B I Z N I S - SERBIAN MIRRORApril 2015. 3 3 Srb info strana 4Politi~ke aktuelnosti strana 6Ne zaboravimo april strana 8 44. Dani komedije u Jagodini strana 9 Ve~ni `ivot strana 10

2 April 2015.

B I Z N I S

3www.serbianmirror.comApril 2015.

3

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 6

Ne zaboravimo april strana 8

44. Dani komedije u Jagodini strana 9

Ve~ni ìvot strana 10

Radost Uskrsa strana 11

Intervju - Brankica Sebastijanovi} strana 12

Vanjini biseri strana 13

Dogadjaji strane 14

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina strana 15

Intervju - Dejan Marinkovi} strana 16

Sunce Kurdistana u Ni{koj kotlini strana 17

Humanost: Larin prvi korak strana 21

Kada se slavi Uskrs strana 23

Vera strana 24

Povratak kralja strana 25

Sport: Vra}amo se u svetski vrh strana 26

Markovi konaci strana 27

Konzulat strana 28

Havaji u Srbiji strana 32

Ulica i spomenik Maldenu strana 33

Horoskop strana 34

Porodica strana 36

Rodjendani strana 37

Vedra strana 38

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373

· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko lopu{ina.

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

(Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus, Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havaji)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

D r a g i

~itaoci, prija-

telji Ogledala

N e k a d

~ovek ima po-

trebu da se

svojoj publici

obrati li~no.

Aprilsko sunce i ki{e, vetar, jata

ptica, mirisi u vazduhu i kona~no stiè

prole}e. Nakon sedmonedeljnog

posta, najva`nijeg u godini, ~eka nas

radost najve}eg hri{}anskog praznika.

Nije bilo lako odoleti isku{enjima koji-

ma smo bili izloèni. Va`no je da je

zima u svakom smislu, za nama. Bar se

nadamo, a nada poslednja umire. Ima

mnogo stvari oko kojih se ljudi razi-

laze, ne slaù, ne misle isto, ali treba

po{tovati ljudsku razli~itost. I to je

su{tina. Za sebe mogu da kaèm da

sam osoba koja voli ljude, razume ih i

èli da pra{ta. Htela bih da ponekad

mogu i da zaboravim, ali nije uvek jed-

nostavno. Na sre}u, ovaj veliki praznik

nas inspiri{e da otvorimo svoja srca,

da budemo iskreni jedni prema drugi-

ma, da po{tujemo datu re~ i da se sje-

dinimo izmedju sebe i sa Bogom.

Neka Vama i Va{im najbliìma

svetli praznik Hristovog Vaskrsenja

donese sre}u, zdravlje i radost, uz

hri{}anski pozdrav Hristos Vaskrese!

Sre}an Uskrs u ime

redakcije “Ogledala”,

Srda~no va{a,

Slavica Petrovi},

gl. i odg. urednik

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala

I Z R E D A K C I J E

April 2015.4

S R B I N F O

RREESSTTOORRAANN

@@UUPPAASSvvaakkee nneeddee ll jj ee{{vveeddsskk ii ss ttoo --

BBuu ff ffee tt uu @@uupp ii

uuzz mmuuzziikkuuuu`̀iivvoooodd 1122

ddoo 44 ppooppooddnnee..

7921 W. Ogden Ave.Lyons IL 60534

770088..444422..77881122

CONCORD MUSIC HALL

2047 N Milwaukee Ave,

Chicago, IL 60647

25. aprila, 2015.Vrata se otvaraju u 8pm

Cena ulaznica $45

Ulaznice mo`ete kupitiONLINE

i u na{im prodavnicamaVi{e informacija na brojeve

(773)941-3655 i (773)789-7372

BAJAGA IINSTRUKTORI

Pozori{na predstava u stilu kabarea“ROMANTI^NE LUDE”

Gde }e se na duhovit na~in predstavitisloèni mu{ko ènski odnosi.

U predstavi “Romanti~ne lude”po scenariju Ri~a Orlofau~estvova}e kompletan

ansambl Srpskog pozori{ta - Mira Srem~evi}.

Ovu zajedni~ku predstavu ljubavi i smeha}emo prikazati po~etkom juna.

Za vi{e informacija pratite na{ FBi websajt pozori{ta

www.srpskopozoriste.com

S R B I N F O

UUSSKKRR[[NNJJAA @@UURRKKAA11. APRIL

CAFE KNJI@ARA BUBAMARANastupaju

BILJANA PROKOC I DUO DJORDJEVI]4305 N. Kedzie, Chicago IL 60618

tel:(847) 668-3931

4. aprila, 2015.Uìva}ete u @eljkovim dobrim starim hitovima,

kao i u pesmama sa novog albuma.

Special guests :: DJ LIMIT, DJ URBAN i DJ RAJIC

CONCORD MUSIC HALL2047 N Milwaukee Ave, Chicago, IL 60647

Vrata se otvaraju u 8pm, dok }e koncert po~eti u 9pm.Cena ulaznica :: 45$

VIP ulaznice :: 65$ (Early Entry, Eypress Entry, Private Bathrooms,

VIP Balcony & Lounge Access)

Ulaznice moète kupiti ONLINE

i u na{im prodavnicamaVi{e informacija na brojeve (773)941-3655 i (773)789-7372

@ELJKO SAMARD@I] I BEND Gostovanje Srpskog narodnog pozori{ta izBanja Luke sa predstavom:

“Izgubljeni u Bruklinu” po tekstu Dòa Molera

u drugoj polovini maja.

