B I L T E N - mfin.gov.rs...TAKSE 1. Administrativna taksa koja se pla}a kod overe potpisa na ugovoru i obaveza diplomatsko-konzularnog predstavni{tva (DKP) da, nakon overe potpisa

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Broj 5 maj 2007.

godina XLVIISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.sr.gov.yu

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~adr Mirko Cvetkovi}, ministar finansija

Ure|iva~ki odbormr Janko Guzijan, mr Nata{a Kova~evi},

Vesna Hreqac-Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikmr Janko Guzijan

dràvni sekretar

Urednik mr Jasmina Kneèvi}[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa za primenu

finansijskih propisa, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Kneza Milo{a 20, 11000 Beograd

Tel. 011/2685 301

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2007 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

Tel: 011/2685-301 [email protected]

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa prirodnog gasa koji vr{i obveznik PDV

„Yugorosgaz“ a.d. Javnom preduze}u „Srbijagas“, pri ~emu se mesto

prometa ovog dobra nalazi izvan Republike Srbije, tj. u Ukrajini . . . . . . 7

2. Mogu}nost osloba|awa od pla}awa PDV uvoza gra|evinskog

materijala – mermernih plo~a iz Crne Gore koje }e se koristiti za

restauraciju Hrama Svetog velikomu~enika kneza Lazara . . . . . . . . . . . . . . 8

3. Oporezivawe porezom na dodatu vrednost kwiga dobijenih u

me|unarodnoj razmeni koja se vr{i u skladu sa Sporazumom o uvozu

predmeta prosvetnog, nau~nog i kulturnog karaktera . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

4. Osloba|awe od pla}awa PDV prilikom uvoza ra~unarske opreme koju,

kao donaciju, dobija Ministarstvo prosvete i sporta od Ambasade

Republike Koreje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

5. Poreski tretman prometa bez naknade neprodatih i vra}enih primeraka

~asopisa National Geographic (remitenda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

6. Poreska stopa koja se primewuje na uvoz kultura mikroorganizama za

mlekarsku industriju koje se koriste za proizvodwu jogurta, kiselog

mleka, pavlake i dr. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

7. Mogu}nost osloba|awa od pla}awa PDV za uvoz sportske opreme koju ~ine

lukovi i strele sa prate}om opremom koju Streli~arski savez Srbije

uvozi iz SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

8. Pravo na odbitak PDV pla}enog pri uvozu dobara, pri ~emu uvoz dobara

vr{i lice koje nije obveznik PDV u svoje ime, a za ra~un drugog lica –

obveznika PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

9. Oporezivawe prometa dobara i usluga kod ugovora o zajedni~kom ulagawu

kod kojeg vi{e vlasnika, odnosno suvlasnika spajaju svoje parcele u jednu

parcelu, na kojoj jedno od tih lica finansira daqu izgradwu celog

objekta, pri ~emu odobrewe za izgradwu objekta glasi na sva lica. . . . . . 21

POREZ NA DOBIT PREDUZE]A

1. Porez po odbitku na prihode nerezidentnog obveznika iz ~lana 40.

Zakona o porezu na dobit preduze}a u slu~aju kada se radi o ugovorom

udruènim kreditima od pojedina~nih kreditora, pri ~emu je svaki od

pojedina~nih kreditora stvarni vlasnik kamate po datom kreditu . . . . . 25

POREZI NA IMOVINU

1. Postojawe obaveze pla}awa poreza na prenos apsolutnih prava u slu~aju

kada je, u okviru projekta NIP-a „Unapre|ewe materijalno-tehni~ke

osnove rada institucija u sistemu socijalne za{tite“, Ministarstvo rada,

zapo{qavawa i socijalne politike nabavilo putni~ka motorna vozila uz

naknadu za potrebe centara za socijalni rad i koja tim centrima prenosi

na raspolagawe i upravqawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

2. Porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti po osnovu ugovora

o doìvotnom izdràvawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Da li je supruga preminulog poreskog obveznika u obavezi da podnese

poreskuprijavu za utvr|ivawe godi{weg poreza na dohodak gra|ana na

prihode koje jeostvario pokojni suprug, kao i da li je u obavezi da isti

plati? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

TAKSE

1. Administrativna taksa koja se pla}a kod overe potpisa na ugovoru i obavezadiplomatsko-konzularnog predstavni{tva (DKP) da, nakon overe potpisaugovornih strana na ugovoru o prometu nepokretnosti kod DKP Republike uinostranstvu, te ugovore dostavqaju nadle`nom poreskom organu uRepublici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

CARINE

1. Da li aparat mikro~ita~-{tampa~ koji po osnovu donacije od Kolumbija

univerziteta iz Wujorka dobija Arhiv Srbije i Crne Gore moè biti

oslobo|en od pla}awa uvoznih da`bina? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

2. Da li korisnik carinskog kontingenta treba da plati uvozne da`bine

kada prestaje da se bavi taksi delatno{}u radi odlaska u penziju, a pre

isteka roka od pet godina od dana uvoza novog putni~kog automobila? . . . 38

3. Osloba|awe od pla}awa uvoznih da`bina na ra~unarsku opremu koja je

predmet donacije Vlade Republike Koreje, a bi}e kori{}ewa od strane

Ministarstva prosvete i sporta u prosvetne svrhe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

J A V N I R A S H O D I

JAVNE NABAVKE

1. Kako se utvr|uje za koje delatnosti ponu|a~ ispuwava uslov za u~e{}e u

postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, s obzirom da se u Registar

upisuje prete`na delatnost privrednog dru{tva, i kojim dokumentima

ponu|a~ dokazuje pred naru~iocem da obavqa delatnost iz koje je predmet

javne nabavke?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

2. Da li naru~ilac javne nabavke treba da razmatra i ocewuje ponudu

ponu|a~a iz ~ijeg bilansa stawa i uspeha za posledwe tri obra~unske

godine se vidi da je u jednoj godini poslovao sa gubitkom?. . . . . . . . . . . . . . 423. Da li u postupku javne nabavke agencijskih usluga za izvo|ewe nastave u

prirodi, izleta i ekskurzija u {kolskoj 2006/2007 godini roditeqiu~enika mogu da podnose zahteve za za{titu prava? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

4. Da li prilikom vrednovawa ponuda u slu~aju dva doma}a ponu|a~a, od kojihjedan ponu|a~ nudi dobro proizvedeno u Srbiji, a drugi dobro proizvedenou inostranstvu naru~ilac moè izabrati doma}eg ponu|a~a koji nudidobro proizvedeno u Srbiji, pod uslovom da razlika u kona~nom zbirupondera izme|u ova dva ponu|a~a nije ve}a od 20 u korist ponu|a~a kojinudi dobro koje je proizvedeno u inostranstvu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

5. Da li se na Javni poziv za prikupqawe ponuda za obavqawe energetskedelatnosti distribucije prirodnog gasa, koji je sproveden u op{tiniPe}inci na osnovu Zakona o energetici, primewuje Zakon o javnimnabavkama i ako se ne primewuje, koji propis se primewuje? . . . . . . . . . . . 47

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u maju mesecu 2007. godine . . . . . . . . . . . . 49

Bilten godina XLVII br. 5/2007

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa prirodnog gasa koji vr{i obveznikPDV „Yugorosgaz“ a.d. Javnom preduze}u „Srbijagas“, pri ~emu semesto prometa ovog dobra nalazi izvan Republike Srbije, tj. uUkrajini

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-461/2007-04 od4.5.2007. god.)

Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka i 61/05, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporukadobara i pruàwe usluga (u daqem tekstu: promet dobara i usluga)koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, usmislu ovog zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima moèraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Dobrima se smatraju i voda, elektri~na energija, gas itoplotna energija (stav 2. istog ~lana Zakona).

BILTEN/POREZI 8


Odredbom ~lana 11. stav 1. ta~ka 4) Zakona propisano je daje mesto prometa dobara mesto prijema vode, elektri~ne energije,gasa i toplotne energije.

U skladu s navedenim zakonskim odredbama, u konkretnomslu~aju, na promet prirodnog gasa koji vr{i obveznik PDV„Yugorosgaz“ a.d. Javnom preduze}u „Srbijagas“ PDV se neobra~unava i ne pla}a, s obzirom da mesto prometa, tj. mesto pri-jema gasa nije na teritoriji Republike Srbije, ve} na teritorijiUkrajine u Beregovu.

Napomiwemo da se prilikom uvoza prirodnog gasa uRepubliku Srbiju, saglasno odredbi ~lana 7. i odredbi ~lana 23.stav 2. ta~ka 13) Zakona, PDV obra~unava i pla}a po posebnojporeskoj stopi od 8%.

2. Mogu}nost osloba|awa od pla}awa PDV uvoza gra|evinskogmaterijala – mermernih plo~a iz Crne Gore koje }e se koristitiza restauraciju Hrama Svetog velikomu~enika kneza Lazara


1. Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“,br. 84/04, 86/04-ispravka i 61/05, u daqem tekstu: Zakon), u ~lanu 3,propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporuka dobara ipruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.

Prema odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unos dobara ucarinsko podru~je Republike.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 18%.

