T

ema

broj

a: M

e�un

arod

ni k

rivi

�ni

trib

unal

za

bivš

u Ju

gosl

avij

u

B

I L

T E

N

F

H P

br

. 6

Izda

va�

: Fon

d za

hum

anit

arno

pra

vo, B

eogr

ad, m

art 1

998.

god

. O

d po

�et

ka r

ada

Me�

unar

odno

g tr

ibun

ala

za r

atne

zlo

�in

e u

bivš

oj J

ugos

lavi

ji T

u�il

aštv

o je

pod

iglo

op

tu�

nice

pro

tiv

80 o

soba

. U

me�

uvre

men

u, T

ribu

nal

je d

oneo

dve

pre

sude

(E

rdem

ovi�

i T

adi�

);

Tu�

ilaš

tvo

je p

ovuk

lo t

ri o

ptu�

nice

zbo

g ne

post

ojan

ja o

snov

a za

dal

jnje

vo�

enje

pos

tupk

a (K

atav

a,

Šan

ti�

i S

kopl

jak)

; dv

a po

stup

ka s

u ob

usta

vlje

na z

bog

smrt

i op

tu�

enog

(�

uki�

i A

lilo

vi�

), a

jed

an

zbog

gre

ške

u ut

vr�

ivan

ju i

dent

itet

a uh

apše

nog

(Laj

i�);

jed

an o

ptu�

eni

je p

ogin

uo p

ri h

apše

nju

(Drl

ja�

a).

Opt

u�ni

ca

Opt

u�en

i H

apše

nje/

Pre

daja

P

o�et

ak s

u�en

ja

Izri

canj

e pr

esud

e K

AR

AD

�I�

I M

LA

DI�

(d

ve z

ajed

ni�

ke

Rad

ovan

Kar

ad�

i�

op

tušn

ice)

Rat

ko M

ladi

�

M

RK

ŠI�

I D

RU

GI

(OV

�A

RA

) M

ile

Mrk

ši�

V

esel

in Š

ljiv

an�

anin

M

iros

lav

Rad

i�

Sla

vko

Dok

man

ovi�

27

.06.

1997

. (H

) 19

.01.

1998

.

ME

AK

I� I

DR

UG

I (O

MA

RS

KA

) �

eljk

o M

eaki

�

M

lade

n R

adi�

09

.04.

1998

. (H

)

Mir

osla

v K

vo�

ka

09.0

4.19

98. (

H)

D

rago

ljub

Prc

a�

Mil

ojic

a K

os

Mom

�il

o G

ruba

n

Z

drav

ko G

oved

aric

a G

ruba

n

P

redr

ag K

osti

�

Ned

eljk

o P

aspa

lj

Mil

an P

avli

�

Mil

utin

Pop

ovi�

D

ra�

en P

redo

jevi

�

�el

jko

Sav

i�

Mir

ko B

abi�

N

ikic

a Ja

nji�

D

ušan

Kne

�ev

i�

Dra

gom

ir Š

apon

ja

Zor

an �

igi�

ER

DE

MO

VI�

D

ra�

en E

rdem

ovi�

02

.03.

1996

. (S

R

Jugo

slav

ija)

(H

) 19

.11.

1996

. 29

.11.

1996

. (10

god

ina)

; no

va p

resu

da 0

5.03

.

1998

. (5

godi

na)

JEL

ISI�

I �

EŠ

I�

(BR

�K

O)

Gor

an J

elis

i�

22.0

1.19

98. (

H)

R

anko

�eš

i�

M

AR

TI�

M

ilan

Mar

ti�

GA

GO

VI�

I D

RU

GI

(FO

�A

) D

raga

n G

agov

i�

D

rago

ljub

Kun

arac

04

.03.

1998

. (P

)

Goj

ko J

anko

vi�

Ja

nko

Janj

i�

Rad

omir

Kov

a�

Zor

an V

ukov

i�

Dra

gan

Zel

enov

i�

Rad

ovan

Sta

nkov

i�

S

IKIR

ICA

I D

RU

GI

(KE

RA

TE

RM

) D

uško

Sik

iric

a

G

oran

Laj

i� (

post

upak

ob

usta

vlje

n 17

.06.

199

6.

zbog

gre

ške

u ut

vr�

ivan

ju id

enti

teta

uh

apše

nog)

18.0

3.19

96. (

H)

(Nem

a�ka

)

D

amir

Doš

en

Dra

gan

Fuš

tar

Dra

gan

Kul

und�

ija

Nen

ad B

anov

i�

Pre

drag

Ban

ovi�

N

ikic

a Ja

nji�

D

ušan

Kne

�ev

i�

Dra

gan

Kon

di�

Dra

gom

ir Š

apon

ja

Ned

jelj

ko T

imar

ac

Zor

an �

igi�

MIL

JKO

VI�

I D

RU

GI

(BO

SA

NS

KI

ŠA

MA

C)

Slo

boda

n M

iljk

ovi�

M

iros

lav

Tad

i�

14.0

2.19

97. (

P)

M

ilan

Sim

i�

14.0

2.19

98. (

P)

S

imo

Zar

i�

24.0

2.19

98. (

P)

B

lago

je S

imi�

S

teva

n T

odor

ovi�

TA

DI�

I D

RU

GI

(OM

AR

SK

A)

D

ušan

Tad

i�

13.0

2.19

94.

(H)

(Nem

a�ka

) 07

.05.

1996

. 14

.07.

1997

. (20

god

ina)

G

oran

Bor

ovni

ca

K

OV

A�

EV

I�

Mil

an K

ova�

evi�

10

.07.

1997

. (H

) za

kaza

no z

a 11

.05.

1998

.

DR

LJA

�A

I

KO

VA

�E

VI�

S

imo

Drl

ja�

a 10

.07.

1998

. (H

) (u

bije

n pr

i hap

šenj

u)

�U

KI�

�

or�

e �

uki�

(po

stup

ak

obus

tavl

jen

29.0

5.19

96.

usle

d sm

rti o

ptu�

enog

)

30.0

1.19

96. (

H)

NIK

OL

I�

Dra

gan

Nik

oli�

KO

RD

I� I

DR

UG

I (L

AŠ

VA

NS

KA

D

OL

INA

)

Dar

io K

ordi

�

06.1

0.19

97. (

P)

M

ario

�er

kez

06.1

0.19

97. (

P)

Z

latk

o A

leks

ovsk

i 08

.06.

1996

. (H

) 06

.01.

1998

.

P

ero

Sko

plja

k (o

ptu�

nica

po

vu�

ena

19.1

2.19

97.)

06

.10.

1997

. (P

)

Iv

an Š

anti

� (

optu

�ni

ca

povu

�en

a 19

.12.

1997

.)

06.1

0.19

97. (

P)

Sti

pe A

lili

ovi�

(po

stup

ak

obus

tavl

jen

19.1

2.19

97.

zbog

saz

nanj

a za

sm

rt

optu

�en

og)

KU

PR

EŠ

KI�

I D

RU

GI

(LA

ŠV

AN

SK

A

DO

LIN

A)

Vla

tko

Kup

rešk

i�

18.1

2.19

97. (

H)

M

irja

n K

upre

ški�

06

.10.

1997

. (P

)

Vla

dim

ir Š

anti

�

06.1

0.19

97. (

P)

Z

oran

Kup

rešk

i�

06.1

0.19

97. (

P)

D

raga

n P

api�

06

.10.

1997

. (P

)

Ant

o F

urun

d�ij

a

18.1

2.19

97. (

H)

D

rago

Jos

ipov

i�

06.1

0.19

97. (

P)

M

arin

ko

(opt

u�ni

ca p

ovu�

ena

19.1

2.19

97.)

Kat

ava

06.1

0.19

97. (

P)

BL

AŠ

KI�

(L

AŠ

VA

NS

KA

D

OL

INA

)

Tih

omir

Bla

ški�

01

.04.

1996

. (P

) 24

.06.

1997

.

RA

JI�

Iv

ica

Raj

i�

M

AR

INI�

Z

oran

Mar

ini�

DE

LA

LI�

I D

RU

GI

(�E

LE

BI�

I)

Zej

nil D

elal

i�

18.0

3.19

96. (

H)

(Nem

a�ka

) 10

.03.

1997

.

H

asim

Del

i�

02.0

5.19

96. (

H)

10

.03.

1997

.

E

sad

Lan

d�o

02.0

5.19

96. (

H)

10.0

3.19

97.

Zdr

avko

Muc

i�

18.0

3.19

96. (

H)

(Aus

trij

a)10

.03.

1997

.

6

ZLATKO ALEKSOVSKI (Kordi� i ostali - Lašvanska dolina)

Optu�nica i hapšenje 10. novembar 1995. godine Zlatko Aleksovski jedan je od petorice optu�enih u optu�nici “Kordi� i drugi”, koju je podigao Tribunal. Optu�nica je proistekla iz istrage o “politi�kom, rasnom i verskom proganjanju bosanskog muslimanskog stanovništva” u dolini Lašve (srednja Bosna) od maja 1992. do maja 1993. godine. Optu�be protiv generala Blaški�a, jednog od optu�enih u toj optu�nici, izmenjene su i sada �ine zasebnu optu�nicu. Prema pomenutoj optu�nici, Zlatko Aleksovski, ro�en 8. januara 1960. godine u Pakracu (Hrvatska), postao je januara 1993. godine komandant objekta za pritvor u Kaoniku, blizu Busova�e, a zatim, maja 1993. godine, rukovodilac okru�nog zatvora HVO “Heliodrom” u Mostaru. U optu�nici se navodi da su “mnogi pritvorenici pod njegovom kontrolom podvrgavani ne�ove�nom postupanju – koje je, izme�u ostalog, uklju�ivalo prekomerno i svirepo saslušavanje, nanošenje telesnih i duševnih povreda, prinudni rad (kopanje rovova) pod okolnostima opasnim po �ivot, koriš�enje za �ive štitove – a neki ubijani ili na drugi na�in likvidirani”. Te optu�be se u optu�nici koja se odnosi na dolinu Lašve kvalifikuju kao teška kršenja �enevskih konvencija i kao povreda ratnih zakona i obi�aja. 8. jun 1996. godine Hrvatska policija je uhapsila Aleksovskog u Splitu. 28. april 1997. godine Optu�eni je predat Tribunalu. 29. april 1997. godine Pri prvom izlasku pred Sudsko ve�e, Aleksovski se izjasnio da nije kriv ni po jednoj ta�ki optu�nice. Izdvajanje postupka u odnosu na saoptu�ene 25. septembar 1997. godine Sudsko ve�e odobrilo je zahtev odbrane da se optu�enom Aleksovskom sudi izdvojeno, a ne zajedno sa saoptu�enima. Odbrana je uspešno iskoristila dugi pritvor Aleksovskog, od hvatanja do su�enja, za obrazlaganje potrebe da mu se izdvojeno sudi. U toku je

