odlukama, niti sam sebe predložio za ovaj posao. Sve mi je poznato! odmahnu Petra rakom. Meni bar ne morate objašnjavati. Vidim da ste saèuvali svu moju imovinu i zbog toga sam spremna da vas nagradim. Ako želite, ostanite i dalje u mojoj službi, ali bih želela da vratim Mateju i Lenku u slagaènicu.

Ni njih nisam otpustio, gospodo. Knez ih je najurio posle vašeg hapšenja zbog onih èlanaka zbog kojih ste i bili uhapšeni. Imalismo velike probleme zbog toga. Oni su bili tako brzi i iskusni slagaVci.

Pronaðite ih i dovedite natrag naredi mu Petra. Sto se vasdvoje tièe, ostanite ovde sa mnom i vratite se u vaš stan na tavanu.Oseæaæu se sigurnije.I ne zaboravite da mi svojim životom garantujete liènu sigurnost ove gospoðe! podseti Maksimilijan poslovoðu oštrim tonom. On ih sve poluvojnièki pozdravi i okrete se izlazu. Petra požuri za njim i sustiže ga kod otvorenih vrata. Mladiæ zastade da je sasluša.

Toliko vam dugujem, utapala se u njegove smeðe oèi.Prosto ne znam kako da vam za sve ovo zahvalim. Dajte mi par nedeIja da se malo oporavim. A dugujem vam i onu divnu veèeru od sinoæ.Èekaæu s nestrpljenjem vaš poziv obeæa joj mladiæ. U meðuvremenu se bacite sa vašim službenicima na planiranje novog magazina o kojem smo prièali. Pored onih hiljadu dinara koje sam vam dao za poèetak, uskoro æu vam kupiti sve potrebne mašine i ostalu opremu.

Neka vas Bog blagoslovi, dobri èoveèe!Petra se malo prope na prste i utisnu mu jedan nežan poljubac u desni obraz.

Primite ovu prvu ratu moje iskrene zahvalnosti poruèi muKao da se uplašio ovog njenog obeæanja prepunog slatke neizvei Maksimilijan JJ 1 ruku i požuri u koèiju èija vrata mu jeEgaveæ držao otvorena.

Kada se pratnja udaljila, oko Petre se okupiše njene bivše komšije oroiaznici. Još dugo je stajala na vratima, pozdravljala se, grlila sa poznanicima i odgovarala na bezbrojna pitanja.U meðuvremenu na dvor poèeše da pristižu koèije bojara koji su došli na prvi sastanak Saveta pod novim knezom. Kako je koji stizao, Pagoda bi ga doèekivao i odvodio u veliku dvoranu do odreðenog sedišta. Od glavnog ulaza do kneževog prestola, bio je položen skupoceni crveni tepih. Pored samog zida, nalazio se dvostepeni podijum takoðe presvuèen u isti materijal. Na vrhu podijuma stajala je velika pozlaæena fotelja, vrlo uspešna imitacija prestola. U visokom naslonu fotelje, bio je utkan stari grb kraljevine Karpatije u živopisnim bojama. Iz svega se jasno videlo da je stari Bogumil sanjario o buduæoj kraljevini. Ali smetali su mu Turci.Bojari koji su ulazili, radoznalo su razgledali novoopremljene prostorije. Italijanski arhitekta se pobrinuo da zapljusne posetioce grandioznošæu gde god bi pogledali. Od kristalnih lustera na plafonu, do prekrasnih freski po zidovima. Slike su prikazivale istorijske scene iz davne prošlosti Karpata. Sa obe strane crvenog tepiha, stajali su redovi od po trideset plišanih stolica. Ovo malo zbuni bojare koji su znali da ih ima svega 23. Pagoda ih razmesti po desetak sa svake strane. Tako ga je zamolio Maksimilijan koji je imao za ovo svoje razloge. Dok su èekali, izmeðu sebe su tiho razgovarali i divili se novom Belom dvora. Iz žamora ih prekide Emil Pagoda koji širom otvori glavna vrata i najavi oštrim glasomNjegovo visoèanstvo, knez Ljutovid Gorski! Bojari poustajaše. Oni nisu bili naviknuti na pompu i protokole. Veæ su se svi na sahrani sreli sa novim knezom, ali nisu imali pojma ko je onaj elegantni mladiæ pored njega. Ljutovid se zaustavi kod prvog reda stolica i najpre se svima obratiSa vama sam se veæ upoznao u ovoj dvorani za vreme pogrebnog ruèka u èast mog preminulog oca. A sada mi dozvolite da vam predstavim gospodina Maksimilijana Reksa, mog bliskog prijatelja iz Pešte, a sada našeg novog državnog sekretara i mog liènog savetnika! Ovo je bila velika novost jer je stari Bogumil uvek delio državne titule iskljuèivo svojim prijateljima bojarima. Mladiæ poðe od jednog

do drugog bojara i lièno se sa svima rakova. Ljutovid ga je pratio stopu, a onda se pope na podijum i spusti na kneževski presto. MaL similijan sede u praznu stolicu do poslednjeg bojara u levom redu goda sede za mali sto sa desne strane ispod prestola. On rastvori k pred sebe dvorski dnevnik u koji su beležene sednice Saveta.Gospodo, obrati se on uglednim gostima, dozvolite mi da otvorim ovu prvu i poslednju sednicu Saveta bojara pod novim knezom!Ovo zbuni prisutne koji ga nisu razumeli.

Prvu, objasni im Pagoda, jer smo upravo dobili novogkneza, a poslednju jer se ovde više neæemo sastati dok i poslednji turski okupator ne napusti našu zemlju! A to æe se prema svim znacimadesiti uskoro. Gospodin Reks æe vam sada ukratko objasniti našu novu strategiju odnosa prema Turcima i planove za buduænost. Izvolite!nakloni se Pagoda prema Maksimilijanu.Ovaj ustade i prošeta po tepihu izmeðu redova. Zaustavio se na samom kraju, okrenut prema svima. Kako bi znali s kim imaju posla, mladiæ im se najpre opširnije predstavi i na kraju saopšti svoju nameru da u razvoj Karpatije uloži milion dolara...

Ali sve to neæe biti moguæe dok se ne oslobodimo turskog tutorstva i prisustva nastavi da im objašnjava. Jer ni jedan pametan investitor neæe da uloži novac u poslove zemlje èiji kajmak ubiraju strani okupatori. Meðutim, kao i svakoj imperiji i turskoj polako dolazi kraj. Sa Rumunima veæ pregovaraju, a iz Srbije samo što ih nisu isterali. Iz naše zemlje æe morati izaæi sami, jer bi ostali izolovani. Ja imam plan kako da im pomognem da nas zauvek ostave. To je precizan vojni plan i za sada neka ostane samo meni poznat. Ukoliko neko ima pitanje, molim vas ne ustruèavajte se da mi ga postavite.

Imam ja! podiže ruku bojar po imenu Mateja Cezar.Zeleo bih da znam gde je gazda Bozgu? On je predsednik Saveta i bioje prisutan na svakoj sednici. A nisam ga primetio ni na sahrani pokojnog kneza!Maksimilijan se nasmeši i baci brz pogled u pravcu Ljutovida.

Bojim se da nas je gazda Bozgu sve izdao obavesti ih on.I ne samo izdao nego i prilièno opljaèkao. Prebegao je pre tri dana uRumuniju, sa porodicom i poveæim delom turskog danka u zlatu. Habib paša je veæ o tome obavešten i mogu vam reæi da je vrlo nezadovoljan.Bojari su se gledali izmeðu sebe sa vidnim zaprepašæenjem.

T niie moguæe! odbi da poveruje bojar po imenu Aurel Jo Zašto bi gazda Bozgu poèinio takvu glupost? nMaksirmlijan mu lagano priðe i objasniZato što je oduvek bio bandit i izdajnik, a na kraju je odluèioda postane i ubica!O èemu to govorite, gospodine? nervirao se Jonesku. Govorim o nedavnom pokušaju gazde Bozgua da u Pešti ubije iegovo visoèanstvo kneza Ljutovida! U dvorani je vladala grobna tišina.

Ali... to nije moguæe! ponavljao je zapanjeni Jonesku.Nažalost, istina je. Pre nedelju dana, pred sam povratak Njego

vog visoèanstva u zemlju, izvršen je neuspeo atentat na kneza. Trojica ubica je lièno platio i organizovao gazda Bozgu. Ali naša nova tajna služba ih je na vreme otkrila i preduhitrila. Jedan od atentatora jena mestu ubijen, a druga dvojica su ranjeni i za njima se još traga.Ljutovid je ovo mirno slušao sa svog prestola i u sebi se zadovoljan smeškao. Njegov novi prijatelj je predstavio ceo sluèaj kao da se radi o nekoj novoj, vrlo tajnoj obaveštajnoj službi. Bilo je to jasno upozorenje onim bojarima koji su u sebi još uvek gajili neke bolesne ambicije u pogledu karpatskog prestola.Sto se tièe novog ureðenja naše države, nastavi Maksimilijan da ih šokira, èim Turci izaðu krunisaæemo Njegovo visoèanstvo za kralja Karpatije. Tim aktom apsolutne suverenosti zauvek æemo otkloniti bolesne aspiracije nekih naših suseda da nas pripoje austriskom carstvu. Ova prestolna dvorana, pogleda Maksimilijan po raskošnim zidovima, postaæe privremeni parlament nove ustavotvorne monarhije. Trideset èlanova novog plemstva, predstavnici trideset naših velikih srezova, postaæe Gornji dom, a nasuprot njima sedeæe trideset uglednih graðana, èlanova Donjeg doma. Oni æe vladati novomkraljevinom.

Maksimilijan im zatim ukratko objasni sistem takve vladavine i iogu kralja koji æe u sluèaju podeljenih glasova svojim glasom pomoæi jednoj od strana da prevagne. Kralj neæe moæi da poništi odluke tog buduæeg Krunskog saveta. Koliko god ih je ovaj sistem privlaèio, s uruge strane ih je zabrinjavao. Jedan od bojara, po imenu Mirèa Galant, zamoli za reèHoæe li meðu tim novim èlanovima Gornjeg doma biti i nekiod nas?Dobro da ste to pitali, nasmeši mu se Maksimilijan. Ne14 od vas æe verovatno biti èlan, a drugi æe morati zauvek da se odre97

knu i buduæeg plemstva i novog parlamenta. Plemiæke titule dobiæp samo oni zaslužni graðani koji su svojiim dobrim delima pomagali naš narod ili neèim drugim unapredili našu državu.Opet zavlada neprijatna tišina, pošto je veæina prisutnih uglavnom pljaèkala i zlostavljala svoje seljake.

Neke od vas to ne treba da brinem èitao je Maksimilijan njihove zabrinute misli. Vaš sadašnji status bogatih gazda biæe podignutna nivo grofova i barona. Red viteza, najveæa titula, biæe prva ispodkralja. Tu titulu dobiæe osobe koje su vJÈinile nešto izuzetno za kralja iotadžbinu. Grofovi i baroni biæe po fangu ispod viteza. Sve èlanoveGornjeg doma, biraæe prema zaslugana lièno buduæi kralj. Vaša zvanièna opozicija biæe iskljuèivo od naroda izabrani ugledni graðani, kojima narod najviše veruje.A... šta to treba da urade pojedinci vda. bi dobili neku od tih titula plemiæa? interesovalo je Mateju Cezara, inaèe vrlo ambicioznog gazdu.Kao što rekoh, nešto vrlo posetno, specijalno, ili naroèito važno za bolju buduænost nove kraljevire

Kao na primer pojedinci koji Æ.GZ u novu ekonomiju uložiti milion dolara? upita ironièno JoneskiTaèno! oseti Ljutovid potreb da lièno odgovori. Vitezi æe postati ljudi poput gospodina feksa, Jroji su spremni da uložesvoje lièno bogatstvo u bolju buduænost karpatskog naroda, umestoda ga raznim nametima pljaèkaju! Njega æu prvoga predložiti i postaviti, jer mi je svojom sposobnošæu i oj alnošæu spasao u Pešti život! Agrofovi i baroni možete postati i svi vi koji se odreknete hiljada akriobradive zemlje i vratite je narodu kojem, u stvari, pripada. Da bizemlja postala naprednija i bogatija, najpre se moraju ukinuti našisrednjevekovni zakoni jaèeg i bogatije1 Evo, ja æu se prvi odreæi svihsvojih poseda u korist stanovništva koje na njima živi! AH vi to ne morate. Umesto uglednih plemiæa, ostanite bogate seoske gazde. Državaæe vam taj novac svejedno oduzimati ti vidu visokih poreza!Bojari nisu verovali svojim ušima. Pitali su se kako je moguæe da im to govori sin kneza Bogumila, koji nije mogao da podnese ni pomisao o reformama.

Od èega æe onda živeti ti buduæi plemiæi i njihove porodice?upita Mirèa Galant.

Od poreza sa svoje bivše zemlje objasni mu Maksimilijan.A taj porez biæe odreðen po svakoj akri, bez obzira šta je ili koliko seljak na njoj proizveo. Na taj naèin oni vredniji i sposobniji, biæe bo98

j. nih lenjih i nezainteresovanih. Oni koji odluèe dana svojim p0ijuw uzgajaju stoku umesto kukuruza, ubiraæe prema svojim proraèunima. Vama æe uvek biti isplaæen isti iznos.Znaèi, bezvoljno æe Jonesku, neki od mojih sadašnjih seljaka mogli bi na taj naèin postati mnogo bogatiji od mene.Konaèno ste razumeli razliku izmeðu plemiæa i seoskog gazg! ironièno mu odbruasi Ljutovid.Nakon poduže pauze i uzajamnih pogleda, Mirèa Galant se usudida upita

Imamo li mi, sadašnji bojari, ikakvu reè u tim vašim novim reformama?

Nemate! odgovori mu Ljutovid. Kao što vam je veæ objasnio gospodin Reks, neki od vas se neæe ovamo više vratiti. Govorimo neljudima koji su zlostavljali svoje stanovništvo!Bojari su ga slušali zabezeknuti. Da li je moguæe da je taj èovek zaista sin kneza Bogumila, pitali su se.

Onda ja nemam èega da se bojim zakljuèi Cezar za sebe.Kad su godine bile gladne, gladovao sam sa svojini narodom. Kada je falilo Turcima za danak, dodavao sam iz svoje kase. A ako Vaše visoèanstvo naredi, odreæi æu se i onih pišljivih hiljadu i po hektara zemlje!Maksimilijan uputi Ljutovidu zadovoljan smešak. Stvari su kretale polakovu željenom pravcu.

Šta æe se desiti sa onim gazdama koji, po vašem mišljenju nisudostojni plemstva upita Dimitri Švabu iz vrlo liènih razloga.Ostaæe i dalje seoske gazde. A ukoliko su nešto skrivili biæeuhapšeni, i poslati na robiju! odgovori mu Maksimilijan.Na osnovu kakvih dokaza?Na osnovu stotinak žalbi koje je stanovništvo slalo godinamadvoru, a koje je gospodin Pagoda mudro saèuvao za buduæe generacije.Ljutovid iznenaðeno pogleda u pravcu svog dvorskog sebetara. Ovo mu nije bilo poznato.I na osnovu iskaza preživelih svedoka i ošteæenih i zlostavljanih aðana dodade Maksimilijan. Ali zahvaljujuæi razumevaniu i tosti našeg novog vladara, okrivljeni æe takoðe moæi i da otkupe svoje godine u tamnici.i na99Ljutovid je zainteresovan slušao lukavog mladiæa, nastojeæi da sluti šta se iza njegovih reci u stvari krije.

Na primer, objasni Maksimilijan, ukoliko je okrivljeniobesèastio neèiju ženu ili upropastio devojaštvo neèije kæerke, biæemu dozvoljeno da im tu sramotu isplati odreðenom svotom u zlatu.Kao što znate, u našoj kulturi, èiji smo dobar deo nasledili od Tura

ka, devojkama koje nisu device vrlo je teško da se udaju.Pojedinci su ga slušali sa strahom u grešnim dušama i vesto prikrivenim nezadovoljstvom. U sebi su prebirali po starim gresima i raèunali koliko bi to moglo da ih košta.

Kad smo kod devica, promeni Mateja Cezar neprijatnu temu, mogu li se znati privatne namere Vašeg visoèanstva? Buduæimonarh vaših godina treba da je veæ oženjen i da ga Bog što pre blagoslovi naslednikom. Ima li Vaše visoèanstvo nekoga u vidu?Ljutovida pitanje neprijatno iznenadi. On poèe da se meškolji u fotelji. Kada je sinoæ diskutovao sa Maksimilijanom o današnjoj sednici, o njegovoj ženidbi nije bilo ni reci.Njegovo visoèanstvo upravo razmatra tu moguænost požuriovaj da ga spase.Hoæe li buduæa kraljica biti strana princeza, ili devojka iz našegnaroda kakav je obièaj u nekim slovenskim kraljevinama upita Dimitri Švabu iz suprotnog reda.

Ovo je vrlo interesantno pitanje pohvali ga mladiæ. Njegovo visoèanstvo razmišlja i o takvoj moguænosti. U našem naroduima vrlo lepih mladih žena.Shvativši da im on neæe reæi ništa konkretno, boj ari prestadoše da se interesuju za kneževe ženidbene planove. Umesto toga, Maksimilijan im je još dugo odgovarao na desetine drugih, mnogo važnijih pitanja o njihovoj buduænosti...

Na kraju moram da vas zamolim, upozori ih on smrtno ozbiljan, da ovo o èemu smo danas ovde raspravljali nikom ne govorite, ukljuèujuæi èlanove svojih porodica. Turske vlasti ne smeju ni zatrenutak posumnjati u naše buduæe namere. Oni su još uvek jedinaprava vlast u zemlji i mogli bi nam se gadno osvetiti. Oni koji sluèajno otkriju detalje ove sednice, biæe žestoko kažnjeni. Govorim o smrtnoj kazni!Ljutovid ustade, što je bio jasan znak da je sednica završena. On side dole i sa svima se lièno rakova. Kada svi napustiše dvoranu i Pagoda iza njih zatvori vrata, knez se spusti u stolicu pored Maksimilijana.

Preživeo sam! stavi on ruku na grudi i odahnu. Jedinosam se upanièio kad spomenuše moju ženidbu.

Izvinite. Oseæam se zaista krivim što vas nisam sinoæ na to podsetio pravdao se Maksimilijan. Ali oni su u pravu, znate. Prioritet svake kraljevske kuæe je da obezbedi sebi naslednike.Sta vi, Maks, lièno mislite? upita Ljutovid.Mislim da æete morati uskoro ozbiljno razmotriti tu moguænost. U takvim sluèajevima je najbolje prirediti jedan gala prijem i pozvati na njega našu elitu. Meðu prisutnim devojkama možete odabrati devicu kojm æete se oženiti.A zašto moja buduæa žena mora da bude devica? želeo jeknez da zna.

Tradicija iziskuje od vas izvesna žrtvovanja objasni Maksimilijan. Mnogi vladari su bili zaljubljeni u zrele žene, na primer, ali

su se iz politièkih razloga morali oženiti devicom da im rodi naslednika. Mada, zamisli se tobože mladiæ, ima u tome obièaju imnogo praktiènih prednosti.Kao na primer?Govorim o muškarcima bez veæeg ljubavnog iskustva. Iz sliènog razloga ni crkva ne dozvoljava predbraène ljubavne kontakte. Nataj naèin buduæi supružnici su ravnopravni po neiskustvu i primoranida sami otkrivaju èari ljubavne igre. Ne zaboravimo da je muškaracpo prirodi iskonski lovac i kao takav sklon avanturizmu punom raznih opasnosti. Zato njega brže uzbudi seksualno iskusnija žena, naroèito tuða, od stidljive devojke.

A na osnovu èega ste vi zakljuèili da sam ja iskusan ljubavnik?Zar ste zaboravili pred kojom zgradom smo se upoznali u Pešti? podseti ga Maksimilijan.Ljutovid ga je æurke posmatrao, èudno se smešeæi.

Vraški ste vesti u navoðenju dragih na tanak led tobože gaprekori. A onda se iznenada izmaknete, a onog muèenika ostaviteda potone!Možete li biti malo jasniji? zamoli Maksimilijan.U pravu ste da nisam tamo bio da se prièestim. Ali nisam ni tražio žensko društvo.Maksimilijan se ne pomeri iz svog položaja.

Nisam tražio ni muško! brzo se ispravi Ljutovid. Došaosam te nesreæne veèeri da se naðem sa jednom devicom, kako ih vizovete. Po godinama je bila slièna mladoj Jani. A kada ste mi one veèeri podvukli da uzimate Janu u službu iz suprotnog razloga iz kojeg je ja odbijam, shvatio sam da ste vi verovatno naslutili moj pro101

blem. Mada mi nikako nije jasno kako. Možda je sada trenutak da nv objasnite šta ste tim recima želeli da kažete?Maksimilijan nije znao s koje strane da mu priðe. Iz vašeg pogleda sam zakljuèio da ste se uplašili prisustva mla, de Jane. Pitao sam se zašto. Tako sam došao do logiènog zakljuèka da ste iz nepoznatih razloga skloni, ili èak opsednuti, mladim nevinim devojkama. Èim ste je ugledali, setili ste se mog ranijeg upozorenja da ste sada vladar i da se zbog toga morate èuvati nepoželjnih situacija.Donosite vraški pravilne zakljuèke pohvali ga Ljutovid. Na nesreæu, još uvek vam dovoljno ne verujem. Istovremeno me i zbunjuje i plaši ovo naše prekratio a tako blisko prijateljstvo. Zbog èega vam se izvinjavam! nakloni mu se on.

GLAVA 10.

šetnju po ov divnom sneznomzbuni se devojka i ustade sa stolice. Umete li da jašete?

Jana odmahnu g1 Potrebno mi je vaše društvo. PrcmoSdSShjS i problema. Mito da æeren sam od omj ojara bolje se razmlšla.

dobro obukao ga u koinuekoUoo uUjuuèUojalnost i dobro èuvaneštala Kvee ? planusM selcn,naie se uvi, gospodine Reks, e P overenu Maksimilijan.Državnavodite

a bolje

garde. e is

kaza nastavite pravo još pet do šest kilometara. Kada tamo stignete ugledaæete liticu po kojoj su i kraj i selo dobili ime, a koja æe vas od mah podsetiti na veliki škrbavi zub stare babe.

Vaš konj je spreman, gospodine! privede im jedan od gardista prekrasnog crnog vranca. Konj se zove Zekan i reaguje na vojne naredbe.Maksimilijan preuze uzde i pomilova konja po vratu.

Ukoliko me Njegovo visoèanstvo bude tražilo, recite mu dasam otišao u šetnju i da æu se vratiti do veèeri.Utom stiže i Jana sa poveæim zavežljajem koji Maksimilijan stavi u jednu od dve putne torbe. On uzjaha prvi, a Jorga pomože devojci da se popne iza njega. Devojka èvrsto obuhvati mladiæa oko struka.Dan je bio sunèan, ali prohladan. Jahali su laganim hodom po snežnom prekrivaèu ne dubljem od desetak centimetara i uživali u prekrasnim brdovitim predelima. Usput su o svemu prièali. Janu je najviše zanimao život i obièaji u Americi. Devojka je bila žedna znanja, a ono se nalazilo još uvek sakriveno iza komplikovanih slova u knjigama. U tom živom razgovoru, šalama i zvonkom devojèinom smehu, stigoše do litice sa koje se jasno videla iskrivljena stena...Babin zub! pokaza Maksimilijan rukom na kamenu gromadu. Cilj našeg današnjeg izleta!Jahali smo sve dovde da vidimo tu ružnu stenu?! iznenadi sedevojka.Maksimilijan sjaha prvi i pruži prema njoj obe ruke. Jani je više nego prijalo kada ju je obuhvatio oko tankog struka i pomogao joj da skoèi na zemlju. Na sebi je imala uobioèajenu dugu haljinu, kratke zimske èizmice i kaput od debelog sukna. Bazil Vlah je veoma vodio raèuna o svojoj kæeri jedinici. Devojka saèeka da mladiæ veže konja za obližnje drvo.

I šta sad upita ona osvræuæi se. Tu æemo šesti na neko tru

lo deblo i ruèati s pogledom na babin zub?!Mladiæ je prijateljski obgrli oko ramena i povede na samu ivicu strme litice.Ne budite sarkastièni prekori je Maksimilijan.Šta mu sad to znaèi?Sarkazam je sinonim za podsmešljive primedbe.A šta mu znaèi sinonim?Potièe od grèke reci sinonimi, a odnosi se na reci ili stvari koje su drukèije po obliku ili formi, ali imaju isto znaèenje.

jde sadmalo da govonmo kariki! našal, se Jana.po sndnojRjuiviZašto smo došli ovamo? ponovi on pitanje, pa duboko uzDošli smo da odgonetnemo jednu tajnu staru 16 godina. Nešto se na ovom mestu desilo pre 16 godina? proveri Jana.na.Zamalo se nije desio veliki zloèin. Jedan od krvnika pokojnogkneza doveo je ovamo mladu devojku staru 13 godina s naredbom da je ubije. Ovaj meðutim nije imao srca i pustio ju je da pobegne. Zapretio je da æe morati da je ubije ukoliko je ikad ponovo pronaðe. Poveo sam vas ovamo da vas pitam, šta biste vi uèinili na njenom mestu?Jana priðe bliže ivici provalije i zagleda se u šumu ispod sebe.Kratko je o neèemu razmišljala, onda izloži svoju teorijuDa sam ja bila na mestu te devojke, potražila bih sklonište u nekom od naših manastira. Rekla bih da su mi roditelji pomrli i nemam od èega da živim. Rekla bi im neko drugo ime i ostala tamo dok dovoljno ne odrastem. Onda bih jednog dana nestala bez traga. Maksimilijan je pažljivo sasluša.

Vrlo ste bistri pohvali je. A da li se neki od tih manastira nalazi u blizini?Nemam pojma priznade Jana.

Stajali su tako na litici neko vreme, kada ih upozori kratko rzanje konja. Mladiæ se brzo okrete, ali prekasno. On se suoèi sa dvojicom maskiranih bandita. Svaki je držao po jedan pištolj u ruci. Jana seuplašeno pribi iza mladiæa.

Ne brini, curice poruèi joj jedan od njih, interesuje nassamo kesa ovog gospodina.Maksimilijan brzo razmisli. Po maskama se moglo zakljuèiti da nisu šumski razbojnici, a po odeæi se videlo da su najverovatnije seljaci. Pravi banditi bi ga najpre s leða ubili, pa tek onda opljaèkali. On se sav ohladi od pomisli šta bi uèinili Jani. Ova nesmotrenost mu nijetrebala.Ne ostavljate nam puno izbora zakljuèi on.Bojim se da ste u pravu gospodine! potvrdi bandit.Maksimilijan lagano odgrnu kaput ispod kojeg se ukaza kesa snovcem. On je otkaèi i baci prema onom drugom banditu koji je samo æutao. Kako je kesa poletela u stranu, onaj izgubi ravnotežu u po105

kušaju da je uhvati i pade u sneg. Istog momenta Maksimilijan rnunjevito izvuèe svoj kolt iz kojeg opali u onog drugog. Bandit i uhvati se za ranjenu raku iz koje mu ispade pištolj. Maksimilijan uperi revolver u onog na zemlji koji odmah odbaci u stranu svoje oruVzje.

Pokupite im oružje naredi on Jani koja je drhtala iza njega.Devojka se bojažljivo približi napadaèima i pokupi iz snega pištolje i kesu s novcem.

Na noge! naredi Maksimilijan onom na zemlji.Gospodine, imajte milosti stenjao je njegov drag stiskajuæi

ranjenu šaku. Mi nismo pravi razbojnici.Skidajte te maske da vam vidim lice.Dvojica poslušaše bez reci.Kako se zovete?

Gospodine, molim vas! kukao je onaj dragi. Ako nas prijavite, prebièe nas i poslati na robiju! Porodice æe nam pomreti od gladi!Zašto niste o tome razmišljali pre nego što ste se na ovo odluèili?Nevolja nas je naterala. Kod kuæe nas èekaju žene i troje gladne dece. Ima veæ pola godine od kako smo obojica izgubili posao.A za ove skupocene pištolje ste imali dovoljno para? jetko imprebaci mladiæ držeæi pištolje u levoj ruci.Gospodine, to nisu pravi pištolji upozori ga ranjenik slabimglasom. Sami smo ih napravili!Iznenaðen ovom tvrdnjom, Maksimilijan se pažljivije zagleda u njihova oružja. On ih èak prinese bliže oèima. Covek je govorio istinu, pištolji su bili drveni ali izvanredno izrezbareni i ukrašeni bojama.

Vi ste... zanatlije? pogleda ih on radoznalo.Ja sam kolar, a moj brat je vrlo vest u rezbarenju i slikanju. Maksimilijan vrati svoj revolver natrag u futrolu ispod kaputa i priðe im bliže.Kako se zovete? ponovi Maksimilijan pitanje.Ja sam Ivan Turak a moj brat se zove Gavran.Mladiæ ih je studirao. Primetno su drhtali, nešto zbog slabe odeæe, a više od neizvesne sudbine. Nisu mogli biti stariji od tridesetak godina.

Zar nemate baš nikakvu imovinu? interesovao se Maksimilijan.

Imamo zajednièku kuæu i nešto pašnjaka. Desetak ovaca što mo imali oduzeli su nam bojarevi ljudi na ime poreza koji nismo nali s èim da platimo.Maksimilijan vrati imitacije pištolja Jani i pregleda ranjeniku ruku. Metak mu je prošao izmeðu palca i kažiprsta. On izvadi svoju maramicu i previ mu ranu. Jana mu dade šal da mu vežu raku oko vrata.Odakle ste?Odozdo klimnu Gavran glavom u pravcu provalije. Iz sela Babin zub.Postoji li neki manastir u blizini vašeg sela odmah upita mla

diæ.Ne postoji. Imamo malu crkvu ali ne i sveštenika. Umro je pretri godine.Vodite nas vašoj kuæi naredi im Maksimilijan i ode da odveže konja kojeg povede držeæi ga za uzdu. Pištolje je spustio u putnu torbu u kojoj se nalazila i kesa sa njihovom hranom. On im dade glavom znak da krenu ispred njih.Silazili su dobar sat i po dok se ne ukazaše prve kuæe. Bile su to uglavnom stare brvnare ili kolibe napravljene od zemlje izmešane slamom. Neke su imale drvene, a neke slanine krovove. Iza tih koliba se naziralo nekoliko skromnih bašti. Selo je bilo razbacano po brdovitim obroncima na èijem vrhu se belela mala crkva. Kuæa braæe Turak bila je brvnara i nalazila se na samoj priferiji sela. Maksimilijan veza konja za jednu od taraba a Gavran im otvori malu kapiju ispred koje se zaustavi i okrete.

Gospodine, molim vas ne pominjite pred našim ženama one pištolje. One nemaju pojma na kakvu smo se glupost danas odluèili. Rekli smo im da idemo da ulovimo neku divljaè za hranu.On se pomeri i propusti ostale u pravcu otvorenih vrata na kojima se pojaviše dve blede, mršave žene. Ona mlaða držala je u naruèju curicu od tri godine.v Bože moj, Ivane! zakuka ona starija i poðe im u susret. Sta ti se desilo?

Ništa strašno požuri Maksimilijan da joj objasni. Vaš suprug se povredio u šumi pa sam mu previo ranu.Molim vas, uðite ponudi ih Ivan, ali mladiæ više nije obraæao na njega pažnju.Pogled mu je bio prikovan za nešto u samom uglu dvorišta. Tamo je na zemlji ležao mali drveni top prekriven tankim slojem snega. Primetivši u šta ovaj gleda, Ivan mu objasni

Napravili smo to mojim sinovima da se igraju. Stalno gapeskom i drvenim ðuladima i pucaju na Turke.Maksimilijan ih ostavi pred kuæom i poðe prema topu. On èuènu pored velike igraèke i rukom skloni sneg kako bi bolje video detalje Top je bio izvanredna kopija pravog, ali pet puta umanjen. Njemu odmah poèeše po glavi da se motaju najsmelije misli. Sviða vam se? upita Ivan iza njegovih leða.

Cime ste ga ovako ofarbali da lièi na pravo gvožðe? pogledaon u Ivana.

Kao što rekoh, moj brat je vrlo vest s bojama.Maksimilijan je još dugo èuèao pored igraèke, pipajuæi svaki detalj.Mali toèkovi bili su izraðeni sa preciznošæu pravih. Imali su debele preèke, tako da se neupuæenom posmatraèu èinilo da je mali top zaista pravi i da teži bar stotinu kilograma. Iluzija je bila apsolutna.

Fantastièno! pohvali Maksimilijan top i uspravi se.On se zagleda u plave oèi svog zabrinutog domaæina.

Danas ste imali veliku sreæu što ste naišli baš na mene. Nekodrugi vas je mogao pobiti tamo na planini ili vas predati u tvrðavuBorio. Vama su poznate domaæe kazne za drumsko razbojništvo, zarne r

Gospodine, jeèao je Ivan, ne znam ko ste, ali vas preklinjem da nam oprostite i date nam drugu šansu. Na ovo nas je naterala velika nevolja. Više nismo mogli da gledamo našu gladnu decu i že

ne.Zovem se Maksimilijan Reks predstavi se mladiæ. Ja sam novi državni sekretar pri dvoru i lièni savetnik novog kneza Ljutovida.Ivan Turak zažali što se tog jutra probudio.Koliko ste ljudi pre nas opljaèkali?Nikog, gospodine, tako mi Boga! podiže Ivan zdravu ruku.Glad i briga za porodicu naterali su nas danas na ovu krajnost.U tom sluèaju mislim da postoji moguænost da otkupite svojugrešku.

Uèiniæemo sve što kažete! obeæa Ivan s nadom u duši.Maksimilijan još jednom pogleda u mali top.

Koliko mislite da bi vam trebalo vremena da sa vašim bratom ispecijalnom ekipom proizvedete petnaest ovakvih topova, ali u prirodnoj velièini i taèno prema nacrtima?Ivan je kao oduzet gledao u mladiæa. Bilo mu je potrebno izvesno vreme da doðe sebi.

Ukoliko nam obezbedite radnju i mašine, mogli bismo ih zavrgriza jedan mesec.Koliko ljudi vam treba?Što manje, to bolje. Zbog èuvanja tajne.vi znate o èemu se radi? iznenadi se Maksimilijan.Ne znam, ali nasluæujem.

. imate li na umu neke od dobrih majstora?Znam nekoliko sposobnih šegrta i jednog starog kolara specijaEstu za toèkove. Ja i brat bismo sami radili cevi i lafete, taj kolar bi napravio samo toèkove, ðulad bismo naruèili kod drugog kolara kojiima specijalnu mašinu i onda bismo sve to tajno sastavili u našoj novoj radnji i ofarbali u crno.Kako biste objasnili drugima vaše narudžbine? Naroèito tu ðulad.

Pa ðulad su u stvari ista kao i drvene kugle za kuglanje, zar ne?A za toèkove æu reæi da su mi potrebni za specijalna teretna kola.Maksimilijanu se odmah dopao i momak i naèin na koji je razmišljao.

U redu. Ovo o èemu smo sada prièali, mora ostati vrhunska tajna! upozori ga. Sem vas i vašeg brata niko ne sme o tome dazna. Sutra u deset ujutro, želim da vas vidim u mojoj kancelariji u Belom dvoru. Tamo æe vam naš lekar pregledati i propisno ušiti ranu.Ivanu se odsekoše noge. On se jedva pomeri i poðe za mladiæem prema kuæi ispred koje su ih svi èekali. Maksimilijan uðe prvi, ostali za njim. Unutra je bilo vrlo mraèno ali ne hladno. Brvnara je imala svega tri mala odeljenja. Srednje u kojem je gorelo ognjište i po jednu sobu sa strane. Na zemljanom podu se igralo s nekakvim kockama dvoje deèaka od po sedam i osam godina, a ona mlaða žena je još uvek držala u naruèju curicu.Sedite, molim vas! ponudi ih Ivan.Bože moj! kršila je njegova žena ruke. Nemamo èim nida vas ponudimo. Jeste li bar za jedan domaæi èaj?Èaj æe nam veoma prijati složi se Maksimilijan i sede za lepo izraðen drveni sto. Jana se spusti do njega.

A nama dozvolite da vas poèastimo malom zakuskom pogleda Maksimilijan u Janu koja odmah ustade i ode do konja po kesu sasvežim hlebom, kobasicama i flašom crnog vina.Ugledavši sadržinu njihovog zavežljaja, ženama se raširiše ženice.

Zašto nam ovo svima ne iseèete u jedan tanjir? Maksimilijan.Dok su žene pripremale hranu, on se obrati IvanuRekoste da vam je sveštenik umro. Pa ko onda vodi raèuna okvi?O starom popi je brinula jedna udovica iz sela. Ona i dalje tamo živi i svake nedelje otvori crkvu onima koji žele da se pomole iliupale svece. Još uvek èekamo da nam turske vlasti odobre novog no.pa, a njima se ne žuri.Interesantno gledao ga je mladiæ odsutno, o neèemu razrniIvana je kopkalo zašto se ovaj interesuje za njihovog pokojnog popa, ali se ne usudi da ga uznemiri pitanjem.Posedeše kod braæe Turak gotovo pun sat, a onda se ogrejani i okrepljeni oprostiše od svojih siromašnih domaæina. Kod samih vrata, Maksimilijan se neèeg seti i okrete Ivanu.

U vezi onih kola o kojima smo prièali, kao podseti ga,primite ovaj avans.On izvadi kesu s novcem i stavi je na sto.Unutra se nalazi nekoliko stotina turskih dinara. Ostatak æu vam isplatiti sutra na dvoru.Mladiæ propusti Janu prvu pa izaðe za njom. Oni unutra ostadoše da stoje i da pilje u kesu. Gavran se prvi usudi da je odveže i isprazni sadržinu na sto. Meðu kovanim novcem, nalazilo se i nekoliko sitnih zlatnika. Njegova poslednja plata iznosila je deset dinara. On se zapanjen zagleda u svog brata.

O kakvim to kolima i dvoru prièa onaj gospodin?Ivan se spusti na klupu do njega.

Naruèio je novu dvorsku koèiju šlaga on brzo dok je drhtavom rukom prebirao po novcu. Gospodin je prvi do kneza. Njegov lièni državni sekretar.Gospode blagi! prekrsti se Ivanova žena. Sta nam se to danas desilo?!Njen muž joj uputi pogled prepun neizvesnog straha.Sofija je baš palila svece ispred oltara kad se otvoriše crkvena vrata. Unutra uðoše neki nepoznati mladiæ i mlada devojka. Kratko su razgledali malu kapelu prepunu ikona po zidovima, onde elegantni posetilac priðe oltaru i predstavi se

Ja sam sa kneževog dvora. Zeleo bih da vam postavim par pitanja u vezi s pokojnim sveštenikom.

fa mu s? nakloni u znak pristanka. svake strane nalazilo se po pet redova drvenih klupa. Maksimi spusti na jednu od klupa. On se zagleda u sredoveènu ženu kodržala ispred sebe sklopljene šake. Jana je šetala pored zidova iPedala stare freske.

Šta vas interesuje, gospodine? odluèi žena da prva prekine ti Poènimo od vaše službe kod pokojnog sveštenika predložiMaksimilijan. Da li se seæate datuma?

Uzeo me je u službu èim je došao u selo. Ima tome preko dvadeset godina. Ne seæam se taènog datuma.

Znaèi, veæ ste bili ovde 1850. izraèuna Maksimilijan. Onda se verovatno seæate da li se te godine desilo u parohiji nešto neobièno.Sofija ga je gledala æuteæi. Nije znala o èemu on govori.Možete li biti malo konkretniji, gospodine? Ne mislim na dogaðaje poput raznih krštenja, sahrana ili venèanja dopuni se on. Interesuje me da li vas je te godine posetila jedna mlada devojka, ne starija od 13 godina, i zatražila posao ilipomoæ.Jana, koja je do tada razgledala ikone, odjednom se zainteresovano okrete i naèulji uši.Da, seæam se te mlade devojke iznenadi ih Sofija. Sišla je ovamo sa planine jednog jutra i ušla u crkvu. Bila je veoma potresena. Plakala je i dugo o neèemu razgovarala sa ocem Timotijem.Maksimilijan je piljio u nju kao omamljen. Ovom se nije nadao. Aukoèila se i Jana pored zida.Nastavite, molim vas hrabrio ju je mladiæ tihim glasom.Bila je to nežna, bogato odevena devojka duge svetlosmeðe kose. Ostala je kod nas dve ili tri nedelje i pomagala mi u poslovima iodržavanju crkve. Pokojni otac Timotije je èesto s njom prièao, a onda ju je nekud odveo i vratio se bez nje.

U neki manastir? pomagao joj je Maksimilijan da se seti.Mislim da ju je ostavio da služi kod jednog prijatelja u Ornu.Bojim se i da vas pitam da li se seæate imena tog njegovog prijatelja.

Otac Timotije je retko prièao o svojim privatnim stvarima. Nebih vam mogla više reæi. To je zaista sve što znam.

Mogu li da pogledam privatne papire i stvari pokojnog oca Timotija?

Otac Timotije je dugo bolovao i još za života spalio i unišfsve svoje papire i slike, a skromnu privatnu svojinu razdelio sirotinGovorio je da èovek raðanjem dolazi na ovaj svet bez ièega i bez irga se mora vratiti Bogu. Samo dobra ili rðava dela odnosimo odavdsa sobom.Ovo je bila loša novost za istragu.

A mogu li znati zašto vam je sada stalo do te mlade devojke, nakon punih 16 godina upita žena.