Saglasno odredbama ~lana 26. Zakona, PDV se ne pla}a nauvoz dobara:

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 9


1) ~iji promet je, u skladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~. 5), 10),11) i 13)-16b) i ~lanom 25. stav 1. ta~. 1) i 2) i stav 2. ta~. 5) i 10)ovog zakona, oslobo|en PDV;

1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kaohumanitarna pomo};

1b) koja su izvezena, a koja se u Republiku vra}aju neproda-ta ili zato {to ne odgovaraju obavezama koje proisti~u iz ugovo-ra, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;

1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodnecarinske prodavnice;

2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvozei ponovo izvoze, kao i stavqaju u carinski postupak aktivnogoplemewivawa sa sistemom odlagawa;

3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvozei u nepromewenom stawu ponovo uvoze;

4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-pak prerade pod carinskom kontrolom;

5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-

pak carinskog skladi{tewa;7) za koja je, u skladu sa ~lanom 192. i ~lanom 193. stav 1.

ta~ka 6) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 73/03) propisanooslobo|ewe od carine, osim na uvoz motornih vozila.

U skladu s navedenim odredbama Zakona, na uvoz gra|evin-skog materijala – mermernih plo~a iz Crne Gore koje }e se, premanavodima iz zahteva, koristiti za restauraciju Hrama Svetogvelikomu~enika kneza Lazara, PDV se obra~unava i pla}a poop{toj stopi od 18%, s obzirom da za uvoz ovih dobara odredbom~lana 26. Zakona nije propisano poresko oslobo|ewe.

2. Odredbama ~lana 55. Zakona propisano je da pravo narefakciju PDV, na osnovu podnetog zahteva, imaju tradicionalnecrkve i verske zajednice – Srpska pravoslavna crkva, Islamskazajednica, Katoli~ka crkva, Slova~ka Evangelisti~ka crkva a.v,

BILTEN/POREZI 10


Jevrejska zajednica, Reformatorska hri{}anska crkva iEvangelisti~ka hri{}anska crkva a.v. (u daqem tekstu: tradi-cionalne crkve i verske zajednice), za dobra koja im seisporu~uju u Republici ili koja uvoze, kao i za usluge koje imse pruàju, a koji su neposredno povezani sa verskom delat-no{}u, pod uslovom da je:

1) promet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara oporeziv;2) PDV za isporu~ena dobra, odnosno pruène usluge

iskazan u ra~unu, u skladu sa ~lanom 42. ovog zakona, kao i da jera~un pla}en, odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvozadobara prethodno pla}en.

Saglasno odredbi ~lana 6. Pravilnika o postupku ost-varivawa prava na povra}aj PDV i o na~inu i postupku refakci-je PDV („Sl. glasnik RS“, br. 107/04 i 65/05, u daqem tekstu:Pravilnik), Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica,Katoli~ka crkva, Slova~ka Evangelisti~ka crkva a.v, Jevrejskazajednica, Reformatorska hri{}anska crkva i Evangelisti~kahri{}anska crkva a.v. (u daqem tekstu: tradicionalne crkve iverske zajednice) ostvaruju pravo na refakciju, u skladu saZakonom, na osnovu zahteva koji upravno telo odre|eno od stranetradicionalne crkve, odnosno verske zajednice podnosi Centraliza sve organizacione delove tradicionalne crkve, odnosno verskezajednice.

Pre podno{ewa prvog zahteva za refakciju, tradicional-na crkva, odnosno verska zajednica, pismeno obave{tava Centralukoje je upravno telo odre|eno za podno{ewe zahteva za refakcijui o licu ovla{}enom za potpisivawe zahteva za refakciju (stav 2.istog ~lana Pravilnika).

Prema stavu 3. istog ~lana Pravilnika, zahtev iz stava 1.ovog ~lana podnosi se na Obrascu REF 3A – Zahtev tradicionalnecrkve, odnosno verske zajednice za refakciju, koji ~ini sastavnideo ovog pravilnika.

Rok za podno{ewe zahteva je 60 dana od dana isteka kalen-darskog tromese~ja u kome su dobra i usluge nabavqene uRepublici ili izvr{en uvoz dobara u Republiku (~lan 6. stav 4.Pravilnika).



Odredbama stava 5. istog ~lana Pravilnika propisano jeda se uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana dostavqaju:

1) originali i kopije pla}enih ra~una o nabavqenimdobrima i kori{}enim uslugama u Republici;

2) originali i kopije dokumenata o izvr{enom uvozudobara u Republiku.

Centrala, nakon izvr{ene provere ispuwenosti uslova zarefakciju, re{ewem odlu~uje o zahtevu u roku od 15 dana od danapodno{ewa zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavqaware{ewa vr{i refakciju PDV (~lan 6. stav 6. Pravilnika).

U stavu 7. istog ~lana Pravilnika propisano je da se ori-ginali ra~una, odnosno dokumenata iz stava 5. ovog ~lana, overeniod strane Centrale, dostavqaju podnosiocu zahteva zajedno sare{ewem iz stava 6. ovog ~lana.

Prema odredbama ~lana 6a Pravilnika, dobrima i usluga-ma neposredno povezanim sa verskom delatno{}u u smislu ~lana55. Zakona smatraju se:

1) sve}e i materijal za proizvodwu sve}a;2) tamjan i materijal za proizvodwu tamjana;3) briketi;4) uqe i vino za obredne svrhe;5) bra{no i beskvasni hleb za obredne svrhe;6) svete sasude i obredni simboli;7) ode`de za sve{tenike i verske slu`benike i materijal

za proizvodwu ovih ode`di;8) gra|evinske usluge i gra|evinski materijal koji se

koristi za izgradwu, rekonstrukciju, konzervatorske i restaura-torske radove i odràvawe hramova i drugih zdawa povezanih samisionarskom delatno{}u tradicionalnih crkava i verskihzajednica, ukqu~uju}i i materijal za izradu ikonostasa i ikonopi-sawe;

9) bogoslu`bene kwige, verski kalendari i druga verskaizdawa, kao i papir za {tampawe tih izdawa;

10) orguqe.

BILTEN/POREZI 12


U skladu s navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, auz ispuwewe propisanih uslova, Srpska pravoslavna crkva imapravo na refakciju PDV koji je pla}en prilikom uvoza gra|evin-skog materijala – mermernih plo~a iz Crne Gore, a koje }e sekoristiti za restauraciju Hrama Svetog velikomu~enika knezaLazara.

3. Oporezivawe porezom na dodatu vrednost kwiga dobijenih ume|unarodnoj razmeni koja se vr{i u skladu sa Sporazumom ouvozu predmeta prosvetnog, nau~nog i kulturnog karaktera


Prema odredbama ~lana 16. st. 1. i 2. Ustava RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), spoqna politika RepublikeSrbije po~iva na op{tepriznatim principima i pravilimame|unarodnog prava, a op{teprihva}ena pravila me|unarodnogprava i potvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnogporetka Republike Srbije i neposredno se primewuju.

Potvr|eni me|unarodni ugovori moraju biti u skladu sUstavom (stav 3. ~lana 16. Ustava Republike Srbije).

Shodno navedenim ustavnim odredbama, na promet dobara iusluga, kao i na uvoz dobara u Republiku Srbiju, koji se vr{i uskladu sa me|unarodnim ugovorima lato sensu ne pla}a se porez nadodatu vrednost ako je poresko oslobo|ewe predvi|eno tim ugo-vorima.

Sporazum o uvozu predmeta prosvetnog, nau~nog i kul-turnog karaktera potpisan je u Lejk Saksesu 22. novembra 1952.godine na osnovu Ukaza o odobrewu akta Vlade FNRJ o pristu-pawu FNRJ Sporazumu o uvozu predmeta prosvetnog, nau~nog ikulturnog karaktera, donetog 23. avgusta 1952. godine, a



objavqenog 1. septembra 1952. godine u „Slu`benom vesnikuPrezidijuma Narodne skup{tine FNRJ“, br. 17/1952.

^lanom 1. Sporazuma propisano je:„1. Dràve ugovornice se obavezuju da ne pla}aju carinu

niti druge kakve namete prilikom uvoza:a) na kwige, publikacije i dokumenta navedenim u prilogu

A ovog Sporazuma,b) na predmete prosvetnog, nau~nog ili kulturnog karak-

tera navedenim u prilozima V, C, D i E ovog Sporazuma, kad oviodgovaraju uslovima koje postavqaju ti prilozi i kad predstavqa-ju proizvode neke druge ugovorne dràve.

2. Odredbe paragrafa prvog ovog ~lana ne}e pred-stavqati smetwu za jedne dràvu ugovornicu da napla}uje nauvezene predmete:

a) takse i druge unutra{we da`bine ma koje prirode onebile, koje se napla}uju prilikom uvoza ili donacije, pod uslovomda ne prekora~uju one da`bine koje neposredno ili posrednoterete sli~ne doma}e proizvode;

b) druge namete i da`bine koje nisu carine, a kojenapla}uju dràvne ili upravne vlasti na uvoz ili prilikom uvoza,pod uslovom da odgovaraju pribli`noj ceni ko{tawa u~iwenihusluga i da ne predstavqaju posrednu za{titu doma}ih proizvodaniti uvozne takse fiskalnog karaktera.“

Saglasno ~lanu IV ta~ka a) ovog sporazuma, „dràve ugo-vornice se obavezuju, u najve}oj mogu}oj meri, da i daqe ulaùzajedni~ke napore u ciqu pomagawa svim sredstvima slobodnerazmene predmeta prosvetnog, nau~nog ili kulturnog karaktera,kao i da ukinu ili smawe sva ona ograni~ewa tome slobodnomprometu koja nisu predvi|ena ovim Sporazumom.“

Prema tome, pri uvozu kwiga koje Biblioteka Maticesrpske dobija u razmeni od nacionalnih biblioteka iz inos-transtva, PDV se ne pla}a.