7

su�enje generalu Tihomiru Blaški�u, jednom od ostalih optu�enih, dok su zbog nedostatka dokaza druga dvojica (Ivica Šanti� i Pero Skopljak) oslobo�eni uo�i Bo�i�a 1997. godine na tu�io�ev zahtev. Dario Kordi� i Mario �erkez, poslednja dvojica optu�enika, koji su se Tribunalu predali u oktobru, još �ekaju na su�enje. Karakter sukoba u srednjoh Bosni; komandna odgovornost 6. januar 1998. godine Su�enje Zlatku Aleksovskom po�elo je u Sudskom ve�u I-bis. Na po�etku su�enja zastupnici odbrane podneli su zahtev za njegovo privremeno puštanje na slobodu. Razmotrivši taj zahtev, sudije Almiro Rodrigues, Lal Chand Vohrah i Rafael Nieto Navia odbile su ga nakon što su ustanovile da “trajanje preventivnog pritvora optu�enog (577 dana od hapšenja) uopšte nije prekomerno s obzirom na zlo�ine koji mu se pripisuju; da nema dokaza da mu je fizi�ko stanje (navodno je izgubio 17 kilograma) toliko ozbiljno da bi opravdalo privremeno puštanje na slobodu; da, štaviše, posledice njegovog pritvora po �ivotne uslove njegove porodice nisu neuobi�ajene te da se ponašanje optu�enog u zatvoru (dobrovoljan rad) ne mora ozbiljno uzeti u obzir radi njegovog privremenog puštanja na slobodu”. Tu�ilac Grant Niemann je u svojoj uvodnoj re�i izjavio da su civili i(li) ratni zarobljenici pritvoreni u logoru Kaonik izlagani postupanju koje je predstavljalo nasilje nad njihovim ljudskim dostojanstvom. To postupanje je, prema Niemannu, “bilo ne�ove�no i obuhvatalo je dr�anje u sku�enim ili prenatrpanim objektima, uz neodgovaraju�e snabdevanje hranom ili vodom i neodgovaraju�u ili nepostoje�u lekarsku negu, podvrgavanje fizi�kom ili psihološkom zlostavljanju i zastrašivanju, višekratno prisiljavanje na kopanje rovova za HVO u blizini borbenih linija, �ime su se pritvorenici izlagali pogibiji, ranjavanju te duševnim i telesnim povredama, koriš�enje u svojstvu �ivih štitova za odbranu vojnih postrojenja ili boraca HVO”. Civilni zatvorenici nikad nisu optu�eni ni za kakav zlo�in, pa izgleda – kako je istakao tu�ilac – “da je jedini razlog za njihov pritvor bio njihova etni�ka pripadnost” i da se njihov dalji pritvor “opravdavao time što �e oni poslu�iti kao zgodna ‘moneta za potkusurivanje’ u pregovorima”. Glavninu svog dvoipo�asnog uvodnog izlaganja Niemann je posvetio doktrini o “komandnoj odgovornosti” te utvr�ivanju me�unarodnog karaktera borbi na srednjobosanskom ratištu. Komandna odgovornost, prvobitno vojni pojam, tako�e – smatra tu�ilac – va�i za civile na rukovode�im mestima. Stoga Aleksovski snosi krivi�nu odgovornost “bez obzira da li je bio vojni komandant logora ili civilni upravnik zatvora”. Da bi se zlo�ini navedeni u optu�nici kvalifikovali kao “teška kršenja” �enevskih konvencija, tu�ilac mora dokazati da su se odigrali u kontekstu me�unarodnog sukoba, kao i da su njihove �rtve bile lica zašti�ena po tim konvencijama. Pozivaju�i se na brojne dokumente UN kako bi utvrdio da su se uz HVO borile snage iz Republike Hrvatske, Niemann je tvrdio da se Hrvatska de jure nalazila u ratu s Bosnom. Sem toga, dodao je Niemann, “hrvatski entitet u Bosni bio je pod tolikom kontrolom Hrvatske da se mora smatrati produ�enom rukom ili zastupnikom hrvatske vlade”. Optu�eni Aleksovski “bio je povezan s hrvatskom stranom u (me�unarodnom) sukobu”, dok su civilna lica pritvorena u Kaoniku bila zašti�ena kao civili koji su po svojoj bošnja�koj

8

(muslimanskoj) nacionalnosti “bili povezani s bosansko-hercegova�kom stranom u sukobu, a nalazili se u rukama druge strane”. U prvoj nedelji su�enja pred Sud je izišlo šest svedoka: pet bivših pritvorenika u Kaoniku i jedan �lan Posmatra�ke misije Evropske zajednice (PMEZ). Ovaj poslednji, bivši britanski oficir Charles McLeod, izneo je da je 10. maja 1993. godine vodio u Kaoniku jedno�asovan razgovor s Aleksovskim. Na tu�io�evo tra�enje, pro�itao je neke zabeleške koje je na�inio tokom tog razgovora. Aleksovski se na po�etku hvali kako njegovi pritvorenici “imaju sre�e” što im je on upravnik zatvora, pošto je on pravi “profesionalac”. U nastavku je tvrdio da zna kako se vodi zatvor i kako se postupa s pritvorenicima, te da su mu poznate �enevske konvencije, koje se “manje-više poštuju”. Što se ti�e koriš�enja zatvorenika za kopanje rovova, rekao je da “zna da to nije u skladu sa �enevskim konvencijama”, ali je objasnio da “neko mora kopati rovove, ina�e bi Muslimani zauzeli Busova�u”, dodaju�i da na neki na�in”upravo Muslimani brane Busova�u”. Busova�a je varošica pod hrvatskom kontrolom, a nalazi se u neposrednoj blizini zatvora Kaonik. 6. mart 1998. godine Zlatku Aleksovskom je pozlilo, onesvestio se i tako primorao sudije da prekinu pretres u trenutku kada je zašti�eni svedok “J”, bivši pritvorenik u logoru, zatra�io dopuštenje Suda da na kraju svedo�enja postavi optu�enom jedno pitanje. Dok se predsedavaju�i sudija Almiro Simoes Rodrigues dvoumio da li da to odbri, svedok “J” je svoje pitanje ipak postavio. Zamolio je Aleksovskog da mu ka�e gde su kosti njegovog sina kako bi mogao da ih propisno sahrani. Aleksovskom su zasuzile o�i i klimnuo je glavom prema sudijama kao da �eli da odgovori na svedokovo pitanje. Onda se uhvatio rukama za glavu, na šta mu je prišao branilac i zatra�io pauzu jer se optu�eni ne ose�a dobro. Posle pet minuta jedan od branilaca se vratio i izvestio sudije da je optu�eni izgubio svest te da nije u stanju da prisustvuje su�enju. Pretres je potom prekinut. Svedok “J” bio je pritvoren u Kaoniku zajedno s dvadesetjednogodišnjim sinom. Jednog dana je sin odveden na kopanje rovova i više se nije vratio. Svedok “J” je doznao od drugih pritvorenika da je njegovog sina za vreme kopanja u blizini borbene linije okrznuo metak po glavi, ali da rana nije izgledala ozbiljna. Svedokovog sina su s još jednim ranjenim pritvorenikom odveli u bolnicu, ali se o njima ništa više nije �ulo. Nekoliko od prošlonedeljnih deset svedoka opisalo je isti doga�aj. Po re�ima jednog od njih, zašti�enog svedoka “H”, hici su došli s polo�aja hrvatskih vojnika za koje su pritvoreni Muslimani kopali rovove. U drugim bi prilikama ti Muslimani bivali meta puš�ane ili artiljerijske vatre s muslimanskih polo�aja, to jest s polo�aja Bosansko-hercegova�ke vojske. Izlaganje pritvorenik takvim opasnostima u suprotnosti je sa �enevskim konvencijama, a Aleksovski se �lanu Posmatra�ke komisije Evropske zajednice koji se pojavio kao svedok hvalio ne samo “da poznaje �enevske konvencije nego i da ima knjigu u kojoj su one objavljene”. Prema izjavama dvojice od prošlonedeljnih svedoka, povremeno se Aleksovski zaista ponašao u skladu s tim konvencijama: jedan od uhapšenih muslimanskih vo�a iz Konjica opisao je u svom svedo�enju kako se Aleksovski “razbesneo” kada mu se on po�alio da su mu vojnici

9

zaplenili neke li�ne stvari i kako je naredio da mu se te stvari vrate, rekavši da do te zaplene “nije smelo do�i”.

TIHOMIR BLAŠKI� (Lašvanska dolina)

Druga nedelja decembra 1997. godine Blaški� je optu�en za zlo�ine koje su snage bosanskih Hrvata (HVO) po�inile pod njegovom komandom 1993. godine u dolini Lašve, srednja Bosna, a od kojih je pokolj preko 100 muslimanskih civila u selu Ahmi�i najte�i. Optu�ba je ove nedelje prešla sa zlo�ina u Ahmi�ima, koji su dominirali dosadašnjim dvomese�nim su�enjem, na saslušavanje svedoka sli�nih zlo�ina izvršenih aprila 1993. godine u drugim selima i zaseocima u dolini Lašve, naime u Ga�icama, Nadiocima, Donjoj Ve�eriski, Lon�arima i O�eni�ima. U optu�nici su ti zlo�ini opisani kao protivzakoniti napadi na civile i civilne objekte; namerno ubijanje i izazivanje ozbiljnih povreda; uništavanje i plja�ka imovine; ne�ove�no postupanje, uzimanje talaca i koriš�enje ljudi kao �ivih štitova. Prema izjavama svedoka, doga�aji su se odvijali po obrascu koji je bio sli�an onom u Ahmi�ima. Nekoliko dana pre napada 16. aprila 1993. godine došlo je do uo�ljive koncentracije hrvatskih vojnika i naoru�anja. Zatim je prime�eno da hrvatski civili (�ene, deca i stariji muškarci) napuštaju sela. Dan-dva kasnije otpo�elo je granatiranje, muslimanske ku�e su razarane i spaljivane, vojni obveznici su ubijani, a drugi stanovnici odvo�eni u logore, zatvore ili sabirne centre. Muškarci za koje se smatralo da su sposobni za rad odvo�eni su na borbene linije radi kopanja rovova. Drugi su zadr�avani u svrhu razmene zatvorenika. Odbrana ne spori da se sve to doga�alo. Njen je cilj da te doga�aje prika�e kao ishod borbi dveju strana, odgovor na muslimansku provokaciju i kao zakonitu vojnu operaciju. U nekim se slu�ajevima doga�aji tako�e prikazuju kao posledica haoti�nih akcija pojedinaca ili paravojnih formacija nad kojima niko nije imao kontrolu. Sudija Riad je nekolicini prošlonedeljnih svedoka postavio pitanje da li je muslimanska strana bilo �ime provocirala napad HVO. Svi su odgovorili da s njihove strane nije bilo provokacije ni otpora. Tvrdili su, štaviše, kako si ih njihovi susedi Hrvati upozorili da �e

10

svaki otpor biti uzaludan pošto, navodno, regularne jedinice Hrvatske vojske (HV) treba da uzmu u�eš�a u operaciji uz lokalne snage HVO. “Nije bilo nikakve provokacije… Jedino smo �eleli da �ivimo zajednog tu gde smo… Nisu nam smetali hrvatske zastave na ku�ama ni hrvatski jezik u školama”, kazao je sudiji Riadu svedok Hrusti�. “Imali smo odli�ne susedske odnose sve do tog dana”, izjavio je svedok “R” iz sela Donja Ve�eriska odgovaraju�i na isto pitanje. “Nismo verovali da bi se tako nešto moglo desiti, jer sve se ve� nalazilo pod kontrolom HVO”, rekao je Ibrahim Nuhagi� iz sela O�eni�i. Po svedo�enju majora Roya Huntera, pri britanskom bataljonu UNPROFOR-a, stacioniranom u Vitezu, HV i HVO dejstvovali su u toj operaciji kao jedinstvena grupa sa zajedni�kim ciljem. Imali su jedinstvenu komandu i tesno sara�ivali na politi�kom i vojnom planu. Na sudijino neposredno pitanje da li bi Tihomir Blaški� bio oficir kome su viši politi�ki rukovodioci poverili komandnu odgovornost, Hunter je odgovorio potvrdno. Zanimljiv je bio i kratak verbalni duel izme�u Huntera i zastupnika odbrane Russella Haymana. Hunter se slo�io s Haymanom da su �etiri muslimanske ku�e u selu Donja Bila imale za hrvatske snage veliki vojni zna�aj. Kada ga je zastupnik odbrane upitao da li bi on naredio da se te ku�e zauzmu radi ja�anja polo�aja njegovih snaga, Hunter je odgovorio: “Da, ali ne bih naredio da se ubije neki starac”. Tre�a nedelja decembra 1997. godine Na su�enju Blaški�u svedo�io je Payam Akhavan, bivši �lan Komisije UN za ljudska prava (pod rukovodstvom poljskog premijera Tadeusza Mazowieckog), danas pravni savetnik u Tu�ilaštvu ICTY. Krajem aprila 1993. godine stigao je u Ahmi�e, gde je razgovarao s najvišim tamošnjim vojnim i politi�kim rukovodiocima bosanskih Hrvata, uklju�uju�i Blaški�a te Kordi�a i �erkeza (koji �ekaju na su�enje). Ne pokušavaju�i da poreknu zlo�ine u Ahmi�ima i drugim prete�no muslimanskim selima u dolini Lašve, sva trojica su se svojski trudila da ubede Akhavana kako pomenute zlo�ine nisu izvršile njihove snage, nego Srbi, pa �ak i sami Muslimani. Akhavan je za Kordi�a rekao da je bio “mozak svega” i “najve�a siva eminencija u srednjoj Bosni”, dok je Blaški�, po njegovom mišljenju, “manje politi�ki glavar, a više vojni izvršilac”. Stekao je utisak da su njih dvojica “vrlo tesno sara�ivala: Kordi� bi davao opšte teorijske postavke, u �emu �e se sastojati ciljevi, a Blaški� bi sprovodio njegovu politiku”. Tako�e, Blaški� se predstavio Akhavanu kao komandant svih snaga HVO u srednjoj Bosni. 21. januar 1998. godine Sudsko ve�e I (u sastavu sudija Jorda, predsedavaju�i, sudija Riad i sudija Shahabuddeen) odbilo je predlog zastupnika odbrane od 30. septembra 1997. godine u kojem se stavlja prigovor na prihvatanje dokaza iz druge ruke bez prethodnog ispitivanje njihove pouzdanosti. U potpravilu 89 (A) Pravila postupka i dokazivanja ka�e se da nacionalna pravila dokazivanja ne obavezuju ve�a Tribunala. Prema stavu Sudskog ve�a I, “ni pravila koja proizlaze iz tradicije obi�ajnog prava u pogledu prihvatljivosti dokaza iz druge ruke, ni opšte na�elo gra�anskopravnih sistema po kojem su, isklju�uju�i izuzetke, svi relevantni dokazi prihvatljivi, pa i dokazi iz druge ruke, jer odluku kona�no donosi