5www.serbianmirror.comApril 2015.

ZZAA LLJJUUBBIITTEELLJJEE PPOOZZOORRII[[NNEE UUMMEETTNNOOSSTTII

SRBIJA SVE BLI@A NATO

6 April 2015.

A K T U E L N O

Nekoliko dana pred16. godi{njicuNATO bombar-dovanja Srbije, socijalisti ibiv{i radikali potpisivanjemIndividualnog partnerskogakcionog plana (IPAP) uBriselu ostvarili su najvi{istepen saradnje sa NATO.Interesantno je to {to je pre-mijer Aleksandar Vu~i}, kojise u svim aktuelnim situaci-jama isti~e kao prvi, odspasavanja ljudi u smetovimai poplavama, projekta“Beograd na vodi“, èlezare Smederevo, doposlednje – da je zahtev Ha{kog suda zapovratak Vojislava [e{elja zapravo atak napremijera, kada je re~ o pribliàvanjuNATO podme}e svoje satelite {efa diplo-matije i ministra odbrane Ivicu Da~i}a iBratislava Ga{i}a.

IPAP, izmedju ostalog,podrazumeva potpisivanje tzv. SOFA spo-razuma sa ~lanicama NATO (koji je saSAD 2006. potpisao Boris Tadi}), a kojimse reguli{e prelazak granice i nivo imunite-ta za pripadnike Alijanse dok prolazekroz Srbiju ili borave u njoj, kao ipristup vojnim objektima. Srbija se,takodje, obavezala i da regionalnicentar za obuku “Jug“, kodBujanovca, bude otvoren za svezemlje ~lanice Partnerstva zamir i NATO, da postepenouskladjuje svoje propise uoblasti odbrane sa EU,uni{tava vi{kovenaoruànja, razmenju-je podatke sa NATOi EU i {kolujesrpske oficire uskaldu sa“bolonjom” iNATO, pi{uNOVO S T I .Srpski medijiisti~u da je posebnointrigantna obavezna stavka osaradnji sa NATO na polju javne diplomati-je, ali to ne zna~i da Srbija treba “slepo“da sledi NATO vojnu doktrinu, akcije ispoljnu i bezbednosnu politiku, ve} dasaradjuje na podizanju svesti o NATO stan-dardima, aktivnostima u okviru Partnerstvaza mir i promociji regionalne stabilnosti.

Prema mi{ljenju ministra Da~i}a,podizanje saradnje sa NATO na najvi{ipoliti~ki nivo ni na koji na~in ne obavezu-

je Srbiju da postane ~lanica,niti dovodi u pitanje na{uvojnu neutralnost. – Ovo jenajdalji korak koji }e Srbijau~initi ka NATO – poru~ioje Da~i}.

Generalni sekretarNATO Jens Stoltenbergizjavio je da NATO ne pri-morava ni jednu zemlju, pani Srbiju, da se pridruìsavezu i da je zadovoljandosada{njom vojnom sarad-

njom. Ja po{tujem odlukuSrbije, da ne udje u NATO,

rekao je Stoltenberg i dodao da sedosada{nja partnerska saradnja pokazalakao veoma dobra. Generalni sekretar jeistakao da nijedna ~lanica NATO u istorijite organizacije nije silom u{la u Alijansu ida svaka zemlja sama odlu~uje o tome ko}e joj biti saveznici.

A evo {ta o potpisivnaju IPAPmisle analiti~ari.

- Svi znaju da nema EU ako nema~lanstva u NATO. Pogledajte primerezemalja isto~ne Evrope. Koja god da je

postala ~lanica EU

prethodno je morala daudje u NATO i Srbija nemoè da bude izuzetak – smatra DarkoTrifunovi} sa Fakulteta bezbednosti uBeogradu. U delu ovog dokumenta koji jeVlada Srbije usvojila 20. decembra pro{le,a Alijansa potvrdila 15. januara ove godine,

predvidjeno je da do kraja 2017. godinebude osnovan Centar za obuku VojskeSrbije u bazi Jug, koji bi bio “otvoren zazemlje partnere u Partnerstvu za mir iNATO-u“. Trifunovi} kaè da baza Jug ve}sluì za obu~avanje srpskih trupa kojeu~estvuju u mirovnim operacijama.

- S druge strane, Vojska Srbije jeodavno organizovana po standardimaNATO-a, a u parlamentu ne postoji nijed-na partija koja se ne zalaè za evroatlantskeintegracije koje podrazumevaju i ~lanstvo uEU i NATO-u – konstatuje Trifunovi}.

Ukoliko se Akcioni plan budeispo{tovao, srpska javnost bi uskoro moglada o~ekuje preko provladinih medija i onihfinansiranih sa Zapada {irenje pozitivnihtonova o Alijansi, vojnoj organizaciji protivkoje je sada vi{e od 70 odsto gradjanaSrbije. Tom upodobljavanju javnostipridruì}e se i dràvne institucije.

Kako prenosi beogradski nedeljnik“Pe~at“, planom je predvidjeno “uvodjenjestrategije javnog informisanja o saradnji saevroatlantskim strukturama prekoPartnerstva za mir s ciljem dobijanja javnepodr{ke“, kao i “realizacija aktivnosti i pro-grama zajedni~ke javne diplomatije“ saOdeljenjem za javnu diplomatiju NATO-a.