To je bila æerka jednog uglednog graðanina, inaèe bliskog prijatelja novog kneza Ljutovida izmišljao je Maksimilijan. Iznenada je otišla od kuæe i nikad se o njoj više nije èulo. Knez me sada zamolio da pokušam da odgonetnem tajnu njenog nestanka.Maksimilijan je kratko o neèemu razmišljao, onda se naže bliže ženi i upita gotovo šapatom

Da li se možda seæate njenog imena?

Shvatajuæi da on ne želi da Jana èuje o èemu razgovaraju, ona se takoðe malo naže i odgovori mu šapatom na uvo. Maksimilijan je zamagljena pogleda blenuo u nju nekoliko trenutaka, onda izvadi iz džepa nekoliko novèanica koje joj tutnu u šaku. Dok ga je žena glasno blagoslovila, on se uputi dugim koracima prema izlazu, a Jana potrèa za njim.Vraæali su se jašuæi jednim drugim, mnogo ravnijim putem. Jana je bila nauèena da ne postavlja prva pitanja, pa je strpljivo èekala da on otpoène razgovor. A Maksimilijanu nije bilo do razgovora. U sebi je sreðivao nakupljene podatke i pokušavao da ih poreda po nekoj logici. Danas je saznao nekoliko vrlo važnih detalja iz prošlosti svoje nesreæne sestre. Da je bila u tom selu, da se verovatno poverila pokojnom svešteniku, da se ovaj smilovao na nju i preporuèio je nekom u gradu na dalju brigu i na kraju, najvažnije od svega, ime pod kojim se lažno pretstavljala. Kada su se vratili na dvor, veæ je pala noæ.

GLAVA 11.

Maksimilijana probudi blagi dodir Janine ruke.Gospodine, dole u predvorju vas èeka onaj seljak Ivan iz Babinog zuba!Koliko je sati? trljao je mladiæ oèi.Taèno je deset. On kaže da ste mu rekli da doðe u deset sati.

Maksimilijan sede u krevet i mamuran se zagleda u devojku.Sinoæ sam do kasno ostao da radim baš na tom projektu. Siði

te dole i potražite doktora Predu. Zamolite ga u moje ime da pregleda Ivanovu šaku i ako treba da mu je zašije. Ivanu recite da æu biti dole kroz pola sata.Jana klimnu glavom i napusti sobu.Maksimilijan se pojavi na vratima kneževe kancelarije u deset i èetrdeset. Pod miškom je nosio rolnu presavijenih papira i nešto uvijeno u stare novine. Dok je sve to redao po malom stolu, Ljutovid gaje sa pažnjom posmatrao.Pagoda mi kaže da je na dvor stigao neki seljak koji treba da vasvidi.Taj seljak je trenutno treæa najvažnija liènost u kneževini, odmah iza vas i mene! reèe mladiæ zagonetno i spusti se u fotelju, Veæ naviknut na ovakvo ponašanje svog mladog savetnika, Ljutovid preðe na drugu temu

Gde ste se juèe onako kasno zadržali? Jorga mi reèe da ste vodili i vašu sluškinju Janu.

Poveo sam je da mi pravi društvo. Bilo mi je žao sirote devoje, stalno èami gore u mom stanu i prelistava knjige koje ne ume daC1ta. Odjahali smo èak do jednog brdskog sela zvanog Babin zub.

Može li se znati razlog vaše iznenadne ekskurzije? kopkalo jekneza.Pošao sam da tražim jednu izgubljenu mladu devojku.enu mladu devojku.

Ljutovid koji je do tada sedeo ležerno zavaljen u fotelji za sv i radnim stolom, lagano se uspravi u sedištu.

Maks, o èemu to govorite?

Oseæajuæi po mladiæevom ozbiljnom pogledu da ovaj ima nešt važno da mu kaže, Ljutovid se sav ukoèi od napetosti.Kada vam je dvorski sekretar ovde rekao da Studengrad vis nikom ne pripada otpoèe Maksimilijan konspirativim tonom nije vam rekao æelu istinu. Ne zato što želi od vas nešto da sakrije, veæ zato što nema pojma da je kæi pokojnog kneza Latimira preživela.Ljutovid je ukoèen piljio u svog mladog sagovornika.

Šta ste rekli?! jedva izusti on. I otkud vi to znate, a sekretar dvora o tome nema pojma?

Nedavno sam naišao na èoveka kojem je ubistvo bilo povereno.Rekao mi je da mu je vaš otac platio da odvede mladu kneginju, tadastaru oko 13 godina, duboko u šumu i tamo je ubije i pokopa. Aliovaj nije mogao da uèini takav zloèin i pustio je devojku da pobegne.Dugo je èuvao tu tajnu, ali smatra da je sada došlo vreme da je sa nekim podeli.Ljutovid je sve teže disao od silnog uzbuðenja.

Ko je taj èovek, Maks?Zamolio me je da mu zaštitim identitet dok ne pronaðem kne

ginju.Koliko je sada stara kneginja?Oko 29 godina. Ukoliko je uopšte živa! dodade Maksimilijan znaèajno.A ukoliko je živa, interesovalo je Ljuto vida, hoæete li uspeti da je pronaðete?

Upravo sam pokušao, ali nemam još od èega da poènem. U pitanju je vreme od 16 godina.Ljutovid ga je dugo gledao u oèi, onda ga zamoli

Pronaðite tu nesreænicu Maks i dovedite mi je ovamo. Želimlièno da joj se izvinim u ime mog oca i da joj vratim njen dvor i imanja.Maksimilijana veoma iznenadi ova izjava.Ne zaboravite da je ona i legalna naslednica kneževske titule!upozori ga.Sto se tièe njenih naslednih prava, apsolutno sam uveren da æeih se ona pismeno odreæi u zamenu za svoje posede i potpunu slobodu.Zaista to želite? proveri mladiæ.

Samo na taj naèin æu moæi mirno da spavam, vfaksirnilijan ga sasluša èudno se smešeæi. Bio je prijatno iznenaiegova odluka da pomogne buduæem vladaru poèela se višestruko isplaæivati.yrio plemenito od vas pohvali ga. Ako ovako nastavite, arod æe uskoro poèeti da vas obožava.

Imam dobrog uèitelja! uzvrati mu ovaj komplimentom. Asad mi recite šta vas je odvelo u to zabaèeno selo? nije knezu bilojasno.

Tražio sam tamo nit debelog klupka koje poèinjem polako da

odmotavam. odgovori mladiæ neodreðeno. Ne mogu vam za sada ništa više reæi. Važno je, meðutim, da sam tamo umesto kneginie Izabele pronašao jednog seljaka kolara i njegovog brata. Dvojica mnogo talentovanih mladih ljudi. Uskoro æu vas lièno upoznati i sa jednim od njih i sa mojim smelim ratnim planom.

Spremate se s nekim u rat?! sve manje ga je razumeo Ljutovid.

Sa Turcima.Knez skoèi iz fotelje i zaobiðe svoj veliki radni sto.

Maks, molim vas ne plašite me! spusti se on u fotelju nasuprot mladiæu. Sa èime mislite da smo sposobni da se suprotstavimo turskim garnizonima od 3.000 do zuba naoružanih vojnika?! Saonih vaših pet amerièkih revolvera?! završi on ciniènom primedbom.

Neæete verovati, ali tih pet revolvera æe odigrati veliku ulogu umom planu. Meðutim, glavnu ulogu odigraæe petnaest topova najnovije amerièke proizvodnje. Okružiæemo ih jedne mrkle noæi i prisilitina predaju tvrðave.Po prvi put Ljutovid posumnja u zdrav razum svog mladog prijatelja.Maks, obrati mu se on blagim tonom prijatelja, molim vas da pazite šta govorite. Otkud nama petnaest topova, pa još amerièkih? Zar vi ne znate da je naša blagajna gotovo prazna? Zar ste zaboravili da ste nam vi pozajmili 33.000 dukata da isplatimo ovogodišnji danak. Èak i da vi kupite te topove, kako bismo ih dopremili ovamo? Mi nismo suverena zemlja Maks, a Turci danonoæno paze na sve prelaze i reène obale. Jorga mi reèe da na mestu ubijaju krijumèare oružjem!Maksimilijan ga je mirno, bez reci saslušao. Utom se zaèu neèije tiho kucanje i on ustade da otvori vrata. Tamo je stajao Pagoda.

Ovaj èovek što ga je previo doktor Preda kaže da želite davidite.Maksimilijan pogleda u Ivana koji je stajao iza sekretara i pozva rukom da ude. On zatvori za njim vrata kancelarije.

Visoèanstvo, privede mladiæ Ivana do Ljutovida u foteljidozvolite da vam predstavim gospodina Ivana Turaka iz sela BabinzubÈuvši pred kim se nalazi, Ivan ponizno saže glavu. Ljutovid oseti potrebu da ustane i pruži mu ruku koju Ivan zgrabi svojom levom zdravom rukom i poljubi.

Molim vas, bese knezu neprijatno, ostavimo se starih obièaja, ta svi smo samo ljudi. Sedite ponudi ga on rukom na treæupraznu fotelju.Ivan poslušno sede.Sta kaže dvorski lekar za vašu ruku? interesovao se Maksimilijan.Kaže da æe mi sve zarasti kroz nedelju dana.Sta vam se desilo? upita Ljutovid.Gospodin se povredio u planini preduhitri Maksimilijan Ivana. Ja sam mu tamo pružio prvu pomoæ i tako smo se upoznali.Knez potvrdi klimanjem glave da je razumeo.Jeste li objasnili vašem bratu naš plan? upita mladiæ Ivana.

Jesam, gospodine. Gavran je veæ na putu za Turin. Otišao je daposeti majstora kod kojeg smo oboje izuèili kolarski zanat. Imao jeprilièno veliku kuæu s radionicom, ali mislim da više ne radi. On jedini ima sve mašine koje nam trebaju. Ukoliko ih nije rasprodao.O èemu se radi? postade knez nestrpljiv.

O buduæoj proizvodnji topova objasni Maksimilijan.Nastupi kratka pauza.Praviæete topove u radionici bivšeg kolara? proveri on slabim glasom.Pogodili ste.Maksimilijan najpre odmota ona dva drvena pištolja. Ugledavši ih, Ljutovid razrogaèi oèi. On se ne usudi odmah da ih dodirne, onda prinese jedan bliže oèima. Dugo ga je razgledao, pa pogleda u mladiæa.Odakle vam ovo oružje?To uopšte nije oružje, visoèanstvo ispravi ga ovaj. To jevrlo uspela imitacija francuskog pištolja koji su braæa Turak napraviliprema slici iz jedne knjige.

Liutovid prinese pištolj još bliže oèima.Ali to je prosto neverovatno divio se uspešnoj obmani.Šteta što niste u moguænosti da vidite mali top koji su braæajii svoioi deci da se ieraiu. Ovoliko je visok, pokaza on rujaradiia. svujuj o

a èini se da je težak bar ove stotine kilograma!Ljutovici spusti pištolj na mali sto.

Šta u stvari nameravate Maks? pogleda on u svog mladogprijatelja.Maksimilijan skloni pištolje na tepih pa razvi veliki crtež prekopovršine.Noæas sam do kasno radio na ovom crtežu objasni im. Toje verna kopija u razmerama novog amerièkog topa, kakvim se služio general Grant u odluèujuæoj bici kod Getisburga. Vrlo veliko i ubitaèno oružje. Moj plan je da naruèim od braæe Turak petnaest ovakvih topova, s jednim izuzetkom. Lafet topa æe biti isti kao i kod amerièkog, ali cev i ðulad neæe biti od gvozda, nego od vesto ofarbanogdrveta!Ljutovid je piljio u precizan crtež. Bio je zapanjen drskošæu svogmladog savetnika.

Vi ste ovo izradili?! nije verovao oèima.Maksimilijan saèeka da on doðe sebi, pa nastavi

Kasnije, kada postanemo suverena država, naprosto æemo baciti drvene cevi i na njihovo mesto postaviti prave, livene od gvozda.Na taj naèin uštedeæemo treæinu cene pravih topova.Ali... mucao je knez, ko vam kaže da æe Turci nasesti vašoj prevari?Pred samu bitku kod Getisburga, isprièa mu Maksimilijan istinit dogaðaj iz graðanskog rata, general Grant je primio svega dvadeset novih topova. Do zastoja je došlo u livnici cevi. Meðutim, lafeti s toèkovima za ostalih trideset naruèenih topova bili su na vrero završeni i isporuèeni. Ne želeæi da èeka još dve nedelje, general Serman je došao na

smelu ideju da ih svejedno iskoristi, s tom razlikom što je cevi na onih trideset lafeta zamenio glinenim odlivcima na brzinu prepeèenim i vesto ofarbanim. Špijuni juga nisu primetili zamenu, jer su svi lafeti bili originalni. U toku bitke, broj naših topova poplašio je neke oficire Juga, mada je na njih pucao samo svaki treæi. Došlo je do masovnog povlaèenja i Šerman je pobedio. Ljutovid i Ivan slušali su ga ukoèeni u svojim sedištima. Razumem, muklo æe Ljutovid.

Kada vas uskoro odvedem da vidite prvi top, sve æe vam postati jasno. Naroèito ako vam kažem da èe se æela operacija opsade Pod.grada desiti noæu! Vrlo je važno da se taj najveæi garnizon prvi predaOstali æe se obeshrabriti i predati bez ozbiljnijeg otpora. Naravno, akoVaše visoèanstvo odobri ovaj moj smeli plan.Imate moju punu podršku, odobri knez pa pogleda u IvanaPored vas, ko sve zna za ovaj plan?

Samo moj brat. Gospodin me veæ upozorio na strogu tajnostmada ja želim da se Turci isteraju iz naše zemlje isto koliko i Vaše visoèastvo!Ljutovid prijateljski poklopi svojom velikom šakom njegovu zdravu koju je Ivan držao na levom kolenu.Prijatelju, poruèi mu ozbiljnim glasom, ako nam ovaj trikzaista uspe, vaš trud æe biti bogato nagraðen i ne samo u novcu!Gospodin mi je veæ dao avans za poèetak.Koliko æe ovaj projekat koštati? pogleda knez u Maksimilijana.Vas ni jedan dinar. Biæe to moj prvi poklon domovini.Još su posedeli oko pola sata, onda Maksimilijan predloži da samo on i Ivan nastave diskusiju u njegovom apartmanu. Ugledavši ih kako napuštaju kneževu kancelariju, Pagoda ih je pratio znatiželjnim pogledom. Nije mu bilo jasno, kog vraga je onaj skromno obuèeni seljak radio kod kneza skoro pun sat. Ugledavši doktora Predu, on ustade od stola i priðe mu.

Recite doktore, šta se desilo sa rukom onog seljaka?Metak mu je odvalio deo tkiva na desnoj ruci pa samje ušio i previo.Sekretar dvora ostade usred salona za primanje, duboko zamišljen. Posle ruèka koji im je Jana servirala u apartmanu na spram, Maksimilijan posavetova Ivana da kupi sebi i bratu dva konja jer se Turin nalazio prilièno daleko. Ponovo su se složili da ðulad i toèkove treba naruèiti posebno, a nosaèe i cevi u najstrožoj tajnosti. Ta poslednja radna smena neæe smeti da napušta radionicu, sve do odlaska Turaka. Maksimilijan predloži Ivanu da mu otkupi od bivšeg gazde i kuæu i radionicu s mašinama. Ivan je odmah pošao da u gradu potraži konje, a veæ oko èetiri popodne odjahao je s njima za Turin u susret bratu. Maksimilijan odluèi da ostatak dana posveti svojoj mladoj domaæici. Svako poslepodne, u pauzi izmeðu ruèka i veèernjih dvorskih poslova, mladiæ bi sedao za svoj radni sto i otvarao bukvar koji je sluèajno našao u skromnoj dvorskoj biblioteci. U tim retkim slobodnim

virna pokazivao je devojci nova slova i uèio je kako se izgovarama bi sedala s njegove desne strane, unoseæi se u slova i crteže. menom se veoma oslobodila i stiskala se sve bliže uz njega. Poèe sve èešæe da se naleže na njegovu desnu ruku svojom levom dojm

Mladiæa je zabavljala devojèina nestašna igra, mada su ga istovremeno podilazili talasi žmaraca.Toliko za danas prekide on iznenada seansu. A od sutraæete sedeti s druge strane stola.Zašto? namusi se devojka.

Jer æe mi od te vaše težine odrveneti ruka poveri joj se on tiho.Devojku obli blago rumenilo, ali ne promeni položaj. Ona samospusti pogled na svoju levu dojku. Maksimilijan zakljuèi da je vreme da prekine ovu igru. On izvuèe ruku ispod njene dojke i zaklopi bukvar. v

Èim nauèite da èitate, preæi æemo na druge važne èasoveobeæa on.Da li ste ikad bili zaljubljeni? upita iznenada Jana.Jednom davno, još kao mlad kadet vojne akademije, zaljubiosam seyu æerku jednog oficira setno se nasmeši mladiæ.

Sta je to ljubav? insistirala je devojka.Maksimilijan se malo zamisli.

Ljubav je kad nam ceo dan nešto fali jer ne vidimo voljenu osobu. Ili se tresemo od straha za njom. Ili osetimo sunèane zrake nasvom licu kada nam se nasmeši. Ili kad skoèimo za njom u nabujalureku da je spasemo, ali se tek u vodi setimo da ne znamo da plivamo.Ostaviæemo taj predmet za kraj vašeg školovanja. Najpre nauèite daèitate i pišete.To je tako romantièno uzdahnu Jana, ne napuštajuæi temu. Kad bi bar mene neko tako voleo. Ovdašnje devojke se rano udaju, uglavnom iz nužde i obièaja.Na kakve obièaje mislite?Ovde se roditeljima žuri da se što pre rese svoje ženske dece.Mnogi nemaju drugog izbora. Veæina naših žena provedu ceo životteško radeæi u kuæi i polju i raðajuæi decu. Moja mama je bila sreænia. Volela je mog tatu i on je nju obožavao. Ni on ni ja nismo dugo rnogli prežaliti njenu iznenadnu smrt. A za razliku od nekih drugih žena na dvoru, nije nikad imala liènih problema.

O kakvim to problemima govorite? skupljao je Maksimilijaninformacije o dvorskom životu.

Pa, objasni mu Jana, èula sam od starije posluge da fkojni knez vrlo èesto napastvovao mlade i lepe sluškinje i prisiliih da s njim spavaju. Naroèito one još neudate. One koje bi mu sprotstavile, redovno su kažnjavane šibanjem. Prièa se da je jednu mldu devojku pretukao skoro na smrt. Tata me je upozorio da se rrmogo ne bunim ukoliko stari knez nešto pokuša, ali on me nije nikad njpipnuo. Verovatno iz poštovanja prema tati koji mu je bio vrlo važanèlan posluge. Tata se u poèetku brinuo za mene kada ste me vi uzeliu službu, ali sam ga umirila i rekla mu da ste mi vrlo dobri i da se lepo prema meni ponašate.Znaèi, zakljuèi Maksimilijan, naši ovdašnji obièaji nisumnogo drukèiji od onih u Americi. I tamo su do nedavno bele gazde

kad god im je volja spavale sa mladim lepim robinjama, a ukoliko bise njihova braæa ili muževi pobunili, bili su na smrt bièevani.Iz razgovora ih prenu neèije kucanje. Oboje se zagledaše u Ljutovida koji je stajao na otvorenim vratima radne sobe.

Oprostite ako smetam izvini se on. Kucao sam na glavnavrata ali me verovatno niste èuli.Mladiæ i devojka ustadoše, a Jana mu se pokloni.

Radi se o hitnoj stvari pa sam došao da vas vidim.Svakako, visoèanstvo ponudi ga mladiæ rukom da sedne.

Jana mu se u prolazu još jednom nakloni i izaðe zatvorivši vrata zasobom. Na ovo ju je upozorio još njen otac, da uvek ostavi gospodara nasamo sa njegovim gostima i da èeka nareðenja u susednoj sobi. Ljutovid baci pogled na bukvar na stolu i sede u obližnju stolicu.

Pagoda me obavestio da je na dvor stigao srpski kurir. Oni nasobaveštavaju da se poèetkom januara sprema velika vojna kampanjaprotiv Turaka u Srbiji.

Interesantno spusti se Maksimilijan u stolicu nasuprot njemu.Mislite li da je to od neke važnosti i za nas?

Od mnogo veæe nego što možete i zamisliti!Kurir kaže da ga šalje lièno knez Mihailo koji se izvinjava što nije mogao prisustvovati sahrani mog oca. Turci su ga zadržali još nasrpskoj strani Dunava.To su vrlo važne informacije zakljuèi Maksimilijan. Zavreme prijema u vašoj kancelariji, Habib paši se izmaklo da Srbi imaju organizovanu vojsku od 50.000 naoružanih ljudi. Ako doðe do velikog ustanka, postoji moguænost da Habib paša pošalje Turcima pojaèanje.

T tme oslabi vojnu kontrolu nad Karpatijom! glasno se nadao na to sam pOmislio kada sam odluèio da naruèim one la nove. Moramo biti spremni i iznad svega strpljivi. Iduæa godidoneæe velike promene usvetu i Evropi. 1 iutovid je kratko razmišljao, pa otpoèe nesigurnim tonom krivDugujem vam i jedno izvinjenje. Pre no što sam pokucao natvorena vrata vaše radne sobe, zastao sam pritajen par trenutaka.Èuo sam vaš glas i one mlade devojke i poželeo da èujem o èemu stese rasprièali.Maksimilijana iznenadi priznanje.

Još uvek mi nije jasna vaša odluka da uzmete u službu tako mladu devojku.Bilo mi je žao one noæi kada ste je odbili. A onda sam èuo i da je siroèe bez majke, što me je posebno ganulo jer sam i ja odrastao bez roditelja. Vrlo je bistra devojka i željna znanja. Kad god mogu posvetim joj po nekoliko sati i poduèavam je slovima i èitanju.Samo slovima i èitanju?! podiže Ljutovid znaèajno obrvu. A meni se uèinilo da ste joj objašnjavali i šta je to ljubav!Prièali smo i o tome. Ona je sada u godinama kada te stvari poèinju da je interesuju, a nasluæujem i da joj postajem simpatièanvragolasto se nasmeši mladiæ.

Sve manje vas razumem, Maks priznade Ljutovid. Šta vasspreèava da sa njom odete u krevet?

Moral! odgovori Maksimilijan kratko. Oseæao bih se bedno kada bih iskoristio njeno neiskustvo i poverenje u sebiène svrhe.On naèini kratku pauzu pa ga upita

A vi? U šta vi verujete?Ja sam, kao što veæ znate, odgojen sa drukèijim pogledima na život koji je neobjašnjiva sluèajnost i kao takvog ga treba do krajnosti iskoristiti. O moralu i etici naèuo sam tek u boemskim krugovima Pešte u kojoj sam provodio bezbrižan život bogataša. Godišnja apanaža od hiljadu kruna bila mi je više nego dovoljna. Šta dakle oèekujete od coveka èija je najveæa briga bila kako da ubije svakodnevnu dosadu? Maksirmlijan oseti daje to možda zgodan momenat da ga upita

Recite, šta ste, ili koga, tražili u onom bordelu pred èijom zgradom smo se upoznali one tragiène noæi u Pešti?Pitanje malo zbuni Ljutovida ali on se seti da se njihov poslednji razgovor prekinuo baš na tom mestu.

Šta sam tražio? ponovi on pitanje, odsutno gledajuæi pored mladiæa. Tražio sam malo razonode i sreæe. A to mol osetim samo u prisustvu vrlo mladih devojaka, poput vaše Jan vam je možda jasnije zašto sam je odbio da me služi. Setio samV V V f V V3seg upozorenja iz Pešte da pazim sta radim jer vise nisam obièan ðanin kojem je sve dozvoljeno. Odbio sam je i zato što sam se po deo samog sebe i svog donedavnog naèina života. Èvrsto sam odluè da se promenim a Jana je bila prvi moj položeni ispit.Dok je èekao da onaj nastavi, Maksimilijan ga je nemo posmatrao Ne znam da li na moju sreæu ili nesreæu, nastavi Ljutovid da mu se ispoveda, mlada devojka koju sam one noæi oèekivao u sionu nije se pojavila i ja sam odluèio da se vratim kuæi.Razumem tiho æe Maksimilijan.A ja se bojim da još ne razumete, tužno se nasmeši Ljutovid. Ne radi se o fizièkom kontaktu. Svi moji raniji pokušaji da seuzbudim u blizini tela neke zdrave mlade žene, završili su se fijaskomkoji me još više udaljavao i plašio žena. Neke od njih su zakljuèile dasam verovatno homoseksualac i èak predlagale da mi dovedu nekogzgodnog mladiæa. Ma koliko lepe ili privlaène, uopšte nisu mogle dame seksualno uzbude. To oseæanje me obuzima samo u prisustvu vrlo mladih i bespomoænih devojaka.

Samo onda možete sa njima da vodite ljubav? pomagao muje mladiæ da se otvori.

Samo onda mogu sam sa sobom da vodim ljubav! podvuèe Ljutovid svoj problem. Ukoliko razumete šta želim da kažem.Ali kako biste vi to razumeli, kad niste iskusili ono šta sam ja preživeo. Moj zatucani, nasilni, do kostiju pokvareni otac unakazio je moju psihu još kad sam imao 15 godina. Samo njemu imam da zahvalim što nisam normalan u èetrdeset èetvrtoj!Ljutovid nije mogao više da ga gleda u oèi. On se zavali u fotelju i zagleda u gipsane figurine na plafonu.

Imao sam 15 godina kada je moj otac zakljuèio da je došlo vreme da osetim èari i slasti ženskih tela. On je, navodno, poèeo da vodi ljubav sa ženama u tim godinama pa je smatrao da moram i ja. Bez ikakve najave, poveo me u jedno selo u kojem su njegovi krvnici unapred aranžirali æelu operaciju gubitka moje nevinosti. Otac me uveo u jednu sobu u kojoj je na krevetu veæ bila vezana potpuno naga mlada devojka, ne starija od mene. Preko usta su joj vezali maramu kako bi joj prigušili pozive u pomoæ. Otac mi je naredio da se skinem i popnem na nju. Devojka nas je užasnuta gledala, a niz obraze su joj 122

Ta sam se, u stvari, uplašio više od nje i potrèao vratima,dvojica njegovih bandita brzo ugurali natrag u sobu. Nezamojim ponašanjem, otac me ošamario i obasuo najgorimPoèeo je da me svlaèi, a ja sam histerièno vrištao. Onda me ostavio na miru i sam raskopèao šlic na pantalonama. Re da gledam kako to muškarci rade. Pred mojim oèima je siV0 J 17 i v i vo jadnu devojku. Kada je završio svoj ogavni posao, zakopèao je i bacio na krevet kesu s novcem, valjda smatrajuæi da je tim ge isplatio devojèin bol i sramotu. Ja sam bio okamenjen prizorom. Klieffovi ljudi su me morali izneti iz sobe. Moja sirota majka je osetida nešto nije u redu i napala ga, a on se branio verovatno istim onim prastarim razlozima iz kojih je njegov neuki otac odveo njega kodprve žene.Ispovest iskreno potrese Maksimilijana. Nije znao šta da mu kaže ili kojim recima da ga uteši. Ova trauma iz mladosti ostavila je ozbiljne psihièke posledice na buduæeg kneza. Kada je ponovo spustio pogled, Ljutovidove oèi su bile vlažne.

Maks, nastavi on slabim glasom, vi ste mi jedini prijatelj.Ja, u stvari nikog nemam. Svi ovi dvorski službenici klanjaju mi se izstraha, a ne poštovanja. Sem vama, ja zaista nemam kome da se poverim i obratim za pomoæ. Šta da radim, Maks? Da li sam po vašemmišljenju postao ozbiljno impotentan?Pitanje trže mladiæa iz razmišljanja.Muškarci koji izbegavaju fizièki kontakt sa zrelim ženama èineto uglavnom zbog liène nesigurnosti. Obièno se plaše da mnogo iskusnija žena ne otkrije njihovo neiskustvo u voðenju ljubavi, ili je njihovstrah od žena posledica neke traume iz rane mladosti.Ima li tome leka?

Psihologija je relativno mlada nauka koja se bavi prouèavanjemtajni èovekovog ponašanja poèe Maksimilijan obazrivim uvodom.Iz onog što sam ja proèitao i u vojsci video, vaš seksualni problem i nije tako beznadežan. Ima mnogo gorih sluèajeva od vašeg. Sklonost prema deci ili èak životinjama, mnogo je opasniji simptom duševnih poremeæaja. Sto se tièe vašeg voðenja ljubavi sa samim sobom, kako kažete, to je prirodna reakcija kod oba pola kojima nedostaju partneri. Meðutim i sveštenstvo i psiholozi upozoravaju na opasnost upteterivanju.Maksimilijan je razmišljao kako da mu postavi sledeæe pitanje. Jeste li bar pokušali s nekom od tih devojaka da vodite ljubav?

Da li vam je rekao gde ide? zabrinu se knez.Rekao je da æe se na Dunavu sastati sa onim kurirom kneza Mihaila i tajno preæi u Srbiju. Sa sobom je poveo i gospodina Jorgu. No125Neke od njih su u stvari bile mlade prostitutke i èak me i vale da legnem s njima, ali ja nisam imao ni hrabrosti ni snage god bih to poželeo, setio bih se oca sa kojim nisam želeo da se stovetim. Na kraju bi ih plaæao i zaboravljao. A one druge, nisam imao srca da upropastim. Mada sam ih bogato plaæao, bilo K to ravno silovanju. Oseæao bih se gorim od svog oca!Na koje to druge devojke mislite? izvlaèio mu je Maksimi. lijan reci.Pa... bese Ljutovidu sve neprijatnije, meðu tim lakim devojkama bilo je i onih poštenih, mislim, još nevinih. Govorim o siromašnim devojkama koje su pristale da mi poziraju iz ekonomske nužde. Neke od njih podvodile su mi roðene majke. Najmuènije iskustvo imao sam baš u tom prokletom bordelu u Pešti. Maksimilijan strpljivo saèeka da on nastavi. U pitanju je bila jedna vrlo lepa mlada plavuša stara oko 15 godina. Zapazio sam je na modnoj reviji kod jednog poznatog krojaèa. Njeno ponašanje me je prilièno potreslo i konaèno zabrinulo. Za razliku od ostalih, ta mala je sve vreme ležala na krevetu gola, vezana i sva u suzama. Oseæala je stid, kojim je zarazila i mene. A onda je došlo do pokušaja atentata i ja sam poèeo ozbiljno da razmišljam o svrsi svog života. U meni se poèela raðati želja za promenom. Želja da sretnem neku ženu u koju æu se zaljubiti i zavoleti je svim svojim biæem.Nastupi poduža tišina. Maksimilijan je bio zadovoljan kneževom ispovešæu. Oseæao je da ovaj govori iskreno. Veæ ranije je primetio da se Ljutpvid poèeo menjati i odluèio da mu pomogne.Sta mislite Maks, ima li za mene nade da jednog dana pronaðem takvu ženu? prekide Ljutovid tišinu.Jedna stara izreka kaže što je suðeno, nije izgubljeno! odgovori mu onaj filozofski.Knez se na ovo tužno nasmeši.

GLAVA 12.

Proðoše nekoliko sledeæih nedelja. Maksimilijan je veæinu vremena uglavnom provodio za svojim radnim stolom ili u kneževom kabinetu pomažuæi Ljutovidu u tekuæim državnim poslovima. Uskoro se uverio da je novi knez vrlo dobar administrator. Akademsko znanje koje je u Pešti bezvoljno savladao, sada mu je obilato koristilo. Maksimilijan je, takoðe, svake nedelje dva puta jahao u Turin da proveri kako braæa Turak napreduju sa narudžbinom njegovih lažnih topova. U meðuvremenu bi èesto zamišljen šetao kroz svoj apartman, a Janabi ga pratila zabrinutim oèima.Bila je subota i knez se zadržao u krevetu nešto duže. On se pojavi na vratima svoje kancelarije taèno u deset. Bio je obrijan i sveèano obuèen. Ugledavši ga na vratima, Pagoda ustade od stola i nakloni mu se. Ljutovid priðe stolu i proveriRekoste da su neki bojari zatražili za danas audijenciju?Da, visoèanstvo. Gospoda Mateja Cezar i Mirèa Galant žele savama da o neèem važnom porazgovaraju.

Setivši se da su se ta dvojica na prošlom savetu mteresovala o njegovim ženidbenim planovima, Ljutovid poèe nervozno da se osvræe po salonu. Sva vrata su bila širom otvorena tako da se videlo sve do glavnog foajea koji je bio prazan.

Jeste li videli negde gospodina Reksa? tražio je pogledomsvog prijatelja.ma

Gospodin Maksimilijan je još noæas napustio dvor. Otputovaoje onom vašom koèijom iz Pešte. Zamolio je Karla da upravlja konji

æas su ovde dugo o neèemu razgovarali. Gospodin Reks mi ieJ v j ?da æete vi razumeti o èemu se radi.Knez se krajnje zabrinut spusti u stolicu i zagleda u svog dvorsk sekretara.Ma šta mi to govorite, gospodine Pagoda?!Tako mi je objasnio gospodin Reks ostade onaj stojeæi zstolom. Valjda se radi o nekakvoj tajnoj operaciji jer se gospodinReks raspitivao o vremenskim uslovima na Dunavu.Trebali ste mu ponuditi veæu pratnju uplaši se Ljutovid zasvog prijatelja.I jesam, visoèanstvo. Predložio sam da i nekoliko gardista poðu sa njima ali su me oni odbili. Rekli su da bi veæa grupa ugrozila tajnost operacije.Ljutovid se zamisli, onda pogleda na veliki zidni sat koji je pokazivao deset i petnaest.Taèno u to vreme, Maksimilijan, Nikolaj Jorga i srpski kurir po imenu Miloš Baèanin, stigoše pred prvo srpsko pogranièno selo zvano Jarak. Na samoj ivici guste šume svi troje zastadoše, a Miloš objasni na karpatskomJa idem dole prvi da pronaðem voðu lokalnih hajduka Jevrema Cuburiæa i obavestim ga o vašoj poseti. Cuburiæ govori karpatski jer stalno s vama trguje, a dobro govori i turski. Organizovao je vojsku od tri hiljade ljudi i potpuno paralisao turske karavane prema Dunavu. On æe poslati ovamo svoje ljude da vas doprate do njega. Ukoliko se više ne vidimo, šta da kažem knezu Mihailu o vašim ratnim namerama?Prenesite knezu ono o èemu smo noæas razgovarali. Recite mu da æemo otpoèeti opsadu garnizona u Podgradu èetiri dana pred pravoslavni Božiæ. Turci æe po tradiciji te nedelje povuæi veæinu svojih vojnika u kasarne zbog praznika. Veæ su navikli na naše mirenje sa sudbinom okupacije i ništa neæe slutiti. Takoðe zamolite vašeg kneza da ne otpoèinje ustanak bar do poèetka januara. Preko su nam potrebna ta dva meseca. Oèekujemo reènu isporuku od petnaest novih topova ali nismo još sigurni kada æe stiæi. Ukoliko u meðuvremenu primetimo bilo kakve turske pokrete preko Dunava, odmah æemo vas obavestiti.Miloš klimnu glavom i podiže visoko kragnu svog kaputa, sve je razumeo. Dok je gazio dubok sneg prema selu izmeðu dva brda, Nikolaj Jorga ga je pratio zabrinuta pogleda. Kada se kurir izgubio iza jedne uzvišice, Jorga se zagleda u mladiæa do sebe.

Naruèili ste petnaest topova? bio je šokiran. Amerièki Najnovije izrade. Ta znate da sam se borio na strabednika i da tamo imam prijatelje na visokim vojnim položajiTorga ostade poluotvorenih usta. Više se nije raspitivao. Èekali su o dobrih pola sata, kad se iza

prevoja pomoliše glave trojice ljudi. i Jorga im odmah poðoše u susret. Jedan brkati gorostas

koas im se prijateljski nasmeši.Gospodin Reks? proveri onaj najpre pa pruži svoju ogromnu ja sam Jevrem Cuburiæ, voda ovdašnjih ustanika! Dobro došli u Srbiju, gospodo! Miloš me veæ obavestio ko ste. Budite moji lièni gosti.Uputiše se selu koje je vrvelo od naoružanih ljudi svih uzrasta i godišta, ali najviše mlaðeg sveta. Cuburiæ ih uvede u dvorište najveæe kuæe. Dok su se probijali kroz špalir nekoliko stotina ljudi, Maksimilijan je upitno zagledao u domaæina.Došli ste u dobar èas. Danas je pazarni dan. Svake poslednje nedelje u mesecu rasprodajemo robu i robinje turskih karavana koje smo u toku tog meseca presreli. Preživele muškarce menjamo za naše zarobljenike, a žene prodajemo za èisto zlato. Pre par dana imali smo jedan od najveæih ulova. Presreli smo karavan sa pratnjom od dvadeset konjanika i koèijom sa dve lepotice i sandukom punim turskog novca. Verovatno namenjenog garnizonu u Karpatiji ili Rumuniji. Robu obièno razgrabe trgovci, a žene kupuju bogate gazde. Nažalost, jedna devojka se otrovala. Mislim da je bila lièna pratilja onoj drugoj koju smo odmah vezali i sada æemo je izvesti na prodaju. Vrlo je lepa i nadam se da æu dobiti za nju bar trideset zlatnika a to znaèi deset novih austrijskih pušaka!Maksimilijan se zagleda po buènoj, neurednoj rulji zainteresovanih ustanika i trgovaca. Njemu postade jasno zašto se ona druga devojka radije otrovala nego da postane robinja jednog od ovih okorelih ratnika prepunih mržnje prema svemu turskom. Maksimilijan se sav strese od pomisli kako bi se on oseæao u ropstvu zakletog neprijatelja.

Hoæete li unutra na vruæu rakiju, ili želite malo da gledate licitaciju dobara. Pored devojke, prodavaèe se i njena koèija i 26 rasnihkonja koje smo im zaplenili.

Sve ovo je novo za nas reèe Maksimilijan zaintrigiran dogaðajem. Malo æemo najpre postajati da vidimo nadmetanje.

Kako god želite.

Cuburiæ se okrete prema vratima jedne manje dvorišne kolibe viknu stražaruArsene! Izvedi zatvorenicu!Stražar uðe i uskoro izvede jednu ženu lica pokrivena svilenim lom. Ruke su joj bile vezane iza leda, a kratak konopac na nogama s mo joj je dozvoljavao da sitno koraèa. Po bogatoj odeæi i damskim ci pelama moglo se odmah zakljuèiti da pripada višem sloju. Preko sebe je imala prebaèenu bundu. Stražar joj pomože da se popne na malu platformu kako bi je kupci bolje videli. Raja se okupi oko platforme vièuæi i dobacujuæi razne uvrede.

Skini mrskoj kuèki tu maramu! drao se jedan odrpanac s puškom u ruci. Ta neæemo valjda kupovati maèku u džaku!Arsen strže veo sa ženinog lica, a Maksimilijan raširi ženice. Devojka je bila posebno lepa ali veæ u zrelijim, dvadesetim godinama. Na njenom otmenom licu primeæivao se umor izmešan s neizvesnošæu. Posmatrala ih je s prezirom i uroðenim ponosom žene

visoka roda. Maksimilijan se instinktivno probi u prve redove, a Jorga za njim. Cuburiæ lièno skoèi na platformu do devojke i povikaNarode! Smirite se! Danas imate priliku da se osvetite jednojod najlepših turskih žena do sada zarobljenih! Odbija da govori, a unjenim papirima stoji da se zove Favza Nura. Ta samo pogledajte tajstas, to lice, te prkosne oèi! Verovatno je visokog porekla jer je putovala sa liènom pratiljom, koja se, nažalost, otrovala!Verovatno je videla Spasoja, pa se uplašila da je baš on ne kupi!

doviknu jedan od posmatraèa obgrlivši svog krezavog prijatelja.Nasta veseo žagor i dovikivanje koje Cuburiæ umiri dizanjem ruke.Bez obzira ko je, ova žena vredi suvog zlata!Je udata ili je još neprobušena?! interesovalo je nekog èovu iz pozadine.Bojim se da æeš je morati najpre platiti, pa tek onda proveriti!

doviknu mu Cuburiæ na opšte zadovoljstvo prisutnih.Deset turskih dukata! prekide diskusiju jedan debeli trgovac.Dvadeset! javi se onaj iz pozadine.Dvadeset i pet! povisi trgovac.Trideset! podiže ruku jedan stariji èovek iz prvog reda.Nastupi kratka pauza ispunjena Zagorom rulje. U pitanju je bio veliki novac koji su imali samo bogati trgovci. Za trideset dukata mogla se kupiti koèija sa dva rasna konja. Dok je gomila zamorila, devojka poèe lagano da se spušta na desno koleno. Maksimilijan koji je nije

v jz vida, primeti da je to izvela tako da joj se ogrlica od raznoisPUS. jasnih stakala prostrla po vrhu kolena. Onog momenta kad tvori usta da zagrize jedan od staklenih komada, Maksimilijan ie stomakom bio oslonjen na samu platformu prope se na prste i ruži prema njoj ruku. Jednim veštim zamahom, on joj strže ogrlisa vrata. Kratko je pregleda pa je podiže prema Èuburiæu. Otrov! U ovoj zelenoj staklenki! Dovoljno je da je zagrizete idavaszauvekparališe!Favzine lepe oèi poèeše da se stakle od prvih suza. Ona podiže glavu i bez ikakvog upozorenja pijunu lepog mladiæa posred lica. Arsen ie zgrabi za dugu kosu i grubo povuèe da se uspravi na noge. Maksimilijan mirno izvadi maramicu i obrisa lice. Zapanjena raja se potpuno utiša. Cuburiæ je ispred nosa razgledao malu ampulu s otrovom, vesto nanizanu izmeðu ostalih kamenova.Otkud ste znali šta æe uèiniti? bio je iskreno iznenaðen. Mnoge muslimanske žene visokog porekla nose sa sobom otrov. Tako joj se verovatno otrovala i pratilja.Neverovatno! divio se Cuburiæ veštoj kamuflaži ogrlice. Za to vreme Maksimilijan i Favza su se intenzivno posmatrali. On odluèi da se posluži trikom. Pomislio je da ona možda govori francuski. To bi ujedno potvrdilo njegovu sumnju da je odrasla na dvoru nekog vrlo visokog turskog funkcionera. Samo oni su uèili svoju decutom diplomatskom jeziku.

