FRANSIS BEKONESEJIsaveti politički i moralni NOVA ATLANTIDA APOFTEGMEUrednik RADONJA VESOVICOmotUUBICA TOSKOVICO DELUPRANSIS BBKON2 i v o IRuđen u Lundonu 22. januara 1561Slmlcnl u Kembridžu 573Advokat 582Poslanik Donjeg doma 1584Lord kancelar 161SBaron od Vcrulama 1618Vikont od ScntAlbana 1621Osuđen u Gornjern domu 1621Umro 9. aprila 1626DelaEseii. 1597; Vnapređenje nauka, 1605; Dt Sapientia Veterum, 1609nova Atlantida, 16141618; Novum Organum. 1620; Zivot Henrija VII, 1622; De Augntentis Scienltarum. 1623; Eseji, 1625; Svtva Svtvarum. nezavrsenu delo, prekinuto smrću. Prvo izdanje Bekonovih Eseja Stampano je u Londonu 1597, a sadržalo je samo ovih desel BMtel 0 tkinju iz knjiga; O razgovoru; O uljudnosti i lepom ponaSanju; O pratiocima i prijateljima; O moliteljima; O izdacima; 0 čuvanju zdravlja; O Časti i uglcdu; O strančarenju; i0 poslovanju. Već sledeće godine delo jc bilo prcštampano, a 1604 književne tvorevine budući nczaStićene pojavilo se jedno gusarsko izdanje. Drugo pisčevo izdanjc je iz 1612. i ono je, pored već objavljcnih eseja bez cseja O časti i ugledu, koji su sad bili prerađeni1 prošircni, sadržalo joS dvadeset i devet novih, dakle svcga trideset i osam eseja. Još dva gusaiska izdanja pojavila su sc 1613, i jedno 1624, a jcdno izdanjc objavIjeno je u Edinburgu 1614. Trećc i poslcdnjc piŠčcvo izdanje je iz 1625, i ono sadrzi dvadesct novih cseja, dok su ostali prerađeni i prosircni. a njiho ukupan broj iznosi pedcset i osam. Fragment eseja O zlu glasu nađen je mcđu Bekonovim hartijama posle njegove smrti. Eseji su, još za Bekonova života, bili prcvcdcni na italijanski, francuski i latinski jezik. Italijanski prevod, sa piščcva drugog izdanja, objavljen je u Londonu 1618, i prcštampan je u Firenci 1619; francuski prevod objavIjen jc iste godine, 1619; Štampanje latinskog prcvoda bilo je prijavljeno Knjižarskom udruJcnju 1625, ali dclo je iziSlo tek 1638. pod naslovom bermones tideles. Autoii svih ovih prevoda bili su, izglcda, Englezi, a onaj do kojega jc Bekon najviše drao lalinski radilo jcviše ljudi pod Bekonovim nadzorom, među njima Ben Džonson. pesnik i dramski pisac i prjjatclj SeJtpirov, i filozof Tomas Hobs, sekreiar Bckonov. U jednom svom pismu, 1623, Bekon veli: Zaisla, sada se najvisc Irudim da ona moja dcla, kao šio su Unapređenje nauka, Henri Vll i Eseji, koje sam ranijc objavio, ponovo prcgledam i popravim, i da ih na latinski prevedu neki Ijudi koji valjano rukuju perom... Jer knjigc napisanc ovim modernim jezicima propašćc pre ili posle.. Bekon je latinski jcik smairao zajedniCkim jcikoni ućcnih Ijudi cclog svcta, i zeleo je da njegova dcla, prcvcdena na iatinski, postanu kulturno naslcdstvo ćitavog covečanstva. On nije bio svestan ogromnc snagc narodnoga jezika, najbitnijeg izraza života i stremljenja narodnih masa, i držao je da knjige napisane na engleskom jeziku,nikad nećc moei da postanu gradani sveta. Koliko su u lomc bili vidovitiji oni glumci, koji su, 1623, izdali prro izdanje celokupnih Sekspirovih dramskih dela i posve tili ga najumnijim. kao i onima koji jedva umeju da sriću, ili učitclj RičajMuiKasIcr, neSto malo stariji savremenik Bekonov, koji je u svojoj Odbrani englcskog jezika napisao, Volim Rim. ali visc volim London; naklonjen sam lialiji, ali više sam naklonicn F.ngleskoj; poslujcm latinski, ali obožavam cngleski! Podsticaj da svome prvom delu da oblik 1 naziv cseja Bekon je dobio od tontejija, koji je 1580. u Bordou, objavio svojc Escjc: Montcnj jc svojc delo nazvao iskrenom knjigom, pa otuda vcrovaino i naslov latinskoga prevoda Bekonovih Eseja, Sermoncs fideles. Ali dok Montenj veli da je on sam predmet svoje knjigc i da žcli

da bude viđcn u svomc prostom. prirodnom. i svakidašnjem ruhu. bcz izveštačenosti ili usiljenosti, Bekon, u Posveti II izdanja 1612. kaze da je.ta reč esejj novoga postanja. ali sama stvar vrlo jc siara; jer Šenekine Poslanice Luciliju. ako ih dobro razmotrilc. nisu nista drugo do cseji, to jcst. rasuta razmišljanja izražena u obliku poslanica. Oluda, iako obojica često piSu o istim stvarima na primer, o strahu, navici, prijateljstvu. starosti, knjigama, smrti, gnevu, itd. njihov je stav veoma različan. Montcnj, doslcdan svome načclu:Ja ne poučavam; ja pričam, opsiran je, prisan i neposredan, i, saopštavajući svojc poglcdc, miSljcnja i raspolozenja, otkriva čitaocu svoju ličnost, svoju duhovnu fizionomiju, i gotov jekad bi živco u slatkoj slobodi Prirodinih prvih zakona, da se pojavi.sasvim go, i da,da svoj nortret u prirodnoj vclićini. Bekon, pak. koji svojc eseje nazivaaypma j neprestano poučava čitaoca, jezgrovit je i sažel do krajnjih granica, i ozbiljan je i golovo svečan. Jcdan posmntra po jave u svetu sa slanovista svog ličnog, subjektivnog poimanja i raspoložcnja; drugi gleda na njih kao na objckivna bivanja. F.scj, k;u knjižcvni rođ, ailr.io ji 00 danas tu oprečnost stava svojih prvih tvoraca, i prema tome da li je on izraz piščcvog subjcktivnog miŠIJcnja ili raspoloženja, ili pak predstavlja njegov.pokusaj da dođc do objektivnog saznanja o nekoj istini. on jc, u prvomc slučaju, iz roda Montenjeva, u drugomc, iz Bekonova. Premda je Bokon smatrao pisanje svojih cseja razonodom od drugih studija. on je nesumnjivo bio svestan njihovc vrcdnosti, jer pisao ih je, popravljao, dopunjavao i nadgtedao njihovo prevođcnjc od poćelka svoga književnog rada pa sve do svoje smrti; a u Posvcti on izrićno veli da su Eseji najcitaniji od svih njegovih radova, jer bliski su Ijudskomsrcu, i on veruje da ćc trajati doklc god knjige budu trajale. Oni su postali iz Bekonovc navike da svoje misli belcži u knjigu, i da ovima potom dodaje druge, po istovetnosti ili srodnosti predmcta, a zatim da ih dalje dopunjava, ilustruje slikama i porcđenjima, primerima iz savremenog života ili iz istorije, i čestim navodima iz Sv. pisma ili iz dcla klasičnih pisaca. Ti cscji čcsto su niskc maksimaUi aforizama. povczanih lankom nili zajednicke ideje i izraženih ćudesnom saželoscu, gde nijedna reč nije suvisna; ali isto tako oni su plod raziniŠIjanja jcdnog džinovskog uma, i opažanja i iskustva jednog svetsko;: čoveka, koji je stajao na vrhu drušivenih, političkih i naučnih Iestvica svoga vremena. U nekima od njih ogleda se mudrost filozofa, kao na primer u esejima: 0 istini, 0 smrti, O sreći; u drugima, na primer, 0 visokom potožaju. O bunama, O sarnodržavlju ogleda sc lukavosl politićara i dvoranina; ncki opet, kao oni 0 putovanju,0 prijateljstvu, 0 uČenju iz knjiga puni su razboritih1 korisnih saveta; i najzad u ponckom cseju, kao na primcr u cscju O atcizinu, još živi poncka predrasuda, poneki,idol ili utvara, Ćije je uništenje Bekon propovedao, a kojih ni sam uvck nijc mogao da sc oslobodi. Bckonovo ime pripada istoriji nauke i filozofije, jer on jc jasnije ncgo iko prc njcga uvidco polrcbu retorme tjajika, i njegov rad u tome pravcu s pravom mu daje naziv josnivjjaerrmjrijske fjlpzrfije novoga doba. Po Marksovoj oceni, on je pravi rodonačelnik cnglcskog matcrijalizma i svake moderne okspcrimentalne naukc. Jer on jc nauci i filozofiji postavio nov oilj, praktiČan i koristan: službu Ijudskome dobru: oostavio im je nove temelje: proućavanje prirodc; i dao im je nov mctod:inAikciju, osnovanu naopaaj7juismtjvanju i ekSaegmgntu; To su zaista velike 1 istori jske zasluge, i Bckon jc s pravom mogao reći da,ime i sećanje oa sebe oslavlja milostivim rećima drugih ljudi. stranim narodima i budućcm dobu. Ali knjige u kojima je on izložio svoju filozofiju odavno su zastarele i pripadaju istoriji, a naročito one kojc je napisao na latinskom jeziku..Novum Organum i Dc Augmentis, kaže Makoličesto sc pominju u razgovoru, ali malo se Čitaju. Te su knjige doisla proizvele ogromno dcjstvo na ljudsko mišIjenje, ali onc su to učinile preko posrcdnika. One su pokretalc umove koji su pokrcnuli svet. Njegovi Eseji, mcđutim, napisani na cngleskom jeziku, postali su klasično delo engleske proze, i doneli su besmrlnost piscu koji je prezreo svoj maiernji jezik. Jer od svih dela Bckonovih jedino Eseji žive u najširem krugu ćitalaca. koji njihove misli i aforizme navode u svakodncvnom razgoraru isto onako ćesto kao i Sekspirove stihove, i verovatno jc da cngleska knjižcvnost nema dela koje je dalo više posloiica živome jeziku nego što su to učinili Bekonoi EseJL Malo je knjiga, kaže H. Halam, koje se ĆcŠćc navode, i, 5lo nijc uvck slučaj sa takvim knjigama, možemo dodati malo ih jc takvih koje se toliko čitaju. U tom pogledu Eseji StOr je na Ćelu naše prozne književnosti, jer iako se školovan ćovck ne stidi da pri.na da nije pročitao pisce EHzabctine cpohc, bilo bi ipak malo zazorno za onoga koji polaže makar i najmanjc pravo na književno obrazovanje ako bi mu Bekonovi Eseji bili nepoznati. Ti Eseji, kazao jc drugi jedan uglcdan pisac i filozof, Dugald Stjuart, mogu sc za nekoliko sati proćitali od početka do kraja; pa ipak. i posle dvadeselog čitanja. Čovek u njima uvek nalazi ncšto novo, Što ranije nije opazio. A to dolazi otuda sto su Eseji jedna od onih retkih knjiga koje nisu napisane za sat ili dva dokone zabave, ncgo su napisane za sva vremena i za sve Ijude.

Nova Atlantida i Apoftegme napisani su na englcskom jeziku, i oba spisa bili su objavljeni posmrtno. Nova Atlantida je posledak Mdrove Utopije, imaginarna slika jedne naučne ustanove. akademije ili hrama nauke, osnovane u svrhu naučnog istraživanja. Kao što je Tomas Mor. 1516, smatrao da će preporod drustva i ljudska sreća u njemu uslediti tek sa društvenom revolucijom, koja će ukinuti privatnu svojinu i svim Ijudima dati jednaka prava, tako je i Bekon, sto godina docnije, 1614. verovao da će Ijudski naprcdak, a timc blagostanje, uslediti ne samo sa reformom društvenih odnosa vcć i sa naprcfkom nauka i ustrojstvom zivola na naučnim osnovamaU istoriji engleskog renesansa. kaze S. Li. Nova Atlantida zauzima značajno mesto. To jc, u jcdnom smislu, epilog drame. To je poslcdnje oglasenje u nastojanju renesansa da postignc savrsenstvo u Ijudskim životnim poslovima. Delo je, na žalost, ostalo nczavrscno.Apoftegme je Bekon beležio kao zabavu ili razonodu od ozbiljnijih studija. Njegov sekretar, Roli, kaže da ih je pisao po scćanjune listajući nikakvu knjigu. Bekon njih naziva mucrones verborumšiljatim rečima. koje sluze,da se ubace u pripovedanje ili da sc,ispričaju same za se, ili, uzmete li njihovo jezgro, mogu da vam poslue kao vaše vlastite. Ciccron ih je, kzfe Bckon, nazivao salinas. solane, iz kojih se moze izvaditi so, i po volji poprskati gde god se hoce. iBorivoje NEDIc ESEJI ILI SAVETI POLITICKI I MORALNIPOSVETA Njegovoj milnsti, vrto plemenitom i dobrom gospodinu vojvodi od Bakingama. tordtt vclikom admiralu Engleske.OMJCNI GOSIODARV,Sulomun veti, Dubro je ime kao mirisavo ulje: i ja sam uveren da će ime vaše mitosti tako osfatD potomstvu. Jcr i vaš potoiaj i vasa zostuga bili su uzviŠeni. I vi sie jyustaviti dela koja če nesutnnjivo trajati. Ja sad objavIjujem moje Eseje; a oni su, između svih mojih radova, najviše biti čitani; jer, izgleda, bliski SU Ijudskome srcu i poslovanju. Proširto sam ih brojetn i sadrtajem; i sad sti oni zaista novo dclu. Zato sam pomislio da će biti u skladu sa mojom tjubavtjtt i zahvatnoSću prema vašvj ntilosti aku pred njih stavim vaSe itne, kako u engleskum izdanju tako i II latinskom. Jer ia zaista mistim da ttjihovo latinsko izdanje budttći na opitem jeziktt mole trajati dokle gud kttjige budu jtustojale. Moju Obnovti josvclio sam kralju; moju Istoriju Henrija VII tkoju sam sada isto taku prcvco na tatinski i dclove moje P rir odnc istorije, princu; a ove Eseje posvećujem vašoj milosti, budući da sti oni najbotji rud koji satn dobrom plodnošću Što je Bug daruje mome pcru, i sopstvcnim trudum, mogau da donesem. Neka Bog za ruku vodi vaStt milost. VaSe tnilosti najzahvatniji i verni sluga,FR. ST. OLBANI.O ISTINI S I a j e i 5 l i n a? upilao je podrugljivi Pilat, a nije htco da sačcka odgovor. Bez sumnje, ima Ijudikoji nalaze uživanjc u nestalnosti, a držati sc utvrdenog verovanja smatraju ropstvom, ciljajući tako na slobodu voljc u mišljenju kao i u delovanju. I mada su školc filozofa tc vrste ižčezle, ipak ostali su izvesni labavi duhovi u kojih ima istc Žice, mada je u njih manjc krvi no Sto je bilo u Starih. Ali ono Sto čini laž omiljenom nlsu samo težkoće i trud koje IJudi podnnt trqnjul ji za istinom: niti opet to sto Kaaac Istina nađena ofla i ondaobuzdava ljujs,u rnisao: vec e tn pprnrina, rpaHn pokvarcna, Ijubav prcma samoj laži. Jedna od poznijih grčkih škola ispituje tu stvar, i na muci je da objasni zašto Ijudi vole laz i onda khda ne lažu iz zadovoljstva, kao pesnici, ni iz korisloljublja, kao trgovci, vcć proslo radi same laži. Ja nc znam kako je to: istina jc kao puna svctlost dana koja ne obasjava obrazine, lakrdijc i slavlja ovoga sveta ni upola tako vcličanslvcno i primamljivo kao što to činc svetlosti sveća. Istlna možc možda dostići cenu bisera koji po danu najboljc sija, ali ona neće nikad imati vrednost dijamanta ili rubina koji se najlepsc prcsijavaju u sarcnoj svctlosti. Mala mežavina laži uvck pnvetva zadovoljstvo. pa rTTTčo sumnja da kada bi sc iz Ijudskih umova povadila sva tešta mnenja, laskave nade, lažnc vrednosti, neobuzdanamasianja, i tome slično. da bl umovi jednog broja Ijudi splasnuli i oslali jadni, puni sele, rdavog raspoloženja. neprijalni sami scbi? Jedan txl Oiaca, u velikoj strogosti, nazvao je poeziju vinuin ducmonum vino đavolal. jer ona hrani uobrailju; a ipak ona je tck u senci laži. Ali laž koja tvori zlo nijc ona koja tck prođe kroz uin, vcć je to ona koja tone u nj i nstaje u njcmu; to ie ona o kojoj smo ranijc govorili. Ali ma kako ovc slvari bilc u ljudskim uniženim sudovima i strastima, ipak istina.i koja sama sebc procenjuje, uei da tcznja za islinom

I 5to jc Ijubav prcma njoj sazhanje istme Sto je posedovanje njezino i verovanje u..nju 5to je uživanjc u njoj jcsle najuzvišenijc dobro Ijudskc prirodc Prvo što je Bog u danima stvaranja stvorio bila je svellost čula; poslcdnja je svctlost razuma; a njegov praznićni rad, otada pa zauvek, jcsic prosvećivanje Ijudskog razuma pomoću njcgovog božanskog duha. Prvo je dahnuo svetlosl u Uce malerije ili haosa; onda je dahnuo svetlost u licc ćovekovo; i još uvek on na dahnjuje svetlosću lica svojih izabranika. Pesnik koji je bio ukras skoli. inače nižoj od drugih. odlično veli;Uzivanjc jc stajati na obali i gledati k a k o hura baca brodove po moru, uživanje je stajati pored prozora grada i gledati dole bojevc i megdane; ali nijedno uživanje ne može se uporediti sa siajanjcmnauzviSenombreguIstine brei! jedan nenadvisen, gde je vazduh uvek čist i miran i glcdati greške i lulanja i magle i bure dole u dolini; ali pod uslovom da nas ovaj prizor ispunjava samilošću a nc da nas čini naduvenim i gordim. Zacelo, raj c na zcmlji kad e Ijudski um obuzel milosrđcm, kad počiva u proviđenju, i kad se okreće na polovima istine. Da pređemo od bogoslovske i mudračke istine istinama građanskim. Priznaće Ćak i oni koji se toga ne držc, da česlito i otvoreno poslovanje čini čast Ijudskoj prirodi; i da je mešavina laži slićna lcguri u zlatnom tli srcbrnom novcu. koja možda čini da kovina ima veCu otpornosl, ali jc ponižava. Jer ti vijugavi krivi putevi jesu putevi ZmfjCTToia msko puzi trhuhom a ne ide no gama. Ncma poroka koji čoveka pokriva sramom u toMkoj meri kao kad ga uhvate da jc lazljiv i podmukao. I zato jc Monlenj, kad je ispilivao zasto je reč la. lakva poruga i tako mrska optužba, lepo kazao: Ako se dobro razmisli. reći da ćovck laže tsto je Što i reći da je on hrabar prema Bogu a strasljivac prema čovekuy Jer lazljivac glcda u Ucc božje, a bcži išpred lica Ćovekova. Jamačno, zlo laži i neverstvo ne mogu se teže osudili no kad se kaže da ćc biti poslednji znak za priziv SlraSnoga suda na pokolenja Ijudska; buduti je prorečeno da kada Hristos dodc, on neće naci verc medu ljudima.2.O SMRTI Liudi se plaSc smrti. fcMjjfl M de glr d duu nirak, i kao Sto priče rxlacjvaju tai urođenl ttrnh ILđccc tako isto one g cine i fcpr 7nUm razmiSljanjc o smrti, Itao o Adamovoj kazni i prclau u drugi svet. sveto je i pobono; ali strahovanjc od smrti kao od danka koji pripada prirodi. slabodusno jc. U poOožnim razmisljanjima. međutim. ima katkada pomesane sujctc i praznoverice. CitaćcS u nckim monaSkim knjigama o mučcnju tela da čovck treba samo da sc opomcnc bola kad mu tek vrhove prstiju pritisnu ili stegnu spravama. pa ćc otuda moći lako da prcdstavi kakvi su bolovi smrti, kad je celo telo gnjilo i u rapadanju; incđutim, smrt mnogo puta prolazi sa manjc bola nego Sto je mučcnje jednoga uda; jcr najživolniji delovi tela nisu i najosetljiviji. Zato je dobro rekao onaj Sto je govorio samo kao filozof i običan čovck, Pompa morlis magis tcrrct quam mors ipsa Praiioci.inrli plascyišc BMy MM BMl1 Jauci j trzaii hczbojno licc. i uplakani prijalclji. i L:;U..U. i po..ilni obrcdi, i loinc slično. pi ikyuj smrt strašnom. Vredno jc primetiti da u duši Ijudskoj ncma strasti koja bi bila tako slaba da ne bi nadjacala i pobedila strah od smrti; pa zato, kad ćovek ima oko scbe toliko pratilaca koji mogu da je pobcde u boju, smrt nije tako strasan ncprijatclj. QMfc lifce nad vn..-n 1jhjY JC Brre oliiihjtf strcnii k nioi: inTToi hrli u susret: strah je preliće: staviše. citamo uajc posle samoubislva cara Otona žalost najneTnijc od svih ćuvstava bila tolika da su mnogi. kao najverniji slcdbcnici, dobrovoljno pošli u smrt iz pregolcmc tuge za svojim vladarom. Scneka joi dodajc probiraćko manisanjc i zasićenost: Cogila quamdiu cadem fcccris; mori vcllc, non tantum fortis, aut miscr. scd ctiam fastidiosus poiesi.Covefr ie gotov da umre. iakonije ni fir. bar m jadan, sli.nn ulo Mo mu jc dologrdilo da tako ccsio I.KII istu MV.II inova. Ne manjc jc vredno priiDfr titi kako pnbližavartjc smrn tvori malo promene u plcmenilih duhova. Avgust Cezar jc umro sa pozdravom: Livia, conjugii nostri memor, vive et valc Zbogom. Llvija; doklc god živiS, ne zaboravi dane naSeg braćnog zivota. Tibcrije, u pretvaranju; kao Sto iacit vcli o njemu, Jam Tibcrium vires et corpus. non dissimulatio, descrcbant Tclcsna snaga ostavljala jc Tibcrija. ali njcgovo jc prctvaranjc ostajato. Vcspazijan. u Sali. sedcci na ironoScu. Ut puto Deus fio Cini mi se postajcm bog. Galba, sa izrekom: Feri. si ex re sit populi Romani Udri. ako je to za dobro rimskog naroda, ispruživSi vrat pri tom. Septimije Sevcr, sa porukom Adeste. si quid mihi rcstat agcndum Dođi, brzo, ako Je ostalo za mcne joS neSto do uradim. I tako daljc. Doista, stoicl su i suviSe časti ukazivali smrti, i svojim vclikim priprcmama davali joj strašniji vid. Boljc vcli onaj, qui finem vitac cxtrcmum intcr munera ponat Naturae koji smatra kraj zivota jcdnim od darova prir°dc. Prirodnn je umreti. kao Sto je i biti roden; i moda je a lunur.idciKc dolazak nsvor isto Iako bojau kao 1F le tk ludc smrt. Covek koii umre na

prcđanom poslu sliean jc borcu koji je ranjcn dok krv u njcmu kljuća i koji. za neko vremc. nc oscća ranu;, ato duh kofl usrcdsreden i usmeren na ncSto dobrojsjajjtjsjara iznad svega.veruj. najumilnija pesnia jcsi, iiinc aimiltis sad otpustaš slugu svojega; kad je ćovek posiigao valjanc ciljeve i ocekivanja. U smrti isto tako ima i ovo: oja otvara vratnice slavi. a ugušuje zavist. Extinctus amabitur idem Komc su avitlcli za života, bićc voljen kada umrc I 3.O JEDTNSTVU V RELIGIJI t Budući da je rcligija glavna spona Ijudskoga dru§lva, sreća je kada je i sama dobro ućvršćena istinskom sponom jedinstva. Verske svađe i raskoli bili su zla nepoznata mnogobošcima. Ra.log jc bio taj sto se religija mnogobožaca viSe sastojala u obrcdima i svećanostima negoli u nekom ucvrsćenom verovanju. Jer možcS zamisliti kakva je bila njihova vcra. kad su glavni učitclji i ocevi njihove crkve bili pcsnici. Ali obeltvje istinskoga Boga jcslc da je on I j u b o m o r a n B o g; i stoga njegovo obožaviinje i religija nc irpe uplilanie sudeonika. Zato. retfi ćemo nekoliko reći o jedinslvu crkve; i koji su plodovi sto otuda proizlaze; koje su granicc; i koja su sredstva. Plodovi jedinstva pored toga što je ono u volji Gospodu a to je nada svc dvojaki su: jedni su za onc koji su van crkve, drugi za one koji su u njoj. Sto se tiće prvih: izvesno je da su jeresi i Sizme najveće od svih sablazni; zaista, veće nego izopaćenost morala. Jer kao sto su u telesnom pogledu rana ili izjedina gori nego porcmećaj u sokovima, tako je to i u duhovnom. Pa ato nisia ne zadržava Ijude toliko od crkve. i ne goni Ul iz crkve, kao razjedinjenost. Oluda, kad god se dogodi da jedan kaže, Ecce in deserto Gle. on je u pustinji, a drugi Ecce in pcnetralibus Gle, on je u tajnoj kleti.