Ve} duè vreme na delu je poli-tika da se Srbija metodom

korak po korakuvu~e u ~lanst-vo NATOisti~e prof. drR a d o v a n

Radinovi}. Najednoj strani, for-

malno na snazi jeD e k l a r a c i j a

Skup{tine Srbije premakojoj na{a dràvavodi politiku vojneneutralnosti, {to

svakako isklju~ujevezivanje, pogotovu,pridruìvanje ili ~lanstvo u

bilo kakve vojne saveze. Nadrugoj strani, dràva se,gotovo potpuno predaje u~eli~ni zagrljaj NATO.Zaklju~uju se ugovori,

dogovori, planovi i aran`manikojima se potpuno obesmi{ljava sta-

tus vojne neutralnosti utvrdjen aktomNarodne skup{tine, upozorava Radinovi}.

Naoruànje i druga vojna tehnika,infrastruktura, vojna industrija prihvatajustandarde NATO. Vojnicima NATO

odobrava se slobodan tranzit i kori{}enjeinfrastrukture Srbije, bez naplate iliobe{te}enja, pripadnicima NATO garantujese diplomatski status i izuze}e od adminis-trativne, krivi~ne ili gradjansko-pravneodgovornosti, kad god se, po bilo komosnovu, nadju na teritoriji Srbije,poja{njava Radinovi}. Stare{ine i vojniciNATO tako na teritoriji Srbije dobijajuprava daleko ve}a nego {to ih u Srbijiimaju stare{ine ili vojnici Vojske Srbije.

Uz obilnu finansijsku podr{kuNATO struktura i centara, u Srbiji je razvi-jen ~itav sistem tzv. civilnog sektora kojivr{i sistematsku propagandu u prilog ~lanst-va Srbije u NATO. Radinovi} dodaje da sesredstvima srpskih poreskih obveznikapreko republi~kog budèta, finansira status-no neutralna pro-NATO propaganda. To {toje oko 75% gradjana Srbije protiv ~lanstvau NATO kao da nikog ne zanima. Sve jevidljivije da je vojna neutralnost, kaozvani~na dràvna politika, ugroèna i da sepriprema teren za njeno i formalnonapu{tanje. U dokumentu koji su u Briselupotpisali ministri Da~i} i Ga{i}, ima mnogodrugih obaveza koje tek treba analizirati,~ak i sa stanovi{ta njihove (ne)ustavnosti,zaklju~uje Radinovi}.

Vojni analiti~ar Miroslav Lazanskismatra da je Srbija potpisivanjem IPAPdo{la do poslednje stepenice na putu zapunopravno ~lanstvo u Alijansi i da svakadalja aktivnost na tom planu ne bi trebaloda prodje bez referenduma. On je ocenio daje potpisivanjem IPAP sporazuma Srbijado{la na korak do punopravnog ~lanstva utoj vojnoj organizaciji.

HAG PONOVO TRA@I[E[ELJA

Pravi politi~ki zemljotres u Srbijiizazvala je iznenadna odlukaHa{kog tribunala da Vojislav[e{elj mora da se vrati u pritvor. Pravniàrgon kojim je àlbeno ve}e Ha{kog tri-

Pi{e: Marijana Maljkovi}

7April 2015. www.serbianmirror.com

A K T U E L N O

bunala na osam strana obrazloìlo odlukunije mogao da sakrije ~injenicu da lideraradikala èle da vrate u Hag zbog izjavekoju je dao odmah po povratku u Srbiju,jo{ 13. novembra, da se ne}e dobrovoljnovratiti u Hag radi izricanja presude, pi{ePolitika. [e{elj je i pre i posle povratkau Beograd govorio da ga ha{ke odluke nina koji na~in ne obavezuju, te je utolikoteè shvatiti za{to je Tribunalu bilopotrebno pet meseci da utvrdi da liderradikala ne po{tuje uslove za privremenopu{tanje na slobodu. Mo`da zato nikorelevantan u Srbiji tu odluku ne tretirakao pravno pitanje, ve} kao prvorazrednopoliti~ko. Tim pre {to je pre samo trimeseca sud u Hagu, odlu~uju}i pozahtevu Hrvatske da se liderradikala vrati u pritvor, konstato-vao da “[e{elj nije prekr{ionijedan od uslova – da nema kon-takte sa svedocima i `rtvama i dase ne me{a u tok pravde“. Kako jepisalo u odluci raspravnog ve}a,“njegove izjave novinarima su zaàljenje, ali ne predstavljaju pret-nju svedocima”.

Dràvni vrh je, bar kakokaè Rasim Ljaji}, predsednikNacionalnog saveta za saradnju saTribunalom, za odluku saznao sasajta suda. To je, o~igledno, dodatnoisprovociralo o{tre reakcijezvani~nog Beograda, u kojima seodluka Ha{kog tribunala tuma~i kaodirektan udar na Vladu Srbije.

Zvani~no izja{njavanjevlade treba o~ekivati, kako jenajavio premijer Aleksandar Vu~i},u narednih nekoliko dana, ali je sig-urno da ukoliko dodje do hap{enja,ono ne}e biti na prepad. Odluka }e svakakobiti te{ka, mo`da i jedna od najteìh za ovuvladu, koja se, ako odbije da izru~i [e{elja,izlaè riziku da pogor{a odnose sa zapad-nim saveznicima, dok bi, ako odlu~i da lid-era radikala deportuje u Hag, mogla dara~una na proteste u Srbiji.