11

sudija na osnovu te�ine koju im pripiše, ne mogu imati neposredno va�enje pred Tribunalom. Me�unarodni tribunal je, u stvari, ustanova sui generis, sa sopstvenim pravilima postupka, koja ne predstavljaju tek transpoziciju nacionalnih pravnih sistema”. Potpravilo 89 (C) predvi�a, u vezi s prihvatljivoš�u dokaza, da ve�e Tribunala mo�e prihvatiti svako relevantno svedo�enje za koje smatra da poseduje dokaznu vrednost. “Ta odredba”, stav je Sudskog ve�a I, “va�i bilo da je svedo�enje neposredno ili iz druge ruke”. Stoga je Sudsko ve�e I bilo mišljenja “da prihvatljivost dokaza iz druge ruke ne mo�e podlegati nikakvoj na�elnoj zabrani, budu�i da se postupci vode pred profesionalnim sudijama, koje poseduju potrebnu stru�nost da procene svedo�enja iz druge ruke nakon što se upoznaju s njima, pa na taj na�in sudije donose odluku o tome kakva je njihova relevantnost i dokazna vrednost”. Sem toga, stav Sudskog ve�a I bio je da prihvatanje dokaza iz druge ruke bez prethodnog ispitivanja njihove pouzdanosti ne ugro�ava potrebu za obezbe�ivanjem pravi�nog su�enja, a ni, posebno, pravo optu�enog na unakrsno ispitivanje, koje jem�i �lan 21 (4) (e) Statuta. Sudsko ve�e I konstatovalo je “da se pravo na unakrsno ispitivanje svedoka na sudu mo�e iskoristiti za osporavanje va�nosti koja se pridaje svedo�enju iz druge ruke, na primer jasnim ukazivanjem na broj posrednika koji su preneli doti�no svedo�enje i nastojanjem da se utvrde identitet i druge karakteristike prvog izjavioca, kao i mogu�nosti tog izjavioca da sazna relevantne elemente, pa �ak i iznošenjem na videlo drugih �injenica ili okolnosti koje bi mogle pomo�i Sudskom ve�u u njegovoj proceni takvih dokaza”. 26. januar 1998. godine Pred Tribunalom je svedo�io Charles McLeod, bivši oficir britanske vojske i �lan Posmatra�ke misije Evropske zajednice (PMEZ). On je po�etkom maja 1993. godine, po nalogu PMEZ, boravio nekoliko dana u dolini Lašve, srednja Bosna. Zadatak mu se sastojao u tome da u razgovorima s predstavnicima svih strana utvrdi šta se tamo doga�alo u drugoj polovini aprila pomenute godine. O istim doga�ajima McLeod je razgovarao i s komandantima Bosanske vojske. Izvla�e�i zaklju�ke iz tih razgovora i iz svog li�nog vojni�kog iskustva, McLeod je u svom izveštaju zapisao slede�e: “Posle susreta s Hrvatima imao sam jasan utisak da su oni pokušali da obrazuju hrvatsku dr�avu i da isteraju Muslimane. Da bi ih podstakli na iseljavanje, koristili su apsolutno ekstremne mere… Ono što sam video u dolini Lašve izvodilo se širom srednje Bosne…”. Na pitanje sudije Riada je li “neka vojna potreba nametala” te napade HVO, McLeod je odgovorio da on za njih “nije mogao videti drugog razloga sem proterivanja Muslimana”. Prema njegovom svedo�enju, kao i prema dokumentima koje je podnela optu�ba, Blaški� je izdavao nare�enja ne samo regularnim jedinicama HVO nego i “jedinicama za specijalne namene”, na primer “Vitezovima” i “D�okerima”. Više svedoka, iz Ahmi�a i drugih spaljenih i razrušenih muslimanskih sela, identifikovalo je vojnike iz tih jedinica kao neposredne po�inioce nekih od najte�ih zlo�ina izvršenih u toku operacije o kojoj je re�. Njena šifra, prema nekim svedocima, glasila je “48 sati”. 26. februar 1998. godine �albeno ve�e je odobrilo zahtev Republike Hrvatske da se preispita nalog za predo�avanje dokumenata koji joj je u predmetu Blaški� izdalo Sudsko ve�e I. Ono je (u sastavu sudija Jorda, predsedavaju�i, sudija Riad i sudija Shahabuddeen) na dan 30.

12

januara 1998. godine izdalo poverljiv ex parte obavezuju�i nalog Republici Hrvatskoj u kojem se od nje zahteva da do 27. februara 1998. godine stavi Tu�ilaštvu na uvid navedene dokumente. Dana 13. februara 1998. godine, shodno pravilu 108 bis Pravila postupka i dokazivanja, Hrvatska je zatra�ila preispitivanje tog naloga iz slede�ih razloga: a) nalog je “u biti nesaglasan s presudom �albenog ve�a o zahtevu Republike Hrvatske za preispitivanje odluke Sudskog ve�a II od 18. jula 1997. godine” [Odluka na �albu o subpoeni od 29. oktobra 1997, prema kojoj se nalog subpoena duces tecum ne mo�e izdati dr�avi ili dr�avnom funkcioneru u zvani�nom svojstvu]; b) “nalog Sudskog ve�a (…) izdat je na ex parte osnovi [to jest posle saslušavanja jedino stranke koja je podnela molbu], bez opravdanja ili ovlaš�enje u (…) Pravilima postupka i dokazivanja”; c) “nalog Sudskog ve�a (…) pokre�e pitanje obavezuju�eg i precedentnog dejstva odluka �albenog ve�a na Tu�ilaštvo i sudska ve�a”. Prema izjavi �albenog ve�a, “dva se uslova moraju ispuniti da bi dr�ava stekla pravo na pravni lek. Prvo, dr�ava mora pokazati da je neposredno poga�a me�uodluka Sudskog ve�a. Drugo, dr�ava mora pokazati da se me�uodluka Sudskog ve�a ti�e pitanja od opšteg zna�aja u odnosu na ovlaš�enja Me�unarodnog tribunala”. �albeno ve�e je u doti�nom slu�aju našlo da je zahtev za preispitivanje prihvatljiv a) jer “Republika Hrvatska je o�evidno pogo�ena obavezuju�im nalogom koji je izdalo Sudsko ve�e I zbog obaveze po tom nalogu da prona�e, prikupi i predo�i dokumente do odre�enog datuma”; b) jer se “…obavezuju�i nalog ti�e pitanja ima li dr�ava kao tre�a strana pravo da ospori nalog za predo�avanje dokumenata koji po njenom tvr�enju nije u skladu s odlukom �albenog ve�a. Naš je zaklju�ak da je taj problem od opšteg zna�aja za Me�unarodni tribunal zato što pokre�e pitanja u vezi s okvirom i obimom prav na propisan zakonski proces, prava koja dr�ava kao tre�a strana u�iva u takvim postupcima”. �albeno ve�e je, shodno tome, obustavilo izvršenje obavezuju�eg naloga i uputilo stvar Sudskom ve�u I radi odr�avanja pretresa na kojem �e Republika Hrvatska, tu�iteljka i odbrana izneti usmena obrazlo�enja u pogledu obavezuju�eg naloga. “Kada ta obrazlo�enja dobije, Sudsko ve�e treba da uzme u obzir odluku �albenog ve�a od 29. oktobra 1997. godine [odluka na �albu o subpoeni]”. Datum pretresa još nije odre�en.

13

ZEJNIL DELALI� I OSTALI (�elebi�i)

Prihvatanje pisma optu�enog kao dokaznog materijala 19. januar 1998. godine Sudsko ve�e II (u sastavu sudija Karibi-Whyte, predsedavaju�i, sudija Odio Benito i sudija Jan) prihvatilo je da u dokazni materijal u�e pismo koje je jednom svedoku optu�be navodno napisao optu�eni Muci�, jedan od okrivljenih u optu�nici u predmetu �elebi�i. Sudsko ve�e je, me�utim, odbilo predlog optu�be da se g. Muci� primora na davanje uzorka svog rukopisa. Ono je u zasebnoj odluci tako�e prihvatilo da u dokazni materijal u�u dokumenti i video-trake zaplenjeni prilikom hapšenja dvojice optu�enih. Tokom su�enja na dan 8. jula 1997. godine g�a Teresa McHenry, zastupnik optu�be, sprovela je glavno ispitivanje [ispitivanje svedoka od strane koja ga je pozvala, za razliku od unakrsnog ili ponovnog ispitivanja] svedoka ozna�enog pseudonimom “P”. Svedok “P” je za vreme tog ispitivanja izjavio da mu je nepoznata gospo�a uru�ila pismo koje mu je optu�eni navodno napisao otprilike mesec dana pre svedo�enja. G�a McHenry tra�ila je da pomenuto pismo (“dokazni predmet 155”) u�e u dokazni materijal. Muci�ev branilac je na to ulo�io prigovor iz razloga što nije iznesen valjan dokaz u potporu navoda da je pismo napisao njegov klijent. Optu�ba je odgovorila tvrdnjom da je pismo napisao Muci� jer je ono nosilo potpis “Pavo”, nadimak po kojem Muci�a, tvrdila je optu�ba, odli�no znaju i prepoznaju. G�a McHenry je dalje izjavila da se u tom pismu pominju nekoliki podaci koji nisu javne prirode a jedinstveno su poznati i svedoku “P” i Muci�u, uklju�uju�i Muci�evu sadašnju adresu u pritvoru i podatke u pogledu njegove uloge u logoru �elebi�i. Prema mišljenju Sudskog ve�a, potpravilo 89 (C) “od posebnog je zna�aja za ovu raspravu”, a po njegovoj “jednostavnoj formulaciji (…), kao suštinski elementi za prihvatljivost dokaznog materijala iziskuju se relevantnost i dokazna vrednost”. I optu�ba i zastupnik odbrane oslanjali su se u svojim pismenim i usmenim argumentima na “Odluku o dokazima iz druge ruke”, donesenu 5. avgusta 1996. godine na su�enju u predmetu Tadi�. U toj odluci se pouzdanost smatra implicitnim zahtevom prihvatljivosti. Što se �injeni�nih pitanja ti�e, Sudsko ve�e je bilo mišljenja da Muci�evo autorstvo doti�nog pisma tek treba dokazati. “Optu�ba nije pokazala da Muci� obi�no potpisuje svoja pisma kao “Pavo”, a Muci� se nije izjašnjavao, potvr�uju�i time svoje pravo po odredbama �lana 21, podstavovi 3 i 4 (g), i pravila 63. Delovi sadr�ine pisma koji se na njega odnose, na primer njegova sadašnja adresa, ne predstavljaju �injenice za koje