Mto jcst kad neko traži Hrista u skrovištima jcrctika a drugi u spoljašnjem vidu crkve, onda u Ijudskim usima trcba stalno da bruji onaj glas, Nolite cxire Nc iziđi. Sv. Pavle a sa osobcnosti svoga zanimanja on se narocito pobrinuo za onc koji nisu bili čTanovi crkve veli: Ako neznabožac uđe. i čuje vas da govorite raznim jczicima. zar on neće reći da ste Iudi?I zaista, tako je i ne boljc kad atcisti i mirjani čuju tolika ncslaganja i oprcčna mncnja o religiji; to njih odvraća od crkve i postavlja ih u druSvto nevaljalijeh ljudi. U ovako oz biljnoj stvari pozivati se na lako nefito lakomisleno jc, inada dobro izražava tu izopacenosl: ima jedan majstor izrugivanja koji u svomc spisku jednc tobožnje knjižice navodi i ovakav naslov jcdne knjige, Moreška jerctika. Jcr zaista, svaka sckta ima svoje različito drzanjc, ili se povlači u sc, Sto nc moze da ne izazovc porugu mirjana i pokvarenih politićara, koji su skloni da omalovaže svetinje. Sto se tice ploda za onc koji su članovi crkvc. taj jc plod mir, a on sadrži bcskrajne blagoslove. On uspostavlja veru. On podstičc dareiljivost. Spoljašnji mir crkvc pretvara se u mir savesti. I trud oko čitanja i pisanja raspra on preobraća u spise o molitvi i ugusivanju strasti. Sto sc tiče granica jcdinstva, njihovo tačno postavIjanjc važno je prcko svakc mcre. Izglcda da postoje dve krajnosti. Jer za izvesne rcvnosnike svaki govor o smirenju je mrzak. Je li mir, Juju:Sta je tebi do mira? hajde za mnom. Njima nije stalo do mira vcć do sektastva i partije. Suprotno tomc, izvcsni Laodikcjci i mlaki Ijudi mislc da pitanja religije mogu da srcdc polovićnim mcrama. pristajanjem uz obe strane, i vesto smiiljcnim izmircnjima; kao da bi htcli da budu sudije izmedu Boga i čoveka. Valja sc kloniti obeju ovih krajnosti; a to će biti učinjeno ako ugovor hriscana, koji jc sam nas Spasitclj sroćio. bude u dvema njegovim odredbama koje na prvi pogled izglcdaju jedna drugoj protivrcćne valjano i jasno protumaćen: Onaj koji nijc sa nama. protiv nas He; i opet, Onaj koji nije protiv nas, sa nama je; to jest ako pitanja osnovna, i bitna u religiji, budu tačno uoccna i razlikovana ne samo od pitanja vere, nego i mncnja. zapovesti, i dobrih namera. Ovo mnogima moze izgledati stvar sitna i bcznačajna. i već urađena. Ali kad bi se ona radila manje parlijski, bila bi šire prihvaćcna. 0 ovomc mogu da dam samo ovaj savet, prema svome malom uzoru. Ljudi ireba da povedu računa da dvcma vrstama raspri nc tvorc razdor u Bozjoj crkvi. Jcdna je, kada jc pitanjc oko kojega se raspra vodi i suviSc neznatno i beznaćajno. izazvano jedino protivrečenjcm. Jer kao što je primelio jcdan od Olaca. H r i s t a v k aput zaista nc imađae ava, ali crkvcna odežda bejasc raznobojna; pa veli, In veste varietas sit, scissura non sil Neka bude raznovrsnosli, ali ne i podelc u odcći: to su dve stvari, jcdinstvo i jednoobraznost. Drugo je. kad je pitanjc krupno oko kojcga se raspra vodi, ali se otislo u preveliku utančanost i nejasnost, tako da razgovor više priliči dovilljivosti negoli suštastvu. Covek razboril i razuman ponekad će čuti kako sc ncznalicc pregone, a u sebi ce znati dobro da ti koji se tako pregonc misle jedno te isto a ipak se između scbe nikad neće složiti. Pa ako sc događaju takva razmimoilaženja u sudovima izmcđu čoveka i čoveka, zar nc ireba da

pomislimo da Bog gorc, koji zna šta je u srcu, vidi Lattejaki Ijudi u nekim svojUXL protivrečnostima imaju na umu istu stvar, i da usliši obojicu? Prirodu lakvih raspra odlično jc prikaao sv. Pavle u upozorcnju i savetu koje je dao u poglcdu istih, Devita profanas vocum novitates, et oppositiones falsi nominis scicntiae Izbegavaj neposveCene noI.113vine izraza i suproinosti lažno nazvane naukeJ.judi ivore suprolnosti kojih nema i zaodevaju ih u nove utvrdene pojmove. pa umesto da smisao upravlja pojmom, pujam upravlja • j Postoje isto lako dva lanu mira ili jedinstva: jedan, kada se mir osniva samu na prcćulnom neznanju, jer sve se boje slaču u mraku; i drugi, kada je skrparcn od neposrednih priznanja suprotnosti u osnovnim taćkama. Jer islina i laž. u takvim stvarima, jesu kao gvožđc i zemlja u siopalama lika Navuhodonosorcva: nećc prionuti jedan za drugoga. kao šlo se gvožde ne možc smijcsali s kalom. Sto sc tičc srcdstava za poslizanje jedinstva: Ijudi moraju bili oprezni da u postizanju ili jaćanju vcrskog jedinslva ne razlučc i ne nagrdc zakone milosrđa i Ijudskoga društva. Postoje dva maca mcđu hriscanima, duhovni i sveiovni, i oba imaju svoju odredenu službu i mesto u održavanju religije. Ali ne smemo se latiti Irećeg mača, koji je Muhamedov mač, ili sličan njemu; to jest ne smemo da sjrimo religiju putem ratova ili krvavim progonima, da vrsimo nasilje nad savešću Ijudskom; osim kad su u pilanju slućajevi javne sablazni, bogohuljcnja, ili splctkarenja protiv države; još mnogo manje da bi sc iaivali nemiri. davala podrška zaverama i bunama. stavljao mać u rukc naroda. i tome slično, a sve u cilju da se svrgne vlast, koja je od Boga. Jer da ljudi u hriščanskoj rcvnosti zaborave da su ljudi, lo bi bilo isto šio i razbiti prvu tablicu o drugu. Pesnik Lukrecije, kada je video čin Agamemnorov, koji je bio kadar da prinese na žrtvu rođcnu kćer, uzviknuo je:Tantum religio potuit suadcrc malorum Toliko su vclika zla ua koja je religija mogla da podstakncSta bi on rekao da je mogao znati za pokolj u Francuskoj ili za barutnu zaveru u Englcskoj? Đio bi sedam puta veći aleist i slcdbenik Epikura nego što je bio. Jer kao sto svelovni mač valja potezaii vrlo oprezno u stvarima religije, tako sc on ne sme siavljati ni u ruke prostoga puka. To treba oslaviti anabaplistima i drugim besomučnicima. Bilo je veliko bogohuljenje kada je đavo rekao, Izaći c u u visine nad oblakci izjednačiću se s ViSnjim; ali jo§ jc vcće bogohuljcnje stavljati obrazinu Gospodu i dati mu da kaže, Sići ću i bidu kao kncz imine: i Sta je to bolje, učiniti da sc slvar religije unizi do svircpih i gnusnih ubijanja vladara, pokolja naroda, i prcvrala u državama i vladama? 1 zaista, to bi bilo dovcsti Svetuga Duha, umeslo u vidu golubijem, u obliku orlusine ili gavrana, i na brod hrišćanskc crkvc islaći zastavu gusara i ubica. Zalo jc najnuznijc da crkva učcnjem i odlukom, vladari mačcm svojim, i svom naukom, hriŠćanskom i moralnom, kao svojom Merkurovom palicom, osudc i zauvck poialju u pakao one ćinjcnicc i innenja koja teže stvaranju nereda, kao Što je to već velikim de lom učinjeno. 21aista, medu savclima koji se udnose na rcligiju, onaj savet apostola treba istaći na prvo mesto Ira hominis non implct jusiiiiam Dei Gncv čovcka ne tvori piavcdnosi Boju. I n.icajna jc, i ne nuuije olvoreno pfiznata, opaska jednog mudrog crkvenog oca: da oni koji vrše piiiisak na savest Ijudsku, obićno su time sumi aintercsovuni uidi svojih sopstvcnih ciljeva.4.O OSVETI Osveta je ncka vrsta divljc pravdc; i što više Ijudska prifopa teJTTc njoj. to visc zakon treba cla jc iskorcnjuje. Jer prvobitno zlo samo vređa zakon; aliosveta toga zla nasilno prisvaja službu zakona. Jamačno. onaj lo sc fciednačuie sa svoiim neprijalejem; ali onai koji prelazi preko uvrede bolji je; jcr arška uioga. i aoiomun. uveren sam.nrastanie le viaaarska uloga. veli, glava p r i p a d a onomc koji pređe preko uvrede. Ono što je bilo, proslo jc i ncopozivo; a mudri Ijudi imaju dosta posla oko stvari sadašnjih i budućih; pa zato oni koji se patc oko onoga sto je prošlo traće vremc. Ncma ćoveka froji tvori zlo radi zla; on to čini da timc pribavi scbi dobit, ili zadovoljsivo, ili east, ili tomc slično. Pa zašlo onda da sc Jjutim na nekoga zaio štu visc voli scbe ncgo mene? A ako ncko ivori zlo samo zbog svojc rđavenaravi, šta onda! to jc samo kao sio trn ili drača bode ili grebe zato sio nc možc drugaćije. NajpodnoSljivija vrsta osvete jesle ona za koju zakon nema leka; ali onda valja se pripaziti da osvcla budc takva da ncma zakona koji je kažnjiva; inače neprijatelj je još uvek u preimućstvu, i onda su dvojica protiv icdnoga. Neki. kada sc stranka zna olkuda dolazi osvcta. To je itije. Jcr zadovoljstvo kanda nc dolazi toliko od ija ozlcdc kuliko od kajanja protivnikova. Ali osvcia podlih i lukavih kukavjca jc kao strcla sto leti u mrakU. Kozmo, vojvoda florentinski, imao je jcdnu oćajnu ircku protiv verolomnih i nemarnih p;ijaiclja. dr?.eći da su njihova nedela neoprostiva; Citaćetc veli on da nam je naređeno da

opraStamo neprijatcljfma svojim; ali nigde nećcte pročitali da nam je naredeno da praštamo svojim p ri j a t e I j i m a. Ali ipak duh Jovov bio jc boljc uskladen: Dobro smo veh on primali od Boga, a zla zar ncćemo p r i m a t i? To isto može se, na izvcstan naćin, primcniti i na našc prijatclje. Ovo jc nesumnjivo: da ćovek kuji snuje osvetu kopa po vlaslitoj rani, koja bi sc inacc išccTila i zarasla. Javnc osvcte vcćinom su srccnc. ruke; kao Sto je bila osvcla za smrt Cczarevu, za smrt Tcrtinaksovu, za smrt Anrija III francuskog. i za mnoge drugc. Ali ujirivatnom ivotu osvetc nisu takvc. Na protiv, osvetoljubivc osobc živc životom vcstica, -koje, Kao to su zlc, tako i skončavaju u ncsreći.5.O ZLU UDESU t Prclcrana jc reČ Senckina po uzoru stoika da dobra koja pripadaju blagostanju trcba želeti, ali da se valja diviti dobrima koja pripadaju zlom udesu. Bona rerum secundarum optabilia, adversarum mirabilia. Zaista, ako su ćudcsa zapovest nad prirodom, ona se vcćinom pojavljuju u nesreći. JoS je preteranija njegova reč i suvise takva za jednog mnogobošca, Istinska je veličina imati nejakost čoveka i bezbrižnost Boga. Vere magnum. habcre fragitalem hominis, securitatem Dei. Ovo bi bolje dolikovalo pesniStvu, gde su preuvelićavanja više dozvoljena. I pcsnici su doista tu bili na poslu; jcr to je upravo ono sto prikazuje ona neobiena bajka starodrevnih pesnika, a koja kanda nijc bcz skrivenog smisla već, štaviše, približava se shvatanju hrišćanina: naime, da je Herkul, kada je otišao da odvcže Prometeja koji predstavlja ljudsku prirodu, prebrodio u zemljanom sudu ili vrću jedan veliki okcan, što divno prikazujc hrišćansku odlučnost, gde se jcdri u krhkoj barci ploti kroz talase sveta. Ali da se mancmo visokoparnih reči i da govorimo odmcreno. Vrlina u blagostanju je odmearnpst, vrlina u ncsreći je odvažnost; a ova druga je sa glčdišta morala višc hcrojskavrlina. Blagostanje je blagoslov Starog zavcta; nedaca je blagoslov Novog, i donosi veću blagodat i jasnije otkrovenje Božje milosti. Ali čak i u Starom zavetu, ako oslušncs Davidovu harfu, čućeš isto toliko tužbahca koliko i vcsclih popcvki; i pisaljka Svetoga Duha više jc truda ulozila da opiše stradanja Jovova negoli radosti Solomunovc. Blagostanje nijc bez mnogih strahovanja i ncprilika; a nesreća nijc bcz utehc i nade. Vidimo na vezovima i drugimenskim radovima iglom da više godi vcdra stika na tužnoj i ozbiljnoj pozadini negoli tamna i setna slika na vedroj pozadini: sudi prema tome o zadovoljstvu srca po zadovoljstvu oka. Zaista, vrlina je kao oni skupoceni miomiri, koji su najmirisniji onda kad ih sažcžemo ili mrvimo: jer blagostanje najbolje otkriva porok, ali nevolja naj Bolje otkriva vrlinu.O PRETVORSTVU Prctvorstvo je ncjaka vrsta razboritosti ili mudrosti; jer valja imati jak duh i jako srcc pa znati kad trcba reći istinu. i učiniti to. Stoga vcliki pretvaraoci pripadaju onoj slabijoj vrsti političara. Tacit vcli, Livija je dobro sjcdinjavala umcšnost svoga muža i prctvorstvo svo ga s i n a, pripisujući umcSnost ili politiku Avguslu. a prctvorstvo Tibcriju. Isto tako, kad Mucijan bodri Vcspazijana da sc lati oružja protiv Vilclija. on vcli. M i ne ustajemo protiv ofitrog razbora A gustova, niti protiv krajnje obazrivosti ili skrovitosli Tiberijeve. Ova svojstva. umešnost ili politika i prctvorstvo ili skrovitost, doista su posebnc navikc i moći, i valja ih razlikovati. Jer ako čovek ima onu prodornost razbora i uiog darazlikuje Sta treba daiznese na videlo. žta da prikriie, i jlada prikaže u jioIusvetlosU. i kome i kada a to su doista vestine državničke i veStine života, kao što ih Tacit dobro naziva, njemu je navika pretvorstva smetnja i nevolja. Ali ako Čovek nema te razboritosti, onda mu obično ne prcostajc drugo doli skrovitost i pretvaralaštvo. Jer kad Ćovek nc može da bira u pojedinostima, niti da ovc menja, onda je dobro da se drži puta koji je najoprczniji i najsigurniji uopšte; onako kao što tiho stupa onaj koji ne vidi dobro. Jamačno, svi najsposobniji Ijudi koji su ikad živeli bili su olvorcni i iskrcni u postupcima i uživali su dobar glas sa svojc pouzdanosti i istinoljubivosti; ali oni su bili kao dobro uvcžbani konji koji dobro znaju kad valja stati ili sc okrcnuti; a u onim prilikama kada su smatrali da slučaj zaista zahtcva pretvorstvo, pa iako bi sc koristili njime, dešavalo se da sa ranije raširenog mnenja o njihovoj tvrdoj veri i otvorenosti u poslovanju to ostanc gotovo neprimeceno. Ima tri stcpena ovog skrtvanja ili stavijanja koprene preko svoje ličnosti. Prvo. pritajcnost, uzdržanost, T skrovitost: kada čovck nc daje.drjigimapriliku daopaže ili zakljućc kakav je on. Drugo, pretvornost u odrečnom smislu: kad čovek znacima i razlozima pokazuje da nije ono sto jcstc. I trećc, pretvornost u potvrdnom smislu: kad sc čovck namcrno i izrično pretvara i glumi da jeste ono sto nije. Sto se prvoga od ovih tiče. skrovitosti: to je zaista vrlina ispovednika. I nesumnjivo, skrovit čovck čuje mnoge ispovesti. Jer ko bi otvorio dušu pred prolivcnim brbljivccm? Ali skrovit čovek poziva na ispovest, kao što zatvorcniji vazduh usisava onaj otvoreniji; jcr kao 5to u ispovesti otkriće nijc namcnjeno svetu, već je za to da Ćovek olakša duši svojoj, tako skroviti Ijudi dolaze do saznanja mnogih stvari ove vrste; Jcr Ijudi raojje rasterečuju svoju duSu nego Sto opSte o svojoj dufii. U malo reči. tajne nastaju usled skrovitosti. Scm toga

da kažemo istinu golotinja je nedolična. kako telcsna tako i duhovna, a ponašanje i postupci Ijudski dobivaju ne malo ugleda ako nisu sasvim otvoreni. A pričala i prolivene osobc obično su uz to tašta i lakoverna stvorcnja. Jer onaj koji prića o onome što zna. pricaćc isto tako i o onome što ne zna, Zato postavi pravilo, da Je navjfca skrovatostj i mudra t moralna. I s tim u vezi, dobro je da lice daje dozvolu jeziku da govori. Jer crlc lica u velikoj meri odaju čovcka, i njima se viSc vcrujc nego njcgovim rečima. Slo se drugoga ličc, prctvornosli u odrcćnom viđu: ono čcsto sledi skrovitost iz nuždc, tako da onaj koji hoće da budc skrovit, mora doneklc da bude i pretvaralac. Ljudi su i suvifie promućurni da bi dozvolili nekomc da se drži po srcdi izmcđu iskrcnosti i pretvorstva, i da budc skrovit, a da pri lom nc prcvagne na jedm ili na drugu stranu. Oni ćc lako zaokupiti čoveka pilanjima, i navcsti ga, i izmamiti iz njcga, da će on ako nc bi ncrazložno ćulao morati da sc pokažc sklon jcdnomc ili drugomc; ili, ako bi ćutao, oni ce iz njegovog ćutanja zaključili koliko i iz rcči. Sto se dvosmislcnosti ili zagonclnih rcći ličc, onc nc mogu da istraju dugo. Otuda niko nc moe dn budc skrovit a da ne dozvoli scbi nešto malo prclvaralaStva, jcr ono saćinjava, tako rcćl, skute skrovitosti. Ali što sc trcćcg stepena tiče, pretvorstva i lažnog uvcravanja, ja držim da jc ono više za osudu i manje razborito, osim kad su u pitanju krupne i retke stvari. I prema tomc opšta navika pretvaranja a to je ovaj poslednji stepcn jcslc porok koji nastaje bilo usled urođene lažljivosli ili strašljivosti, ili otuda što u duši postoje neke krupnc manc pa Čovck mora da se prcruši. tc se vežba u prctvaranju i onda kad ovo nije potrebno, da nc bi izgubio sprctnost. Prelvorstvo pruža tri velika prcimućstva. Prvo. ono uspavljuje protivnika, i izncnađujc. Jer kad su namere Čoveka objavljcnc, onda jc lo poziv na uzbunu za sve koji su protiv njcga. Drugo, ono osigurava časno povlačcnjc. Jer ako se čovek obavežc izričnom izjavom, on mora da prodre ili da prizna poraz. Treće, tako se bolje upoznaje naum drugih. Jer prema onome koji je otvoren, Ijudi će se teško pokazati protivni, no pustiće ga da govori, a svoju će slobodu govora pretvoriti u slobodu misli. I zato je dobra i lukava špančeva poslovica. Reci laž i prokljuvi istinu. Kao da ncma drugog naćina sem prctvaranja da se do otkriča dođe. Isto tako, postoje Iri ncdostalka da bi stvar izišla najcdnako. Prvo, prctvorstvoJiicaionosi sobom straSliivost, a ova u svakom poslu kvari krila i smeta da let bude usmeren pravo cilju. Drugo, ono doprinosi da Čovck ide bczmalo sam svome cilju, jcr dovodi u nepriliku i zabunu mnoge koji bi inačc saradivali s njirn. Treće, i najglavnije, jestc to Što ono lišava čoveka najglavnijih oruđa delanja, vere i povcrenia. Najbolje jedinjenje naravi Jeste: uziVati ugledTvorena čovcka; imati naviku skrovitosti: umcti pokazati se prcma prilici da nisi ono Sto jcsi; i imati moć prctvaranja ako nema drugog leka.7.O RODITEUIMA I DECI Radusli rudiielja su polajne, a lakve su i njihove luge i strahovanja: prvc nc mogu da iskažu rečima, a o drugima ne žele da govorc. Deca zaslađuju trud, ali nevolju čine joŠ gorčom. Ona povcćavaju brige u životu, ali ublažuju misao o smrti. Produženje loze rađanjem zajedničko je životinjama; ali uspomcna, zasluga, i plcmenita dela svojstveni su čoveku, I zaista, videće se da su najplemenitija dela i osnivanja potckla od Ijudi bez dece, koji su nastojali da izrazc likove svoga duha kad nisu umnužili slike svoga tcla. I tako, potomstvo najviše mari za one koji nemaju polomsiva. Oni koji su prvi osnivači svojih domova najpodatljiviji su piema svojoj deci, jer u njima gledaju ne samo nastavak svoje loze no i svoga dela; a tako su i deca i tvorevine. Stepen Ijubavi roditclja prema pojcdinoj svojoj deci ćesto je nejednak, a ponckad i ncdostojan, naročito u majke; kao ŠTo Solomun vcli, Mudar je sin radost ocu svojcmu, a lud jc sin žalost materi svojoj. Gdc jc kuća puna dccc možc se vidcti da se jedno ili dvoje najsiarijih uvažavaju, i da jc ono najmlađe maza, a da se ona u sredini tako reći zaboravljaju, a često se pokažu najbolja. Skrtost roditclja prema deci štctna je pogrcšk činL Dl jadnim; navikava ih da se dovijaju i sluzc lukavstvomj odvodi ih u rđavo druslvo; i čini ih Vionini raskosi i rasipnistvu kad dodu do obilja. 1 zato ic naibolje kad Ijudi ć vaju pred decom svoj autorilct, ainc i svoju kesu. Ljudi imaju budalastu naviku i roditelji i učitelji i sluge da stvaraju i neguju takmičcnjc među braćom dj.su ona ujetinjsyu. a iz loga često proizlazi razdor kad postanu ljudi, i unosi nemir u porodice. Italijani prave malu razliku izmedu dece i sinovaca ili bliskih rodaka; podusjovom da su deca oa istoaStabIa, za njih nije važno Sto nisu plodovi njihovih tcla. I, pravo govoreći, u prirodi i jcstc tako; toliko da vidamo katkada da sinovac vise lići na strica negoli na rodcnoga oca; kako se u krvi desi. Ntfka rndir.ljj Hiiy,noizaberu pozive i zanimnnia kojima žele da se niihova deca frave: jej;LJ?vna najsnvitljivija: i neka neobraćaju mnogo pažnje na raspoloženje svoje dece, mislcći da Ce ona prionuti najboljc onomc ćemu su najviše sklona. jstina je da ajco je pakloppst ili urođena sposobiiual iicobiena, onda jc najboUc nc projjvjtLJOj. sc; a:i obiCno vai..vc:. Oplimum clige, SUfiVČ cl lacile iTIud facict consuctudo Izabgri onp o jc