Ukoliko govorite francuski obrati joj se on vrlo tiho na tomjeziku, okrenite glavu na svoju levu stranu.Favza ga je probadala svojim velikim tamnim oèima. On proèita u

njima slab traèak nade.Ja sam turski špijun izmišljao je. Poslan sam da vas oslo

bodim. Zašto mi ne pomognete? Moram da znam da ste to zaista vi.Ako jeste, potvrdite glavom kako sam vam savetovao.Oni najbliži su ga æutke posmatrali, ne razumevši o èemu govori. Devojka konaèno okrete glavu na levu stranu, kao da ne želi više daga sluša.

Ne znam šta ste joj to rekli, nasmeja se glasno Cuburiæ,ali cura vas oèigledno ne podnosi!

Sto dukata! ponudi Maksimilijan Èuburiæu koji se naglouozbilji.

Sto dukata! dreknu ovaj masi. Ovaj strani gospodin je hoæe za sto zlatnih dukata! Nudi li iko više od sto dukata?!

Umesto odgovora, raja poèe polako da se razilazi nezadov mumlajuæi.Vaša je! èuènu Cuburiæ ispred mladiæa. S ta želite dadim sa njom?Pritvorite je i dalje vezanu u onu kuæicu dok mi ne obavimrazgovor. Unutra æu vam je isplatiti.Cuburiæ pogleda u Arsena koji je držao zarobljenicu za vezane ke.Èuo si gospodina.Arsen sprovede Favzu natrag u zatvor, a Maksimilijan i Jorga uðoše sa Cuburiæem u kuæu. Tu ih je domaæin bogato poslužio hranom i piæem. Jorgi se naroèito svidela kuvana rakija.Dok se Jorga èastio sa svojim srpskim domaæinima, Maksimilijan i Cuburiæ se povukoše u drugu sobu. Puna dva i po sata su o svemu prièali, a naroèito o srpskim ratnim namerama. Ugovoreni su morzeovi svetlosni signali i znaci raspoznavanja, razne lozinke i naèin pisanja tajnih poruka. Cuburiæ je bio impresioniran vojnim znanjem svog visokog gosta.Oko èetiri popodne odluèiše da krenu natrag prema Dunavu. Favzu ogrnuše jednom debelom bundom, a na noge je obula debele vunene èarape i zimske èizme. Maksimilijan je naredio da se devojka potpuno oslobodi veza. Odbio je pratnju, smatrajuæi da mu je put veæ dovoljno poznat. Hodao je prvi, a Jorga poslednji. Mladiæ se èesto osvrtao da proveri devojku iza sebe. Ona je hrabro i bez pogovora prtila dubok šumski sneg.Nisu se zaustavili sve do obale Dunava gde stigoše nešto posle šest. Tamo ih je oèekivao isti prevoznik sa velikim èamcem. Mada se mrak veæ prilièno spustio, skeledžija ih posavetova da još malo prièekaju. Bojao se da bi ih turske obalne straže mogle dogledom prevremeno primetiti i doèekati. Oko osam uveèe, sa karpatske obale sevnu tri puta svetlosni signal, znak da je straža upravo prošla. Imali su manje od sata vremena da preðu veliku reku. Dok su trojica muškaraca naporno veslali uzvodno, Favza se sva stisnula u svoju bundu, opsednuta najcrnjim mislima. Noæ je bila oblaèna i potpuno tamna. Kako bi im pokazao pravac, onaj s druge strane im je svakih desetak minuta slao svetlosne signale. Prešli su reku za èetrdeset minuta.Požurite! upozori ih momak šapatom. Turci samo što se nisu vratili! Vaša koèija vas èeka gore u selu kod istog gazde obavesti ih on.Maksimilijan isplati skeledžije i oni se rastadoše. Pešaèili su još dobrih pola sata pre no što stigoše do sela. Gazda kod kojeg su ostavili

nornože im da upregnu konje. Primetivši da se devojka trese e MaksirnJ111 je pope u koèiju. Karlo se veæ pobrinuo da zaedište užarenim ugljem. Mladiæ joj pažljvio izu èizme i uvi stou toplo æebe. Osetivši kako su se devojèine noge opasno ohladiaon 0 rukama protrlja ledene èlanke. Favza mu se potpuno pustila. Do tog trenutka još nisu progovorili ni jednu reè. U pola jedanaest koèija krenu u pravcu glavnog grada. Na jednom edištu sedeli su Maksimilijan i Jorga, a Favza Nura nasuprot njima. Mladiæ ju je æutke posmatrao, onda je iznenada upita na francuskom

Ko ste vi, gospoðice?Kako ko sam? uzvrati ona jetko. Pa vi rekoste da znate ko

sam! Vi ste turski špijun, zar ste zaboravili? Došli ste u Srbiju da meoslobodite!Izvinjavam se nakloni joj se mladiæ pokorno. Morao sam nešto na brzinu da izmislim kako bih vas spreèio od daljih pokušaja samoubistva. A interesovalo me i da li govorite francuski.

Zašto baš francuski?Jer se tim diplomatskim jezikom služe na sultanovom dvora.

Favza se sva strese od ove primedbe, ali oni to ne primetiše ispodnjene bunde.

Takoðe sam se sve vreme pitao, zašto vas je pratilo dvadeset konjanika? Kada sam èuo da ste imali i liènu pratilju, došao sam do logiènog zakljuèka da ste vrlo visokog porekla i odluèio da vas poštedim neprijatnog ropstva.A kao vama neæu biti robinja? primeti ona sarkastièno.

Ja sam se borio tri godine u amerièkom graðanskom ratu nastrani Severa koji je zauvek ukinuo ropstvo.Znaèi, èim stignemo, gde god me to vozite, tamo æete me odmah osloboditi nastavi ona da ga kuša.Vozimo vas u Orno, glavni grad Karpatije obavesti je on.Taènije, u knežev dvor, odnosno u moj privatni apartman na istomdvoru. Inaèe, ja se zovem Maksimilijan Reks i državni sam sekretarKneževine Karpatije. Gospodin do mene je šef dvorske garde. Sto sevaše dalje sudbine tièe, sve zavisi ko ste.

Mi smo u Karpatiji? iznenadi se Favza nešto slabijim glasom.Bio je to jasan znak da je Karpatija bila cilj njenog nesreænog karavana.

A gde biste vi želeli da stignete? U Rumuniju možda?Devojka uæuta. Više nije progovorila ni jednu reè. Po njenom zabrinutom licu moglo se zakljuèiti da preživljava neprijatne trenutke.

Koèija se zaustavi pred dvorskim ulazom oko dva èasa ujutr Maksimilijan siðe prvi i ponudi Favzi ruku. Ova je prihvati ali joj tom prilikom spade sa lica svileni veo kojim se pokrivala.

Više nema potrebe da se sakrivate.Favza ga samo pogleda i otkrivena lica uðe sa njim u dvor. U nre. dvorju su stajala dva noæna stražara koji ih doèekaše zaèuðenih pogleda. Maksimilijan se pope na sprat i bez

kucanja otvori vrata svog apartmana. Mamurna Jana skoèi sa njene stolice pored peæi. Ona se poluotvorenih usta zagleda u neobiènu gošæu.

Ništa me ne pitajte! odmah je upozori mladiæ. Pripremite gošæi kupatilo i pomozite joj da se okupa, a ja æu sam siæi do kuhinje. Ona ne zna naš jezik, služite se znacima ruku.Maksimilijan se tu okrete Favzi.Ova mlada devojka, moja domaæica, sada æe vam pOvmoæi da se operete. Na žalost ona ne govori ni turski ni francuski. Sto se vaše prljave odeæe tièe, predloži on, biæe najbolje da je ostavite u kupatilu a ogrnete se mojim noænim mantilom. Sutra æu vam pronaæi u gradu evropsku garderobu. Vi razumete zašto, zar ne?Favza se poèe lagano tresti, što je bio znak njenog prenapetog psihièkog stanja. Mladiæ je nežno obgrli oko ramena i privede jednoj od fotelja. On joj smaèe bundu i saèeka da sedne. Na nogama je još uvek imala one zimske èizme. Maksimilijan se spusti na kolena ispred nje i pažljivo joj skide obuæu i debele vunene sokne. Malo je zadržao u ruci njen gležanj u evropskim svilenim èarapama kakve su nosile samo bogate turske žene. Favza odmah primeti njegov interes. Kada im se pogledi uskoro sretoše, devojka se gorko nasmeši.

Interesuju vas ženske èarape?Ovakve sam poslednji put video samo u jednoj radnji u Parizu, pa se pitam da nismo sluèajno oboje tamo pazarili.Vi ste neki ðavolski znatiželjan gospodin primeti ona hladno.U vojsci sam bio obaveštajni oficir. Valjda mi je ostalo u navici.Ovo saznanje još više uznemiri devojku. I nju su turski obaveštajci trenirali kako da sakrije svoj identitet u sluèaju ropstva, ali ovaj zgodni momak je bio mnogo veštiji od njenih instruktora. Pitala se dokle æe izdržati.

Pretpostavljam da ste i gladni reèe on još uvek kleèeæi isprednjenih nogu.

Nisam ništa okusila veæ tri dana. Srbi su nam samo nudili pePTo leTztrsno jelo pohvali Maksimilijan. Nema potrebe da mi se rugate! dodadc ona jetko.uspravi i pokupi njene blatnjave èizme i vunene èarape. imamo u kuhinji. A vi se sad slobodno prepustiteOVMdSiiijan se veæ uhvatio za kvaku, kad ga zaustavi Janin uspla?1 me molio da ga probudim èim stignete, bez obzira na vremCL Da se niste usudili! upozori je mladiæ sa vrata. Knez i ja æemo se ujutro svejedno videti.Kako vi kažete složi se devojka.Maksimilijan naredi straži da odmah probude kuvara. U dvorskoj kuhinfmu je objasnio da imaju iznenadnu gošæu muslimanske vere. SR odmah znao šta treba da joj pripremi. Pola sata kasnije, mladiæ uLa u svoj apartman kolica sa vruæom supom, svezom goveðom SS francuskom salatom i toplim èajem. Kada se pojavila na vraegove spavaæe sobe, Favza zbunjena zastade. Usred salona je èekao pripreman sto za dvoje. Na sebi je imala njegov kucni mantil Maksiniilijan ustade od stola i ponudi je rukom da sedne. Jana A je tužna posmatrala sa sobnih vrata.

Slobodni ste, gospoðice poruèi joj mladiæ. sobu i odmorite se. Ja æu se dalje pobrinuti o mladoj dami i prespavati ovde na kauèu.Jana se bez reci nakloni i izaðe u hodnik.

Mnogo draga devojka pohvali je Favza, pa se odjednomstuži. 1 sam imala divnu drugaricu i pratdju Mohla sam je da saèekamo par dana razvoj situacije, ali njoj se uèinila bezizlaznom. Juceujutro kada sam se probudila, našla sam je ukoèenu na krevetu.Kako se devojka zvala?

Halida Rašid. Bila je iz vrlo bogate porodice. Njen otac juobožavao. Ako ga ikad opet sretnem, prosto ne znanobjasnim šta joj se desilo. Oseæam se tako odgovornom zbog njersmrti.Ali zar niste i sami pokušali samoubistvonMoždattttePvTkao bši vojnik jedini razumeti Kada sam shvatila da još imam samo èast jer su mi slobodu oduzeli, o

sam da se vratim Alahu. Molila sam ga da me razume, jer život slimanske žene prestaje gubitkom njene èasti.Hrišæanska vera ne dozvoljava samoubistvo.Ne dozvoljava ni muslimanska, sem u situacijama poput mojekada moram svojim životom zaštititi više interese.Ovim mu je rekla više nego što je želela.Znaèi li to da vas moram noæas vezati za krevet?Neæe biti potrebno nasmeši se ona tužno. Pretpostavljamda se na vašem dvoru ponašaju prema turskim robinjama s više poštovanja od one srpske rulje.Ne zamerite im branio je Maksimilijan svoje južne komšije.

Valjda niste oèekivali da æe vas posle 400 godina turskog ropstvaslaviti i voleti. Sem toga, nisam primetio da su vas mnogo zlostavljali.Devojka spusti glavu i zagleda se u bogatu francusku veèeru.Ne brinite umiri je on. Lièno sam stajao pored dvorskogkuvara dok vam je ovo pripremao. Nalazite se meðu ljudima koji æepoštovati i vašu liènost i vaše verske obièaje.Vi ste francuski ðak? proveri ona.Nisam imao tu èast. Francuski sam nauèio u amerièkoj vojnoj akademiji. Dobro ga govorim jer nam je profesor bio Francuz, a i u štabu sam se družio sa dvojicom francuskih oficira dobrovoljaca. A gde ste vi nauèili tako teèan francuski?

Moja guvernanta je bila roðena Francuskinja odluèi ona damu prizna.Na èijem dvoru? Ako smem da znam on brzo dodade.Vraški ste vesti u vašim nastojanjima pohvali ga Favza ali snešto manje otpora. Molim vas ne insistirajte na otkrivanju mogidentiteta. Zaista mi nije dozvoljeno da vam ga otkrijem. Ta vi bar poznajete zakone èuvanja vojnih tajni.

Znaèi li to da je njeno prisustvo u Srbiji bilo vojna tajna? Izvinite zbog moje radoznalosti. Poslužite se. Dok je jela, Maksimilijan joj je pravio društvo pažljivo motreæi na detalje. Znao je da je bila gladna, ali se nije apsolutno nièim odala. Posle svakog zalogaja, pažljivo je brisala salvetom usta. Mladiæ primeti da ona ima divne senzualne usne. Ten joj je takoðe bio besprekoran. Duga crna kosa bila joj je još mokra od pranja i privremeno uvijena u ptmðu. Iako bez šminke, devojka je bila prava lepotica. Èija li je, pitao se Maksimilijan i zašto se uputila na tako dalek i opasan put kroz neprijateljsku teritoriju.

Posle tople šolje èaja koju ona ispi s uživanjem, na Favzi poèeše da

nrimeæuju prvi znaci ozbiljnog umora. Ovo je bilo razumljivo i on otprati u svoju spavaæu sobu. Dok je sedela na ivici njegovog kre ta on poèe da navlaèi teške zavese preko visokih prozora.J odmorite se sada, a ako vam nešto zatreba, naæi æete me u salonu na kauèu.Favza otvori usta da mu nešto kaže, ali èudno izvrnu oèi i bez reci se opruzi po svilenom prekrivaèu. Devojka je ležala bez svesti. Maksimilijan zaobiðe krevet i požuri napolje. U prizemlju je probudio dvorskog lekara Mihaila Predu i zamolio ga da se hitno popne sa njim na sprat. Ugledavši onesvešæenu devojku na krevetu, lekar se zagleda u mladiæa.S ta se desilo?Ništa strašno, doktore umiri ga Maksimilijan tihim glasom.Opio sam našu gošæu i sad mi je potrebna vaša medicinska struènost. Želim da joj pregledate intimni deo i ustanovite da li je obrezana.Mihail Preda nije verovao svojim ušima. Za ime Boga, gospodine Reks, zašto je to važno?! Zato što se turske princeze i devojke visoka roda ne obrezuju objasni mu ovaj šapatom. Zbog toga mi je vrlo važno da saznam taj detalj. Cekaæu vas u salonu reèe Maksimilijan i izaðe iz sobe.Nije dugo èekao, kad se Preda pojavi na vratima sobe. Izgleda da ste u pravu reèe mamurnim glasom. Devojka nije obrezana.

GLAVA 13.

Ljutovid sasluša svog državnog sekretara poluotvorenih usta. Maksimilijan ga detaljno obavesti o razgovorima sa Srbima, njihovim ratnim planovima i naoružanju. Isprièao mu je kako se u Srbiji aktivno sprovodi politièka antiturska i austrijska kampanja, u kojoj Srbi pozivaju i druge južnoslovenske narode da se ujedine sa Srbijom u jednu jaèu državnu celinu i zajednièki odupru kolonijalnim silama. Na kraju mu je slikovito opisao ceo dogaðaj sa licitacije zarobljene turske robe i kupovini turske robinje. Knez ga je dugo posmatrao, onda primeti s nevericom

Kupili ste tursku plemkinju?!Najverovatnije princezu! naglasi mladiæ svoju sumnju.

Sve ukazuje na njeno visoko poreklo. Samo devojke odrasle na sultanovom dvoru govore francuski. Od momenta kada su je izveli na prodaju, shvatio sam da je to možda idealna prilika da se malo dodvorimo Turcima ili ih ucenimo!

Sta nameravate s njom?

Za sada èu je strogo držati na oku jer smatram da je vredna zlata koliko je teška!Da, da, razmišljao je Ljutovid, sve ukazuje da je u pitanju važna liènost. Vi se valjda ne nadate da èe nas Turci ostaviti bezoružanog otpora zbog te devojke?Sve zavisi ko je i èija je nagaðao je Maksimilijan. Jorgusam takoðe upozorio da ne prièa o tom dogaðaju. Od jutros jedangardista stalno stražari ispred vrata mog apartmana.A sad da vam isprièam šta su juèe želela ona dva bojara. Zatražili su hitnu audijenciju i ponovili mi želju ostalih da se što pre pobrinem o nasledniku. I mada oseæam iza tog insistiranja i liène razlogenekih bogatih oèeva, ti ljudi su u pravu. Opet mi predlažu da se nadvoru što pre organizuje veliki prijem na koji æe biti pozvani samo

važni ljudi sa kæerkama za udaju. Sve to me podseæa na dejzuzetn pepeljugi, koju mi je pokojna majka èesto èitala pred spa Kada bi izašla iz moje sobe i ugasila lampu, ja bih još dugo piDlafon sanjareæi kako trèim za buduæom princezom sa njenom blienom cipelom u raci. A sad je izgleda došlo vreme da se ko probudim. Unapred znam da neke od tih naših devojaka, ma koliko da su lepe, nisu baš kraljevskog ponašanja.Ali ova turska lepotica jeste! osinu ga Maksimilijan poput iz vedra neba. Pa još ako se utvrdi da je èak jedna od sultanovih kæerki!Ljutovid ga je iznenaðen posmatrao.

Da se oženim Turkinjom?! ponovi slabim glasom.Turskom princezom! ispravi ga mladiæ. Možda bi jedino tim politièkim potezom nagovorili Portu da nas poštedi nepotrebnog rata i nedužnih žrtava. Mislim da sam vas veæ jednom upozorio da su vladari èesto žrtve meðunarodnih situacija. Baš zbog te prakse na dvorovima vladaju èeste preljube. Mnogi kraljevi žive sa omiljenim dvorskim damama jer ih ništa ne privlaèi od drugih odabranoj ženi. Mada bi mene lièno iznenadilo kada se vi ne biste zaljubili u ovu prelepu tursku devojku.

Maks! iznenadi se Ljutovid. Prosto ne mogu da poverujem svojim ušima. Zar vi, jedan tako dosledan hrišæanin, predlažetetaj brak!

Samo vas podseæam na dvorske obièaje nekih dinastija.Ljutovid ga je æutke studirao par dugih trenutaka.Pre nego što sam sreo vas, verovatno bih bio spreman na svakakve avanture priznade mu. Ali vi ste imali za ovo kratko vreme veæi utkaj na mene nego moji roditelji celog mog života.

Hvala, visoèanstvo nakloni mu se mladiæ.Knez je razmišljao. Ti dvorski obièaji poèeše da ga kopkaju.

Kad æu imati èast da se sretnem sa tom vašom lepom robinjom?Dajte mi par sati vremena da se pobrinem o njenoj graðanskoj garderobi. Možda æu èak posetiti i gospoðu Petru Nemec i zamoliti jeza saradnju.Kad smo kod nje, seri se Ljutovid, jeste li je skoro videli?Od kako sam je ispratio do njene radnje nisam. Zamolila me da joj ostavim nekoliko nedelja da se osveži i doðe sebi.

Primetivši Ljutovidov odsutan pogled, Maksimilijan dodade

btee oženillpodertda sve prepustite prstima SneT Zassisga

j sa izabelom Studenskom. Ukolikoje živa, naravno. Tim aktom biste zauvek izmirili naše zavaðene klanove i uneli toliko potreban mir meðu naš narod. A ako se i ona u meðuvremenu udala? Kao što rekoh, ustade Maksimilijan, saèekajmo razvoj situacije. Idem sad da vidim kako je moja robinja! nakloni se on i izaðe iz kancelarije.Ugledavši Maksimilijana kako mu prilazi hodnikom, uniformisaniHistj apartmana ukoèi se u stavu mirno.ravi i zastade pred vratima.

Sem mene i male Jane, niko drugi ne srne uæi ili izaæi iz mogapartmana! upozori ga oštrim tonom.A knez i gospodin Pagoda? upita momak tiho.Samo njima dvojici otvorite vrata.Maksimilijan uðe u svoj apartman.

Da li se naša gošæa probudila? pogleda on kroz u Janu kojaje sreðivala stvari po susednom salonu.

Pre pola sata. Eno je sedi na ivici vašeg kreveta i èeka vas. Neje pitala, ali je nisam razumela. Još sarr clkMaksimilijan se nasmeši Janinom sarkazmu.Verovatno se pita šta æe obuæi nagaðao je. Kako bi bilo da se vi opet pobrinete za neku pristojnu haljinu i donji veš. Najbolje bi bilo da posetite gospoðu Petru NemniYvtatmpo susednom salonu.ra. Eno je sedi na ivici vašeg kreveta i èeka vas. Nešto me je pitala, ali je nisam razumela. Još sam slaba u francuskom, znate!Jijan se nasmeši Janinom sarkazmu, atno se pita šta æe obuæi nagaðao je. Kako bi pobrinete za neku pristojnu haljinu i donji veš. Najbolje vi uuo oa posetite gospoðu Petru Nemec i sa njom skoknete do neke prodavnice za dame. Ona je otprilike iste visine i debljine kao naša gošæa. Ponesite sa sobom ovih 50 dinara pruži joj on pet krupnih no Banica.Da li da kupim nekoliko pari? upita Jana s vrata.Zašto?Pa, za sluèaj da još neka od vaših gošæa navrati gola!jjaksimilijan se nasmeja jetkoj primedbi.Sram vas bilo! tiho je prekori. Naše gošæe ne traže ovde vne avanture, nego malo ljudskog razumevanja.ljuba

J C 7Oprostite! saže Jana glavu i izaðe u hodnik. Još uvek usana razvuèenih u osmeh, Maksimilijan priðe vratima voje spavaæe sobe i tiho pokucao...

Uðite! odobri mu devojèin meki glas.

Dobro jutro! uðe Maksimilijan i zatvori za sobom vrata.Kako ste spavali?

Spavala? ponovi Favza tužno. Sinoæ sam se najpre onesvestila, onda sam sanjala kako me jure srpski hajduci po šumi. Kadasu me uhvatili, pokušali su da me siluju, ali sam im opet pobegla iskoèila u reku. Tamo sam potonula pod jednu ledenu santu i konaènoizdahnula!Maksimilijan priðe krevetu i sede pored nje. Tako su se kratko iskosa gledali.

Kažu da su naši košmarni snovi prirodna posledica naših psihièkih trauma i strahova. Ali vi se više nemate èega bojati, zar ne?

Ne znam ogradi se Favza. Šta vi mislite?Ja mislim da je došlo vreme da mi se iskreno poverite i kažete

mi ko ste i èija ste. Od vaših iskrenih odgovora zavisi i brzo rešenjevaših trenutnih problema.Devojka dugo ništa ne reèe. Samo ga je mirno studirala svojim velikim tamnim oèima. Bio je to neodreðen pogled zarobljene životinje kojoj nude slobodu po cenu života.A šta vi lièno mislite ko sam? odluèi Favza da ga najpre isproba.Ja lièno mislim da ste vi ili jedna od sultanovih kæerki, ili kæerka nekog od njegove najbliže familije.Favza se trudila krajnjim naporom da ostane mirna.Na osnovu èega ste došli do tako smelog zakljuèka?Na osnovu vaše oružane pratnje od dvadeset konjanika, vašeliène pratilje, vaših uroðenih manira devojke iz visokog društva i vašeg poznavanja francuskog jezika, vrlo važnog u diplomatskim krugovima. Neko vas je oèigledno od malena pripremao za buduæu suprugu èoveku na visokom položaju.Otkuda vam ideja da sam baš iz sultanove porodice?Zato što su samo devojke kraljevskog porekla pošteðene obrezivanja, dok se drugim ženama još u ranoj mladosti uskraæuje oseæajseksualnog zadovoljstva odgovori joj Maksimilijan ne trepnuvši.

OjodIVðu im7aIritadreipoe je

Šta mislite da bi bojari rekli kada biste oženili nekog poput go.spoðe Petre?Hm? trže se Ljutovid iz slatkog transa. Šta bi rekli? Verovatno bi me prezreli! zakljuèi on s gorèinom. Govorimo oudovici, zar ne? A oni insistiraju na neèijoj nevinoj devojci.Da, snuždi se Maksimilijan, život je pun nepravdi. Za sada sve prepustite prstima sudbine. Ne zaboravite da još uvek tragamza našom izgubljenom kneginjom Izabelom. Mene lièno ta kombina

cija najviše privlaèi.O èemu to govorite? zbuni se Ljutovid.O vašoj eventualnoj ženidbi sa Izabelom Studenskom. Ukoliko je živa, naravno. Tim aktom biste zauvek izmirili naše zavaðene klanove i uneli toliko potreban mir meðu naš narod.A ako se i ona u meðuvremenu udala?Kao što rekoh, ustade Maksimilijan, saèekajmo razvoj situacije. Idem sad da vidim kako je moja robinja! nakloni se on iizaðe iz kancelarije.Ugledavši Maksimilijana kako mu prilazi hodnikom, uniformisani gardista pred vratima njegovog apartmana ukoèi se u stavu mirno. Ovaj ga vojnièki pozdravi i zastade pred vratima.Sem mene i male Jane, niko drugi ne srne uèi ili izaæi iz mogapartmana! upozori ga oštrim tonom.A knez i gospodin Pagoda? upita momak tiho.

Samo njima dvojici otvorite vrata.Maksimilijan uðe u svoj apartman.Da li se naša gošæa probudila? pogleda on kroz u Janu kojaje sreðivala stvari po susednom salonu.Pre pola sata. Eno je sedi na ivici vašeg kreveta i èeka vas. Nešto me je pitala, ali je nisam razumela. Još sam slaba u francuskom,znate!Maksimilijan se nasmeši Janinom sarkazmu.

Verovatno se pita šta æe obuæi nagaðao je. Kako bi biloda se vi opet pobrinete za neku pristojnu haljinu i donji veš. Najboljebi bilo da posetite gospoðu Petru Nemec i sa njom skoknete do nekeprodavnice za dame. Ona je otprilike iste visine i debljine kao naša gošæa. Ponesite sa sobom ovih 50 dinara pruži joj on pet krupnih novèanica.Da li da kupim nekoliko pari? upita Jana s vrata.Zašto?Pa, za sluèaj da još neka od vaših gošæa navrati gola!

Maksimilijan se nasmeja jetkoj primedbi.Sram vas bilo! tiho je prekori. Naše gošæe ne traže ovde

ljubavne avanture, nego malo ljudskog razumevanja.Oprostite! saže Jana glavu i izaðe u hodnik.

Još uvek usana razvuèenih u osmeh, Maksimilijan priðe vratima svoje spavaæe sobe i tiho pokucao...

Uðite! odobri mu devojèin meki glas.Dobro jutro! uðe Maksimilijan i zatvori za sobom vrata.

Kako ste spavali?Spavala? ponovi Favza tužno. Sinoæ sam se najpre onesvestila, onda sam sanjala

kako me jure srpski hajduci po šumi. Kadasu me uhvatili, pokušali su da me siluju, ali sam im opet pobegla iskoèila u reku. Tamo sam potonula pod jednu ledenu santu i konaèno

izdahnula!Maksimilijan priðe krevetu i sede pored nje. Tako su se kratkoiskosa gledali.

Kažu da su naši košmarni snovi prirodna posledica naših psihièkih trauma i strahova. Ali vi se više nemate èega bojati, zar ne?Ne znam ogradi se Favza. Šta vi mislite?Ja mislim da je došlo vreme da mi se iskreno poverite i kažetemi ko ste i èija ste. Od vaših iskrenih odgovora zavisi i brzo rešenjevaših trenutnih problema.Devojka dugo ništa ne reèe. Samo ga je mirno studirala svojim velikim tamnim oèima. Bio je to neodreðen pogled zarobljene životinje kojoj nude slobodu po cenu života.A šta vi lièno mislite ko sam? odluèi Favza da ga najpre isproba.Ja lièno mislim da ste vi ili jedna od sultanovih kæerki, ili kæerka nekog od njegove najbliže familije.Favza se trudila krajnjim naporom da ostane mirna.

Na osnovu èega ste došli do tako smelog zakljuèka?Na osnovu vaše oružane pratnje od dvadeset konjanika, vašeliène pratilje, vaših uroðenih manira devojke iz visokog društva i vašeg poznavanja francuskog jezika, vrlo važnog u diplomatskim krugovima. Neko vas je oèigledno od malena pripremao za buduæu suprugu èoveku na visokom položaju.Otkuda vam ideja da sam baš iz sultanove porodice?

Zato što su samo devojke kraljevskog porekla pošteðene obrezivanja, dok se drugim ženama još u ranoj mladosti uskraæuje oseæajseksualnog zadovoljstva odgovori joj Maksimilijan ne trepnuvši.

A ko vam tvrdi da i ja nisam obrezana? nastavi ona 0da ga ispituje, ali nešto slabijim glasom.Sinoæ sam vas malo opio jednom indijanskom drogom kojusam stavio u èaj i zamolio našeg dvorskog lekara da vas pregleda tuna krevetu. Zbog toga vam se sada najozbiljnije izvinjavam.Favza je bila zapanjena njegovom neverovatnom drskošæu. Kratko ga je probadala oèima, onda mu opali jedan prilièno zvuèan šamar.Kako ste se samo usudili?! sevnuše iskre iz njenih tamnih oèiju. Za to bi vam moj otac na mestu odrubio glavu!Imao sam to na umu, kao i èinjenicu da se ne nalazimo u Turskoj. A uskoro æemo se i mi i drugi potlaèeni narodi zauvek osloboditi turskog prisustva i jarma.Favza je dobro znala o èemu on govori. Bila je vrlo obaveštena o turskim porazima i prisilnom povlaèenju iz zemalja istoène Evrope. Njeni živci više ne izdržaše i u njenim oèima se pojaviše prve suze. Devojci je trebalo nekoliko dugih trenutaka da se pribere. Da, uzdahnu ona duboko. Dobro ste naslutili. Zovem se Favza Nura, a najmlaða sam kæerka sultanovog brata i prestolonaslednika, Kalif Abu Rahmana, Bila sam na putu za Karpatiju gde sam pošla da se upoznam sa vašim turskim guvernerom, Habib pašom Sulejmanom. Zelja mog oca je da se uskoro za njega udam. Prikljuèila sam se redovnom karavanu koji je nosio meseène plate srpskim i karpatskim garnizonima. Bio mi je to prvi

put van Turske. Moj otac je bio uveren da æe me dvadeset naoružanih konjanika bezbedno sprovesti. Ali Srba je bilo preko dve stotine i isto tako dobro naoružanih. Bilo je strašno. Mislim da je ubijeno nekoliko desetina ljudi na obe strane. Kada sam u onom seoskom dvorištu shvatila kakva sudbina me oèekuje, odluèila sam da zagrizem onu ampulu s otrovom. Do tada sam se nadala da æe moj otac poslati pomoæ i pokušati da me izbavi iz ruku neprijatelja. Ali vi ste me spreèili da se ubijem i zato ste sada odgovorni za moj život!Favza se tu gorko rasplaka, a on joj dodade svoju èistu maramicu. Dok je brisala oèi, Maksimilijan od nervoze ustade i poèe da seta po sobi. Ovo je bilo vrlo znaèajno otkriæe. Ali mozak mu nije radio od silnog priliva raznih ideja. Jedno je bilo sigurno, Favza æe biti važna karta u buduæem nadmudrivanju s Turcima.Favza podiže glavu a on se sav ukoèi od njenog pogleda. U devojèinim oèima se ogledao strah i oèaj.Zašto mi niste dozvolili da se ubijem? Vi bar znate da je svaka zarobljena turska žena ili devojka osuðena na propast. Da su me u

Kni sluèajno silovali, moj roðeni otac bi me se odrekao! A kad èuje moje ropstvo, neæe me više hteti ni moj buduæi verenik! Kako æunastaviti da živim?Jvlaksimilijan se sažali na nesreænu devojku i sede do nje na ivicukreveta. On je nežno uhvati za ruku.

A šta ste vi, na primer, mogli uraditi da su vas tamo zaista silovali? U èemu se sastoji krivica silovane devojke?

U tome što se nije na vreme ubila i tim èinom spasla svoju èasti èast svoje porodice. Govorim o obavezama žena i devojaka muslimanske vere. Alah bi mi oprostio jer sam mu se vratila èiste duše i neuprljana tela.

Kojeg tela? podseti je on. Zar ste zaboravili da se Boguvraæa samo naš duh? Mnogi osvajaèi su skvrnavili tela žena i devojaka. Našim dušama æe se suditi, a ne našim telima!Favza ga zaèuðeno pogleda.

Govorite kao religiozan èovek.Po ubedenju sam hrišæanin potvrdi mladiæ. Opredelio sam se za Hrista, jer su mi Njegove mudre reci najviše odgovarale, Oseæao sam da Njegova mudrost i ljubav za èoveka dolaze direktno od Boga. U svim drugim religijama oseæaju se primese èovekove filozofije. Samo kroz Hristove reci osetio sam da mi se obraæao Bog lièno!Favza ga je posmatrala ispod oka. I ona je tajno èitala Bibliju ali jojnije bilo dozvoljeno da donosi sopstvene zakljuèke.Zašto ste me juèe spasli od samoubistva? ponovi ona.Kada sam vas ugledao na onom podijumu za prodaju, srce mije gotovo stalo od uzbuðenja. Mada ste bili osuðeni na sigurnu propast, stajali ste tamo sa ponosom i mirno èekali svoju sudbinu. Odmah sam u mašti video istu scenu nasilja i poniženja koju ste preživljavali i vi. Jer kada je osveta u pitanju, nema velike razlike izmeðuRumuna, Karpaæana ili Srba! Svi se svetimo istom žestinom. U ovimkrajevima je popularna uzreèica Ko se ne osveti, taj se ne posveti! Za

mislite greh tih takozvanih hrišæana koji rade direktno protiv Hristovog uèenja. Kako æe ti ljudi tražiti milost i oproštenje od Boga, kadsami nisu mogli oprostiti? Mnogi naši ljudi misle da je hrišæanstvo redovno odlaženje u crkve i paljenje sveca!Favza ga mirno sasluša, onda spusti pogled na svoju ruku. Ne znam da li ste primetili da me stalno držite za ruku upozori ga. Kada bi Habib paša Sulejman sluèajno saznao da me je

drugi muškarac držao za ruku, pa još hrišæanske vere, odbio bi èak da me vidi.Maksimilijan trže svoju ruku sa njene.

Izvinite, ovo se neæe ponoviti obeæa on.Favza ga je kratko posmatrala, pa se izvini i ona njemu

Oprostite što sam vas ošamarila.Zaslužio sam pokorno joj se nakloni mladiæ.Možda mi neæete verovati, ali za poslednjih deset dana više samodrasla i saznala o životu nego za sve vreme boravka na kraljevskomdvoru.Iz razgovora ih prekide neèije tiho kucanje. Maksimilijan ustade sa kreveta i priðe vratima koja malo odškrinu. Nekog je pažljivo saslušao pa potvrdi glavom.Knez želi da me vidi okrete se on Favzi. U meðuvremenu sam poslao Janu da vam u gradu nabavi novu odeæu. Vama ozbiljno predlažem da se prerušite u graðanku. Vaš identitet neka za sada ostane tajna.Hoæete li obavestiti Habib pašu Sulejmana da sam osloboðenai na sigurnom mestu upita ona brižno.Još nisam siguran. Æelom ovom dogaðaju mora se priæi krajnjeobazrivo i diplomatski.Pitam vas jer se bojim da on ne pošalje vojsku u Srbiju da meoslobode. U tom sluèaju nepotrebno æe izginuti na stotine mladih ljudi. Zar vam se ne èini da je bilo dosta ubijanja?Onog trenutka kad turska vojska napusti okupirane teritorije,svemu tome æe biti kraj.Maksimilijan joj se nakloni i izaðe iz sobe.Dok je koraèao prema kneževoj kancelariji, mladiæ je aktivno razmišljao o njenim recima i moguæim posledicama njenog ropstva. Takoðe ga je kopkalo zašto ga Ljutovid ponovo zove kad su razgovarali pre nepuna dva sata. Zatekao ga je kako nervozan seta po kancelariji. Ugledavši ga na vratima, knez se zaustavi u mestu.Želeli ste da me vidite upita Maksimilijan.Sedite, Maks ponudi ga ovaj.Nešto nije u redu? slutio je mladiæ.Ljutovid se umorno spusti u fotelju do njega.

Jorga me je upravo izvestio da je na dvor u galopu dojahao jedan od naših špijuna iz Podgrada. Kurir tvrdi da je tvrðavu rano jutros napustilo najmanje pet do šest stotina turskih vojnika. Prešli suDunav još za mraka u nekoliko desetina velikih èamaca. S ta mislite da

los njihovog prelaska? Rekli ste mi da æe nas Srbi saèekati bar nec dana sa poèetkom ustanka. Maksimilijan odmahnu glavom.Nije u pitanju srpski ustanak. To Habib paša Sulejman šalje vojsku da mu oslobode verenicu!Maksimilijan mu ukratko poveri šta je saznao od Favze, kao i devojèinu bojazan da ne doðe do šireg vojnog sukoba zbog njenog zarobljavanja.Ta devojka je kæerka sultanovog brata?! zapanji se knez.Pa to bi zaista moglo dovesti i do rata!Samo sa Srbima preko Dunava! podseti ga Maksimilijan.Habib paša je oèigledno obavešten o prepadu na karavan i zarobljavanju njegove buduæe verenice. Sve što mi sada treba da uradimo jeda saèekamo turski poraz i pristupimo našem planu opsade Podgrada. A za tu operaciju potrebno nam je onih petnaest drvenih topova!

A ko vam tvrdi da æe Srbi potuæi ovu tursku jedinicu? brinuo se Ljutovid.Trebalo je samo da ih vidite! Srbi su na stalnom oprezu i imaju neverovatno organizovanu obaveštajnu službu. Ja se ne bih iznenadio da èujem kako su jutros potopili treæinu turskih èamaca na Dunavu.

Cime? naèini Ljutovid grimasu.Sa onih šest zaplenjenih turskih topova.Srbi imaju šest topova? iznenadi se knez.Samo Cuburiæeva vojska. Knez Mihailo je kažu Srbi dobio od Austrije 20 novih topova, a isto toliko imaju zarobljenih.Maksimilijan je veæ hteo da ustane kad primeti da knez želi još nešto da mu saopšti.Vladika Danilo me takoðe juèe posetio nastavi Ljutovid. Podsetio me da za nedelju dana dolazi Božiæ i pitao me da li sam i ja bezbožan kao moj pokojni otac i kakvi su moji planovi za proslavu? Rekao sam mu da želim da proslavim Božiæ na dvoru. Predložio mi je da se pred dvorom postavi veliki badnjak i okiti jelka, jer imamo i pnlièan broj katolika. Kaže, neka graðanstvo vidi da novi knez nije ateista, nego veraje u Boga i poštuje hrišæanske praznike. Obeæao sam niu da æu to potvrditi i mojim dolaskom na Božju službu u crkvu Svetog Vaznesenja.Vrlo mudro ste postupili pohvali ga Maksimilijan.Ljutovid se malo muèio kako da sroèi sledeæu reèenicu.

Ja... hoæu da kažem... pošto smo obojica još uvek samci tbi bilo da ovaj Božiæ zajedno proslavimo ovde na dvoru?Maksimilijan se kratko zamisli.

Slažem se, ali mislim da je ovaj prvi Božiæ idealna prilika dna Badnju gala veèeru pozovu svi bojari sa porodicama i neki druugledni graðani. Mislim da bi trebali da pozovemo i gospodu PetruNemec.Ljutovida iznenadi predlog.

Mislim da je ta žena previše propatila i da zaslužuje našu pažnju nastavi Maksimilijan da mu objašnjava. Da ne porniniem njenu saradnju u buduæoj kampanji popularisanja vaše liènosti podvuèe mladiæ. Èuo sam da su joj veæ stigle neke nove mašine iz Maðarske i da se uveliko priprema prvi broj novog nedeljnog magazina Karpatski glasnik sa vašom cenjenom fotografijom na naslovnoj strani. Kada me je ovde posetila, jedna od njenih novih saradnica me zamolila za dozvolu da vas ovde za stolom fotografišu.Ali... svakako, mucao je Ljutovid. Narod nema pojma nikako izgledam. Možda bi to bila i odlièna prilika da se snime i pokažu narodu i neki delovi novog dvora. Neka ljudi vide u šta je uložennjihov novac.Te bistre mlade žene imaju mnogo dobrih ideja. One smatrajuda æe objavljivanjem interesantnih fotografija, zainteresovati i one nepismene da poènu da uèe da èitaju. Traè nije zaraza samo zapadnihslojeva. Gospoða Nemec takoðe želi da dvor pregleda i odobri svakonovo izdanje jer ne želi nikakve sukobe mišljenja.

