-
2 Januar 2015.
B I Z N I S
-
3www.serbianmirror.comJanuar 2015.
I Z R E D A K C I J E
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Veliki jubilej srpske katedrale Sveti Sava strana 6
Godina kada smo osvojili Ameriku strana 7
Rusija i Srbija u Velikom ratu strana 13
Pet miliona ljudi gleda Teslu strana 14
Intervju: Aleksandar Blatnik strane 15
Doga|aji koji su obele`ili Srbiju u 2014. strana 16
Se}anje na Dositeja strana 17
Pravoslavlje: Bo`i} - Badnji dan strana 18
Filmski festival strane 20-21-22
Stogodi{njica Srbije u Velikom ratu strana 24
Milunka Savi} strana 25
In memoriam: Poslednji pozdrav
Protojereju Aleksandru Ivanovi}u strane 26-27
Pri~e Ogledala strane 28
Novogodi{nja anketa strane 30-31
Poruka iz gen. konzulata R. Srbije u ^ikagu strana 33
Godi{nji horoskop strana 34-35
Najbolji sportisti u 2014. strana 36
^estitike - oglasi - mediji strana 37
Vedra strana strana 38
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite
na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
D r a g iprijatelji, pošto-vaoci "Srpskogogledala"
@ivimo uvelikom gradu,jednoj od na-jve}ih svetskihmetropola,
aopet smo upu-}eni jedni nadruge i oku-
pljeni oko onoga što nas povezuje.Postavlja se pitanje, šta mi
kao srpskazajednica u "belom svetu" daleko odotad`bine, mo`emo da
ponudimo uglobalnim okvirima? Šta je najbolje štood nas svet
dobija? Da li su to školovani,mladi ljudi, eksperti u svojoj
profesiji?Sportisti koji svoje uspehe ni`u i vra}ajuse u svoju,
našu zemlju kao heroji?
Neka na po~etku Nove 2015.svi razmislimo o vidljivim i
nevidljivimuspesima koje je Srbija postigla u
prethodnoj godini. Poka`imo da smobolji. Osetimo se kao deo
jedneuspešne nacije koja podignute glave,ponosno opstaje.
Nama je neizrecivo zadovoljst-vo što ve} više od trinaest godina
pos-tojimo u Sjedinjenim Ameri~kimDr`avama, kao jedan od retkih
listovana srpskom jeziku, koji pronosi glas onama i slavu naših
uspe{nih ljudiširom sveta.
Imid` koji je "Srpsko ogledalo"postiglo u Srbiji u poslednjih
nekolikogodina je od velikog zna~aja za nas,naše ljude u dijaspori
i za samo"Srpsko ogledalo", koje pretenduje daafirmiše Srbe i
srpske vrednosti.
Redakcija "Ogledala" svojimdragim ~itaocima `eli sre}ne Bo`i}ne
inovogodišnje praznike.
Srda~no vaša,Slavica Petrovi}, glavni i odgovorni urednik
RE^ UREDNIKA
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
· Phone: 773.744.0373
· OSNIVA^: Slavica Petrovi}
· UREDNIK: Slavica Petrovi}
· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}, Marko lopu{ina.
· DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev
(Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus, Aleksandra Miti} (Ni{),
Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac
(562.397.9001)
· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
-
Januar 2015.
S R B I N F O
4
Na veliki zahtev publike, film MALI BUDO, za koji se trazila
karta vise na Srpskom filmskom festivalu^ikago 2014-te, prikaza}e
se 29. januara 8:00 u istom bioskopu - Muvico 18 u Rozmontu.
Ulaznice mo`ete kupiti preko naseg websajta
www.serbanfilmfest.com -pay pal ili websajt Ogledala. Sve info:na
telefon: 773.744.0373
MMUUVVIICCOO 1188 uu RRoozzmmoonnttuu
O knjizi }e govoriti dr Jelena Bankovi} i Milka Kova~evi}
POGLED POPREKO – ZBIRKA KOLUMNI KOJA VAS NE]E OSTAVITI
RAVNODU[NIM
- Prekookeanske kolumne objavljivane u dnevnom listu ”Vesti” od
2006-2011. godine
-Da li je Kolumbo otkrio pogre{an kontinent ili Ameriku
-Nekriti~ki vidimo kao ostvarenu utopiju?
-Za{to se na{a du{a nije primila u belom svetu?
-Jesu li ovde samo izlozi {areniji, automobili i televizori
ve}i, a strahovi malo druga~iji?