nnjhlj; navika Tjj:t yyinii prijiUPim Ifllii Mlađa braća su obićno srcćna, ali rctko ili nikad onda kad su starija HScna nasledstva.8.O BRAKU I SAMACKOM 2TVOTU Ko ima žcnu i decu dao je taocc sudbini; jer oni su prcprcka vclikim poduhvatima, bilo u dobru bilo u zlu. Zacelo, najbolja dela, i najzaslužnija po zajcdnicu, proizišla su od neženjenih ili bezdctnih ljudi koji su se, kako naklonošću tako i imctkom, venčah sa javnošću i darovali jc. No ipak se može s jakim razlogom prctpostaviti da ce sc o budućnosti najvise brinuti oni koji imaju dccc, zato 5to znaju da joj moraju predati svoje najdraže zaloge. Ima Ijudi koji, iako Žive samačkim životom, misao o sebi okončavaju sa svojim trajanjem i ravnoduSni su prema tome da li će sc uspomena na njih sačuvati u budućnosti. StaviSe, ima nekih koji ženu i decu smatraju kao račune koje valja podmiriti. Još gore, ima budalastih, gramzivih bogataša koji se gorde time što nemaju dece, da bi Ijudi mogli pomisliti da su jjoš bogaliji ncgo Što jesu. Jer možda su Čuli nekoga da kaže, Taj i taj je veltki gazda, a drugi da na to doda, Jest, ali on mora da se stara o mnogoj deci, kao da bi se timc njegovo bogatstvo umanjilo. Ali najčešći uzrok samačkog života jeste žclja za slobodom, narocito u nckih samozadovoljnih i luckastih Ijudi koji toliko oscćaju svako sputavanje da bczmalo smatraju svoje opasače i podveze za okove i negve. Neženjeni ljudi najbolji su prijatelji, najbolji gospodari, i najbolje sluge; li ne uvek i najbclji podanici; jer ont su lagani da uteknu; i bezmalo svi begunci toga su stanja. Samački život priliči svežtenicima; jcr milosrđ. će jedva poškropiti tle onde gde mora najpre da napuni vir. Za sudiie i sudske Činovnike svejedno je da li su oženjeni ili nisu; jer ako bi bili lako povodljivi ili podmitljivi, imaćete slugu pct puta gorcg nego ženu. Sto se vojnik.a tičc, vidim da vojskovođe u svojim savetima obično podsećaju svoje Ijude na njihovc žene i decu; i mislim da prcziranjc braka kod Turaka čini njihovog prostog vojnika još gorim. Zaista, žcna i deca čine Ijude pitomijim u ncku ruku; a ncožcnjcni Ijudi, makar bili mnogo puta darcžljiviji, jcr su im srcdstva manje iscrpcna, svirepiji su i tvrđa srca dobri da stanu strogi inkvizitori, jer njihovo sc ncžno osećanje tako često ne izaziva. Ljudi ozbiijnc naravi, rukovođeni navikom, pa prcma tome postojani, obično su dobri muzevi; kao 5to sc vcli za Ulisa, vetelum suam praetulit immortalitati prctpostavio je svoju staru žcnu bcsmrtnosti. Cestitc su žene ćesto ohoie i jogunastc. držeći se isuvi5e visoko zbog svoje ćcstitosti. Jcdna od najboljih zaloga kako čcslitosti tako i posluSnosti ženc jeste ako ona smatra da je njen muž pamctan; a onai to neće nikad pomisliti ako vidi da je on ljubomoranSuprugc su mladim Ijudima ljubavnice; diuLovi kad post;-nu srcdovcčni; i dadilje utj:osti. Tako da čovek ima razloga da se cni kad god hoće. A ipak bio jc smatran za mudraca onaj koji jc na pitanje, kad covck trcba da se Žcni, odgovorio. Mlad ćovek jo e, a JJa1ijiniiknrrf Cesto se vidi da rđaTt muževi Ifitaju vrlo dobre žene; da li to dolazi otuda 5to tako skače cena muževljevoj dobroti kada je ukažc; ili se pak ženc dičc svojom strpljivpšću; ali to je uvek tako ako su rdavi muževi bili njihov vlastiti izbor, nasuprot odobrenju njihovih prijatelja; jer tada zacclo one hoće da okaju svoju sopstvenu ludost.O ZAVISTI Ljubav i zavisl su jedine strasli koje mou da or Cine ili da madijajji, Obe imaiu žcstoke želic;, bpflsc uoblieavaju u nagovešlaje i predstave fantazijeiJako dolazc u oko, narpčito u prisustvu prcdmeta koji ib izaziva; a sve su to osobinc kojc vode opČinjenosti ako sc makar jedna od njih pojavi. Isto tako vidimo da svcte knjige nazivaju Tavisi y.im okom: i astrolozi nazivaju zle uticaje zvezda zlim vidovima. lako da izgleda da se u činu zavisti uvek priznaje neko likovanje ili zraćenje oka. Staviše, neki su pažljivo uocili da udar ili pogodak zavidljivog oka najviše ozleđuje onda kada je lice kome se zavidi viđeno u času slave ili pobede. jcr to onda izaziva zavist u najvećoj meri. a sem toga. u takvim prilikama, životvornc snage osobc kojoj se zavidi izbijaju najvisc u spoIjaSnjim delovima i tako dočekuju udarac. Ali ostavljajući po strani ovc tananosti mada one nisu ncdostojne da se o njima govori tamo gde je to umesno razmotrićcmo: koji su Ijudi skloni da zavide drugima; koje su osobe najpodložnijc da budu prcdmet zavisti; i kakva je razlika izmcđu zavisti u privatnom i javnom životu. Covek koji u sebi nema vrline, uvek zavidi na vrlini drugima. Jer Ijudski se um hrani svojim vlastitim do brom, ili tuđim zlom; a onaj kome nedostajc ono prvo, plcniće ovo drugo; i ko god ncma nadc da ćc sc uzvisiti do tude vrlinc, nastojaćc da sc izjednači s njim potccnjivanjem njegove valjanosti. TrĆilaže i ubopitljivci obično su zavidljivi ljudi. Jer akolicko zadaje scbi toliko truda da bi saznao ncšto0 drugomc Sto sc njcga nimalo ne tičc, on to onda zacelo Čini zato 5to nalazi ncko pozoriSno zadovoljstvo u razmatranju tuđih udesa. A Čovek koji glcda samo svoja posla nc nalazi mnogo povoda da drugome zavidi.

Jer zavist je skitalacka strast, i šeta po ulicama a ne sedi kod kuće: Non cst curiosus, quin idem sit malevolus Svi ljubopitljivci su zlobni. Primeceno je da su ljudi plcmenita roda zavidljivi prcma novajlijama kada se ovi uzdignu. Jer odstojanje sc menja; a to jc onda kao ona obmana oka, da kada drugi nastupaju, ovima se čini kao da oni odstupaju. Nakaze, i evnusi, i starci, i kopilad su zavidljivi. Jer onaj koji nikako ne može da popravi svoje stanje, učinićc šta može da ošteti tuđc: osim ako ovi ncdostaci zadcse čoveka vrlo hrabre i plcmcnite naravi, koji će svoje prirodne nedostatke smatrali dclom svoje časti, pa da se priča kako je jedan evnuh ili bogalj izveo lakav1 takav podvig, i da to u očima Ijudi izgleda dostojno čuda, kao to su to učinili evnuh Narzes, i Agcsilaji Tamcrlen, koji su bili hromi. Isti jc slučaj sa Ijudima koji sc uzdignu poslc ncdaća i nesrcća. Jer oni su kao ljudi koji su u zavadi sa svojim vremcnom, i u tuđem zlu vide iskupljcnje od sopstvenih patnja. Oni koji žele da se ističu u mnogim stvarima iz plitkoumnosti i suleieuvcK su zavioijivi. Jcr njinovoj zavisti nc moc pofaliii pobuđčTudući je nemogucno da neće biti mnogih koji će ih u ponečem nadmaSiti. Takav je bio cjrAdrjiL koji je smrtno zavidco pcsnicima i slikarima, i veštim rukotvorcima. u čijoj je dclatnosti i sam zcleo da se istaknc. Naposletku, bliski rodacij drugovi u sluibi. i oni koji su bili odgojcni zajVdnoTvjže su skl jjebi ravnima kada sc dcsi da ovi budu unapređeni. Jer to njih kori zbog njihovog vlastitog udcsa i pokazuje prstom na njih. i izaziva paznju drugih; a zavist se uvek podvostrućava govorom i slovom. Kainova zavist prema njegovom bratu Avclju bila jc opakija i zlobnija zato Sto nije bilo nikoga da vidi kad je njcgova žrtva bila bolje primljena. Toliko o onima koji su skloni da budu zavidljivi. Sada o onima koji su vise ili manjc pouoxuavjS Prvo, Ijudi manjc zavidc osobama vcoma česiitim kad dobiju unaprcdcnjc. Jer njihova dobra srcća izgleda kao nešto što im po pravu pripada: a niko nikome ne zavidi kad naplati dug ncgo kad dobijc nagradu ili kad jc izdasnost veca ncgo zasluga. Sem loga zavitt je uvek udmcna sa uporcdcnjem sa samim sobom, a gde nema uporedcnja ncma ni zavisti; pa zato kratjcvima zavide ijinrf hraljfvJ! Pa ipak, valja prmietili đa bezvređnim osobama najvisc zavidc kad pri put istupc, a docnije sc lakse prclazi prcko toga; naprotiv. Ijudima vrednim i zaslužnim najviic zavidc kad njihova dobra srcća trajc dugo. Jer do tada. iako je njihova vrlina oslala ista. ona ipak nema isti sjaj; jer pridolaze novi Ijudi kcji je bacaju u zascnak. Manje zavidc ljudima plemcnitc krvi kada se uzdižu. Jer izgleda kao da im je dato samo ono Sto im po pravu rođenja pripada. Scm toga, izgleda kao da nije mnogo nl dodaio njihovoj sreći; a zavist jc kao sunčani zraci koji udaraju vrclijc na obronku ili strmomc tlu negoli na ravnici. I iz istoga razloga manje zavide onima koji dobivaju aiaaprcdenje oostcpeno. nego anima fcoii odskoce odjednom, pcr saltum. Oni koji su stckli časti uz ulozen veliki trud, staranje, ili opasnosti, manjc su podlozni zavisti. Jer Ijudi onda smatraju da jc počasl s mukom zaslužena. i žale ih katkada; a saialjcnjc uvek otklanja zavisl. Otuda opazicci da se politićari dubljc i trczvenije vrsle uvek vajkaju na živol kojim Žive, i bugarc quanta patimur! Koliko patimo!. Dabome da oni to ne osećaju, no činc to samo da ublažc oštricu zavisli. Ali trcba razumeti da se ovo odnosi na one poslove koji se nalažu ljudima, a ne na onc kojih sc sami prihvataju. Jcr nista ne povcćava zavist toliko kao nepotrcbno i otimačko monopotisanje poslova. A nita nc uklanja zavist boljc ncgo kad visoka osoba ostavi svim svojim polćinjcnim službcnicima puna prava i prcvashodnosi njihovih zvanja. Jcr na iaj naCin podizc toliko zaklona između scbc i zavisli. Inad svega, najvise su podlozni zavisti oni koji veličinu svoje dobrc sreće nosc na drzak i ohol način, zadovoljni su samo onda kad spoljaSnjim sjajem ili likovanjem nad svakim protivnikom ili takmaccm pokazuju kako su vcliki; mudri Ijudi, mcđutim. radije ce podneti zrtu zavisli dopusiiće ponckad namcrno da budu osujećeni ili nadjačani u stvarima do kojih im nije stalo. Svakako, loliko jc isiina; da knd jc držanje velikog čoveka prosto i otvoreno daklc bcz nadmcnosti i sujete, ono izaziva manjc zavisti ncgoli kad jc izvešlaćeno i lukavo. Jcr u takvom slućaju ćovek izglcda kao da sc stidi svoga polozaja pa priznajc da ga nc zaslužuje, a time samo uči drugc da mu zavidc. Naposlclku. da zaključimo ovaj dco: kao Sto smo kazali u poćctku da u zavisti ima nesto od mađije. tako protiv zavisti i ncma drugog lcka ncgo Sto je mađija; a to je, da sc otklone čini Stono vcle i prcncsu na drugoga. A u tu svrhu mudriji vclikodostojnici uvek izvode na pozornicu nckoga na koga mogu da svrnu zavist koja bi inaec pala na njih; nckiput su to ministri i slugc.

nekiput kolcge i drugovi, i njima slićni; a a tu službu nikad neće pofaliti ljudi žcstokc i bezobzirne naravi koji, samo da bi uživali u položaju i vlasli, primiće se takve službe po svaku ccnu. Sada, da govorimo o zavisti u javnom životu. U ovoj ipak ima izvesnog dobra, dok u onoj ličnoj ncma nikakva. Jer zavist javnosti jc ostrakizam koji pomračuje Ijude kada postanu i suvise vcliki. Pa zato, to jc uzda za one velike, da ih drži u granicama. Ova zavisi. koja sc u latmskom jezuku zovc invidia. naziva se u modcrnim jczicima n e z a d o v o 1 j s t v o m, o Ćemu ćcmo govoriti kad budemo raspravljali o buntovništvu. To je bolesl u državi, kao to je zaraza. Jer kao Šlo se zaraza širi i zahvala i ono šlo je zdravo, i kuži ga. tako i zavist. kad se iednom zametne u drŽavL klcvcia čak i luuoije puslupke i daje im gadan vonj. I sloga malo sc dobiva uplitanjem poslupaka koji povlađuju; jer lo svcdoci o slabosti i strahu od zavisti, što je još gore; jer tako jc obično i sa bolestima, koje navlaČiš na sebc ako ih se plašiš. Ova zavist javnosti izglcda da udara uglavnom na najviše službcnikc ili minislre pre negoli na samc monarhijc ili republikc. Ali oo je sigurno pravilo: ako je zavist prcma ministru vclika, a uzrok za to u njemu neznaian, ili: ako je zavist nekako opšta, prema svima minislrima, onda je nezadovoljstvo iako skriveno prema samoj državi. Toliko o zavisti ili nezadovoljstvu u javnom životu, i o razlici njcnoj od hčne zavisti o kojoj je raspravljano na prvome mestu. Dodaćemo ovu opStu opasku u poglcdu oscčanja zavisti: od svih osećanja zavist je najtrajnije i najupornijc osedanje. Jer druga osećanja javljaju se s vremena na vrcme; i zato jc dobro rečeno. Invidia festos dics non agtt Zavist ne zna za praznike. Jer ona stalno radi na ovomc ili na onome. Isto je tako primećeno da od Ijubavi

32i zavisti čovek vene, što nijc slučaj kad su po srcdi druga oscćanja, jer ona nisu tako trajna. Zavist jc i najružnijc osećanje, i najizopačenijc; i zato je ono pravo svojstvo đavola, koji se zove zavidljivac kojiun ći poseja kukolj među pšenicom; zato s uvck događa da zavist posiujc lukavo i u pomrčini, a na šlctu dobrih slvari, kao Što je pšenica.

i Bckon: Eteji

10.O UUBAVI Ljubav viSc dolikujc pozornici ncgoli živolu eovekovu. Jer, ItO sc pozornicc tiče. ljubav nam uvck pruza gradivo za komcdijc a katkad i za tragedije; u životu, pak, ona tvori mnoga zla, nckiput kao zavodljiva ćarobnica, a nekiput kao aspida. Opaziccš da između svih vclikih i valjanih Ijudi čiji spomcn živi, pripadali oni drcvnim vremenima ili skoroj prošlosti nema nijednoga koji bi u Ijubavi bio zavcdcn do stepcna ludila: 5to pokazujc da se veliki duhovi koji tvorc velika dcla zaista čuvaju da oslanu van domaSaja ovc slabc strasti. Izuzetak ipak ćine Marko Antonijc, savladar rimskoga carstva, i Apije Klaudije. deccmvir i zakonodavac; prvi je zaista bio sladostrasnik i pustahija. ali drugi je bio čovek mudar i strog: zato izglcda mada retko da ljubav može da nađe svoj put ne samo u srce koje je otvoreno, već i u ono kojc je dobro utvrđcno, samo ako sc straža valjano ne čuva. Jadna jc ona izrcka Epikurova, Satis magnum alter alteri thcatrum sumus Dovoljno smo prostrano pozorište jcdni za druge; kao da čovek, stvoren da razmišlja o ncbu i svima plcmcnitim slvarima, ne treba da radi ništa drugo doli da kleči pred jednim malim idolom i da postanc plenom, iako ne usta kao 5to su zveri a ono oka, koje mu je dato za vise ciljeve. Cudno je posmatrati razuzdanost OTC strasti i videti kako ona nipoda5tava prirodu i vrcdnost stvari. Govor u nepicstanoj hipcrboli ncprilićan je u svemu osim u Ijubavi. I ta prcteranost nije samo u reči; dobro je kazano da najvcći laskavac, s kojim su svi mali laskavci u savczu, jcstc samo čovečje Ja; a ipak ijubavnikje još vcći laskavac. Jcr nikada joS nije ohol čovek tako besmislćno Hbbro o sebi mislio kao 5to ljubavnik misli0 voljenoj osobi; i zato je dobro kazano d a, i e neif m H V II 0 v o I p t i i h±Liffuidar. Ova sc sla1 bost nc javlja samo u očima diuglh; nu vidi i voljcna ospba i, SlaviSe, vidi je bolje nego drugi, ostn kfld je Ijubayjzajamna. Jer istinsko je pravilo da je ljubav uvck n.vr..den.i ili uajamnosiji ili unulrašnjim i tajnim nrezirom. ra zato. KOllKO vise treba da še Ijudi čuvaju ovestrasti koia. porcd drugih stvari, gubixsebe samu!Sto sc drugih gubitaka tiče, pesnik je to lepo i tačno kazao: onaj koji je pretpostavio Jelenu, odrekao se zato darova Junone i Paladc. Jcr ko god se i suviše podaje ljubavnoj strasti odriCc se i bogatstva i mudrosti. Ova je strast na vrhuncu baii u vremenima slabosti, a to su veliko blagostanje i velika nevolja, mada se ovo drugo redc primećuje: obe ove prilike raspaljuju Ijubav i ćine je e5ĆOIH. 5to pokazujc da jc Ijubav ćedo ludosti, Oni koji ne mogu a da sc ne podaju Ijubavi cine najbolje ako je drže u granicama i potpuno je iskljuce iz ozbitjnih poslova i životnog delovanja; jer umeša h se ona jednom u poslove, dovodi imctak u pitanjc i doprinosi da Ijudi postanu neverni svojim životnim ciljcvima. Ja ne znam za5to, ali ratnici su odani ljubavi: mislim da je to isto onako kao 5to su odani i vinu; jer stradanja obično zahtevaju da sc iskupe uživanjima. Ima u Ijudskoj prirodi jedna potajna naklonost ka ljubavi drugih koja, ako se nc potro5i na jednu osobu, ili na nekoliko, prirodno se rasprostire na mnoge, i cini da ljudi postanu ČoveĆni1 milosrdni, kao Sto se to nekiput opaža kod monaha. Brain jlt; civara4ovft,int,-4nijateljska Ijubav ga usavržava: ali ta5ta Ijubav kvari ga i pohizava.

11

O VISOKOM POL02AJU Ljudi na visokom položaju trosiruko su sluge: sluge vladara ili državc, slucc slavc. i slugc posjova. Zato oni ncmaju ni slobode ličnosti, ni slobodc postupka, ni slobodc vremcna. A čudna je to zelja, traitj. vlast a ifr gubiti slobodu: ili traži viast djpigima a inhiii je nad samim sobjm. PenjanJe na položai ie tejobno, i Ijudi s mukom dolazc do vcćc mukc; pokatkad ono je i podlo, i pomocu nedostojnih pos.uipuka Ijudi dolaze do

dostojanstvenih zvanja. Tle na kojem sc stoji klizavo jc. a uzmicanje je pad ili, u najmanju ruku, pomračcnje, Sto je stvar nevcsela. Cum non sis fueris, non esse cur velis vivere Kad nisi vise ono što si bio, nemaš razloga da želiš da ziviš. Stavišc, ljudi ne mogu da se povuku kad hoće, niti hoće kad je to razložno, i ne trpe stanje pokoja čak nfu bolesti i starosli, kojima je potrcban zasenak, no postupaju kao onc starc earsirlije što uvek sede pred kućnim vratnicama, iako time izlazu starost poruzi, Zaisla, veliki Ijudi moraju da pozajmc tuđa mnenja da bi sebc smatrali srećnima, jer sude li po sopstvenim osećanjima, oni to ne mogu reći; ali ako misle o sebi ono slo drugi misle o njima, i da bi drugi možda želeli da su kao oni, onda su oni srečoi tako reći na osnovu tuđeg izvcstaja, dok u scbi možda osećaju suprolno. Jer oni prvi saznaju sopstvcne tuge, mada poslednji saznaju sopstvenc pogrcške. Zaista, Ijudi na visokim položajima čcsto su ludinci sebi, i dok su zauzeti metežom poslova ncmaju vrcmcna da se staraju ni o telesnom ni o dušcvnom zdravlju. Illi mors gravis incubal, qui notus nimis omnibus, ignotus moritur sibi Smrt tcško pada po onome koji umirc i suvise poznat drugima, ali nepoznat sebi samomc. Položaj donosi povlasticu da čovek tvori dobro i zlo; zlo je prokletstvo vlašti: jer u pogledu zla najbolje je nc hteti, a odmah zatim ne moći. Ali moć da se cini dobro istinska je i prava svrha stremljenja naviše. Jer dobre misli prema ljudima iako ih Bog prima malo su boljc ncgo dobri snovi, ako se nc sprovcdu u dclo; a to nc možc biti bcz vlasti i položaja, odakle čovck visc vidi i može da zapovcdi. Blagorodna i dobra dcla svrha su Ijudske delalnosli, i onaj čija jc svcsl o lomc zadovoljna zaslužio jc Ijudski odmor. Jcr ako Ćovck možc da bude gledalac u božjcm pozoriStu, on će isto tako bili sudconik i u božjem počinku. Et convcr sus Deus, ut aspiceret opera quae fecerunt manus suac, vidil quod omnia essent bona nimis Tada poglcda Bog svc Slo je stvorio, i gle, dobro bjese veoma; i onda scdmi dan. U obavljanju svoga zvanja istavi prcda se najbolje primere; jer ugledanje pruža čilavu zbirku savcta. A posle izvesnog vremcna istavi prcda se svoj vlastiti primer, i strogo ispitaj scbe nisi li možda najbolji bio u poćctku. Isto tako. nc zapostavi ni primerc onih koji su se lose poneli na istome položaju. nc da bi isticao sebe kudeći njihovu uspomcnu, no da bi sebe uputio Čega li sc valja kloniti. Popravljaj stoga bez razmelljivosti ili kudenja pređašnjih prilika i osoba, ali sebi postavi pravilo da nećeš samo prcdnjačiti no ćeŠ i slediti u onomc 5to jc dobro. Vraii slvari u prvobitni poredak i razmotri kakvaprcinačenja prvobitnih propisa zahtevaju novo vrcme i promenjenc prilikc, a pri tomc potraži savcta od oba veka: upitaj stari, šla je najbolje; i novi, Sta je najprikladnije. Nastoj da tvoji posiupci budu pravilni. da bi ljudi mogli unapred da znaju Sta valja da oćekuju; ali ne budi i suviSe krut i bespogovoran, a jasno obrazloži svaki postupak kad se udaljiš od svoga propisa. Cuvaj pravo svoga polozaja, ali ne pokreći pitanjc nadležnosti: radije zauzmi svoje pravo u tiSini i de facto negoli bučnim dokazivanjem. Cuvaj isto tako prava svojih potćinjenih. i smalraj za veću Čast Sto rukovodiS onim Sto je glavno ncgoli da se uplićeš u sve. Primaj, traži pomoći i saveta u pogledu izvrSenja dužnosti tvoga zvanja; i ne teraj od sebe one koji ti donose obaveštenja, kao petljancc, no primi od njih ono Sto jc razložno. Cetiri su glavna zla vlasti: zadocnicnje, podmicivanje, grubost. j ppvodliivost. Slo sc zadocnienia tiče: budi lako pristupačan; dri sc alaanog vrcmcna; obavIjaj posao koji je na rcdu, i bcz ncvolje nc poćinji drugi pre nego Sto zavrSJS prvi. Sto se podmićivanja tiče: ne svezi samo vlastite rukc, i rukc tvojih slugu da ne primaju mito, no svcži isto tako i ruke molilaca da ga ne nudc. Jer praktična Ćesiitost Čini ono prvo; ali Ćcstitost prava, koja odista mrzi mito, čini ovo drugo. I ne kloni se samo greSke, nego i podozrenja. Ko god je promenljiv, i menja se ocevidno bez očitog povoda izaziva sumnju, pntlmitljivo1 Zato uvek kada promeniš svojc nuSljenjc ili postupak, učini to otvoreno, i reci uz to razloce koji su le navcli da postupis drugaćije. a nc Cini to kao kradomicc. aiuga 1U inTfieiuT.. ako ti je prisan a tojpnsnosli nema očevidnog razloga obično se smatra da je samo posrcdnik kojl u potaii nrenosi mito gospodaru. Sto sc grubosti tiee: ona je nepotrebftn uzrtik nczadovoljstva; jerstrogost rada slrahjdi, grubost rađa mrniu Cak i prekon vfetirebli đa budu ozbiljni ali nikad uvredljivi. Sto se povodljivosti tiče: ona je gora ncgoli podmićivanjc. Jcr mito dolazi s vremena na vrcmc; ali ako jc čovck vođen praznim obzirima, ili salctanjima, on ih sc nikad ncćc osloboditi. Kao Sto kaže Solomun. NMje dobro gledati ko jc ko, jer za zalogaj hljeba čovjek će ućin i t i z I o. Vcoma je tačno rečeno u staro vreme, Por I o žaj pokazuje čove k p. I on nckc pokazuje boIjima a ncke gorima. Omnium consensu capax imperii. nisi impcrasset da nikada nije bio car, svi bi ga proglasili vrednim da vlada carevmom, rekao jc Tacit o Galbi; ali o Vespazijanu on vcli, Solus impcranlium. Vcspasianus mutatus in mclius Vcspazijan je bio jcdini car koga je poscdovanjc vlasti popravilo; premda se u prvom slučaju misli na vladalačku sposobnost, a u drugome na oscćanja i moral. Ncosporan je znak valjana i blagorodna duha ako Ćovck postajc bolji zbog ćasti koju uživa. Jcr položaj pun ćasli Ircba da bude mesto vrline; i kao Sto se u prirodi slvari krcću silovito ka svome mestu, a tiho na svomc mcslu, lako i vrlina u borbi za vlast jcste Žestoka, a slaložcna jc i spokojna kad je na viasli. Svako uzdizanje na vlast ide zavojitim slepenicama; a ako postojc slranke, dobro ie da čovck