Poruèite joj da ja uopšte memam nameru da je cenzurišem. Potpuno æu se osloniti na njenu liènu intuiciju i diskreciju. Ukoliko onasmatra da se u zemlji dešava nešto ružno, neka o tome slobodno pišei tim aktom primora krivce na javnu diskusiju i odbranu.Zašto joj vi to sami ne kažete na Badnje veèe? predloži Maksimilijan i jednim uètivim naklonom se oprosti od njega.Ljutovid se zagleda u mali sto ispred sebe i poravna milje. Od kako je sreo tu mladu ženu, gotovo da nije prošao dan a da o njoj nije razmišljao. Osetio se tako prijatno u njenom društvu. Uèinila mu se tako bespomoænom. Svojim prisustvom je izazvala u njemu želju da joj pomogne, da je zaštiti, da je drži za onu malu, toplu ruku. Vražji Maks, razmišljao je, da li je moguæe da je primetio koliko mu se ta mlada žena sviða.

GLAVA 14.

Ostatak tog dana Maksimilijan je proveo u raznim prostorijama gradske opštine. Tražio je tamo ime pod kojim se Izabela lažno predstavila u parohiji sela Babin zub. Sofija mu je rekla njeno puno ime i prezime. Posle više od pet èasova listanja debelih sveski i registratora, on naiðe na smrtovnicu sa tim imenom. Pripadalo je mladoj seoskoj devojci Izabelinih godina koja se nesreæno utopila 1851. u lokalnoj reci. To je znaèilo da ju je Izabela poznavala ili nekako za nju èula. Maksimilijan zaklopi debelu knjigu i duboko se zamisli. On se nije mogao setiti tog imena jer nije ni poznavao sve drugarice njegove sestre. Pogledao je u zidni sat i skoèio sa stolice. Veæ je bilo šest popodne i napolju se veæ smraèilo, a on je još želeo da poseti Petru Nemec.Bilo je prošlo više od mesec dana od kako su se poslednji put videli i oprostili pred njenom kuæom i radnjom. Kod jednog cveæara u gradu kupio je veliki buket belih ruža. Sa tim cveæem u ruci pokucao je nenajavljen na njena vrata oko sedam uveèe. Otvorila mu je Petrina drugarica sa robije, uèiteljica Atina Varaga, sada jedna od glavnih urednica. Ugledavši ga na vratima ona mu se ljubazno nasmeši. Atina i on veæ su se dobro poznavali, jer je ona dolazila na dvor po èekove i redovno ga izveštavala o napretku štamparije.

Dobro veèe! skide mladiæ svoj veliki šešir. Da li je gospoða kod kuæe?

U radnji je, piše preuze Atina njegov mantil i šešir.Zajedno uðoše u štampariju pretrpanu sanducima i raznim raspakovanim delovima mašina. Primetivši ih kroz veliki prozor kancelarije, Petra lagano ustade od svog radnog stola. Tako su se kratko gledali, onda mu ona poðe u susret.

Gospodine Reks! bila je iskreno iznenaðena. Zašto me niste obavestili da dolazite? Zar ste zaboravili da sam vam na rastankuobeæala veèeru?

A ja sam navratio na èaj i da vidim kako napredujete.Petra uze od njega ruže èiji miris duboko udahnu sanjivo zatvore nih oèiju.

Zaista su divne! hvalila ih je. Draga Atino, odnesite ihmolim vas, u moju sobu i skuvajte nam svima èaj. Mislim da imamoi nešto biskvita.Atina preuze ruže i ostavi ih same. Maksimilijan poèe da razgleda sanduke.Vaša investicija! podseti ga Petra. Još uvek ne znam kakoda vam za sve ovo zahvalim, a bojim se i da razmišljam kada i cimeèu vam to otplatiti!Zaboravite to odmahnu Maksimilijan ležerno rukom.

Kako mogu da zaboravim da vam dugujem 23.000 forinti!Petra se okrete i ponovo uðe u svoj mali ured. Iz fioke stola je izvadila jedan koverat koji mu donese i pruži.

Atina se s ovim vratila iz Pešte. To je kusur od vašeg bariranogèeka na 25.000 forinti. Sve mašine, novi telegraf, pet rolni papira zaprvih pet brojeva, prevoz do Turina, turska carina i razne sitnice, koštaju me taèno 23.180 forinti.Maksimilijan spusti pogled na koverat u njenoj ruci.

Zadržite to odbi on. Za ostale sitnice.Onda æu s tim novcem još platiti pošti za 18 bandera do moje kuæe i za žicu.

Mogu li videti telegraf?Poðite sa mnom okrete se ona u pravcu jedne manje sobe.

Maksimilijan se zagleda u novi aparat veæ postavljen uza zid.Najnovija reè današnje tehnike pohvali mu se Petra. Takode austrijske

proizvodnje. Pogledajte, odiže ona mali poklopac,ovo je jedan od prvih telegrafa na tipke koje odmah prevode Morzeove znake u slova i obratno. Onima u pošti zamalo oèi nisu ispale!Možete li zamisliti uštedu u vremenu potrebnom za prevoðenje?S ta ste još dobili? interesovao se Maksimilijan.Kompletnu mašinu za štampanje novina ili magazina, novi nožza seèenje papira, a napolju smo veæ instalirali malu parnu mašinu zapogon.Maksimilijan se zagleda u otvor u zidu kroz koji su prolazila tri para prenosnih kaiševa.

Maðari su nas zamolili preko Atine da im skupljamo razne drvne otpatke i piljevinu, a oni æe nam za svakih 20 kilograma slati jedankilogram najboljeg papira. Tamo je drvo retkost, a ovde ga imamo na

etek. Gospodin Kožbuk je veæ posetio mnoge kolarske i drvodeljaè radnje i zamolio ih da više ne bacaju otpatke. Èaj je gotov! pomoli se na vratima Atina. Gde želite davas poslužim?

Sve nas poslužite u donjem salonu za primanje predloži Petra.Posedeše zajedno dobar sat, uglavnom prièajuæi o tekuæim poslovima, a onda Atina ustade i izvini im seMorala bih sada kuæi jer me sutra rano oèekuju u pošti.

Svakako, Atina složi se Petra.Ona je isprati pogledom, pa se okrete Maksimilijanu.

Divna žena i drugarica pohvali je.Mladiæ ju je æutke posmatrao, onda se osvrte po salonu.Gde su vaš poslovoða i njegova žena?Povukli su se ranije u svoj stan na tavanu. Sutra nas sve oèekuje naporan dan. Zašto pitate?Kako bi bilo da se i nas dvoje popnemo do vaših prostorija na spratu. Ne bih želeo da nas ovde neko sluèajno zatekne ili prisluškuje.Petru iznenadi njegov èudan zahtev.A zar se mi spremamo da uèinimo nešto nedozvoljeno?Došao sam da poprièam s vama o jednoj državnoj tajni u èijemrešavanju mi je potrebna vaša saradnja.Mrzim tajne reèe ona tiho. Naroèito one državne!aludirala je na svoju nedavnu robiju.Ona ustade i povede ga na sprat u svoj privatni apartman. Ušli su u dnevni salon èija visoka vrata ona tiho zatvori i ponudi ga rukomda sedne.

Molim vas, ne pravite me nervoznom. Èemu ovolika diskrecija?Kad èujete sve æe vam biti jasno.

Petra se lagano spusti u fotelju nasuprot njega. Tako su se dugo æutke posmatrali. Maksimilijan nije mogao da veruje oèima da je to ona ista, ispijena i od tamnovanja izmuèena mlada žena. Njen preobražaj je bio neverovatan. Kao što mu je i obeæala na rastanku, Petra se veoma osvežila, zaoblila i popunila izgubljene kilograme. Pred njim je sedela prekrasna mlada žena stara 29 godina. On je se nije mogaonagledati.Lepo ste se oporavili zakljuèi na kraju. Još u onoj tvrðavi sam primetio vaše lepe i otmene crte lica.

Kako da razumem vaš kompliment? upita ona, a srce jojžno zaigra od išèekivanja njegovog odgovora.Ne brinite umiri je on. Nisam ovde da vam se udvaradošao sam po nalogu Njegovog visoèanstva kneza.On primeti oblaèak razoèarenja na njenom lepom licu.Knez me zamolio da vas na vreme pripremim i obavestirn Hvas poziva da mu se pridružite na Badnje veèe. Izrazio je želju da eprovede u vašem društvu.

To je lepo od njega jedva izusti Petra.Vaš entuzijazam me ni malo ne hrabri, ali molim vas nemojtega odbiti. Još prilikom vašeg prvog susreta, ostavili ste na kneza dubok utisak. Gotovo svakog dana me ispituje o vama. Mislim da ga veoma privlaèite.A vas? upita ona gotovo šapatom. Zar vas ni malo ne privlaèim?Maksimilijan nije znao kako da joj odgovori. Umesto toga, on duboko uzdahnu i odluèi da promeni temu razgovora.

Ovde sam i zbog jedne misterije u èijem rasvetljavanju mi je neophodna vaša novinarska intuicija i lièna saradnja.Petra upitno odiže obrve.Drugog dana po dolasku na dvor, otpoèe Maksimilijan tonom iskusnog istražitelja, stari knez me pozvao na privatan razgovor. Zamolio me da odmah posle njegove smrti krenem u potragu zanestalom decom pokojnog kneza Latimira. Naredio mi je da ih pronaðem i tajno eliminišem, kako bi dinastija njegovog sina bila zauvekosigurana.O èemu to govorite? uozbilji se Petra. Javna je tajna dasu i sin i èerka kneza Latimira pobijeni od Bogumila i njegovih kriminalnih drugova.

U to je verovao èak i knez Bogumil. Ali ja sam nedavno saznaoda je kneginja Izabela ostala živa. Pronašao sam i posetio èoveka kojije trebao da je ubije, ali nije imao srca nego ju je pustio da pobegne.Njegove informacije i moje skromno iskustvo vojnog obaveštajca,odveli su me do sela Babin zub. Na moju sreæu, domaæica pokojnogsveštenika je još uvek živa i dobro se seæala mlade devojke koja ih jeposetila pre 16 godina i kako se zvala.Petra se sva ukoèi od silnog straha koji je obuze.

Rekla mi je da im se mlada devojka predstavila pod imenom Petra Trojak. Ostala je kod njih da služi par nedelja, a onda ju je sveštenik jednog dana odveo u grad kod nekog prijatelja i tamo je ostavio.

danas æelo popodne proveo listajuæi opštinske knjige roðenih, S i venèanih i došao do nekih važnih otkriæa. Devojka po imepetra Trojak je zaista živela u selu Babac ispod Studengrada, ali se ila u obližnjoj reci. Bila je skoro istih godina kao i mlada knegiZnaèi, one su se odnekud poznavale kad se Izabela setila njenog ena Ja èak mislim da znam i kako su se znale. Knez Latimir je imao bièaj da svoju decu svakog leta šalje na ferije kod obližnjih seljaka ili jara bi se Oni upoznali i sa životnim problemima obiènih ljudi Izabela je, dakle, imala u tom selu drugaricu èijeg se imena kasnije setila. Kada je malo odrasla, èak se pod tim imenom i udala. U registru lokalnih brakova, piše da su se Petra Trojak i Viktor Nemec oženili 22. juna 1858. Devojka je tada imala 20 godina, a njen buduæi muž preko pedeset. Viktor Nemec je ubrzo umro a iza sebe ostavio lepu, mladu udovicu, Vaše kneževsko visoèanstvo! Petra je piljila u njega smrtno bleda.Vi zaista imate bujnu maštu, gospodine Reks jedva ona promuca.Onda mi vi pomozite i objasnite postojanje dve Petre Trojak,

jedne mrtve, a druge žive? Obe roðene istog datuma, u istom selu iod istih roditelja!Pa šta onda èekate? upita Petra s ponosom. Ako ste veætoliko uvereni da sam ja ta nestala kneginja, zašto me odmah ovde neusmrtite i obezbedite svom prijatelju knezu miran ostatak života!Naprotiv! blago joj se nasmeši Maksimilijan. Kada samisprièao novom knezu o zahtevu njegovog oca, on me zamolio da vassto pre pronaðem i ako ste još živi, narediæe da vam se vrati Studengrad i svi vaši posedi! A ja, kada sam shvatio ko ste i èija ste, poèeosam da ga nagovaram da vas oženi i tim aktom zauvek izmiri naš zavaðeni narod.

Nagovarali ste kneza da se oženi udovicom starog štampara,pored tolikih mladih, lepih i... nedirnutih devojaka?A ja bih se u život opkladio da i vi pripadate toj grupi.Posle pet godina braka?! iskrivi Petra usne u podsmešljivugrimasu.Maksimilijan se malo naže prema njoj i mirno joj objasni

Stari sveštenik je verovatno poverio Nemecu ko ste, a taj èestiti covek je odluèio da vas sakrije a kasnije i zakonski zaštiti.U oèima mlade žene pojaviše se prve suze. Ona više ne izdrža pritisak i poèe tiho da plaèe. Maksimilijan ustade i priðe njenoj fotelji

pored koje èuènu kako bi joj bolje video vlažne oèi. On je nežno uhv ti za ruku.Izabela, da li je moguæe da me ne prepoznaješ?

Mlada žena se umiri i zagleda u njega šmrkajuæi.Kakav vam je sad to novi trik? Otkud bih vas ja poznavala? Pre

onog susreta u zatvoru nikad vas u životu nisam videla!Izabela, zar si zaboravila da smo veæinu vremena provodili sa

mi u Studengradu dok su majka i otac boravili u kneževom konakuu Ornu. Sami smo se igrali i jurili po dolini sa našim omiljenim psomKeksom? Kako još ne shvataš da sam svoje ime produžio u Maksimilijan, a od njega pozajmio prezime Reks! I ja sam poput tebe dugo živeo pod tim lažnim imenom.Ona izvuèe svoju ruku iz njegove i polako ustade, fiksirajuæi ga svojim još uvek vlažnim smeðim oèima. Bile su iste kao i njene. Kako to nije ranije primetila?

Vi... mucala je, vi hoæete da kažete da ste moj brat? Bojim se da to nije moguæe. Maksim je ubijen sa mojim roditeljima. Tosvi znaju.

Znaju ono što im je knez Bogumil servirao uspravi se i mladiæ. Ti nisi imala šansu da saznaš šta se sa mnom desilo, jer te jeBogumilov krvnik pre toga na silu odvukao od tvoje guvernante Berte.Petra uzmaèe prema zidu, kao da se bojala da je on ne napadne. Ona poèe nemo da odbija glavom njegove tvrdnje.

Svako je mogao saznati ime moje guvernante i omiljenog psapodseti ga.

Ali samo ja znam da si taj zlatni lanèiæ koji sada nosiš oko vrata dobila od tvoje kume Bele. Da si ga imala tamo u zatvoru, odmah

bi te po njemu prepoznao.Petra saže glavu i zagleda se u veliki krstiæ na grudima. Pre nego što su je odveli na robiju, spustila ga je u jednu rupu u podu. Maksimilijan odjednom poèe da otkopèava kaiš na pantalonama. On izvuèe košulju i smaèe pantalone sa desnog bedra.

Seæaš li se ovog mog ožiljka od pada sa konja? Zar si zaboravila kako si plakala pored mene i držala me za ruku dok me je doktorSabo ušivao?Ugledavši poznati ožiljak na njegovoj butini, mlada žena èudno izvrnu oèi i sruši se bez reci na tepih. Maksimilijan vrati svoju odeæu u red i podiže njeno mlitavo telo na ruke. Odneo ju je i položio na susedni kauè. On ude u kupatilo gde namoèi hladnom vodom peškir ko150

Oj stavi preko bledog èela. Seo je pored nje i strpljivo èekao da se ovrati od šoka. Izabela uskoro otvori oèi i zagleda se u mladiæa pored sebe.

Maksime dragi, šta nam se to desilo? upita ona slabim glasom i èvrsto zagrli svog brata.

Sudbina se s nama gorko poigrala odgovori on tiho. Sada se smiri jer smo opet zajedno i ovaj put ti èvrsto obeæavam da tenikad više neæu ostaviti samu!Izabela se odvoji od njega i drhtavom rukom ga pomilova po licu.Maksime, oplakala sam te namanje stotinu puta. Ti si mi bio ne samo jedini brat, veæ i najbliži drug. Kada me je onaj èovek oteo od uplakane Berte, rekao mi je da ste svi pobijeni u šumi od razbojnika i da æe me on odvesti na sigurno mesto. Ali ja sam predoseæala gde mevodi.Izabela mu potraži ruku kao da se bojala da joj opet ne nestane.Pred sam tvoj dolazak u zatvor, naš otac mi se prikazao u snovima dve uzastopne noæi. Vodio te je za ruku i zajedno ste se zaustavili ispred rešetki naše æelije. Zato sam tamo odmah prepoznala tvoj lik, ali nisam dobro protumaèila oèevu poruku. Nisam mogla ni zamisliti da si možda preživeo nesreæu naše porodice.Samo Bogu i onom pobožnom Isaku mogu da zahvalim za svoj život reèe on ljubeæi joj ruku. Kada se jedan od teško ranjenih pratilaca dovukao do kneževog konaka i saopštio groznu vest, Isak Vajda je odmah shvatio da se radi o atentatu i prisilnoj smeni vlasti. Na brzinu je ispraznio državnu blagajnu i potražio me u školi. U toku jahanja prema granici, saopštio mi je strašnu vest da su naša oba roditelja ubijeni u puèu. Zabrinuo sam se odmah za tebe, a on me umirio da te oni verovatno neæe dirati jer sam ja legitimni naslednik. Iz Rumunije smo prešli u Maðarsku pa u Austriju, a posle svega dve nedelje veæ smo bili u Bremenu na brodu za Ameriku.Zašto nisi pokušao da mi se javiš? plakala je Izabela. Bila sam tako oèajna, uplašena i usamljena.Direktno nismo smeli jer bi odali mesto našeg boravka. Isak jepismom zamolio jednog svog druga zlatara iz grada da se raspita okolo o tvojoj sudbini. Taj èovek nam je potvrdio da si nestala bez traga,što smo pravilno razumeli. Isak je smatrao da te je Bogumil ubio izèiste osvete jer sam mu ja za dlaku izmakao.Maksime moj, tresla se Izabela od silnog uzbuðenja, po

rastao si u tako lepog i stasitog mladiæa.On je snažno zagrli i privuèe na grudi.

Oprosti mi što te nisam potražio ranije. U srcu sam te pokopao zajedno sa našim dragim roditeljima. A kada mi je ona žena iz Babinog zuba otkrila ime pod kojim si se lažno krila, sav sam se ohladio od jeze. Odmah sam pomislio da je Petra Nemec možda moja izgubljena sestra. Sve se tako slagalo.Izabela se oslobodi iz njegovog zagrljaja i poèe da briše oèi. Bila sam oèajna i na smrt preplašena poveravala mu se kroz suze. Kada me onaj èovek oslobodio, trèala sam kao bez duše kroz šumu dok nisam ugledala to selo. Potražila sam utoèište u onoj maloj crkvi, smatrajuæi da æe me pobožni sveštenik zaštititi i sakriti. Otkrila sam mu ko sam i šta mi se desilo. Smatrala sam da æe moju ispovest zadržati u tajnosti. I jeste. Pošto je veæ èuo o ubistvu naših roditelja, zamolio me da ne izlazim iz crkvenog dvorišta dok on ne resi moj problem. Posle par nedelja odveo me jedne noæi u grad i predao svom prijatelju Viktoru Nemecu, takoðe vrlo pobožnom èoveku. Sve mu je isprièao i Nemec se složio da me uzme najpre kao sluškinju, a kasnije me nauèio svom štamparskom zanatu i izdavaèkoj delatnosti. Znajuæi da je vrlo bolestan, a nemajuæi naslednike, predložio mi je u dvadesetoj da se formalno venèamo kako bih ja posle njegove smrti mogla naslediti kuæu i štampariju. U opštini nismo imali problema, jer je Petra Trojak tamo bila registrovana. Nikom od opštinara nije palo ni na kraj pameti da proveri da li je ta osoba možda umrla. Ta bila sam pred njima, živa i zdrava.Maksimilijan saèeka da se ona malo smiri i nastavi. Sto se tièe tvoje ranije primedbe, bio si u pravu. Gospodin Nemec me nikad nije ni dodirnuo a ni pogledao kao svoju ženu. Odnosio se prema meni sa poštovanjem, a kad god smo bili sami, klanjao mi se i oslovljavao me titulom visoèanstvo. Za njega sam do smrti ostala Izabela Studenska.Maksimilijan ju je milovao po bledom licu.

Ako sve bude teklo po mom planu, a do sada nisam naišao naveæe prepreke, uskoro æeš postati i karpatska kraljica.Izabela se malo odmaèe od njega.

Maksime. O èemu to govoriš?!O tvojoj udaji za kneza Ljutovida kojeg imam nameru uskoro da proglasim za prvog kralja Karpatije!Izabela nije verovala svojim ušima. Shvativši da ona ne razume, Maksimilijan joj isprièa o turskim porazima i povlaèenjima i svom planu skorog osloboðenja zemlje. Objasnio joj je razloge svog nago152

nja Ljutovida da se oženi domaæom devojkom, pa još zakonitom kæerkom pokojnog kneza Latimira.

Ali Maksime, svi me znaju kao udovicu starog Nemeca!Sve to se mora otkriti i objaviti narodu u jednom od prvih brova novog

Karpatskog glasnika. Naroèito fiktivni deo vašeg braka u kojem te Nemec nije tretirao kao suprugu, nego kao kneginju. U Americi sam shvatio koliko publicitet ima uticaja na obiène mase. Izabela, kako još ne shvataš? uzbuðivao se njen brat. Tvoja životna prièa je ravna bilo kojoj bajci. Narod voli heroine, obožava hrabre princeze i divi se èasnim i poštenim ljudima poput starog sveštenika i gospodina Nemeca koji su te sve ove godine

tajno èuvali. A najveæi junak od svih njih, postaæe njihov buduæi kralj koji je naredio da te pronaðu i tim aktom dobre volje javno se izjasnio protiv zlodela svog oca!Izabela se zamisli. Morala se s njim složiti što se ticalo senzacija, ali udaja za sina ubice njenih roditelja nije joj nikako išla u glavu.

Ti se šališ, zar ne? milovala ga je pogledom. Ti valjda nemisliš da bih ja mogla leæi u krevet sa sinom kneza Bogumila!

Izabela draga, ja te nikad ne bih nagovarao da se udaš za Ljutovida samo iz politièkih razloga. Samo ti savetujem da ga malo bolje upoznaš, pa onda sama donesi konaèan zakljuèak i odluku. Ja mislim da je on jedan usamljen i vrlo nesreæan èovek kojem bi ti moglamnogo pomoæi. Da ne govorimo o kolektivnoj koristi našeg napaæenog naroda koju bi imao od vašeg braka. Ljutovid nije kriv za zloèine svog oca, sa kojim se celog života nije slagao. Tebi to nije poznato, ali stari knez je i njemu naneo u mladosti veliku nepravdu èijeposledice još i danas oseæa.Maksimilijan joj tada sve isprièa. Od Ljutovidovog praæenja, do bordela i provale u ured doktora Ota Ungara. Nije ništa propustio, ukljuèujuæi kneževo priznanje iz mladosti o silovanju mlade seljanke.Bogumil je zaista bio i surov otac zakljuèi Izabela tužno.A ti, Maksime? Šta æe se desiti s tobom? Zar æeš ti, koji si jedini pravi naslednik karpatskog prestola, ostati savetnik sinu ubice tvog oca?O svemu sam duboko i ozbiljno razmislio i odluèio da do smrti ostanem Maksimilijan Reks. Kao njegov savetnik imaæu mnogo veæi uticaj na državne poslove nego kao vladar. Ljutovid mi je veæ poverio da æe me èim postane kralj proizvesti u Viteza prvog reda,najvišu buduæu karpatsku plemiæku titulu. Ukoliko ti postaneš kraljica, otkupiæu od tebe naš Studengrad i tamo se nastaniti i zasnovatiporodicu. Knez æe pristati jer mi veæ duguje grdne pare!

Ne razumem odmahnu Izabela glavom.Pošto država nije imala s èim da isplati ceo danak, a Habib n

sa nije pre toga hteo da ga postavi za kneza, ja sam im pozajmio ostatak od 33.000 zlatnih dukata.Izabela ga je sumnjièavo posmatrala.

Ti si toliko bogat?Neæeš verovati.

Maksimilijan joj tad isprièa o mudrim investicijama Isaka Vajde u amerièke železnièke kompanije, otkup ratnih bonova i drugih unosnih akcija.

Milion dolara je ogroman novac èudila se Izabela. Sta nameravaš s tim grdnim novcem?Isak Vajda me èesto upozoravao da to nije naš novac jer ga je pozajmio od državne blagajne. A uzeo ga je da uspori Bogumilove prljave planove i obezbedi meni bolju buduænost. Ziveli smo u skromnoj kuæi u Atlanti i vrlo malo trošili na sebe. Na samrti me molio da mu obeæam da nikad neæu ubiti drugog èoveka ili bilo kome uèiniti nepravdu ili neko zlo. I mada sam aktivno uèestvovao u amerièkom graðanskom ratu, zaista nisam nikom oduzeo život. Bavio sam se iskljuèivo vojnom špijunažom i

izvidnièkom delatnošæu. Ukolio raj zaista postoji, a Isak me u to stalno uveravao, onda taj èestiti èovek mora da se tamo sada odmara i uživa.

Oh, raj postoji! potvrdi Izabela s gorèinom. Pošto postoji pakao, a ja sam u njemu provela dve grozne godine, onda mora dapostoji i raj.Maksimilijan baci pogled na zidni sat koji otkuca tri ujutro.Moram te sad ostaviti pomilova je on po licu. Atina reèeda vas oèekuje naporan dan.Svejedno noæas neæu moæi oka sklopiti poveri mu ona.Posle svega šta sam veèeras preživela i saznala, sumnjam da æu moæizaspati i nekoliko sledeæih dana!Maksimilijan je nežno poljubi u èelo a ona ga isprati do ulaznih vrata gde se prope na prste i poljubi ga u obraz.

GLAVA 15.

Kuæa i radnja starog Petra Mulata, sada penzionisanog kolara, bili su solidno ograðeni visokom drvenom ogradom. A da je neko od dece ili prolaznika i provirio kroz koju rupu u starim daskama, ne bi ništa sumnjivo primetio. Po dvorištu se nalazilo razbacano desetak pari visokih, teško okovanih kolskih toèkova. Sluèajni posmatraè bi se možda upitao zašto su svi ofarbani u crno?Kada su Maksimilijan i kapetan garde, Bohdan Zabela, stigli pred glavnu kapiju, zvono male kapele je oglašavalo podne. Mladiæ povuèe tri puta vrpcu sa zvoncem koje se veselo oglasi u velikoj radionici. Ivan znaèajno pogleda u svog brata Gavrana koji požuri da doèeka goste. On ih pozdravi, pa klimnu glavom prema uzanom prolazu izmeðu kuæe na sprat i radionice. Ovuda, molim!Maksimilijan je odmah razumeo da se u radionici verovatno liju nove topovske cevi i samo se tajanstveno nasmeši. Gavran ih dovede do magacina u kojem je stari Mulat obièno èuvao dragoceni alat i gotove koèije za prodaju ili isporuku. Dok je otkljuèavao veliki katanac, Zabela je netremice posmatrao široka leða kršnog domaæina. Oseæao je da se u magacinu nalazi nešto od velike važnosti a o èemu on još nije imao pojma. Gavran ih propusti u polumraèan magacin, pa priðe jednom od velikih prozora sa kojeg razgrnu tamnu ponjavu. Zabela se zagleda u nekoliko ponjavama prekrivenih objekata. Maksimilijan dade Gavranu znak da otkrije prvi. Ugledavši pred sobom novi veliki top, kapetan se okameni. On se konaèno odlepi od mesta na kojem je stajao i priðe velièanstvenoj mašini za razaranje. Razgledao ga je gotovo sa religioznim zanosom, milujuæi prstima desne ruke glatku tamnu cev sa debelim dnom èija svrha mu nije bila jasna.Maksimilijan priðe tom prvom topu, jedinom koji je bio izraðen u detalje.

Novi amerièki topovi se pune otpozadi objasni on Zabelipovuèe jednu ruèicu koja otvori donji deo cevi. Vrlo su praktièniU cev se najpre postavi ðule, a tek onda se u ovo zadebljenje uguravreæica s barutom. Ovaj novi metod pet puta ubrzava stari naèin punjenja. A umesto opasnim plamenom, ova duga igla pali barut pomo

æu fosfornog upaljaèa. Iglu povlaèi artiljerijski oficir sa tri do pet metara razdaljine.

Ovih osam topova su potpuno spremni za isporuku pohvali se Gavran.

Situacija se rapidno menja reèe Maksimilijan. Koliko vamjoš treba dana da montirate ostale?Radimo u tri smene. Dajte nam par dana.Kako to mislite da ih montirate, zar ne stižu æeli? zagleda seZabela u Maksimilijana.

Upravo radimo na specijalnim rudama za konjsku vuèuobjasni brzo Gavran. Biæemo u sredu spremni obeæa im èvrstimglasom.Svi topovi su mi potrebni u sredu popodne. U dva popodne,ovaj oficir klimnu on glavom prema Zabeli, doæi æe po sve topove sa oružanom pratnjom i zapregom od 30 konja.Za ime Boga, odakle vam ovi topovi? piljio je Zabela u drveni top. Zar vama nije poznato da je nama uvoz bilo kakvog oružjastrogo zabranjen?!Mislite li da æe poplašiti Turke? želeo je Maksimilijan da èuje njegovo mišljenje.Poplašiti?! uzviknu Zabela. Nateraæe im strah u kosti! Tapogledajte ih samo! Poslednja su reè vojne tehnike. Ja nisam ni znaoda postoje topovi koji se pune otpozadi.Znaèi, vi se neæete dvoumiti da sa ovih 15 topova opkolite i napadnete turski garnizon u Podgradu zakljuèi Maksimilijan.Zabela koji nije potpuno razumeo pitanje, pogleda u mladiæa koji mu se èudno smešio. Zašto mu uopšte postavlja takvo pitanje, èudio se kapetan.

Pa... zar se vi ne biste predali kad bi vas neko opkolio sa ovakvih 15 artiljerijskih monstruma?Zato i raèunam da æe se Turci predati bez veæeg otpora, èim vas ugledaju.Shvativši da oficir nema pojma o prevari, Gavran mu priskoèi u pomoæ. On dograbi obližnji veliki èekiæ kojim snažno udari dva puta po cevi. Maksimilijan se najpre ohladi od straha, ali zaèuvši tupi odjek

tala njemu postade sve jasno. Kada su èuli da æe ih uskoro poseti cjan od gardijskih oficira da pregleda topove, vražja braæa su deoOVog prvog topa verovatno obložili po vrhu debelim gvožðem. Shvatili su koliko je važno da ti oficiri budu uvereni u autentiènost njihovog novog oružja. To bi im ojaèalo potrebnu hrabrost.

Solidni amerièki èelik! ispusti Gavran teški èekiæ na zemljani pod, a Maksimilijan protrlja znojem orošeno èelo.

. Neverovatno! vrati se Zabela topu i sam kucnu prstom podebeloj cevi. Kako ste došli do ovog dragocenog oružja?Maksimilijan i Gavran samo izmenjaše poglede. Oboje su bili više nego zadovoljni testom. Jer ako njihov oficir nije primetio ništa sumnjivo iz neposredne blizine, kakva li

æe tek napraviti lica Habib paša Sulejman i njegovi oficiri kada ih ugledaju sa zidina tvrðave?Oko tri sata popodne, Nikolaj Jorga se zamišljen penjao na sprat. Primetivši ga kako nailazi, stražar pred vratima Maksimilijanovog apartmana ustade sa stolice u stavu mirno. Jorga ga ovlaš pozdravi i pokuca na vrata. Pošto mu niko ne odgovori, on se obrati gardisti Zar gospodin Reks nije unutra?

Gospodin je još kod kneza obavesti ga ovaj. A ona devojka je malopre nekud izašla.Èudno, a pozvao me u dva sata na sastanak izvadi Jorga svojdžepni èasovnik i proveri vreme.

Zašto ne uðete i saèekate ga predloži mu stražar i otvori vrata.Jorga uðe u apartman. On najpre pogleda u zatvorena vrata spavaæe sobe. Znao je da se iza njih nalazi turska zarobljenica. Prišao je prozoru i zagledao se u sluge koji su èistili dvorište od snega. Nekoliko dece je pravilo velikog Sneška. Dok je posmatrao ovu idiliènu zimsku scenu, razmišljao je o sve èudnijem ponašanju novog državnog sekretara. Zašto je sad odjednom zatražio da mu se ustupi kapetan Bohdan Zabela kao pratilac? Da li je moguæe da njemu više ne vemje?Okrenuo se i pošao u pravcu mladiæeve radne sobe. Vrata su bila širom otvorena. Prišao je stolu pretrpanom raznim vojnim knjigama i crtežima u koje se zainteresovano zagledao. Lagano se spustio u udobnu radnu fotelju i poèeo pažljivo da prelistava debeli katalog s crtežima, fotografijama i opisima raznih tipova artiljerijskog oružja. Crtež na stolu bio je istovetan sa slikom velikog topa amerièke izrade. Imao je promer kalibra od 150 milimetara. Za ono vreme, to se sma157

tralo prilièno ubitaènim oružjem. Pošto nije razumeo engleski se sav unese u studiranje ovog opasnog neprijatelja konjice i pešaZa to vreme Maksimilijan je sedeo u kneževoj kancelariji, u društvu Ljutovida, Pagode i srpskog kurira Miloša Baèanina. Pošto su se u selu Jarak dogovorili da jedni druge na vreme i lièno obaveštavaju o važnim dogaðajima i namerama, Cuburiæ je poslao kurira da ih izvesti o propalom pokušaju Turaka da oslobode zaplenjeni novac i zarobljenu princezu...

Kada nas je vašjèovek upozorio na brojno stanje Turaka i pripreme da predu Dunav, Cuburiæ je poslao na reku hiljadu ljudi sa svih šesttopova prièao im je Miloš. Èekali smo pritajeni u mrkloj noæi iosluškivali. Kada su se dovoljno približili, po glasovima smo ustanovili pravac i otvorili topovsku paljbu. Mora da su plovili u grupama, jerse odmah zaèulo jaukanje i zapomaganje ranjenih. Tek tada smo popalili duž æele obale velike vatre i saèekali ih pušèanom vatrom. Mnogi suse bacili u ledenu vodu i udavili, one sreæne koji su isplivali pokrili smoæebadima i zarobili, a oko 150 leševa odneo je Dunav pravo u Carigrad!Koliko ste ih zarobili? interesivao se Maksimilijan.Sto dvadeset i tri.Znaèi u Karpatiju se vratilo oko 300 vojnika brzo izraèunaPagoda.

Ne verajem reèe Maksimilijan. Ja sam imao priliku da vidim vojnike Juga u graðanskom ratu koji su pokušali da zimi preplivaju reku. Èak i oni koji su preživeli, uskoro su se razboleli i pomrli.Možda je preplivalo najviše stotinak Turaka i to onih najmlaðih i najzdravijih.Sta to znaèi upita Ljutovid.To znaèi, objasni mu Maksimilijan, da je turski garnizonu Podgradu oslabljen za 500 do 600 vojnika.

Izvinite, umeša se Pagoda, ali Turci ne drže svu tu vojskuu tvrðavi. Oko pola garnizona uvek se nalazi razbacan u patrolama poselima i veæim naseljima. Da ne pominjem naše granice.Je i vi hoæete da kažete da se u Podgradu sada ne nalazi više od500 ljudi? pogleda ga Maksimilijan.Nažalost, snuždi se Pagoda, pred svaki Božiæ, Habib paša povuèe dobar broj vojnika u tvrðavu. Iz politièkoreligioznih razloga, naravno.Ne razumem javi se Ljutovid.

pa, Turci ne žele da budu previše viðeni za vreme hrišæanskih raznika objasni mu njegov sekretar dvora. Zato se za svaki BožiæUskrs povuku u tvrðave. Ovo je bila vrlo važna informacija. Maksimilijan se kratko zamislipa ga upitaPored Podgrada, koliko još ima turskih kasarni?Iznad našeg grada je jedna manja tvrðava sa oko 250 vojnika, aonda kod rumunske granice jedna malo veæa i jedna dole blizu Bugarske. Ukupno oko hiljadu ljudi.Koliko æe po vašem mišljenju Habib paša povuæi ljudi u te kasarne?

Oko sedamdeset posto.Pa to je odlièno, zar ne? razvedri se Maksimilijan. Ako ih

opkolimo u sredu uveèe, a to je dva dana pred Božiæ, imamo velikešanse da ih primoramo na predaju bez nepotrebnog prolivanja naše injihove krvi. Naroèito ako se ima u vidu naše dugogodišnje pokornoponašanje i važan hrišæanski praznik.Izvinite, umeša se Pagoda, ali s èim mislite da ih opkolimo i s kojom vojskom? Ta imamo svega dvadesetak sakrivenih pušaka!Opkoliæemo ih sa hiljadu ljudi i 15 novih amerièkih topova.Odakle nam?! gotovo zakuka Pagoda.Ja sam ih naruèio i jutros se svojim oèima uverio da je osam veæstiglo u Turin. Obavešten sam da æe nam ostalih sedam biti isporuèeni u naredna tri dana.Sekretaru dvora je trebalo malo vremena da doðe sebi. On otvoriusta da nešto pita, ali ostade u tom položaju.Gospodin Reks se pobrinuo za tih 15 topova objasni Ljutovid dvorskom sekretaru. O tome još niko nema pojma, naravno.

Mi... mucao je Pagoda, mi æemo za tri dana imati 15 amerièkih topova?!Sa sve ðuladima i buradima baruta dodade Maksimilijan kako bi ohrabrio i Pagodu i srpskog kurira. Ovako poruèite Èuburiæu, obrati se on Milošu tišim glasom, kao da se bojao da ih nekone prisluškuje. Pošto æemo upotrebiti svih 15 topova u opsadiPodgrada, biæe nam potrebna bar još tri vaša topa sa buretom baratai bar nekoliko ðuladi da poplašimo te manje garnizone. Ja sam veæ otome s njim razgovarao. I dalje sam spreman da vam platim za tu pozajmicu hiljadu dukata, kako sam i obeæao Cuburiæu!

Platiæete hiljadu dukata za pozajmicu tri topa?! proveri Mloš u neverici.

Recite vašem voði da nam pošalje samo cevi nastavi Maksmilijan da ga zbunjuje. Lafete veæ imamo. Tako æete nam ih mnogo lakše prebaciti preko reke. Vratiæemo vam ih za najviše pet danaSrbin nije znao šta da kaže.

Vi znate da ja nisam ovlašæen da vam to èvrsto obeæam, ali mislim da æe Cuburiæ održati svoju reè. Prièao mi je da ste ga veoma impresionirali vašim vojnim znanjem. Pojma nemam šta, u stvari, smerate, ali sam uveren da ste to vraški dobro isplanirali.Maksimilijan se saže i iz torbe koja je ležala na podu pored njegovih nogu izvadi poveæu kesu koju spusti na mali sto ipred kurira.

Hiljadu dukata u zlatu! Nemojte nas razoèarati! poruèi mu.Miloš otvori najpre kesu, a onda usta. Ovim je sastanak bio završen.Maksimilijan se zamišljen pope u svoj apartman. Jorgu je zatekao kako sedi za njegovim radnim stolom i razgleda vojne knjige. Ugledavši ga na vratima sobe, šef garde ustade.

Izvinite pravdao je svoju slobodu. Nisam mogao da odolim da ne zavirim u ove vaše vojne kataloge i udžbenike. I mada neznam engleski, brojevi i slike su mi dovoljno objasnili.

Interesantno, hm? nasmeši mu se Maksimilijan i sede u fotelju pored stola.Jorga zaobiðe sto i sede nasuprot mladiæa.

Pozvao sam vas jer je došlo vreme da se razraèunamo sa našimturskim okupatorima. Upravo sam saznao od onog srpskog kurira vrlo važne informacije, a sad mi je opet potrebna vaša pomoæ.Šta želite da uèinim? odmah se ponudi Jorga.Primetio sam da se po gradu muva poveæi broj mladih, besposlenih ljudi. Kako bi bilo da ih sa vašom patrolom garde pokupite saulica i u grupama privedete ovde u dvorište dvora. Biæe nam potrebno oko hiljadu tih momaka. One koji su zaposleni ostavite, a onimabez posla isplatite po deset dinara i recite da su vam potrebni za hitne radove na èišæenju puteva.Odakle mi deset hiljada dinara?! upita Jorga. Zar niste bili prisutni kad nam je Habib paša ispraznio dvorsku blagajnu?

Ja æu vam dati taj novac sutra ujutro. Pored tih hiljadu ljudi, biæe mi potrebno i trideset jakih konja za vuèu onih 15 topova.Stigli su nam topovi?! raširi Jorga ženice.

Veæ su na sigurnom mestu nedaleko od Turina. Stigli su usredi laðom iz Maðarske. Stiglo nam je i oko 300 francuskih pušaka 3 municijom i desetak buradi baruta. A gospodin Pagoda mi reèe da i imate dvadesetak sakrivenih pušaka.razoèarano æe Jorga, starijih tipova, ali pucaju.