14

jedinstveno znaju samo Muci� i svedok “P”, ve� javno poznate podatke. U pismu se pominju Muci� i njegova uloga u logoru �elebi�i, i ono, smo za sebe, poseduje dovoljnu relevantnost i dokaznu vrednost da bi bilo prihvatljivo. Me�utim, sporno ostaje tvr�enje optu�be da sadr�ina pisma ide u pravcu dokazivanja izvesnih elemenata optu�nice zato što ga je napisao Muci�.” Odbrana se usprotivila zahtevu optu�be da se Muci�u nalo�i da i preko volje da uzorak svog rukopisa, iznose�i da bi takav nalog imao za posledicu njegovo primoravanje da doprinese sopstvenom optu�ivanju. To bi predstavljalo povredu njegove zaštite od samooptu�ivanja, koju pru�a �lan 21, podstav 4 (g) Statuta i koja �ini suštinski element pravi�nog su�enja. Sudsko ve�e je u osnovi bilo istog mišljenja kao i odbrana. Po pravilu 54, “na zahtev jedne od stranaka ili proprio motu, sudija ili sudsko ve�e mo�e izdati one naloge, subpoene, naredbe i premeštajne naloge za kojima se uka�e potreba radi (…) sprovo�enja su�enja”. Kako, me�utim, Sudsko ve�e isti�e, “ostvarivanje ovlaš�enja Sudskog ve�a na osnovu pravilu 54 mora biti saglasno s pravima optu�enog na osnovu Statuta”. Prema izjavi Sudskog ve�a, “�injenica što uzorak rukopisa per se predstavlja neutralan dokaz nije predmet spora. Ako bi, zajedno s drugim dokazima, uzorak rukopisa bio materijalan dokaz za ono �ime se optu�eni tereti, onda bi nalog Sudskog ve�a primoravao ovog na predo�avanje samooptu�uju�e dokazne gra�e. Optu�eni nema zakonsku ni moralnu du�nost da popuni prostor koji je optu�ba stvorila prazninom u istra�nom postupku. Samoo�uvanje je prvo �ivotno na�elo. Elementarno je na�elo dokazivanja da onaj ko nešto navede mora to i dokazati. Pošto optu�ba navodi ko je autor dokaznog predmeta 155, ona i snosi teret dokazivanja bez pomo�i odbrane”. Prihvatanje optu�enikovih dokumenata kao dokaznog materijala 9. februar 1998. godine Sudsko ve�e II quater, u sastavu sudija Karibi-Whyte, predsedavaju�i, sudija Odio Benito i sudija Jan, prihvatilo je kao dokazni materijal nekoliko dokumenata koje je ponudila optu�ba. Ponu�ene dokumente, izme�u ostalog dva pasoša izdata na ime optu�enog Muci�a i jedna vojna legitimacija iz HVO-a s njegovim imenom, zaplenili su austrijski policijski agenti u Muci�evom stanu u Be�u. Na prihvatanje tih dokumenata kao dokaznog materijala branilac optu�enog stavio je prigovor iz razloga što je “nesumnjivo utvr�eno da je pri pretresu g. Muci�evog stana bilo više nepravilnosti te da su preduzete radnje koje su po austrijskom pravu protivzakonite”. Po gledištu Sudskog ve�a, “Pravila postupka i dokazivanja donela su jedno liberalno i manje tehni�ko pravilo u pogledu prihvatljivosti dokaza”. Sudsko ve�e izjavilo je “kako je mišljenja da bi se deljenje pravde našlo pred opasnom preprekom kada se jedino zbog nekog sitnog prekršaja pravil postupka, pravila �ija primena nije obavezna za Sudsko ve�e, ne bi kao dokaz mogao prihvatiti materijal koji poseduje relevantnost i dokaznu vrednost”. Komandna odgovornost optu�enog 16. februar 1998. godine Tu�iteljka je nameravala da iskoristi svog svedoka dr Jamesa Gowa, s Odseka za prou�avanje rata na King’s Collegeu, kao vojnog veštaka kako bi pokazala da je prvooptu�eni Zejnil Delali�, u svojstvu “koordinatora” muslimanskih i hrvatskih snaga

15

u regionu Konjica, gde se nalazio logor �elebi�i, imao komandno ovlaš�enje i odgovornost. Odbrana je, s druge strane, tokom maratonskog unakrsnog ispitivanja, osporavala zašti�eni status pritvorenika u �elebi�ima (dr�avljana Bosne i Hercegovine koji su se pobunili protiv sopstvene vlade), kao i komandno ovlaš�enje “koordinatora” (koji je bio samo “posrednik izme�u jedinica i njihovih komandnih struktura). Nemogu�no je zaklju�iti koliko su bilo optu�ba ili odbrana imale uspeha u svojim namerama, prvenstveno zato što je unakrsno ispitivanje, zapo�eto 2. decembra 1997. a završeno 16. februara 1998. godine, bilo zbrkano i razvu�eno. Zbrkanost i razvu�enost su dve definicione karakteristike celokupnog su�enja, koje �e uskoro u�i u drugu godinu, uglavnom zbog stava branilaca, koji se, kako je predsednica Tribunala Gabrielle Kirk McDonald nedavno primetila, “ponašaju kao da su na su�enju O.J. (Simpsonu) [�uveni ameri�ki ragbist, �ije je su�enje 1995. godine zbog navodnog ubistva predstavljalo medijsku atrakciju u SAD], a ne pred Me�unarodnim tribunalom”.

16

SLAVKO DOKMANOVI� (Mrkši� i ostali - Vukovarska bolnica)

Izmena optu�nice 28. novembar 1997. godine Sudsko ve�e II – u sastavu sudija Antonio Cassese (predsedavaju�i), sudija Richard May i sudija Florence Mumba – nalo�ilo je da su�enje Slavku Dokmanovi�u zapo�ne u ponedeljak 19. januara 1998. godine. U pritvoru Me�unarodnog tribunala od 27. juna 1997. godine, Dokmanovi� je zajedno s Miletom Mrkši�em, Miroslavom Radi�em i Veselinom Šljivan�aninom optu�en 3. aprila 1996. godine za neke navodne zlo�ine u vezi s padom grada Vukovara 1991. Konstatuju�i da “nijedan od saoptu�enika Slavka Dokmanovi�a nije u pritvoru Tribunala, a izgleda ni na putu da se tamo prebaci”, i smatraju�i da je u �lanu 21 (4) (c) Statuta kao neprikosnoveno sadr�ano pravo optu�enog “na su�enje bez neopravdanog odlaganja”, Sudsko ve�e II tako�e je nalo�ilo da se “Slavku Dokmanovi�u sudi odvojeno od Mileta Mrkši�a, Miroslava Radi�a i Veselina Šljivan�anina (…)”. Me�utim, “Sudsko ve�e mo�e preispitati svoju odluku” budu li doti�ni saoptu�enici stavljeni u pritvor Tribunala pre po�etka su�enja Slavku Dokmanovi�u. Jednim drugim nalogom, od 28. novembra 1997. godine, Sudsko ve�e II dozvolilo je tu�iocu da izmeni optu�nicu podignutu 7. novembra 1995. godine protiv Mileta Mrkši�a, Miroslava Radi�a i Veselina Šljivan�anina, a izmenjenu 3. aprila 1996. godine da bi se u nju unelo ime Slavka Dokmanovi�a. Glavne izmene odnose se na slede�e: 1. �rtve masovnog ubijanja na Ov�ari: – “pribli�no 200 lica hrvatske i drugih nesrpskih nacionalnosti” (umesto “pribli�no 260 zarobljenih muškaraca nesrpske nacionalnosti”) – tela 198 muškaraca i dveju �ena izva�ena su iz masovne grobnice na Ov�ari, koja je otkopana septembra i oktobra 1996. godine – spisak imena �rtava masovnog ubijanja izmeni�e se tako što �e se iz njega izbrisati 10 imena (5 lica je ostalo u �ivotu posle masovnog ubijanja, a 5 je umrlo na drugom mestu) i dodati 3. 2. Identifikaciju vojne jedinice kojoj su pripadali Mrkši�, Radi� i Šljivan�anin: dalja istraga je obelodanila da su oni u stvari bili pripadnici “Prve gardijske motorizovane brigade” (umesto “Gardijske brigade”), koja je bila jezgro Operativne grupe jug JNA. Tom jedinicom komandovao je pukovnik Mile Mrkši�. 3. Ulogu koju su imali optu�eni: U dva relevantna stava optu�nice sada stoji (izmene su podvu�ene): “…JNA i srpske paravojne trupe, koje je pomagao i podstrekavao Slavko Dokmanovi� i koje su se nalazile pod komandom i nadzorom pukovnika Mileta Mrkši�a, kapetana Miroslava Radi�a i majora Veselina Šljivan�anina…”. 4. Status i boravište optu�enih lica: – Mile Mrkši�: “Iz vojne slu�be otišao u penziju posle poraza ARSK od hrvatskih snaga avgusta 1995. godine”

17

– Miroslav Radi�: “Posle bitke za Vukovar napustio vojnu slu�bu i otvorio privatno preduze�e u Srbiji” – Veselin Šljivan�anin: posle unapre�enja u �in pukovnika “postavljen za komandanta jedne brigade JV u Podgorici, Crna Gora. Sada je na slu�bi u Centru visokih vojnih škola u Beogradu”. Svedo�enje svedoka-veštaka 19. januar 1998. godine Zapo�eo je postupak protiv Slavka Dokmanovi�a, Mileta Mrkši�a, Miroslava Radi�a i Veselina Šljivan�anina, optu�enih za pokolj na Ov�ari. Prisutan je, me�utim, bio samo jedan od �etvorice optu�enih – Slavko Dokmanovi�. Australijski tu�ilac Grant Niemann nazvao je Dokmanovi�a u uvodnoj re�i “glavnim nosiocem izvršne vlasti u opštini” u vreme zlo�ina. Optu�nica ga tereti za u�eš�e u prebijanju bolesnika i drugih lica koji su 20. novembra 1991. godine odvedeni iz vukovarske bolnice, neko vreme dr�ani u kasarni JNA, a zatim preba�eni na Ov�aru. Na tom poljoprivrednom dobru je iste ve�eri streljano ili na drugi na�in ubijeno bar 200 lica. Mada optu�nica ne tereti Dokmanovi�a za u�eš�e u ubijanju, Niemann je mišljenja da je on bio upleten u pripreme za masovno pogubljenje i smatra ga odgovornim što nije spre�io taj zlo�in iako je bio u mogu�nosti da to u�ini. Prvi svedok optu�be bio je dr Mark Crawford Wheeler, šef Odseka humanisti�kih nauka na Univerzitetu u Derbyju i poznat nastavnik istorije Ju�nih Slovena. Prema opštim ocenama, iskaz koji je on u svojstvu svedoka veštaka dao o istoriji i uzrocima raspada bivše Jugoslavije bio je dosad najbolje i najefektnije svedo�enje. Optu�bi je svedo�enje dr Wheelera potrebno da bi potkrepila argument o me�unarodnom karakteru rata u Hrvatskoj. Me�unarodni karakter tog rata mora se dokazati da bi se dela za koja se optu�enom sudi mogla kvalifikovati kao teška kršenja �enevskih konvencija. Po re�ima dr Wheelera, predsednik Slobodan Miloševi� bio je “prvi secesionist” u bivšoj Jugoslaviji, “onaj ko je prvi po�eo njeno rasturanje… istovremeno tvrde�i da je u stvari brani!” Srbi van Srbije slu�ili su mu samo kao “sredstvo da proširi li�nu mo�”. Kada su Hrvati napadom u avgustu 1995. godine povratili entitet poznat pod nazivom Republika Srpska Krajina, Miloševi� “nije ni prstom mrdnuo da stane u odbranu svog naroda”. S druge strane, rekao je dr Wheeler u nastavku, Tu�man, “drugorazredni istori�ar”, na�inio je u�asnu, ogromnu grešku kada je iz Ustava izbrisao srpski narod i sveo ga na “obi�nu manjinu”. To u drugim zemljama ne bi bilo toliko va�no, ali je u Jugoslaviji predstavljalo “nešto što su Srbi u Hrvatskoj do�iveli kao uvredu i mogu�nu pretnju”. Dr Wheeler je istakao da su Srbi – zahvaljuju�i velikoj nadmo�i JNA u ljudstvu i naoru�anju – “dobili bitku za Vukovar, ali izgubili rat” novembra 1991. godine. Prvenstveno su izgubili propagandni rat, u kojem su sve dotada imali prili�no uspeha (Tu�manov re�im izazivao je u svetu ve�e podozrenje). Posle razaranja Vukovara, me�utim, Hrvati su postali “lafovi”, a Srbi “mangupi”, i ta predstava o njima odr�ala se do kraja rata u Bosni.