BILTEN/POREZI 14


4. Osloba|awe od pla}awa PDV prilikom uvoza ra~unarskeopreme koju, kao donaciju, dobija Ministarstvo prosvete i sportaod Ambasade Republike Koreje

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. Sl. od 27.4.2007. god.)

Odredbom ~lana 26. ta~ka 1a) Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka i 61/05, udaqem tekstu: Zakon) propisano je da se PDV ne pla}a na uvozdobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji ili kao humani-tarna pomo}.

Prema odredbi ~lana 1. stav 1. Zakona o donacijama ihumanitarnoj pomo}i („Sl. list SRJ“, br. 53/01, 61/01, 36/02 i „Sl.glasnik RS“, br. 101/05), dràvni organi, jedinice lokalnesamouprave, javna preduze}a, javne ustanove, druge organizacije izajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i doma}e i strane humani-tarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomo}.

Odredbom ~lana 2. Zakona o donacijama i humanitarnojpomo}i propisano je da donacija i humanitarna pomo} mogu biti urobi, osim duvana i duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a iputni~kih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti,imovinskim i drugim pravima.

U skladu s navedenim zakonskim odredbama, na uvozra~unarske opreme koju kao donaciju Ministarstvo prosvete isporta dobija od Ambasade Republike Koreje, ne pla}a se PDV,pod uslovom da se uvoz dobara vr{i za ra~un Ministarstvaprosvete i sporta, {to zna~i da je Ministarstvo prosvete isporta u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavqawe robe uslobodan promet, tj. uvoz dobara, izdatoj u skladu s carinskimpropisima, naveden kao vlasnik robe (dobara) koja se uvozi,kao i pod uslovom da se uvoz u svemu vr{i prema odredbamaZakona o donacijama i humanitarnoj pomo}i. Utvr|ivawe dali se uvoz vr{i u skladu s pomenutim zakonom sprovodinadle`ni carinski organ.



5. Poreski tretman prometa bez naknade neprodatih i vra}enihprimeraka ~asopisa National Geographic (remitenda)


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka i 61/05, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu s odredbom~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima moèraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Sa prometom dobara uz naknadu, saglasno odredbama stava4. ta~ka 2) i stava 5. istog ~lana Zakona, izjedna~ava se svaki drugipromet dobara bez naknade, pod uslovom da se PDV obra~unat uprethodnoj fazi prometa na ta dobra ili wihove sastavne delovemoè odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Svakim drugim prometom dobara bez naknade, u smislu~lana 4. stav 4. ta~ka 2) Zakona, a u skladu s odredbom ~lana 4.Pravilnika o utvr|ivawu {ta se smatra uzimawem i upotrebomdobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika,pruàwem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i outvr|ivawu uobi~ajenih koli~ina poslovnih uzoraka i poklonamawe vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 114/04), smatra se pok-lawawe dobara, osim poklawawa poslovnih uzoraka i poklonamawe vrednosti iz ~l. 7. i 8. ovog pravilnika.

Prema odredbama ~lana 18. st. 1. i 2. Zakona, osnovicomkod prometa dobara i usluga iz ~lana 4. stav 4. i ~lana 5. stav 4.ovog zakona, smatra se nabavna cena, odnosno cena ko{tawa tih

BILTEN/POREZI 16


ili sli~nih dobara i usluga, u momentu prometa, a u koju nijeukqu~en PDV.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 18%.

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 9) Zakona, po poseb-noj stopi PDV od 8% oporezuje se promet ili uvoz monografskihi serijskih publikacija.

Saglasno odredbi ~lana 8. stav 2. Pravilnika outvr|ivawu dobara i usluga ~iji se promet oporezuje po posebnojstopi PDV („Sl. glasnik RS“, br. 108/04, 130/04, 140/04 i 65/05, udaqem tekstu: Pravilnik), serijskim publikacijama, u smislu~lana 23. stav 2. ta~ka 9) Zakona, smatraju se ~asopisi, bilteni,godi{waci, zbornici radova i sli~na gra|a, koja se objavqujesukcesivno, u odre|enim vremenskim intervalima, na {tampanomili elektronskom mediju, sa numeri~kim i hronolo{kim oznaka-ma ~ije izdavawe moè da traje neograni~eno, a koje imaju CIPzapis (Cataloguing In Publications), ukqu~uju}i me|unarodni kwi`nibroj ISSN (International Standard Serial Number) kao wegov sastavnideo i koji je od{tampan na svakom broju publikacije.

U skladu s navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, napromet bez naknade vra}enih neprodatih primeraka ~asopisaNational Geographic (remitenda), koje obveznik PDV – izdava~, pokomadu, poklawa u~enicima sredwih {kola, kao i studentimaBiolo{kog fakulteta, PDV se obra~unava i pla}a po poreskojstopi od 8%. U tom slu~aju, osnovicu za obra~un PDV ~ini cenako{tawa ~asopisa u momentu prometa, u koju nije ukqu~en PDV.

S tim u vezi, napomiwemo da kada obveznik PDV vr{ipromet remitende kao stari papir (po kilogramu, bez navo|ewanaziva publikacije i dr.), duàn je da na naknadu za izvr{enipromet obra~una PDV po poreskoj stopi od 18% i da obra~unatiPDV plati u skladu sa Zakonom.



6. Poreska stopa koja se primewuje na uvoz kultura mikroorgani-zama za mlekarsku industriju koje se koriste za proizvodwu jogur-ta, kiselog mleka, pavlake i dr.


Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/04, 86/04-ispravka i 61/05, u daqem tekstu: Zakon), u ~lanu 3.ta~ka 2), propisano je da je predmet oporezivawa PDV uvoz dobarau Republiku.

Uvoz dobara je svaki unos dobara u carinsko podru~jeRepublike (~lan 7. Zakona).

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

U skladu s navedenim odredbama Zakona, na uvoz kulturamikroorganizama za mlekarsku industriju koje se koriste zaproizvodwu jogurta, kiselog mleka, pavlake i dr., obra~unava se ipla}a PDV po poreskoj stopi od 18%, s obzirom da za ova dobranije propisano oporezivawe po posebnoj stopi PDV od 8%.

7. Mogu}nost osloba|awa od pla}awa PDV za uvoz sportskeopreme koju ~ine lukovi i strele sa prate}om opremom kojuStreli~arski savez Srbije uvozi iz SAD


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka i 61/05, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i u

BILTEN/POREZI 18


Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona, propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 18%.

Saglasno odredbama ~lana 26. Zakona, PDV se ne pla}a nauvoz dobara:

1) ~iji promet je, u skladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~. 5), 10),11) i 13)-16b) i ~lanom 25. stav 1. ta~. 1) i 2) i stav 2. ta~. 5) i 10)ovog zakona, oslobo|en PDV;

1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kaohumanitarna pomo};

1b) koja su izvezena, a koja se u Republiku vra}aju neproda-ta ili zato {to ne odgovaraju obavezama koje proisti~u iz ugovo-ra, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;

1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodnecarinske prodavnice;

2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvozei ponovo izvoze, kao i stavqaju u carinski postupak aktivnogoplemewivawa sa sistemom odlagawa;

3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvozei u nepromewenom stawu ponovo uvoze;

4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-pak prerade pod carinskom kontrolom;

5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postu-

pak carinskog skladi{tewa;7) za koja je, u skladu sa ~lanom 192. i ~lanom 193. stav 1.



ta~ka 6) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 73/03) propisanooslobo|ewe od carine, osim na uvoz motornih vozila.

U skladu s navedenim odredbama Zakona, na uvoz sportskeopreme, koju ~ine lukovi i strele sa prate}om opremom, kojuStreli~arski savez Srbije uvozi iz SAD, PDV se obra~unava ipla}a po op{toj stopi od 18%, s obzirom da za uvoz ovih dobaraodredbama ~lana 26. Zakona nije predvi|eno poresko oslobo|ewe.

8. Pravo na odbitak PDV pla}enog pri uvozu dobara, pri ~emuuvoz dobara vr{i lice koje nije obveznik PDV u svoje ime, a zara~un drugog lica – obveznika PDV



Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podru~je Republike(~lan 7. Zakona).

Odredbom ~lana 28. stav 1. Zakona propisano je da pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

BILTEN/POREZI 20


2) za koji, u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona, postojioslobo|ewe od pla}awa PDV;

3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet pos-tojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu s ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Prema stavu 3. istog ~lana Zakona, u poreskom periodu ukojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ~lana 28. Zakona obveznikmoè da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i uslugakoji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo na

odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewa uslova iz st. 1-3. ovog ~lana.

U skladu s navedenim zakonskim odredbama, a uz ispuwewepropisanih uslova, kada se uvoz dobara vr{i u svoje ime, a za ra~undrugog lica, pravo na odbitak PDV pla}enog pri uvozu dobaramoè da ostvari obveznik PDV za ~iji je ra~un izvr{en uvozdobara, tj. lice koje je u Jedinstvenoj carinskoj ispravi navedenokao primalac, odnosno korisnik dobara koja se uvoze.