pristane uz jednu dok se penie, a kjd zauzme svoje mcsto neka bude ncutralan. prema uspomcni svoga prcihodnika budi pravićan i nežan; jer nc ĆiniS H tako, taj će dug zacelo biti naplaCcn kad ti budeS olišao. Ako imaS kolege. poStuj ih, i raduciJipozivai sebi kad oriTTo 1 nc.Qčekuju ncgoli da ih isključiS onda kad imaju razloga da očekuju da budu pozvani. Nc budi i suviSe svestan svoga položaja i ne pominji ga i suviSc Često u razgovoru i u odgovorima moiiocima; vcć radije neka se kaže, Kad vrSi dužnost svogazvanja, onjedrugi čovck.

12. tO SMELOSTI Iako jc ovo izanđao udzbenički primer. vredi ipak da mudar čovek razmotri: kad su upitali Demostcna. Koja jc glavna odlika besednika? onje odgovorio, radnja; a potom? radnja; a potom opct? ra d n j a. Tako je kazao čovek koji je to najbolje znao, a sam od prirodc nije imao to preimućstvo koje jc isticao. Cudnovato jc da se ta osobina bcscdništva, koja je tek povrSna i prc odlika glumca, postavlja tako visoko, iznad onih drugih plemenitih darova, kao 5to su mašta. rečitost, i drugi; pa i višc no to, uzima se bezmalo samo ona, kao da jc u njoj sve i sva. Ali razlog tome je jasan. U ljudskoj prirodi obično više boravi budala negoli mudrac. i stoga su najsnažnije one moći koje plcne budalastu stranu Ijudskog duha. Kad je u pitanju politička smelost, slucaj je veoma sličan: Sta je prvo? Smelost. Sta drugo, i treće? Smelost. A ipak, smelost je čcdo ncznanja i grubosti i daleko zaostaje iza drugih političkih svojstava. Uprkos tome, ona opčinjuje i vezuje ruke i noge onima koji su ili kratke pameti ili oskudni u hrabrosti, a takav je najveći tal Ijudski; štavišc, ona pobeđuje i mudre Ijude u časovima slabosti. Otuda vidimo kako ona tvori cudesa u širokim slojevima naroda, ali manje u senatu i na dvorovima; i uvek više kad smele osobe prvi put stupe na poprište negoli uskoro potom, jer smelost je lo5 čuvar obcćanja. Zacelo. kao 5to ima Sarlatana u Ickarstvu, tako ih ima i u politici; to su Ijudi koji se poduhvataju vclikih isccljenja, pa ih možda sreća i posluži u dvatri ogleda, ali njima nedostaje naučna osnova, pa stoga ne mogu da istraju. Videćeš da smeo čovek često izvodi Muhamedovo Cudo. Muharned je bio uverio narod da će dovali brer sebi i sa njegovog vrha uputitT molitvc za dobro pripadnika njegovog zakona. Narod sc sabrao; Muhamed jć vI5e pula pozvao brcg da dođe k njemu; a kad se brcg nije ni pomakao. Muhamed se nije nimalo zbunio nego je kazao Ako breg nećc M uhameđu. Muha,med de bregu. Tako i ovi Ijudi: kad obećaju krupne stvari pa najsramnije promaSe. oni ipak ako je u njih smelost savršena to uzmu olako i, ne hajući nimalo, okrcnu nov list. Zaista, za Ijudc razborila uma zabava je kad vidc delije; štavisc, i prosti Ijudi vidc u smelosti neSlo smcšno. Jcr ako jc bcsmislenosi prcdmct smcha, nc sumujaj da u vclikoj smelosti uvek ima pomalo bcsmislenosti. Naročito je zabavno videti kad sc ncki delija zbuni; jcr njegovo Hce tada dobiva najusahliji drvenast izraz; kao 5to i mora, jer u sramcžljivosti krv pomalo kola tamo i ovamo, dok kod smclih Ijudi, u sličnoj prilici. ona stoji nepomično, kao pat u 5ahu. gdc nije mat, a ipak igra ne može da sc nastavi. AH ovo poslednje vi5e dolikuje satiri negoli ozbiljnom razmatranju. Valja imati u vidu da je smelost uvck slcpa, jer ona ne vidi opasnost i nezgode. Zato je ona zao savetnik ali dobar izvrSilac; otuda smcle ljude treba upotrebiti lako da nikad nisu glavni zapovednici nego pomoćnici. pod rukovodstvom drugih. Jer u savetovanju dobro je moći uočiti opasnosti, a u izvršenju ne treba ih videti, sem kad su vrlo velikc.

13.O DOBROTI. I DOBROTI NARAVI Uzimam dobrotu u ovomc smislu: svrha joj jc Ijudska srcća. ono što Grci nazivaju f i 1 a n t rop i i a. a Sto i suvisc ncdovoljno izražava rcč humanost onako kako sc ona upotrcbljava. Dobrotu nazivam navikom, a dobrotu naravi naklonoštu. Dobrota jc odlika duSe i najvcća od svih vrlina, budući da je ona božanska crta:

bcz nje jc čovck spctljan. zao, i ncsrcćan sivor, nimalo bolji ncgo ncka Stctocina. Dobrola odgovara bogoslovskoj vrlini milosrđa, i ona nc zna za prctcrivanje. no samo za grcSku. Prctcrana žclja za vlaSću prouzrokovalajc pad anđcla: prctcrana JJja :l nnnjcm proiirnknvala jc pad čovcka: ali u milosrdu nema pretcranosli, i njomc sc ni andeo ni čovck ne mogu izložiti opasnosii. Sklonost ka dobrom duboko je utisnuta u Ijudsku prirodu, i to u tolikoj mcri da. ne uputi li se Ijudima, ispoljićc sc prcma drugim živim stvorovima; kao sto to vidimo kod Turaka koji su svirep narod, ali su ipak dobri prcma Zivotinjama i iz samilosti hrane pse i plice, ali kako Buzbckijus izvcStava umalo nisu kamenovali nekog hriSćanskog dečaka u Carigradu zato Sto je iz nestaSnosti razjapio nekoj ptici njcn dugački kljun. Covek doista može pogreSili u ovoj vrlini dobrotc ili milosrđa. Italijani imaju jcdnuncmilu poslovicu. Tanto buon che vol niente Toliko dobar da ne vredi ništa. A jedan učeni Italijan, Nikola MakijaveHi. imao je smelost da napiše, bezmalo neuvijenim rcčima. Da je hriSćanska vera prepustila dobre ljude kao plen tiranima i bczbožnicima. Onje to rckao zato Sto zaista nijcdan zakon, sckta, nili uvercnjc nisu lolikovclićai dobrotu kao Sio lo hrižffanska wp 58S ri hiflnvpič izbegao sablazni i opasnosti. dobro jc uočili greSke ove tako odlične navike. Nastoj da drugima činiS dobro, ali nc budi rob njihova Ilca niti ćudijer onda je lo povodljivost ili mekoća. koja okiva čcstitu dušu. I nc bacaj dragi kamcn Ezopovom pctlu, jer njemu Ce mnogo vise godili zrno. ič5i maBožji primer pruža tu pouku Istinski: On šalje j dazd, i čini da suncc sija. podjednako, I za pravedne i za nepravedne; alionne obasipa bogatstvom. i ne obasjava častima i vrlinama sve ljude podjednako. Opsta dobra zajcdnička su svima; ona poscbna pripadaju izabranima. I čuvaj se da gradeći Hk ne razbiješ uzorak. Jer bogoslovljc čini samoljublje uzorkom a ljubav prema bližnjem tek likom. Prodaj sve Sto imaS i podaj siromasima... i dođi te hajdc za mnom: ali nc prodai I pg itn imig, °m akn đpjđBJ i pođeS sa nppny In jpst I fsem ako si u mogucnosti da i sa malo sredstava tvoriS I J Jsto onoliko dobra koliko i s§ mnogo; inače, zalivajuci pritokc, presuSićcš izvor. I nc posloji safho navika đobrotc vođcna pravim razurrnm; no postoji u nekih Ijudi, čak i u naravi. naklonost ka njoj. kao Sto u drugih ima urođenog ncvaljalslva. Jer ima nekih kojih se ne tiče dobro drugih. I.akša vrsia ncvaljalstva ispoljava se u jnaćenj. jOgHP ŽEESotB prpftnjpnjii iM cuprt stavijanju. tvrdoglavosti. i lomc slićnom: a ona teža vrsta ispoljava se u zavisti i pravomc zlu. TakvTljudT prokopsavaju tako rcci na ludim ncsrećama, i uvek ih povećavaju: oni nisu dobri kao oni psi Sto su lizali Lazareve ranc, već viSe liče na muve Slo zundaraju po svemu Sto je izloženo; tosu mizantropi koji dovodc Ijude do grane. a ipak u svome vrtu nemaju drveta za tu svrhu. kao što ga je Timon imao. Takve naklonosti predstavljaju same čircve ljudskc prirode, a ipak onc su najpodesnija grada da se od njc sazdaju veliki političari; kao i čvornovata hrastovina, koja je dobra za brodove kojc burc bacaju po moru. ali ne i za građcnjc kuća. kojc trcba da stojc čvrsto. Dcla i znaci dobrote su mnogobrojni. Ako je čovck ljubazan i uslužan prema ncznancima. to pokazujc da je on građanin sveta i da njegovo srce nije ostrvo odscčeno od drugih zemalja no kopno koje jc vezano s njima. Ako je sažaljiv prema tuđim ncvoljama, to pokazuje da jc on kao ono plemenito stablo kojc je ranjeno i samo dok luči balsam. Ako lako prašta i prelazi preko uvrcda, to pokazuje da jc njcgov duh postavljen visoko, iznad uvreda, i ne možc da bude pogođen. Ako je zahvalan za mala dobrocinstva, to pokazuje da on ceni dusu u Ijudi a nc njihove trice. Ali, više nego sve drugo. ako on ima savrsenstvo sv. Pavla, i gotov je da bude odlučen od Hrista za braću svoju, to pokazuje mnogo božanske prirode, i jednu vrstu podudaranja sa samim Hristom.

GPO PLEMSTVU Govoriću najpre o plemstvu kao stalcžu u državi, potom kao o položaju pojedinaca. Monarhija u kojoj uopšte nema plemstva uvck je čista i polpuna tiranija, kao kod Turaka. Jerplcmstvo umerava vladalačku vlast i donekle skreće pogled naroda sa kraljevskc loze. AH demokratijama ono nijc potrebno; i onc su obično mirnije i manje podložne buntovništvu ncgoli kad postoje vlastelinske porodicc. Jcr Ijudi uvck gledaju posao koji valja obaviti a nc osobe koje ga obavljaju; ali ako i glcdaju osobe, onda to čine radi poslova, i gledaju da H su izvršioci sposobni da ih obave, a ne kakvi su njihovi grbovi i rodoslovi. To vidimo dobro u Svajcaraca, uprkos raznovrsnosti njihove religije i kantona. Jer korisnos.t jc ono Što njih vezujc, a ne obziri

prema Činu pojcdiuaca. Ujedinjene Provincije Nizozcmske odlikuju se svojom upravom; jer onde gde postoji jcdnakost, savetovanja su bespristrasnija, a dažbine i porczi veselije se plaćaju. Veliko i mocno plemstvo uvećava veličanstvo vkjdjajo?evo, ali umanjuje niegovu vlast; i u narodu stvara više živahnosti i duha. ali tereti njegov imetak. Dobro je kad vlastela nema previše ni sudske ni izvrSne vlasti a ipak je podignuta na tu visinu, te se tako smelost potĆinjenih lomi na njima pre no što bi prebrzo poumila da nasrne na veličanstvo kraljevo. Mnogobrojno plemstvo prouzrokuje siromaitvo i nezgode u državi, jerono predsiavlja visak troskova; a osim toga. budući neizbcžno da mnogi plemići vrcmenom postanu lankog slanja, to naslaje nesrazmera izmcđu časli i srcdstava. St sc tiče plcmstva pojcdinaca: kao što je dostojno pošte vidcti lcpo očuvan stari zamak ili zdanje, ili videli stolctni hrast zdrav i savršen, tako je još dostojnije poSte vidcti staru plcmićku porodicu koja je odolela lalasima i burama vrcmena, jer novo plemstvo samo jc ćin vlasti, ali staro plemstvo delo je vremena. jOjii koji sc prvi uzdižu u red plemstva obično su vrliji aii miuije su bezazleni negolL njihovi poiomci: jcr rcjkp jjgajBj Takvog liyri7a,njP Kojgm ne bi bilo mežavine dobrih i.ppih iaiđlM Ali razložno jc da spomen na prcdačkc viiine živi u potomstvu a njihovc grcškc da umiru kad i oni. Plemenilost rođenja obično umanjuje vrednoću; a onaj koji nije vredan zavidi onomc koji jestc. Osim toga, Ijudi plcmcnita roda nc mogu da se podižu mnogo više; a onaj koji stoji u mcstu kad se drugi uzvisuju teSko može da izbcgnc pobude zavisli. U drugu ruku pak, plemstvo nc izaziva zavist drugih prema sebi, jer ono izglcda rođcno u časti. Zacelo, kraljevi koji imaju sposobne ljudc mcđu svojim plemstvom naći će olakšicc ako ih uposlc. i poslovi ići će glađe; jer narod se prirodno pokorava njima, kao da su tako reći rodcni da zapovcdaju.

15.

O BUNAMA I NEMIRIMA Pastiri naroda trcba da znaju kalcndar bura državnih; tc burc obično su najveće onda kad nastane stanjc jcdnakosti, kao 5lo su i prirodnc bure najvcće u vreme ckvinocija. Kao što buru najavijuju izvesni iznenadni vihori vctra i dubinska ključanja u moru, tako i u državama:IIIc cliam caecos inslarc tumuhus Saepc, monel, fraudcsquc ct opcrla tumescera bclla. Upozorcnje jc često dalo da su mračni ncmiri na pomolu, i da prete izdajslvo i polajni ratovi. Pogrdc i razuzdan govor protiv države, kada su česti i otvorcni; i na sličan način, lažnc vcsti koje često kruže na štelu države, a brzo sc prihvalaju, jesu neki od znakova ncmira. Vergilije dajući rodoslov Glasine, veli da jc ona sestra divova:Illam terra parens, ira irrilata deorum, Extrcmam ut pcrhibcnt Caeo Enceladoque sororem Progenuit?Razjarena protiv bogova, Zemlja rodi Glasinu, poslcdnju od divovskog soja. Sestra ona beSe Ceusu i Enceladu.Kao da je glasina ostatak proslih ncmira; ali ona je doista isto toliko prcdigra nemira koji dolaze. Međutim.

on zapaza taeno da sc buntovnički izgrcdi i buntovničke glasine razlikuju samo koiiko brat i sesira. muSko i žcnsko; naroćiio ako dodc do toga da sc najbolji poslupci drzavni, i najpohvalniji. i koji bi ircbalo da stvaraju najvećc zadovoljsivo. uzimaju u losem smislu i klcvelaju. Jer lo onda pokazuje da jc nczadovoljslvo vcliko, kao Sto Tacit kaže. Conflata magna invidia, seu bcne, seu male, gcsta prcmunt Kad jc vlada ncpopularna. i dobri i rdavi postupci vređaju podjednako. Ali nc sledi da glasine, zato Sto su prcdznaci ncmira, valja vrlo oStro suzbiti. i tako tražiti lck proliv ncmira. Jer prczir ih ćcslo najboljc zaustavlja: dok ncprcstano nastojanjc da sc glasine suzbiju čini cudo dugovečnim. Islo tako valja bili podozriv prcma onoj vrsti posluSnosti o kojoj Tacit govori: Erant in officio, sed tamen qui mallcni mandata impcraniium interpretari, quam cxcqui Bili su gotovi da služe. ali viSe su voleli da kritikuju ncgoli da sluSaju narcdbe svojih zapovednika; prcgoniti se. pravdati sc. izvrdavati od posla pomoću obrta reci jesle ncka vrsta skidanja jarma, pokuSaj ncposIuSnosti, narocito ako u takvim pregonjenjima oni koji su za izvrScnjc naredbe govorc tiho i bojažljivo, a oni koji su protiv govore smelo.

Islo tako, kao Sto Makijaveli dobro primcćuje. kada vladari. koji bi ircbalo da su kao zajcdnički rodilclji. postanu stranćari i naginju na jcdnu stranu, to izglcda kao brodTtoji sc prevrne usled ncravnomerne težinc koja je pretcgla na jednu stranu; to sc dobro videlo u vrcmc Anrija III francuskog. koji jc najpre pristupio Ligi za iskorenjivanjc proleslanata, a odmah zatim ista se Liga okrenula proliv njcga. Jer kada auloritet vladaoca postane samo pomoćno sredstvo za ncku drugu svrhu, i kada postojc druge spone kojc vczuju čvrSće nego spona suverenitcta, kraljevi poćinju da bivaju bezmalo razbaitinjcni. Isto tako, kada se nesloga. i razmirice. i podvojcnosti ispoljavaju otvoreno i smelo, znak je da je vlada izgubila poStovanje. Jer krctanje najviSih osoba u vladi treba da bude kao kretanje planeta pod primum mobilc prema starom mišljenju. a to znači da svaka od njih budc ponescna brzo kada jc pokrct izazvan najvišim podsticajem, a tiho i polako kada podsticaj dolazi od njc same. Pa zato. kad se velikaSi u svomc vlastitom posebnom poslovanju kreću silovito i, kao Sto Tacit dobro veli, libcrius quam ut impcrantium mcminisscnt. slobodnijc ncgo Sto je saglaSIjivo sa posluSnoSću prema autoritctu, to jc znak da su sfcre izišle iz okvira. Jer poStovanjc je ono ćime jc vladare opasao Bog. koji preti njegovim ukidanjem: Solvam cingula regum I carevc raspaScm. Tako. kad je ma koji od ćctiri sluba vladavijic snažno uzdrman ili oslobljen la io sufYt;riiP7ivdj. Savet i Rimira. Ijudi treba da sc mole za lepo vrcmc. Ali pređimo od ovoga dcla predskazanja o kojima se ipak može viSc saznati iz ovoga sto slcdi i govorimo najpre o stanjima koja izazivaju bunc. potom o uzrocima, i naposletku o Ickovima. Sto sc tićc stanja koja izazivaju bune, to je stvar koju valja dobro uzeti u razmatranjc; jer najpouzdaniji put da sc bunc spreče ako vrcmena to dozvoljavaju jeste da sc uklonc stanja koja ih prouzrokuju. Jer ako je gorivo pripremljcno, tcSko je reći odaklc mozc doći varnica koja će ga zapaliti. Stanja koja izazivaju bune dvojaka su: mnogo siromaitva i mnogo nezadovoljstva. f Jamaćno jc da koliko god ima imanja upropaSćenih. to liko ima glasova za nemirc. Lukan dobro primecuje stanjc u Rimu prcd građanskirat,Hinc usura vorax, rapidumauc in tempore gocnusH:nc concussa fides, ct multis ulile bcllum.tNczajaljivo lihvarstvo, uzdrman krcdn, i raiovi korisnipo mnogc.