18

Svedo�enja o doga�ajima u Iloku 22. januar 1998. godine Da bi se zlo�in na Ov�ari kvalifikovao kao zlo�in protiv �ove�nosti, optu�ba mora dokazati da su napadi na nesrpsko stanovništvo opštine Vukovar bili rasprostranjeni i sistematski. Zbog toga je i pokrenuto pitanje “dobrovoljnog egzodusa” 12 do 15 hiljada ljudi, uglavnom Hrvata, iz Iloka, varošice kraj Vukovara pod opsadom snaga JNA. Tih 12 do 15 hiljada ljudi – hrvatskih i drugih nesrpskih stanovnika Iloka, uz izbeglice iz obli�njih hrvatskih sela – “dobrovoljno” su iseljeni iz varošice 17. oktobra 1991. godine, mesec dana pre pada Vukovara. Pre njihovog iseljenja Ilok se nalazio pod opsadom artiljerijskih, tenkovskih i pešadijskih snaga JNA, �iji su vojnici dr�ali pod kontrolom njegovo snabdevanje elektri�nom strujom i vodom i blokirali ulaze u varošicu i izlaze iz nje. Tre�eg dana su�enja optu�ba je pozvala dva ilo�ka svedoka. Oni su nazna�ili širi kontekst napada na civilno stanovništvo i identifikovali Dokmanovi�a. Obojica su li�no poznavali optu�enog kao predsednika vukovarske opštine, i obojica su ga identifikovali pred sudom. Poslednji put su ga videli uo�i i, zatim, tokom evakuacije Iloka, 16. i 17. oktobra 1991. godine. Nosio je uniformu i bio na polo�aju koji je ukazivao na njegovo “starešinstvo”. Svedo�enja o doga�ajima u Vukovaru Prva nedelja februara 1998. godine Ove nedelje je saslušano �ak 17 svedoka. Odbrana, uverena da mo�e dokazati alibi optu�enog, ne izgleda naro�ito zainteresovana za unakrsno ispitivanje svedoka optu�be. Zbilja, me�utim, insistira na jednom: da svedoci ta�no navedu vreme odigravanja nekih doga�aja. To pitanje daleko je od lakog, jer je od tih doga�aja proteklo preko šest godina. Ve�ina njihovih u�esnika, sem toga, zbog dramati�nih okolnosti nije mogla ni obra�ati pa�nju na vreme. Prošle nedelje je tu�ilac zapo�eo izvo�enje dokaza svedo�enjima jednog upravnika, jednog lekara i jedne glavne sestre bolnice u Vukovaru (isto�na Slavonija, to jest Hrvatska). Ti svedoci uglavnom su govorili o uslovima u bolnici za vreme tromese�ne opsade grada (od avgusta do novembra 1991. godine); o �estom granatiranju i bombardovanju bolnice uprkos jasno uo�ljivom znaku crvenog krsta na njenom krovu i u dvorištu; te, najzad, o doga�ajima od 18. do 20. novembra 1991. godine, koji su opisani u optu�nici protiv Dokmanovi�a (tadašnjeg predsednika vukovarske opštine) i tri oficira bivše JNA. Dva svedoka – Dragutin Berghofer i Emir �akali� – ugledali su svog starog poznanika iz Vukovara, optu�enog Slavka Dokmanovi�a, u skladištu na poljoprivrednom dobru Ov�ara. Izjavili su da je nosio plavu uniformu ratnog vazduhoplovstva i setili se da je nogama udarao jednog ranjenika. Tako�e je jednog de�aka koji je �u�ao u skladištu udario pravo u glavu napravivši takozvane fudbalske “makaze”. Ne samo što su svedoci prepoznali njega nego je i Dokmanovi� navodno prepoznao jednog od njih, Emira �akali�a, gradskog sanitarnog inspektora, koji je zajedno s optu�enim radio pre rata u Opštini Vukovar. Opazivši ga me�u pritvorenicima, Dokmanovi� mu je, kako se u svedo�enju navodi, cini�no rekao: “O, g. inspektore, i vi ste tu”. Na te re�i, paravojnici koji su u tom trenutku tukli �akali�a pomislili su da je on policijski inspektor, pa su ga stali još ja�e udarati.

19

Druga nedelja februara 1998. godine Dva bivša �lana PMEZ (Posmatra�ke misije Evropske zajednice) govorili su o tome šta su 20. novembra 1991. godine videli u vukovarskoj bolnici. Dr Jan Schou iz Danske i Peter Krypt iz Republike �eške krenuli su u bolnicu, zajedno s predstavnicima MKCK [Me�unarodni komitet Cevenog krsta], s namerom da nadgledaju ugovorenu evakuaciju bolesnika, ranjenika i bolni�kog osoblja. Na mostu kod ulaza u grad zaustavili su ih vojnici JNA, �iji im je komandant, optu�eni major Veselin Šljivan�anin, saopštio da moraju sa�ekati dok se most ne razminira. �ekali su tu više od dva �asa, pa su prispeli u bolnicu nešto pre 11 �asova. U njoj su zatekli tek nekolicinu ranjenih civila, koji su im rekli da je JNA odvela sve one za koje je sumnjala da su u�estvovali u odbrani Vukovara. Prema ranijim svedo�enjima, vojnici JNA pod komandom majora Šljivan�anina došli su u bolnicu i u vremenu od 8 do 10.30 �asova – upravo dok su predstavnici PMEZ i MKCK �ekali “da se most razminira” – odvezli šest autobusa i jedan kamion koji su bili puni ljudi.

20

DRA�EN ERDEMOVI� Nova osu�uju�a presuda - umanjenje kazne 5. mart 1998. godine Sudsko ve�e II-ter (u sastavu sudija Mumba, predsedavaju�i, sudija Shahabuddeen i sudija Wang) izreklo je osu�uju�u presudu u predmetu Dra�en Erdemovi�. Ve�e je optu�enog, koji se izjasnio krivim po optu�bi za povredu ratnih zakona i obi�aja (“ratni zlo�in”), jednoglasno osudilo na zatvor u trajanju od pet godina. Od te kazne odbi�e se vreme koje je optu�eni proveo u pritvoru ICTY od 28. marta 1996. godine (tog je dana sudija Riad potpisao nalog za prebacivanje optu�enog s teritorije Savezne Republike Jugoslavije u pritvor ICTY) do dana njegovog prebacivanja u dr�avu u kojoj �e izdr�avati kaznu. Dana 29. novembra 1996. godine Erdemovi� je osu�en na 10 godina zatvora. Optu�eni se �alio na osu�uju�u presudu, tra�e�i bilo osloba�anje od optu�be bilo reviziju osude. �albeno ve�e je 7. oktobra 1997. godine odbilo molbu za osloba�anje odnosno reviziju osude, ali je nalo�ilo da se predmet “uputi drugom sudskom ve�u, a ne onom koje je osudilo �alioca, kako bi on dobio priliku da se ponovo izjasni”: ve�ina od �etiri sudije �albenog ve�a (koje se sastoji od pet sudija) našla je da prvo izjašnjenje krivice, koje je optu�eni dao maja 1996. godine, “nije bilo obavešteno” zbog toga što optu�eni “nije razumeo prirodu optu�bi protiv njega i razliku izme�u alternativnih optu�bi (…) Odlu�ivši da se izjasni krivim za zlo�in protiv �ove�nosti, a ne za ratni zlo�in, �alilac je izjasnio krivicu za ozbiljnije delo, koje za sobom povla�i te�u kaznu”. Na dan 14. januara 1998. godine Dra�en Erdemovi� izišao je pred Sudsko ve�e II-ter i izjasnio se krivim po optu�bi za povredu ratnih zakona i obi�aja (“ratni zlo�ini”). OSU�UJU�A PRESUDA 1. Izjašnjenje krivice U skladu s pravilom 62 bis Pravila postupka i dokazivanja (PPD), Sudsko ve�e najpre je razmotrilo da li je novo izjašnjenje krivice koje je optu�eni dao bilo dobrovoljno, da li je bilo nedvosmisleno te da li je postojala dovoljna �injeni�na osnova za doti�no krivi�no delo i u�eš�e optu�enog u njemu. Sudsko ve�e je zaklju�ilo da je “zadovoljno izjašnjenjem krivice i shodno tome osudilo optu�enog”. 2. Dokazi Zatim je Sudsko ve�e razmotrilo podnesene dokaze i na kraju prihvatilo “kao �injenicu verziju doga�aja koju su stranke iznele”. Sudije su, posebno, konstatovale kako se “optu�eni slo�io s tim da su doga�aji navedeni u optu�nici istiniti, a tu�ilac da je ta�na tvrdnja optu�enog po kojoj je on doti�na dela izvršio u skladu s nare�enjima pretpostavljenih i pod pretnjom smrti”. 3. Ote�avaju�i �inilac Optu�eni se nalazio u egzekucionom odeljenju koje je usmrtilo na stotine muslimanskih civila u Bosni starih od 17 do 60 godina, a sam je ubio oko 100 lica: “Bez obzira s koliko je po�etnog ustezanja odlu�io da u tome u�estvuje, on je tokom najve�eg dela tog dana produ�io da ubija. Sudsko ve�e smatra da razmere tog zlo�ina i obim uloge optu�enog u njemu predstavljaju ote�avaju�e okolnosti (…)”.

21

4. Olakšavaju�i �inioci Sudsko ve�e je najpre razmotrilo “li�ne prilike” optu�enog, naime njegovu starost (“sada ima 26 godina… mo�e se popraviti…”), porodi�no stanje (“supruga optu�enog je drugog etni�kog porekla, a on s njom ima malo dete, ro�eno 21. oktobra 1944…”), vojni�ke kvalifikacije (“… bio je obi�an pešadinac, �iju neopredeljenost ni za jednu etni�ku grupu u sukobu pokazuje �injenica što je naizmeni�no bio nevoljan sudeonik” u oru�anim snagama raznih sukobljenih strana), te njegov karakter (“optu�eni je �estite naravi; to potkrepljuju njegovo priznanje i dosledno prihvatanje krivice…”). Sudsko ve�e je zatim prešlo na “prihvatanje krivice” i “pohvalilo” ga: “prihvatanje krivice znak je poštenja, a za Me�unarodni tribunal je va�no da ohrabri ljude da izi�u pred njega…”. Sudije su tako�e uzele u obzir dosledno izra�avano “kajanje” optu�enog. Sudije su na kraju odale priznanje stepenu njegove “saradnje s Tu�ilaštvom”: “saglasno tome su uzele na znanje” tu�io�evu ocenu da je “saradnja Dra�ena Erdemovi�a bila besprekorna”. “Retko se optu�ba na taj na�in izra�ava o optu�enom.” 5. Prinuda Dr�e�i se odluke �albenog ve�a da “prinuda ne pru�a potpunu odbranu…”, Sudsko ve�e je prinudu uzelo u razmatranje “jedino kao olakšavaju�u okolnost”. Prema njegovom zaklju�ku, “dokazi obelodanjuju da se optu�eni suo�io s krajnje teškom situacijom. Sudsko ve�e nalazi da je postojala stvarna opasnost da optu�eni bude ubijen ukoliko se ne pokori nare�enju. On je dao izraza svojim ose�anjima, ali je shvatio da nema izbora: morao je ubijati ili biti ubijen…”. 6. Dogovor izme�u stranaka o izjašnjenju Valja podsetiti da su 8. januara 1998. godine, uo�i ponovnog izjašnjenja optu�enog i pretresa pred izricanje osude, odbrana i optu�ba predale zajedni�ki predlog da se u obzir uzme njihov dogovor o izjašnjenju. “Po prvi put se jedan takav dokument podnosi Me�unarodnom tribunalu”, konstatovalo je Sudsko ve�e: “iako taj dogovor ni na koji na�in ne obavezuje Sudsko ve�e, ono ga je s pa�njom uzelo u obzir pri odre�ivanju kazne koja �e se izre�i optu�enom”. 7. Politika Sudskog ve�a pri izricanju kazne U kazni koju je Sudsko ve�e odredilo optu�enom vodi se ra�una o “okolnostima izvršenih ubijanja, s posebnim osvrtom na stepen patnje kojoj su �rtve pokolja bile izlo�ene pre i tokom ubijanja, na sredstva kojima se optu�eni slu�io radi ubijanja, kao i na njegov stav u to vreme (…)”. Sudije su donele slede�i zaklju�ak: “Stepen patnje [�rtava] ne mo�e se zanemariti. Ali optu�eni… nije izopa�eno u�ivao u onom što je �inio”. Sudije su tako�e odlu�ile “da pridadu odgovaraju�u te�inu spremnosti optu�enog na saradnju”, izjavljuju�i da je “razumevanje situacije onih koji…priznaju krivicu va�no za ohrabrivanje drugih osumnji�enih ili nepoznatih po�inilaca da izi�u pred Tribunal. Sem mandata da istra�uje, goni i ka�njava ozbiljne povrede me�unarodnog humanitarnog prava, Me�unarodni tribunal ima du�nost da, svojim sudskim funkcijama, doprinese razrešavanju opštijih problema odgovornosti, izmirenja i utvr�ivanja istine koja se krije iza zlodela po�injenih u bivšoj Jugoslaviji. Otkrivanje istine je kamen temeljac vladavine prava i bitan korak na putu izmirenja: jer upravo se istinom pro�iš�avaju etni�ke i verske mr�nje i zapo�inje proces isceljenja (…) S druge strane, Me�unarodni tribunal je sredstvo kojim me�unarodna zajednica izra�ava duboko ogor�enje zverstvima po�injenim u bivšoj Jugoslaviji…te on ne sme izgubiti iz vida tragediju �rtava i patnje njihovih porodica”.