Samo to mi i treba. Da pucaju!Jorga ga je zainteresovan slušao.

Šta nameravate? upita.U sredu taèno u dva popodne, poruènik Anatol Vlad æe sa gru

pom od dvadeset gardista naoružanih sa onih naših dvadeset sakrivenih pušaka upasti u konak Habib paše, razoružati stražu i uhapsiti ga.Za to vreme kapetan Zabela i ja biæemo sa hiljadu ljudi, ostatkom naše garde i 15 novih topova na putu prema tvrðavi Podgrad. Odluèiosam da komandu opsade poverim tom vrlo sposobnom mladom oficiru.Jorga se ne usudi da ga pita o razlozima njegove odluke da poveri komadu znatno mlaðim i neiskusnijim oficirima. Mozgom mu prolete neprijatna pomisao da mu Maksimilijan možda više ne veruje.Kada uhapse Habib pašu, staviæe ga u koèiju i dovesti u Podgrad. Važno je da on lièno vidi opsadu i naše nove topove. Jer Turci se neæe predati bez njegove naredbe ili odobrenja. Dok on stigne, tvrðava æe veæ biti potpuno opkoljena. A onda æemo obiæi i druge tri tvrðave i zauvek se resiti turskog prisustva u našoj zemlji!

A... izvinite što pitam, usudi se Jorga, šta æe se desiti akoHabib paša odbije da saraðuje i Turci odluèe da nam pruže otpor?Maksimilijan naèini grimasu na licu koristeæi sav svoj glumaèki talent.

Vi ste veæ svakako primetili koliko se ja grozim smrti i nasiljaotpoèe on glasom vojnika koji se rastrže izmeðu odluke o životu i smrti. Meðutim, ukoliko Turci odluèe da nam se suprotstave, bojim se da æemo ih morati s onim topovima potpuno i zauvek zatrpati u Podgradu. Da li vi, gospodine Jorga, imate mašte da zamislite kakvu razornu moæ ti topovi poseduju? Govorim o preko 250topovskih ðuladi!Jorga ga je posmatrao bled i stisnutih usana.Pa to bi se zaista moglo pretvoriti u pravi masakr! zakljuèion.Maksimilijan mu zatim detaljno izloži svoj smeli plan. Oko sedam uveèe, u razgovoru ih prekide Jamno kucanje na vratima...Izvinite! promoli se njena ljupka glava. Gospoda PetrNemec je u foajeu sa fotografom i jednom saradnicom. Gde želite Hih odvedeni?Odvedite ih do gospodina Pagode i zamolite ga da ih najavknezu. Zbog njega su došli. Ja æu im se uskoro pridružiti.Jana kratko klimnu glavom i zatvori vrata.

Došli su da slikaju kneza za naslovnu stranu prvog broja novog

nedeljnika objasni Maksimilijan Jorgi.Èuvši o èemu se radi Jorga ustade i pokupi sa stola svoje šifrofane zabeleške. On se krajnje zabrinut uputi do dvorskih štala iznad kojih se nalazila moderna kasarna za smeštaj dežurnih gardista. Bohdana Zabelu je pronašao u dugaèkoj štali kako zamišljen seta izmeðu redova konja. Povremeno bi zastao i rukom pomilovao po kojeg konja. Zaèuvši neèije teške korake u èizmama, Zabela se naglo okrete.Dolazim od gospodina Reksa obavesti ga ovaj. Zamoliome da vas odmah oslobodim svake gardijske dužnosti. Kaže da æete vikomandovati opsadom Turaka u Podgradu.Tako vam je rekao gospodin Reks? iznenadi se kapetan.Zar vi to još ne znate? Pa rekao mi je da ste se upravo vratili iz Turina gde ste pregledali prvi kontigent novih topova.Da, to je taèno potvrdi Zabela. Izvršili smo inspekcijuprvih osam topova koji su veæ stigli.Kako vam se èine? interesovao se šef garde.Ubitaènima, gospodine Jorga! snizi Zabela ton. Od najtvrðeg su èelika i poslednji modeli koji se pune otpozadi!Da, interesantan izum zar ne? Malo pre sam u kancelariji gospodina Reksa video slike. On mi reèe da su u stanju da ispale po jedno dule svakih pola minuta.Jorga naèini kratku pauzu, pa upita svog potèinjenogSta vi, kapetane, lièno mislite o tim topovima? Koliko su moæniji od turskih?Nekoliko puta razorniji i bar deset puta brži u punjenju! gotovo je šaptao Zabela. Ðulad im eksplodiraju prilikom udara u cilj!Ako gospodin Reks naredi da se puca preko zidova i bombarduje dvorište, biæe mrtvih Turaka ko mušica!Jorga prestade da ga ispituje. Samo je zamišljen klimnuo glavom, onda se bez pozdrava okrete i izaðe iz štala.Maksimilijan se pojavi kod Ljutovida oko sedam uveèe. U kancelariji su sedeli samo knez i njegova ljupka gošæa. Izabela je imala na sebi evropsku haljinu s dekolteom, koji je držesno otkrivao njene mla162

rudi. Kosa joj je bila složena u punðu, a lice doterano umerenom om Bila je zaista neodoljiva. Ugledavši svog brata na vratima, žena mu uputi osmeh od kojeg se Ljutovidu odiže kosa na gla KHernu odmah prolete mozgom neprijatna misao da se ovo dvojetajno simpatišu. ustade, kao što je uvek èinio iz poštovanja kad kod bi mlaiicz ustaux, iv ,diæ ušao.

Maks, pojma nemate koliko je ova mlada dama maštovita isposobna žena! hvalio je Izabelu. Molim vas, samo pogledajte ovaj njen dizajn novog magazina pruži mu on prelom bez fotografija.Maksimilijan poljubi Izabeli ruku i sede sa njene leve strane. Ovajintimni gest još više zbuni sve nervoznijeg kneza. Maksimilijan se zagleda u naslovnu stranu novog Karpatskog glasnika.

Tu æe doæi moja slika pokaza Ljutovid na veliki prazan okvir.

Ali molim vas, proèitajte taj tekst. Mnogi naši ljudi æe se rasplakati.Veæ sam ga proèitao neprijatno ga iznenadi Maksimilijan i

ostavi prelom na stolu.Vi ste ovo veæ videli? splasnu Ljutovidu oduševljenje.Da. Ja i gospoða Nemec imali smo pre par dana jedan vrlo dug

i plodan sastanak. Rastali smo se oko tri ujutro.Ljutovid se sav ohladi. Kog vraga je Maks radio kod Petre do trisata ujutro, pitao se obeshrabren.

A vi mora da se pitate šta smo radili tako kasno èitao mu jemladiæ misli.Izabela spusti pogled na mali sto ispred sebe, što Ljutovid odmahpogrešno protumaèi.Prosto ne znam kako to da vam objasnim nastavi Maksimilijan da ga muèi.Nakon poduže, neprijatne pauze, knez sam donese zakljuèak. Petra i Maks su vodili æelo to veèe ljubav i odluèili da se uskoro venèaju.Pronašao sam Izabelu Studensku! zapanji ga Maksimilijan.

Dobar deo te noæi diskutovao sam sa gospoðom Nemec kako datu senzaciju objavimo narodu. A biæe nam potrebna i vaša pomoæ.Ljutovid je blenuo èas u njega, èas u Izabelu. Ovo je zaista bio šok.Pronašli ste našu izgubljenu kneginju? on jedva izusti.Još pre mesec dana. Ali gospoða Nemec mi je pomogla da rašèistim svoje sumnje i rasvetlim æelu misteriju.

maliLjutovid pogleda u Izabelu koja je i dalje ozbiljna gledala usto.

Pa to je prosto neverovatno zakljuèi on odsutno.kneginja sada nalazi?Maksimilijan naèini kratku, napetu pauzu. Zašto ga tako èudn0 gleda, pitao se Ljutovid.

Nalazi se tu pred vama, visoèanstvo.Knez izgubi moæ govora. On se uspravi u fotelji, sve do naslona koji škripnu. Posmatrao je svoju lepu gošæu, odbijajuæi glavom da prihvati tvrdnju.

To nije moguæe! Maks, o èemu to govorite? Kako bi gospoðaNemec mogla da bude Izabela Studenska?Maksimilijan pogleda u svoju sestru.

Isprièajte mu.Izabela tek tada podiže pogled na Ljutovida.Istina je, visoèanstvo potvrdi ona.To nije nemoguæe! ponavljao je ovaj uporno.Izabela duboko uzdahnu i otpoèe svoju ispovest. Sto je dublje zalazila u svoju prošlost, to su se oèi mlade žene sve više vlažile. Ljutovid ju je prosto gutao pogledom. Naroèito njena mala ljupka usta. Stalno ih je zamišljao pripojena uz svoja. Njega naroèito uzbudi deo njene ispovesti o tobožnjem braku sa starim Nemecom. Ona hrabro izdrža tih predugih deset minuta. Kada je završila, Maksimilijan mu objasni kako ju je, u stvari,

pronašao. On poèe od svog sastanka s krvnikom i posete parohiji u Babinom zubu, pa sve do opštinskog registra i Izabelinog lanèiæa koji je dobila od svoje kume na krštenju...Sve se slaže završi on.Pa to je prosto kao iz neke bajke uhvati se Ljutovid za glavusa obe ruke. U stvari je neverovatnije od svake prièe za koju sam jado danas èuo.

Zamislite tek senzaciju koju æe ovo otkriæe proizvesti u našojzemlji i van nje! palio mu je Maksimilijan maštu. Pored vas,Njeno kneževsko visoèanstvo postaæe najpoznatija liènost Karpatije.Ljutovid je dugo piljio u prelepu Izabelu, onda se spusti na jedno koleno i preko stola potraži njene male, negovane ruke.

Gospoðice, Vaše visoèanstvo, Izabelo draga, evo na kolenimavas molim da oprostite mom neukom ocu njegov duhovni mrak! Sveæu uèiniti da vam se smesta vrate i vaša porodièna titula i vaš dvoracs posedima. Pošto prvi broj magazina izlazi tek posle Nove godine,još uvek imate vremena sve to da unesete. Ne zaboravite ni tog držav164

krvnika. Objavite njegovu prièu i sliku. Vrlo je važno da narod a e sve to avitentièno i stvarno.Mnogo vam hvala na vašoj iskrenoj podršci uputi mu Izabeudan èaroban osmeh. Ja vas lièno nisam nikad ni smatrala krivzbog zlodela režima s kojim niste imali nikakve veze. Beskrajno vam hvala pade Ljutovidu kamen sa srca. Znaniie lako biti omiljen u narodu koji mrzi vašeg oca! Liutovid joj ispusti ruke i vrati se u fotelju. Odande ju je bled pomatrao stisnutih usana. Sve to je pažljivo pratio više nego zadovoljan Maksimilijan. On zakljuèi da je Ljutovid konaèno spreman za brak.

Sve sam veèeras oèekivao sem ovog! snebivao se knez.Dozvolite mi da se presvuèena i malo osvežim. Naredio sam Pagodi da nam u salonu za ruèavanje pripremi bogatu veèeru. Nisam ni slutio da æemo, u stvari, slaviti!On ustade, nakloni im se i uðe u spavaæu sobu. Kao što su se prethodno dogovorili, ni Maksimilijan ni Izabela ne odaše se ni jednim gestom. Oni æe se i dalje oslovljavati i ponašati s dužnim poštovanjem dvoje stranaca i truditi se da nièim ne izazovu nepotrebnu kneževu ljubomoru.

GLAVA 16.

Osam dana pred pravoslavni Božiæ, svi uèesnici predstojeæeg puèa nestrpljivo su èekali momenat da se na njihovim satovima kazaljke približe. Taèno u dva popodne, mladi poruènik garde, Anatol Vlad, proveri džepni sat i uzdignutom rukom dade znak svojim konjanicima da ga prate. Dok su jahali gradom prema konaku Habib paše Sulejmana, narod je zastajao i zabrinuto ih posmatrao. Svih dvadeset gardista jahali su sa puškama na leðima. Maksimilijan je naoružao poruènika jednim od svojih novih revolvera marke kolt.

Stigavši do konaka, Anatol naredi svojoj èeti da blokira sve ulaze i izlaze iz velike dvospratnice. Dvojica turskih stražara pred ulazom nisu imali vremena ni da upere svoje

puške. Sa desetak naoružanih gardista, Anatol upade u konak i poèe da traži Habib pašu po praznim odajama. U konaku su se nalazile samo njegove tri žene i dvoje dece.

Njegova svetlost je pre dva dana nekud otputovao obavestiga pašin glavni sluga.Anatol saèeka da gardisti pohapse i vežu desetak vojnika, pa naredi da niko od ostalih ne srne napustiti konak do daljeg nareðenja.

Jeste li pri pameti, mladi èoveèe?! upozori ga pašin šef obezbeðenja dok mu je ovaj vezivao pozadi ruke. Šta to radite? Zar neznate da æete zbog ovog biti pogubljeni?

Prošla su ta vremena, Ahmede promrmlja mladiæ. Radijemi recite dge je paša veæ dva dana?Turèin stisnu tanke usne, kao da se bojao da mu ih neko silom ne otvori. Pošto je završio opsadu konaka, Anatol izaðe pred zgradu i zagleda se u Jorgu koji je silazio sa svog konja.

Gde je paša? odmah upita šef garde.Nema ga. Sluga kaže da je nekud otputovao pre dva dana, a

Ahmed odbija da saraðuje.

rea rnu predade uzde svog beka i žurno umaršira u dugaèki nik On potrazi pašinog šefa obezbeðenja i izdvoji ga od ostalih uAhmede, tiho mu je govorio, moram hitno da doðem do on može zaustaviti ovo ludilo. Onaj knežev èovek je orga7ovao napad na sve tvrðave. Uspeo je da doðe do 15 novih amerièkih topova. Dok se mi ovde navlaèimo, hiljadu naoružanih ljudi idena Podgrad!

O èemu to govorite, gospodine Jorga? procedi ovaj.O državnom udaru! O prevratu! O potpunom uništenju turske

vojske na teritoriji Karpatije!Ahmed, koji je od ranije poznavao Jorgu i s njim saraðivao na problemima državnog obezbeðenja, zakljuèi da se ovaj ne šali. On se osvrte da proveri da li su sami, pa mu poveri tihim glasom

Paša je veæ dva dana u tvrðavi Podgrad. Tamo je došlo do nekih vojnih komplikacija! podvuèe on.

Govorite o porazu æele vaše jedinice prilikom prelaska u SrbiF? vSta vi znate o tome? zapanji se Turèin.Pa kakav sam ja šef obezbeðenja da ne znam te stvari?

On potapša Turèina po ramenu i vrati ga dvojici gardista. Dugim koracima je grabio prema izlazu i s nogu skoèio na svog beka kojegžestoko podbode.Dok je u galopu jurio šumskim preèkama prema tvrðavi Podgrad, Jorga je aktivno razmišljao o ovoj svojoj opasnoj misiji izdajnika. Bojao se da mu na kraju ne ostanu svega dva izbora turski maè ili streljaèki stroj njegovih sopstvenih gardista. On izvuèe džepni sat da proveri vreme. Bilo je veæ èetiri popodne i poèeo je padati lagani sneg. Ugledavši na horizontu tamne obrise velike tvrðave, Jorga uspori konja. Tek pošto se uverio da je okolna šuma prazna, on nastavi preko èistine prema ulaznoj kapiji èiji je masivni most na lancima bio spušten. Ovo je bio znak da se neko sprema ili da uðe, ili da napusti tvrðavu.

Prepoznavši usamljenog jahaèa, straža otvori tešku kapiju i propusti ga.Hitno me vodite paši! zatraži on pošto je predao uzde svog

konja jednom od vojnika.Njegova svetlost je u kancelariji komandanta garnizona obavesti ga onaj drugi stražar. Želite li da vas odvedem?Znam gde se nalazi odbi Jorga.

On se zatrèa kamenim stepeništem na drugi sprat i pokuca na poznata vrata.Uðite! zaèu se na turskom koji je Jorga odlièno govrio.

Ugledavši ga na otvorenim vratima, komandant garnizona NedžatNesri lagano ustade od svog stola na kojem je gorela velika lampa jer se napolju veæ ozbiljno smraèilo. Jorga pozdravi prisutne kratkim, vojnièkim naklonom glave i uðe u prostranu sobu. Pored Habib paše Sulejmana, unutra su se nalazila još dva nepoznata mu turska oficira.

Izvinite što vas prekidam, ali bio sam primoran objasni Jorga svoj iznenadni dolazak, stalno gledajuæi u pašu.

O èemu se radi, gospodine Jorga? upita ovaj, ali ga ne udostoji ustajanjem.

Radi se o vrlo hitnoj i opasnoj situaciji! Upravo dolazim iz Orna gde je vaš konak opkoljen, straža pohapšena a vaša porodica u kuænom pritvoru! Bilo nam je nareðeno da uhapsimo i Vašu svetlost alimi je Ahmed rekao gde se nalazite!

Ko vam je naredio? želeo je paša da zna.Novi državni sekretar, gospodin Maksimilijan Reks. On ide na

Podgrad sa masom naoružanih vojnika i petnaest novih topova amerièke izrade! Mislim da æe biti ovde svakog èasa! Zato sam požurio dana vreme obavestim Vašu svetlost! završi Jorga zadihanim glasom.Još uvek èvrsto kontrolišuæi svoje reakcije, Habib paša ne pomeri ni jednu poru na licu.

Gospodine Jorga, otkud vama petnaest amerièkih topova?upita on s nevericom.Maksimilijan Reks ih je tajno naruèio, platio i Dunavom prokrijumèario u zemlju. Moj zamenik, poruènik Zabela, pre tri dana ihje svojim oèima video. Rekao mi je da su poslednji modeli artiljerijskih oružja. Tek danas sam o tome saznao.Kojeg su kalibra? nestrpljivo æe Nedžat Nesri i dalje stojeæiiza svog stola.

Cevi su im promera od 12 centimetara izvuèe Jorga iz džepa iscepljen list iz amerièkog vojnog kataloga koji stavi na sto.Zabrinuti turski oficiri se zagledaše u amerièki top iz graðanskog rata.

Ðulad su im duguljasta i zašiljena a eksplozivna pri samom udaru! dopuni Jorga svoj izveštaj.Ovo je bila važna informacija koja unese vidan nemir meðu prisut168

Zašto nam sve ovo otkrivate? pogleda Habib paša u Jorgu. Kakav ste vi to oficir i kome ste, u stvari, lojalni?

Pravo da vam kažem, snuždeno æe Jorga, došao sam da

vas upozorim jer nisam želeo da ovde danas izgine previše ljudi. Poruènik Zabela mi je otkrio da su dobili i 300 kesa baruta sa isto toliko eksplozivnih ðuladi!O kakvim kesama se radi? nervozno æe Nedžat.

Prokleti topovi se pune otpozadi objasni mu Jorga. Otvori se debelo dno, onda se u cev najpre postavi ðule, a iza njega specijalna duguljasta vreæica sa deset kilograma baruta. Top se pali fosfornom iskrom pomoæu igle i dugaèke uzice.Vražji momak! piljio je paša u sliku topa u ruci. A menise tako nevino predstavio kao tobožnji poslovan èovek koji je došaoda razvije privredu svoje zemlje.Tako vam se predstavio? iznenadi se Jorga. Vi znaèi neznate da je Reks završio amerièku vojnu akademiju i da se tri godineborio na strani Unije kao obaveštajni oficir?

On je bio obaveštajni oficir amerièke vojske? ponovi paša au grlu poèe nešto da ga steže.Komandant tvrðave se naglo okrete prozoru i zagleda se u polutamu.

Sumnjam da æe stiæi do mraka izrazi mu Jorga svoje mišljenje.

A ja mislim da su veæ ovde! izvesti ih Nedžat muklim glasom. Vidim èetvoricu jahaèa sa belom zastavom!Svi pohrliše prozoru, sem okamenjenog Habib paše. Ova poslednja vojna neopreznost mogla bi ga koštati ne samo karijere nego i glave, razmišljao je u svom ukoèenom položaju.

Vaša svetlosti! okrete mu se uzbuðeni komandant. Sta daradimo?!Siðite dole i lièno se uverite da su razoružani predloži pašamirno. Zatim ih uvedite ovamo da èujemo zašto su došli. A vasdvojica, pogleda on u oficire, pripremite ljude na odbranu. Koliko imamo topova?Imamo samo èetiri jer su nam ostale... oficir brzo prekide.Ostale su vam nedavno potopili i zarobili Srbi, zar ne? završi Jorga.Habib paša mu uputi jedan krajnje neprijateljski pogled.

Vi, Jorga, previše znate za vaš rang dvorskog šefa obezbeðenjaprekori ga.

i tškm lan1niznLu i ude u kamenu zgradu. a onl trojia osta! 0 Sa ljubim smeŠedSSle aiac a novo ce se opa, PS rvS?tkteSseSPdi ga on ratom, ne jeklim fotelje.

To nije sve, Vaša svetlosti odluèi Jorga da razveže jezikMaksimilijan Reks takoðe drži u zarobljeništvu i vašu verenicu,cezu Nuru!Habib paša više nije mogao na miru da sedi. On lagano ustade iz foteljev

Šta ste rekli?! unese se on Jorgi u lice.Stajao sam pored njega kada ju je kupio na licitaciji od srpskihustanika za sto zlatnih dukata!Jorga im zatim ukratko preprièa ceo dogaðaj i obavesti ih o smrti Favzine pratilje. U prostoriji je vladala grobna tišina. Neko snažno pokuca na vrata. Jedan od dvojice oficira skoèi i priðe vratima da ih otvori.

Jedan gospodin u pratnji trojice gardista želi da razgovara saNjegovom svetlošæu obavesti ga jedan uzbuðeni vojnik.

Idem dole! zaobiðe Nedzat sto i izaðe u hodnik, a ona dvojica za njim.Habib paša Sulejman se spusti natrag u sedište.Po svemu sudeæi, ovo æe se uskoro pretvoriti u najcrnji dan mogživota tiho je slutio.Od vas jedino zahtevam da me ne predate ovim ljudima molio je Jorga. Ako treba boriæu se s vama.

Ja lièno prezirem izdajice bilo koje vojske stavi mu paša doznanja, ali vas æu pokušati da zaštitim. Mada mi još uvek nije jasanrazlog vaše izdaje.

Svetlosti, pa vi najbolje znate da mi je žena turskog porekla i dasam jedno vreme služio u administraciji vašeg prethodnika. Tamo sami nauèio turski jezik. Vi ste nepravedni kada me nazivate izdajnikompožali mu se Jorga. Ja sebe smatram lojalnim graðaninom. Ja nisam došao da vas upozorim zbog neke nagrade, nego iz bojazni da ne izgine previše ljudi.

Hvala vam u svakom sluèaju nakloni mu se paša.Za to vreme u dvorište ujahaše Maksimilijan i njegova tri pratioca obuèeni u crvene uniforme dvorske garde. Mladiæ prvi sjaha sa konja i bez upozorenja otpasa svoju sablju koju predade stražaru. On sam odgrnu tamnu kabanicu kako bi se Nedzat uverio da nema pri sebi drugog oružja. U stvari su sva trojica imali zadenute koltove u pojaseve iza leða. Nedzat im pokaza rukom u pravcu stepeništa na gornje spratove. Pre no što æe poæi, Maksimilijan baci brz pogled na dvorište koje se poèelo puniti uzbuðenim turskim vojnicima. On zakljuèi da im je proseèna starost oko 25 godina. Istovremeno se zaèu metal170

U iielje.Maksimilijan je kratko gledao u Jorgu koji pokunjeno saže glavu Od svih službenika dvora, na vas sam najmanje sumnjao oslovi ga razoèaranim glasom. Smatrao sam vas ispravnim i lojalnim èlanom našeg obezbeðenja. Èak ste mi potpisali i garantovali svojim životom dekret o lojalnosti!Ja još ne bih sahranjivao gospodina Jorgu posavetova ga Habib paša.Maksimilijan sede u stolicu, gledajuæi ga pravo u oèi.U stvari je dobro što ste veæ obavešteni o našim namerama. Pretpostavljam da vam je izdajnik i slikovito opisao naše novo naoružanje.Oh, da okrete se paša i dohvati sa stola onaj list iz kataloga

koji mu pruži. Sve nam je jasno. Jedino me zapanjuje vaša dvoliènost i drskost. Tamo u kneževoj kancelariji lažno ste mi se predstavili kao poslovan èovek, a gospodin Jorga mi sad kaže da ste, u stvari,amerièki vojni špijun!Maksimilijan baci jedan krajnje jasan pogled na svog bivšeg oficira garde.Šta vam je još rekao?Da ste ovde da nam ponudite predaju.Ovde sam da vam ponudim èasnu predaju! podvuèe Maksimilijan. A to znaèi da æu vam dozvoliti neometan prelaz u Rumuniju, jer Srbi prete da æe vas inaèe sve Dunav odneti pravo sultanuu Carigrad!Pri pomenu Srba, Habib paša se opasno smraèi. Gadno su ga zadužili.Èujem da su vam razbojnici predali i moju verenicu. Za kesudukata. A ja sam poslao æelu malu vojsku da je izbavi. Mnogi su izginuli!

Sve mi je poznato. A vi, gospodine Jorga, obrati se Maksimilijan šefu garde, mogli ste ostaviti i meni nešto da kažem.Jorga se ne usudi da ga pogleda. Pognute glave je piljio u pod.

Sto se vaše nesuðene verenice tièe, obrati se mladiæ paši,ona je zaista jedna izuzetno obrazovana dama i prava lepotica. A saznao sam i da je od vrlo visokog roda. Zato mislim da se sultan neæena vas ljutiti ako mu objasnite da ste se predali kako biste spasli i život njegove neæake i živote hiljade turskih vojnika!Tek tada Jorga podiže pogled na Maksimilijana.

Da, gospodine Jorga, to jedino niste znali. Ona otmena mladadama je najmlaða kæerka sultanovog brata, prestolonaslednika.Habib paša Sulejman ga je gledao sa neskrivenom mržnjom.Sta, u stvari, hoæete od nas? preðe on na stvar.Da nam se predate jednim pismenim dekretom i naredite vašimostalim snagama u zemlji da slede vaš primer. Objasnite im vašu nezavidnu situaciju i našu vojnu nadmoæ u ljudstvu i artiljeriji. A ukoliko ste dovoljno hrabri i pogledate kroz taj prozor, videæete svojim oèima o èemu govorim.Èuvši ovo, Nedžat požuri mraènom staklu. On èak rastvori oba krila kako bi bolje video u tamu. Od prizora mu zastade dah u širokim grudima. Odmah iza èistine, iz šume su u njih bili upereni pomenuti topovi. Bili su pažljivo rasporeðeni i jasno se videli od velikih vatri koje su u blizini gorele. Po šumi su gorele još mnoge vatre, pa Turèin zakljuèi da su opkoljeni sa hiljadama ljudi.

Ne razumem! okrete se on stolu iz èije fioke dograbi dogled.Sta ne razumete? pratio ga je paša pogledom.

Zašto su popalili tolike vatre?Zato što je napolju prilièno hladno, a i vaše tobdžije nas ovakobolje vide. Vrlo je važno da vaši vojnici uporede vaše vojne šanse sanašima i doðu do pravilnog zakljuèka. A i vi æete imati manje problema da im objasnite ozbiljnost situacije.

Habib paša ustade i priðe otvorenom prozoru. On uze od Nedžata dogled koji izoštri na prve redove topova i stotine tamnih ljudskih figura koje su se muvale izmeðu šumskih vatri. Sa prozora se moglo izbrojati svega sedam topova, ali on je znao da se nalaze i na drugim stranama. U sobu gotovo provali jedan od one dvojice turskih oficira i raportira sa otvorenih vrata

Opkoljeni smo! Ima ih na hiljade! Nabrojao sam petnaest topova i pedeset tri vatre!

Habib paša se trudio krajnjim On se lenjo okrete od prozora zag, i, rrmrpmili nncadu na oda ostane hladnokrvan.oficira.lenjo okrete od prozora i Su. proveri on. Jeste li pripremili posadu naJesam, Vaša svedosti, ali vojruc J, grubo ga prekide Onda siðite dole i èekate moppašapaša. ilabib paša je još malo gledaoOficir se nakloni i zatvori vra u komandanm garnizona i vratikroz dogled, onda ga bez reci predase u svoju fotelju. iO. svog mladog sagovormkaGde smo ono stali? Probatamnim oèima.Kod vaše predaje.Sta nam predlažete? kscument o predaji.Razoružajte se i potpišite l posledice.A ako to odbijem? zeleo da je nastupio praviMaksimilijan ga je kratio gledaJ oborenom prozoru. Znajuæi datrenutak za akciju. On ustade i pnj smžnim dogiedom koji muga kapetan Zabela stalno drži na Cf trenutka grunu prvi odao, mladiæ ležerno podije levu eksplozija razori deo pokret pozajmljenih srpskih topova, a srl iostade stoeæi. Samo nekoliko nog mosta. Paša ustade iz fotelje Ltoro treæi. Uslediše dve nove e kundi kasnije zagrmi sledeæi top, a a Ko zaštitnog šanca. splozije i zaèu se rušenje irnasivno Maksimilijan prebledelom pasi.Da li da nastavim? okrett.a OvaiNeæe biti potrebe PrmrVrvori oba krila prozora. On se taMaksimilijan spusti leu ruki prebledelog paše.kode vrati u svoje sedištc preko p Fizdamik baci mladiæ prezrivslužim trikovi garanujem bezbedan o granice i posade ostalih garn esete pnvatne stvari i novac, QStanu ovde sa svojim poro sva prava državljana.reè?u smislu pripremioi telePretpostavljam da vam je ceiu moju vojnu karijeru. Ukopogled na Jorgu, takoðe isprit e,llWm tnkoviliko jeste, onda vam je jadnije da ma. Pored toga što vairia i vas prelaz u Rumuniju, posliæu vara zona. Takoðe vam dozvoljavamcr a onim turskim vojnicimaa koji of dicama, garantujemo putnu si1 Dajete mi vašu èa.snu c

. uNe samo da vam je da.r laveža lièno. A pripremio sam i tele

pismenu obavezu potpissanu od tsom

vaše predaje na turskonti i karPaVA UDitaHabib paša je razmišljao, on

Gde se nalazi princeza Nura i kako se s njom postupa?Na sigurnom je mestu. O njenom komfora, higijeni i snoj ishrani stalno vodi brigu jedna mlada devojka. Ne znani da li Va je vaš špijun veæ rekao da se njena lièna pratilja, Halida Rašid, otro vala u srpskom ropstvu.

Rekao mi je. A vama hvala što ste princezi spasli život.Mladiæ mu uzvrati naklonom glave.

Sta nameravate s princezom? upita Paša.Zadržaæemo je u gostima dok se ne uverimo da ste nas ostavi

li na miru i dok nam sultan ne pošalje povelju o ponovnoj slobodi naše napaæene zemlje. Sliènu onima koje je veæ potpisao drugim državama. U suprotnom se bojim da neæu moæi spasti princezin život podrugi put!

Dajte mi da proèitam tu deklaraciju o predaji zatraži on.Maksimilijan ustade i otvori vrata. Jedan od gardista mu pruži rolnu velikih listova sa štampanim tekstovima. Habib Paša najpre pažljivo proèita turski tekst dokumenta o predaji, a onda i obaveze pobednièke strane. U tom drugom dokumentu, izmeðu ostalog, knez se potpisom obavezuje da æe se prema turskom civilnom stanovništvu karpatske vlasti odnositi sa brigom i poštovati njihove verske i društvene obièaje. Paša ovlaš proveri oba teksta i na karpatskom koji je prilièno poznavao i ustade. On zaobiðe Nedžatov radni sto za koji sede i umoèi pero u mastionicu. Pošto je potpisao obe verzije dokumenata, on podiže pogled na svog bledog komandanta.Nema potrebe za daljim prolivanjem krvi objasni mu na turskom. Kao što ste èuli, oni prete da æe pogubiti princezu Nuru, a još uvek me noæu proganjaju aveti onih naših 360 potopljenih i pobijenih vojnika koje smo onako neodgovorno poslali u Srbiju!Nedžat Nesri samo proguta knedlu. On ga je lièno nagovorio na tu operaciju.

Siðite dole i objasnite oficirima našu situaciju. Recite im dasmo za sada primorani da se povuèemo u Rumuniju.

A ukoliko se ikad vratite doèekaæemo vas sa još deset hiljadavojnika i 35 amerièkih topova koji nam veæ plove Dunavom! poruèi Maksimilijan paši pa priðe stolu.Pošto je dodao svoj potpis ispod pašinog i kneževog, Maksimilijan zadrža tekstove na karpatskom koje poèe da uvija u tubu. On ih ponese vratima koja otvori i obrati se trojici svojih gardista

Uhapsite ovog izdajnika!

rciisti upadoše u sobu, izvlaèeæi svoje sakrivene koltove kojese u Jorgu. Ovaj je stajao nepomièan, pognute glave.Zašto ga hapsite? intervenisao je paša. Dozvolite mu dausti zemlju sa nama. Zar to nije dovoljna kazna ostaviti ženu i defoa milost pobedniku?

? zar vi vaše izdajnike nagraðujete milošæu? podseti ga Maksimilijan.Kada se Nedžat vratio da raportira, zastao je u otvorenim vratima.On se zagleda u trojicu gardista s isukanim koltovima.

Za svaki sluèaj objasni mu Maksimilijan koji takoðe izvuèe

revolver. Ukoliko se meðu vašim oficirima naðe neki s više hrabrosti nego pameti!Ne brinite promrmlja Nedžat. Veæina mojih oficira se slaže s odlukom Njegove svetlosti. Mi se retko suprotstavljamo odlukama naših civilnih vlasti.Onda siðimo dole u dvorište. Okupite tamo sve vaše vojnike jerželim lièno da im se obratim. Vas æu zamoliti da im prevedete mojereci.Nedžat potvrdi glavom da je razumeo. Dok su ih sprovodili na niže spratove, zabrinuti turski vojnici i oficiri poredani duž hodnika pratili su ih nemim pogledima. Oni svi krenuše za njima u dvorište u kojem je veæ stajala okupljena masa oko velike vatre. Svi su još uvek bili naoružani puškama, sabljama ili pištoljima. Zabrinuti su posmatrali pašu i svog komandanta garnizona u pratnji naoružanih gardista. Maksimilijan se zaustavi na samom vrhu stepeništa kako bi ih oni dole bolje èuli i videli. On saèeka da se prostrano dvorište ispuni, pa umiri masu podignutom rukom...Turski vojnici! Ovo što vam se danas dešava, veæ se desilo vašim drugovima na mnogim mestima po porobljenim zemljama istoène Evrope! Karpatija je samo jedna od poslednjih koja ne želi više vaše prisustvo na svojoj teritoriji! Opkoljeni ste, ali ne s namerom da vas pobijemo, nego da vas nagovorimo na predaju! I ja sam profesionalni vojnik i dobro su mi poznata pravila jaèeg! A ostaæete živi i zato što ste imali mudrog i razboritog voðu. Njegova ekselencija, Habib paša Sulejman, pravilno je shvatio vašu situaciju i potpisao predaju! Maksimilijan odvi papir koji im pokaza visoko uzdignut. Od ovog momenta, vi ste zarobljenici kneza Ljutovida koji ne li da se uzalud proliva ni vaša ni naša krv! Ova zemlja je veæ dovolj rvm raiednièkom krvlju! Mirno ostavite vaše oružjeoliena hrana

za put, a rano u zoru krenuæete u pravcu obližnje rumunske granice gde æete biti predati vašim turskim vlastima u toj zemlji! Kao znak naše dobre volje, mi pozivamo sve one turske vojnike koji žele da ostanu u Karpatiji da tako uèine!Habib paša Sulejman stupi napred i podiže ruku kako bi skrenuo njihovu pažnju na sebe.Uèinite kako vam je predloženo! naredi im jakim glasom. I ja i vaš komandant složili smo se sa njihovim uslovima!Kako bi ubrzali proces, turski oficiri prvi priðoše vatri i poèeše polako da otpasuju svoje sablje i pištolje koje položiše na zemlju. Povedeni primerom svojih pretpostavljenih i vojnici pobacaše na gomilu svoje puške i noževe. Gomila je sporo rasla, ali uskoro postade prilièno velika.Jedan sat kasnije, velika kapija bese širom otvorena i u dvorište tvrðave uðoše tridesetak uniformisanih, nenaoružanih gardista. Maksimilijan zatraži jedna vojna kola u koja njegovi vojnici utovariše tursko oružje. Sa tim kolima i svojom pratnjom, on napusti tvrðavu oko devet uveèe. Onima unutra je ostavio tri sata vremena da se spakuju. U meðuvremenu u tvrðavu su dovezene i pašine tri žene sa decom, pa mu Maksimilijan dozvoli da se odveze s porodicom u svojoj liènoj koèiji. Svim višim turskim oficirima bilo je dozvoljeno da zadrže svoje konje, kao i zaprege za prevoz njihovih porodica.Stigavši do prve linije topova, Maksimilijan sjaha pa priðe Jorginom belcu i pomože vezanom oficiru da skoèi na zemlju. Kratko ga je posmatrao onda primetiVi èete, gospodine Jorga, verovatno uèi u istoriju kao jedinivojnik koji je stekao visoko odlikovanje za višestruku izdaju svoje

otadžbine!Radije me nagradite za pretrpljeni strah! dodade Jorga.

Odvežite ga naredi Maksimilijan jednom od svojih pratilaca.U susret im priðe kapetan Zabela sa širokim osmehom na licu. Onse najpre zaèuðeno zagleda u svog šefa garde.

Otkud vi u tvrðavi, gospodine Jorga?Gospodin je ušao u tvrðavu pre nas da obavi važan špijunski za

datak objasni Maksimilijan.Jorga priðe prvom srpskom topu koji razgleda pa se zaèuðen okrete prema ostalima.

Ne razumem... Zašto ste pucali iz ovih zastarelih topova umesto ovih novih?

Maksimilijan ga obgrli rukom oko ramena i povede naniže do prog drvenog topa na èiju cev stavi ruku.

Zato, gospodine Jorga, jer su ovih petnaest topova isto tolikoirtonosni koliko i bilo koja seoska kola!Jorga je hodao oko topa, razgledajuæi ga.Ne razumem ponovi on.Topovi pred vama su svi napravljeni od drveta! objasni muabela. I ja sam pre opsade postavio isto pitanje gospodinu Maktnilijanu. Bilo mi je èudno, kog vraga smo dovlaèili preko Dunavatri glomazne topovske cevi, pored ovih novih amerièkih topova. Tek tu mi je objašnjeno da su, u stvari, drveni!

Nemoguæe! obilazio je Jorga drveni top.Dok je zapanjeni šef garde pipao cevi i delove tobožnjeg topa, ZaIbela se nasmeši Maksimilijanu. Gospodine Reks, vama i vašim vojnim trikovima svaka èast, ali ja sve do pre jednog sata nisam od straha bio pri sebi!

Ta kakvi ste vi to vojnici! kao èudio im se mladiæ.Staromodni, gospodine pogleda ga Jorga stojeæi kraj topa.

Navikli smo na pravo oružje slièno ovim primitivnim srpskimtopovima! Zar niste videli kakav strah su uneli u pašu i njegove oficire kad razvališe pokretni most?Kada su se oko ponoæi konaèno poredali da napuste garnizon, Habib paša s nezadovoljstvom zakljuèi da je preko tri stotine, uglavnom mlaðih turskih vojnika, odluèilo da ostanu u zemlji. On se gorko nasmeši. Njihovi razlozi bili su mu dobro poznati. Duga kolona krenu kroz snežnu noæ u pravcu obližnje rumunske granice. Pratilo ih je oko 300 naoružanih gardista i besposlenih otpadnika pokupljenih sa gradskih ulica. im je strogo zabranjeno da bilo èime vreðaju, ismejavaju ili ponižavaju turske vojnike.Dok ih je posmatrao iz sedla svog konja kako prolaze ispred njega i odlaze u noæ, Maksimilijan se nasmeši sam sebi. Setio se Napoleona i pomisli da bi ovom verovatno pozlilo kad bi èuo na koji naèin je on primorao Turke na predaju. Maksimilijan nije bio avanturista, a još manje kockar ljudskim životima. Ovaj trik mu je uspeo samo zato što je bio pažljivo planiran. Veliku ulogu su odigrali Jorga i zarobljena princeza, a mnogo su mu pomogli i sami Turci svojim vojnim greškama.Maksimilijan saèeka da se kapetan Zabela vrati s vojnicima sa gradce i onako s nogu ih povede na znatno manju tvrðavu Orno, iznad glavnog grada. Kada su se mamurni turski vojnici probudili iduæeg

jutra, zaprepašæeni su piljili u 15 velikih topova i masu vojnika koji se grejali oko velikih vatri. U tvrðavu je upuæena delegacija gardist U Jorgom naèelu, koji predade prebledelom komandantu pašin dekr o predaji. Èuvši šta se desilo sa ovima i druge dve tvrðave se predaš bez ijednog ispaljenog metka. Maksimilijan je ovu èinjenicu smatrao svojom najveæom pobedom.

GLAVA 17.

Maksimilijan se vratio na dvor posle punih osam dana odsustva. Ljutovid, koji je sve te dane proveo nervozno šetajuæi po svojoj kancelariji, stalno bi se trzao na kucanja svog dvorskog sekretara i slušao njegove kratke izveštaje o pobedama. U osam sati ujutro na Badnji dan iz razmišljanja ga trgoše neèiji veseli glasovi i uzvici. Prišao je prozoru i ugledao Maksimilijana i Jorgu koji su upravo ujahali u dvorište s delom garde. Knez zaboravi na protokol i požuri im u susret. Sreli su se u glavnom foajeu dvora.Prijatelju moj! raširi Ljutovid ruke. Brate moj! Ovaj Badnji dan ostade mi u seæanju kao najsreæniji dan mog života! Ljutovid srdaèno zagrli mladiæa i potapša po leðima.