PROMOCIJA KNJIGE "" PPOOGGLLEEDD PPOOPPRREEKKOO"" MILE
FILIPOVI]
Saturday, Januar 17. 2015 at 2:00 pm -5:00 pmEASTGATE CAFE 102
Harrison Street Oak Park, IL 60304
http://www.chigoja.co.rs/pogled_popreko_mila_filipovic
-
A K T U E L N O
5www.serbianmirror.comJanuar 2015.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
SRBIJA
2015. GODINE
Niko u Srbiji vi{e neveruje da }e nam 2015.godina doneti
blagostan-je, pa ~ak ni vlast.Potpredsednica vlade i ministar-ka
gradjevinarstva, saobra}aja iinfrastrukture Zorana
Mihajlovi}poru~ila je da }e 2015. biti god-ina gradnje u Srbiji i
da }e grad-jani zahvaljuju}i preduzetnimreformama, koje }e biti
nastavl-jene i u narednoj godini, `ivetibolje tek u 2016.“Verujem
da }e 2016.biti godina u kojoj}emo bolje `iveti, jersmo mnoge
reformesproveli ove godine, apredstoje nam i u 2015.zna~ajne stvari
kao {tosu uvodjenje elek-tronske gradjevinskedozvole,
re{avanjepitanja konverzijezemlji{ta i druge“,naglasila je
Mihajlovi}.
Na pitanje kakokomentari{e tvrdnjeopozicije, da vlada nijedobro
radila i da }e jenarod smenjivati na ulici,Mihajlovi} isti~,e da
jevlada premijeraAleksandra Vu~i}anapravila nekoliko
velikihiskoraka i donela sistemskezakone. Vlada je prvi
putnapravila jasan bud`et u komese zna ko {ta radi i koliko }e dase
tro{i, a predvidjeno je ono-liko novca koliko imamo, dodalaje
ona.
Bojan Pajti}, predsed-nik pokrajinske vlade i liderDemokratske
stranke, u 2015.godini o~ekuje dve stvari – dakoaliciona vlast koju
uVojvodini deli sa ^ankom iPastorom mirno do~eka krajmandata i da
Vlada Srbijepadne. Na pitanje kako misli dasru{i vladu Aleksandra
Vu~i}a,~iju stranku, prema poslednjimistra`ivanjima agencije
“Faktorplus“, podr`ava 51,1 odstobira~a, Pajti} ka`e da
“politikaVlade Srbije u tolikoj meriegzistencijalno ugro`ava
grad-jane, i toliko je zavladao o~aj ibeznadje, da ne}e biti
potrebnou~e{}e politi~kih stranka unjenom ru{enju“.
“Ovo nije poziv nagradjanske nemire, jer je narodve} na ulicama.
Na ulicama suadvokati i prosvetni radnici, i nevidim da }e taj
proces biti zaus-tavljen. Ljudi `ive sve gore, avlast je bahata i
arogantna i nanjihove probleme odgovara kakose penzije smanjuju
manje odplata, jer pen-zionerine treba
da nose odela,ili kako je smanjivanje
plata i penzija investicija ubudu}nost. To je
posledicaneodgovornog vodjenja dr`ave“,ka`e Pajti}. On dodaje da
jeVu~i} centar kritike jer jepreuzeo na sebe sve u ovojdr`avi. Za
sve se pita, o svemu
odlu~uje, sam zaustavlja sneg ikr~i smetove.
Parlamentarnu godinuposlanici su priveli krajuvatrometom u
skup{tinskim klu-pama verbalnim okr{ajima okobud`eta, ~esto
najmanje u vezi s
njim. Sitnobroje}i do2015. godine,za politi~kep r o t i v n i k
e
spremili sunovogodi{nje `elje.
“Da se pogledaju uogledalo i da se nakon toga`estoko u{tinu“,
poru~io jeZoran Babi} iz Srpske naprednestranke.
“@elim im da odustanuod uvodjenja jednoumlja uSrbiju i da nau~e
da slu{ajusvoje politi~ke oponente“, ka`e
Borislav Stefanovi} izDemokratske stranke.
“Da se u parlamentuobra}aju biranim re~ima pred-stavnicima
vlasti“, smatraDragan Markovi} iz JedinstveneSrbije.
Vladimir Pavi}evi} izNove stranke ka`e da ova vlastzaslu`uje
jednu ~istu dekon-strukciju.