Premijer nema dilemu da je izne-nadna odluka suda isprovocirana njegovimgovorom ispred zgrade General{taba od prenekoliko dana, povodom obeleàvanjagodi{njice bombardovanja, koji, kako kaè,nije nai{ao na op{te simpatije u svetu.Istovetnu ocenu izrekao je i ministar za radAleksandar Vulin, koji smatra da sudskove}e nije slu~ajno donelo odluku ovra}anju [e{elja, ve} da je to posledica pre-mijerove ocene da je NATO bombardovan-je bilo agresija.

Posebno o{tar u reakciji na vest izHaga je bio Da~i}. On je odluku Tribunalanazvao perfidnom i skandaloznom, oceniv{ida ugroàva stabilnost Srbije i ~itavogregiona. Da~i} je napomenuo da Srbijanijednim aktom nije bila upoznata ni saodlukom o pu{tanju [e{elja, kao ni sada saodlukom o njegovom povratku. Ni{ta manjeogor~en na Hag nije bio ni AleksandarVulin, koji je ocenio da je re~ o odluci kojaje “usmerena na destablizaciju Srbije,ru{enje vlade i smenu premijera AleksandraVu~i}a”. On je upozorio da Srbiju èle dadestabilizuju one zemlje koje nisu htele da

dodju na obeleàvanje godi{njice bombar-dovanja i ~ije sudije sede u sudskom ve}uHa{kog tribunala. On je podsetio da je jo{ unovembru, kada je [e{elj pu{ten iz pritvora,“molio Hag“ da slu~ajno ne traè [e{elja, jerje predvideo da }e se ovo desiti.

Vojislav [e{elj je poru~io da }epolicija morati da ga iznese, ukoliko mudodje na vrata, odnosno da }e se uslu~aju eventualnog hap{enja “boriti”.“Iskoristi}u sudske mogu}nosti, bori}u sei politi~kim sredstvima. On najnovijuodluku Tribunala tuma~i kao pritisak izBeograda jer, kako kaè, predstavljaozbiljnu pretnju za reìm. Nema dilemuda je pobedio Tribunal, jer mu to “celi

svet priznaje”. U Hagu su mu, kaè,prekr{ili sva prava, pre svega na sudjenjeu razumnom roku, jer su ga protivpravnotamo dràli 12 godina. [e{elj tvrdi i da jerejting radikala uve}an za dvadesetak pro-cenata, zbog ~ega i odluku Tribunala onjegovom vra}anju tuma~i kao pritisakreìma u Beogradu, kojem je, kaè,postao “ozbiljna pretnja”.

SRU[IO SE VOJNIHELIKOPTER SA

BEBOM

Sredinom marta Vojna transportnaletelica “Mi-17“ koja je angaòvanau akciji spasavanja bebe stare samopet dana iz Novog Pazara, sru{ila se ublizini aerodroma Nikola Tesla. Poginulo jesvih sedam osoba - beba, ~etvoro ~lanovaposade (pripadnici Vojske Srbije) i dva~lana medicinskog tima.

Poslednja vest uo~i {tampanjana{eg lista je da je tehni~ka komisijaKomande Vazduhoplovstva i PVO u

izve{taju na 500 stranica detaljno opisalaposlednje trenutke uo~i pada letelice.Istraga je utvrdila da je helikopter ispuniosve propisane uslove da zapo~ne sletanje ida je pilot neprekidno bio na vezi sa kon-trolom letenja, objavljuju Novosti.

“Ne vidim pistu, ne vidim je“,bile su poslednje re~i pilota helikopteramajora Omera Mehi}a.

“Na pisti ste, spu{tajte se slobod-no“, glasio je odgovor kontrolora leta.Mehi} je potom spustio brzinu na 140 kilo-metara na ~as i pri{ao pisti, ali se ponovopoàlio da ne vidi pistu i da ne moè daizvede sletanje. Internom vezom se obratioposadi sa pitanjem da li iko vidi mesto zaprizemljenje, ali nije dobio odgovor.

“Idemo u penjanje“, naveo jeMehi}, posle ~ega je letelica ubrzala,dostigla visinu od 250 metara, ali se zanelaulevo, posle ~ega je pilot naglo okrenuonadesno. U slede}em momentu helikopterje posustao i usmerio se prema tlu.

U izve{taju o uzrocima tragedije ukojoj je poginulo sedam osoba navedeno je

da je vojni helikopter bio potpunoispravan i da su po{tovana pravi-la letenja i lanac komandovanja.Utvrdjeno je, medjutim, i nekolikoproceduralnih gre{aka koje nisuuticale na tragi~an ishod.

Na primer, zbog hitnos-ti zadatka o akciji spasavanjanije bio unapred obave{tenna~elnik General{taba generalLjubi{a Dikovi}, kome je za tokoperacije javljeno tokom leta. Osvim detaljima misije, sve vremesu bili upoznati operativni{tabovi vazduhoplovstva iGeneral{taba.

Prema nalazu ve{taka,vremenski uslovi na nebu nadSrbijom tragi~ne no}i jesu bilisloèni, ali nisu bili presudni zatragediju. Okolnost koja nije i{lanaruku spasiocima jeste i da sevreme naglo pogor{alo. Uprkos~injenici da ki{a i magla nisu bileprepreka za izvr{enje zadatka, pilot

Mehi} je sve uradio po proceduri, pa je tokomleta razmatrao i mogu}nost alternativnog sle-tanja u Kraljevu, kao i na Banji~kom visu uBeogradu. Doneo je odluku, da se prizemljina sur~inski aerodorom.