Da li je moguæe da smo konaèno slobodni?!Slobdni smo, visoèanstvo potvrdi umorno Maksimilijan i odvoji se od njega. Uspeli smo Božjom pomoæu i neverovatnom hrabrošæu vaše garde i njenih sposobnih oficira.Ljutovid sad priðe Jorgi kojeg takoðe zagrli i potapša po leðima.Gospodine Jorga, Karpatija vam ovo nikad neæe zaboraviti!Za sve je zaslužan gospodin Reks skromno se ogradi Jorga.Prijatelji moji, poðimo u kancelariju da mi isprièate šta se tamodešavalo.Gospodin Pagoda nam je svima priredio gala veèeru za devet sati uveèe. Pozvani su svi bojati sa užim èlanovima porodica i dosta uglednih graðana, a sve æe vredno beležiti i slikati naša nova štampa. Gospoða Nemec je sve predala u ruke svojoj saradnici Atini jer æe ona veèeras biti meðu poèasnim zvanicama. A sinoæ sam posetio i našu gošæu princezu i zamolio je da nam svojim prisustvom uvelièa slavlje. Pristala je bez ikakvog otpora.

Sem vas, Maksimilijan odmah upozori Jorgu, nQna dvora nema pojma ko je Favza Nura! Za sada, ona je naprost sa strana gošæa!

Razumem promrmlja Jorga.Takode sam odluèio nastavi knez da ih šokira da veèer

iskoristim ovu istorijsku priliku i da pored proslave naše nezavisnostpredstavim gostima i moju verenicu, a njihovu buduæu kraljicu!Maksimilijan se naglo zaustavi i zagleda u njega.

Da, Maks potvrdi knez, ja i princeza smo se o svemu dogovorili i ona je pristala da se uda za mene èim se zemlja stabilizujeOboje smo se složili da se naše venèanje i krunisanje obave istovremeno negde oko meseca juna ove godine.Jorga koji pomisli da ovaj govori o turskoj princezi, otvori usta.

Ne, gospodine Jorga požuri Maksimilijan da ga razuveri.Njegovo visoèanstvo govori o jednoj drugoj princezi. Strpite se doveèeras, sve æe vam biti objašnjeno.Provedoše kod kneza pun sat, uglavnom odgovarajuæi na masu pitanja, onda ih ovaj otpusti da se odmore, os veže i pripreme za sveèanu veèeru. Jorga požuri u svoj stan u prizemlju, a Maksimilijan se pope na sprat.Bonjour, monsieur! doèeka ga Jana s osmehom.Bonjour, mademoiselle! odgovori joj iznenaðeni mladiæ.Comment allezvous?Tres bien, merci nakloni mu se Jana. Et vous?

Vidim, prilièno ste napredovali u vašem francuskom pohvali je on na karpatskomGospoðica Nura me poduèavala jer ste vi zaboravili da postojim!Ne budite nepravedni, predade joj on svoju vojnu kabanicu.Zar vi ne znate gde smo bili sve ove dane i šta se u zemlji dešava?

Naravno da znam, uozbilji se Jana. Tata me je o svemuobavestio. A knez nas je sinoæ ovde lièno posetio i sve nas pozvao nasveèanu Badnju veèeru. U stvari, princeza mu je rekla da neæe doæibez mene!Bravo! podiže mladiæ obrve. Vi brže napredujete u njenoj službi nego u mojoj. Gde je gospoðica sada? osvrtao se Maksimilijan po srednjem salonu.

Sa gospodom Nemec je u spavaæoj sobi. Isprobavaju veèernjehaljine. Želite li da ih obavestim?

lenij ih uznemiravati zavali se mladiæ u fotelju i zagleda iu mladu službenicu. Vidim i vas su prilièno preobrazile, a sva sreæna pogleda u svoju novu haljinu.Sviðam vam se?Divna haljina izbeže on njenu zamku. Zaista ste èarobniu njojZaæuvši njihove glasove, Izabela malo otvori sobna vrata i provirisalon. Ona veselo vrisnu i zatrèi se prema mladiæu koji ustade i doèeka je u snažan zagrljaj. Posmatrajuæi ih u tom više nego prijateljskom raspoloženju, Jana se malo namusi. Pripisivala je ovakvo njihovo ponašanje zahvalnosti Izabele za sve što je mladiæ za nju do sada uèinio. Maksimilijan ovo primeti i šapnu sestri u uho da pripazi naonašanje. Tako sam sreæna gospodine Reks što vas opet vidim živog if zdravog! izrazi mu ona svoje oseæanje. Svi smo se tresli zbog vas ovih dana, a naroèito Njegovo visoèanstvo. Upravo dolazim od njega reèe Maksimilijan upijajuæi je pogledom.Sve ovo je posmatrala Favza Nura sa otvorenih vrata spavaæe sobe. Primetivši je, Maksimilijan se odvoji od Izabele i priðe joj. Pošto joj je galantno poljubio raku, on je zadrža u svojima. Za razliku od srdaènih i neposrednih Slovena, turska princeza je bila vaspitana da ne govori preglasno ili pokazuje velike promene na licu. Zato mu se ona obrati mirnim, kontrolisanim glasom

Drago mi je da vas opet vidim i da ste se vratili živi i zdravi. Anadam se da nije bilo ni mnogo prolivene krvi meðu našim i vašim

vojnicima.Nijedne kapi! umiri je mladiæ. Sve je prošlo mirno, kao

što sam planirao. I mada sam se najviše plašio reakcije Habib paše Sulejmana, on me iznenadio trezvenošæu odluke da nam se preda bezoružanog otpora. Veèeras æu vam sve podribnije opisati u toku veèere.Dok ga je gledala, Maksimilijana podiðoše žmarci od topline njenih tamnih oèiju. Nikad do tada nije se slièno oseæao u blizini žene. Neki talas nepoznate mu sreæe, proðe njegovim uzbuðenim telom.

Izvinite me sada lako mu se nakloni Favza i vrati u sobu.Maksimilijan se okrete svojoj sestri i malo bolje u nju zagleda.

Odakle ti taj prekrasni nakit? pade mu pogled na njenu ogrlicu i minðuše.

Izabela spusti tužan pogled na zlatni nakit ispod svog vitkoe ta. Bio je izraðen u filigranu i bogato uskrašen dragim kamenjem

Sinoæ sam se sita zbog ovog isplakala tiho mu je govorlKnez me je pozvao kod sebe na privatnu veèeru i predao mi kut

ju s ovim nakitom i liènim stvarima naših roditrelja. Pored oèevozlatnog sata, tamo se nalazio i njegov novac koji je oduzet razbojnicima. Rekao mi je da je to uzeo iz dvorske riznice, jer sada pripada meni. Kasnije u kupatilu, dok sam ga isprobavala, primetila sam po njemu neke mrlje poput rðe. Vodom sam ih oprala i tek onda s užasomshvatila da su to bile osušene kapi krvi naše jadne majke!Mladiæa obli bledilo.

To je samo još jedan dokaz da su pobijeni po neèijem nalogu,zakljuèi on. Pravi razbojnici bi im samo pokupili nakit i nestali u

šumi. Nisam ti ovo ranije rekao, ali ubistvo su verovatno izveli krvnici gazde Bozgua. On ih je navodno pohvatao veæ iduæeg dana i kodnjih pronašao ovaj nakit i oèevu kesu s novcem. Na mestu su bili pogubljeni, tako da se zatre svaki trag njegovom zloèinu. Valjda u znakzahvalnosti, Bogumil je predao Bozgu na upravljanje naš dvorac i posede.

Knez me o svemu obavestio. Ali to nije sve upozori ga njegova sestra. Posle veèere, on se spustio ispred mene na kolena i zaprosio me!Maksimilijan ništa ne reèe.

Suznih oèiju me molio da preðem preko zloèina njegovog ocai pomognem mu da zajedno ujedinimo našu zemlju u buduæu monarhiju. Na dan našeg venèanja, oboje æemo biti krunisani, on za kralja,a ja za punopravnu naslednu kraljicu. Poverio mi se da nije siguran usvoje zdravlje i da veruje da neæe još dugo poživeti, što me je veomaražalostilo. Govorio mi je o svojim zdravstvenim problemima a ja sammu predložila da zajedno posetimo jednog èuvenog narodnog lekarakoji leci mnoge bolesti pomoæu retkog planinskog bilja.Kako se ti oseæaš? želeo je njen brat da zna.Uzbuðeno i sreæno!

Maksimilijan ju je kratko posmatrao, onda je nežno zagrli. Bio je prijatno iznenaðen i zadovoljan razvojem dogaðaja.

Idem pokupi on svoj kaput sa naslona fotelje. Knez mi jeponudio svoje prostorije da se malo odmorim i pripremim za veèeru,a moram mu još pomoæi i oko sadržaja veèerašnjeg govora. Tamo vasoèekujemo u devet sati.

TJ velikoj prestonoj dvorani, veæ se okupila veæina pozvanih gostiMali podijum sa kneževom foteljom bio je uklonjen, a uza zid is,0d samog baldahina i državnog grba bio je postavljen sto za poèa goste. Samo 14 stolica je stajalo poredano sa strane uza zid, tako da su svi gosti mogli stalno videti one a glavnim stolom, a ovi sve ostale u dvorani. Za te zvanice bila su paralelno postavljena dva dugaèka stola po celoj dužini dvorane. Pagoda je sa svoje liste bojara i uglednih graðana pozvao ukupno osamdeset gostiju.Izmeðu dugaèkih stolova bila je veæ postavljena najnovija fotografska kamera. Atina i njen fotograf imali su rezervisana prva dva mesta za jednim od dugaèkih stolova, kako bi sve bolje èuli i bili bliži kameri. Ona je ponela dvadeset staklenih fotoploèa i veliku beležnicu za pisanje. Nova štamparija bila je sada opremljena do tada neviðenom tehnikom štampanja u više boja.U deset do devet, Ljutovida poèeše da hvataju prvi znaci nervoze. Dok je sedeo za stolom, nervozno je lupkao prstima po politiranoj površini i svaki èas se osvrtao da proveri veliki sat u uglu. Bio je vrlo lepo doteran. Na sebi je imao novo sveèano kneževsko odelo od crvenog somota, ukrašeno mnogobrojnim pozlaæenim gajtanima i dugmadima. Visoki okovratnik krasili su pozlaæeni listiæi lovora. Oko vrata mu je visila široka lenta od svetloplave svile na èijem kraju je visio stari državni grb Karpatije izraðen od èistog zlata.Maksimilijana je zabavljala kneževa nervoza, mada je i njemu te veèeri srce lupalo nešto snažnije. Sa nestrpljenjem je oèekivao da vidi devojku do koje mu je bilo sve više stalo. Na sebi je imao sveèano veèernje odelo od crnog svilenkastog materijala, slièno odelima kakva sunosili bogati trgovci i diplomate.

Gde su?! pitao se Ljutovid koji od nervoze ustade od stola.Poslao sam po njih pre dvadeset minuta!Utom neko pokuca na vrata koja se lagano otvoriše.

Vaše visoèanstvo, dame su spremne! najavi sluga.Knez i Maksimilijan se zagledaše u dve prekrasne prilike pred sobom. Toliko razlièite, a obe zanosne svaka na svoj naèin. Izabela je savila svoju svetlosmeðu kosu u punðu koju je pridržavala velika dijamantska igla. Njene lepe smeðe oèi sijale su od sreæe i zadovoljstva. Na sebi je imala dugu svilenu haljinu boje višnje, protkanu srebrnim dezenom koji se presijavao pri svakom pokretu. Prilièno otvoreni dekolte krasila je majèina zlatna ogrlica. Ljutovid nije mogao skinuti oèi

sa nje. Stajao je poput zaljubljenog deèaka koji sa èežnjom sjed ju prvu ljubav. Izabela se prva pomeri i krenu prema njemu, jer se i zu za trenutak odsekoše noge. Ona ga uhvati ispod ruke i povede zoru pored kojeg su nešto tiho razgovarali.Favza Nura je još uvek stajala ispred vrata, oèekujuæi Maksimilija novu reakciju. Ovaj je stajao kao ukopan, posmatrajuæi je u zanosu Nurina duga tamna kosa bila joj je raskošno

rasuta po ramenima a pridržavala ju je svetloplava pantljika. Njeno lepo lice krasile su velike crne oèi kao u srne. Duga veèernja haljina od purpurne svile, bila joj je zakopèana do vrata èiju kragnu je krasila belgijska èipka. Mnoštvo srebrnih dugmadi bili su joj jedini nakit. Bila je neodoljiva i æelom svojom èarobnom pojavom podseæala na nimfu iz 1001. noæi. Maksimilijan po prvi put oseti da ga je zauvek zaèarala. On lagano priðe devojci i uhvati je nežno za ruku koju joj poljubi. Tako ju je u zanosu posmatrao, sve dok ga ne prenu ponovno kucanje sluge na vratima...Visoèanstvo, gospodin Pagoda javlja da je dvorana spremna za vaš dolazak!Taèno u devet èasova, Bazil Vlah, sada knežev lièni batler, rastvori visoka ulazna vrata i najavi kneza. Prisutni gosti poustajaše sa svojih stolica. Ljutovid je išao ruku pod ruku sa Izabelom, koju inaèe niko od gostiju nije poznavao. Iza njih su ušli Maksimilijan i Favza Nura, a za ovima Pagoda i Jorga sa suprugama. Kapetan Zabela sa verenicom bio je poslednji. Za poèasnim stolom veæ su sedela èetvorica glavnih verskih predstavnika. Ljutovid je želeo da sve èetiri verske organizacije budu prisutne. Tako su pored vladike Danila sedeli i verski predstavnici katolièke, muslimanske i jevrejske manjine.Knez i gosti saèekaše stojeæi s ostalima da vladika održe kratku molitvu, a onda Ljutovid podiže obe ruke u vis kako bi umirio žagor prisutnih i skrenuo na sebe njihovu pažnju.Dragi gosti! Drage dame i gospodo! Dragi moj narode! Dozvolite da vas sve pozdravim u ovom divnom novom dvoru, sagraðenom vašim novcem i naporom! Ovo je i vaša svojina, zato navratite ovamo kad god vas neki problem ili posao nanese! Jer ovde ne živi samo vaš vladar, veæ i vaš pastir! I kao svakom dobrom pastiru i meni je stalo da od mog dragocenog stada ne nestane ni jedno jedino jagnje!Primetivši kako prisutni gosti pilje u njega sa nevericom, Pagoda prvi snažno zapljeska, a ostali za njim.

Okupiti smo se veèeras ovde da proslavimo više važnih dogaðai nastavi Ljutovid glasno, kako bi ga svi èuli. Kao što znate, a fTie Je vecesveta nou 0.0 se za nas krcane, Pre mnogo vekorodio naš Spasitelj, sin Božji! Došao je meðu nas ljude, ne samo da prosveti, veæ i da se svesno zbog nas žrtvuje, kako bismo kroz Njega veæno živeli!jvlaksimilijan je sve tiho prevodio Favzi Nuri.

Drugi razlog ove sveèanosti je sticanje naše nezavisnosti! KaoŠto ste èuli, naše oružane snage su primorale okupatore da se zauvek povuku sa karpatske teritorije! Posle više od 400 dugih godina, Karpatija je noæas konaèno slobodna!Prisutni poustajaše i pozdraviše ga urnebesnim aplauzom koji potraja punih pet minuta. Ovo iskoristiše Atina i njen fotograf koji snimiše nekoliko slika.Ali dragi moji gosti, ovo slavlje ne bi bilo moguæe da se u našu istoriju nije umešala grupa izuzetno sposobnih i odanih graðana! Neki od njih sede ovde za stolom, a neki od njih meðu vama! Dozvolite mi da poènem od mog prijatelja i savetnika, gospodina MaksimilijanaReksa!Dok mu je Ljutovid pljeskao, Maksimilijan ustade i svima se nakloni.Gospodin Reks je kupio svojim novcem 15 novih amerièkih topova i tajno ih dopremio u zemlju! Kao bivši oficir amerièke vojske, on je svojim vojnim znanjem i liènim zalaganjem nadmudrio naše okupatore i primorao ih na predaju!Prisutni opet ustadoše i snažnim aplauzom pozdraviše Maksimilijana.U ovoj tajnoj operaciji, desna ruka bio mu je naš dvorski šef

garde, gospodin Nikolaj Jorga, a leva ruka mu je bio kapetan gardegospodin Bohdan Zabela!Pomenuti oficiri ustadoše i nakloniše se gostima koji ih pozdraviše aplauzom i gromkim uzvicima pohvale.A meðu vama veèeras sede i drugi važni uèesnici ovog uspešnog puèa! Dozvolite mi da vam predstavim dvoje od njih, braæu Ivana i Gavrana Turaka!Dvoje momaka ponosno ustadoše i pokloniše mu se. Gosti i njih pozdraviše aplauzom, mada im nije bilo jasno ko su ti ljudi i kakav jenjihov doprinos pobedi.Ovim i mnogim drugim požrtvovanim ljudima, ostaæemo zauvek zahvalni za našu konaènu slobodu! Posebno sam na njih pono185

sanjer u puèu nije poginuo ni jedan naš, a ni turski vojnik! Opet hvaljujuæi vojnoj sposobnosti mog dobrog prijatelja i našeg državno sekretara, gospodina Reksa!Gosti i ovo pozdraviše aplauzom.Turski okupatori su ostavili iza sebe 12 ispravnih topova, nre. ko 3.000 pušaka, 260 pištolja, 20 buradi baruta i 420 konja! A u zemlji je dobrovoljno ostalo i 530 turskih mladiæa, novih karpatskih graðana, za èiju hrabru odluku moramo zahvaliti i nekim našim lepim devojkama!Primedba izazva smeh i novi talas odobravanja.A što se tièe treæeg i najglavnijeg razloga našeg veèerašnjeg slavlja, on je vrlo lièan ali se bojim da æete se morati strpeti do kraja veèere!Sa ovom tajanstvenom aluzijom, Ljutovid im se svima nakloni, pogleda u Izabelu i sede za sto. U dvoranu uðoše sluge koje unese veèeru. Dok su se služili, gosti su stalno bacali znatiželjne poglede u pravcu glavnog stola. Naroèito ih je kopkalo prisustvo one lepe, nepoznate dame koja je sedela do kneza i s njim prièala. Pošto je nisu poznavali, u sebi su svašta nagaðali. Bojari koji su došli sa kæerkama za udaju, bili su zaokupljeni sopstvenim mislima. Mlada žena do kneza bila je oèigledno dama iz visokog društva, što se moglo lako zakljuèiti po njenim prefinjenim manirima. Onim iskusnijeg oka bilo je jasno da je knez verovatno odluèio da strankinju uzme za suprugu. U sebi su nagaðali èija li je princeza?U toku veèere, Maksimilijan je iskljuèivo posvetio pažnju Favzi Nuri. Preprièao joj je dogaðaje od poslednjih dana, naroèito detalje susreta sa Habib pašom i njegovu predaju tvrðave i odlazak vojske za Rumuniju. Ona ga je slušala sa velikom pažnjom, gledajuæi ga pravo u oèi. Od tog njenog pogleda, Maksimilijan se prosto topio. Ona ga odjednom zamoli da joj opširnije opiše fizièki izgled njenog verenika Habib paše Sulejmana, jer ga nikad ranije nije videla. Sve što je o njemu znala, bilo je da ima tri znatno mlaðe žene i dvoje dece. Mladiæ oseti po prvi put žaoku ljubomore.I vi ste spremni da se udate za èoveka kojeg niste nikad videli ikoji veæ spava sa tri druge žene?! upita je Maksimilijan razoèarano.To nije moja odluka pravdala se Favza. U našem društvuo sudbini devojke odluèuju njeni roditelji. Za mene je odluèio mojotac. Kada bih ja sada odbila da se udam za Habib pašu, moj otac bime se odrekao i razbaštinio me.

Znaèi, vas od malena treniraju i pripremaju da se pomirite sa kama drugih i budete robinje svojih buduæih muževa nervi0 se mladiæ. Kad smo kod robovanja, seti se Favza da upita, molim vashiasnite mi kakav je moj sadašnji status ovde?

Vašem stricu, sultanu, poslao sam po Habib paši poruku daarn što pte potpiše i pošalje Povelju o nezavisnosti, ukoliko želi ikadda vas vidi!

A ukoliko sultan odbije? upita Favza sa strepnjom u glasu.Onda vas nikad više neæe videti! ponovi Maksimilijan lakon

ski.Možete li biti malo precizniji? upita ona nesigurnim glasom.Ostaæete ovde kod nas i zajedno sa nama uživati u svim prednostima novosteèene slobode.Meðutim, Favza odluèi da èuje i drugu moguænost.

A ako ja i pored svega poželim da se vratim mom ocu i udamse za pašu?

Zašto biste uèinili tako nešto? Habib paša bi celog života u vassumnjao jer ste se predugo dražili sa nama krivovernima! Ova jetka primedba natera Favzu da se tužno nasmeši. Kad bi moj verenik sluèajno saznao da ste one prve noæi naredili dvorskom lekaru da me pregleda, on bi me se odmah odrekao! dopuni Favza njegove slutnje. Znate, u našoj zemlji vladaju zakoni i pravila da bez obzira na njenu krivicu ili nedužnost, ženi se retko veraje kada je u pitanju njeno telo. Naši muškarci se prosto izbezume ako saznaju da im je neko dragi dirao ženu pre njih. Èula sam za sluèajeve gde su oèevi ili braæa ubijali obesèašæene devojke, bez obzira da li su se podale svojom voljom ili su bile silovane. U pitanju je èast porodice koju su tim èinom uprljale.Ali zato æete vi morati mirno da podnosite vašeg buduæeg supruga koji æe celog života pored vas milovati i uživati sa ostale tri žene! dodade mladiæ glasom prepunim sarkazma.Takvi su naši obièaji mirila se Favza sa svojom sudbinom. Iz diskusije ih trže neèije snažno lupanje kašikom po èiniji. Gosti se umiriše i zagledaše u Ljutovida koji ustade da ih oslovi. On baci brz pogled na Izabelu, pa preðe oèima po prisutnima koji su æutali unapetom išèekivanju.Dragi moji gosti! Kao što sam ranije napomenuo, sastali smo se veèeras ovde da proslavimo roðenje našeg Spasitelja, našu nedavnupobedu, ali i još jednu radosnu vest!

On ih ostavi u kratkoj neizvesnosti, pa nastaviAli pre no što vam saopštim ovu radosnu vest, moram vas mi

pre podsetiti na jedan tragièan dogaðaj od pre 16 godina, u kojem jenastradala æela porodica našeg pokojnog kneza Latimira Studensko?Sluèaj vam je svima dobro poznat. Šumski razbojnici su tom prilikomubili našeg dragog vladara i kneginju. I mada su brzo pronaðeni i pogubljeni, kneževoj deci se izgubio svaki trag. Postoje razne verzije onestanku te dece, od kojih mi je najteže padala ona po kojoj je njihovo ubistvo naruèio moj pokojni otac, knez Bogumil, kako bi obezbedio meni vlast!Prisutni su ga slušali kao u kakvom transu.

Èim sam nasledio pokojnog oca, ja sam odmah zamolio gospodina Reksa da se pozabavi tim tragiènim sluèajem i razjasni konaènui pravu istinu.Ljutovid odluèi da još malo izmuèi svoje goste neizvesnošæu pa naèini znaèajnu pauzu.Mnogi od vas æe veèeras biti šokirani kad èuju da je gospodin Reks ne samo otlkrio da je mlada kneginja živa i zdrava, veæ ju je i pronašao i doveo ovamo na dvor! Iz njenih usta sam èuo šta joj se desilo. Kada je saznala da su joj pobijeni roditelji, mlada kneginja je pobegla u šumu. Zaustavila se u selu Babin zub u kojem je zatražila zaštitu od tamošnjeg sveštenika. Ovaj ju je doveo svom prijatelju u Orno kod kojeg je nastavila da živi i radi pod lažnim imenom. Više vam ne smem reæi. O njenom neverovatnom životu sve æe detaljno biti objavljeno u našem novom Karpatskom glasniku èiji prvi broj izlazi sredinom januara. Nažalost, njenom nestalom bratu Maksimu izgubio se svaki trag i on je najverovatnije bio ubijen sa svojim roditeljima.Ljutovid opet naèini pauzu pa se nakloni lepotici do sebe.

Dozvolite mi sad da vam predstavim Njeno kneževsko visoèanstvo, Izabelu Studensku!Izabela ustade i ljubazno se nasmeši gostima. Dvoranom odjeknu glasan žamor zapanjenih gostiju. Stojeæi pored Izabele, knez nastavi da ih šokira

Dame i gospodo, to nije sve! Ja sam nedavno zamolio kneginjuza ruku i ona je pristala da se uda za mene! Naše venèanje obaviæe sejuna meseca ove godine! Odmah posle venèanja, u istoj crkvi SvetogVaznesenja obaviæe se i naše krunisanje! Karpatija æe tog dana postati suverena ustavotvorna monarhija!

GLAVA 18.

1867. godina donela je mnogo domaæih i svetskih uzbuðenja. Prvi broj Karpatskog glasnika imao je trideset strana i bio bogato ilustrovan crtežima i gravurama. Prvih nekoliko strana bilo je posveæeno iskljuèivo novom knezu i njegovoj politici demokratizacije i industrijalizacije zemlje. Glavna novost je bila kneževa skora ženidba i krunisanje za prvog kartapskog kralja nakon duge pauze od preko 400 godina. Sledile su poslovne rubrike u kojima je Reksova korporacija tražila da zaposli stotine zanatlija svih vrsta. Maksimilijan je dobio sva prava na drvnu industriju, pilane i fabrike nameštaja. Samo meseca januara, zaposlilo se 800 ljudi u tim industrijama.Bližio se veæ kraj februara kada su konaèno završene i ukusno nameštene sve sobe na gornjem spratu dvora. Ljutovid je predložio Izabeli da se privremeno preseli u jedan od tih gostinskih apartmana. Izabela se potpuno povukla iz poslova svoje štamparije koju je zajedno s kuæom ostavila svojoj drugarici s robije, Atini Varagi. Ova sposobna intelektualka otišla je još dalje i registrovala prvu karpatsku novinsku agenciju. Novi telegraf je kucao gotovo celog dana, a dvor je svakog jutra dobijao štampani bilten s najnovijim vestima iz sveta. I tog februarskog jutra, dok je lagano koraèao u pravcu kneževe kancelarije Maksimilijan je èitao te sažete novosti iz sveta.Maks! doèeka ga Ljutovid s veselim uzvikom. Jeste li proèitali ovo o novoj Austrougarskoj državi?!

Upravo sam završio spusti se mladiæ u fotelju s listom biltena u ruci. Tako nešto se veæ dugo oèekivalo. Beèki dvor Habzburga je morao nešto preduzeti kako bi bar malo ublažio nezadovoljstvo porobljenih naroda na svojim teritorijama. A najviše zbog nezadovoljnog maðarskog stanovništva. Ovde se kaže da æe se to novo dualistièko državno telo zvati Austrougarska. Obe države æe imati posebnu vladu, parlament i fmansije, a zajednièkog monarha, vojsku i spoljnu

tiku. Nažalost, ovo novo rešenje zadovoljiæe samo maðarskomstvo i buržoaziju jer æe pod maðarske teritorije potpasti Hrvati Slovaèka provincija sa srpskim manjinama i delovi ukrajinskih iunskih etnièkih grupa.

Hoæete da kažete da bunama i nezadovoljstvu nikad neæe bitikraja?

Dokle god svi ti narodi ne budu potpuno slobodni i samostalni gospodari svoje nacionalne sudbine.

Ovo je prosto fantastièno divio se Ljutovid biltenu. Gospoða Atina nam ovim skraæenim izveštajima iz sveta èini veliku uslugu, zar ne?U Americi kažu da onaj koji kontroliše sredstva informisanja, ustvari, vlada državom. Naravno, dodade Maksimilijan, informacije su vrlo èesto i lažne. Sve zavisi od karaktera i morala onog ko ihkontroliše.Ljutovid spusti bilten, pa podiže nekoliko novih banknota kojepruži Maksimilijanu preko stola.Pogledajte primerke ovog našeg novog dinara. Te vražje nemaèke mašine za štampanje zaista su precizne. Ja nisam pojma imao da kod nas postoje ovako talentovani slikari i vesti graveri.Maksimilijan se zagleda u novèanice raznih boja i apoena, sa likomkneza na prednjoj strani.Imenovao sam našeg prvog guvernera državne banke. On nam predlaže da naprosto zamenimo turski dinar za ovaj novi domaæi. Preko mene vas moli da ako je moguæe sada prebacite sav vaš strani kapital kod nas. Zahvaljujuæi Turcima, uopšte nemamo nikakve zlatne rezerve, pa bi nam vrednost vaše strane valute više nego stabilizovalanovu ekonomiju.Svakako, odmah se složi Maksimilijan. Gledaæu da se što pre sretnem sa novim guvernerom i o svemu s njim dogovorim. U stvari sam navratio da proverim da li ste potpisali dekret o vraæanju Studengrada kneginji Izabeli. Ukoliko jeste, želeo bih lièno tamo da je otpratim i zvanièno joj predam njen bivši dvorac i posed.Ljutovid bez reci otvori fioku stola iz kojeg izvadi jedan papir overen njegovim potpisom i dvorskim peèatom. Maksimilijan brzo prelete pogledom po kratkom tekstu i ustade.

Èuvajte mi je, Maks! upozori ga knez ozbiljnim glasom.Izabela je veæ bila obuèena za put, kad se na vratima zaèu neèijekucanje. Ona požuri da ih otvori.

Visoèanstvo, koèija je spremna obavesti je mladi gardista.

Izabela ogrnu svoju bundu i poðe sa njim. Maksimilijan je staja pored otvorenih vrata nove dvorske koèije. Gavran Turak je lièno is crtao veliki državni grb na obema stranama. Pazeæi na svaku stavku protokola, brat se nakloni svojoj sestri i pomože joj da se prva popne On uðe za njom i zatvori vrata. Pažljivo ju je pokrio preko krila debelim toplim æebetom i seo preko puta nje.Vozili su se po vedrom sunèanom danu. Dok su lagano klizili po debelom snegu, èuo se melodièan zvuk konjskih praporaca. Izabela je tako želela da sedne pored brata i nasloni mu se na rame, ali nije smela od èetvorice gardista koji su ih pratili na konjima. Samo kada bi prolazili poznatim krajem ili selom, ona mu se obraæala evocirajuæi drage uspomene ili ga podseæala na vesele dogaðaje iz sreænog detinjstva. Jedino se rastužila kada su prešli preko male reke u kojoj se utopila njena drugarica Petra Trojak.

Na vest o iznenadnoj poseti, upravitelj Martin Karol brzo obuèe svoj kaput i požuri u dvorište. Ovaj stasiti muškarac èetrdesetih godina, po službenoj dužnosti je vodio raèuna o poslovima imanja. Uzbuðen je stajao na stepeništu i posmatrao dvorsku koèiju s pratnjom. Oèekivao je da vidi kneza, ali umesto njega u koèiji se nalazio novi državni sekretar i neka nepoznata mu dama.Gospodin Karol? prvi skoèi dole Maksimilijan.Na vašoj usluzi, gospodine! nakloni se ovaj.Mladiæ odjednom izgubi moæ govora. On zastade u pokretu kao ukopan. Prepoznao je èoveka pred sobom, ali ne i ovaj njega.

Ovde smo po nalogu kneza Ljutovida reèe on i pomože Izabeli da siðe. Knez dekretom vraæa ovaj dvorac i sva imanja bivšojvlasnici izvadi Maksimilijan papir i predade zbunjenom službeniku.Martin Karol proèita dokument pa se zagleda u Izabelu.

Kako ste, visoèanstvo? O vama i vašem neobiènom životu, preprièavaju se bajke. Veæ sam mislio da vas nikad više neæu videti!Izabela ga je posmatrala smešeæi se.Visoèanstvo, ovlažiše se èovekove oèi. Da li je moguæe dame se ne seæate? A ja sam vas uèio jahanju. Moj otac David je biodvorski konjušar vašeg oca kneza Latimira.Martine? seti ga se Izabela. To ste vi?!

Da, visoèanstvo, nešto sam ostario i prilièno oæelavio.Izabela priðe i uhvati mu ruku koju srdaèno steže.

Martine dragi, naravno da vas se seæam. Uèili ste jahanju i mog a Maksima. Verovatno se seæate kada je pao s konja na ogradu ipodredio bedro.jvlaksimilijan se ukoèi od napetosti. Kako da se ne seæam, na rukama sam ga nosio sve do dvora. Dali ste ikada nešto èuli o njemu?Nažalost, nisam saže Izabela glavu. Izgleda da je moj bratpoginuo sa našim roditeljima.

Uðite, molim vas! ponudi ih upravitelj rukom. Ne znam

da li vam je poznato, ali vaša guvernanta Berta još ovde živi i brine o dvorcu. Kada je nedavno proèitala da ste preživeli, mislili smo da æedobiti srèani udar.Uðoše u veliko predvorje.Berta je u zapadnom krilu prièao im je Martin dok su se penjali. Veæ godinama svakog jutra ulazi u nekadašnje prostorije vaših roditelja i èisti ih. U tim sobama niko ne stanuje. Kažu da je èak i Bozgu dok je ovde živeo izbegavao da uðe u njih.Vrata bivše kneževe spavaæe sobe bila su širom otvorena. Propustiše Izabelu da uðe prva. Na šum koraka, Berta se okrete od prozora pored kojeg je stajala i suoèi se sa mladom ženom koju je odmah prepoznala po kosi i oèima. Ona poklopi usta obema šakama i poèe tihe da plaèe. Izabela joj priðe i obgrli je rukama. Tako ju je èesto u mladosti grlila. Ugledavši poznat mu nameštaj i slike njegovih roditelj na zidu, Maksimilijan oseti kako mu se steže grlo.Za to vreme, Ljutovid je èitao policijski izveštaj iz sela Brvno, kcji mu je podneo Jorga. Pre dve noæi, dvoje maskiranih muškaraca upli su u kuæu lokalnog muslimana i pred oèima mu silovali obe æerkOna mlaða je zapamtila i opisala kako su bili obuèeni. Jorga ju je pveo od kuæe do kuæe dok ih nije prepoznala. Uhapsio je oca i sinaistog sela i poslao ih u Borio. Po turskom kriviènom zakonu koji jevažio, okrivljenima za silovanje sledila je smrtna kazna. Pošto su tu pitanju muslimanske žene, Jorga je savetovao knezu da odobri jno pogubljenje, zbog primera ostalima. Ljutovid odloži dokumeizagleda se u poredane šahovske figure na stolu. Znaèi to je to. Doje trenutak kada treba odluèivati o tuðim životima. On podiže saèe dva crna piona i odvoji ih na stranu.

nosao sam da vasvpitam da li vam nešto treba i da vas pripre njihov dolazak. Želite li možda da vam se u gradu nabavi neMuslimanska odeæa za put?Pavza baci kratak pogled na svoju uz vrat zakopèanu haljinu. Oseæam se sasvim udobno u ovoj haljini?i i i nakloni ioj se Ljutovid. Idem sada dokIz neprijatnih misli prekide ga poznato mu kucanje, a na vrati se pojavi uzbuðeni dvorski sekretar...

Izvinite što vas prekidam, ubrzano je disao Pagoda. vrir sa rumunske granice je dojahao na dvor sa važnom informacijom!Kaže da je granicu upravo prešla turska koèija sa delegacjom od dvaèlana! Kao razlog posete naveli su diplomatske poslove. Putuju bezpratnje!Ljuto vid od uzbuðenja ustade od stola.

Kurir kaže da su mu za petama i da èe stiæi ovamo svakog èasa!dodade Pagoda zadihano.

To može da znaèi samo jedno! nagaðao je Ljutovid. Turci su verovatno odluèili da nam poklone potpunu slobodu! Idem odmah da lièno obavestim princezu Favzu napusti knez u žurbi kancelariju.

Favza Nura je takoðe bila preseljena u novi apartman, prvi do Izabelinog. Tražila je da joj se ostavi Jana kao domaæica, što joj je bilo udovoljeno. Knez joj je odobrio slobodu potpunog kretanja unutar dvora, a mogla je i šetati dvorskim parkom u pratnji èlana dvorske garde. Izabelu je zamolila da joj negde u gradu nabavi francusku verziju Novog zaveta, koji je baš èitala, kad se na vratima zaèu kucanje. Ona brzo spusti knjigu u fioku stola za kojim je sedela i podiže upitan pogled. Ugledavši Ljutovida, ona mu se nasmeši i ustade. Knez priðe stolu za kojim je stajala i uètivo je pozdravi naklonom. Uèinio joj se veoma ozbiljan, èak pomalo zabrinut. Ovo je bio jasan znak da joj donosi neku neprijatnu vest. Favza sva pretrnu, a ljubazni osmeh sa njenog lica isèeznu. Ona odmah pomisli da se nije nešto desilo Maksimilijanu.

Nešto nije u redu? upita prepuna strepnje.Njegovo kratko æutanje samo još više pojaèa njene slutnje.

Turska delegacija je na putu ovamo obavesti je knez. Sultan ih verovatno šalje po vas. A ja mislim da nam po njima šalje i Povelju o nezavisnosti jer smo je naveli preko Habib paše kao jedan oduslova vašeg oslobaðanja.Favza oseti potrebu da zaplaèe. Tako su se gledali stojeæi jedno nasuprot dragom. Ovo je zaista bila neprijatna novost. Nakon tri puna meseca provedena meðu Slovenima, poèela je da se oseæa sve prijatnije i slobodnije. A sve više ju je privlaèilo i Maksimilijanovo društvo. Teško joj je bilo i da zamisli da on više neæe biti deo njenog života.

Pa... to je divna vest, zar ne? proveri ona tiho, potajno se nadajuæi da æe joj knez možda predložiti da ostane.

n,Oseæam se sasvim udoono u j,Kako želite, nakloni joj se Ljutovid. izaslanik samo što nije stigao.A gde je gospodin Reks? upita Favza sve slabijim glasom.Nisam ga videla celog jutra.

Maksimilijan je otpratio kneginju Izabelu do Studengrada.Favza oseti kako se približava kraj njenim nadama i potajnim željama. Knez kratko postaja, pokušavajuæi da odgonetne èudan sjaj udevojèinim tamnim oèima.Iz razgovora ih prekide kucanje na vratima... Oprostite, visoèanstvo! izvini se mladi gardista. Gospodin Pagoda kaže da je turska delegacija upravo stigla i oèekuju vas uvašoj kancelariji!Ljutovid joj se bez reci nakloni i požuri napolje. Favza se spusti natrag u stolicu i poèe da briše oèi. Èudno, razmišljala je tužna. Kako se to deslio da Maksimilijan napusti dvor baš pred dolazak turske delegacije? Da li je moguæe da mu nije do nje nimalo stalo? Zar æe je tako hladnokrvno zameniti za Povelju nezavisnosti? Morala je brzo da se pribere i nièim ne oda svoja stvarna oseæanja. Do kraja æe se truditi da ne okalja èast svog oca i kraljevske porodice. Ona izvadi iz fioke jedan list èiste hartije i pošto je malo razmišljala, umoèi pero i poèe da piše...Knez uðe u kancelariju i pozdravi goste kratkim, ljubaznim naklonom.Visoèanstvo, ustade Pagoda iz fotelje, dozvolite mi da

vam predstavim naše ugledne goste. Njegova ekselencija, Fajed Hadži Murat, turski ambasador u Rumuniji! pokaza on rakom najpre na onog starijeg, pa predstavi onog drugog Gospodin Ahmed Fakim, lièni sultanov lekar!Primetivši smušen izraz na kneževom licu, Hadži Murat mu objasni

Doktor Fakim je ovde da pregleda našu princezu pre nego štoje povedemo sa sobom.

Sedite gospodo! ponudi ih Ljutovid rukom.On se spusti u fotelju preko puta dvojice turskih diplomata. Ako su poslali lekara da pregleda Favzu, brzo je razmišljao, onda su mu ve195

rovatno doneli i Povelju o nezavisnosti. Tako su se æutke studirall T 1 V 1 da Ljutovid otpoce razgovor pitanjem

Kakve nam novosti donosite iz Carigrada?Njegova svetlost vam šalje pozdrave i nada se da æe naše d

zemlje uskoro uspostaviti redovne diplomatske odnose. Sultan vamtakoðe zahvalan i što ste izbavili njegovu roðaku princezu Nuru odonih srpskih razbojnika. Zbog svega toga, a najviše jer ste vodili raèuna o životima turskih vojnika, Njegova svetlost vam po meni šaljei poklanja traženu Povelju o predaji zemlje na dalje upravljanje.Ljutovid se krajnjim naporom suzdržavao da ostane na stolici.Kako je Njegova ekselencija Habib paša? upita Ljutovid više od nervoze nego iz kutroazije.Habib paša je dao ostavku na dalju diplomatsku službu reèeTurèin kratko.Ljutovid ne upita zašto.

Guverner nam je preneo vaše usmene i pismene zahteve i zatosmo ovde da se o svemu dogovorimo.Znajuæi da mu oni neæe uruèiti Povelju pre no što se uvere u Favzino zdravlje i netaknuto devièanstvo, knez brzo predloži

Želite li da gospodin Pagoda povede doktora do princezinihodaja?