Prema tome, kada uvoz dobara vr{i lice koje nijeobveznik PDV u svoje ime, a za ra~un drugog lica – obveznikaPDV, pravo na odbitak PDV pla}enog pri uvozu dobara moè daostvari obveznik PDV za ~iji se ra~un vr{i uvoz dobara (vlasnik,



odnosno korisnik dobara koja se uvoze), a uz ispuwewe uslovapropisanih odredbama ~lana 28. Zakona (nabavqena dobra sekoriste, odnosno koristi}e se za promet dobara i usluga sa pravomna dobitak prethodnog poreza, posedovawe dokumenta oizvr{enom uvozu dobara, u kojem je iskazan PDV, kao i dokumentakojim se potvr|uje da je uvoznik tako iskazani PDV platio pri-likom uvoza).

Kada uslugu uvoza dobara pruà lice koje nije obveznikPDV, na naknadu za promet ove usluge ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV, a samim tim ni obaveza izdavawara~una ili drugog dokumenta koji sluì kao ra~un u smislu odre-daba ~lana 42. Zakona i odredaba Pravilnika o odre|ivawuslu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i o ra~unima kodkojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br.105/04, 140/04 i 67/05).

9. Oporezivawe prometa dobara i usluga kod ugovora ozajedni~kom ulagawu kod kojeg vi{e vlasnika, odnosno suvlasnikaspajaju svoje parcele u jednu parcelu, na kojoj jedno od tih licafinansira daqu izgradwu celog objekta, pri ~emu odobrewe zaizgradwu objekta glasi na sva lica



BILTEN/POREZI 22


Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu s odredbom~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima moèraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

U skladu s odredbom stava 3. ta~ka 6) istog ~lana Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i isporukadobara proizvedenih ili sastavqenih po nalogu naru~ioca, odmaterijala isporu~ioca, ako se ne radi samo o dodacima ilidrugim sporednim materijalima.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i prviprenos prava raspolagawa na novoizgra|enim gra|evinskimobjektima ili ekonomski deqivim celinama u okviru tih objeka-ta (stav 3. ta~ka 7) istog ~lana Zakona).

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 30) Zakona o planirawu iizgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06), investitorom sesmatra lice za ~ije potrebe se gradi objekat, odnosno kojefinansira izgradwu objekta i na ~ije ime se izdaje odobrewe zaizgradwu.

Pravna priroda ugovora, pa i ugovora nazvanog ugovoromo zajedni~kom ulagawu, ne odre|uje se prema nazivu ugovora, ve}prema pravima i obavezama koje iz tog ugovora proizilaze za ugo-vorne strane.

Kada na osnovu ugovora nazvanog ugovorom o zajedni~komulagawu zakqu~enom izme|u vi{e vlasnika, odnosno suvlasnikanepokretnosti, u ciqu preparcelizacije zemqi{ta i izgradweobjekta, do|e do spajawa ovih parcela u jednu, na kojoj jedno od tihlica finansira izgradwu celog objekta, pri ~emu odobrewe zaizgradwu objekta i upotrebna dozvola glase na sva lica, oprede-qivawe realnih delova na novoizgra|enom gra|evinskom objektu



u korist svake od strana ugovornica prema uloènim sredstvimau finansirawu izgradwe, ne smatra se prometom, pa ni prvimprenosom prava raspolagawa na ekonomski deqivim celinama uokviru novoizgra|enog gra|evinskog objekta, s obzirom da se uovom slu~aju pravo svojine, odnosno ovla{}ewe raspolagawa naekonomski deqivim celinama ne izvodi od pravnog prethodnika –derivacijom, ve} se radi o originarnom na~inu sticawa ovogprava.

Saglasno navedenom, a u konkretnom slu~aju, kada naosnovu ugovora nazvanog ugovorom o zajedni~kom ulagawuzakqu~enom izme|u obveznika PDV – preduze}a „Gate“ (suvlasnikjedne nepokretnosti) i vi{e fizi~kih lica koja nisu obvezniciPDV (suvlasnik nepokretnosti na kojoj idealni deo ima pre-duze}e „Gate“ i vlasnici drugih nepokretnosti) do|e do tzv.preparcelizacije zemqi{ta i izgradwe objekta, pri ~emuodobrewe za izgradwu objekta glasi na sva lica ({to zna~i da susva ova lica investitori), a finansirawe daqe izgradwe celogobjekta vr{i preduze}e „Gate“, opredeqivawe realnih delova –ekonomski deqivih celina na novoizgra|enom gra|evinskomobjektu prema uloènim sredstvima u finansirawu izgradweobjekta (vrednost uloènih nepokretnosti i nov~ana sredstva), nesmatra se prvim prenosom prava raspolagawa na ekonomskideqivim celinama u okviru novoizgra|enog gra|evinskog objektaod strane preduze}a „Gate“ na ostale investitore u smislu odredbe~lana 4. stav 3. ta~ka 7) Zakona. U ovom slu~aju, preduze}e „Gate“vr{i promet dobara ostalim investitorima saglasno odredbi~lana 4. stav 1. ta~ka 6) Zakona za koji postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV po poreskoj stopi od 18%, aosnovicu za obra~un PDV ~ini cena ko{tawa, tj. cena gradwedobra, u koju nije ukqu~en PDV.

BILTEN/POREZI 24


Na promet ekonomski deqivih celina u okviru novoiz-gra|enog gra|evinskog objekta koji obveznik PDV – preduze}e„Gate“ vr{i licima na koja ne glasi odobrewe za izgradwu objek-ta, PDV se obra~unava i pla}a po propisanoj poreskoj stopi od 8%ili 18%, s obzirom da se u ovom slu~aju radi o prvom prenosuprava raspolagawa na ekonomski deqivim celinama u okvirunovoizgra|enog gra|evinskog objekta u smislu odredbe ~lana 4.stav 3. ta~ka 7) Zakona.

Pri tome, napomiwemo da po osnovu prometa dobara kojipreduze}e „Gate“ vr{i ostalim investitorima u skladu s odredbom~lana 4. stav 1. ta~ka 6) Zakona, kao i po osnovu prvog prenosaprava raspolagawa na ekonomski deqivim celinama u okvirunovoizgra|enog gra|evinskog objekta koji vr{i licima na koja neglasi odobrewe za izgradwu objekta u skladu s odredbom ~lana 4.stav 1. ta~ka 7) Zakona, obveznik PDV – preduze}e – „Gate“ imapravo na odbitak PDV obra~unatog od strane prethodnog u~esni-ka u prometu, odnosno pla}enog pri uvozu, kao prethodnog poreza,a uz ispuwewe uslova propisanih odredbama ~lana 28. Zakona.


POREZ NA DOBIT PREDUZE]A

1. Porez po odbitku na prihode nerezidentnog obveznika iz ~lana40. Zakona o porezu na dobit preduze}a u slu~aju kada se radi ougovorom udruènim kreditima od pojedina~nih kreditora, pri~emu je svaki od pojedina~nih kreditora stvarni vlasnik kamatepo datom kreditu


1. Odredbom ~lana 40. Zakona o porezu na dobit preduze}a(„Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/04, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da se na prihode koje ostvari nerezidentniobveznik od rezidentnog obveznika, izme|u ostalog, po osnovukamata, obra~unava i pla}a porez po odbitku po stopi od 20%, akome|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawanije druk~ije ure|eno.

U skladu sa Zakonom, ukoliko postoji ratifikovanime|unarodni ugovor o izbegavawu dvostrukog oporezivawazakqu~en sa dràvom rezidentstva davaoca kredita (banka koja jeizvorno odobrila kredit – primalac kamate), primewuju seodredbe tog ugovora i stopa poreza na prihode od kamatepredvi|ena istim ugovorom.

Obveznik poreza po odbitku je nerezidentni obveznik, pri~emu postoji wegova Zakonom propisana obaveza da isplatiocuprihoda dokaè da je stvarni vlasnik prihoda koji su predmetoporezivawa, kao i status rezidenta dràve sa kojom je zakqu~enugovor o izbegavawu dvostrukog oporezivawa (~lan 40a Zakona), stim da je isplatilac prihoda (rezidentni obveznik) duàn da

BILTEN/POREZI 26


obra~una i plati porez po odbitku za svaki pojedina~noispla}eni prihod (u konkretnom slu~aju kamata) u momentuisplate prihoda.

Prema tome, ukoliko se prema postoje}oj dokumentaciji(ugovor o kreditu i dr.) moè nedvosmisleno zakqu~iti da se radio ugovorom udruènim kreditima od pojedina~no navedenih kre-ditora (zajmodavaca), pri ~emu je svaki od pojedina~nih kredito-ra stvarni vlasnik kamate po datom kreditu, Ministarstvofinansija smatra da se porez po odbitku na kamate iz ~lana 40.Zakona obra~unava po stopi predvi|enoj ugovorom zakqu~enim sadràvom rezidentstva svakog kreditora pojedina~no (ukolikopostoji ratifikovani me|unarodni ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa), odnosno po stopi od 20% ako takav ugo-vor ne postoji.

2. Isplatilac prihoda – kamate, kao poreski platacobra~unava, obustavqa i upla}uje porez i nadle`noj organiza-cionoj jedinici Poreske uprave podnosi Obrazac PDPO –Poresku prijavu o obra~unatom i pla}enom porezu na dobit poodbitku na prihode koje ostvaruju nerezidentni obveznici – prav-na lica, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o obrascu zbirneporeske prijave o obra~unatom porezu na dobit po odbitku na pri-hode koje ostvaruju nerezidentni obveznici – pravna lica („Sl.glasnik RS“, br. 116/04).