22

GORAN JELISI� (Br�ko) Optu�nica i hapšenje 22. januar 1998. godine Snage SFOR-a su u Bijeljini pritvorile Gorana Jelisi�a, protiv koga je Me�unarodni krivi�ni tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) podigao optu�nicu 21. jula 1995. godine. Posle pritvora je Goran Jelisi� preba�en u nadle�nost ICTY. Optu�en je da je po�etkom leta 1992. godine po�inio najte�e ratne zlo�ine (uklju�uju�i genocid) nad Muslimanima i Hrvatima zatvorenim u logoru Luka u Br�kom (severoisto�na Bosna). U intervjuu holandskom dnevniku NRC novembra prošle godine Jelisi� je vojnicima NATO-a uputio izazov da “do�u da ga uhvate ako smeju”, tvrde�i da je spreman za njih te da u automobilu ima 20 kilograma dinamita. Kada su vojnici NATO-a zaista došli po njega, nije ni pokušao da se suprotstavi hapšenju. Jelisi� se u jednoj ta�ki optu�nice tereti za genocid, u 18 ta�aka za zlo�ine protiv �ove�nosti, u 18 ta�aka za teška kršenja �enevskih konvencija i u 19 ta�aka za povrede ratnih zakona i obi�aja. Prema optu�nici podignutoj 21. jula 1995. godine protiv njega i Ranka �eši�a (koji je još na slobodi), Jelisi� je sve te zlo�ine izvršio maja i juna 1992. godine, kao komandant logora Luka, nakon što su srpske snage zauzele Br�ko. U to su vreme, navodi se u optu�nici, srpske snage konfinirale u Luci, pod nehumanim uslovima, na stotine muslimanskih i hrvatskih muškaraca te nekoliko �ena. Pritvorenici su sistematski ubijani, obi�no hicima izbliza u glavu ili le�a. Islednici i sudski veštaci Tribunala ekshumirali su prošle godine leševe iz masovne grobnice u okolini Br�kog. Rezultati te ekshumacije koristi�e se u toku su�enja Jelisi�u. Kvalifikuju�i sistematsko ubijanje pritvorenika kao krajnji zlo�in genocida, optu�nica tereti Jelisi�a za nameru “da uništi bitan ili znatan deo bosanskog muslimanskog �ivlja kao nacionalne, etni�ke ili verske grupe”. Jelisi� se, kako stoji u optu�nici, predstavljao pritvorenicima kao “srpski Adolf” (koji je nadimak ponovo upotrebio pet i po godina kasnije u intervjuu za NRC). U optu�nici se, sem za ubijanje “bezbrojnih pritvorenika �iji je identitet nepoznat, Jelisi� tereti za ubistvo 16 poznatih �rtava, �etiri slu�aja mu�enja pritvorenika, kao i za u�eš�e u plja�ki privatne imovine u vlasništvu lu�kih pritvorenika. U intervjuu za NRC Jelsi� je tako�e tvrdio kako je njemu i njegovim �uvarima nare�eno da nijednog svedoka ne ostave u �ivotu, te kako smatra da je Biljana Plavši�, sadašnja predsednica Republike Srpske, bila zadu�ena za etni�ko �iš�enje u toj oblasti. Povla�enje optu�bi za kršenje �enevskih konvencija 26. januar 1998. godine Tokom prvog izlaska pred Sud Goran Jelisi� se izjasnio da nije kriv ni za jednu optu�bu koja mu je pro�itana. Ameri�ki tu�ilac Teree Bowers najavio je spremnost svoje ekipe da odustane od 18 ta�aka teških kršenja �enevskih konvencija “kako bi ubrzala su�enje”. Ako bi do toga došlo, optu�ba ne bi morala da doka�e da su navodni zlo�ini u logoru Luka izvršeni u kontekstu me�unarodnog sukoba. Taj aspekt Tribunala za ratne

23

zlo�ine verovatno �e se ostaviti za neko zna�ajnije su�enje, na primer Radovanu Karad�i�u ili Ratku Mladi�u. 5. mart 1998. godine Tu�iteljka je podnela predlog u kojem se tra�i dozvola za izmenu optu�nice protiv Gorana Jelisi�a. Za mnoga svoja navodna dela Jelisi� se kumulativno tereti po �lanu 2 (“Teška kršenja �enevskih konvencija iz 1949. godine”), �lanu 3 (“Povrede ratnih zakona i obi�aja”) i �lanu 5 (Zlo�ini protiv �ove�nosti”) Statuta Me�unarodnog tribunala. Po ta�ki 1 optu�nice okrivljeni se tako�e tereti za genocid. Shodno Odluci o predlogu odbrane za me�u�albu na nadle�nost, koju je 2. oktobra 1995. godine u predmetu Tadi� donelo �albeno ve�e, teška kršenja �enevskih konvencija iz 1949. godine mogu se izvršiti jedino za vreme me�unarodnog oru�anog sukoba. Otud optu�be po �lanu 2 Statuta iziskuju da se doka�e me�unarodni karakter sukoba, što uklju�uje komplikovana �injeni�na i pravna pitanja. Tu�iteljka i dalje tvrdi da je sukob bio me�unarodnog karaktera. Ona, me�utim, smatra da bi povla�enje tih optu�bi “znatno pospešilo sudski postupak” i stavlja na znanje da zadr�ane optu�be obuhvataju celokupno navodno krivi�no ponašanje optu�enog.

24

MARINKO KATAVA, IVAN ŠANTI�, PERO SKOPLJAK (Kupreški� i drugi - Lašvanska dolina)

Povla�enje optu�nice 19. decembar 1997. godine Sudije Me�unarodnog krivi�nog tribunala za bivšu Jugoslaviju odobrile su tu�io�ev zahtev da povu�e optu�nice podignute novembra 1995. godine protiv Marinka Katave, Ivana Šanti�a i Pera Skopljaka. Ta tri lica stavljena su u pritvor Tribunala nakon što su se dobrovoljno predala 6. oktobra 1997. godine. Potom je Tu�ilaštvo preduzelo dalje istrage, posle kojih se tu�ilac uverio da “ne postoji dovoljan osnov za opravdanost njihovog izvo�enja pred Sud”, da optu�nice protiv njih treba povu�i te da se oni “ni za šta drugo ne terete”. Stoga je tu�ilac na dan 18. decembra podneo predloge u kojima od odgovaraju�ih sudskih ve�a tra�i “da nalo�e puštanje optu�enih na slobodu”. U predmetu Marinko Katava (optu�nica Kupreški� i drugi) iskaz je dao svedok optu�be na su�enju generalu Blaški�u. Svedok je istakao da optu�eni nije mogao u�estvovati u napadu na Muslimane u Ahmi�ima jer ga je istog dana u isto vreme video na nekom drugom mestu. Što se Pera Skopljaka ti�e (ista optu�nica), optu�ba nije bila u stanju da iznese dokaze na osnovu kojih bi se van svake razumne sumnje utvrdilo da se u vreme napada na muslimanska sela optu�eni nalazio na polo�aju šefa policije u Vitezu. Naprotiv, neki svedoci su na su�enju Blaški�u istakli da je Skopljak otišao s mesta šefa policije pre zlo�ina izvršenih u dolini Lašve. Tako�e nije bilo pouzdanih dokaza da je Milan Šanti�, predsednik opštine Vitez, imao zadu�enje da politi�ki rukovodi vojnim grupama koje su optu�ene za izvo�enje napad u dolini Lašve. Tu�iteljka Louise Arbour podsetila je da je “merilo dokazanosti prema kojem tu�ilac podnosi optu�nicu na potvrdu formulisano u pravilu 47 u smislu postojanja ‘razumnih osnova za smatranje da je osumnji�eni po�inio zlo�in u nadle�nosti Tribunala…’. Ako se u bilo kojem trenutku tog neprekidnog istra�nog procesa tu�ilac uveri da se neka od optu�bi ne mo�e dokazati ‘van svake razumne sumnje’, što predstavlja merilo na su�enju, du�nost mu je da tu optu�bu povu�e”.

MILAN KOVA�EVI� (Prijedor)

25

Odbijanje tu�io�evog predloga za izmenu optu�nice 27. februar 1998. godine Nakon javnog pretresa pred Sudskim ve�em II-bis ( u sastavu sudija Richard May, predsedavaju�i, sudija Vohrah i sudija Mumba), odbijen je tu�io�ev predlog da se izmeni optu�nica protiv Milana Kova�evi�a, optu�enog za genocid (zajedno sa Simom Drlja�om, koji je poginuo odupiru�i se hapšenju) nad nesrpskim stanovništvom opštine Prijedor. Odbrana se usprotivila tu�io�evom zahtevu pozivaju�i se na Me�unarodni pakt o gra�anskim i politi�kim pravima, prema kojem se optu�enom mora u trenutku hapšenja saopštiti “svaka optu�ba” protiv njega. Drugi argument koji su izneli branioci – Dušan Vu�i�evi� i Anthony D’Amato – glasio je da bi odbrani, ukoliko bi tu�ilac proširio optu�nicu s najavljenih 14 ta�aka, trebalo najmanje još šest meseci za pripremu po�etka su�enja, što bi predstavljalo povredu prava optu�enog da mu se sudi bez neopravdanog odlaganja. Sudsko ve�e je na kraju zaklju�ilo da je “prekasno za izmenu optu�nice” te odbilo tu�io�ev predlog, najavljuju�i da �e svoju odluku naknadno objasniti. To zna�i da bi su�enje Milanu Kova�evi�u moglo otpo�eti u aprilu ili maju, �im se dovrši izgradnja druge sudnice. 5. mart 1998. godine Sudsko ve�e II-bis izdalo je nalog u kojem se po�etak su�enja optu�enom Milanu Kova�evi�u zakazuje za ponedeljak 11. maj 1998. godine u 10 �asova. U �etvrtak 5. marta Sudsko ve�e II-bis tako�e je objavilo pismenu odluku, prvobitno donesenu 27. februara na sudijskom kolegijumu, o odbijanju zahteva tu�ioca da mu se odobri izmena optu�nice protiv Milana Kova�evi�a. Postoje�u optu�nicu protiv optu�enog, koja ga tereti samo po jednoj ta�ki, za sau�esništvo u genocidu, potvrdio je jedan sudija Tribunala 13. marta 1997. godine. Optu�ba je u postupku potvr�ivanja optu�nice 13. marta 1997. godine prvi put ukazala na svoju nameru da je izmeni, pa je o toj nameri izvestila odbranu posle hapšenja optu�enog. Me�utim, obim izmena obelodanjen je tek kada su 28. januara 1998. godine predati zahtev za dozvolu izmene i nacrt izmenjene optu�nice. U nacrtu izmenjene optu�nice nastoji se da se genocidu kao jedinoj ranijoj ta�ki pridoda 14 ta�aka koje se odnose na teška kršenja �enevskih konvencija iz 1949. godine, na povrede ratnih zakona i obi�aja te na zlo�ine protiv �ove�nosti. Razlozi Sudskog ve�a za uskra�ivanje tu�io�evog zahteva: “(a) Predlo�ene izmene (…) toliko su suštinske da predstavljaju zamenu stare optu�nice novom; izmene tih razmera trebalo je izvršiti blagovremenije (a ne gotovo godinu dana posle potvr�ivanja optu�nice i sedam meseci posle hapšenja optu�enog). (b) Tra�ene izmene nisu posledica naknadno pribavljenog materijala kojim se nije raspolagalo u vreme potvr�ivanja optu�nice, a ni sve pridodate ta�ke nisu obuhva�ene �injeni�nim navodima u prvoj optu�nici (…) Ostaje �injenica da je optu�ba znala celokupnu argumentaciju protiv optu�enog davno pre no što se on upoznao s njom. (…)

26

(c) Dozvoliti u ovoj poznoj fazi postupka nešto što je ravno zameni postoje�e optu�nice novom zna�ilo bi narušiti pravo optu�enog da bez odlaganja bude obavešten za šta se optu�uje, što bi ga dovelo u nepovoljan polo�aj u pripremi odbrane. Jidini na�in da se ispravi nepravi�nost prema optu�enom sastojao bi se u tome da se braniocima odobri znatno više vremena za pripremu njegove odbrane. (…) Odbrana je nazna�ila da bi joj za to trebalo još sedam meseci, a taj rok ne izgleda nerazuman. (…) (d) Optu�eni se i dalje nalazi u pritvoru. Njegova molba za privremeno puštanje na slobodu odbijena je. U interesu je pravde da mu se po�ne suditi”. 6. mart 1998. godine Tu�ilac je predao “najavu namere da podnese molbu za odobrenje �albe” na gornju odluku Sudskog ve�a. Ta molba se mora podneti u roku od sedam dana od pismene odluke, a razmatra�e je tro�lani sudijski kolegijum �albenog ve�a.