Biæu vam veoma zahvalan nakloni mu se Hadži Murat.Dok su èekali, Ljutovid i turski izaslanik sami nastaviše diskusijuna francuskom. Hadži Murat poveri knezu diplomatsku tajnu da se izmeðu Turske i Rumunije upravo vode završni pregovori oko turskog napuštanja te zemlje. Ovo je bila vrlo važna novost. Pritisnuti lokalnim ustancima i meðunarodnim mnjenjem, Turci su se polako ali sigurno povlaèili iz balkanskih zemalja. Hadži Murat takoðe poveri knezu da ga je Porta veæ pitala da li bi želeo da ostane turski predstavnik u Karpatiji. On se na kraju zainteresova o buduæem statusu turske manjine i njihovim pravima.

Sultan je takoðe zabrinut za sudbine onih turskih vojnika kojisu ostali kod vas, kao i drugih porodica muslimanske vere. Vama jesvakako poznato da je u toku našeg boravka ovde, poveæi broj vašihgraðana prešao u islam. Neki su to uèinili iz iskrenog verskog ubeðenja, a neki iz ekonomskopolitièkih razloga kako bi izbegli takse i namete. Iz našeg iskustva znamo da su nad tim nedužnim ljudima vršene politièke represalije i nasilja, nakog svakog turskog napuštanja tih

zemalja.

utovid proguta knedlu. U fioci njegovog stola nalazio se dokaz Š jednog od tih sluèajeva, prvogu zemljuDajem vam moju èasnu kneževsku reè da se u Karpatiji neæe nislièno desiti! požuri knez da ga razuveri. A ukoliko neko pokuša biæe oštro kažnjen. U našoj zemlji sve tri glavne vere uživaju ista ona prava i zaštitu, kao što su uživale i pod vašim protektoratom.Drago mi je što to èujem nakloni mu se Hadži Murat.

Ekselencijo, upita Ljutovid, kakvi su vaši planovi boravKi u našoj zemlji?Nažalost, vrlo kratki i poslovni. Èim od vas preuzmem princezu Nuru, nareðeno mi je da se hitno vratim u Bukurešt.U tom se zaèu kucanje na vratima i Pagoda najavi Favzu Nuru. On je propusti prvu unutra, a za njom uðe doktor Fakim. Pagoda se diskretno povuèe, zatvorivši za njima vrata. Hadži Murat i Ljutovid ustadoše, a turski diplomata se duboko nakloni Favzi. On joj se obrati na francuskom, kako bi i knez razumeo.Vaša visosti, hvala milostivom Alahu što vas ponovo vidim živu i zdravu. Na žalost, èuli smo od Habib paše Sulejmana da vaša pratilja Halida Rašid nije preživela svoje kratkotrajno ropstvo. Njen otac je takoðe obavešten, a vaš otac vas željno oèekuje da mu se što prevratite.Svi su stajali i èekali da se Favza prva spusti u fotelju.Njena visost je u odliènom fizièkom stanju obavesti turskilekar Hadži Murata, takoðe na francuskom.Ukoliko Vaša visost ima bilo kakav prigovor na postupke vašihdomaæina, sada je momenat da ga iznesete ovde pred svima zamoli je Hadži Murat.

Nemam ni najmanji. Od prvog dana sam imala na raspolaganjusopstveni apartman, liènu poslugu i posebnu ishranu. A Njegovo visoèanstvo mi je dozvolilo i kretanje unutar celog dvora i okoline.Ovim je sve bilo objašnjeno. Hadži Murat se obrati Ljutovidu Ja vam se još jednom u svoje ime i ime mog vladara najlepše zahvaljujem na korektnom ponašanju i prema našoj pobeðenoj vojsci iprema našoj princezi.On se saže i izvadi iz svoje diplomatske tašne rolnu finog pergamenta koju sveèano rastvori preko stola. On im proèita sadržaj Povelje o nezavisnosti koju Porta poklanja kneževini Karpatiji i njenom narodu. Dok je èitao na francuskom, Ljutovid oseti kako ga podilaze žmarci. Da li je moguæe, pitao se u sebi, da je Karpatija konaèno osloboðena turskog jarma?

Ambasador predade Povelju u ruke Ljutovidu, pa se obratiU koèiji se nalazi kovèeg sa vašom garderobom, ukolio Vaša

sost želi da se presvuèe pre putovanja.Nema potrebe zahvali mu ona. Presvuæi æu se èim stigne

mo u Rumuniju.Hadži Murat joj se samo nakloni, onda izvadi iz torbe jednu kesu s novcem koju stavi ispred Ljutovida.

Njegova svetlost vam vraæa onih sto zlatnih dukata koje ste isplatili Srbima za otkup njegove drage neæake.Ljutovid oseti potrebu da mu objasni

Novac, u stvari, pripada mom savetniku, gospodinu Reksu, koji ju je otkupio. On je trenutno odsutan po službenoj dužnosti, ali jaæu mu to predati èim se vrati.

Onda mu vi zahvalite u naše ime. Èuli smo mnogo toga o vašem državnom sekretaru. Naroèito od Habib paše Sulejmana! podvuèe Hadži Murat.Njegovom oštrom diplomatskom oku ne promaèe da primeti obamrlost mlade žene koja je sve vreme nepomièna sedela i odsutno piljila u kesu s dukatima. Bio je to jasan znak da nešto nije u redu. Oseæajuæi sve veæi bol u grudima, Favza odjednom naglo ustade i izjavi

Ekselencijo, spremna sam da poðemo.Iznenaðen njenim nestrpljenjem, Haži Murat takoðe ustade.

Kad god želi Vaša visost nakloni joj se on.Veæ odlazite?! skoèi i Ljutovid iz fotelje. Zar nam neæeteni pružiti zadovoljstvo da ostanete bar na ruèku? Voleo bih da se i lièno sretnete i upoznate sa gospodinom Reksom.I ja bih to želeo, ali želje Njene visosti imaju prioritet objasni Turèin.

Uruèite vašoj dragoj verenici i gospodinu Reksu moje srdaènepozdrave nakloni se Favza knezu i poðe vratima.

Imate li neku poruku za gospodina Reksa? seti se Ljutovidda upita.Favza zastade kod otvorenih vrata i okrete se.

Nemam apsolutno ništa da mu poruèim nakloni se ona jošjednom i izaðe u susedni salon za primanje.Zbunjeni ovakvim njenim ponašanjem, turski izaslanici se pozdraviše sa Ljutovidom i požuriše za svojom princezom.

Ne razumem! promumla knez za sebe, gledajuæi za njimakroz otvorena vrata kancelarije. Gde joj se odjednom toliko žuri?

Primetivši tužnu Janu kako stoji uza zid salona, Favza uspori hod riðe mladoj devojci. Ona se okrete Pagodi i zamoli ga Recite joj da æe mi mnogo nedostajati. Pagoda prevede, a Jamne oèi èudno zasijaše. Favza je zagrli i takozadrža nekoliko trenutaka.Ispred ulaznog stepeništa stajala je turska koèija a pored nje èetiri uniformisana èlana dvorske garde na konjima.Njegovo visoèanstvo je naredilo da vas naša dvorska garda otprati do granice objasni Pagoda Hadži Muratu.On lièno otvori Favzi vrata koèije i pomože joj da se popne. Ona malo odiže svoju dugu haljinu i uðe u udobnu koèiju. Sela je pored prozora i èekala da se i druga dvojica smeste. Još jednom je bacila pogled na dvorski ulaz, ali objekat njenih snova se nije tamo nalazio. Znaèi bila je u pravu. Maksimilijanu je više stalo do karpatske politike nego do njenog

srca. A veæ joj se uèinilo da æe joj predložiti da ostane. Sama nije mogla jer bi tim èinom neposlušnosti nanela svomocu i porodici veliku sramotu.Koèija krenu u pravcu velike gvozdene kapije, a Favzine tamne oèi poèeše da se pune suzama. Ovo je bio drugi važan znak Hadži Muratu da sa devojkom nešto nije u redu.Samo pola sata kasnije, na dvor se vratiše Izabela i Maksimilijan. On je otprati do njenog apartmana i zaèuðen primeti da ispred Favzinih vrata više ne stoji gardista. Prišao je vratima i pokucao. Otvorimu uplakana Jana.

Bojim se da ste zakasnili reèe mu kroz suze. Princeza Favza je veæ na putu za Carigrad.Maksimilijan pretrnu.

O èemu to govorite?Ovde je jutros bila turska delegacija i odvela princezu kuæi. Kao sumanut, Maksimilijan se sjuri do kneževe kancelarije. Upao je unutra bez kucanja, što mu se nikad ranije nije desilo. Ugledavši ga onako bledog i unezverenog, i Ljutovid i Pagoda poustajaše od stola za kojim su razgledali Povelju.S ta se desilo? upita knez zabrinuto.Primetivši veliku povelju na stolu, Maksimilijan priðe i prelete pogledom preko sadržaja. Pored povelje je stajala otvorena kesa za zlatnicima. Primetivši njegov pogled, Ljutovid podiže kesu i predade muje.Vaš novac. Turski ambasador vam ga vraæa i šalje pozdrave i zahvalnost Favzinog oca.

Kada su otišli?Otišli su pre pola sata koèijom prema ramunskoj granici od

govori Pagoda. Zar nešto nije u redu?Ali mladiæ ga više nije èuo. On im se kratko nakloni i istrèa napolje s onom kesom u ruci.

Zašto se svi ponašaju danas tako èudno? pitao se Ljutovid.Najpre Favza, a sada Maks!

Ljubav, kneže! znaèajno mu se nasmeši iskusni Pagoda.Sve više mi se èini da je vaš mladi prijatelj do ušiju zaljubljen!Maksimilijan je u štalama potražio svog Zekana i kao bez daha u galopu odjurio šumskom preèicom prema planinskom graniènom prelazu. Nadao se da æe tursku koèiju zadržati dubok sneg i uzbrdica. Ovom preèicom je veæ nekoliko puta jahao, kako bi izbegao mnogobrojne serpentine. Nakon nekih dvadesetak minuta, on sa jedne kote primeti koèiju kako se sporo penje poslednjom serpentinom prema granici. Sjurio se nizbrdo i doèekao ih iza jedne krivine. Ugledavši usamljenog jahaèa nasred puta, turski vozaè naglo zaustavi konje. Neki od gardista se veæ uhvatiše za balèake svojih sablji, kad prepoznaše Maksimilijana. Misleæi da su Turci možda nešto zaboravili, mladi poruènik se odvoji od pratnje i dojaha do Maksimilijana.Nešto nije u redu, gospodine sekretare? zabrinu se on.Sve je u redu poruènice odgovori ovaj mirno, gledajuæi upravcu koèije.

On sjaha i predade uzde oficiru. Pošao je prema koèiji kod èijeg prozora se zaustavi. Ugledavši ga, Favza pomisli da æe joj srce iskoèiti od radosti. Ona prigušeno vrisnu i prekri usta rukama. Tako su se kroz staklo posmatrali, onda on otvori vrata.

Izvinjavam se nakloni se najpre turskim izaslanicima. Otišli ste pre no što sam uspeo nešto važno da kažem Njenoj visosti.Hadži Murat se sav ohladi. On odmah nasluti ko bi taj mladiæ mogao da bude. Maksimilijan se sad zagleda u Favzine vlažne oèi i nastavi

Nisam imao hrabrosti da vam ovo saopštim ranije. Bojao samse da æete me odbiti, ali me tok dogaðaja sada prisilio. Ne mogu viseda zamislim život bez vas. Zato vas molim da se udate za mene. Moja sreæa je sada u vašim rukama.Favza ga je posmatrala kao u transu, nesigurna da li je ovo san ili stvarnost. Iz ove obamrlosti, prenu je uzbuðeni glas Hadži Murata

Visosti, kako sve ovo da razumem?!

Ali Favza ga nije više èula. Kao opijena je gledala u lepog mladiæa kojem pruži ruku u nameri da siðe.Vaša sam reèe mu jedva èujno.Visosti! zgranu se Hadži Murat. Sta da poruèim Njegovoj svetlosti sultanu i vašem ocu?!Stojeæi pored otvorenih vrata koèije, Favza izvuèe iz džepa spreman presavijeni koverat koji mu pruži i objasni na turskomRecite im da sam u toku mog zatoèeništva ovde naišla na èoveka iz mojih snova. Utešite ih da æu se udati za najbogatijeg i najvažnijeg èoveka u kneževini. Ovom èoveku dugujem život, pa smatram da on jedini ima pravo na mene. U ovom pismu sam im sve objasnila i zamolila ih da mi oproste.

Molim vas vratite sultanu i ovih sto dukata ubaci Maksimilijan kesu sa zlatnicima na sedište i zatvori vrata.On dade rukom znak vozaèu koji osinu konje i koèija nastavi uz vijugavi put. Potpuno zbunjeni obrtom situacije, mladi gardisti se uzmuvaše ne znajuæi šta da rade i koga da prate. Poruènik je znao da su tu zbog princeze i naredi im da ostanu na putu.

Toliko ste bili sigurni? upijao se Maksimilijan u devojèinevlažne oèi.

Nisam baš bila sigurna, ali sam se potajno nadala priznademu ona. Pismo sam unapred sastavila, za svaki sluèaj,Maksimilijan dobi silnu želju da je privije na grudi i poljubi, ali se ne usudi pred gardistima koji su ih strpljivo èekali. On povede Favzu do svog konja na kojeg je podiže, onda se pope iza nje. Pridržavajuæi je rukom oko vitkog struka, on podbode konja koji krenu natrag prema Ornu.

GLAVA 19.

Teodor Koen, doskorašnji dvorski blagajnik, a sada novoimenovani guverner Karpatske državne banke, zamoli kneza za audijenciju. Objasnio mu je u kratkim crtama da se novi dinar vrlo brzo menja za stare turske dinare. Bio je iste nominacije, ali mnogo boljeg

kvaliteta. Prilikom turske predaje, u trezorima njihove banke ostala je prilièna kolièina državnog i privatnog zlata. Novi guverner banke pozvao je turske graðane i poslovne ljude na sastanak i zamolio ih za poverenje. Svi sem dvojice su ostavili svoje zlato i nakit u trezorima nove banke. Ukupno pedeset i dva kilograma, odnosno u vrednosti od preko pet miliona dinara...

Shvatajuæi da nam to neæe biti ni približno dovoljno za meðudržavne transakcije, zamolio sam gospodina Reksa da nam pomogne. Pitao sam ga da li bi nam dao nešto od svojih dolara na dugoroèni zajam. Juèe me posetio i predao mi Lojdov barirani èek namilion dolara u zlatu. Kada sam poèeo da mu pišem priznanicu, rekao mi je da mu ne treba jer je to poklon našoj mladoj državi!Maks nam je poklonio milion dolara u zlatu?! zaprepasti se Ljutovid. Ali... zašto bi on uèinio tako nešto?

I mene je ostavio zbunjenim. Možda je gospodin Reks mnogobogatiji nego što možemo i da zamislimo zakljuèi guverner.Knez se lagano zavali u naslon fotelje i duboko zamisli. Guverner pokupi svoje papire i ostavi ga u toj nepomiènoj pozi. Pošto nije mogao sam doæi do nikakvog logiènog zakljuèka, Ljutovid odluèi da potraži svog državnog sekretara u njegovom apartmanu.Ali Maksimilijana tamo nije bilo. Ljutovid zatim pokuca na Favzina vrata, smatrajuæi da je mladiæ verovatno sa svojom verenicom. Otvori mu Jana i nakloni se.

Tražim gospodina Reksa reèe knez.

Gospodin je kod Njenog visoèanstva kneginje obavesti gadevojka.Ljutovid se uputi Izabelinom apartmanu, ali se ne usudi odmah da pokuca. Stajao je neodluèan ispred visokih vrata i razmišljao. Veæ je u nekoliko mahova zakljuèio da se Maksimilijan i Izabela èesto sastaju pa i èudno gledaju. Ona mu je jednom èak i vragolasto namignula.Crv sumnje ga je otada polako nagrizao i pretvarao se u ljubomoru. Da li je moguæe, pitao se, da Maks i Izabela imaju neke tajne veze? On tiho pokuca i otvori vrata apartmana. Gotovo sa strahom je provirio unutra, ali u salonu ne ugleda nikoga. Primetivši poluotvorena vrata spavaæe sobe, on tiho uðe i uputi se tim vratima. Od prizora koji ugleda, zamalo mu nije stalo srce. Njegov prijatelj i njegova verenica, stajali su zagrijem pored prozora. Bili su toliko zaneti razgovorom da ga nisu odmah primetili.

Izvinite što smetam jedva izusti knez.Dvoje mladih se odvojiše jedno od drugog i zagledaše u njega. Po njihovim nervoznim pogledima, Ljutovid zakljuèi da ih je iznenadio. On se obrati Maksimilijanu slomljenim glasom

Od svih ljudi na svetu, na vas bih Maks poslednjeg posumnjao.Ne samo što sam vas smatrao svojim najodanijim prijateljem, veæ inajpoštenijim od svih.

Nije u pitanju to što mislite ozbiljno odgovori Maksimilijan.Onda vas molim da ispravite moju grešku i objasnite mi šta

moja verenica i buduæa supruga traži u vašem zagrljaju?Izabela se prva pomeri i priðe mu sa osmehom na usnama.

Zatekli ste nas u nezgodnom trenutku, ali ste pogrešili u tuma

èenju naše prisnosti. Veæ dugo smo se spremali da vam sve kažemo,ali nismo imali ni prilike a ni dovoljno hrabrosti.Ljutovid pomisli da æe umreti od silnog bola u grudima. Ona mu je bila prva ljubav, a tako teško ga je razoèarala. Primetivši njegovo smrtno bledilo, Izabela se brzo ispravi.Vidim da se nisam dobro izrazila obrati mu se blagim glasom. Ja i vaš prijatelj nismo ljubavnici.A šta ste onda, ako smem da znam?Maksimilijan Reks je moj roðeni brat, Maksim Studenski. Dugo smo se kolebali kada i kako da vam to stavimo do znanja. Kada jepobegao iz zemlje sa našim bivšim dvorskim blagajnikom, Maksim je,kao i ja, promenio ime. Od Maksima je postao Maksimilijan, a od našeg vuèjaka Reksa pozajmio je prezime. Pod tim imenom je živeo uAmerici i vratio se kuæi.

Da mu to nije govorila Izabela, Ljutovid ne bi verovao. Osetivši iznenadnu slabost u kolenima, on potraži pogledom stolicu pored zida u koju se tromo spusti.

Vi se ne šalite, zar ne?Zar bismo u suprotnom ostavili otvorena vrata sobe? podseti ga Maksimilijan.Ljutovid pogleda u još uvek otvorena vrata, pa natrag u njih.

Bože moj! Pa to nije moguæe.Maksimilijan priðe krevetu na èiju ivicu sede. Izabela mu se pridruži i uhvati ga za ruku. Ljutovid ih je zapanjen posmatrao. Nije znao šta da misli. Da nije u pitanju neki trik?Vidim da vam je teško da u ovo poverujete primeti Izabela.Zamislite kako je tek bilo meni kada me je Maksim posetio jedneveèeri i sve mi otkrio.I vi ste mu poverovali bez rezerve? upita knez sumnjièavo.Naprotiv. Tražila sam dokaz koji mi je on na licu mesta pokazao. Još uvek nosi na desnom boku ožiljak od pada sa konja u dvanaestoj godini. Dvorski lekar Sabo koji ga je ušivao, još uvek je živ. Onvam to može potvrditi.Ljutovid se zagleda u mladiæa pored nje. Odjednom su neke stvari poèele jedna za drugom da se razjašnjavaju.Vi se sad pitate, otkud baš ja da naletim na vas one kobne noæi kada su u Pešti pokušali da vas ubiju preduhitri Maksimilijan njegove misli.Pa moram da vam priznam da me taj naš sluèajni susret stalno proganja.Nisam bio tamo sluèajno. Pratio sam vas pre toga nekoliko nedelja.Zašto, Maks? upita knez bojeæi se odgovora.Zato što sam bio uveren da je vaš otac kriv za smrt mojih roditelja i moje sestre. Raspitivao sam se u Pešti kod naše emigracije o vama i vašem ocu. Vratio sam se u Evropu s namerom da raskrinkamkorumpirani režim kneza Bogumila i njegovih sauèesnika. Ali trebalisu mi èvrsti dokazi. Zato sam poèeo od vas. Sudbina je htela da seupoznamo i zbližimo one neprijatne noæi. I što sam vas bolje upoznavao, sve više je slabila moja prvobitna želja za osvetom.

Nameravali ste da me ubijete? proštenja Ljutovid.Kao hrišæanin, tako nešto nisam mogao ni da zamislim. Kovaosam politièku osvetu. Smatrao sam da æu vremenom prikupiti dovoljno dokaza protiv vašeg oca i u zgodnom trenutku se vratiti u zemlju

i preuzeti vlast koja mi je po naslednom pravu pripadala. Ali proviðenje je htelo da najpre sretnem i upoznam vas.Što vas duže slušam, sve manje vas razumem primeti Ljutovid. Sa novcem koji ste doneli i dokazima koje vam kao vojnomobaveštajcu nije bilo teško prikupiti, mogli ste zaista vi, a ne ja, postati knez.U pravu ste potvrdi Maksimilijan. Ali u tom sluèaju ni vašotac a ni njegovi bojari ne bi se lako predali. Došlo bi do neminovnog graðanskog rata u kojem bi izginulo mnogo naših graðana. Od naše emigracije u Pešti, koja ni do danas ne zna ko sam, bio sam obavešten da nameravaju da podignu ustanak èim vaš otac umre. Na moje pitanje koga nameravaju da postave za novog kneza, rekli su mi da se meðu bojarima nalazi i nekoliko èestitih ljudi. Kada sam vas kasnije upoznao i sve te informacije stavio na vagu, prevladala je èista matematika. Umesto da zbog mene nastradaju hiljade nedužnih ljudi, odluèio sam da pomognem vama da doðete na vlast. Kao što znate, niko nije poginuo. Èak ni jedan turski vojnik!Nemam reci priznade im tiho Ljutovid. A još malopre samo što nisam izdahnuo od bola i ljubomore.Visoèanstvo, uputi mu Izabela pogled od kojeg se sav stresao, zar ste imali u mene tako malo poverenja?

Oprostite mi. Veæ znate da ranije nisam imao tako bliske i ozbiljne odnose sa ženama. Vi ste mi, u stvari, prva ljubav. Valjda samse zbog toga i poneo kao balavac. A izvinjavam se i vama, Maks. Sadsu mi mnogo jasniji vaši èudni pogledi i preèesti sastanci. Meðutim,još uvek mi nije jasna vaša neverovatna odluka da poklonite našojdržavi milion dolara u zlatu. Guverner banke me upravo posetio iobavestio da ste mu predali èek. Zato sam se popeo da vas pronaðemi pitam šta vam je bilo da se odreknete tog silnog novca?To nije moj novac, visoèanstvo objasni Maksimilijan. Kada je pobegao sa mnom, dvorski blagajnik je poneo sav novac sa sobom. Bila je to relativno skromna suma, ali je zahvaljujuæi njegovom smislu za berzanske transakcije porasla u preko milion dolara u toku 16 godina. Zato vam sada vraæam taj novac jer on, u stvari, pripadaKarpatiji.

Znaèi, nagaðao je knez glasno, da vas ja nisam danas ovde zatekao, vi mi nikad ne biste otkrili ko ste?

Dogovorio sam se sa Izabelom da vam to kažemo pred samokrunisanje. Sem nje i sada vas, o mom pravom identitetu niko draginema pojma. A zamolio bih i vas, da to zauvek ostane naša tajna.

k M?Ali, Maks, snebivao se Ljutovid, o èemu to govorite èoveèe? Ta vi ste, u stvari, jedini, zakoniti naslednik karpatskog presto

la!Ne više. Zato sam insistirao i isplatio Habib pašu da vas postavi za zakonitog kneza. Na isti naèin je i moj pokojni otac postao knez.Turci su u našoj zemlji odluèivali ko æe imati kakvu titulu. Tek kada viuskoro postanete kralj, ta moæ odluèivanja pripašæe vama.

I vi æete, Maks, zauvek ostati...Vitez prvog reda! potseti ga Maksimilijan. A to je najvi

ša buduæa plemiæka titula. Bar tako ste mi obeæali.Ljutovid ih je dugo bez reci posmatrao, onda se lagano uspravi.

Znate, Maks, posle ovog što sam upravo èuo, spreman sam dase odreknem i titule i prestola u vašu korist!Onih dvoje takoðe ustadoše.

To ne dolazi u obzir odmah odbi Maksimilijan. Da samtako nešto želeo, zar biste danas bili knez? A budimo i praktiènipodseti ga sa smeškom. Zašto da svojim egoizmom pokvarim roðenoj sestri da postane kraljica?Pri pomenu Izabele, Ljutovid oseti da bi mu njen gubitak mngo teže pao od gubitka prestola. On im priðe i oboje ih zagrli i privuèe na široke grudi. Po prvi put u životu, oèi mu se èudno zastakliše. Druženje s ovim neobiènim mladim parom, poèelo je drastièno da menja njegove dotadašnje poglede na život.Kada se u pratnji Maksimilijana uputio prema svojoj kancelariji, u salonu za prijeme èekao ga je smrknuti sekretar dvora. U ruci je držao dva komada papira koje mu pruži.Upravo sam ispratio branioce one dvojice seljaka iz Brvna što su silovali muslimanske sestre pred ocem reèe Pagoda. On vas moli da ih pomilujete i preinaèite im smrtnu kaznu u zatvorsku.Dok su ulazili u kancelariju, Ljutovid je u sebi èitao molbu. On sede za stol a Maksimilijan zauze svoju uobièajenu fotelju.

Advokat pokušava da umanji njihovu krivicu pozivajuæi se nadugogodišnju tursku okupaciju, ogorèenost nekih ljudi na domaæemuslimane koji su živeli povlašæeno pa na kraju pominje pijanstvopod èijim uticajem je zloèin izvršen. Šta da radim, Maks?Oseæajuæi da se Ljutovid usteže da ih osudi na smrt, a plaši se i šta æe reæi muslimansko stanovništvo ukoliko ih pomiluje, Maksimilijan mu predloži solomnsko rešenje

Objasnite advokatu da su se prema sadašnjem, još uvek važeæem kriviènom zakonu, sami osudili na smrt kada su poèinili zloèin

tajKada ste me upozori, nama.Ljutovidu pade kamen sa srca.Èim postanem kralj, obeæa on, najpre æu promeniti neke od tih groznih obièaja. Slažem se s vama da su surovi.Dok se ova ljudska drama odvijala u kneževoj kancelariji, Nikolaj Jorga je dojahao do prvog rumunskog sela iza granice. On sjaha svog konja kojeg priveza za preèku i uðe u poveæu vrlo buènu krèmu. Bio je odeven u civilno odelo i nekog je tražio nervoznim oèima. Iz gužve se pomoli neèija ruka koja mu mahnu. Jorga se uputi samom uglu krème

i zagleda u Georgi Bozgua. Sedeo je sam za stolom, ali iskusni Jorga je znao da ih budno posmatraju bar trojica bogataševih pratilaca.Kako ste, Jorga? upita Bozgu.Hvala na pitanju. Kako ste vi, gazda Bozgu?Nisam najbolje iznenadi ga odgovor. Naroèito kad èitamšta se sve dešava u mojoj roðenoj zemlji.Bozgu podiže sa klupe na kojoj je sedeo prvi broj Karpatskog glasnika i stavi ga pred Jorgu.

Šta je ovo?! lupi Bozgu prstima po naslovnoj strani. Oèemu to lupa ono Bogumilove kopile? O kakvoj to ustavotvornojmonarhiji sanja? A vidim i vaše ime se pominje za izuzetne zaslugeu konaènom isterivanju Turaka iz naše zemlje.Ali je Jorga, koji je naslutio razlog ovog sastanka, bio spreman sodgovorom.Ja, gazda imam isto toliko udela u opsadi Podgrada koliko i ovaj rumunski krèmar pokaza on glavom u pravcu šanka. Sve je sredio i isplanirao knežev prijatelj ali mu je valjda bilo neprijatno da

se sam okiti lovorikama. Svi mi pomenuti u novinama, u stvari stajali pored njegovih topova i mirno posmatrali dok je on s pašom obavljao pregovore. Sem što su me potapšali po ramenu, nemam od te navodne slave nikakve koristi. I dalje sam dvorsko potrèkalo. Bozgu ga je pažljivo studirao, onda objasni

Pozvao sam vas jer nemam tamo nikog drugog dovoljno poverIjivog. U vezi sam sa nekoliko naših bojara koji se tresu i od buduæegkralja i od onog njegovog državnog sekretara. I ja i oni smatramo daæe krunisanjem za kralja, Ljutovid dobiti preveliku politièku moæ, a toneke naše bogate gazde pravi vrlo nervoznima. Ne pitajte zašto. Zatosmo odluèili da ga spreèimo da sedne na karpatski presto.

Vi... mucao je Jorga praveæi se nevešt, vi govorite o atentatu?!

A znate li vi možda neki drugi naèin?Jorga je glumio zaprepašæenog èoveka.

Mojim prijateljima sam rekao da znam osobu koja bi nam mogla pomoæi, prede Bozgu na stvar, ali æe ih to koštati pet stotina zlatnih dukata!Èuvši visinu sume, Jorga proguta pljuvaèku, što Bozgu pravilno protumaèi.Polovinu smo spremni da vam isplatimo unapred, a ostatak odmah po izvršenju akcije.Gazda Bozgu, dozvolite da doðem sebi! snebivao se Jorga.Vi valjda ne predlažete meni da ubijem kneza! Zar ne znate šta bise u tom sluèaju desilo sa mojom ženom i decom!

Ne panièite umiri ga Bozgu. Vi samo treba da nam pomognete sa par važnih informacija. Kao šefu njegovog obezbeðenja,to vam neæe biti teško, zar ne?Jorga se tobože dvoumio i muèio izmeðu dužnosti i pohlepe.Pet stotina dukata je ogroman novac zakljuèi on na kraju.

I ja tako mislim složi se Bozgu. Znao sam da mogu navas da raèunam jer ste me veæ jednom veoma zadužili. Zato mi najpre recite kakve su naše šanse da ga ubijemo na ulici.Nikakve! iskreno æe Jorga. Obe koèije æe pratiti po šestkonjanika sa isukanim sabljama i amerièkim revolverima sa po petmetaka u bubnju. Sumnjam da æete naæi samoubicu spremnog da bude iseèen na licu mesta!Ovo nije bila dobra vest.

Šta nam vi predlažete?Jorga je groznièavo razmišljao, onda se seti

aru. Jedino ta.u i LBozgu je razmišljao o predlogu, pa up.

Kakve su njegove šanse da umakne posle atentata?Znatno veæe nego na ulici. Kao što možete zamisliti, doèa

ravao mu je Jorga sliku, posle pucnja æe doæi do velike panike. Jaæu se pobrinuti da se vaš èovek dokopa sporednih vrata iza kojih æe gaèekati osedlan konj. Za njegovu dalju sudbinu ne mogu da garantujem.Bozgu ga je dugo fiksirao svojim škiljavim oèima i o neèemu razmišljao. Njegovo zurenje poèe da ide Jorgi na živce.Zvuèi prilièno razumno zakljuèi Bozgu. Kakva æe bitiprocedura puštanja gostiju u crkvu?Samo oni sa specijalno štampanim pozivnicama biæe pušteni.Svaki gost æe imati broj klupe i broj sedišta. Ja bih se pobrinuo da vašèovek dobije sedište broj jedan, odnosno do samog prolaza.Pošto je Bozgu i dalje æutao, Jorga zinu da ga upita kako se zove njegov èovek da mu upiše ime, ali se brzo ugrize za jezik. Na vreme se setio da propusnice imaju samo brojeve sedišta. Kako bi zadobio njegovo poverenje, Jorga odluèi da malo razveže jezik i otkrije mu parpoverljivih informacija.Ne znam jeste li èuli da je Habib paša dao ostavku na diplomatsku službu poveri mu poluglasno.Vraga je dao! isceri se Bozgu. Sultan ga najurio.

To nije sve. Kada je nedavno došla turska delegacija po princezu Nuru, ova je odbila da se vrati sa turskim izaslanikom!Ovo je bila novost koju Bozgu nije mogao nikako da zna. On se radoznalo naže preko stola da ga bolje èuje.Odluèila je da ostane i da se uda za Maksirmlijana Reksa! Momak je toliko bogat, da je nedavno dao državi milion dolara na poklon!Bozgu zasvetleše lakome oèi.Jer ao vasnk tog novca iznenada umre, sve e prpa vi, zar ne? cerio se Bozgu pokvareno. A što se tièe vaše buduæ nosti, Jorga, èim preuzmemo vlast unaprediæemo vas u èin generalabuduæe karpatske vojske!

Onda æe nam izgleda trebati dve propusnice zakljuèi on. Jer ako vlasnik tog novca iznenada umre, sve æe pripasti buduæoj držan. zar ne? cerio se Bozgu pokvareno. A što se tièe vaše buduæUc nnanrediæemo vas u èin generala

Uveren da je ovim šeæerom dovoljno osladio kolaè, Bozgu je èekao da ga Jorga proguta. Ovaj se u sebi smešio jer isto to unapreðenje oèekivalo ga je nakon krunisanja Ljutovida za kralja.

GLAVA 20.

Poèetkom meseca juna, nedelju dana pre venèanja, Maksimilijan je izabrao divan proleæni dan da povde svoju verenicu koèijom na izlet do Studengrada. U pitanju je bila vožnja od dva sata, koju oni provedoše uglavnom zaljubljeno se držeæi za rake i ljubeæi se. Sišli su nedaleko od starog dvorca u dolini posutoj divljim proleænim cveæem, a koèijašu rekli da nastavi. Nedaleko je paslo stado ovaca èija su vesela zvonca dopirala do njih. Stari èobanin pozdravi ih skidanjem kape, a Maksimilijan mu uzvrati mahanjem ruke. Njegov radoznali pas dotrèa da izvidi ko su èudni posetioci. Opijena ovom idiliènom scenom, Favza duboko udahnu svež proleæni vazduh ispunjen mirisom pokošenog sena.Studengrad! podiže Maksimilijan ruku u pravcu stare graðevine sazidane na vrhu same litice iznad male reèice. Ime je dobio po èuvenim izvorima hladne vode i reci Studenici. Dom stare porodice Studenskih kneževa.Izabelinih roditelja? proveri Favza i pogleda ga.

I mojih dodade Maksimilijan ne skidajuæi pogled sa staroggrada.Molim?! zatrepta Favza misleæi da ga nije razumela.Doveo sam te danas ovde da ti otkrijem tajnu koji za sada znaju samo moja sestre Izabela i knez Ljutovid.Kneginja Izabela je tvoja sestra? ponovi ona i ispusti mu ruku.

Veæ si èula o tragiènoj smrti kneza Latimira i kneginje Margarite, a novi knez ti je na prijemu otkrio da je Izabela njihova æerka. Jedino æe sudbina i pravi identitet njenog brata Maksima Studenskogzauvek ostati tajna.

Ti si Maksim Studenski, Izabelin brat? dotaèe se Favza pogrudima kao da je želela da ublaži snažne otkucaje svog srca. Da tene poznajem, pomislila bih da se šališ sa mnom!

Ne šalim se, ljubavi uhvati je Maksimilijan za ruku i povedeprema dvorcu.Dok su hodali, isprièao joj je u glavnim crtama šta se sa njim desilo nakon ubistva roditelja, o bekstvu u Ameriku, tamošnjem školovanju, uèešæu u graðanskom ratu i povratku u zemlju s namerom da raskrinka kneza Bogumila i spreèi produžetak njegove dinastije.Favza se zaustavi nasred drvenog mosta preko kojeg su prelazili.

Pa to onda znaèi da si ti, a ne knez Ljutovid, pravi naslednikkarpatskog prestola.Kada je èuo ko sam, knez mi je ponudio presto ali sam ja odbio.Zašto, Maks?Nisam želeo da doðe do novih graðanskih nemira i krvoproliæa. A uveren sam da æu u ulozi državnog sekretara mnogo više uèiniti za svoj narod.Kako to misliš da æeš više pomoæi narodu? nije bilo jasnoFavzi.Pa ti bar znaš da Otomanskom imperijem ne vlada sultan negonjegovi mnogobrojni ministri i savetnici koji mu svakodnevno poturaju na potpis desetine zakona i dekreta, èije sadržaje retko proèita.Ona ga je dugo æutke posmatrala, onda ga nežno dotaèe po glatko obrijanom licu.

To što sam upravo èula je neverovatno ali veoma plemenito.Vrlo malo ljudi bi se odreklo naslednog prava da vladaju, u korist drugogOn joj uhvati ruku i prinese usnama.

Morao sam ti ovo otkriti pre našeg venèanja. Nisam mogao nizamisliti da te lažem celog života.U toku hoda prema velikoj kapiji dvorca, Maksimilijan joj isprièa o odluci Ljutovida da ga odmah nakon krunisanja proizvede u najveæi plemiæki rang.Knez mi je naroèito zahvalan što sam im poklonio milion dolara za industrijski razvoj države. Izabela i on su odluèili da meni poklone ovaj porodièni dvorac sa pravom ubiranja poreza u svih dvanaest okolnih sela.Imam èudan predoseæaj da æeš ih ti retko oporezovati zakljuèi ona.Ne samo što im neæu uzimati porez veæ nameravam da im poklonim tu zemlju, a onda neka plaæaju porez državi. Èujem da æe sliè212

Oo postupiti još nekoliko nabogatijih bojara. Zauzvrat æe primiti visoke plemiæke titule.Favza ga je slušala i milovala onim njenim velikim tamnim oèima. Ispred ulaza u zgradu oèekivali su ih upravnik Martin Karol i dva èlana posluge. Karol je bio unapred obavešten o poseti i priredio je visokim gostima sveèani ruèak koji su im servirali u glavnoj, najveæoj sali dvorca.Nakon ruèka, Maksimilijan povede svoju ljupku verenicu u detaljno razgledanje buduæeg doma. Sve joj je pokazao, od hladnih podruma u kojima su èuvana razna vina do najviše kule.Sviða mi se ovde razgledala je Favza stari nameštaj i dekoracije. Od malena sam bila fascinirana stranim obièajima i arhitekturom. Prosto me opija ovaj miris vekova.Jesi li baš sigurna da æeš se brzo priviæi na ove skromne odaje izaboraviti raskošne salone koje si ostavila u Carigradu?

Odrasla sam u odajama sultanovog dvora van èijih zidina nam

je retko bilo dopušteno da provirimo. Sve do dvadesete sam bila uverena da je ceo svet jedan veliki raj slièan mojem. Tek na putu za Karpatiju videla sam svojim oèima bedu i nesreæu drugih ljudi. Promenakoju smo ja i moja nesreæna pratilja Halida doživele na tom putu, izazvala je šok koji je nju ubio a mene zauvek izmenio.Maksimilijan je veæ primetio na njoj te promene o kojima mu je govorila. On je na kraju uvede u veliku okruglu spavaæu sobu bivšegkneza i kneginje.Na ovom krevetu sam se rodio pokaza on u pravcu izrezbarenog kreveta kraljevske velièine.Ovde je tako romantièno razgledala je Favza slike po zidovima obloženim tapetima. Dobijam silnu želju da baš u ovoj sobidoživim prvu braènu noæ.Maksimilijan je povede krevetu na èiju ivicu sedoše. Još uvek nije imao hrabrosti da je pita o detaljima njihovog skorog venèanja. On strpljivo saèeka da ona zadovolji radoznalost i vrati pogled na njega.

Ne mogu više da odugovlaèim a da te ne pitam izvesne stvari uvezi našeg predstojeæeg venèanja poèe on s uvodom. Knez želida se venèamo zajedno u crkvi, što komplikuje situaciju s obzirom natvoju veru.

Ne brini, izvuèe Favza desnu ruku iz njegovih i nežno muporavna pramen kose. Nisam ovo još htela da ti kažem, ali nedavno sam se dogovorila sa vašim vladikom Danilom da me veèeras u os213

am sati pokrsti u hrišæansku veru. Gospodin Jorga i njegova žena biæe mi kumovi. Htela sam da te iznenadim.Maksimilijan dugo ništa ne reèe, onda primetiLjubavi moja! Ja nisam uopšte imao nameru da tražim od tebeda promeniš veru jer oboje verujemo u jednog i istog Boga. Ja nikadne bih dozvolio da postaneš hrišæanka bez uverenja. Gospodin Pagoda mi reèe da u opštini postoji registar mešovitih brakova za one koji ne žele verske obièaje. Ako ti želiš...Ne uzbuðuj se, stavi mu ona prst preko usana. Sama sam,bez ièijeg nagovaranja, odluèila da preðem u hrišæanstvo. Od pamtiveka vlada nepisano pravilo da mlada druge vere prelazi u veru mladoženje. Ali za mene to nije bio glavni razlog. Odluka da se pokrstimje lièno moja. Nisam nikako mogla da zaboravim tvoje reci kako si jedino kroz Isusa oseæao da ti se obraæa lièno Bog. Pošto mi na sultanovom dvoru nije bilo dozvoljeno da èitam o drugim religijama, zamolila sam Izabelu da mi nabavi Novi zavet na francuskom. Detaljnosam ga proèitala nekoliko puta i došla do istog zakljuèka kao i ti. Uverena sam da je Isusov put onaj pravi po kojem od sada želim zajednos tobom da idem.Maksimilijan nije znao šta da joj kaže. Umesto toga je privuèe svojim ljubavi željnim usnama. Uskoro izgubiše potpun pojam o vremenu.

Odmah po povratku u dvor, obavestiše Maksimilijana da se javi knezu. U kancelariji su sedeli Ljutovid, Pagoda i Nikolaj Jorga. Po bledilu na kneževom licu, mladiæ zakljuèi da se radi o nekoj neprijatnosti.