U slu~aju kada se iznos kamate po svakom pojedina~nodatom kreditu obra~unava po „promenqivoj kamatnoj stopi“,isplatilac prihoda (rezidentni obveznik) u svakom konkretnomslu~aju utvr|uje osnovicu poreza za prihode nerezidentnogobveznika od kamate u skladu sa Zakonom.

Ministarstvo finansija napomiwe da isplatilacobra~unava porez po stopi predvi|enoj ugovorom, odnosno postopi od 20% ako takav ugovor ne postoji, na osnovicu koju ~inibruto iznos kamate (koja u sebi sadrì obra~unati i pla}eniporez).

U svakom konkretnom slu~aju ~iweni~no stawe od uticajana postojawe i visinu poreske obaveze ceni nadle`ni poreskiorgan na osnovu podnetih podataka i pruènih dokaza od straneporeskog obveznika.


POREZI NA IMOVINU

1. Postojawe obaveze pla}awa poreza na prenos apsolutnih pravau slu~aju kada je, u okviru projekta NIP-a „Unapre|ewe materi-jalno-tehni~ke osnove rada institucija u sistemu socijalneza{tite“, Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politikenabavilo putni~ka motorna vozila uz naknadu za potrebe centaraza socijalni rad i koja tim centrima prenosi na raspolagawe iupravqawe


Shodno odredbi ~lana 14. stav 3. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02 i 135/04, u daqem tekstu:Zakon), porez na poklon pla}a se na poklon prava svojine naupotrebqavanom motornom vozilu.

Prema odredbi ~lana 14. stav 5. Zakona, upotrebqavanomotorno vozilo, upotrebqavani plovni objekat, odnosno upotre-bqavani vazduhoplov, u smislu tog zakona, jeste motorno vozilo,plovni objekat, odnosno vazduhoplov koje je najmawe jedanput, uskladu s propisima, bilo registrovano, upisano u propisani upis-nik, odnosno za koje je bilo izdato uverewe ili potvrda o plovid-

BILTEN/POREZI 28


benosti, odnosno dozvola za upotrebu, na teritoriji Srbije iCrne Gore.

Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se prenos beznaknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz ~lana14. st. 1. do 4. Zakona na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu s propisima kojima se ure|uje porez na dodatu vrednost,nezavisno od postojawa ugovora o poklonu (~lan 14. stav 6.Zakona).

Prema odredbi ~lana 23. ta~ka 4) Zakona, porez na prenosapsolutnih prava pla}a se na prenos uz naknadu prava svojine naupotrebqavanom motornom vozilu. Prenosom uz naknadu, u smisluZakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se pla}aporez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeporez na dodatu vrednost (~lan 24a Zakona).

Prema tome, ako Ministarstvo rada, zapo{qavawa i soci-jalne politike Centru za socijalni rad prenosi putni~komotorno vozilo koje nema karakter upotrebqavanog motornogvozila u smislu odredbe ~lana 14. stav 5. Zakona, na taj prenos nepla}a se ni porez na prenos apsolutnih prava, ni porez na poklon.

2. Porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti po osnovuugovora o doìvotnom izdràvawu


Prema odredbi ~lana 23. ta~ka 1) Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01… 135/04), u vezi sa ~lanom 2.stav 1. ta~ka 1) Zakona, porez na prenos apsolutnih prava pla}a sekod prenosa uz naknadu prava svojine ne nepokretnosti.

29


Prema odredbi ~lana 194. Zakona o nasle|ivawu („Sl.glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03-objavqen 4.11.1995. godine, a stupiona snagu 5. maja 1996. godine), ugovorom o doìvotnom izdràvawuobavezuje se primalac izdràvawa da se posle wegove smrti nadavaoca izdràvawa prenese svojina ta~no odre|enih stvari ilikakva druga prava, a davalac izdràvawa se obavezuje da ga, kaonaknadu za to, izdràva i da se brine o wemu do kraja wegovogìvota i da ga posle smrti sahrani.

Dakle, na prenos prava svojine na nepokretnosti po osnovuugovora o doìvotnom izdràvawu kao teretnog pravnog posla (pai kada je zakqu~en izme|u srodnika), porez na prenos apsolutnihprava se pla}a, osim u slu~ajevima kada se u skladu sa Zakonom ost-vari pravo na poresko oslobo|ewe.

Odredbom ~lana 31. stav 1. ta~ka 6) Zakona propisano je dase porez na prenos apsolutnih prava ne pla}a kada se pravo svojinena nepokretnosti prenosi na davaoca doìvotnog izdràvawakoji se u odnosu na primaoca izdràvawa nalazi u prvom nasled-nom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdràvawa pozakonu nasledio u momentu zakqu~ewa ugovora.

Prema odredbi ~lana 9. stav 1. Zakona o nasle|ivawu, prvinasledni red ~ine ostavio~evi potomci i wegov bra~ni drug.

U tom smislu, kada ugovor o doìvotnom izdràvawuzakqu~e otac – kao primalac izdràvawa i sin – kao davalacizdràvawa, na prenos prava na nepokretnosti po tom osnovu saoca na sina porez na prenos apsolutnih prava pla}a se na onaj deokoji sin kao davalac izdràvawa ne bi po zakonu nasledio umomentu zakqu~ewa ugovora.

U konkretnom slu~aju, s obzirom da je ugovor o doìvot-nom izdràvawu zakqu~en 25.1.1999. godine, a da iz dopisaproizilazi da je primalac izdràvawa od zakonskih naslednika

BILTEN/Porezi na imovinu

BILTEN/POREZI 30


pravog naslednog reda imao sina i k}erku, sin kao davalacizdràvawa obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava nanepokretnosti koje bi po zakonu nasledila wegova sestra, saglas-no odredbi ~lana 31. stav 1. ta~ka 6) Zakona.

Na postojawe poreske obaveze nije od uticaja zdravstvenostawe i materijalna situacija obveznika.

îweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinuporeske obaveze, odnosno na postojawe osnova za poreskooslobo|ewe u svakom konkretnom slu~aju, na osnovu pruènihdokaza, ceni nadle`ni poreski organ.


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Da li je supruga preminulog poreskog obveznika u obavezi dapodnese poresku prijavu za utvr|ivawe godi{weg poreza na doho-dak gra|ana na prihode koje je ostvario pokojni suprug, kao i da lije u obavezi da isti plati?


1. Godi{wi porez na dohodak gra|ana utvr|uje se i pla}a uskladu s odredbama ~l. 87. do 89. i ~lana 92. Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01…62/06 i 65/06-isprav-ka, u daqem tekstu: Zakon).

Prema odredbi ~lana 87. st. 1. i 2. Zakona, obveznicigodi{weg poreza na dohodak gra|ana su fizi~ka lica – rezidentikoji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak ve}i odtrostrukog iznosa prose~ne godi{we zarade po zaposlenomispla}ene u Republici u godini za koju se utvr|uje porez, kao istranci rezidenti i rezidenti upu}eni na rad u inostranstvo, kojisu u kalendarskoj godini ostvarili dohodak ve}i od petostrukogiznosa prose~ne godi{we zarade.

BILTEN/POREZI 32


Predmet oporezivawa godi{wim porezom na dohodakgra|ana su, saglasno odredbi ~lana 87. stav 4. Zakona, prihodi kojisu ispla}eni, odnosno ostvareni u periodu od 1. januara do 31.decembra godine za koju se utvr|uje godi{wi porez, nezavisno nakoji se period isplate odnose, i to:

1) zarada iz ~l. 13. do 14b Zakona;2) oporezivi prihod od samostalne delatnosti – ~l. 33. i

40. Zakona;3) oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava

industrijske svojine – ~l. 55. i 60. Zakona;4) oporezivi prihod od nepokretnosti – ~l. 68. i 70.

Zakona;5) oporezivi prihod od davawa u zakup pokretnih stvari –

~l. 82. st. 3. do 5. Zakona;6) oporezivi prihod od osigurawa lica – ~lan 84. stav 2.

Zakona;7) oporezivi prihod sportista i sportskih stru~waka iz

~lana 84a Zakona;8) oporezivi drugi prihodi – ~lan 85. Zakona;9) prihodi po osnovama iz ta~. 1) do 8) ovog stava, ost-

vareni i oporezovani u drugoj dràvi.Godi{wi porez na dohodak gra|ana pla}a se po stopi od

10% ili 15%, zavisno od visine ostvarenog dohotka za oporezi-vawe (~lan 89. Zakona).

Poreska prijava za utvr|ivawe i pla}awe godi{wegporeza na dohodak gra|ana podnosi se po isteku kalendarskegodine za koju se utvr|uje godi{wi porez, a najkasnije do 15. martanaredne godine (~lan 92. Zakona).

33


2. Prema ~lanu 10. stav 1. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02…62/06-dr.zakon, u daqem tekstu: ZPPPA), propisano je da je poreskopravniodnos odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskompostupku Poreske uprave, s jedne i fizi~kog, odnosno pravnoglica, s druge strane, kojim se ure|uje:

1) obaveza pla}awa poreza, obaveza obezbe|ewa poreskeobaveze i obaveze pla}awa sporednih poreskih davawa od stranefizi~kog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahte-va ispuwewe ovih obaveza;

2) obaveza fizi~kog, odnosno pravnog lica da, u skladu sazakonom, utvrdi porez, odnosno po odbitku, naplati porez u imeporeskog obveznika, vodi propisano kwigovodstvo, podnosiporeske prijave, dostavqa Poreskoj upravi traènu dokumentaci-ju i podatke, ne obavqa pla}awa na na~in druk~iji od propisanog,dozvoli pregled svog poslovawa slu`benom licu Poreske upravei druge zakonom utvr|ene obaveze ~iwewa, ne~iwewa ili trpqe-wa, u ciqu blagovremenog i pravilnog pla}awa poreza, kao ipravo Poreske uprave da zahteva ispuwewe ovih obaveza.