4 Bekoo: ELMJ

40

Ovaj isti multis utile bcllum siguran je i nepogrciiv znak državc kojoj prete bune i nemiri. A ako su osiromašenost i upropascenost imanja u viših stalcža udruženi sa oskudicom i nemaštinom u onih nižih, opasnost je velika i neposrcdna. Jer bune želuca su najgore. Sto se nezadovoljstva tičc, ona su u političkome telu kao ona nczdrava lučenja u fizičkome, koja su sklona da skupe neprirodnu toplotu i da izazovu zapaljenje. I neka nijedan vladalac ne mcri opasnost od nezadovoljstva po torntr da n jc onoqpTavaano n neopravdano; jer tobi ffiacTTo misliti da jc narod 1 šuviše razlozan3ok on, medutim, često s prezirom otura sopstveno dobro; alini po tnmc dg ii n ngpravl k°ic ga izazivaiu stvarno krupnclli sitne: jer najopasni ja su ona nezadovUstvagdrjje strah jaći negoli oscćanjc: Dolendi modus timendi non item Patnja lma granica, ali strah nema. Sem toga, iako jaram tlačcnja ubija srčanost, ipak svest o opasnosti nadahnjuje hrabrošću čak i plašljive. I neka se nijedan vladalac ne oscća bczbednim od nezadovoljstava, zato što su se ona javljala Često, ili su trajala dugo a nikakva opasnost nije usledila: jer kao Što je tačno da sc svaki oblak ili dim ne pretvara u buru, tako je isto tačno da burc, iako sc razbijaju u raznim prilikama, mogu ipak naposletku da naslanu, kao što dobro veli španska poslovica: Konopac prekida poslednji n a j s 1 a b i j i t fz aJ. Uzrocii pOVOđl bunaTjcsu: novačenja u religiji; poreze; promene zakona i običaja; ukidanje povlastica; opšte nasiljc; unaprcđenje nedostojnih osoba; stranci; suša; raspuštcni vojnici; očajno strančarstvo; i sve ono što, vređajući narod, ujedinjuje ga i vezuje za zajedničku stvar. Sto se lekova tiče, može biti nckih opStih sredstava predohrane, o kojima ćemo govoriti; a Što se pravog lcka tiče. on morada odgovara posebnom oboljenju, pa stoga valja ga radije osta.iti uiudrosti drianika negoli propisivati pravila za nj. Prvi lek ili prcdohrana sastojiscuuklanjanjuna svaki mogućan način onog matcrijalnog uzroka buna o ko jem smo govorili, to jest oskudice i siromastva u zcmlji. U tu svrhu služi slobodna trgovina, ali koja dobro

pazi da ono što se uvczc u zcmlju nc premasa u vrcdnosti ono Sto se iz nje izveze; negovanjc radinosti; progonjenje lenosti; suzbijanje arčenja i rasipnitva putem sumptuarnih zakona; obdelavanje zemljc; propisivanjc ccna stvarima koje se prodaju; umeravanjc porcza i dažbina, i tome slično. Uopšte, treba nastojati da stanovniStvo kraljevstva narocito ako nije pokoSeno ratovima ne premaša proizvode kraljevstva od kojih ono treba da živi. A ni stanovništvo ne treba računati samo brojem; jer manji broj, koji troši više a privređuje manje, brže iscrpe državu negoli veći broj koji zivi prostije i štedljivijc. Stoga, mnozenje plemstva i druge gospoštine u nesrazmcri prema obićnom puku brzo stvara oskudicu u državi; lo isto ćini i pregolemo svešlenstvo, jer ono ne doprinosi ništa proizvodima zcmlje; a isto se dešava i kad učenih ljudi ima viže negoli mesta koja im odgovaraju. Isto tako, budući da povcćanjc bogalstva jedne zemlje mora zavisiti od tuđinca jer §to god se negde dobije, drugde se izgubi, to valja upamtiti da imasamo tri sivari kojc jcdan narod možc da proda drugome: ruha. kao 5to ie oriroda daje: prerađevjna i transpbrt. Tako, ako ova tri točka idu, bogatstvo ćc priticati kao u prolećnoj plimi. I često se događa da materiam superabit opus. da su izrada i transport skuplji negoli materijal i više bogate državu. kao Što se upadljivo vidi u slučaju Nizozemaca koji imaju bolje rudnike nad zcmljom nego iko drugi na svetu. Višc nego sve drugo, valja dobro pripaziti da mali broj ruku ne pokupi sve blago i svc novce u driuuri. Jerinače zemlja može bili bogaia proizvodima a ipak gladovati. A novac je kao gnojivo, i val ja sam;p afrp pc raspro sti e, Ovo se postize ako se suzbija, ili bar drzi strogo pod rukom, nczajažljivo Hhvarstvo, monopoli, veliki pasnjaci, i tome slično. Da bi se uklonila nczadovoljstva, ili bar opasnosti od njih: u svakoj državi postoje kao Što znamo dve vrstc podanika, plemićr i pučani. Kad su jedni od ovih nezadovoljni. opasnost nijc velika; jcrpuk je gpor d pokrenc, ako ga ne podstalmu, onj vjjiv a viši su snagom ncznatni, osim kad je i sam narod sklon i gotov da se pokrenc. Opasnost nastaje onda kad vi5i staleži samo Čckaju da sc uzmule vode medu pučanima pa da se onda oni izjasne. Pcsnici nam knžu kako su ostali bogovi hteli da veu Jupilra koji, kad jc ćuo o tomc, posla, po savetu Paladinom, po storukog Brijarcja da mu dodc u pomoć nesumnjivo slikovit prikaz o lomc koliko sc monarsi mogu pouzdati u dobru volju običnog naroda. Dobro jc dati umcrcnu slobodu, da pritužbe i nczadovoljstva izvctre pod uslovom da to budc bcz prcvclikog prkoScnja ili junačenja. Jer onaj ko vraća lučcnja natrag, i čini da rana krvari iznutra, izlažc se opasnosti opakih gnojenja i Čireva. U pogledu nezadovoljstva, Prometcju bi mogla dobro dolikovaii uloga Epimetejeva, jer boljc prcdohrane protih njcga ncma. Epimetcj jc, kad su zla i ncpravde izleteli n.-.polje, najzad spuslio poklopac i zadržao nadu na dnu skrinjc. Zaista, umesno i vcšto davanjc i gajenje nade. i vodcnje ijudi od jednc nadc drugoj, jedno je od najboljih sredstava proliv otrova nczadovoljstva. I lo je pouzdan znak da je jedna vlada mudra u svome poslovanju kad može da drži ljudska srca pomoću nade iako ne pomoću zadovoljstva; i kad može da rukovodi stvarima na takav na.in da nijedno zlo ne izgleda tako nepobitno a da nema nekog izlaza i neke nade: a to je lim manje teško da se učini. Sto su i pojedinci i poliličkc stranke skloni da laskaju sebi, ili bar da se ramcl Ijivo prctvaraju da i sami vcruju u lo. Isto lako, poznata je, i odlična, predostrožnost postarati se da ncma mogućne ni podesne glavc kojoj se nezadovoljnici mogu obratiti ili pod čijim se voćstvom mogu udružiti. Pod podesnom glavom podrazumevam ćovcka velikog i uglcdnog, koji uziva poverenje nezadovoljnc slrankc i u kojcga nczadovoljnici upiru poglede. i koji jc nezadovoljan i sam svojim lićnim stvarima: a osobe lakvc vrstc Ireba ili pridobiti i pomiriti sa državom, i to na brz i istinski način, ili ih suprotstaviti nekima drugima iz istc slrankc, da im ovi postanu protivnici, i lako da podele dobar glas koji uživaju. Uopšte uzev, deljenjc i razbijanje svih stranaka i grupa koje su protivne državi, i izazivanjc neprijateljstva. ili bar nepoverenja. mcđu njima, nijc najgori lek. Jer stanje je očaj no ako su obuzeli neslogom i razdorom oni koji odobravaju državnu politiku, a oni koji su protiv nje složni su i ujedinjcni. Primctio sam da su nckc duhovite i osire reći koje su izuslili vladari uzcglc vatru buntovništva. Cczar je sebi beskrajno naudio onom rečju. Sulla nescivii literas. non potuit dictare Sula nijc znao pismena, pa zato nije umeo da diktira, jer to jc sasvim preseklo nadu koju su Ijudi gajili da će sc on pre ili posle mahnuti svoga diktatorstva. Galba jc upropastio sebc onom rcčju, Legi a se militem. non cmi Ja nc kupujcm vojnikc, ja njih regrutujcm, jer to je vojnikc lisilo nadc u nagradu. Isto tako i Prob onom rečju, Si vixcro, non opus erit amplius Romano impcrio militibus Ako ja budem živeo, rimskom carstvu vise ncćc bili polrcbni vojnici. reč vrlo očajna po vojnikc. I mnoge drugc. slične. Zacelo, u osetljivjm sfvnrima, i u Skakliiva vremena, vladarii moraj.u dobro da.pazcšta govorc. naročito kad su u pitanju ovakve kratke izreke, koje lete na ve strane jgto

strele. a uz to misli se da su odapete iz svojih skrovitih namera. Jcr što se dugih govora tiče, oni su dosadni, i mnogo se nc zapažaju. Naposletku, ncka vladari, za svaki slućaj. imaju u svojoj blizini jcdnu ili, radijc, viSe osoba sa vojničkim vrlinama, koje ćc suzbiti bunu u njenom zaćclku. Jer bcz toga na dvoru obično ima viSe strcpnjc kad prvi nercdi izbiju ncgo Što bi to bilo dolično. A drzava sc izlažc onoj opasnosti o kojoj Tacit govori. Atquc is habitus animorum fuit, ut pessimum facinus audcrcnl pauci, plures vellent, omncs patcrcntur. Ali ncka takvi vojnici budu pouzdani, i na dobrom glasu, a nikako strančari ni dcmagozi; isto tako, ncka valjano odgovaraju drugim vclikaSima u državi: inače, lek će biti gori negoli oboljcnje.

16. I O ATEIZMU Pre ću verovati u svc bajkc Legcnde, i Talmuda. i Alkorana, negoli da je ovaj vasionski okvir bez uma. I zato Bog nije nikad slvarao čudcsa da bi opovrgao atcizam, jer njegova ga obična dcla opovrgavaju. TaĆno je da je Ijmjski BSB sklop atcizmu kad raspolaže sncSto. malo filozpfije; ali duboko poznavanje filozofijTTVraćaj IJudske duhoviUgiji. Jer dok um ćovekov gledaha razbacane i nepovezane drugoslepcnc uzroke, on može katkada ostati u njima i ne ići daljc; ali kad saglcda lanac njihov. udružen i povezan. on mora pribcći Promislu i Božanstvu. StaviSe, i ona Skola koju najviSe optužuju zbog ateizma, najvećma potvrđujc religiju; to jest Skola Lcukipova, i Demokritpva iEpikurpva. Jer hiljadu je puta verovatnije da četiri promenljiva elcmenta, i jedna nepromenljiva peta esencija. ispravno i većno postavljeni, ne trebaju Boga, negoli da je jcdna armija bcskrajno sićuSnih atoma koji se kreću stučajno i bez reda, mogla da proizvede ovaj red i lepotu bez božanskog vojskovođe. Sveto pismo vcli, Rečc bezumnik u srcu svojem: nema Boga; a nc veli. PomisTI bežumnlK u srcu ŠV6JIb; Jei un lo pre oVoM Ub napamel, kao ncSIo U Rl H voleo da veruje. negoli zato Sto u to možc potpuno da veruje, ili da bude uvcren u to. Jer niko ne poriće da ima Boga. osim onih kojima ide u račun da nema Boga.Da je atcizam pre na jcziku ncgoli u srcu ljudskom, najboljc sc vidi po ovome: ateisti neprestano govore o tome svome mnenju. kao da i sami sumnjaju u nj. i radi bi bili da ga utvrde pomoću tuđe saglasnosti. Još više, ima ateista koji sc Irude da steknu učcnikc, kao Što Ćine i druge sektc. I, Sto je najneobičnijc, ima i takvih koji će stradati za atcizam, i neće ga sc odreći; a, medutim, ako bi odista mislili da nema Boga, zašlo bi se onda oko toga mueili? Epikuru jc zamerano da sc pretvarao radi svoga gtasa kada jc tvrdio da ima blaženih priroda kojc su srećnc iako ih sc nc tičc ko upravIja svetom. U lomc je, vcle, bio nciskrcn, iako je potajno vcrovao da postoji Bog. AH zacclo, u tome je on bio žriva potvorc; jcr njegove su rcči plcmenite i božanstvcne: Non deos vulgi negare profanum; scd vulgi opinioncs diis appHcarc profanum Bezbožništvo se ne sastoji u poricanju bogova prostoga puka, ncgo u prii davanju bogovima zamisli prostoga puka. Platon nije I mogao reći viSe. Pa iako je on imao smclosti da porcknc božansko upravljanje svctom, nijc imao snagc da porckne postojanie božje. Zapadni Indijanci imaju imena za svoje bogove ponaosob, iako nemaju imena za Boga kao kad bi paganci imali imcna Jupitar. Apolon, Mars, itd a nemali reč Deus; Sto pokazuje da čak i taj varvarski narod ima pojam o Bogu, iako je on nepotpun. Tako protiv ateista ustaju i sami divljaci zajcdno sa najtananijim filozofima. Misaoni ateist je redak; jcdan Diagora, jedan Bion, jedan Lukijan možda, i joS neki drugi; a opet izgleda da ih je viSe nego što ih ima; jcr sve onc koji pobijaju neku priznalu vcroispovest ili praznovericu, njihovi protivnici žigošu imenom ateista. AH vcliki ateisti doista su licemeri; oni ncprestano premcću svetinje, ali bcz oscćanja; i naposlctku moraju otupeti. Uzroci alcizma jcsu; vcrskapodeljenost, ako c viSestrana jcr jedan glavni raskol daje žara obema stranama dok mcioga podeljenost vodi ateizmu. Drugi je uzrok sablazan koju stvara svcštenstvo, kad drže do onoga Sto kažc sv. Bernard, Non cst jam dicere, ut populus, sic, saccrdos; quia nec sic populus, ut sacerdos Sad čovek ne može više reči da je sveštenik isto Sto i narod, jcr narod je sada bolji ncgo sveStentk; Ireći je, obićaj bogohuljenja i svetogrda, Slo malopomalo otire pobožnost. I, naposlctku, učcnosl vrcmcna, naročito u miru i blagoslanju; jcr ncmirM nevoljc višc priklanjaju Jjudsjke unmve rcjigiji. Oni koji poriču Boga, unišlavaju. ljudsku plemonitost; jcr zacclo čovck jc tclom svojim rod zvcrinju; a ako duhom svojim nije u srodslvu s Bogom, on je kukpvan i hedan stvor. Tsto tako, bczbožnost uniStava plcmcnilost i uzdizanjc Ijudske prirodc; jer uzmi. na primer, psa i glcdaj kako jc plemenit i hrabar kad vidi da sc čovck o njemu slara, koji je za nj umeslo Boga, ili mclior natura; očevidno jc da takvu hrabrost to stvorcnjc ne bi moglo imali da nijc njegovog

uzdanja u neku prirodu bolju nego što je njegova. Tako i čovek, kada je uveren u bozansku zaStilu i milost, dobiva snagu I i veru kakve mu Ijudska priroda sama po sebi nikada ne može dati. Sloga, kao Sto je ateizam u svakomc poglcdu mrzak, tako jc i u ovome. Slo on HSava ljudsku prirodu srcdslava da se uzvisi iznad Ijudskc slabosti. Tako je kad su u pitanju pojcdinci, a tako i kad su posredi državc. JoS nikada nije bilo drzave plcmcnitije nego Sto je bio stari Rim. Cuj Šta Ciceron vcli o toj državi: Quam volumus Hcet. patres conscripti. nos amcmus. tamcn ncc numero Hispanos. nec roborc Gallos nec catliditate Paenos, ncc artibus Graecos, ncc dcnique hoc ipso hujus gcnlis et lerrae domestico tativoquc sensu Italos ipsos et Latinos; sed pietate, ac rcligionc atque hac una sapientia. quod Deorum immortalium numine omnia regi gubcrnerique perspeximus, omnes gcntes nationesque superavimus Ma kakovisoko inogli misliti o sebi. mi nc nadmaSamo Spance brojem, ni Gale snagom. ni Karlaginjane lukavstvom. pa ćak ni Italijane i Latine u domacem i rodnom osccanju koje karakteriše ovaj narod i zemlju: ali u pobožnosti, religiji, i jedinstvenoj mudrosti razumevanja da svima stvarima rukovodi i upravlja Promisao besmrtnih bogova. mi nadmasamo sve drzave i narode.

17.O PRAZNOVERICI Bolje jc ncmali nikakvo mišljenje o Bogu ncgoli imati takvo koje jc nedostojno njcga. Jcr u prvom je slučaju posrcdi ncvcrovanjc, u drugome pogrda: i zacelo, praznoverica jc sramoćcnje božanstva. U tomc smislu dobro kaže Plutarh: Zaista veli on mnogo bih više volco daljudi kažu da nikad nije bilo Plutarha. nego da kažu da jc bio jedan Plutarh koji je proždirao svoju decu čim bi se ona rodila, kao Slo pesnici vele o Saturnu. I kao Sto jc pogrda veća prema Bogu, tako je i opasnost veća za Ijudc. Ateizam ostavlja ćoveku razbor, filozofiju, urodenu blagost, zakone. uglcd; a sve lo mogu biti vođi ka moralu i vrlini, i bcz religije; ali praznoverica obara sve ove, i uspostavlja apsolutnu monarhiju u umovima ljudi. Zato atcizam nikada nc stvara ncmire u državi; jer on čini da ljudi budu oprczni u svojoj bczbednosti, te glcdaju samo svoje ovozemaljskc poslovc. Ali praznoverica je izazvala poractnju u mnogim državama. jer ona uvodi nov primum mobilc koji nasilno uzima sve oblasti drzavnc upravc. Gospodar praznoverice je puk; i u svakoj praznoverici mudraci slcdc budale; i praznovcrica izmiSlja razloge da opravda svoje propise, umesto obrnuto, da se propisi izvode iz razumnih nacela. Mudro su kazali neki prelati na sahoru u Trenru. gde je ućcnje sholastika bilo uzclo vclikog maha, da s h o 1 a s t i c i lićc na onc astronomc koji 5 u izmislili e k scentricne i epiciklićne krugove, i takve kružne putanjc da bi objasnilipojavc kretanja planeta, iako su znali da tako ItO nc postoji; i na sličan način, da su sholastici sročili izvcstan broj tananih i zaplctcnih aksioma i teorcma da bi opravdali postupkc crkve. Uzroci praznovcricc jcsu; obrcdi i ccrcmonije koji gode ćulima; prcicrivanjc u spoljasnjoj i fariscjskoj poboznosti; prcvcliko poStovanjc prcdanja. Sto samo optercćuje crkvu; lukavstva crkvenih velikodostojnika da zadovolje sopstvcno vlastoljubljc i gramžcnjc; povlađivanjc previsc dobrim namcrama kojc otvaraju vrata proizvoljnosti i novotarijama; stalno i budalasto traženje tjudskih analogija da bi se objasnilc božanskc stvari; napuslclku, varvarska vremena, naročito kad su udružena s bcdom i nesrećom. Praznovcrica, bez koprene, nakazna jc; jcr kao što je nakaznost majmuna tim vcća zato što loliko liči na čovcka, lako i sličnost praznovcrice sa pravum verom čini je utoliko nakaznijom. Kao Sto se zdravo meso pretvara Iruljenjcm u malc crve. tako sc i valjani oblici i propisi iskvarc i prctvaraju u beznaćajne obrcdc. Posloji praznoverica bcžanja od praznovcricc, kad ijudi mislc da ćine najbolje ako se najviSc udalje od ranije primljcnc praznovcrice; zato valja dobro paziti kao Sto se dcsava prilikom rđavog čišćcnja dn dobro nc bude baeeno sa zlim: a to sc obično zbiva onda kada jc puk reformalor.

18.0 PUTOVANJU l Putovanjc jc za mlade deo obrazovanja, za starije dco iskusiva. Onaj ko pu;ujc u jednu zemlju prc nego Sto jc stckao ncSto znanja iz iezUai ule Ukolu1 M n,i put. Ja potpuno odobravam Sto mladići puluju pod vođstvom kakvog staratclja ili pouzdanog sluge, pod uslovom da ovaj zna jezik i da je bio ranijc u loj zemlji; tako ćc on moći da im kaže šta je vredno da vidc u zcmlji u koju idu. koja poznanstva valja da traže, kakve im vcžbe i nauke mcsio pruža; inačc, mtadići bi iSli vczanih ociju, i malo bi Sta vidcli oko sebe. Cudna jc stvar da Ijudi, kad puiuju morcm, piSu dncvnike iako nemaju Sta da vide osim mora i ncba; a kad putuju suvim, i imaju lako mnogo da vidc, najccSćc propuStaju da to ucine; kao da bi bilo vrcdnijc da zabclcžc ono Sto slućajno spazc nego ono Sto namcrno idu da vidc; zato dnevnike valja uvcsti u upotrebu. Evo Sta sve treba vidcti i pailjivo razmotriti: dvorovc vladara, naroćito kad je prijem poslanika; sudnicc, kad se u njima zascda i sudi; crkvc 1 manastirc, sa spomcnicima koji se u njima nalaze; bcdemc i ulvrđenja gradova i varoši; tako i lukc i prislaniSta; starine i ruSevine; bibliotckc; visokc Skole; javnc rasprc i prcdavanja, gde ovih ima; trgovačke i bojnc brodovc; driavnc zgradc i vrtovc kojih rma u vclikim gradovima: oruznice; slagaliSta: trgove; berze; magazc; konjske trke; inačevanja; vojnc vežbe; i tomc slično; pozorišta. ali ona koja pohađa bolji svet; riznice dragog kamenja i odcžda; muzejc i retkosti; i, da završimo, sve žto je vrcdno spomena u mestima u koja čovck putuje. a o čemu staratclji i sluge treba marljivo da se raspitaju. Sto se tiče proslava, maskerata, gozba, venčanja, sahrana. pogubljenja, i sličnih prizora, nijc potrcbno da ih Ijudi imaju naročito na umu. ali ipak. ni njih ne treba zapostaviti. Ako žcliš da mladić zbije svoje putovanje u malcn prostor, i da za kratko vreme sabere mnogo, ovo ti valja ćiniti: prvo. kaoto je već rečeno, on mora da zna ncšto iz jezika prc nego Što krenc na put; onda, mora da ima nckog stugu ili pratioca koji poznaje zemlju u koju putuju; ncka ponesc i ncku kartu ili knjigu u kojoj jc opisana ta zcmlja, a to ćc mu poslužiti kao dobar ključ za njcgova ispilivanja; i dnevnik neka vodi; ncka se ne zadržava dugo u jednom gradu ili varoši, nego tek onoliko koliko to mcsto zaslužujc, ali nc prcdugo; štavisc, kad je u jednom gradu ili varoši, ncka menja svoj stan iz jednog kraja u drugi, jer lo je veliki magnet za sticanjc poznanstva; neka se kloni društva svojih zemljaka, a ncka se hrani u gostionicama u kojima će naći dobro druStvo domaćih Ijudi; kada krcne iz jednog mesta u ncko drugo, ncka izmoli prcporuku za kakvu odličnu osobu koja Živi u mestu u kojc odlazi, da bi mogao da sc koristi njenom naklonosću u pogledu stvari koje želi da vidi ili sazna; tako čovek možc svoje putovanjc da skrati a vcliku korist da ima. Sto sc poznanstava tičc koja na putovanju treba tražiti, najkorisnija su poznanstva sa tajnicima ili ličnim tajnicima poslanika; jer tako, putujući kroz jednu zemlju, čovck moze posisati iskustva mnogih; neka upozna i poscti razne ugledne Ijude koji imaju vcliko ime, da bi mogao da kaže kako se živi čovek slaže sa glasom koji uživa; svađe treba mudro i oprezno izbegavati: one obićno nastaju zbog žena, zdravica, boljeg mesta, i reći; i neka čovek pazi na svojc držanje kad je u društvu plahovitih i svadljivih Ijudi, jer inače oni ćc ga uvući u svoje sopstvene razmirice. Kad se putnik vrati kući, neka ne ostavlja sasvim za sobom zcmlje u koje je putovao, nego ncka i daljc održava prcpisku sa onim svojtm poznanicima koji najviše vrede; i ncka se njcgovo putovanje prc oglcda u njcgovom razgovoru ncgo u odeći i ponašanju; a u razgovoru radijc neka bude smišljen u odgovorima ncgo gotov da pripovcda priče; i neka se vidi da nije promcnio zakonc svoje zcmlje za zakone tudih zcmalja; već da je u običaje svoje zcmljc usadio samo po koji cvet od onoga što jc u tudini naučio.