Nedostatak goriva isklju~en je kaorazlog pada jer je u trenutku nesre}e letel-ica imala jo{ 650 litara goriva, {to je bilodovoljno za jo{ sat i 15 minuta leta.

8 April 2015.

S E ] A N J A

Vuk Jeremi}, predsednikCentra za medjunarodneodnose i odrìvi razvoj(CIRSD) razgovarao je sa RamEmanuelom, gradona~elnikomîkaga, koji je ranije bio na~elnik{taba ameri~kog predsednikaBaraka Obame i osniva~ ikopredsednik srpskog kokusa uameri~kom Kongresu.

Tokom njihovog sastan-ka, Emanuel, koji je trenutno ukampanji za reizbor kaogradona~elnik, obavestio jeJeremi}a o prioritetima njegoveadministracije kao i onim koji suod izuzetne va`nosti za srpsku

dijasporu ovog grada, rekao jeCIRSD u svojoj izjavi.

U svom ~ikaskom inter-vjuu za Srpski Radio, Jeremi} jepruìo sna`nu podr{ku kampanjiRam Emanuela kako bi ponovobio izabran za gradona~elnikaîkaga, isti~u}i da je “to dobro zana{u dijasporu, kao i za gradjaneSrbije, da dokazani prijatelj zadrìtako vaàn poloàj.“

“Ja ne izraàvamzvani~an stav Srbije – to je mojli~ni stav – ali iskreno se nadamda }e Rahm Emanuel biti ponovoizabran za gradona~elnika îkaga,jer {irom sveta nemamo mnogo

prijatelja kao {to je on, a poseb-no u Americi. Ja zaista mislim dabi bilo veoma va`no za

srpsko-ameri~ke odnose, kao i za~ika{ke Srbe, da Emanuel ostanena ~elu jednog od najve}ih grado-

va u Americi, jer on je neko komoè da uti~e na vladu, konkret-no u Beloj ku}i,“ rekao jeJeremi}.

Tokom sastanka,Jeremi}, koji je u pro{losti sluìokao ministar spoljnih poslovaSrbije i predsednik Generalneskup{tine UN-a, takodje je raz-govrao sa Emanuelom o progra-mu i projektima CIRSD, naro~itoo onima koji se odnose na odrìvirazvoj, nagla{avaju}i zna~aj pred-stoje}eg samita o gradovima akoji }e biti odràn u îkagu umaju 2015. rekao je CIRSD.

IZVOR: TANJUG I B92

Jeremi} se sastao sa gradona~elnikom îkaga, podràva njegov reizbor

NE ZABORAVIMO APRILAko bi aprilmesec posma-trali sa aspektastradanja, neizbe`no}emo se setiti bombar-dovanja i crnog nebakroz kratak period odne{to vi{e od pola veka.Razaranje koje Srbijinije dalo da se podignedecenijama, prati nas idanas kroz se}anje.

Vojni pu~ izazvan protes-tima zbog pristupanja JugoslavijeTrojnom paktu KraljeviniJugoslaviji i svrgavanje tro~lanogkraljevskog namesni{tva i vladeCvetkovi}–Ma~ek, ostali su i danasupam}eni po parolama“ Bolje rat –nego pakt” i “ Bolje grob, negorob”. Koliko su te re~i bile istinite,pokazuju ~injenice da se borba zaslobodu vodi i danas na sasvimdrugim nivoima.

Hitler je tog, 27. marta1941. godine doneo odluku o bom-bardovanju Beograda.

U rano jutro oko {est~asova, na Uskrs, 6. aprila 1941.godine, Beograd su su ve} preletaliavioni smrti. Doleteli su sa tri aero-droma iz Be~a, Graca i rumunskoggrada Arada. Bilo je 234 aviona i120 lovaca. Bombe su padale svuda,po vojnim objektima, ku}ama,zgradama, ulicama. Neprocenjiva{teta naneta je Narodnoj bibliotecina Kosan~i}evom vencu, gde jeuni{teno oko trista hiljada knjiga,uklju~uju}i i srednjovekovne spise,turske rukopise, umetni~ke slike,gravire i novine ~ija je vrednost iva`nost nemerljiva. Te{ko jeo{te}ena palata “Albanija”, Terazije,kao i zgrada Dvora. Ukupno, uBeogradu je 6. aprila 1941.

poru{eno 627 zgrada, apreko osam hiljada jepretrpelo ve}a ili manjao{te}enja. Kada bi gov-orili o ljudskim ìvoti-ma, tog Uskrsa 1941.pod nema~kim bomba-ma je u Beogradustradalo preko dve hil-jade ljudi.

Beograd jeod vazdu{nih napada

branio [esti lova~ki puk i jediniceprotivvazdu{ne odbrane. Ne zna seta~an broj oborenih nema~kih

aviona, ali se pretpostavlja da jeizmedju 42 i 48 aviona, koje suoborili jugoslovenski piloti. U bor-bama je jedanaest jugoslovenskihpilota izgubilo ìvot. Ovo bombar-dovanje glavnog grada tada{njeKraljevine Jugoslavije, zna~ilo jepo~etak rata, koji nije ni bio objavl-jen, a trajao je do 20. oktobra 1945.

godine.Beograd je tada bombar-

dovan u ~etiri navrata, 6. 7. 11. i12. aprila. Kraljevo je takodjenapadnuto 6. aprila, a Ni{ dva danakasnije, kada je u bombardovanju-poginulo {est stotina ljudi. Do 17.aprila 1941. kada je KraljevinaJugoslavija objavila kapitulaciju,bombardovani su Leskovac,Kragujevac i Novi Sad, a uni{tenisu mnogi objekti od strate{kogzna~aja, kao i infrastruktura.