“Ja im `elim 10 odstood onoga {to obe}avaju da ost-vare“, ka`e
Marko Djuri{i} izSocijaldemokratske stranke.
Djordje Mili}evi} izSocijalisti~ke partije Srbijepo`eleo je vi{e
konstruktivne iargmentovane rasprave.
Na po~etku noveposlovne godine, koju unajmanju ruku,
privrednicisa nemirom o~ekuju, nemi-novno je bilo postavitipitanje
“[ta nas o~ekuje u2015?“. Evo {ta ka`eMiroslav Prokopijevi},
pro-fesor ekonomije:
“Od 2008. dodanas svaka naredna godi-na u Srbiji je u
privred-nom smislu bila lo{ija odprethodne. Taj neslavni niz}e se
nastaviti i 2015.Jedino }e pogor{anje u2015. verovatno biti ve}eu
odnosu na 2014, nego{to je to bio slu~aj sa bilokojom dolaze}om u
odno-su na prethodnu godinu –od 2008. do danas.Razlog za takvo
o~ekivan-je je o~it. U prethodnimgodinama nije bilonikakvih reformi
da bi se
u 2015. moglo o~ekivati dapo~nu da pristi`u nekirezultati i da
po~ne bivatibolje. Usled toga }e se
postoje}i silazni privredni trendnastaviti. To zna~i, da
2015.treba o~ekivati manje ulaganja,manje radnih mesta,
slabijukreditnu aktivnost, vi{e neotpla-tivih kredita, vi{e
zatvaranjafirmi, pad tra`nje (vi{e doma}enego uvozne robe) usled
sman-jenja penzija i plata, a kaorezultat toga manji prihod iprofit
firmi i, posledi~no, manjinacionalni dohodak. To }epove}ati
probleme javnih finan-sija. Prihodi }e biti manji, apotreba za
sredstvima ve}a –usled krize, jer je tada i pojed-
incima i firmama potrebno vi{epomo}i.
Ozbiljnije protr`i{nereforme od naprednja~ke vladese ne mogu
o~ekivati, jer je onave} vi{e od dve i po godine navlasti i da im
je sklona, one bive} davno po~ele. Bira~i su zaovu vladu glasali,
sem zboghap{enja jednog tajkuna, da ihza{titi od tr`i{ta, a ne
zbogtr`i{nih reformi.
Javne finansije u Srbijisu pred slomom, a zemlja
predbankrotstvom, ali je te{ko re}ikada }e se ovo desiti. Odla`e
gaprodaja imovine i obilje jeftinogkapitala u svetu, usled ~ega se
iprezadu`ene zemlje, poputSrbije, relativno jeftino
daljezadu`uju.”
PUT SVILE
PREKO
BEOGRADA
Beograd je sredinomdecembra bio centarekonomskih i
politi~kihde{avanja u Evropi. Odr`an jeSamit Kine i lidera 16
dr`avacentralne i isto~ne Evrope,najve}i dogadjaj jo{ od
1989.godine, kada je Beograd biodoma}in Samita nesvrstanih.Skup je
izazvao veliku medijskupa`nju kako u regionu tako i u~itavom
svetu.
Srbija je poku{ala daiskoristi priliku da se kaodoma}in Tre}eg
sastanka {efovavlada s kineskim premijerom LiKe}ijangom predstavi
svetu kao“ulazna vrata“ za kineski kapitalna Balkan i u Evropu.
Danima uo~i samitaSrbija je upozoravana da Briselne gleda
blagonaklono naovakve skupove. U prilog tojtezi ide i izjava
premijeraAsleksandra Vu~i}a da je zaSrbiju ~lanstvo u EU
nacionalniprioritet, ali i poziv Li Ke}iangaEvropi da podr`i
kinesku sarad-nju sa zemljama centralne iisto~ne Evrope.
Sa druge strane, srpskianaliti~ari ne kriju nadu da biovakvi
skupovi i neskrivenanamera Kine da se ekonomski{iri, mogli da
poslu`e Evropikao lekcija da politiku stalnihuslovljavanja zameni
politikompovoljnih kredita i infrastruk-
-
6 Januar 2015.
M A T I C A i D I J A S P O R A
Protekla 2014-ta godina je bila vrlozna~ajna i jubilarna za
Crkvu SvetogSave u Njujorku. Parohija je proslav-ila 70-godina od
osve{tanja na{e velelepneSrpske Katedrale Sveti Sava. Sjajni
iuspe{ni banket koji je odr`an u NYDownntown Marriott hotelu
povodomobele`avanja ove proslave, potvrdio je dasu raniji problemi
u Srpskoj Njujor{kojzajednici prevazidjeni i da je na{
Crkvenazajednica na pravom, dobrom putu i zabudu}a pokolenja.