DRAGOLJUB KUNARAC (Gagovi� i drugi - Fo�a)

27

Optu�nica i predaja Tribunalu 4. mart 1998. godine Optu�eni Dragoljub Kunarac predao se Me�unarodnom tribunalu i preba�en je u njegovu jedinicu za pritvor. U sredu 4. marta 1998. godine oko 15 �asova Kunarac se dobrovoljno predao vojnicima SFOR-a u mestu Filipovi�i kraj Fo�e. Za razliku od drugih bosanskih Srba koji su se pre njega predali (Milan Simi�, Miroslav Tadi� i Simo Zari�), Kunarac je to u�inio bez velikog publiciteta, izjavivši jedino da ima “puno poverenje u Tribunal”. Kunarac je jedno od osam lica imenovanih u prvoj optu�nici, podignutoj juna 1996. godine, koja se odnosi na seksualna krivi�na dela. Ta zna�ajna optu�nica (“Optu�nica u predmetu Fo�a”) obuhvata brutalni re�im grupnog silovanja, mu�enja i robovanja kojem su vojnici, policajci i pripadnici paravojnih grupa bosanskih Srba, uklju�uju�i neke iz Srbije i Crne Gore, podvrgavali Muslimanke u Fo�i i drugde od aprila 1992. do februara 1993. godine. Kako se u optu�nici navodi, u razdoblju april–jul 1992. godine opština Fo�a bila je pod vojskom bosanskih Srba, kojoj su pomagale paravojne jedinice. Vojnici su razdvojili muškarce i �ene. Muškarci su ve�inom pritvoreni u Kazneno-popravnom domu (KP dom) u Fo�i, jednom od najve�ih zatvorskih objekata u bivšoj Saveznoj Socijalisti�koj Republici Jugoslaviji. KP dom je jedan od nekoliko zatvorskih objekata koji se pominju u optu�nici podignutoj 25. jula 1995. godine protiv Radovana Karad�i�a i Ratka Mladi�a. Muslimanske �ene, deca i starija lica dr�ani su u pritvoru po ku�ama, stanovima i motelima u Fo�i ili okolnim selima, te u privremenim i stalnim sabirnim centrima kao što su Buk Bijela, Fo�anska gimnazija i Sportska dvorana “Partizan”. Sem toga, uglavnom paravojne grupe dr�ale su više �ena u ku�ama i stanovima kojima se upravljalo po uzoru na javne ku�e. Mnoge Muslimanke, od kojih se neke imale tek 12 godina, podnosile su nehumane uslove pritvora i bile izvrgavane “poni�avaju�im i sramotnim �ivotnim uslovima, brutalnom batinjanju i seksualnim napadima, uklju�uju�i silovanja…”. Dragoljub Kunarac, tako�e poznat pod imenima “Zaga” i “Dragan”, sin Alekse, ro�en je 15. maja 1960. godine u Fo�i. �iveo je u Tivtu, Crna Gora, do napada na Fo�u aprila 1992. godine. Bio je komandir specijalne dobrovolja�ke jedinice sastavljene od neregularnih srpskih vojnika iz drugih krajeva, uglavnom iz Crne Gore. U svojstvu komandira tih vojnika – kako se navodi – Kunarac je bio odgovoran za postupke svojih pot�injenih i znao, ili trebalo da zna, da su oni u njegovom štabu seksualno napadali Muslimanke. Tako�e se navodi da je on u svom štabu li�no u�estvovao u seksualnim napadima na Muslimanke. Optu�enikovo izjašnjenje krivim je dvosmisleno - Sudsko ve�e ga kvalifikuje kao izjašnjenje nevinosti 13. mart 1998. godine Pretres s prvim izvo�enjem optu�enog u predmetu Tu�ilac protiv Dragoljuba Kunarca, prekidan 9. i 10. marta 1998. godine, završen je pred Sudskim ve�em II (u sastavu sudija Cassese, predsedavaju�i, sudija May i sudija Mumba). U ponedeljak 9. marta 1998. godine optu�eni se izjasnio krivim po ta�ki 41 optu�nice, koja ga tereti za silovanje kao zlo�in pritiv �ove�nosti. Na dan 13. marta, kao što predvi�a pravilo 62 bis, Sudsko ve�e ispitalo je optu�enog kako bi se uverilo da je izjašnjenje, inter alia, nedvosmisleno. Sudsko ve�e je našlo da optu�eni ne namerava da se izjasni krivim po istim i svim

28

�injeni�nim navodima koje je tu�ilac izlo�io u optu�nici. Štaviše, Sudsko ve�e je našlo da optu�eni ne do�ivljava svoje kriminalno ponašanje kao �inilac u sklopu rasprostranjenog ili sistematskog napadanja muslimanskog stanovništva Fo�e na diskriminatorskim osnovama, što zlo�in protiv �ove�nosti pravno iziskuje. Sledstveno tome je Sudsko ve�e u ime optu�enog dalo izjašnjenje nevinosti. Pravilo 62 bis: Ako se optu�eni izjasni krivim (…) a Sudsko ve�e se uveri (i) da je izjašnjenje krivice dato dobrovoljno; (ii) da je izjašnjenje krivice nedvosmisleno; (iii) da postoji dovoljna �injeni�na osnova za zlo�in i u�eš�e optu�enog u njemu, bilo na temelju nezavisnih indicija ili odsustva svake materijalne nesaglasnosti stranaka o predmetnim �injenicama, Sudsko ve�e mo�e na�i da je optu�eni kriv i nalo�iti sekretaru da zaka�e pretres pred izricanje osude.

ZORAN KUPREŠKI� I OSTALI (Lašvanska dolina)

29

Odbijanje predloga za privremeno puštanje optu�enih na slobodu 15. decembar 1997. godine Sudsko ve�e II (u sastavu sudija Antonio Cassese, predsedavaju�i, sudija Richard May i sudija Florence Mumba) odbilo je predloge za privremeno puštanje na slobodu koje su 14. i 27. novembra 1997. godine podnela šestorica optu�enih (Zoran Kupreški�, Mirjan Kupreški�, Vladimir Šanti�, Drago Josipovi�, Marinko Katava i Dragan Papi�). Sudsko ve�e je smatralo da se za nalaganje privremenog puštanja na slobodu optu�enih moraju zadovoljiti �etiri merila. Oni moraju dokazati da za to postoje izuzetne okolnosti, da �e izi�i na su�enje ako budu oslobo�eni te da ne�e predstavljati opasnost za �rtve, svedoke ili druga lica. Mora se, uz to, �uti i mišljenje zemlje doma�ina. Primenjuju�i ta merila na šestoricu optu�enih, sudije su ustanovile slede�e: “Status ’porodi�nog �oveka’ ne podrazumeva nikakve izuzetne okolnosti; dobrovoljna predaja optu�enih i njihov podre�eni polo�aj (nasuprot licima na komandnom polo�aju) ne jem�e da �e oni izi�i na su�enje; a �injenica što optu�eni sada imaju iskaze nekih svedoka ‘pove�ava rizik ometanja pravosudnog toka’”. SFOR pritvorio dva optu�ena lica 18. decembar 1997. godine SFOR je pritvorio dva lica koja je optu�io Me�unarodni krivi�ni tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Ti optu�eni su Vlatko Kupreški� i Anto Furund�ija. Vlatko Kupreški� jedan je od optu�enih imenovanih u optu�nici “Kupreški� i drugi”, koju je ICTY podigao 10. novembra 1995. godine posle istrage Tu�ilaštva o “proganjanju muslimanskog stanovništva u Bosni na politi�kim, rasnim i verskim osnovama” u oblasti doline Lašve (srednja Bosna) 1993. godine. Po toj optu�nici je Kupreški� u pomenuto vreme bio vojnik HVO, oru�anih snaga hrvatske zajednice Herceg-Bosna. On je navodno u�estvovao u “protivzakonitom napadu na civilni �ivalj i pojedine stanovnike sela Ahmi�i” te u “otvaranju vatre…pred njegovom ku�om” na muslimansku porodicu Pezer, koja je bila u bekstvu. Kupreški� se u tri ta�ke optu�nice tereti za teška kršenja �enevskih konvencija (protivzakonito i obesno uništavanje imovine neopravdano vojnim potrebama, namerno ubijanje, namerno izazivanje velike patnje ili ozbiljnih telesnih odnosno zdravstvenih ošte�enja), a u druge tri za povrede ratnih zakona ili obi�aja (napad s umišljajem na civilno stanovništvo i obesno razaranje jednog sela, ubistvo, svirepo postupanje prema civilima). Kupreški� je ro�ak Zorana i Mirjana Kupreški�a, koji su imenovani u istoj optu�nici i koji su se 6. oktobra 1997. godine predali Tribunalu. Anto Furund�ija je predmet optu�nice koju je 10. novembra 1995. godine potvrdila sudija Gabrielle Kirk McDonald; na tu�io�ev zahtev, ona je tako�e nalo�ila da se ta optu�nica ne objavljuje. Me�utim, u skladu s praksom koja se razvila od razmeštaja me�unarodnih snaga u Bosni, njima je u datom trenutku dostavljen prepis optu�nice. U optu�nici se pominju i napadi snaga hrvatske zajednice Herceg-Bosne na sela “poglavito nastanjena bosanskim Muslimanima u dolini reke Lašve” (srednja Bosna) 1993. godine. Prema optu�nici, Furund�ija (ro�en 8. jula 1969. godine u Travniku) komandovao je u to vreme grupom specijalnih snaga u okviru HVO, koja je nosila naziv “D�okeri”, i delovao iz štaba “D�okera” (takozvanog “Bungalova”) u Vitezu. On se tu nalazio 15. maja 1993. godine, ili pribli�no u to vreme, da bi ispitao dva zatvorenika koje je

30

maltretirao jedan drugi pripadnik “D�okera”. U Furund�ijinom prisustvu jedna zatvorenica je seksualno napadnuta, ali Furund�ija nije preduzeo ništa da to spre�i ili prekrati. Jedna ta�ka optu�nice tereti Furund�iju za teško kršenje �enevskih konvencija (mu�enje ili ne�ove�no postupanje), a dve za povrede ratnih zakona ili obi�aja (mu�enje i nasilje nad ljudskim dostojanstvom, uklju�uju�i silovanje).