Sedite Maks, ponudi ga Ljutovid po starom obièaju.Maksimilijan se spusti u fotelju izmeðu Pagode i Jorge, zaintrigiran razlogom ovog iznenadnog sastanka.Gospodin Jorga me je upravo obavestio o vrlo neprijatnom dogaðaju koji se planira za dan našeg venèanja i mog krunisanja obavesti ga knez.Jorga detaljno preprièa Maksimilijanu o svom sastanku i razgovoru sa gazdom Bozgu.

Pokušao sam da otkrijem atentatore, ali nisam uspeo reèeJorga na kraju. Danas sam primio ovu poruku od gazde Bozgu daga u subotu ujutro sretnem na istom mestu i u istoj krèmi. Pretpostavljam da æe mi doneti polovinu novca i odati plan akcije. Šta sadda radim?Prisutni su èekali da Maksimilijan proèita poruku i da ih posavetuje.

Idite na sastanak odobri ovaj. Sviða mi se vaša ideja dapropustite atentatore direktno u crkvu. Ako se oni u meðuvremenupredomisle i zakljuèe da je sa ulice lakše pobeæi, jer ni jedan atentatorne želi da bude ubijen, uverite ih da ste veæ osigurali crkvena vrata sastrane koja æe biti otkljuèana i pred kojima æe ih èekati èovek sa spremnim konjima. Ja æu zamoliti Atinu da vam odmah odštampa dva duplikata sa brojevima sedišta koje ste mu predložili.Ali, gospodine Reks, uznemiri se Pagoda, kako æe gospodin Jorga znati koja dvojica su atentatori?Po duplim brojevima sedišta objasni mu Maksimilijan.Kada atentatori naiðu, poèasni gardista koji æe razvoditi goste na njihova mesta po klupama, povešæe ih do tog reda i otkriti da tamo veæsede druge dve osobe! Zamoliæe ih da poðu sa njima u stranu dok sene rašèisti situacija, a tamo æe jedan po jedan biti diskretno pohapšeni od naših agenata u civilu.Prisutni su ga posmatrali bez reci, onda Pagoda zakljuèiGospodo, ja mislim da istog dana treba otiæi do granice i uhapsiti tog razbojnika. Jer dok god je Bozgu na slobodi, mi æemo biti zatoèenici njegovih kriminalnih planova.Slažem se s vama potišteno æe Ljutovid kojem se sve više živelo.Kada se te veèeri vratila iz crkve sa svog krštenja, Favza se ne iznenadi redovima uniformisanih gardista koji su stajali u stavu mirno izmeðu vrata gostinskih soba. Nekoliko stranih gostiju je veæ stiglo na dvor. Vesela je otvorila vrata svog apartmana, ali tu zastade kao ukopana, a smešak na usnama joj se èudno zaledi. U salonu su sedeli Maksimilijan, novi turski ambasador Fajed Hadži Murat i njen otac Kalif Abu Rahman. Devojka se uhvati za grudi, a noge joj se odsekoše. Trojica muškaraca ustadoše. Turski prestolonaslednik poðe prvi u susret svojoj oduzetoj æerci. On je obgrli obema rukama i privuèe na grudi.Oprosti mi, oèe, ako sam te razoèarala tiho mu je govorilaFavza.

Nisi me razoèarala umiri je on milujuæi je po dugoj crnoj kosi. U stvari, udaješ se za mnogo boljeg èoveka od Habib pašepriznade joj na uho. Paša nas je sve mnogo razoèarao.Ona se odvoji i zagleda u njegove oèi.

Proveo sam poslednja dva sata u razgovoru sa knezom i tvojimbuduæim suprugom govorio joj je tiho na turskom. Mogu ti re215

ci da sam impresioniran i njegovim znanjem i njegovim ponašanjem. Nije mi žao što sam došao.Iduæeg dana, u subotu popodne, Jorga odjaha prema rumunskoj granici na zakazano mesto sastanka. Georgi Bozgu ga je opet sam èekao za istim stolom u uglu. Jorga mu se pridruži i smrtno ozbiljan sede preko puta njega bez pozdrava.Sta je, gospodine Jorga? nasmeši mu se Bozgu. Veæ umirete od straha, a nismo se još ni dogovorili o detaljima.Onda vi mora da ste najhladnokrviji èovek na svetu primetišef garde.Zar još niste primetili da samo takvi vladaju svetom?Jorga se obazrivo osvrte da proveri okolinu, ali ga Bozgu umiri

Ne brinite. Ovde nema špijuna vašeg gospodina Reksa. Ovadvojica što su upravo ušli, krišom su vas pratili sve do granice pokaza Bozgu glavom na dva brkata momka koji sedoše za jedan udaljen sto.Znaèi bio je u pravu, seti se Jorga, kad je odluèio da doðe sam. Bozgu mu još uvek nije slepo verovao. Bojao se da Jogra ne povede sa sobom èetu gardista i uhapsi ga. Ovo mu ne bi bilo teško, nalazili su se na samoj granici. Ohrabren znakom one dvojice da je sve èisto, Bozgu se nasloni na ivicu stola i unese u nemirne plave oèi svog sagovornika.

Ovako... otpoèe konspirativnim glasom zaverenika. Sutrau devet sati ujutro, u Orno æe stiæi dva naša èoveka odreðena da ubiju Ljutovida iz pištolja.Jorga se odmah osvrte da bolje pogleda onu dvojicu brkajlija.Ne gospodine Jorga, pakosno mu se isceri Bozgu, nismotoliko naivni. Vi tu dvojicu neæete do atentata ni videti. Sve što treba da uradite je da mi predate njihove propusnice. Jeste li ih doneli?A jeste li vi doneli moj avans? proveri Jorga.Bozgu podiže sa klupe pored sebe poveæu metalnu kutiju koju gurnu pred Jorgu. Ovaj malo podiže poklopac i ugleda zlatnike.

Verujte nam reèe Bozgu. Unutra je taèno 250 zlatnika.Jorga zaklopi kutiju i izvadi iz džepa dve propusnice koje mu predade preko stola. Bozgu ih pažljivo proveri i zadovoljno Himnu glavom.

U redu. Moji ljudi su juèe bili u blizini crkve i potvrdili postojanje tih sporednih vrata iza oltara. Bili su i u crkvi i proverili redoveklupa i sedišta. Sve se slaže sa vašom tvrdnjom, ali s malom izmenom.Ne brinite za konje, moji ljudi æe sami zavezati svoje konje blizu tihvrata pre no što uðu u crkvu.Recite vašim ljudima upozori ga Jorga da æu ja lièno biti

na ulazu sa još dvojicom gardista koji æe pretresati goste. Neka priðumeni, a svoje pištolje neka zadenu u pojaseve iza leða!Još se dogovoriše o par detalja, onda se Jorga izvini da mora hitno natrag, jer ga oèekuje još mnogo poslova oko organizacije krunisanja. Otišao je u dvorište gde odveza svog vranca kojeg uzjaha. Uskoro se zaèu topot konjskih kopita koji se udaljavao. Bozgu je sedeo neko vreme zamišljen, a kada se spremio da ustane, stolu priðe jedan turski oficir.

Izvinite gazda Bozgu on uètivo skide kapu. Vi me se verovatno ne seæate, ali ja vas znam. Mogu li nešto da vas upitam?Ne mogavši da ga prepozna, Bozgu samo klimnu glavom. Turèin se bez poziva spusti na klupu na kojoj je do malopre sedeo Jorga.

Opet vam se izvinjavam, ali uèinilo mi se da ste malopre prièali sa komandantom dvorske garde, Nikolajem Jorgom.Bozgu se neprijatno promeškolji. Kog vraga hoæe ovaj Turèin, razmišljao je.

Pa... u pravu ste promuca on. Gospodin Jorga ponekadnavrati u ove krajeve da poseti stare prijatelje.To je zaista èudno zakljuèi oficir i zamisli se.Zar nešto nije u redu? nervozno upita Bozgu.Svojim oèima sam gledao kad su ga uhapsili u Podgradu i sa lisicama izveli, a sad je odjednom slobodan. Nije mi jasno!O kakvom to hapšenju govorite? ohladi se Bozgu.

Bio sam u kancelariji komandanta tvrðave kada je gospodinJorga došao da nas upozori na predstojeæu opsadu. I Habib paša jebio sa nama. Gospodin Jorga nam je u detalje opisao dejstva novihamerièkih topova koji su im stigli kao i broj vojske koja æe nas uskoro napasti. Još je bio sa nama, kada je opsada otpoèela. Onda je onajknežev èovek ušao u tvrðavu da nam predloži predaju. Ugledavši Jorgu kod nas, grdno se naljutio i na mestu ga je uhapsio.Turski oficir se ponovo zamisli.

Sad sam potpuno zbunjen. Tamo u kancelariji mu je pretio streIjanjem za izdaju, a ovde ga vidim na slobodi!Bozgu ga je fiksirao pogledom kobre.

Kuèkin sin! procedi on kroz stisnute zube. Svojim rukama æu zadaviti špijunsko ðubre!Još dugo je ukoèen sedeo besciljno zureæi ispred sebe, o neèemu aktivno razmišljajuæi.Odmah po povratku na dvor, Jorga požuri da vidi Maksimilijana i podnese mu izveštaj o proteklom sastanku...Obavili ste odlièan posao pohvali ga Maksimilijan, pošto gaje pažljivo saslušao.To znaèi da ih možemo pohapsiti još kada priðu crkvi i vežusvoje konje iza sporednih vrata, zar ne? žurilo se Jorgi.Ni govora! ispravi ga Maksimilijan. Te konje æe verovatno dovesti dva potpuno nedužna èoveka. Gazda Bozgu je vrlo lukavèovek. Jer ukoliko atentatori osete zasedu, nestaæe bez traga. A mi tone smemo dopustiti. I ta dvojica i gazda Bozgu moraju sutra biti pohapšeni i zauvek završiti svoje kriminalne karijere!

Jorga potvrdi laganim klimanjem glave da se slaže.

GLAVA 21.

Približio se datum kneževog venèanja i krunisanja. Dvor je prosto vrveo od mnogobrojnih posetilaca. Svi prethodni brojevi Karpatskog glasnika veæ su detaljno obavestili javnost o predstojeæim dogaðajima i njihovoj važnosti za buduænost zemlje. Atina je vrlo brzo shvatila moæ štampe i obasipala èitaoce do tada neèuvenim detaljima i neviðenim kolor gravurama. Tako su graðani mogli unapred videti sveèanu haljinu buduæe kraljice kao i paradnu uniformu buduæeg kralja. Prikazane su i njihove buduæe krune, maštovito oblikovane vestom rukom dvorskog zlatara. Bile su zanatski izraðene od zlata i ukrašene raznim dragim kamenjem. Knez je preko novina zamolio sve one koji žele da prilože nešto od svog zlatnog nakita ili novca, kako bi obe krune bile napravljene od tog narodnog zlata. Odazvalo se mnogo graðana, meðu njima i turskih, tako da je dvor morao vraæati višak nakita. Ispod kolor gravura nalazila se lista od 187 darodavaca od èijeg zlata su krune bile napravljene. Kraljièina kruna je bila teška svega 650 grama, ali je zato kraljeva bila masivnija i teška kilogram i po. Narod je prosto gutao poplavu tih informacija.Nedelja 9. juna 1867. osvanula je u plavetnilu proleænog neba. Veæ od rane zore na glavnoj ulici se više nije moglo pronaæi mesto za stajanje. A bilo je i onih koji su tamo došli noæ ranije, kako bi sebi ozbezbedili što bolji pregled sveèane povorke. U devet sati otvorena su vrata stare crkve ispred kojih se veæ formirao red graðana sa specijalnim propusnicama. Crkva Svetog Vaznesenja bila je zidana pre dve stotine godina u tipiènom vizantijskom stilu. Po velièini je bila najveæa crkva u Kneževini. Kako bi smestili što više uglednih gostiju, u crkvi je postavljeno po 20 redova dugaèkih klupa sa svake strane. Svaki red je bio numerisam sa po 36 sedišta.Jorga se krišom pridruži dvojici svojih agenata koji su iz susednog dvorišta budno motrili na sporedna vrata.

Kakva je situacija?Još niko se nije pojavio izvesti ga jedan od agenata.Ukoliko neko dovede konja ili konje i veže ih za ono drvo, nereagujte tiho im je govorio. To bi mogao biti mamac. Ova sporedna crkvena vrata su namerno otkljuèana iznutra. U sluèaju da neko pokuša da pobegne napolje kroz njih, pokušajte da ga uhapsite. Unajgorem sluèaju, pucajte samo u noge! upozori on agente. Potrebni su nam živi svedoci protiv Bozgua!Jorga se provuèe natrag kroz susednu ogradu i izaðe na sporednu ulicu iz koje se progura do crkvenog ulaza. On mirno uðe i proðe pored uniformisanih gardista koji su bili obavešteni o celoj operaciji. Prošetao je æelom dužinom crkve, budnim okom prateæi smeštaj zvanica. Na sedištima koja mu je Atina duplo odštampala sedeli su muž i žena kojima su bila namenjena. Velika crkva se veæ prilièno popunila, ali se još niko nije pojavio sa duplom propusnicom. Nervozni Jorga je stalno vadio svoj džepni sat i proveravao vreme. U jedanaest su sva raspoloživa mesta bila popunjena, ali od sumnjivih tipova ni tragaJorga poèe da brine. Bilo je oèigledno da se Bozgu ili uplašio zamke, ili

promenio ceo plan akcije. Kad bi bar mogao da se konsultuje sa Maksimilijanom, razmišljao je. Sta bi on preduzeo u ovom sluèaju? Jorga više nije mogao mirno da stoji i èeka. On siðe nekoliko stepenika do èistine pred crkvom koja je bila ograðena improvizovanim zaprekama koje su držale znatiželjne posmatraèe na pristojnoj daljini. Mada mu se uèinilo da bi sa te razdaljine bilo teško pogoditi èoveka pištoljem, Jorga odluèi da prošeta pored tih redova gledalaca. Ispred ograde, na svakih pet metara su stajali mladi èlanovi nedavno oformljene gradske žandarmerije. Bili su naoružam samo sabljama. Dok je lagano šetao i pažljivo prouèavao graðane u prvim redovima, Jorga se zaustavi i zagleda u starog dvorskog krojaèa.

Gospodine Košut! iznenadi se šef garde. Zašto vi stojiteovde, a lièno sam video vaše ima na listi zvanica?Starom èoveku bese neprijatno.

Pa... ustupio sam moju propusnicu jednom gospodinu tihomu priznade.Jorga oseti kako mu se po kièmi penju ledeni žmarci.

Mogu li da znam kome ste dali vašu propusnicu? upita Jorga. Vi me razumete, zar ne, u pitanju je procedura državne bezbednosti.

Košutu bese sve treže da mu odgovara, a i da ga gleda u oèi. Više nije znao kud bi s pogledom.Gospodine Jorga, nemam pojma ko je taj èovek priznade nakraju.Ustupili ste vašu dragocenu propusnicu nepoznatom èoveku sulice?! zgranu se šef garde.Shvativši da je neoprezno postupio, stari krojaè odluèi da mu kaže istinu.

U stvari sam mu je prodao promuca on. Taj gospodin mije prišao dok sam èekao da uðem i pitao me da li bih mu prodao propusnicu za 20 dukata u zlatu. Rekao je da strašno želi da prisustvujeovom istorijskom dogaðaju iz neposredne blizine, kako bi mogao otome kasnije da prièa svojim potomcima.

Dao vam je 20 dukata za propusnicu?! ponovi Jorga u neverici.Molim vas, ne ljutite se na mene izvinjavao se krojaè. Toje više novca nego što ja zaradim æele godine. Razmišljao sam, ja kneza èesto viðam na dvoru, a njegovu novu uniformu æu sasvim dobrovideti i odavde.I vi se, gospodine Košut, niste upitali zašto bi bilo ko platio toliki novac samo da bude u neposrednoj blizini kneza?!Košut nije znao šta da mu kaže.

Da li se bar seæate vašeg reda i broja sedišta?Pravo da vam kažem, nisam to zagledao.

Jorga se naglo okrete i potrèa u pravcu ulaznih vrata crkve. U tom trenutku organizatori su veæ redali špalir mladih devojaka u narodnim nošnjama sa korpama punim raznog cveæa. Te devojke su bile odreðene da posipaju put cveæem ispred kneza i kneginje. Ovo je bio i znak da se sveèana povorka približava crkvi. Jorga zgrabi za rame svog zamenika poruènika Anatola Vlada.

Poruènice, dajte mi brzo listu svih gostiju u crkvi! zatraži on

uzbuðenim glasom.Zar nešto nije u redu, šefe? izvuèe poruènik nekoliko papira

iz svog džepa.Jorga nije imao vremena da mu odgovori. On brzo po azbuènom redu pronaðe Košutovo ime i ustanovi da je krojaè trebalo da sedi u osmom redu na drugoj stolici do prolaza.

Sledite me! naredi Jorga poruèniku i sa listom u ruci požuri u crkvu.

On unezverenim pogledom potraži svoju suprugu koja je sedela u zadnjim redovima. Primetivši je, Jorga je pozva rukom da izaðe. Zabrinuta žena se progura napolje i zagleda u svog prebledelog muža.Gde ti je propusnica? upita je.Žena izvadi papir iz džepa i dade mu ga.Sta se desilo, Nikolaj brinula je. Zašto si tako bled?Vas dvoje! okrete se Jorga dvojici gardista pored vrata. Poðite sa mnom. Ti takoðe obrati se on supruzi. Došlo je do ozbiljanog prekršaja u sistemu obezbeðenja. Budite spremni da upotrebite i oružje ako zatreba!Grupa se uputi osmom redu kod kojeg se svi zaustaviše.

Izvinite, ljubazno se nakloni Jorga elegantno odevenom gospodinu koji je sedeo u drugom sedištu. Došlo je do neprijatne zabune u numerisanju sedišta. Ova gospoða takoðe ima broj vašeg sedišta. Verovatno je u pitanju štamparska greška. Dok se to ne rašèisti,molim vas poðite sa nama do crkvene kancelarije.Covek baci brz, zabrinut pogled na gardiste koji su držali ruke u blizini svojih balèaka. On mirno ustade i izaðe iz reda.

Gospoðo, obrati se Jorga svojoj supruzi, zauzmite vašemesto.Neželjeni gost krenu ispred njih u pravcu oltara pored kojeg se nalazila crkvena kancelarija. Ali kada su prolazili kratkim hodnikom, on naglo krenu udesno i potrèa prema sporednim vratima za koja je znao da postoje. Bila su još uvek otkljuèana kako je Jorga naredio. Nije stigao daleko. Pred vratima ga doèekaše ona dvojica agenata u civilu sa izvuèenim pištoljima. Predao se bez otpora.

Vratite se na vaša mesta okrete se Jorga poruèniku i gardistima.Dok su mu vezali ruke iza leða, Jorga je prouèavao nepoznatog èoveka. Bio je bogato obuèen, ne stariji od 40 godina, niska rasta i suvonjave pojave.

Pretresite ga naredi on agentima.Ovi uskoro izvukoše iz njegove èizme napunjen revolver. Jorga drhtavim rukama razgleda oružje austrijske izrade. Bila je to doterana vojna verzija revolvera sa šest metaka u bubnju.Odakle vam ovo retko oružje? pogleda ga Jorga.Ovaj je æutao kao zaliven.

Moram brzo natrag, knez samo što nije stigao reèe Jorgaagentima. Sprovedite ga u zatvor žandarmerije i tamo me èekajte.

I stalno ga držite na oku da ne poèini neku glupost! upozori ih na

kraju.Jorga ugura revolver u pojas i zakopèa svoj dugaèki kaput. On žurno uðe na ona ista sporedna vrata koja zakljuèa za sobom. Imao je taman vremena da se pojavi pred crkvom u trenutku kada stigoše prve dve koèije. On lièno otvori vrata Ljutovidu i Izabeli. Primetivši zabrinuti izraz na kneževom licu, on mu tiho poruèi da je sve u najboljem redu. Malo ohrabren ovom novošæu, Ljutovid razvuèe usne u nešto širi osmeh i nastavi da maše grupi obližnjih graðana.Jorga priðe drugoj koèiji iz koje su veæ silazili Maksimilijan, Favza Nura i njen otac Kalif Abu Rahman. Pojava turskog prestolonaslednika izazva pravu senzaciju. Devojke sa cveæem posuše i njima sveèani put. Tek pošto ih je ispratio do samog ulaza u crkvu, Jorga se naže na uho svom poruèniku.Preuzmite komandu, ja moram hitno do zatvora. Svi otvorite oèi i gledajte da ceremonija proðe u najboljem redu!Poruènik klimnu glavom da je razumeo, a Jorga požuri prema obližnjoj stanici nedavno formirane žandarmerije.U crkvi je poèela ceremonija prvog venèanja. Ljutovid se složio sa Izabelinim predlogom da im kumovi budu obièni graðani. Ovim gestom su želeli da stave graðanima do znanja da æe oni biti narodni vladari. Njena kuma je bila Atina, a njegov kum je bio jedan ugledni graðanin izvuèen lutrijom. Dok je vladika èitao molitvu prvim mladencima, Maksimilijan i turska princeza su strpljivo èekali na red.Jorga gotovo utrèa u podrum žandarmerije i uputi se pravo vratima æelije ispred koje su stajala ona dva agenta u civilu.Detaljno smo ga pretresli, obavesti ga jedan od njih, ali nema nikakva dokumenta i odbija da govori.Pre no što æe uæi u æeliju, Jorga zastade i pogleda u uhapšenika. Mirno je sedeo na drvenom ležaju i odsutno piljio u zemljani pod ispod sebe. Jorga uðe u æeliju i sede na krevet malo dalje od njega. Tako ga je iskosa kratko posmatrao, onda ga upozori smirenim glasom Ne znam o èemu razmišljate, ali da sam na vašem mestu ja bih se ozbiljno brinuo za svoj život. Da je stari knez Bogumil živ, veæ bi vam u dvorištu pravili vešala. Meðutim, ovaj knez kojeg ste hteli malopre da ubijete, naredio nam je da sledimo pravne procedure sliène drugim civilizovanim zemljama. To æe vam produžiti život za nekoliko nedelja, ali vaša saradnja sa istragom mogla bi i da vam ga spase. Mi veæ znamo da vas je unajmio gazda Bozgu, a poznata su nam i imena njegovih kriminalnih drugara bojara, takoðe uèesnika puèa. U

pitanju je nekoliko sati pre nego što vam se svi ovde pridruže. Zašto mi, dakle, ne kažete ko ste?Covek ga pogleda u oèi i gorko se nasmeši.

Zar je važno ko sam? Zar niste sami rekli da sam veæ buduæi lešUpozoren od Maksimilijana da prijateljski nastrojeni istražiteljipostižu bolji uspeh u dobijanju informacija od onih nasilnih, Jorga nastavivblagim tonom

Goveèe, molim vas, urazumite se i recite mi vaše ime.Ovaj ga je posmatrao tupim pogledom izgubljenog èoveka.

Zovem se Jakov Podgorski. Ja vas znam, ali vi se mene veroVatno ne seæate. Vi i onaj novi državni sekretar oslobodili ste me iz tvrðave Borio.

Jorgi poèeše stvari da bivaju sve jasnije.I vi ste u znak zahvalnosti hteli danas da ga ubijete?Ne tog gospodina. Imao sam nameru da ubijem sina kneza Bo

gumila koji me poslao na robiju pre 15 godina, samo zato što sesviðala moja mlada žena.

I zato vam je bio potreban revolver sa šest metaka?!Bozgu mi ga je dao i rekao da ih sve pobijem sem one

princeze. Ali ja sam odluèio da ga ispraznim samo u Bogumilove S1na. I to posle èina krunisanja, kada popusti budnost garde. Na taj naèin ostala bi legitimna kraljica Izabela, u stvari, jedina kojoj tapripada.Jorga primeti da ovaj iz ogorèenja uopšte ne pominje veæ govori o njemu kao Bogumilovom sinu.

Sve mi je jasno klimnu Jorga glavom. Bozgu dobro znasvoj posao. Kako je došao do vas?

Pa, valjda je tražio okolo i druge oèajnike željne osvete i zaK4uèio da sam ja najpogodnija liènost. Pitao me koliko tražim da ubijemkneza, a ja sam odbio novac jer nemam nikog da mu taj novac astavim. Moja sirota žena se posle nekoliko godina obesila, a mene si zatvorili pre nego što smo mogli imati dece. Pored toga, znao sarr daæe me garda ubiti još tamo u crkvi.Jorga ga je slušao poražen njegovim priznanjem. I verovao mu Je svaku reè, jer niko bolje od njega nije poznavao prirodu pokojPS kneza Bogumila.

Razumem... promumla on muklo. Ali pošto ste preživeli vaša saradnja mi je sada preko potrebna. Jer ako se danas nešto desi knezu, i vi i ja sutra æemo visiti u ovom dvorištu! Zato mi recit Jeste li sami ili vas je više?

iao neke Propusn.ce za Covek ga iznenaðeno pogleda.pod, gaje eko da namod toga.Jorga ga je kratko studirao. . odležati na robijiL Odvašeg sledeæeg odgovora zavisi da æete odkzangodinu ili deset godina! upozori ga. Bozgu?Onaj nije duo oklevao. . . bÈeka radgsnu vest na imanju bojan Dimim SvatA otkud 2nate za Dimim Švabu kesu sTamo sm se svi jutros rano sastali Bozgu mj P .novcem i revolv, a Švabu me dovezao do da udem uji. Jedan od njegovih ljudi èekao je da vidi crkvu i odmah gdjahao na imanje da FJ Jeste li spremni da sve ovo posvedoÆovek ga je posmatrao stisnutih usana. Samdragi Bog varn nije danas ozvona èoveka kojeg mrzel. Bogumil mrtav. Vratiæete se u Borio da odležiteRazmislit? hrabrio ga e Jf nedSžnog sidragi Bog varn nije danas dozvolio da ubijete

c mrtav. Asu .ou agenti koj, CKtaah otvore vrata Pobrinite se o zatvoreniku.fote,jadana zatvora.

Sve je u redu. Onaj èovek je bio sam. Bozgu ga èeka na imanju Dimitri Švabu. Èim se obavi krunisanje, zadržite tog bojara i uhapsite ga kad se crkva potpuno isprazni. Zatvorite ga u žandarmeriju, a ja æu èim ispratim kneza na dvor, otiæi sa èetom konjanika na njegovo imanje da uhapsim Bozgua i njegove saradnike.Poruènik ga pažljivo sasluša. Jorga je i pored æele gužve uspeo da vidi svojim oèima kako stari vladika spušta krunu najpre na glavu Ljutovida Gorskog, a zatim na glavu Izabele Studenske.

EPILOGBozgu i još dvojici bojara održano je uskoro javno suðenje na kojem se otkriše mnoge prljavštine starog režima. Medu glavnim svedocima nalazili su se Jakov Podgorski i Jaroslav Gec, a izmeðu desetak ostalih, na sudu se lièno pojavila i kraljica Izabela. Zaverenici ostadoše da doživotno èame u tvrðavi Borlu, u istim onim katakombama u koje su godinama nemilosrdno slali nedužne ljude. Jorga je uspeo da održi reè atentatoru kojeg je knez pomilovao i tim gestom humanosti još jednom dokazao da nije ni malo na svog pokojnog oca despota.Maksimilijan i Favza Nura ostadoše da žive u njegovom porodiènom dvorcu Studengradu. Kralj ga je proizveo u Viteza prvog reda, najvišeg ranga u zemlji. U narodu je ostao poznat kao kraljev èovek! Bojari koju su se odrekli svojih poseda u korist seljaka, postali su Vitezovi drugug reda. Jorga i braæa Turak postali su Vitezovi treæeg reda. Maksimilijan ih je uveo u velike poslove drvne industrije i nameštaja. Jorga je naimenovan za generala nove karpatske vojske, Bohdan Zabela je postao pukovnik, a poruènik Anatol Vlad je unapreðen u novog šefa garde. Karlo Pomeroj je dobio za svoje zasluge jedan manji posed i penzionisan je sa lepom nagradom. Jana je ostala u službi kod Maksimilijana i Favze Nure. Nauèila je i da èita i da piše. Favzu je uèila karpatskom jeziku, a ova nju francuski. Kao državni sekretar i poslovan èovek, Maksimilijan je èesto odlazio u glavni grad ili obližnje zemlje, ali se trudio da veæinu slobodnog vremena posveti svojoj supruzi. U toku jedne posete Pešti, obišao je Magdu i Ivu Balaš koje su još uvek stanovale u njegovoj iznajmljenoj kuæi. Otvorile su vrlo uspešan krojaèki salon za dame i bile presreæne što gaponovo vide.Ljutovid i Izabela takoðe uploviše u mirne vode braènog života. Strpljiva i mudra Izabela uspela je vremenom da oslobodi svog supru227

ga psièkih smetnji i preobrazi ga u zdravog muškarca. Ovaj ju je za uzvrat obožavao. Izabela ga je odvela kod poznatog biljnog lekara koji ga je uspešno oslobodio zdravstvenih problema. Oboje su se nadali da æe iduæeg leta Kraljevina Karpatija dobiti naslednika.Pred sam Božiæ 1868, pao je dubok sneg koji je svojom belinom još više doprineo sveèanoj atmosferi predstojeæeg praznika. Badnji dan koji želimo da vam opišemo osvanuo je okupan suncem. Sneg se presijavao poput srebrnih zrnaca i èinio okolinu

Studengrada sliènu sceni iz bajke. Vladala je neka èudna tišina, podseæajuæi posmatraèa na predeo iz Uspavane lepotice. Ali unutar drevnih zidina, vladala je neuobièajena živost. Kralj i kraljica su najavili svoju nameru da u Studengradu proslave Božiæ. Zbog toga je sve moralo biti u najboljem redu. Posluga je žurila po hodnicima noseæi èistu belu posteljinu, uštirkane i popeglane prekrivaèe i kitila sobe i salone božiænim ukrasima.U dvorac su stalno pristizale žene iz sela koje su po starom obièaju donosile vlasniku živinu, kolaèe ili sliène skromne darove. Ali ovog Božiæa vlasnici dvorca su im takoðe uzvraæali bogatim poklonima u vidu tkanina, deèjih igraèaka ili slatkiša. Sva crvena u licu, glavna domaæica Berta je izdavala na sve strane nareðenja posluzi. U toj gužvi isticala se mlada Jana, koja je za proteklu godinu dana izrasla u vrlo lepu i jedru devojku. Ispred sebe je nosila srebrni poslužavnik sa doruèkom za Favzu, kada se skoro sudarila sa Maksimilijanom.

Dozvolite da ja poslužim Njenu visost preuze on poslužavnik od devojke koja mu se samo nasmeši i nakloni.On tiho pokuca na vrata spavaæe sobe.Slobodno! zaèu se sanjivi glas.Dobro jutro, madam! uðe Maksimilijan veselo. Vaš doruèak je spreman!Dobro jutro, ljubavi lenjo se proteže njegova supruga.On spusti poslužavnik na stoèiæ pored kreveta, a ona raširi obe ruke da ga zagrli. Kada se uspravila, prekrivaè joj spade sve do pojasa, otkrivajuæi mali stomaèiæ. Bila je trudna veæ èetiri meseca. Maksimilijan je nežno poljubi, pa spusti ruku na njen stomak. Kako se oseæaš, Nur? upita je tepajuæi joj.

Sve je u redu, umiri ga ona. Uopšte ne oseæam muèninua i apetit mi se naglo poveæao.Maksimilijan se spusti na krevet pored nje, držeæi je za ruke. Bili su zaljubljeni, zaneseni i presreæni.

Har i pred samo veèe, Izabela je davala posluzi poslednja Istog dana prea oddvorske garde veæ je èekala spremna pored zaprege.olastoTom i poravna mu nestašni èuperak koji mu se spustio niz liæe.Gotov sam odloži ovaj pero i zaljubljeno se zagleda u svojulepu suprugu koja je bila spremna za put. Pagoda me zamolio dapotpišem ova dokumenta jer se neæemo vratiti do dragog dana Božiæa. Rekao sam mu da æemo praznike proslaviti u Studengradu.Jedva èekam da vidim Nuru i Maksa veselila se Izabela poput deteta. Maksa viðam èesto, a nju nisam videla veæ nekoliko meseci.Ljutovid ustade i poèe da oblaèi svoju zimsku bundu.

Isprièao sam Pagodi o ideji da svako Badnje veèe posetimo poneku obiènu graðansku porodicu, bez obzira na stalež. On kaže da jeto odlièna ideja jer æemo se tako najlakše približiti svom narodu. Atina veæ sprema æelu reportažu o toj našoj poseti da je objavi u novombroju Glasnika.Pohvata kasnije, saonice su bešumno klizile po glatkom belom snegu. Èuo se samo veseli zvuk zvonaca i konjskih kopita. Sæuæureni u bundama i prekriveni debelim æebadima, kralj i kraljica su sedeli pripijeni jedno uz drugo. Na sedištu na suprot njima, ležale su

posude sa hranom za dvadeset ljudi i paketi s poklonima za domaæine i njihovu decu. Izabela ih je lièno pakovala, s radošæu zamišljajuæi kakvo veselje æe ti pokloni izazvati. Noæ se lagano spuštala, a na vedrom nebu se pojavio pun mesec. Svojom sjajnom kuglom davao je predelu gotovoavetinjski izgled.

Ljutovide, uhvati Izabela za ruku svog supruga, molim tepogledaj ovaj nestvarni predeo!Po okolnim brdima prekrivenim debelim plastom svetlucavog snega, nazirale su se siluete razbacanih seoskih brvnara kroz èije prozore je prodirale slabo svetio sveca i uljanih lampi.

Zar ti se ne èini kao da smo se odjednom našli na nekoj od onihživopisnih božiènih èestitki?

Divno je složi se i kralj. Mene jedino brine naša namerada banemo ljudima u kuæu nenajavljeni.

Pa baš u tom iznenaðenju je sva srž romantike naše posetebranila je ona svoju odluku. Sem toga, mi im donosimo bogatu veèeru.

Znam, ali biæe im možda neprijatno da nas prime u ovo njihovo siromaštvo.

Kada smo bili mladi, prièala mu je Izabela, naš otac nasje èesto preko leta slao u siromašne porodice da vidimo kako drugiljudi žive. Nadao se da æe to kod nas pobuditi želju da im pomognemo kad preuzmemo od njega vlast nad zemljom. Ja sam u tim mladim godinama provela mnoge èasove sanjareæi kako sam dobra, pravedna kraljica iz bajke, koja ide okolo po svom kraljevstvu i razgovarasa obiènim narodom o njihovim problemima. Naš otac nas je uvekpodseæao da je pravi vladar u stvari pastir svog naroda, a ne njegovgazda!Ljutovid ju je gutao zaljubljenim pogledom.

Izgleda da je Bog znao tvoje želje jer si postala baš ono o èemusi sanjarila, ne samo dobra i pravedna, nego i najlepša kraljica koju æeovaj narod ikad imati!Ona mu u znak zahvalnosti naže glavu na rame. Tako je malo gledala u daljinu, onda se naglo uspravi.

Stanimo!Saonice se zaustaviše a uz vrata odmah dojaha novi šef garde, Anatol Vlad, koji ih je lièno pratio. Izabela mu pokaza rukom u pravcu obližnje brvnare ispred koje je neki èovek cepao drva.

Sta kažete na onu brvnaru? interesovala se za njegovo mišljenje.

Velièanstvo, što se mene tièe, svaka od ovih kuæa je sigurna jerniko nema pojma o vašoj poseti.

Onda nas najavite onom seljaku zamoli ga Izabela.Primetivši saonice sa uniformisanom pratnjom, seljak se uspravi sa

punim naramkom drva u rukama. On se zagleda u mladog kapetana garde koji mu je prilazio vodeæi konja za uzdu.Dobro veèe pozdravi ga Anatol, malo odigavši svoju šubarus perjanicom.Dobro vam veèe, gospodine nakloni se seljak.Anatolu se za trenutak zavezao jezik. Naprosto nije znao kako da objasni ovom siromahu njihovo prisustvo.

Molim vas, ne uzbuðujte se, upozori on domaæina, ali ovde sam po nalogu kralja i kraljice.

Seljak ga je slušao i posmatrao stisnutih usana. On tek tada malo bolje zagleda saonice i konjanike. Sta hoæe ova vojska od njega na Badnje veèe, nije mu bilo jasno.Njihova kraljevska velièanstva žele da sa vama i vašom porodicom provedu ovo Badnje veèe.Onaj izgubi ravnotežu i drva mu popadaše u sneg. Na vratima se pojavi njegova žena da vidi gde je tako dugo. Primetivši zapregu s pratnjom ona im pode u susret, brišuæi ruke o kecelju. Njen zanemeli mužje odsutno pogleda.Ovaj... ovaj mladi gospodin, mucao je, kaže da kralj i kraljicavžele sa nama da provedu Badnje veèe.Žena pretrnu. I njoj je trebalo malo vremena da se pribere.Gospodine, zakuka ona, ta jedva imamo nešto hrane zanas i decu. Cime mi da ugostimo kralja i kraljicu?Ne brinite za hranu umiri je Anatol. Mi smo poneli veèeru za sve nas. Od vas se jedino oèekuje gostoprimstvo.Naravno da ste dobrodošli poèeše ženi od uzbuðenja da vlaže oèi. Kako možemo da odbijemo takvu preveliku èast.Anatol se vrati saonicama i otvori vrata. On pruži ruku Izabeli koja siðe prva, a za njom Ljutovid. Malo su stajali, onda priðoše zanemelim domaæinima.

Dobro nam došli, velièanstvo! prva se pribere žena, poklonivši im se.Njen muž skide šubaru i nespretno se nakloni visokim gostima.Molim vas uðite! pokaza im žena drhtavom rakom u pravcu otvorenih vrata skromne brvnare.Izabela je uhvati za ruku i poðe s njom prema kuæi. Ljutovid se rakova sa zanemelim domaæinom koji se još nije mogao povratiti od šoka. On zbunjeno ponudi kralja rukom prema ulazu. Sef garde ih jepratio u stopu.Uðoše u malo predsoblje. Iz susedne sobe se èulo veselo prièanjedece.

Slavimo u ovoj veæoj spavaæoj sobi objasni seljak.Ugledavši na vratima nepoznate goste, deca za stolom se utišaše iustadoše.

Dobro veèe, pozdravi ih Izabela s osmehom na usnama.Deca su stajala kao ukopana.

Deco draga, obrati im se njihova usplahirena majka, veèeras nas je dragi Bog blagoslovio i poslao nam u goste našeg kralja i

kraljicu!

Njihova æerka stara oko 17 godina, odmah ih je prepoznala. Ona se odvoji od stola i priðe gostima duboko se poklonivši.

Videla sam vas na dan krunisanja pohvali im se. Ja i nekoliko devojaka iz sela išle smo u grad da gledamo paradu.Izabela je pomilova po dugoj, plavoj kosi spletenoj u debelu pletenicu.

Uðite ponudi ih mlada devojka. Raskomotite se.Izabela joj predade zimski kaput, muf i šubaru. Kralj se saže da neudari glavom o niski okvir vrata i uðe u sobu. On takoðe predade svoju bundu domaæinu i spusti se na stolicu pored jednog od dvojice deèaka. Deèaci su ih gledali svojim velikim oèima gotovo ne terpæuæi. Ovo što im se dešavalo granièilo se sa nestvarnim. Izabela sede do Ljutovida koji se oseèao veoma neprijatno. Pogledom je šarao po zadimljenim gredama i daskama niskog plafona, onda mu pogled pade na tri kreveta uredno nameštena i prekrivena narodnim vezom. Drveni sto je bio pokriven grubim platnom a na njemu se nalazilo pet drvenih tanjira. U sredini je gorela velika uljana lampa.Oseæam se neprijatno! promuca Ljutovid Izabeli na francuskom. Ovi ljudi su tako siromašni.Zato sam te povela veèeras. Da se svojim oèima uveriš kako žive milioni naših podanika. Da ih lièno pitaš kako su i šta im treba zabolji život.U tom se na vratima pojaviše dvojica gardista sa tanjirima i servisom za ruèavanje. Devojka skloni drvene tanjire i pomože im da postave druge.Bože moj, kršila je žena ruke, još uvek nisam sigurna dali sanjam!Smirite se i pridružite nam se reèe Izabela blagim tonom.Došli smo s namerom da vas poèastimo i da s vama o svemu poprièamo. Kralja i mene interesuje kako živite i s kakvim problemima seborite, kako bismo mogli da vam pomognemo u buduænosti.Kako živimo? upita se domaæin i sede za sto do svojih sinova. Pa mnogo nam je bolje od kako nema više Turaka i danka. Aprièa se da æemo uskoro plaæati samo porez na robu koju prodajemo.Odmah tamo na gradskoj pijaci ili sajmu.To je taèno potvrdi kralj. Od iduæeg leta, svi graðani koji žive od zemlje, plaæaæe samo porez na ono što su prodali.Ovo je zvuèalo neverovatno posle tolikih godina izrabljivanja od Turaka, bojara i kneza Bogumila.

Neka vas dragi Bog blagoslovi! nakloni mu se seljak.

Veæ me je blagoslovio promrmlja Ljutovid i pogleda u presreænu Izabelu.Još dugo u noæ èuo se iz male brvnare veseo razgovor i smeh razdragane dece. Neupuæeni prolaznici zaèuðeno su zastajali, pitajuæi se šta li radi zaprega sa èetiri konja i umformisanom pratnjom pred skromnom brvnarom njihovog komšije. U kuæi je vladalo opšte veselje. Stolu se pridružio i Anatol, a u predsoblju se na smenu èastila i ostala pratnja. Zaneti atmosferom èarobnog trenutka, niko od prisutnih ne primeti kada se kazaljke na zidnom satu poklopiše.

Hristos se rodi!