Na banketu je bilo 175 gostiju,uklju~uju}i Njihova Kraljevska
Viso~anstvaPrestolonaslednika Princa Aleksandra iPrincezu Katarinu,
kao i mnogo mladihuspe{nih ljudi, i uva`enih gostiju. Te
ve~eri,sakupljeno je preko 85 hiljada dolara zaobnovu crkvenog
kompleksa. Kraljevski parje opet poklonio za aukciju ve~eru na
BelomDvoru, a Novak Djokovi} je poklonio svojpobedni~ki reket i
majicu sa turnira u Rimu.Seti}ete se da je Novak Djokovi} poklonioi
sav svoj honorar sa tog turnira za ugro`eneod Poplava u Srbiji.
Crkva Svetog Save jeistog vikenda poklonila 50 hiljada dolara
zaPoplave, a sveukupno 70 hiljada dolaratokom godine za ugro`ene od
Poplava uSrbiji i Republici Srpskoj.
Odr`ano je mno{tvokulturno-umetni~kih dogadjanja i
predstavatokom godine: Koncert za kupovinu novogklavira za Kolar~ev
Narodni Univerzitet uBeogradu; nekoliko koncerata klasi~ne
muzike i d`eza, uklju~uju}i gostovanjeSrpske operske primadone
JadrankeJovanovi} i Nikole Rackova. U`ivali smo ufantasti~noj
ve~eri monodrame ~uvenogglumca Petra Bo`ovi}a. Folklorni
nastupigrupa Stra`ilovo i Talija, de~ije priredbe,festivali Srpske
Hrane, rok koncerti, semi-nari, dokumentarni filmovi, izlo`be slika
iikona, promocije knjiga, proslava 150 god-ina od rodjenja Mihajla
Pupina …
Crkva Svetog Save u Njujorku jenajve}a Srpska Crkva u celoj
dijaspori, a tre}anajve}a Srpska Crkva na svetu – posle hramana
Vra~aru, i Crkve Svetog Marka uBeogradu. Episkopalna Kapela Triniti
Crkvesa Vol Strita je sagradjena u Gotskom stilu pre160 godina, a
daleke 1943-}e godine je Srbi
otkupljuju. Pri~a po~inje sa MihajlomPupinom, koji je upoznao
tada jednog mladogmonaha Nikolaja Velimirovi}a saEpiskopalnim
sve{tenikom Meningom, tokommonahove posete Njujorku, i to je bio
po~etakdugogodi{njeg prijateljstva i uzajamnog
po{tovanja koji }e 30-ak god-ina kasnije biti klju~no, zato{to
je Biskup Mening odlu~ioda proda Katedralu ba{Srpskoj zajednici za
relativnomale pare, pored konkurenci-je od mnogih drugih
etni~kihgrupa za isto zdanje. Trebanapomenuti i to da, kada suse ti
pregovori prodaje vodili1942-ge godine, Srbi uNjujorku su u`ivali
velikiugled, zahvaljuju}i djeneraluDra`i Mihajlovi}u, koji jetada
bio progla{en za li~nostgodine od strane “TimeMagazine”. Ta tri
SrpskaVelikana (Pupin, SvetiVladika Nikolaj i djeneralDra`a) su
najzaslu`niji za tosto ba{ Srbi danas imajuKatedralu Svetog Save.
Ta~injenica ujedno nam daje jo{vi{e podstreka da je i dalje~uvamo,
obnavljamo i da seoko nje okupljamo, i u njojmolimo sa
nas{mProtojerejom Djokanom
Majstorovi}em. Ne smemo da izneverimopoverenje na{ih predaka i
na{eg naroda, ovdeu glavnoj svetskoj metropoli.