19.O SAMODRZAVUU Jadno jc stanjc dusc kad Covek ima malo Sta da požcli a mnogo čega da se plaSi; a to sc obično deSava kraljevima koji, budući na vrhuncu, oskudevaju u žeIjaina, tc im cluSc utoliko viSe kopnc; a imaju mnoge predstavc o opasnostima i senkama, te su im duše lim manje nepomućenc. A to jc isio tako jcdan razlog zašto Sv. pismo kaže dase srce carcvima nc može doscgnuti. Jcr sa mnoStva podozrevanja. i ncdoslalka nekc vrhuvnc žclje, kojoj bi svc ostalc bilc polČinjenc. srcc ijudsko posiaje ćudljivo, i nestalno. Oluda islo lako čcsto

dolazi da vladari zažele sviin srcem ncku tričariju: nekiput je to neko zdanje; nekiput osnivanjc nckog ordcna; nckipul islicanje u nckoj veSlini i 11 spretnosti rukc; kao što sc Ncron isticao sviranjem na harfi. Domicijan sigurnoSiu rukc u strcljanju iz luka. Komod maćcvalačkom vcitinom. Karakala voznjom u dvokolici, i tomc slično. Ovo izglcda ncverovatno onima koji ne znaju naćclo da duh Ijudski v i S e vcseli i krcpi dobit u sitnim stvarima negoli stajanje u mestu u krupnim. Vidimo isto lako da vladari koji su bili srcćni osvajači u svojim prvim godinama budući je nemogućno da napreduju bcskonacno. i moraju da naiđu na neku preprcku koja će ih zaustaviti postaju u poznijim godinama sujevcrni i setni kao Sto su bili Alcksandar Veliki. Dioklecijan i, u naSc vremc. Karlo Pcti, i drugi: jer onaj koji jc navikao da ide naprcd. pa naidc na prepreku koja ga zadri. pokUije nezauovoljun saiuim sobom, i nije viSe ono Sio jc bio. Da govorimo sada o pravom kaljcnju samodrzavija: to jc poslupak redak i lezak da se obavlja: jcr i kaljenje i slabljenje sasioji sc od suprotnosli. Ali jedno jc meSati suprotnosti, a drugo zamcnjivati ih uzajamno. Apolonijev odgovor Vespazijanu pun jc odličnc pouke. Vcspazijan ga jc upilao: Sta jc bio uzrok Neronovog z bac i van ja? On jc odgovorio: Neron j c umeo dobro da svira na harfi i da joj podesi strunc; ali u vladavini katkada je isuvise zavrtao zavorke. a kaikada ih je i suviSe razlabavio. A izvesno jc da ništa toliko nc uniStava auloritet kao kad se neravnomcran i nepogodan a prcjak prilisak vlasti smcnjuje sa prevclikom labavoiću. Ovo jc aćno, da se mudrost svih ovih poznijih vrcmena u vladarskim poslovima prc sasloji u vcitim naćinima da olklonc opasnosti i zla kada su ovi bliski, negoli u razlonim poslupciina da ih drze na dalekom odstojanju. Ali ovo znači samo pokusaj nadmclanja sa usudom. I neka se ljudi ćuvaju ncmara i ncka ne dozvole da se zamelne uzrok nevolji; jer niko nc mozc da spreci varnicu. niti zna otkuda ona moze doći. TcSkoće u vladarskim poslovima mnogobrojne su i velike; ali najveea tcikoća čcslo je u njihovom viasiiiom duhu. Jer obicno je. vcli Tacil da vladari želc prolivrečne stvari: Sunt plcrumque rcgum voluntates vchcmentes. et intcr se contrariae Po pravilu, želje vladara jakc su i nedoslcdne. Jer prirodna jc slabost vlasti da misli da zapovcda ciljcm. a da pri tom ne podnosi srcdstvo. Kraljevi moraju da imaiu u vidu svoje suscdc. svoie suprugc, NVOJU dccu. svojc prelaic ili svestenstvo, voiu vlastclu, svoju malu vfjstclu. svojc trgovce. svojc pu 64

3 Bckon; EM

05

ćanc, i svojc vojnikc; i sviJHU5laraju opasnosti ako se nc poslupa s painjum i sa smotrenocu. PrvoTio sc tlcc suseda: nc možc sc posiaviii nikakvo opitc pravilo prilikc su tako raznovrsne osim jcdnotf. kojc uvck vaii; naimc. da vladari dobro motre da nijcdan njihov suscd ne poslane prclak povećanjcm tcritorijc, pi igrabljcnjem hgovinc, n.icnjima. i tome slicno lc da taku budc u mogućnosti da viic smela ncgo ito jc do tada mogao. A obićno jc posao stalnih savcla da mogucnost lakvih dogadaja prcdvidc i sprccc. 7a vrcmc trijumvirata vladara. englcskog kralja Henrija VIII, francuskog kralja Fransoa I. i cara Karla V. postojala jc takva straia koja je motrtla da nijcdan od njih trojice nc uzme ni pcdalj zcmlfc. no bi odmah druga dvojica uspostavili ravnotciu. bilo savczom. ili. ako je polrebno, ćnk i ralom. i ni u koinc slučaju ne bi sklupili mir po ccni docnifih gubilaka. A slićno c učinila i ona liga na kojoj e. veli Gvićardine. osnivala bczbcdnost Italijc. sklopljena između Fcrdinanda. kral i.i Napulja. Lorcnca Mcdići. Ludovika Sforcc. samodrzaca Florcncije i Milana. Nc moze se primiti miSljcnje nckih sholasiika da jc ncopravdano povcsii rai ako mu nc prethodi ncka povrcda ili izazivanjc. Jcr ncma sumnjc da jc razlozan sirah od ncposrcdnc opasnosti. iako nikakav udarac nijc zadan. opravdan povod za rat.Sto scnjihovih supruga lićc: ima svircpih primcra0 njima. Livija jc zloglasna sa trovanja svoga muia; Roksalana, Sulcjmanova zcna. uniitila jc onog stavnog vladara. sultana Mustafu. i inace je remctila mir njegova doma i red nasleđa; kraljica englcskog kralja Eduarda II odigrala je glavnu ulogu u svrgavanju s vlasti1 ubislvu svoga muža. Ove upasnosii valfa se uglavnom bojati onda kad supruge kuju zavcre da bi na presto popclc svoju vlastitu dccu. ili pak kad u prcljubnicc. Sio se njihovc dcce ticc: na isti naćin mnogobrojne su bilc tragcdije kojc su nastale uslcd opasnosli koje u deca prouzrokovala. I obićno. ncsrcća uvek dolazi onda kad occvi posumnjaju u svoju dccu. Ubislvo Mustafc onoga koga smo maloprc pomcnuli bilo jc lako kobno po Sulejmanovu lozu. da se do dana danainjeg

podozrcva da jc turska carska loza neeista. i od luđe krvl. jer sc mislilo da je Sclim II bio podmelnul. Ubistvo Krispa. mludog carevića rclkc poslusnosti. od sirane Konsianlina Velikogr njcguvog oca. bilo je islo tako kobno po njcgov dom; jcr i Kontantin i Konstanv njegovi linovi. umrcic nasilnom mrcu; a Konsiancijc. opct njcgov sin, jcdva da jc proiao neSlo boljc; on je doista umro od bolcsli, ali pre toga Julijan sc bio digao na oruijc proliv njcga. Ubislvo Dimitrija, sina Filipa II Makcdonskog. obrnulo se proliv oca, koji je umro od kajanja. Ima joi mnogo slicnih primcra, ali malo III nljedan da su occvi prokopsali sa lakvog ncpovcrenfa: osim kad su sinovi otvorcno uslali na oružjc proliv njih, kao ilo Jc lo ućinio Sclim I proliv Bajaziia. tli kao ito su ućinila tri sina Hcnrija II kralja Englcskc. Slo se prclala liće: kada u oni oholi i silni, potloji islo lako opasnost od njih; kao Sto je to bilo u vrcmcnu Ansclma i Tomasa Bckcta, arhiepiskopa kantcrberijskih, koji su sc sa svojim paiaricama malne borili za prevlasl proliv kraljevog maca. mada su imali posla sa snaznim I gordim kraljcvima, Viljcmom Rufusom, Henrijem 1 i Hcnrijcm II. Opasnosi nc prcli od rcda sveStenstva, osim kada jc ono zavisno od tuđinskc vlasli. ili kada svcilenike postavlja ili bira puk. a nc kralj ili neki poscbni pokrovitclj. Slo sc vclikc vlastclc tiće: nije rdavo driali fc na odstojanju; ali suzbijanjem njcne moći kralj mozc postail apsoluinifl. ali i manfc bczbcdan, i manjc kadar da sprovcdc ma Sla Sto ieli. Ja sam ukozao na lo u mojoj Isioriji kralja Hcnrija VII. koji je suzbio vlastclu. a onda sc dogodilo da jc njcgova vladavina bila puna poicikoća i ncmira; jcr iako Jc vlasicla i dalje oiiala lojalna prcma njemu, ona ipak nije saradivala s njim u njcgovim poslovima. I tako on, u sivari, nijc imao kud, i morao je sam da radi sve. Sto sc male vlastele ticc: od nje nc preti mnogo opasnosti, jcr to je tclo rasturcno. Ti ljudi mogu pokatkad krupnu da bcsede, ali to mnogo ne Skodi: osim loga, uni su prolivleia viSem plemslvu da sc ne osili previše; u najad, zalo Sto su u ncposscdnom dodiru sa narodom, oni najboljc usmcravaju narodna komeSanja. Sto sc trgovaca lićc: oni su vcna porta, i ako oni ne naprcduju, kraljcvstvo moze imati dobre udove, ali žile će biti prazne i tclo mršavo. Taksc i dazbinc koje im se namccu rctko su kad korisne po drzavni phhod; jer ono Sto drzavna blagajna dobiva na malo gubi na veliko. budući da uslcd povećanja porczc ukupna trgovina postajc umanjcna. Sto sc puka liee: mala jc opasnost koja prcti od njega, osim kad ima velikc i moćnc glavare, ili ako se uptiCcS u slvari vere, običaja ili naćina zivola. Slo se vojnika tiće: opasno jc slanjc kada oni Žive i borave svi zajedno. i kad sc naviknu da dobivaju plate najamnika: o lomc vidimo primcre u janićarima i rimskim prclorijancima; ali vcžbati Ijude, i driati ih pod oruijcm u razlićnim mcstima, i pod razlićnim zapovednicima. i bez najamničke platc. sluii odbrani i ne predstavlja opasnosti. Vladari su kao nebeska lcla, koja prouzrokuju dobra i zla vrcmcna; i kao ona, uživaju duboko poStovanje ali ne i odmor. Svi savcti koji sc tiču kraljeva obuhvaćeni su ovim dvcma opomenama: Memcnto quod es homo; i Mcmcnlo quod es Deus, ili vicc Dei Opomeni se da si Covek, i Opomeni se da si Bog. ili boiji namesnik; prva zauzdava njihovu moć, druga njihovu volju.

20.O SAVETOVANJU Najvcćc povcrenjc izmedu čoveka i Coveka jc u pcvcrenju savctovanja. Jer u drugim poverljivim saopStenjima Ijudi povcravaju samo dclove živola: svojc zcmIje, svoja dobra, svoju dccu, svoj finansijski ugled, ncki poseban posao: ali onima koje Činc svojim snvctodavcima oni poveravnju cclinu: koliko su oni tim viSe obavczni svakom u Ciju vcru i čcslilosl mogu du sc pouzdaju. Najmudriji vladari ne treba da smalrnju da uzdanje u savct umnnjuje njihovu vclićinu iti unizava njihovu snosobnost. Sam Bog nije bez loga. nego je načinio od loga jedno od velikih imena svoga blazcnog sina: S a v j c I n i k. Solomun jc rekao: M j s I i s e u t v rđuju savjclom. Slvari se moraju prclresli. ovako ili onako: ako ih nc pretresu razlozna savclovanja. protrcScc ih lalasi sudbinc, i bićc punc nedoslcdnosti, pomicanja naprcd i uzmicanja. kao Šlo je teluranje pijanog čovcka. Solomunov sin osetio jc snngu saveta. kao Sto je njcgov otac vidco njegovu polrcbu. Jer jcvrejsko je

carstvo prvo bilo načeto i razbijeno uslcd rđavog savcta; a naSe pouke radi, taj savet ima dvn obclcja pomocu kojih se uvek najbotje može razabrali rđav savet: on je mladalacki. Slo se tiće osoba. i nagao je I nasilan. Sto se tiće izvrScnja. Slan jc vek slikoiio prikazao kako prisjcdinjenje i ncrazdvojnu ivczu saveia sa kraljcvima. Inko i mudro H

i političko korišćenjc savcta od stranc kratjeva: prvo. u tomc Što vclc da sc Jupitar ozcnio Mclisom, koja označava savct. a smisao jc da sc vrhovna vlast vcnčala sa savetom; i, drugo. kojc slcdi iz ovoga, naime: Vcle da kad sc Jupitar ozcnio Metisom, ona jc ostala brcmcnita s njim, ali Jupitar joj nijc dopustio da ostanc da sc po rodi ncgo ju jc pojco; i na to jc začeo sam, i rodio je Paladu Oružanu iz gtavc. Ta čudovisna bajka sadrži tajnu samodržavlja: kako kraljcvi trcba da sc koristc svojim drzavnim savctom. Prvo, valja da upoznaju savctnikc sa stvarima, a to jc prvo začeće ili trudnoća: a kad stvari dobiju svoja oblieja u utrobi saveta, i sazru da budu rodcnc, onda ne trcba pustiti da savetnici sprovode odlukc i daju uputslva, kao da to zavisi od njili: no valja stvar ponovo uzcti u svojc ruke, da svetu izgleda da odluke i konačnc smcrnice kojc se. zato što dolaze s mudrošću i moći, uporcduju sa Oružanom Paladom proizlazc od samih viadara: i to nc samo iz njihove vlasti, ncgo dabi njihov uglcd bio još vcci iz njihovih glava i domisTjanja. Govorimo sada o nczgodama savcta i o Ickovima. Tri su nczgode koje sc zapazaju prilikom pozivanja i korišćenja saveta. Prvo, otkrivanje poslova, čimc oni postaju manje skroviti. Drugo, slabljenjc vladarcvog autoriteta. kao da bi on timc bio manje sposoban. Treće, opasnost od nciskrcnog savetovanja, kojc više koristi savetodavcu ncgoli savetovanom. Zbog tih nezgoda, neki Italijani su učili da treba uvesti a ncki francuski kraljevi su uveli tajne savetc. lek gori nego što je oboljenje. Slo se skrovilosti tičc: vladari nisu obavczni da saopštavaju sve stvari svima savetnicima, jicgo mogu da iz4vajajui biraju. Niti je neophodno da onaj koji pita šta bi vaTjaTo da radi mora da objavi šta će da radi. Ali neka sc vladari Čuvaju da sami ne otkrivaju svoje poslove. A što se tajnih saveta tiče. njihovo bi geslo moglo da glasi. Plenus rimarum sum Pun sam pukotina. Brbljivac kome je pričanjc dika namcće više Stete nego mnogi koji znaju da im dužnost nalažc da budu skroviti. Tačno jc da ima nckih poslova koji zahtevaju najveću skrovitost, tako da scm kralja jcdva4edna ili dve os;lu smcju da znaju o njima: ni li saveti nisu bezuspcSni: jcr, sem skrovilosti, oni obicno streme stalno u jcdnom pravcu, bcz skrctanja u slranu. Ali onda kralj mora biti mudar, kadar da sam upravlja svojim poslovima; a ti prisni savctnici moraju islo tako da budu mudri Ijudi, i naročito vcrni i odani kraljevim smerovima; tako je bilo za vladc engleskog kralja Hcnrija VII, koji svojc najkrupnijc namere nijc poveravao nikomc scm Mortonu i Foksu. Slo sc slabljenja auloritcla tiče: bajka pokuzujc lek. StaviSe, veličanstvo kraljcva pre je uvcličano negoli umanjcno kad kraljevi zascdaju u savctu; a savet nije nikad lišio vladara njegovih slugu; osim kada je posrcdi ili prevelika jačina jednog savclnika ili prevelika zatcgnulost u mnogih; a to su stvari koje se lako otkriju i brzo im se nade lek. Sto se noslednje nczgode tićc. da Ijudi hočc da daju savctc a da pri tom imaju u vidu svoju korisl: Zacclo, non inveniet fidem supcr terram? kad dođe, hoćc H naći veru na zemlji odnosi sc na naravi vrcmena, a ne na svc ljude ponaosob. Ima ih koji su po prirodi svojoj verni, 1 iskreni, i otvoreni, i neposredni; a nisu lukavi ni potuljcni; neka vladari takvc, pre svih. privuku sebi. Osim toga. savetnici nisu obično tako ujedinjcni, no jedan motri na drugoga, te tako, ako ncki, savctujući, ima u vidu strančarstvo ili lično korišćenje, to obično dođc kralju do ušiju. Ali najbolji lek je ako vladari poznaju svoje savetnike, kao i ako savetnici poznaju njih:Principis est virtus maxima nossc suos. Poznavanje podanika glavna jc vrlina vladareva.

71

1

U drugu ruku pak. savetnici ne treba i suviSc da zaviruju u karakter svoga suverena. Istinski savctnik viSe je upućen u poslove svoga gospodara negoli u njcgovu narav; jer onda je i prilika da će ga savctovati, a nc povlađivati njcgovoj ćudi. Od jcdinstvcnc jc koristi vladarima ako primaju i pojcdinačna i skupna miSljenja svojih savctnika. Jer privalno jc mišTjenjc slobodnije; ali miSljenjc izrcceno pred drugima doslojnijc je poSte.

U opStenju u četiri oka Ij.udi su smcliji u svojim pogledima; ali u druStvu oni su podloniji uticaju tudih glediSta; zato jc dobfo uzeti oba; kad su u pitanju niži slojevi, onda jc bolje razgovarati u cetiri oka, da se Ijudi ne bi plaSili; a kad su u pitanju oni viSi, onda valja govoriti pred drugima, da bi svojc miSIjenje izložiH sa više skromnosti. Uzalud jc da vladari primaju savet u pogledu stvari ako isto tako ne primaju savet u pogledu HĆnosti; jcr svc stvari su kao mrtvi likovi; i zakon ostaje mrtvo slovo ako se ni.koga ne tiće njegovo sprovodenje. I nije dovoljno posavctovali sc u poglcdu ličnosti secundum gcnera po rodovima kao Sto se čini kad je u pitanju neki pojam ili matcmatička definicija kakve vrstc i karaktcra ličnost trcba da bude; jer najvećc greSke se prave. i najveći razbor se pokazujc, u izboru pojcdinaca. Pravo jc rcčeno Optimi consiliarii mortui Mrtvi su najbolji savetnici: knjige će zboriti jasno kad savetnici poniknu nikom. Zato je dobro bili upućen u njih, narocito u knjige onih koji su i sami bili glumci na pozornici. Savcti su danas većinom samo prijateljska sastajaliSta, gde se više ćaska negoli što se stvari ozbiljno pretresaju. I poslovanje u njima je prebrzo, kao i odluke koje se donosc. Kad su u pitanju krupne stvari, najbolje je izložiti ih jcdnoga dana, a raspravljati o njima tek sutradan; in noctc consilium noć valja provesti u razmjSJiarijutako je učinio odbor koji je razmatrao predlog o uniji Englcskc i Skotske, a to jc bio ozbiljan i smotren skup. Ja preporućujcm da se molbe podnosc u odrcđene dane; jcr tako će i molioci biti sigurniji da ce njihove molbe bili uzctc u razmatranje, a isto lako i skupStina će moći slobodnije da se bavi drzavnim pitanjima, moći će hoc agcrc. U sastavljanju odbora za pripremanje poslova savcta, bolje je izabrati Ijude koji nisu stranćari ncgoli uzimati u jednakom broju pripadnike dveju stranaka, tc tako stvarati ravnoteiu. Preporučujem isto tako stvaranje stalnih odbora: za Irgovinu, za finansije, za rat, za molbe, i još za neke oblasti; jer gde postoje razni podređeni saveti, a samo jcdan državni savet kao Sto je to u Spaniji, oni su, u stvari, Sto i stalni saveti, i uz to imaju veću vlast. Neka oni koji treba da dadu savctu stručna obaveštenja kao pravnici, morcplovci, majstori državne kovnicc. i njima slični budu najpre sasluSani prcd odborima; a potom, kad sc ukažc polreba, pred savclom. I neka ne dolazc u velikom broju, ili na pučki način; jer to bi značilo nadvikati savei a nc obavcsliti ga. Dug sto i kvadratan sto, ili slolice porcd zidova, izgledaju stvari formalne, ali one doista imaju svoj smisao; jer za dugim stolom nckoliko njih u proćelju doista rukovode svim poslovima; a kad je onaj drugi oblik. viSe se čuju miSljenja savetnika koji sede niže dolc. Kada kralj predsedava u savctu, ncka dobro pazi da dok izlažc jednu stvar ne otkrijc prcviSc kojoj strani naginjc; jer savetnici će se inačc povesti za njim, i umcsto da ga slobodno posavetiiju, otpgMOB mu pesmu placcbo.

21.O ODCADANJIMA Srcća jc kao tržnica; i cesto, samo ako možcš malo da pričckaš, ccnc ćc pasti. A opct, ona jc katkada kao Sibilina ponuda: najprc sc nudi sva roba, onda se malopomalo oduzima, a ccna uvck osiajc ista. J e r p r i I ika kao tto poznati stih ve nreče ćelavuć u p u, kad jc vcć jednom pokazala uvojke spređa a nlko ih se Hlle maSlo: lltirarpruzati najprc giiić boce da prihvatiS za nj, a potom izbocinu, koju je teško uhvatiti. Zacclo, ncma vcćc mudrosti nego znati kad trcba pokrenuti stvari i pristupitt delu. Opasnosti nisu niSta laksc ako se jcdnom pokažu lakim; i opasnosti su vise varale Ijude nego što su na njih nasrlale. Staviše, boljc je nckim opasnostima izići u srctanjc, iako sc one ne približuju, nego i suviše dugo bdcli nad njima; jcr ako Ćovek predugo bdi, sva je prilika da će i zadremati. U drugu ruku pak, biti obmanut prcdugim senkama kao Što su bili ncki kad je mesec bio nisko dole i obasjavao lcđa neprijatelja i opaliti pre vrcmcna, ili preranim pripremanjcm pozivati opasnosti da dođu, druga je krajnost. Zrelost ili nezrelost prilike kao 5to se veli valja uvck dobro izmeriti, i obično jc dobro početke velikih poduhvala poveriti Argusu. koji ima stolinu očiju, a okončanja njihova Brijarcju storukome: prvo rnzmotriti. a pnlnm pcspeSili. Jer sTem Plutonov. ćijom pomoći politiCar posiaje nevidljiv, znači tajnost savcta i brzinu izvršenja. Jcr kad stvari jcdnom sazru da budu izvrscnc, nema tajnosli koja sc može uporcditi sa brzinom; lakovo je krctanjc puščanog zrna u vazduhu, kojc leti tako brzo da jc za oko nevidljivo.

22.O LUKAVOSTI l Lukavost smatramo kao ncku ružnu ili naopaku mudrost. I zaista, postoji vclika razlika između čoveka lukava i eovcka mudra. i to nc samo u pitanju pošlenja ncgo i u pitanju sposobnosti. Ima ih koji umeju da pakuju karte. a ipak nc umcju da igraju dobro; isto tako ima ih koji su dobri u agitovanju i strančarsivu a inačc su nesposobni Ijudi. Daljc. jedno je razumevati ljude, a drugo razumevali slvari; i mnogt savrscno poznaju ljud 5ke ćudi, i znaju kad i kako treba prilaziti Ijudima, a nisu veoma vični sivarnim poslovima; takvi su oni koji su više proucavali Ijude neo knjige. Takvi su podcsniji za splelku negoli a savel; i oni su dobri samo na svojoj viaslitoj kuglani: izvedi ih prcd nove Ijudc, i oni ne mogu da se snadu; zato staro pravilo, da ćeS razlikovaii budalu od mudraca. Milte ambos nudos ad ignotos, et videbis PoSalji ih obojicu gole među ncpoznat svct. pa ćeš vidcli, lcsko da važi za njih. I zato što ovi lukavi Ijudi ličc na torbare sa sitnom robom, nije zgorcga pogledati njihov espap. Lukavost savetujc da pažljivo motriš okom na onoga s kime razgovaras. kao Što glasi savet isusovaca: jer ima mnogo mudrih Ijudi čija su srca skrovita a lica providna. Nu i to valja činiti uz povrcmeno krotko obaranje sopstvcnih oćiju, što isusovci isto tako čine. Drugi jc savct: kad zelis nešto da postigneS i sprovcdeš lako i brzo, trcba da zabavljaS i zanimaŠ Čoveka s kojim posluješ razgovorom o necem drugom, tako da on nc bude i suviše budan da bi stavljao prigovore. Poznavao sam jednog savctnika i ministra koji nikad nije podneo cngleskoj kraljici Elizabeti raCune na po.pis a da se najprc ne bi raspricao o državnim posiovima. da bi ona manjc zamerala računima. Slićan prcpad može se učiniti podnoicnjem predloga onda kada se Coveku žuri, pa ne možc promišljeno da razmolri to sto mu sc predlazc. Ako čovck žcli da pokvari ncki posao za koji strahuje da ćc ga ncko drugi spretno i valjano predložili, neka se prclvara da mu žcli dobra, pa neka ga sam predloži, ali na takav nacin koji će ga osujclili. Kad odjcdnom usrcd izlaganja zaslaneš u reči, kao da si sc trgao, to u sagovornika pojačava želju da sazna više. I zato filo dclujc boljc kad izgleda da se nesto saznalo od tcbc zato Sto si bio upitan o tome, nego ako si sam to ispričao, možeS postaviti mamac pitanju, pokazujući lik i izraz koji u lebc nisu uobičajcni, lako da te ljudi upitaju Sta znači ta promcna; kao Što jc Ncmija učinio: I ja uzev vino dodadoh ga caru. A pređc ne bijah neveseo pred njim. Kada su posrcdi stvari lugaljivc i ncprijatne, dobro je da probijc Icd ncko Ćije su reči manje važne, a ostaviti odgovorniji glas da se Čuje tobož slučajno, tek na pilanjc povodom reči onoga prethodnog; kao što je učinio Narcis kad jc obavestio Klaudija o venčanju Mcsalinc i Silija. Kad čovck ne žcli da svoje ime združi s nečim, lukavošfmu savetuje dapožajniT inešvelaTpa kaŽeTS vrc l veli tako i tako. ili Priča sc u svetu. Poznavuouvck jc ono ito le nalglavniie siavliao post scriptum, kao da jc lo ncsTo ugredno. Poznavao sam drugog jednog koji je. kada je drzao govor. prclazio preko onoga Sto je najvećma namcravao da kaze; i izlagao bi dalje. pa bi se onda vratio i govorio o tomc kao o ncčemu Sto je malne zaboravio. Ncki udesc da ih čovek toboz izncnadi i zatccc s pismom u ruci. ili kako posluju oko ncćega Sto inačc nc radc. da bi lako bili upilani o stvarima o kjima su i sami radi da govorc. Lukavosl sc sluzi i timc sto ćovek kaže ncslo u svojc imc a icli da drugi to primi i ponavlja. tako da ovaj pada u klopku i biva noražen. Poznavao sam dva takmaca za ministarsko zvanjc za vremc kraljice Elizabctc. a odrzavali su mcdu sobom prijalcljske odnose i ceslo su jedan s drugim razgovarali o tome pitanju. Jedun od njih jc kazao da jc Skakljiva slvar bili ministar kad sc m o n a r h i J a k 1 o n i padu, i da on to ne želi da bude. Drugi je odmah prihvatio ove reči i, u razgovoru sa raznim svojim prijateljima. ponavljao je da on ncma razloga da žcli da bude ministar u vreme k a d sc monarhija kloni padu. OnaJ prvi je to doćepao i naSao naćina da o lome bude obavcStena kraljica. koja. ćuvsi o padu monarhije, beSe toliko nezadovoljna da nikad viSe nije hlela da ćuje za ovog drugog.