Saglasno ~lanu 22. st. 1. i 2. ZPPPA, poresku obavezu pre-minulog lica ispuwavaju naslednici, u okviru vrednostinasle|ene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, umomentu prihvatawa nasledstva. Ako ostavilac nema naslednikaili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostavio~evaporeska obaveza se otpisuje.

Imaju}i u vidu navedeno i ~iwenicu da je poreskiobveznik preminuo pre isteka zakonom propisanog roka zapodno{ewe poreske prijave za godi{wi porez na dohodak gra|ana(lice je preminulo u toku 2006. godine za koju se utvr|uje godi{wiporez), Ministarstvo finansija je mi{qewa da u konkretnom

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

BILTEN/POREZI 34


slu~aju naslednici nisu du`ni da u ime preminulog podnoseporesku prijavu za utvr|ivawe godi{weg poreza na dohodakgra|ana u smislu Zakona o porezu na dohodak gra|ana i da,saglasno tome, ne mogu da odgovaraju za neutvr|enu poreskuobavezu preminulog po osnovu godi{weg poreza na dohodakgra|ana za 2006. godinu.

Napomiwemo da naslednici odgovaraju za ve} utvr|eneporeske obaveze preminulog lica (iznos na ime poreskog duga,odnosno poreske obaveze koje su nastale za ìvota poreskogobveznika) najvi{e do visine vrednosti nasle|ene imovine, umomentu prihvatawa nasledstva.


TAKSE

1. Administrativna taksa koja se pla}a kod overe potpisa na ugo-voru i obaveza diplomatsko-konzularnog predstavni{tva (DKP)da, nakon overe potpisa ugovornih strana na ugovoru o prometunepokretnosti kod DKP Republike u inostranstvu, te ugovoredostavqaju nadle`nom poreskom organu u Republici


1. Prema odredbi ~lana 33. Zakona o republi~kim admi-nistrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03 i 51/03), za spisei radwe u nadle`nosti organa Republike, koji su predmet takseneobaveze po odredbama tog zakona, ne pla}a se administrativnataksa po odredbama Zakona o saveznim administrativnim taksama(„Sl. list SRJ“, br. 81/94, 85/94, 61/95, 63/96, 29/97, 12/98, 59/98, 44/99,74/99, 73/00, 21/01 i 71/01).

Prema odredbi ~lana 50. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o republi~kim administrativnim taksama („Sl. glasnikRS“, br. 61/05), za spise i radwe u nadle`nosti organa Republike,koji su predmet taksene obaveze po odredbama tog zakona, ne pla}ase administrativna taksa po odredbama Zakona o saveznim admi-nistrativnim taksama („Sl. list SRJ“, br. 81/94, 85/94, 61/95, 63/96,29/97, 12/98, 59/98, 44/99, 74/99, 73/00, 21/01 i 71/01), osim adminis-

BILTEN/TAKSE 36


trativnih taksa iz Tarifnog broja 112. i Tarifnog broja 114.ta~ka 2) Odeqka B. Tarife saveznih administrativnih taksa.

Imaju}i u vidu da su Zakonom o republi~kim administra-tivnim taksama propisane republi~ke administrativne takse zaspise i radwe organa u republici, smatramo da se kod overe pot-pisa na ugovoru koji vr{i diplomatsko-konzularnopredstavni{tvo Republike u inostranstvu pla}a taksa poTarifnom broju 112. ta~ka 1) (za zahtev) i taksa po Tarifnombroju 127. (za overu potpisa) Tarife saveznih administrativnihtaksa – deo B. Konzularne takse.

2. Odredbom ~lana 37. stav 1. Zakona o porezima na imo-vinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01…i 135/04) propisano je da je sudduàn da nadle`nom poreskom organu, nakon overe potpisa ugo-vara~a na ugovoru kojim se vr{i prenos prava svojine, odnosnodrugog prava iz ~lana 14, 23. i 24. Zakona, dostavi primerak ugovo-ra najkasnije u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovara~a.

Iako je obaveza iz ~lana 37. stav 1. Zakona ustanovqenasudu, kao organu koji u Republici overava potpise na ugovorimakoji za predmet imaju prenos prava svojine na nepokretnosti,Ministarstvo finansija smatra celishodnim da diplomatsko-konzularna predstavni{tva Republike, kada kao ovla{}eni organu inostranstvu vr{e overu potpisa na ugovoru o prometunepokretnosti (kao istovetan posao koji u Republici vr{isud), dostavqaju primerak ugovora nadle`nom poreskomorganu u Republici.

Obaveza podno{ewa poreske prijave propisana je zaporeskog obveznika odredbama ~l. 34. do 36. Zakona. Zakonom nijepropisana obaveza diplomatsko-konzularnog predstavni{tvaRepublike da na tu obavezu ukazuje strankama ~ije potpise ove-ravaju na ugovoru, ali bi ukazivawe u tom smislu bilo celishodnou smislu pove}awa poreske discipline i spre~avawa poresko-pravnih posledica koje bi za stranke mogle proiza}i iz neblago-vremenog podno{ewa poreske prijave.


CARINE

1. Da li aparat mikro~ita~-{tampa~ koji po osnovu donacije odKolumbija univerziteta iz Wujorka dobija Arhiv Srbije i CrneGore moè biti oslobo|en od pla}awa uvoznih da`bina?


^lanom 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomo}i(„Sl. list SRJ“, br. 53/01, 61/01, 36/02 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/05)propisano je da dràvni organi, jedinice lokalne samouprave,javna preduze}a, javne ustanove, druge organizacije i zajednice kojene ostvaruju dobit, kao i doma}e i strane humanitarne organizaci-je (u daqem tekstu: primalac donacije i pomo}i) mogu primatidonacije i humanitarnu pomo}.

^lanom 2. navedenog zakona propisano je da donacije ihumanitarna pomo}, u smislu ovog zakona, mogu biti u robi, osimduvana i duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a i putni~kihautomobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskimi drugim pravima.

^lanom 5. stav 1. istog zakona propisano je da je primalacdonacije i pomo}i oslobo|en pla}awa carine, drugih uvoznihda`bina i taksi koje se pla}aju prilikom uvoza robe koja je pred-met donacije i humanitarne pomo}i u smislu ovog zakona.

38


BILTEN/CARINE

Radi kori{}ewa povlastice iz ~lana 5. navedenog zakonaprimalac donacije i humanitarne pomo}i, uz zahtev zaoslobo|ewe, podnosi carinarnici:

1) izjavu donatora, odnosno davaoca humanitarne pomo}iiz koje se vidi da se roba {aqe besplatno, odnosno drugi dokaz dase roba pla}a iz sredstava prikupqenih po osnovu donacije ipomo}i ili iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vred-nosti i po osnovu kori{}ewa ustupqenih prava;

2) izjavu da }e roba biti upotrebqena u humanitarne,nau~ne, prosvetne, kulturne, sportske, verske i umetni~ke svrhe,unapre|ewe uslova ìvota stanovni{tva i zdravstvene za{tite,za{titu ìvotne sredine i sl.;

3) izvod iz registra ili drugi dokaz da se bavi jednom oddelatnosti iz ta~ke 2. ovog stava.

Na osnovu podnetog zahteva carinarnica donosi re{ewe.Saglasno odredbi ~lana 26. stav 1. ta~ka 1a) Zakona o

porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka i 61/05), PDV se ne pla}a na uvoz dobara koja se uvoze naosnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomo}.

2. Da li korisnik carinskog kontingenta treba da plati uvozneda`bine kada prestaje da se bavi taksi delatno{}u radi odlaskau penziju, a pre isteka roka od pet godina od dana uvoza novogputni~kog automobila?


Ta~kom 3. Odluke o kriterijumima na osnovu kojih seodobravaju carinski kontingenti („Sl. glasnik RS“, br. 130/2003)

39


BILTEN/CARINE

predvi|eno je da se putni~ki automobil za koji je odobren carin-ski kontingent ne moè, bez prethodnog pla}awa uvoznih da`binapo stopi utvr|enoj u Carinskoj tarifi, otu|iti, dati drugom naupotrebu ili upotrebiti u druge svrhe u roku od pet godina od danauvoza novog putni~kog automobila, odnosno tri godine od danauvoza upotrebqavanog putni~kog automobila.

Na osnovu iznetog, Ministarstvo finansija je mi{qewada je korisnik carinskog kontingenta zbog odlaska u penziju, tj.prestanaka obavqawa taksi delatnosti, koja je jedan od uslovapropisanih pomenutom odlukom, u obavezi da plati uvozneda`bine za predmetno putni~ko vozilo.

Uvozne da`bine se obra~unavaju prema stawu putni~kogautomobila i po propisima koji vaè na dan podno{ewa zahte-va za obra~un i pla}awe carine, odnosno na dan dono{eware{ewa o naplati carine ako nije podnesen zahtev za obra~uni pla}awe carine.