Nenad Milinkovi}Predsednik Upravnog Odbora
C[O
VELIKI JUBILEJ SRPSKE
KATEDRALE SVETI SAVA
Iz Njujorka
Saborna Crkva Svetog Save u Njujorku
turnih investicija.Profesor Fakulteta poli-
ti~kih nauka Predrag Simi} sma-tra da je poseta kineske
delegaci-je vrhunac jedne linije koja trajejo{ od septembra 1977.
godine,kada je Tito normalizovaoodnose posle Kulturne revolucijei
kada se Kina pokazala kaojedan od najpouzdanijih spoljnop-oliti~kih
partnera i Jugoslavije iSrbije. Kina preko regiona `elida sa svojim
projektom “novogputa svile“ dodje do kopnene ipomorske veze sa
Evropom,ocenjuje Simi}. “ZanemarivanjeZapadnog Balkana, zaostatak
naputu evropskih integracija inedostatak zna~ajnih
investicija,ostavili su put drugima da krozovaj region dodju do
svojihzapadnoevropskih potro{a~a.“
Inostrani mediji pi{u daKina samit vidi kao priliku dapoja~a
prisustvo u regionu ipospe{i veze s EU.
Ameri~ka agencijaAso{iejted pres navodi da jeKina, u poku{aju da
obezbedi
poslovne veze i pove}a politi~kiuticaj, u “ofanzivi {armiranja“
uIsto~noj Evropi, gde se Evropskaunija i Rusija takodje bore
zauticaj. Tajming samita s Kinom
je zna~ajan, prime}uje AP,budu}i da se u ovom trenutkuRusija,
tradicionalni regionalniposrednik, bori s dubokimekonomskim
problemima, koji
su delimi~no izazvani zapadnimsankcijama zbog uloge Moskveu
Ukrajini.
AP podse}a da je ruskipredsednik Vladimir Putin pre
samo par nedelja objavio daMoskva obustavlja projekat“Ju`ni tok“
i dodaje da za raz-liku od Moskve, koja primenju-je kombinaciju
ekonomskog ipoliti~kog pritiska na regionalnevlade, Peking vidi
svoj poja~anekonomski uticaj na tompodru~ju kao {ansu da poja~a
isvoje veze sa EU.
Samit kao inicijativapredstavlja deo srpske ambicijeda postane
kineska kapija zaBalkan i dalje, za Evropu, pi{eagencija “Frans
pres” i dodajeda }e kineski premijer LiKe}ijang na samitu u
Beograduu~vrstiti planove Pekinga onovoj transportnoj mre`i –
kori-doru za kineski izvoz u Evropu.AFP podse}a da je Li
uo~idolaska u Beograd najavio da }eKina predlo`iti izgradnju
brzekopneno-pomorske linije bazi-rane u `elezni~koj
pruziBeograd-Budimpe{ta i gr~kojluci Pirej, kako bi se
unapredilaregionalna povezanost.
Ministarka Zorana Mihajlovi}
Nenad Milinkovi} sa porodicom
-
D R U [ T V O
7Januar 2015. www.serbianmirror.com
Mladi muzi~ari izSrbije odu{evili su^ikago, Klivlend,Va{ington i
Njujork.
Beogradska filhar-monija je pravo muzi~ko ~udo.
Orkestar koji je biopred raspadom, orkestar koji jepre`iveo rat,
bombardovanje isankcije–digao se kao Feniks izpepela i bukvalno
osvojioAmeriku.
U beogradskomorkestru svira preko stotinu muzi~ara i svisu
visoko obrazovani. Mnogi od njih zavr{ilisu ~uveni njujor{ki
konzervatorijum “D`uli-jard” – desetak njih mo`da i vi{e, a
mnogidrugi studirali su u Be~u, Budimpe{ti iliPragu. Eto oni su se
vratili u Beograd i unjemu na{li svoje pravo mesto.
Beogradska filharmonija je mladorkestar, prose~ne godine
starosti ~lanova –ispod ~etrdeset, svi su nekako hrabri,odva`ni i
lepi.
Prva violina ili koncertmajstororkestra je `ena, mlada, lepa i
hrabra–slikalase za “Plejboj“. Alalvera.
Biv{i direktor filharmonije, a sada
ministar kulture, Ivan Tasovac,na to ka`e: “Slikao bi se i
drugikoncert majstor, ali u Srbiji jo{nema ~asopisa koji
objavljujuslike nagih mu{karaca.
[alu na stranu, nijelako izdr`avati filharmonijskiorkestar, nije
lako nigde, a pogo-tovu ne na Balkanu, konkretno uBeogradu, gde
caruju folkeri iturske serije.”
“Ipak, isplati se”,ka`em ja i pokazujem njujor{ke
novine. U “Njujork tajmsu” veliki ~lanak ipi{e sve onako “crno
na belo” daBeogradjani sviraju posvetu da bi napravilinovu
koncertnu salu za svoju filharmoniju.