Ima jedna lukavusl koju mi u Englcskoj nazivamo obrtanjc maćka u I i g a n j u; a to Je kad Jedan ćovek kaze ncSto arugornc. a ulldaju stp je sam rckao pripisuje ovomc drugom. I pravo govoreći, kad sc tako ncSto dett izmedu dvojice, nijc lako reći od kojega je slvar najprc polckla. Neki imaju običaj da, pravdajući sebe odricanjcm, posredno opluzuju druge, kao kad kažu, Ja ovo ne;tako je Tigelin postupio prcma Burhu, Se non diversas spes, scd incolumitatem imncratoris simpliciicr speclare ..Ncmam oka, kazao jcza dva suprotna cilja, već samo za carcvu bczbcdnost. Neki imaju u pripravnosli loliko bajki i priča. da ncma toga Slo žele da poslignu a da lo nc umcju da uviju u neku priću. Slo im služi, s jcdne slrane, da se sami zaSlile Jcr ništa izricno nisu rckli.. s drugc, da lo drugi sa većim uživanjcm raznosc. Dobra Je crta lukavosti da ćovck uoblići svojim rečima i sudovima odgovor koji zcli da ćujc; Jcr onda sagovornik poslajc manjc kolebljlv. Cudnovalo Jc kako Ijudi dugo vrcbaju zgodu da kazu ncSto Sto žclc da kažu; i koliko okoliSe i zaobilaze dok prcdu na slvar. Tu se irazi vcliko sirpljenje, ali je lo i od velike korisii. Nenadno, smclo, i neočckivano pilanjc cesto izncnav di Ćoveka. i on otkrije ono Slo bi htco da sakrije. Kao onaj Sto Je. promenivši svoje ime, Sclao u porti crkvc Sv. Pavla i namah sc okrenuo kad ga Je ncko iza lcđa zovnuo njegovim pravim imcnom. Nu ova siina roba i malc dosclke lukavosti bcskraj nc su; i dobro bi bilo saćiniti njihov soisak: jer niSta ne vreda vise nego kad sc lukavci sjnaUaju mudjadma. Ali zacelo ima ih koji znaju vrcla i virove poslovne. nu lukavost njihova koristi im samo da nokrenu stvari ili da se ispctljaju iz tcSkoća. baS kao Slo nckc kuce imaju zgodnc sicpcnice i ulazc ali ncmaju nijedne prislojne sobc. Zaio ćcS vidcli da su lakvi veSti da pobegnu od zakljucaka. ali nimalo nisu kadri da razmolre sivari ili da raspravljaju o njima. Pa ipak, oni sc obićno koriste svojom ncsposobnoSću i nasloje da budu smatrani kao Ijudi koji su pozvaniji da reSavaju slvari za druge ncgoli da raspravljaju o stvarima sa drugima.

7

79

Ncki viSe zidaju na varanju i kao Sto sada velimo na ujdurmama nego na ispravnosti svojih postupaka. Ali Solomun veli Prudcns advertit ad gresus suos: stultus divertit ad dolos n.nH vnrnje svažtaV fl Pametan pazi na svoje korake.

23.0 MUDROSTI SEBiCNIH Mrav je mudar stvor za sebc sama, ali Stetočina je u vnćnjaku ili u vrtu. I zaisla. Ijudi koji su veliki samoIjupci Stctocinc su u državi. Razluči s razlogom samoIjublje i druStvo; i budi tako veran scbi samome da nc budeS krivac prcd drugima. naročito nc pred tvojim kraljem i otadžbinom. Jadno jc čovekovo dclanje ako je n iegovosrediSte on sTm7Onda je on baS kao zemrjav Jer samo ona stoji nepokrctna i ima svojc sopstveno srediSte, dok se sva ostala tcla koja imaju srodnosti sa ncbom kreću za srcdiStem nekog drugog Lcla kome koristeQcenjivanjc svcga prema, sebi viSejc opravdano kad je u pitanju vladalac; jer stvari vladalaca nisu samo njihove. budući da njihovo dobro i zlo zavise od opSteg dobra. Ali veliko je zlo kad sluga vladarev. ili gradanin u državi, postupa tako. Jer kakvi god poslovi prolazili kroz ruke takvoga Čoveka, on če dh uvek saviti ka svojim ciljevima, a oni Često mogu biti nesagiasni s namerama njegovog gospodara ili države. Zato neka vladar, ili država, bira službenikc koji nemaju toga obeležja; osim ako nc misle da ih uzmu samo kao poslenikc koji nemaju samostalnc vlasti. Ono Sto stvar čini joS mnogo opakijom to je gubiiak svakc mcrc. Vcć bi bilo dovoljno zla u tomc Sto se slugina korist prctpostavija gospodarcvoj; no zlo je joS i vcće kada slugina sitna vajdica prcviađuje nad gospodarevom krupnom dobiti. A takav

6 Bckon: Eteji.

81

je slučaj kad imaš rdave časnike. blagajnike. poslanike. vojne zapovednikc. i drugc ncvaljale i podmitljivc sluge; svojim sitnim scbičnim ciljevima i pakoslima oni upropašćuju krupnc i značajnc poslove svojih gospodara; konisl koju lakve sluge vidc najčcšce jc srazmcrna njihovom stanju, ali šlcla koju su lime nancli svome gospodaru srazmerna je njegovom položaju. I zaista, takva jc priroda nujvccih sauioljuhucu da sti k.ulii d.i zaoale. aJco treba. ituđu kuću, samo da bi za sebc ispržili jaja; a ako ovi Ijudi ćcsto uživaju poverenje svojih gospodara, to dolazi oluda sto oni proućavaju kako će njima ugodiii a scbi koristili; a da posiignu bilo koji od ovih ciljeva. zaposiavićc poslovc svojih gospodara. Scbiena nmdrosl Ivdna jc, u mnogim svojim vido vima. To je niucliošl pacova, koji će zacclo napusiiii kuću ncjto pre nfcnog pada. To Jc nudrOSt HslccTfcoia irgoni jazavca iz jazbinc koju je on iskopao i načinio za scbc. To jc mudrusl kiokodila, koji roui suc kad hoće da proždere. Ali ono Slo naročito valja uočiti jcste da su oni koji su kao Slo Ciccron veli o Pompcju sui amantcs, sinc rivali samoljupci, bcz takmaca čcsto nesrecni. I dok su cclog svog veka sve žrtvovali sebi, naposletku poslaju i sami žrlvc nestalnosli srcće, mada su mislili da su Joj svojom sebićnom dovilljivosću podsekli krila.

24.0 NOVINAMA Kao slo Jc porod živih bića najprc lose uoblićcn, lako su i svc novine, koje su porod vrcmena. Pa ipak, kao Sto su oni koji su pn4 profhv voj pnrndicu obično vrcdniji n.cgo veciiia potoinaka, lako sc i prvl prclhodnik ako je dobar retko dostlie uBedan.jem. Jer nastrana narav Ijudska prirodno je sklona ka onomc to je zlo, pa su stoga stvari sklonc ua se pokvare to kom vremcna, a dobro Jc najjaće u pocetku. Zacclo, svaki jcTek novina; a ko neće da primeni nove lekove mora da occkuje nova zla; Jer vrcmc je najvcći novalor; i ako sc slvari kvarc samim tokom vremcna, a mudrost i razbor ih nc budu popravljali, takav ćc biti kraj. Taćno je da ono sTo je urcdcno obićajcm. iako nije dubro. jcste bar podcsno; a onc stvari koje su dugo išic zajcdno povezanc su lako reći medu sobom; nove stvari. međuiim, ne uklapaju sc najbolje u stare. pa iako pomažu svojom korisnoSću. smelaju svojom nesaglasnošću. Osim toga. one su kao tuđinci: ljudi im se više dive a manje lh vole. Svc bi to bilo tačno kad bi vreme stajalo ncpokretno; ali naprotiv, ono se kreće tako brzo, da ncrazlozno zadrzavanje običaja stvara pomctnju i zabunu kao god i novina; a oni koji prcviSc štuju minula vremena samo se izlazu preziru doba u kojcm žive. Zalo W bilo dobro da ljudi u svojim novinama slede primcr samoga vrcmcna. koje doisia novaći mnogo, ali liho i sa posiupnofiću koja sc jcdva opaža. Jcr. inacc. Sto god je novo neocekivano jc; i uvek koristi nckima. a iteti neke; a onaj koji jc timc pomožcn smaira da mu jc sreća bila naklonjena i zahvaljuje vremcnu; a onaj koji je oStcccn. smalra da mu jc nanesena ncpravda. i tuži se na vinovnika. Islo tako, dobro je ne pravili oglcde u državnim poslovima, osim kad je nužda preka, ili korisl oćevidna. kao i paziti dobro da preobrazaj izaziva promenu, a ne da zclja za promenom izmiSlja razloge za stvaranjc prcobrazaja. I, naposlelku. prema novini. i kad nije odbnecna, treba biti podozriv; i kao STo Sv. pismo vcli, Slanilc na pulovima i pogledajtc, i pitajtc za siare staze, koji je put dobar. i idite po njemu.

25.O HITNJI

Pretcranu hilanje najopasnijc je po valjano poslovanje. Takvo hilanje liči na ono sTo lckari naivaju brzo varcnjc. kojc zacclo ispunjava lelo kisclinama i potajnim klkama bolcsii. Zato ne meri brzinu brojcm i trajanjcm zascdanja. ncgo uspcsnim savlađivanjem posla. I kao Sto na trkama brzinu nc čini duzina koraka nili visina rasla vcć prilcžno i ravnomerno krclanjc nogu. tako i u poslu postižci brzinu ako se slrogo držis predmela i nc uzimas od njega previsc odjednom. Neti. da bi izglcdali hitri. nastoje samo da se prikažu kako su uradili mnogo za kraiko vrcme. ili kako su brzo okonćali posao. hfcgjajjai njfibjflj Ali jedno jc ilcdeti vremc sažimanjem. drugo odsecanjem. A ako se. u Žclji da e posao brzo okonča, neka stvar nedovoljno razmotri ili zapostavi prilikom jednog zasedanja, ona će ncizbc2no iskrsnuli i smelali radu pri sledećem zasedanju. Poznavao sam jednog pamclnog Čoveka koji jc imao obićaj da kaže kad bi video da neko previse hita. S I a n i ma lobjjmo bre kraiu dožlL U drugu ruku. valjana hiirina draguccna jc sivar. Jer vrcmc jc mcrilo rada. kao Sio jc novac mcrilo za robu; i rad sc kupujc po skupu ccnu ondc gdc jc malo hilrinc. Sparianci i Spanci bili su prngli kao sporiH?: Mi vcnga Ia mucne pagna Neka mi smrt dođe iz Spanijc; jcr tada će zacelo dugo vremena uzeli.SasluŠaj dobro onoga koji ti dajc prvo obavestenje0 nekom poslu; i boljc je da ga upitaš u poćctku negoli da ga prekidaS u loku izlaganja; jer kad čoveku poremetiš red, njcgova ce sc misao krctati čas naprcd čas nazad, i bićc dosadniji dok sc bude priscćao ncgoli što bi bio da si ga pustio da idc svojim tokom. Ali katkada događa sc da jc slušalac sa svojim upadicama gori nego izvestilac. Ponavljanjcm sc obicno gubi vrcmc. Govornici moraju da sc drzc prcdmcta. Dugi i dovltljivo utanćani govori isto su toliko podcsni za brzo olpravljanjc poslova kao sto su odcžde ili dugi ogrtači podcsni za trku. Prcdgovori i zaobilazni prclazi i izvinjcnja prcdslavljaju traćenjc vrcmcna; pa i ako izgleda da proisltču iz skronv nosli, oni su kaćiperslvo. Ali, ipak, čuvaj se da ne budeš1 suvise neposrcdan kad prilaziš stvari kojoj ljudi nisu skloni; jer polrcbna je priprema da sc savlada predrasuda, kao što je metanje toplih obloga polrcbno da bi melem bolje uišao. Više nego sve drugo, dusa je hitrine u redu, raspodeh, i izdvajanju delova prilikom obavljanja poslova pod uslovom da sc u raspodeli nije i suviše preteralo. Jer onaj koji ne deli nikad neće valjano ući u posao; a onaj koji deli i suviše silno, nikad neće valjano izići iz njcga. Izabrati vreme znači uštedeti vreme; a raditi u ncvrcmc isto jc sto i zaludno se praćakati. Zato, ako želiš da posao bude hitro obavljen, ncka samo njegova srcdina bude dclo mnogih, a počctak i kraj neka bude dclo nckolicinc. Ako pismeni prcdlozi nisu izneli pred jcdno telOj razgovor je sklon da sc izgubi u uopštavanju; obrnuto, kad sama kritika pokazujc da način rcšavanja jcdnog problema ne zadovoljaa, ona ukazuje u isti mah i na uslove jednog zađovoljavajućeg rcšenja, kao sto je pepeo proizvodniji nego prah.

26.

O PRIVIDNOJ MUDROSTI Govorilo se da su Francuzi mudriji nego Šlo izcledaju, a da Spanci izglcdaju mudriji nego Šlo jcsu. Ali bilo ovako ili onako izmcđu naroda, tako je zacclo između čoveka i Čovcka. Jcr kao što Apostol kažc o pobožnosti, Koji imaju oblićje pobožnosti, a sile su sc njczine odrckli; tako zaisia ima Ijudi koji, iako su malo mudri i sposobni, nristuoaju stvarima vrlo svečano: Magno conalu nugas. Razborilim Ijudima smcšno jc kad vide kako sc usiljavaju ovi mudrijaši i kakva sve stakla upotrebljavaju da pokažu da površinc imaju dubinu. Neki su tako uzdržani i tajanstvcni, da svoju robu pokazuju samo pri ncjasnoj svetlosti, a pri tom se grade kao da su tobož jo§ uvek nešto zadrzali; a kad sami znaju da govorc o neČem u 5lo nisu dobro upućeni. ipak Želc da izgledaju drugima kao da znaju da se o tomc nc smc sasvim otvoreno govoriti. Ncki se ispomažu likom i izrazom. i mudri su po tim znacima; tako Ciceron vcli da je Pizon, kad mu je odgovarao na piianja. jednu vcđu podizao na čelo a drugu spuštao do brade: Rcspondes, altero ad frontem sublato. altero ad mcntum depresso supercilio, crudelitatcm tibi non placcre. Neki zamišljaju da će imati uspeha ako upolrcbe

krupnu i bespogovornu reč; onda idu dalje, i uzimaju za golovo ono Što ne mogu da dokažu. Neki preziru i omalovažavaju kao heznačaino i nišlavno sve što je izvan njihovog domašaja. i želcli bi da njihovo neznalasTvo izgleda razborilost. Neki moraju uvek da dvoje mišljenje, i, zabavljajući Ijudc ccpidlačenjem, obično beže od stvan; o takvima A. Gclijus veli, Hominem delirum, qui verborum minutiis rcrum frangil pondera Budalast čovek, koji cepidlačenjem umanjuje znaćaj stvari. Tako isto Platon, u svome Protagori, prezrivo uvodi Prodika, i dajc mu da održi govor koji se od poeetka do kraja sastoji od dvojenja. Obično, takvi Ijudi prilikom svakog vcćanja više vole da budu na odrečnoj strani i da zamcraju i predviđaju teškoće; jer kad odreknes tačnost sudova, to im jc kraj; ali ako se dopusti njihova mogućnost, onda jc potroban nov rad; takva lažna mudrost smrini jc otrov za svaki posao. Da zaključimo: nijedan osiroteli trgovac, nijedan prosjak koji pod gospodskim ruhom skriva svoju bcdu, nc zna toliko majstorija da bi sačuvao prividan uglcd bogatog čoveka koliko znaju ovi praznoglavci da održavaju veru u svoje sposobnosti. Gradeći se mudri, Ijudi mogu sleći neki ugled; ali ncka niko nc uzima takve u posao; jer doista, bolje ti je da uposliš Čovcka koji je pomalo i smešan negoli ovakvog mudrijaša.

27.

O PRIJATELJSTVU Onaj ko jc prvi izrekao misao, Ko god uživa usamoći ili je divlja zver ili je bog, tcSkoda je mogao u manje reći da kaže vise istinc i viSe neistine u isli mah. Jcr veoma je tačno da urođcna i potajna mržnja prema društvu ima ncfito od divlic zveri: aliveoma jc nctačno da u tome ima ma čcga bozanskog;osim kada ne proishodi iz uživanja u samoći. već iz liubavi i želje nrema osamljenosti radi uzvisenijee načinaživota: kao Sto se zna da su lazno i pretvorno Činili ncki mnoeobosci. kao Encmcnid Krićanin. Numa Rimljanin. Empedoklc sa Sicilije i Anoloniie iz Tijanc; a istinski i usrdno razni stari pustinjaci i crkvcni svcti oci.Ali malo ljudi vide Šta je samoća. i Šta sve ona obuhvntci Ter iumIl:i nijc c!rutj: i lu.i su SJIIIO alerijagllkaiftzrovoeajTK onde gde nemaWaat,nsta ooslovica to donekle izražava: Magna civitas. maena solitudo Veliki grad velika, samoća: Jer u velikom gradu prijatelji 21 ve dalcko jedni od drugih. tako da tu mahom nema onoea druearstva koje se nalazi u manjim mestima. Ali možemo ići dalje. i najtacnije potvrditi da čovek živiupravoi i bednoi osamIjcnosti ako nenia istinskih prijateljp; jer bez njih je svet samo pusiinju; a isto tako, o osamljenosti sc možc teći čak i to, da ko.god jc sklopom svojc prirode i svo

B9

jih osećanja nesposoban da gaji prijateiistvo, vodi poreklo od zverinja, a nc od IjudL ilavni plod pri jateljsiva jcslc šlo ono pruža olakSanje i odusak srcu punome i nabiijalorne gvnlfoyrsnih takin osccanja. z,namo da su bolcsti zaptivanja 1 pušvnia najopasnije po lelo; a nije mnogo drugačije ni kad je u pilanju duSa; možeš uzeti tetiviku da otvoriš jetru, železnu vodu za žuč, sumporni cvct za pluća, dabrovinu za mozak; aj niirflf rprrt np ,n rr™ gn nio islinski prijalclj: s njim mozcs podcliti tugc, radosti.

slrahovanja, nadc, sumnjc, i sve ono sto li tišti srce, s njim sc možeš posavctovali, njemu se možcš poveriti kao nekom mirskom ispovcdniku. Zanimljivo je vidcti kako veliki kraljcvi i vladari visoko cene ovaj plod prijateljstva o kojem govorimo: loliko visoko da ga katkada kupuju po cenu izlaganja opasnosti sopstvcnc bczbcdnosti i veličinc. Jcr vladari, zbog vclike razlikc izmcđu svoga polozaja i položaja svojih podanika i slugu, nc mogu da pobcru ovaj plod osim da bi bili kadri to da učine kad uzdignu ncke osobe da im budu tako rcći drugovi i malne ravni njima, iz čcga se često rađaju nczgode. Moderni jezici nazivaju takve osobe Ijubimcima ili miljenicima, kao da je to stvar snishodljivosti ili potrebe za drašTvom. Ali rimski naziv za te ljude, Participes curarum sudconici u brigama, pokaznje njihovu istinsku namenu i povod; jer to je ono sto Ćvrsto spaja. A vidimo da su često tako postupali nc samo slabi i ćudljivi vladari, nego i oni najmudriji i najveći politićari koji su ikad vladali; oni su često privili uza se neke od svojih slugu, i nazivali su se uzajamno prijateljima, a isto tako dopuštali su i drugima da ih nazivaju tim imenom, upotrebljavajući pri tom tu reč onako kako sc ona upotrebljava među Ijudima u privatnome životu. Kad jc L. Sula zapovedao u Rimu, uzdigao je Pompeja docnije nazvanog Velikim toliko visoko da se Pom

0 pej hvalisao nadmoćnošću nad Sulom. Jcr kada je osvojio konzulstvo za jednog svog prijatelja, proliv Sulinog kandidata, a Sula mu to pomalo zamerio i poćco da govori krupne reči, Pompej se opet obrnuo protiv njega i doista mu je rekao da budc miran, j c r v i i c I j u d i obožavaju sunce kojc sc rađa ncgu sunce kojc zalazi. Decim Brut je imao toliko uticaja na Julija Cezara da ga je ovat testamentohi oznaffo kao naslednika posle svoffa sinovca. A ovn je bio čovek koji jc u scbi imao snage da Cczara povede od blće II smrt. Jer kad je Cezar hlco da odloži senat zbog nekih rdavih prcdskazanja, a naročito zbog jednog Kalpurnijinog sna, ovaj ga jc Ćovck blago uzco za ruku i podigao sa stolice, govorcći mu da sc nada da on nećc odložiti scnat da bi sačckao dok njcgova supruga nc usni bolji san. I izgleda da je njcgov ulicaj bio loliko vcliki, da ga Antonijc, u pismu kojc on kazujc verbatim u jcdnoj od Ciceronovih Filipika, naziva venefica, kao da je omađijao Cezara. Avgusl jc podigao Agripu iako niska roba lako visoko da kada jc u Meccnc potrazio savet o udaji svoje kćeri Julije, Mecena jc uzco slobodu da mu kaže, da ili mora udati svoju kćcr za Agripu, ili Agripi mora oduzcti živol: trećega izlaza nema, napravio ga je tako v e I i k i m. Za vlade Tiberija Cezara, Sejan se uzdigao na takvu visinu da su njih dvojicu smatrali i nazivali prijateljima. U jednom pismu Tiberije veli njemu, haec pro amicitia noslra non occultavi s obzirom na nase prijatcljstvo, ove stvari nisam skrio od tebe; i ceo senat posvetio je jedan oltar Prijateljstvu, kao nekoj boginji, u znak poštc vclikog i dragog prijateljstva izmedu njih dvojice. Slično ili još vcce prijateljstvo postojalo je lzmeđu Septimija Severa i Plaucijana. Jer on jc prisilio svoga najstarijeg sina da se oženi Plaucijanovom kćeri; i ccsto je držao stranu Plaucijanu kada je ovaj vređao