Kralj i vlada su tri danapre kapitulacije napustili zemlju.

BOMBARDOVANJE SRBIJE 1999.

Drugo veliko aprilskorazaranje, Srbija je doìvela odstrane NATO pakta 1999. godine.Prve sirene za uzbunu i upozorenjena vazdu{nu opasnost za~ule su seu 8 i 10 uve~e, 24. marta 1999.godine. Agresija na SRJ nazvana

“Milosrdni andjeo“ proizvela jemnoge ljudske `rtve, odnela okostotinu de~ijih ìvota, a preko dve-hiljade dece ostalo je bez roditelja.Uni{teni su domovi, porodi~ne ku}e,a broj ljudi koji su od posledicazabranjenih kasetnih bombi ostalidoìvotni, te{ki invalidi iznosi vi{ehiljada. O tome su snimljene mnogeemisije i dokumentarni filmovi.Materijalna {teta tokom 78 danaintenzivnog bombardovanja je pro-cenjena na vi{e od trideset milijardidolara. Svakog dana su se nizaletu`ne vesti o stradanjima poznatih i

nepoznatih dragih ljudi, nisu po{ted-jeni ni spomenici, zdravstveneustanove, porodili{ta, pijace,ulice…a 23. aprila tokom no}i,ba~ena je bomba na zgradu RTS-a,koja je tog trenutka odnela {esnaestìvota. U znak se}anja na poginule,u beogradskom Ta{majdanskomparku, podignut je spomenik

“Za{to?”Medjunarodna organi-

zacija za ljudska prava “HumanRights Watch“ je 2000. godine,saop{tila da nije bilo nikakvogopravdanja za bombardovanjedràvne medijske ku}e. êliniciNato-a tvrdili su da je napad bioopravdan, a specijalna komisijaha{kog tribunala koja je ispitivalaslu~aj bombardovanja RTS-a, nijepredloìla Tuzila{tvu da pokrenekrivi~ni postupak.

Pitanje ostaje i daljeotvoreno. Za{to je Klinton bombar-dovao Srbiju i u ~ije ime? To nijebio nikakav rat, samo ~ista agresija,kada avioni bombarderi za dvadese-tak minuta, naprave pusto{, pobijuljude, poru{e njihove domove iostave ih unesre}ene i neute{ne dokraja ìvota.

Nato je 14. aprila bombar-dovao kolonu albanskih izbeglica naputu izmedju De~ana i Djakovice, adan kasnije preuzeo je odgovornostza bombardovanje.

Tokom bombardovanjaSrbije 1999. spisku tragedija nemakraja, gubitaka je bilo na svestrane.Neki su izgubili dràvu, neki ku}u,neki su postali invalidi, neki suizgubili du{evni mir, snove, osmehsa lica… neki su nepovratno izgu-bili svoje najdraè i to jenajstra{nije. Za{to je èna u osmommesecu trudno}e tokom bahatog inepotrebnog bacanja kasetnih bombipo centru Ni{a usred dana, moralada pogine? Zasto je ~etvorogodi{njaMilica Raki} morala da bude `rtva?Mnogo je takvih pitanja, koja }e mive~ito ostati otvorena i odgovori sakojima se nikada ne}u pomiriti.Za{to? Za{to?

Aleksandra Miti}

PODR[KU DAJU I SRBI

Ram Emanuel i Vuk Jeremi}

RTS 1999.

Ni{ 1999.Beograd 1941.

Beograd 1941.

Pi{e: Aleksandra Miti}

www.serbianmirror.comApril 2015. 9

P O Z O R I [ T E

Uru~enjem nagrada i ~itan-jem, povodom Svetskogdana pozori{ta, porukepoljskog reditelja K{i{tofaVarlikovskog, spu{tena zavesa na44. Pozori{nom festivalu najboljihkomediografskih ostvarenja Srbije“Dani komedije“ u Jagodini.Ovogodi{nji “Dani komedije“ bili suu znaku srpskog komediografaBranislava Nu{i}a, od sedam pred-stava u zvani~noj konkurenciji ~etirisu bile po tekstovima ili kaomontaà razli~itih tekstova na{eg,jednog od najve}ih komediografa.Jedna od njih, po oceni stru~nogìrija, je pobednik festivala. Re~ jeo predstavi “Doktor Nu{i}“Branislava Nu{i}a, u reìji KokanaMladenovi}a i u izvodjenjuNarodnog pozori{ta Sombor iKru{eva~kog pozori{ta, kojoj jedodeljena nagrada “Mija Aleksi}“.

Najbolja predstava pooceni publike, sa prose~nom oceno-mu 4,79 je “Potpuno skra}ena istori-ja Srbije“, Maje Pelevi} i SlobodanaObradovi}a, reìja Olja Djordjevi} uizvodjenju Pozori{ta mladih izNovog Sada.