Pi{e lepo da je orkestar pre`iveoratne godine i Slobodana
Milo{evi}a i sankci-je i ekonomsku krizu. Pi{e da
beogradskiorkestar opstaje i pravi svetsku turneju ba{sada kada
~uvena njujor{ka opera ostaje bezkrova nad glavom i kada se gase
mnogi~uveni orkestri posebno ovako veliki i skupi.
“Opstajemo, jer smo mladi, jervolimo to {to radimo, a pomalo i
iz inata”ka`e jedan trombonista, koji je magistriraou Njujorkuna
“D`ulijardu” i namiguju}i
{eretski dodaje – idemo dalje. Drugi sesmeju i pri~aju kako su
se lepo dru`ili saSrbima u ^ikagu i Klivlendu, a tre}idobacuju da
ih je u Va{ingtonu gledalo pola~lanova ameri~kog kongresa.
Svaka~ast!
Ovde u Americi prolazi samo ononajbolje, ali mora biti dobro
servirano idobro plasirano, a ovo sa Beogradskom fil-harmonijom
bilo je pravo otkrovenje.
U subotnjem izdanju “Njujork tajm-sa“ dat je jo{ jedan prikaz
zavr{nog koncertaBeogradskefilharmonije, u Karnegi Holu.Ovaj prikaz
je imao nekoliko manjih kriti~kihosvrta na samo izvodjenje. Tu i
tamo bilo jerobusnijeg izvodjenja pojedinih deonica,stavljena je
zamerka dirigentu, ali sve usvemu bila je to jo{ jedna izuzetno
dobra kri-tika. Posebno je istaknut nastup na{eg oper-skog soliste
@eljka Lu~i}a, koji je ulep{aosam kraj koncerta. Verovali ili ne,
zanaredne dve operske predstave u LinkolnCentru, u kojima }e pevati
@eljko Lu~i},karte su ve} rasprodate.
Danas, prose~nom Amerikancupro{lost na Balkanu nije bitna. Za
vremeratova bili smo pominjani u negativnom kon-tekstu, a sada
ve}ina Amerikanaca nemapojma o ratovima u biv{oj Jugoslaviji, a
mnogi ni ne znaju da je postojala. Sada{njemameri~kom svetu je
va`no samo {ta sede{ava danas. O pro{losti se retko govori ipi{e, a
jo{ redje ~ita. Sada u ovoj godini naizmaku o nama se govori i pi{e
upravoonako, kako bismo `eleli. Ovaj koncert je{ablon u kome `elimo
da budemo–kultura,umetnost, film, sport, turizam.
U savremenom svetuva`no jepokazati se sada, pokazati se u
naboljemsvetlu i pobedjivati. Uostalom vidite Noleta,vaterpoliste
ili na{e preporodjene ko{arka{e?
Koncert Beogradske filharmonijezavr{en je kompozicijom “Mar{ na
Drinu“,Stanislava Bini~kog. Ovo je druga godina dau Njujorku
odjekuje, naveliko, nezvani~nasrpska himna. Ove godine svi
posetiociKarnegi Hola digli su se na noge i skandi-rali u taktu
srpskog mar{a. Bilo nas je blizuhiljadu, a najvi{e Amerikanaca.
Ovo je najbolja potvrda da ovakotreba raditi i u budu}nosti.
Imamo puno toga,~ime se sa ponosom mo`emo i moramo pred-staviti
svetu. “Idemo dalje”, ba{ onako kakoje rekao trombonista, koji je
studirao uNjujorku, pa se ipak vratio u Srbiju da svirau
Beogradskoj filharmoniji. I neka je, svakanjemu ~ast!
Od na{eg dopisnikaiz Njujorka
Milana Lu~i}a
OvO je gOdina kada
smO OsvOjili ameriku
-
P O R U K E
8 Januar 2015.
-
^ E S T I T K A
9www.serbianmirror.comJanuar 2015.
-
10 Januar 2015.
^ E S T I T K E
01_02_15+SRM+++_0101_02_15+SRM+++_0201_02_15+SRM+++_0301_02_15+SRM+++_0401_02_15+SRM+++_0501_02_15+SRM+++_0601_02_15+SRM+++_0701_02_15+SRM+++_0801_02_15+SRM+++_0901_02_15+SRM+++_10