3. Osloba|awe od pla}awa uvoznih da`bina na ra~unarsku opremukoja je predmet donacije Vlade Republike Koreje, a bi}ekori{}ewa od strane Ministarstva prosvete i sporta uprosvetne svrhe


Na osnovu ~lana 2. Zakona o donacijama i humanitarnojpomo}i („Sl. list SRJ“, br. 53/01, 61/01, 36/02 i „Sl. glasnik RS“,br. 101/05) predvi|eno je da donacija i humanitarna pomo} moè

40


biti u robi, osim duvana i duvanskih prera|evina, alkoholnihpi}a i putni~kih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vred-nosti, imovinskim i drugim pravima.

S obzirom da }e se navedena ra~unarska oprema koristitiiskqu~ivo za prosvetne svrhe, pravo na osloba|awe od pla}awauvoznih da`bina primalac donacije moè ostvariti na na~inutvr|en ~lanom 6. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomo}i,ukoliko, uz zahtev za osloba|awe od pla}awa uvoznih da`bina,podnese nadle`noj carinarnici slede}e:

1) izjavu donatora, odnosno davaoca humanitarne pomo}iiz koje se vidi da se roba {aqe besplatno, odnosno drugi dokaz (ukonkretnom slu~aju: Memorandum o razumevawu) da se roba pla}aiz sredstava prikupqenih po osnovu donacije i pomo}i ili izsredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i poosnovu kori{}ewa ustupqenih prava;

2) izjavu primaoca donacije da }e roba biti upotrebqena uprosvetne svrhe.

BILTEN/CARINE


J A V N I R A S H O D I

JAVNE NABAVKE

1. Kako se utvr|uje za koje delatnosti ponu|a~ ispuwava uslov zau~e{}e u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, s obzirom dase u Registar upisuje prete`na delatnost privrednog dru{tva, ikojim dokumentima ponu|a~ dokazuje pred naru~iocem da obavqadelatnost iz koje je predmet javne nabavke?


Prema ~lanu 45. st. 2. i 3. Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 39/02, 43/03, 55/04, 101/05) pravo na u~e{}e u pos-tupku javne nabavke ima doma}e ili strano fizi~ko i pravno liceako je registrovano za obavqawe odgovaraju}e delatnosti kodnadle`nog organa.

Prema Zakonu o privrednim dru{tvima („Sl. glasnik RS“,br. 125/04), osniva~ki akt svakog privrednog dru{tva sadrì,pored ostalog, i delatnost dru{tva (~l. 55, 92, 106. i 185).

Odredbom ~lana 6. stav 1. ta~ka 8) Zakona o registracijiprivrednih subjekata („Sl. glasnik RS“, br. 55/04 i 61/05)propisano je da Registar sadrì {ifru i opis prete`nedelatnosti.

Tako|e, Zakonom o registraciji privrednih subjekata,propisano je i da se uz registracionu prijavu osnivawaprivrednog dru{tva, pored ostalog, prilaè i osniva~ki aktdru{tva, sa overenim potpisima osniva~a.

42


U osniva~kom aktu privrednog dru{tva kao delatnost togdru{tva moè da bude ozna~ena samo jedna delatnost ili vi{edelatnosti.

Ako je u osniva~kom aktu privrednog dru{tva ozna~enasamo jedna delatnost, ta delatnost se smatra prete`nom delat-no{}u i kao takva se registruje u Registar u smislu Zakona o re-gistraciji privrednih subjekata.

Ako je u osniva~kom aktu navedeno vi{e delatnosti,prete`nom delatno{}u smatra se delatnost koja je kao takvaizri~ito odre|ena u osniva~kom aktu, a ako prete`na delatnostnije izri~ito odre|ena u osniva~kom aktu, pod prete`nom delat-no{}u privrednog dru{tva ima se smatrati ona delatnost iz osni-va~kog akta privrednog dru{tva koja je nazna~ena u registra-cionoj prijavi i registrovana u Registru.

Iz navedenog proizlazi da privredni subjekt moè dau~estvuje u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci ako je pred-met javne nabavke iz oblasti wegove delatnosti koja je kaoprete`na delatnost upisana u Registar i ako je iz oblasti delat-nosti koje su upisane u osniva~ki akt tog privrednog subjekta.Prete`na delatnost dokazuje se izvodom iz Registra, a delatnos-ti koje nisu ozna~ene kao prete`ne delatnosti dokazuju se osni-va~kim aktom privrednog subjekta.

2. Da li naru~ilac javne nabavke treba da razmatra i ocewujeponudu ponu|a~a iz ~ijeg bilansa stawa i uspeha za posledwe triobra~unske godine se vidi da je u jednoj godini poslovao sagubitkom?


Prema ~lanu 46. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnikRS“, br. 39/02, 43/03, 55/04, 101/05) ponu|a~i uz ponudu dostavqaju

BILTEN/JAVNI RASHODI

43


dokaze kojim potvr|uju ispuwenost obaveznih uslova za u~e{}e upostupku javne nabavke (dokaze o ispuwenosti uslova iz ~lana 45.ovog zakona).

Jedan od tih dokaza jeste i bilans stawa overen od straneovla{}enog revizora ili izvod iz tog bilansa stawa odnosnoiskaz o ponu|a~evim ukupnim prihodima od prodaje i prihodimaod proizvoda, radova ili usluga na koje se ugovor o javnoj nabavciodnosi – za prethodne tri obra~unske godine, kao i mi{qewe iliiskaze banaka ili drugih specijalizovanih institucija odnosnodokaze koji su navedeni u javnom pozivu i u konkursnoj doku-mentaciji.

Naru~ilac je duàn da u javnom pozivu ili u konkursnoj doku-mentaciji navede koji je elemenat iz ove ta~ke izabrao i kojedruge elemente koji dokazuju finansijski i poslovni kapacitetponu|a~ treba da priloì. To, prakti~no, zna~i da se naru~ilacunapred opredequje za jedan od navedenih dokaza iz kog moè davidi finansijsko poslovawe ponu|a~a u posledwe tri obra~unskegodine.

Ako je naru~ilac traìo u konkursnoj dokumentaciji daponu|a~i uz ponudu dostave bilans stawa overen od straneovla{}enog revizora ili izvod iz tog bilansa stawa za posledwetri obra~unske godine, to zna~i da naru~ilac èli da se uveri daje ponu|a~ u posledwe tri obra~unske godine imao pozitivnoposlovwe kako bi obezbedio da izabrani ponu|a~ ugovornuobavezu i izvr{i.

S obzirom da je naru~ilac javne nabavke zainteresovan zaponu|a~e koji imaju pozitivno finansijsko poslovawe u posledwetri obra~unske godine, mi{qewa smo da se ponuda ponu|a~a kojije imao negativan bilans stawa u jednoj, dve ili tri posledweobra~unske godine ne moè razmatrati, odnosno naru~ilac bitrebalo takvu ponudu da odbije kao neispravnu ponudu, u smisluZakona o javnim nabavkama.

BILTEN/Javne nabavke

44


3. Da li u postupku javne nabavke agencijskih usluga za izvo|ewenastave u prirodi, izleta i ekskurzija u {kolskoj 2006/2007 godi-ni roditeqi u~enika mogu da podnose zahteve za za{titu prava?


Prema ~lanu 132. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnikRS“, br. 39/02, 43/03, 55/04, 101/05) zahtev za za{titu prava moè dapodnese svako lice koje ima ili je imalo interes da mu se dodeliugovor o javnoj nabavci.

Iz navedene odredbe proizlazi da zahtev za za{titu pravamoè podneti lice koje u postupku javne nabavke u~estvuje kaoponu|a~ i lice koje nije uzelo u~e{}e u postupku javne nabavke jernije bilo obave{teno da je naru~ilac pokrenuo postupak javnenabavke. U praksi moè da do|e do ovakve situacije ako naru~ilacsprovodi postupak sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa, ukom slu~aju potencijalni ponu|a~ nije bio u mogu}nosti da saznada se postupak sprovodi, ~ime je, ne svojom krivicom, spre~en dapodnese ponudu.

S obzirom da zahtev za za{titu prava mogu da podnose samolica koja imaju interes da im se dodeli ugovor o javnoj nabavci,proizlazi da roditeqi u~enika nemaju aktivnu legitimaciju da upostupku javne nabavke podnose zahtev za za{titu prava.

4. Da li prilikom vrednovawa ponuda u slu~aju dva doma}aponu|a~a, od kojih jedan ponu|a~ nudi dobro proizvedeno uSrbiji, a drugi dobro proizvedeno u inostranstvu naru~ilacmoè izabrati doma}eg ponu|a~a koji nudi dobro proizvedeno uSrbiji, pod uslovom da razlika u kona~nom zbiru pondera izme|u


45


ova dva ponu|a~a nije ve}a od 20 u korist ponu|a~a koji nudi dobrokoje je proizvedeno u inostranstvu?


^lanom 55. st. 5, 7. i 9. Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 39/02, 43/03, 55/04) utvr|eno je da u slu~aju primenekriterijuma ekonomski najpovoqnije ponude, a u situaciji kadapostoje ponude doma}eg i stranog ponu|a~a koji izvodi radove ilipruà usluge, odnosno nudi dobra proizvedena u zemqi,naru~ilac }e izabrati najpovoqnijeg doma}eg ponu|a~a, poduslovom da razlika u kona~nom zbiru pondera izme|u najpovoqni-jeg doma}eg ponu|a~a i najpovoqnijeg stranog ponu|a~a nije ve}aod 20 u korist stranog ponu|a~a. Ako je kriterijum za izbornajpovoqnije ponude najnià ponu|ena cena, naru~ilac }eizabrati doma}eg ponu|a~a sa najniòm ponu|enom cenom, poduslovom da wegova ponu|ena cena nije ve}a od 20% od najnièponu|ene cene stranog ponu|a~a, te da ministar finansija blièure|uje dokaze o ispuwenosti uslova iz st. 5. i 7. ovog ~lana.