Nagradu “Zlatni }uran“ za

ìvotno delo, ove godine dobila jesrpska filmska, pozori{na i televiz-ijska glumica Svetlana Bojkovi}koja je i otvorila festival. @iri je triravnopravne nagrade “statuetu

}uran“ “za najbolja gluma~ka ost-varenja“ dodelio Biljani Keskanovi}za ulogu Mare u prestavi “DoktorNu{i}“, Draganu Petrovi}u za uloguSpasoja u predstavi “Rodjendangospodina Nu{i}a“ Du{anaKova~evi}a, reìja Neboj{a Bradi} u

izvodjenju Zvezdara teatar Beogradi Sa{i Torlakovi} za ulogu @ivote u“Doktoru Nu{i}u“.

Najbolji mladi glumaci suMilica Janveski i Branislav

Trifunovi}, koji su igrali ulogeSlavke i Milorada u predstaviDoktor Nu{i}.

-@ivim 37 godina u Srbiji.Meni ni{ta nije jasno. Ne ose}am sekao mladi glumac. Iz po{tovanjaprema ìriju i ljudi koji sve ove

godine vode festival, kao i tome {tosam delom Jagodinac, odnosno izMalog Popovi}a, do{ao sam da pri-omim nagradu. Organizatori festi-vala trebali bi da postave granicu u

godinama za tu nagradu. Ona bi mimnogo vi{e zna~ila da sam je dobiopre deset ili dvanaest godina –rekao je Trifunovi}.

Sneàni Tri{i} dodeljenaje nagrada za najbolju reìju u pred-stavi “Mister dolar”, dok je nagrada

Nikola Mili} za najbolju epizodnuulogu uru~ena Zoranu Karaji}u zaulogu gospodina Paliveca u pred-stavi Postmoderni kabare dobrogvojnika [vejka. Nagrada za kostimpripala je Marini Vukasovi}Medenica za predstavu “Rodjendangospodina Nu{i}a”, a nagrada zascenografiju dodeljena je MarijiKalabi} u predstavi “Doktor Nu{i}”.Specijalna nagrada za kolektivnuigru dodeljena je ansamblu pred-stave Potpuno skra}ena istorijaSrbije.

U ~ast laureata odigrana jepredstava “Heroji jagodinskogGradskog pozori{ta”.

-Ovaj festival jeste na{aku}a, pre svega, zahvalju}i divnimumetnicima i publici. Bez vas ku}enema, bez nas nema ozbiljne ku}e.Na{a obaveza i jedini smisao je dase odupremo neracionalnostisvakodnevice. Time {to stebesprekorno punili salu vi ste tou~inili, hvala vam – rekla je,obra}aju}i se publici selektorka fes-tivala Ivana Vuji} i umetni~komdirektoru festivala DobriciMili}evi}u poklonila maketu ku}e.

Marijana Maljkovi}

44. ”DANI KOMEDIJE” U JAGODINI

Ogledalo na licu mesta

Nagradjeni na pozori{nom festivalu

April 2015.10

N A [ B E O R A D D U [ U I M A

Tog 19.

novembra 2009.

godine svanuo je

sun~an dan, ali

Beograd je bio nest-

varno tih jer nas je

napustio Patrijarh Pavle,

oti{av{i u ve~ni ̀ ivot. Ulice

Beograda pune ljudi koji su

do{li da isprate ~oveka koji je

bio oli~enje Bo`jeg dela svo-

jim ìvotom koji je vodio,

mudrim mislima i svojom

skromnom pojavom. Ispratili su

ga Beogradjani na njegovom

poslednjem ovozemaljskom putu

od Saborne crkve do hrama

Svetog Save, gde je na platou

sluèno opelo. Njegova Svetost

Patrijarh srpski G. Pavle sahranjen

u manastiru Rakovica, po sop-

stvenoj èlji izraènoj u testamen-

tu. U Srbiji je povodom njegov-

og odlaska u ve~ni ìvot

progla{ena trodnevna àlost.

Patrijarh srpski Pavle, sve-

tovno ime Gojko Stoj~evi},

rodjen je 11. septembra u

mestu Ku}anci, srez Donji

Miholjac, u

Austrougarskoj. Bio je

44 vrhovni poglavar

Srpske pravoslavne

crkve od 1990. do

15.novembra

2009. god.

O t a c

Stevan

j e

oti{ao da radi u SAD, vratio se

ku}i da umre od tuberkuloze, tako

da je kao de~ak od tri godine

ostao bez oca. Ubrzo ostaje i bez

majke, koja je umrla na porodjaju.

Brat Du{an i Gojko su ostali bez

roditelja. Odgajila ih je tetka, najs-

tarija o~eva sestra uz svoju k}erku

Agicu, ~ija je k}erka napisala

knjigu “Moj deda Patrijarh Pavle“.

Gimnaziju zavr{ava u Tuzli, gde je

stanovao kod strica u deseto~lanoj

porodici. Posle zavr{ene niè gim-

nazije, zavr{io je {estorazrednu

bogosloviju u Sarajevu. U Beograd

dolazi 1936. godine, gde je upisao

Bogoslovski fakultet i Medicinski

fakultet. Bogoslovski fakultet je

zavr{io, na Medicinskom fakultetu

je stigao do druge godine studija.

U vreme Drugog svetskog rata,

1942. bio je iguman manastira

Svete Trojice u

ov~arsko-kablarskoj klisuri, srpskoj

Svetoj gori. Tuberkulozu dobija

kao verou~itelj u domu za decu

izbeglu iz Bosne, u Banji

Kovilja~i, spasiv{i de~aka koji se

davio. Predvidjaju}i mu jo{ tri

meseca ìvota, odlazi u manastir

Vujan. Borio se sa bole{}u uz

molitvu, sa prvim znacima iscel-

jenja izrezbario je krst i na njemu

Raspe}e Gospodnje u znak zahval-

nosti Bogu, poklanja manastiru.