VESELIN ŠLJIVAN�ANIN, MILE MRKŠI� I MIROSLAV RADI� (Mrkši� i drugi - Ov�ara)

31

Nalozi Tribunala vlastima SR Jugoslavije 31. decembar 1997. godine Me�unarodni krivi�ni tribunal za bivšu Jugoslaviju dostavio je ambasadi Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) uo�i Nove godine dva naloga koja je 19. decembra 1997. izdalo jedno sudsko ve�e. Ta dva naloga ti�u se Mileta Mrkši�a, Miroslava Radi�a i Veselina Šljivan�anina, tri oficira bivše JNA optu�ena 7. novembra 1995. godine zbog navodne odgovornosti “za masovno ubijanje na Ov�ari kraj Vukovara, Hrvatska, pribli�no 200 Hrvata i drugih lica nesrpske nacionalnosti, koji su 20. novembra 1991. godine odvedeni iz vukovarske bolnice”. Prvi nalozi za hapšenje, dostavljeni SRJ 8. novembra 1995. godine, i me�unarodni nalozi za hapšenje izdati 3. aprila 1997. godine nisu izvršeni. Tako se trojica optu�enih još uvek nalaze na slobodi, za razliku od njihovog saoptu�enika Slavka Dokmanovi�a, koji je u pritvoru Tribunala od 27. juna 1997. godine i kome �e su�enje otpo�eti u ponedeljak 19. januara 1998. godine. S obzirom na skorost tog su�enja, Tribunal je izdaju�i pomenuta dva naloga preduzeo “da obavesti optu�ene Mileta Mrkši�a, Veselina Šljivan�anina i Miroslava Radi�a kako je u njihovom interesu da se dobrovoljno predadu i da im se sudi istovremeno s optu�enim Slavkom Dokmanovi�em”. U prvom se nalogu tra�i da se svakom od trojice optu�enih (Miletu Mrkši�u, Veselinu Šljivan�aninu i Miroslavu Radi�u) “li�no uru�i” primerak optu�nice, tekst prava osumnji�enog i prava optu�enog, kao i tu�io�evo obaveštenje. U obaveštenju tu�ilac poziva tri oficira “da se odmah predadu Tribunalu” kako bi mogli izi�i pred Sud istovremeno s Dokmanovi�em i odgovoriti na optu�be podignute protiv njih. Te optu�be odnose se na njihovu odgovornost za “masovno ubijanje na Ov�ari kraj Vukovara, Hrvatska, pribli�no 200 Hrvata i drugih lica nesrpske nacionalnosti koji su 20. novembra 1991. godine odvedeni iz vukovarske bolnice”. Propuste li, me�utim, priliku da se predadu pre po�etka su�enja Dokmanovi�u, moraju se suo�iti s dve mogu�ne posledice odr�avanja novog su�enja: “(1) Tu�ilac mo�e zahtevati od Sudskog ve�a da prepise iskaza svedoka na su�enju Slavku Dokmanovi�u prihvati kao dokaze na su�enju vama, bez potrebe ponovnog li�nog prisustva svedoka. (2) Tu�ilac tako�e mo�e zahtevati od Sudskog ve�a nalaz da ste se vi, ne izišavši dobrovoljno pred Tribunal na prethodnom su�enju, odrekli svakog prava na to da pomenuti svedoci optu�be dadu usmene iskaze u vašem prisustvu, kao i prava na to da iste ispitate ili da ih neko u vaše ime ispita”. U drugom nalogu se od SRJ zahteva “preduzimanje potrebnih koraka kako bi se osiguralo objavljivanje jednog oglasa u visokotira�nom listu na teritoriji SRJ”. Taj oglas sadr�i pomenuto tu�io�evo obaveštenje.

DUŠAN TADI�

32

Nalog Republici Srpskoj da omogu�i braniocima kontakt sa svedocima 2. februar 1998. godine �albeno ve�e (u sastavu sudija Shahabuddeen, predsedavaju�i, sudija Cassese, sudija Wang, sudija Nieto Navia i sudija Mumba), koje razmatra predmet Tadu�, izdalo je nalog Republici Srpskoj. Republici Srpskoj se nala�e da do 2. marta obavesti Tadi�eve zastupnike o tome “gde se ta�no nalaze” potencijalni svedoci te da “iskoristi sve što joj je na raspolaganju kako bi omogu�ila zastupnicima” da s potencijalnim svedocima “neometano razgovaraju i uzmu od njih izjave”. Izdavanje obavezuju�eg naloga, kojim Tribunal prakti�no štiti optu�enog od nesaradnje zemlje �iji je on dr�avljanin, tra�ili su Tadi�evi branioci Milan Vujin i R.L. Livingston u pokušaju da na�u nove svedoke koji �e potvrditi njegov alibi. Vujin i Livingston su tvrdili u pretresu vo�enom pred �albenim ve�em 22. januara da vlasti u Prijedoru nisu �elele saradnju s prethodnom, holandsko-britanskom ekipom branilaca, ali da oni sada imaju obe�anje predsednice Republike Srpske Biljane Plavši� kako �e im se obezbediti pristup svedocima i dokumentima. Pokazalo se, me�utim, da obe�anja Plavši�eve ne vrede mnogo u Prijedoru, gde je Karad�i�eva nacionalisti�ka frakcija još na vlasti, te su Vujin i Livingston bili prisiljeni da se obrate Tribunalu i zatra�e zaštitu od opstrukcije pravde, koju prijedorske vlasti uporno vrše na štetu svog gra�anina Duška Tadi�a.

MIROSLAV TADI� I MILAN SIMI� (Miljkovi� i drugi - Bosanski Šamac)

33

Dobrovoljna predaja Tribunalu 14. februar 1998. godine Dva optu�ena bosanska Srbina, Miroslav Tadi� (60) i Milan Simi� (40), predala su se snagama NATO-a i ameri�kim diplomatima u Bosanskom Šamcu, na severoistoku Republike Srpske. Njihova dobrovoljna i bezuslovna predaja predstavlja prvu predaju optu�enih iz Republike Srpske. Zajedno s još �etiri lica, Tadi� i Simi� optu�eni su jula 1995. godine zbog svoje navodne uloge u etni�kom �iš�enju Bosanskog Šamca. Do 1991. godine u tom gradu je �ivelo 17.000 Hrvata i Muslimana. Po�etkom maja 1995. godine, kako stoji u optu�nici, ostalo ih je manje od 300. Milan Simi�, ro�en 1958. godine, ekonomist po struci, bio je pripadnik �etvrtog odreda, a posle 17. aprila 1992. postao je predsednik Izvšnog odbora Skupštine opštine Bosanski Šamac. U optu�nici se ka�e da su Simi� i nekolicina drugih juna 1992. godine zlostavljali pritvorenog bosanskog Muslimana Muhameda Bici�a “više puta ga udaraju�i gvozdenim polugama i nogama od stolica”. Tim radnjama je, po re�ima tu�ioca, Simi� “izvršio ili na drugi na�in potpomogao i podstrekao” teško kršenje �enevskih konvencija (namerno pri�injavanje velike patnje), povredu ratnih zakona ili obi�aja (svirepo postupanje) i zlo�in protiv �ove�nosti (ne�ove�na dela). Miroslav Tadi� (poznat i pod imenom Miro Brko), ro�en 1937. godine, iz opštine Od�ak, bivši nastavnik, vodio je u Bosanskom Šamcu kafi� “AS” i bio zamenik Sima Zari�a u �etvrtom odredu (jedinica srpske teritorijalne odbrane). Posle 17. aprila 1992. godine Miroslav Tadi� postao je predsednik “Komisije za razmenu” u Bosanskom Šamcu. Optu�en je da je u tom svojstvu “u�estvovao u planiranju i pripremi protivzakonite deportacije i prisilnog premeštaja na stotine bosanskih Hrvata i Muslimana, uklju�uju�i �ene, decu i starije ljude, iz njihovih domova u opštini Bosanski Šamac u druge zemlje ili u krajeve Republike Bosne i Hercegovine koji nisu bili pod kontrolom srpskih snaga”. Takozvane komisije za razmenu obrazovane su kako bi se etni�kom �iš�enju dao privid zakonitosti: nesrpsko stanovništvo nije “proterivano”, ve� “dobrovoljno i humano razmenjivano”, obi�no po potpisivanju dokumenata u kojima se ta lica “dobrovoljno” odri�u ku�a, stanova, zemlje i druge imovine koju nisu mogli ili smeli da ponesu sa sobom prilikom “razmene”, to jest izgnanstva. Tadi� je optu�en za teško kršenje �enevskih konvencija (protivzakonita deportacija i premeštaj) te za zlo�ine protiv �ove�nosti (deportacija). 17. februar 1998. godine Posle po�etnih izjašnjenja nevinosti, optu�eni su odjednom, sasvim neo�ekivano, izrazili bezgrani�nu zahvalnost najpre ameri�kim diplomatima i pripadnicima snaga NATO-a, “koji su nam omogu�ili da do�emo ovamo bez ikakve prinude”; zatim holandskoj policiji koja ih je sa�ekala na aerodromu; pa osoblju jedinice za pritvor, stra�arima iz Ujedinjenih nacija i celokupnom osoblju Tribunala, “�ije je korektno postupanje bilo za nas prijatno iznena�enje”. Miroslav Tadi� posebno je zahvalio voza�ima i stra�arima iz Ujedinjenih nacija, koji su ih, na putu ka jedinici za pritvor, provezli kroz grad, a njemu se ovaj “mnogo dopao”. Onda je najavio da �e od holandskih vlasti tra�iti azil kada ga Tribunal pusti na slobodu! Prvi izlazak Simi�a i Tadi�a pred Sud bio je još neobi�niji zahvaljuju�i doprinosu tu�iteljke Nancy Patterson. Ona je obavestila Sud da �e optu�ba blagonaklono gledati

34

na mogu�an zahtev odbrane da se optu�eni Simi� privremeno pusti na slobodu. Dodala je da je stav optu�be prema tom pitanju isklju�ivo motivisan zdravstvenim stanjem optu�enog, jer ni u jedinici za pritvor ni u samom sudu nema odgovaraju�ih uslova za smeštaj lica koje je u invalidskim kolicima. Zahvaljuju�i “optu�bi na predusretljivosti” s neskrivenom notom cinizma, Simi�ev branilac, beogradski advokat Igor Panteli�, izjavio je da je po mišljenju odbrane “u ovom trenutku suviše rano za podnošenje tog zahteva”. Pošto je Pattersonova odgovorila da ga ni sama ne�e podneti, Simi� ostaje u jedinici za pritvor u Sheveningenu uprkos blagonaklonosti optu�be.

SIMO ZARI� (Miljkovi� i drugi - Bosanski Šamac)

24. februar 1998. godine

35

Optu�eni bosanski Srbin Simo Zari� prijavio se vlastima Republike Srpske. Vlasti su ga, pod ameri�kom diplomatskom pratnjom, izru�ile SFOR-u, a ovaj je organizovao njegovo prebacivanje u Hag. Obra�aju�i se zapadnim medijima, Zari� je tvrdio da odlazi u Hag ne samo da bi odbranio sebe nego i da bi pokazao prstom na one koji su stvarno odgovorni za kampanju terora i “etni�ko �iš�enje” Bosanskog Šamca 1992. godine. U izjavama za doma�e medije, me�utim, Zari� je govorio da se predaje kako bi pred Tribunalom “branio srpski narod, a ne sebe”. Lako mo�e biti da se ta dva objašnjenja uzajamno dopunjavaju. Individualizuju�i krivicu upiranjem prsta, on bi svoj narod mogao osloboditi kolektivne krivice koja je na njega pala. Individualizacija krivice predstavlja glavno sredstvo Tribunala u procesu izmirenja. Simo Zari�, ro�en 25. jula 1948. godine, iz Donje Dubice, opština Od�ak, bivši je šef policije Bosanskog Šamca i agent Slu�be dr�avne bezbednosti (SDB); on je od 1. januara pa bar do 31. avgusta 1992. godine organizovao i nadgledao jedinicu srpske teritorijalne odbrane isprva poznatu pod nazivom �etvrti odred, a kasnije pod izmenjenim nazivom 5. bataljon 2. posavske brigade. Zari� je optu�en 21. jula 1995. godine, zajedno s Milanom Simi�em i Miroslavom Tadi�em (koji su se dobrovoljno predali 14. februara 1998) i još tri lica (i dalje na slobodi), za navodno u�eš�e u “kampanji terora” koju su 1992. godine srpske vojne i paravojne snage iz Bosne i drugih oblasti preduzele protiv bosanskih Hrvata i Muslimana nastanjenih u opštini Bosanski Šamac. U optu�nici se navodi da je “1991. godine u opštini Bosanski Šamac �ivelo gotovo 17.000 bosanskih Hrvata i Muslimana od ukupno oko 33.000 stanovnika. Po�etka maja 1995. godine u njoj je ostalo manje od 300 bosanskih Hrvata i Muslimana”. Od Zari�a se pri njegovom prvom izvo�enju pred Sud jedino tra�ilo da se formalno izjasni o ta�kama optu�nice. Kao što se i o�ekivalo, on se izjasnio nevinim po obe njene ta�ke, u kojima se njegovo u�eš�e u “etni�kom �iš�enju” Bosanskog Šamca kvalifikuje kao teško kršenje �enevskih konvencija i kao zlo�in protiv �ove�nosti.