Iz navedenog proizlazi da naru~ilac u slu~aju nabavkeradova ili usluga, a u situaciji kada su ponude podneli doma}i istrani ponu|a~i koji izvode radove ili pruàju usluge, dajeprednost doma}em ponu|a~u izvo|a~u radova, odnosnopruàocu usluga.

Ako u postupku javne nabavke dobara ponudu daju ponu|a~iod kojih jedan nudi dobra koja su proizvedena u zemqi–doma}egporekla, a drgi nudi dobra koja nisu doma}eg porekla, naru~ilacje duàn dati prednost ponu|a~u koji nudi dobra proizvedena uzemqi. Uslov za davawe prednosti ponu|a~u u postupku javnenabavke dobara je da je taj ponu|a~ doma}i i da su ta dobra proizve-dena u zemqi, tj. da su doma}eg porekla.

U skladu sa navedenom odredbom, ministar finansijadoneo je Pravilnik o odre|ivawu dokaza na osnovu kojih se


46


utvr|uje da su dobra proizvedena u zemqi odnosno doma}egporekla („Sl glasnik RS“, br. 82/04).

U smislu navedenog pravilnika, doma}im ponu|a~em sma-tra se pravno ili fizi~ko lice koje je upisano u odgovaraju}i re-gistar nadle`nog organa u Republici Srbiji.

Kao dobra proizvedena u zemqi smatraju se mineralniproizvodi izva|eni iz zemqi{ta, biqni proizvodi uzgojeni iliubrani u Srbiji, proizvodi dobijeni od ìvotiwa uzgojenih uSrbiji, proizvodi dobijeni lovom i ribolovom u Srbiji, proizvo-di dobijeni od riba uzgojenih u Srbiji i ostaci i otpaci proizvo-da dobijeni iz proizvodnih delatnosti ili upotrebqavanihpredmeta, ako su u Srbiji prikupqeni i ako su pogodni samo zaponovno dobijawe sirovina, kao i dobra koja su u Srbijiproizvedena od uvezene robe kojoj su u tom procesu bitnopromewena prvobitna svojstva, odnosno koja je bila predmetdovoqne obrade ili prerade.

Da bi ponu|a~, shodno ~lanu 55. stav 5. i 7. Zakona, ost-vario pravo na povla{}eni tretman pred naru~iocem, potrebno jeda se ispune oba uslova, odnosno da ima status doma}eg ponu|a~a ida je roba koju nudi proizvedena u Republici Srbiji.

Tako|e, ponu|a~ koji nudi dobra proizvedena uzemqi–doma}eg porekla i èli da ostvari povoqniji tretman uodnosu na ponu|a~a koji nudi dobra stranog porekla, duàn je dakao sastavni deo ponude podnese i deklaraciju proizvo|a~a kojomdokazuje da su dobra proizvedena u zemqi, a koja treba da sadrì:naziv proizvoda, tip proizvoda, ime proizvo|a~a, navo|ewe ele-menata tehnolo{kog postupka i navo|ewe zemqe porekla kompo-nenti i podsklopova iz kojih je proizvod sastavqen

Ciq navedene odredbe je davawe prednosti doma}emponu|a~u koji nudi dobra proizvedena u zemqi–doma}eg porekla uodnosu na stranog ponu|a~a, odnosno u odnosu na doma}eg ponu|a~akoji nudi robu stranog porekla, ~ime se pospe{uje razvoj doma}eprivrede.


47


Iz navedenog proizlazi da u slu~aju javne nabavke dobara,a u situaciji kada su ponude dali doma}i i strani ponu|a~i,naru~ilac prilikom izbora najpovoqnijeg ponu|a~a daje pred-nost doma}em ponu|a~u koji nudi robu proizvedenu uzemqi–doma}eg porekla.

U situaciji kada postoje ponude samo doma}ih ponu|a~a,od kojih jedan nudi dobra proizvedena u zemqi–doma}eg porekla, adrugi nudi dobra stranog porekla, naru~ilac prilikom izboranajpovoqnijeg ponu|a~a daje prednost ponu|a~u koji nudi dobraproizvedena u zemqi–doma}eg porekla, pod uslovima iz st. 5. i 7.~lana 55. Zakona.

5. Da li se na Javni poziv za prikupqawe ponuda za obavqaweenergetske delatnosti distribucije prirodnog gasa, koji jesproveden u op{tini Pe}inci na osnovu Zakona o energetici,primewuje Zakon o javnim nabavkama i ako se ne primewuje, kojipropis se primewuje?


Prema Zakonu o energetici („Sl. glasnik RS“, br. 84/04),Vlada donosi Program ostvarivawa Strategije razvoja ener-getike Republike Srbije, na predlog ministarstva nadle`nog zaposlove energetike.

Programom se utvr|uju: uslovi, na~in i dinamika ostvari-vawa Strategije, energetski objekti koje je neophodno izgraditi ikoncesije koje }e se dati za izgradwu energetskih objekata, uzima-ju}i u obzir prognoziranu potro{wu energije i energenata, ener-getsku efikasnost, mogu}nost kori{}ewa obnovqivih izvoraenergije, mogu}nost kori{}ewa efikasnih tehnologija zaproizvodwu energije i energenata, stimulisawe investirawa uenergetski sektor, mere za za{titu ìvotne sredine i druge ele-mente od zna~aja za ostvarivawe Strategije.


48


Program se donosi za period od {est godina i uskla|uje seprema realnim potrebama za energijom i energentima najmawesvake druge godine.

Nadle`ni organ autonomne pokrajine predlaè deoPrograma za ostvarivawe razvoja energetike na svojoj teritorijiu skladu sa planom razvoja pokrajine, koji ~ini sastavni deoPrograma ostvarivawa Strategije razvoja energetikeRepublike Srbije.

Tako|e, autonomna pokrajina i jedinica lokalnesamouprave donose planove razvoja energetike kojima se utvr|ujupotrebe za energijom na svom podru~ju, kao i uslovi i na~inobezbe|ivawa neophodnih energetskih kapaciteta u skladu saStrategijom i Programom.

U slu~aju da se putem izdavawa energetskih dozvola nemoè obezbediti planirana dinamika izgradwe energetskihobjekata predvi|ena Programom, kojima se obezbe|uje sigurno iredovno snabdevawe energijom, Vlada moè da odobri izgradwutih objekata i po sprovedenom postupku javnog tendera.

Vlada, na predlog Ministarstva, odlu~uje o raspisivawujavnog tendera.

Javni tender raspisuje Ministarstvo, odnosno jedinicelokalne samouprave, u skladu sa odlukom Vlade.

Na postupak javnog tendera za izgradwu energetskihobjekata primewuju se odredbe zakona kojim se ure|uju koncesije.

Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a vr{i organ koji jeraspisao javni tender (~l. 34. i 35. Zakona o energetici).

Iz navedenog proizlazi da se javni poziv za dostavqaweponuda za izgradwu distributivnog sistema za prirodni gas neraspisuje na osnovu Zakona o javnim nabavkama, ve} na osnovuZakona o energetici, a na postupak javnog tendera primewuju seodredbe Zakona o koncesijama.



FFIINNAANNSSIIJJSSKKII PPRROOPPIISSII DDOONNEETTII UU MMAAJJUU MMEESSEECCUU 22000077.. GGOODDIINNEE

UREDBE Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o privremenom finansira wu Republike Srbije za period januar -jun 2007. godine

Sl. glasnik RS , br. 48 od 25. maja 200 7.

ODLUKE Odluka o izmenama i dopuni Odluke o na~inu upravqawa tokovima gotovine snabdevawem banaka nov~anicama i kovanim novcem

Sl. glasnik RS, br. 39 od 4. maja 200 7.

Odluka o spoqnoj reviziji banaka Sl. glasnik RS , br. 41 od 9. maja 200 7. Odluka o izmeni i dopuni Odluke o uslovima i na~inu pla}a wa u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizi~ka lica koja obav qaju delatnost


Odluka o vrstama deviza u kojima se pla}aju republi~ke administrativne takse kod diplomatsko -konzularnih predstavni{tava Republike Srbije i o visini kursa dinara za prera~unava we dinarskih iznosa taksi u devize


UPUTSTVA Uputstvo o izmenama i dopuni Uputstva za sprovo|ewe Odluke o na~inu upravqawa tokovima gotovine snabdevawem banaka nov~anicama i gotovim novcem


P O D S E T N I K

Uputstvo o dopunama Uputstva za sprovo|ewe Odluke o uslovima i na~inu obavqawa platnog prometa sa inostranstvom


OSTALO Uskla|eni dinarski iznosi iz Tarife republi~kih administrativnih taksi


BILTEN/PODSETNIK50


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik mr Janko Guzijan. – God.32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

Documents

B I L T E N - mfin.gov.rs...TAKSE 1. Administrativna taksa koja se pla}a kod overe potpisa na ugovoru i obaveza diplomatsko-konzularnog predstavni{tva (DKP) da, nakon overe potpisa