Na poledjini krsta urezao je re~i

na crkvenoslovenskom “Manastiru

Vujnu, za iscelenija, priloì rab

Bo`ji Gojko. ”Gojko je zamona{en

u manastiru Blagove{tenje 1948. i

dobio ime Pavle, prema apostolu

Pavlu. Odlukom Sinoda

zavr{io je post-

d i p l o m s k e

studije na Bogoslovskom fakultetu

u Atini. Za episkopa ra{ko-prizren-

skog izabran je 29. maja 1957.

godine, gde je gradio nove crkve i

obnavljao poru{ene. Kao episkop

ra{ko-prizrenski svedo~io je u

Ujedinjim nacijama o stradanju

srpskog naroda na Kosovu i

Metohiji. Zvanje po~asnog doktora

bogoslavlja dobija

1988. godine od Bogoslovskog

fakulteta Srpske pravoslavne

crkve. Za Patrijarha Srpske

pravoslavne crkve izabran je 1.

decembra 1990. godine, za ìvota

prethodnog patrijarha Germana

zbog njegovog lo{eg zdravlja. Na

du`nost patrijarha do{ao je kada je

imao 76 godina, a proputovao je

vi{e nego svih 43 srpskih patri-

jarha pre njega zajedno. Nosila ga

je njegova vera, onako kako je

rekao kada je postao patrijarh - uz

Bo`ju pomo}. Dolaskom na

du`nost poglavara srpske

pravoslavne crkve postao je poznat

mnogim ljudima {irom sveta, svo-

jim delom i ìvotom, tako da su

njegovoj ruci s poklonjenjem za

blagoslov prilazili predsednici

dràva, generali, akademici, svets-

ki poznati nau~nici… Patrijarh

Pavle je dugo godina bio predsed-

nik komisije Svetog arhijerejskog

sinoda za prevod Svetog pisma

(Novog zaveta) ~iji je prvi prevod

koji je zvani~no odobren od

Crkve, objavljen 1984. godine.

Patrijarh Pavle je ìveo asket-

skim ìvotom. Sa sobom je uvek

nosio Sveto pismo i molitvenik.

Po Beogradu je i{ao gradskim pre-

vozom ili pe{ke. Sam je {io i

krpio odelo i cipele i obavljao

majstorske poslove. Nije gledao

televizor, niti je ~itao novine,

znaju}i da su “prilike takve da je

ono {to je od va`nosti do}i i do

njega“. Kada je tek postavljen za

patrijarha u Patrijar{iji su ga zati-

cali kako rano ujutro pere ste-

peni{te. Iako su mu govorili

da “to ima ko da

radi”, on je

uzvra}ao da

je navikao i da

mu nije te{ko.

Mnogobrojne su

zanimljivosti u vezi

patrijarha Pavla, kao ova

koja govori koliko je bio

voljen i koliko je bio na{!

Jedan novinar, koji

stanuje blizu Patrijar{ije, ~esto

je u dèpu jakne svog sina

nalazio bombone. Znaju}ji da

mu ih nije kupio, pitao je sina

odakle mu. Mali{an je odgovorio;

-Dao mi drug Paja.

Posle nekog vremena, ocu je

ve} postalo ~udno, jer nije mogao

da se seti nijednog druga svog

sina po imenu Paja, pa je upitao:

- Koji ti je to drug?

De~ak je kao iz topa odgovorio:

-Pa na{ patrijarh. Kad god

prolazi pored parki}a u kom se

mi igramo, on kupi bombone pa

nam podeli. A mi ga volimo jer

nam je drugar, pa ga zovemo

Paja.

Njegova svetost Patrijarh

srpski G. Pavle bio je “ìvi

svetac” za svoj narod, koji

je imao sre}u da mu nji-

hov Paja bude savre-

menik u ovoze-

maljskom ìvotu,

kao duhovni

roditelj.

Ve~ni ìvotKad se ~ovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on pla~e.

Ali treba da ìvi tako da, kad umre, ceo svet pla~e, a samo on se raduje Patrijarh Pavle

Poruke Patrijarha Pavla~uvajmo se od neljudi,ali se jo{ vi{e ~uvajmoda i mi ne postanemoneljudi.

………………………………….~uvajte i neprijateljesvoje i molite se za njihjer ne znaju {ta rade.

…………………………………….“[ta vredi ~oveku da jesve ugodno i sve lako,a izgubi obraz i du{u.Ako su te{ko}e tu,muke od drugih, a mi

sa~uvamo obraz I du{u, utoliko jejo{ ve}a zasluga I jo{ ve}a ~ast predBogom.”

BUDIMO LJUDIìvot I re~ patrijarha PavlaAutor; Jovan Janji}

Pi{e: Jasna Stanojev

SRE]AN USKRS

04_03_15+SRM+++_0104_03_15+SRM+++_0204_03_15+SRM+++_0304_03_15+SRM+++_0404_03_15+SRM+++_0504_03_15+SRM+++_0604_03_15+SRM+++_0704_03_15+SRM+++_0804_03_15+SRM+++_0904_03_15+SRM+++_10

Documents

B I Z N I S - SERBIAN MIRRORApril 2015. 3 3 Srb info strana 4Politi~ke aktuelnosti strana 6Ne zaboravimo april strana 8 44. Dani komedije u Jagodini strana 9 Ve~ni `ivot strana 10