91-

njcguvog sina; isio lako. u jednom pismu koje je upuliu senaiu. on vcli. Toliko volim loga ćoveka. d a ž c 11 m d ™ g n p aliVf Sad. da su ovl vladari bili kao jcdan Trajan ili jedan Marko Aurelije, ćovek bi mogao da pomisli da jc ovo proizlazilo iz preobilja urodcnc dobrolc; ali budući da su svi oni bili ljudi lako mudri. lako snažna i stroga duha. i lakvi samoljupci, vidl sc najjasnijc da im jc njihova vlastita sreća prcmda najvcća koja može da zadesi smrlnikc izgledala ucpuipuna bcz prijatclja, i da su prijalclji poIrcbni da bi je upolpunili; a povrh loga, lo su bili vladari koji su imali suprugc, sinovc, bratučcda. pa ipak, svi oni nisu mogli pružili podršku prijateljslva. Nc Ircbn zaboravili šla Komin kažc o svomc prvomc gospodaru. vujvodi Sarlu Hrabromc: naimc. da on svojc lajnc nijc saopslavao nikome, a najmanjc onc tajne kojc su mu najvise briga zadavalc. Pa onda vcli dalje da je vojvoda pod kraj života malo poremclio umom sa tc svojc skroviiosti. Zacelo. Komin je mogao, da jc htco, da doncse isli sud i o svome drugom gospodaru, Luju XI, ćija je skrovilosl zaisla postala njegov mućitclj. Izrcka Pilagorina jc crna ali tačna: Cor nc edito Nc jcdi srcc. Zaisla, ako hoćemo da upolrcbimo oporu reć. Ijudi koji nemaju prijalclja da prcd njima olvorc dušu Ijudožderi su sopslvcnih srca. Ali jcdno jc najčudesnije i lime ću zakljucitt izlaganjc o ovome prvome plodu prijateljstva, a to je, da ovakvo prisno opstcnjc s prijalcljem proizvodi dva suprolna dcjslva: ono udvostrućava radosl, a tugu polovi. Jer ko god pudcli radost s prijateljcm. radujc sc lim vise; a ko god lugu svoju podeli s njim. lugujc manje. Tako da uisiini lo dcluje na duSu onako kao ito bi alhcmičari hlcli da njihov kamcn delujc na iclo: proizvodi sva suprolna dcjstva. nu ipak na dobro i korist jcsiestva. Ali i bcz dozivanja u pomoć alhcmicara, ima o lomc ocevidna slika i u obićnim

prirodnim pojavama. Jcr, u iclima, sjcdinjavanje pojačava i pospciuje svaku prirodnu akciju; a u drugu ruku slabi i lupi svaki zestoki ulisak; a lako jc bai i u stvarima duha. Drugi plod prijateljstva krcpi i jaća um, kao Sto onaj prvi lo ćini u pogledu osccanja. Jcr doisla, kao Sto prijatcljstvo preivara buru i ncpogodcosccanja u lcp dan, lako i pomrčinu i zbiku misli pretvara u svctlost razuma. I ne odnosi se ovo samo na iskrcn savet koji Čovek dobiva od prijatelja; već, pre nego ilo dodcš do toga. izvesno jc da svaki onaj čiji je um obuzet mnogim mislima, blstri svoj razum i jasnije vidi svoje misli ako ih prctrcsc i porazgovara o njima sa drugim: lakse ih možc sagledali sa različnih gledisla; lakse ih možc sredili; vidi kako izgledaju kad se uobliće u reci; i najzad, ćovek poslajc mudriji ncgo šlo jc bio. i to vise poslc jednog saia razgovora negoli poslc cilavog dana razmisljanja. Dobro jc kazao Tcmisioklc caru pcrsijskomc. Da govor Hći na šarcnc ćilimove. ćijc se slikc lcpo vide kada su razastrti; a kad su uvijcni. onda su i slikc skrivenc i ncjasne. Ovaj drugi plod prijatcljstva, koji se sasioji u oivaranju uma, ne ogranićava se samo na one prijateljc koji mogu da posaveluju ti su doista najbolji, no i bcz loga, fiOVVk ttH Od Nbi sama. i iznosi tvoje misli na sveilost, i oiiri svoj duh kao o tocilo. koje samo ne sece. Jediiom rcći, bolje ic da seock?..1 1 fclikota OJJB 3J JMHi mu misli zamru ugušene. Dodaj sada. da bi ovaj drugi plod prijalcljslva bio polpun. i ono drugo šio vidljivije spada u okvir običnog opazanja; naimc. iskrcn savcl pnjaielja. Hcraklil dobro veli u jcdnoj od svojih zagonelnih izreka. Suva je svcllost uvek najbolja. I izvesno jc da je svcilosi koju ćovek dobiva tudim savclom suvlja i čisiija ud one koja potiće iz njcgovog uina i suđenja, koja je uvck prožeta i nalopljena oscćanjima i navikama. Tako između saveta koji čoveku daje prijaiclj i onoga ŠTo on savclujc sam sebi postoji isla onolika razlika kao i izmcđu saveta prijatclja i savcta laskavca. Jer nema laskavca kao šlo jc lo čovck piema samome sebi; i ncma leka protiv samolaskanja sem slobode prijatelja. Savcti su dvojaki: jedni se tiču ponaSanja, drugi se tiču poslovanja. U pogledu prvih: najbolja prcdohrana da duša ostane zdrava jesu iskrene opomenc nnaiela. Sirogo pozivanjc ćovcka da se uzmc u pamet poneki put jc i suvisc žestok lek, lek koji nagriza. Citanje dobrih knjiga o moralu pomalo je dosadno i bcskorisno. Uočavanje naiih grešaka u drugima kaikada jc ncpodesno za naš slucaj. Ali najbolji recept najbolji, velim. koji dcjstvuje, i najbolji da se prihvati jcsic opomena prijatelja. Zanimljivo je videli kakve grube grcSke i največc besmislicc čine mnogi a naročito oni moćniji, na veliku štetu kako svoga ugleda tako i svogu imanja, samo zato Što ncmaju prijatelja da ih upozori i opomene; jer, kao što kaže sv. Jakov, Ko sluša riječ a ne tvori, on je kao čovjek koji gleda lice tijcla svojega u oglcdalu... pa otidc, i odmah zaboravi kakav bjce. U pogledu poslovanja: čovck može misliti, ako hoće, da dva oka nc vidc vise nego jedno; Ui da igrać uvek vidi više nego posmatrač; ili da je čovek u nastupu gneva isto toliko mudar kao i onaj koji je izbrojao do dvađeset i četiri; ili da iz musketc možcS opalili isto lako dobro drzcćT jc u ruci kao i kad imaš oslonac za nju; i druga slična budalasta i smela uobrazenja, kad čovek zamislja da je sve i svja. Pa ipak, pomoć dobroga saveta najvisc korisli da sc poslovanje valjano uputi. A ako neko misli da prima savct, ali da to budc na parče, da traži saveta po jednoj slvari u jednoga coveka, a u drugoj u drugoga, može i tako lo jcst, možda je bolje i to ncgo da se uopšte ne savclujc; ali onda se čovek izlaic dvcma opasnoslima: prvo. da nc bude iskreno posavelovan; jer iskren savct je rcdak i dolazi samo od savrscnog i istinskog prijatelja, a inače on jc savijen i izvitoperen da posluži izvesnoj svrsi savetodavčevoj. Drugo, da dobijc savet Štetan i ncpouzdan iako dobronameran, i sastavIjen delimice od zla a delimice od leka; bas kao kad bi pozvao lekara koji sc smatra dobrim da izleči bolcsl na koju se tužiš, ali nc poznaje tvoje telo; pa stoga možc da le izleci od sadasnjc boljkc, ali ti upropasli zdravljc na neki drugi naOin; i lako izlcći bolest a ubijc bolcsnika. Ali prijatelj koji dobro poznaje stanje u komc se ćovck nalazi, biće oprczan da, dok pomaže u jednoj trcnutnoj polrcbi, ne izazovc dmge nezgode. I zato ne oslanjaj se na savete mnogih; oni pre stvaraju pometnju i zavodc ncgo šio pogadaju i upucuju. Posle ova dva plcmenila ploda prijaleljstva mir u duši i podrSka razumu, sledi poslednji plod, koji je kao nar, pun mnogih jezgra: mislim na pomoć i sudelovanje u mnogim poduhvalima i prilikama. Najbolji način da živo prcdstaviš koliko su mnogostrane koristi prijalcljstva. jeste ako poglcdai koliko ima stvari kojc covck nc može da izvrši sam; i vidcceš onda da jc ncpolpuna ona slarodrevna izreka, da je prijatelj joS jcdnoJ a; jer prijatclj jc mnogo više ncgo to. Ljudi imaju svoje vreme. i mnogi umru pre nego Što osivare poneku želju koja im je za srce prirasla: slupanjc u brak nekog dctcta. ukončanje nckog posla, i tome slično. Ako čovek ima islinskog prijalclja, može bili bezmalo uveren da ćc sc staranje o lim stvarima nastavili i posle njega. Otuda ćovck ima, tako reći, dva živoia, ukoliko sc njegovih želja tiče. Covek ima telo, i tim lelom vezan je za jcdan proslor; ali gde posloji prijateljstvo, sva životna poslovanja njemu su i njegovom po

slaniku lako rcći zajcmčena. Jer on ih može obaviii preko prijatelja. Koliko ima stvari koje čovck nc može jer nema obraza i ne dolikuje mu da kaže ili uradi sam? Covck teško možc da govori o svojim zaslugama, još manje da ih velića, a da pri tom ne izgleda neskroman; on katkada nc može da podncsc da moli ili bogoradi; i joŠ mnogo koješla drugo. Ali sve to izgleda lepo kad se čuje iz usta prijatelja, iako bi u čoveka izazvalo rumen slida kad bi sam o tome govorio. Isto tako, čovek živi u mnogim posebnim odnosima koje ne može da odstrani: svome sinu može da govori samo kao otac; svojoj ženi samo kao muž; svome neprijatelju samo pod uslovima. Prijalelj, medutim, možc da govori onako kako potreba nalaže, a ne onako kako pogoduje sagovorniku. Ali nabrajali sve ovo bilo bi beskrajno; ja sam naveo pravilo kad jc nepodesno da Ćovek sam igra svoju ulogu; ako nema prijatelja, može da napusti pozornicu.

28.O IZDACIMA Bogatslvo je da sc troši. a troSi se zarad Časti i dobrih dcla. Prema tomc, izvanredan Irošak mora biti ograničen značajcm prilikc; jer dobrovoljni izdaci mogu se činiti i radi otadžbinc kao i radi carstva nebcsnog. Ali rcdovan trošak trcba da budc ograničcn tvojim imovnim stanjem, i to tako da sam imaS uvid u izdatke, a nc da si podložan prevarama i z.luupotrebama slugu; i da jc podcScn tako da pruzi najbolju sliku, te da računi budu manji nego šlo svet misli. Zaisla, ako čovek hoće da ne osiane kratkc ruke, njegovi obični izdaci trcba da iznose do polovine njegovih prihoda; ali ako misli da slckne imelak, onda somo do irećine. Nije ncdostojno ni za najvcce da se spuste i pregledaju svoje imanje. Ncki sc toga klone, ne samo iz ncmara, no zato Sto slule da će pokvariti svojc raspolozenje ako se pokaže neka stcla. Ali rane se ne mogu izlećiii bcz vidanja. Onaj koji uopšlc nije u mogućnosti da prcglcda svoje imanjc, trcba dobro da bira Ijudc koje uzima u posao, i ccsto da ih menja; jer novajlije su bojažljiviji i manjc su doviiljivi, Onaj koji svojc imanjc možc samo retko kad da pregleda, mora da pazi da njegovi prihodi i izdaci budu ulvrdcni. Ako je Čovek izdasan u jednoj vrsti izdataka, ircba da budc islo loliko Sledljiv u nekoj drugoj. Tako, ako iroSi mnogo na jelo, trcba da Stcdi u delu; ako troši na dvor. ncka Sledi na konjuSnici; i to

7 Bekou: Btci

97

mc slično. Jer čovck koji jc irošadžija u svcinu leško će se sačuvati od propasii. Covek može da naškodi sebi ako previše hila da imanjc oslobodi duga baŠ i ako dozvoli da zaduženje poirajc prcdugo. Jer brzo prodavanje isto je tako šteino kao i plaćanie kamata. Sem toga, čovek koji se razduzuje odjednom, pašćc u dug ponovo; jer kad vidi da je izišao iz škripca, vratiče se svojim navikama; ali onaj koji se razdužuje postepeno, uci se štedljivosli, a stiče i korisnu navik j pnvnva imctak. Zaista, onaj ko treba imanje da popravi nc sme da prezre silnice; i obično je manje ncčasno prcći prcko sitnih izdataka nego uniziti se do sitnih dobiti. Covek treba da bude oprezan kad počinje sa izdacima koji ćc sc produžiti kada jednom nastanu. Ali kad su u pilanju stvari koje se ne ponavljaju, čovek može da bude velikodusniji.

29.O ISTINSKOJ VELICAJNOSTI KRAUEVSTAVA I DRZAVA

Reci Tcmistokla Atinjanina, gordc i osione po lomc što toliko ističe samoga scbc, bilc bi ozbiljna i mudra opomena i prekor kad bi sc široko primenile na druge. Umoljen prilikom nekc gozbc da zasvira u kilaru, on reče, Ne umem liru zglasiii ni u kitaru udarali, ali ako mi padne u deo da upravljam malenom i neslavnom državom, onda ću je umcti načiniti slavnom i v e likom. Ove rcči uz malu pomoć mašte mogu da izraze dve različne vrste sposobnosti u onih koji se bave državnim poslovima. Jer ako sc valjano razmotrc savclnici i driavnici, mogu se naći mada rctko oni koji umcju da naprave veliku državu od malc, a ipak nc umcju da ciliču; u drugu ruku, naći će sc mnogo njih koji umcju da ciliču vrlo vesto; ali, zato 5lo njihova darovitost leži u suprotnom pravcu, oni su dalcko od toga da bi mogli da naprave veliku državu od malc, i pre tfc veliku i naprednu državu gurnuli u bedu i propast. I zaisla, one izopačcne vcSlinc i ujdurme kojima mnogi savctnici i upravnici stiču i naklonost svojih gospodara i poSiovanje puka, ne zasluzuju bolje ime nego cilikanje; jer oni viSe nastoje da ugode privremeno, i sami sebi, negoli dobiu i naprctku drzavc kojoj služe. Ima isto lako bez sumnje savclnika i upravnika 7

99

koji se mogu smatrati sposobnim negotlis pares, kadrim da upravljaju poslovima. i da se čuvaju ponora i ocevidnih nezgoda, i ipak su daleko od toga da bi mogli da uzdignu i uvcćaju državnu moć i blagoslanje, Ali bili radnici ovakvi ili onakvi, govorimo o delu; to jest, o istinskoj veličajnosti kraljcvstava i država, i o sredstvima k tome. To je predmet vrcdan pažnje velikih i moćnih vladara; da se ne bi, precenjujući svoje snage. gubili u uzaludnim poduhvatima; i. u drugu ruku, potcenjujući ih, da se nc bi povodili za bojažljivim i malodušnim savetima. VeliČina jednc državc, u poglcdu prostranstva zemljišta, može se izmeriti; a vcličina finansijskih srcdstava i prihoda možc sc izraČunali. StanovnisTvo sc može videti iz popisa, a broj i veličTna varoši i gradova iz karata i mapa. Pa ipak, ništa u politici nije tako podložno gresci kao tačna ocena i pravi sud o moci i sna gama jedne države. Carstvo nebcsko ne uporeduje se sa nekom velikom jezgrom ili plodom, no sa zrnom gorušičnim, koje jc jedno od najsitnijih zrna, ali ima svojstvo i srčanost da brzo rastc i da se širi. Tako ima država koje su velikc prostranstvom, ali nisu kadrc da se šire ili stiču prcvlast; i nckih u kojih je stablo malo a ipak su kadre da budu kamen tcmeljac velikih carstava. Utvrđcni gradovi, oružnice i barutanc, čistokrvni atovi, bojna kola, slonovi, topovi, i tomc slično sve je to samo ovca u lavljoj koži ako soj i nastrojenost naroda nisu hrabri i ratnički. Staviše, broj sam sobom vojske nc znači mnogo kad je narod malc hrabrosti; jcr kao što Vergilije vcli Sta Je vuku za tim koliko ima ovaca. Persijska vojska na Arbelskom polju predstavljala jc tako ogromno more naroda, da je to pomalo zbunilo zapovednike u Aleksandrovoj vojsci; i oni dođoše k njemu i rekose da bi voleli da napadnu neprijatelja u noći; ali on odgovori, Da ne želi da lupeški krade pobedc, I ncprijatelj je bio lako poražen. Kada je Tigran Jcrmcnin, ulogorcn na Jednom brcgu sa četiri stotinc hiljada Ijudi, opazio da rimska vojska, ne jača od četrnaest hiljada, ide na nj, on se nasmejao i kazao u Sali, Onih je Ijudi prcviše zaposlanstvo, a premalozaboj. Ali pre nego što je sunce zašlo, uverio se da ih ima dovoljno da ga nateraju u bekstvo uz ogromnc gubitke. Ima mnogo primera koji pokazuju da hrabrost pobeđuje brojnu nadmoCnost; otuda je zaisla mogućno reći da jc vojnićki soj IJudi glavna odlika svakc snanc države. I nije novac mišica rata kao sTo glasi olrcana rcč kad u slabom i mekušnom narodu ncma muskih miSica. Zato je Solon dobro rekao Krczu kad mu je ovaj hvalisavo pokazao svojc zlato, Gospodaru, dodc Ii ma ko sa boljim železom no štojc u tebc, on ć e biti gospodarsvcga tog zlata. Zato neka nijcdan vladar niti država nc drže mnogo do svojih snaga ako vojsku domorodaca ne sačinjavaju valjani i hrabri vojnici. U drugu ruku, neka vladari, Ćiji su podanici vojnički nastrojcni uponaju sopstvenu snagu; inače podanici neće imati prilike da dadu maha svojoj prirodi. Sto se najamničkih snaga tiče što je od pomoći u ovome slućaju, svi primcri pukazuju da koja god drava ili vladalac zavise od njih, mogu da Sire perje neko vreme,ali mitariće se ubrzo p o t o m. Blagosiljanjc Jude i Isahara nikad ncće ići zajedno: da isto pleme ili narod bude i lavić i magarac koji saginje ramcna svoja da n o s i; pa neće ni narod prcoptcrcćcn porczama nikada postati vojnički zadojen ni hrabar. Tačno je da poreze koje se ubiraju na osnovu pristanka skupštine manje obeshrabruju Ijude nego one koje sc namctfu silom

mn

101

vlasti: kao ŠIo se naročito vidi u pitanju trošarina u Nizozemskoj i, donekle, u pilanju narodne novčane pomoći vladaocu u Engleskoj. Ali moraš uociti da sada govorimo o srcu a ne o kesi. Jer iako ista dažbina ili poreza, ubrana pristankom ili namelnuta, ne čini nikakvu razliku u kcsi, ona ipak drukćije dejstvuje na hrabrost. Tako da moŽcS zakijučiti. da nijedan narod p rco p t c r c ć c n porezama nijesposobanda stvara carstvo. Drzavc koje smcraju da budu vclike ncka pripaze da sc plemstvo veliko i malo ne umnožava prebrzo. Jer onda običan podanik postaje prost stočar i zcmljodelac, potisnut iz srca i, u stvari, je argatin gospode. Onako isto kao Što ćeš vidcli ako u Sumarcima ostaviš mlada stabla prcgusta, da nikad ncćcS imati Čisto rastinjc. već samobunje i SipraŽie. tako i u zemljama u kojima ima previSe plemstva, pučani će biti zlopatnici; i onda ni svaka stota glava neće biti kadra do ponesc Slem, narocito u pcSadiji. koja je živac armije; i tako ćc stanovniStvo bili brojno a snaga malcna. Ovo o Čemu govorim nc možcS bolje videti nego kad uporediŠ Englcsku i Francusku: iako mnogo manja po prostranstvu i broju, stanpvnika, Engleska je uprkos tome bilaJača od Francuskc, zaio Slo u Engleskoj rr.lari i Ijudi i nižih sjoieva jesu dobri vojniđ, a fjanrnsVi srljari tnnisu, I u tome jc uredba kralja Ilenrija VII IO kojoj sam opSirno govorio u njegovom iivotopišuTbila dubokoumna i izvrsna: on jeodredio da pojioprivrednainTanja i domovi poljoprivrednika moraju imati dovoljno zemlie da mogu odgfjti pnHnnijfa koji će živctj u zdravom obilju a ne u ropskome stanju, i da plug bude u rukama vlasnika, ane običnih slugeranja. I tako tfež postići ono što Vergilijc peva o drevnoj Italiji:Terra polens armis atque ubere glcbac. Zcmlja plodonosnoga ila i moćna oružjcm.A ne ireba preći ni preko onog staleža Ijudi koji je, koliko je mcni poznato, bezmalo svojslvcn Engleskoj, i tesko se moic naci drugde, sem možda u Poljskoj: mislim na sialež slobodnih sluga i pralilaca velike i male vlaslcle: ti Ijudi u vojničkome poglcdu nimalo ne zaostaju za slobodnim malim zemljoposednicima. Pa zato nema nikakvc sumnje da sjaj i izdasnost i velike pralnje i gostoprimslvo plcmića, kad prcđu u naviku, mnogo doprinosc vojničkoj veličini. Obrnuto, međutim, skrovito i uzdržano življenje velike i male vlaslele prouzrokujc vcliku ncmastinu vojnih snaga. Na svaki način trcba omogućiti da dcblo Navuhodonosorovog drvcta kraljevstva bude dovoljno veliko da nosi grane i ogranke, to jest, da domorodni podanici krunc ili državc podnosc izvcstan broj inorodnih podanika kojima oni vladaju. Stoga, sve one državc koje su Sirokogrude u poglcdu primanja u državljanslvo stranaca sposobnc su da slvaraju carstvo. Sparlanci su bili veliki čistunci u poglcdu prirodcnika; i bili su jaki dok su se držali svojih uskih granica; ali kad su se raširili, i kad su grane postalc pregoleme za njihovo deblo, odjednom su klonuli. U tome pogledu nijedna drzava nije bila tako gotova da prima strancc pod svoje okriljc kao Sto je to bio Rim. Shodno tomc, bio je i rezultal: Rim je postao najvcća drzava. Rimljani su davali državljanSVO koje SU nazivali jiin rjyjiatic prnvp gm1iictfgi davali su ga u najvecem slcpcnu; to jest, ne samo jus commercii, jus connubii. jus hereditalis pravo Irgovine, pravo sklapanja braka, pravo naslcdstva, vec isio tako jus suffragii i jus honorum fpravoglasa i pravo iaTicsIužbe. I to ne samo pojcdinČlma, vec isto tako i Čitavim porodicama; Slavišc, i pradovima, a kaikada i narodima. Dodaj tome njihov običaj da stvaraju koloniea onc su rimski izdanci na tlu drugih naroda. I sad sasiaviS obc te praksc zajedno davanje državIjanstva i stvaranje kolonija reći ćcS da nisu RimIjani preplavili svet. ncgo je svet preplavio Rimljane; a to je pouzdan put JcavcJičini. Cudio sam se katkada Spaniji. kako ona obuhvata i drzi u miru takve prostrane oblasti sa tako malim brojcm rođenih Spanaca; ali valja imati na umu da su granicc Spanije veoma prostranc. daleko većc ncgo sto su isprva bile granice Rima ili Sparte. A osim toga. iako Spanci nemaju obićaj da budu stedri u davanju drzavljanstva, oni ipak imaju ncSlo Slo nijc dalcko od toga; to jcst, oni primaju u svoju vojsku mnlnc bez razlike sve narode; Staviše, neki pul poviT...i jn i.ikvim inuiudnicima i najvisc komande. Izgleda da su oui u ovomc Irenutku svcsni mulog broja domorodaca. kao Slo se vidi iz Pragma ličnc sankcije koja jc sada objavljena. Izvcsno jc da oni zanati koji sc obavljaju sedeći. u zatvorenom prostoru. kao i lanuina rukotvorstva koja zahicvaju pre prsl ncgoli ruku. Jcsu to svojoj prirodi donckle suprotni vojničkom pozivu. Obicno, svi ratnićki

narodi malo su poleni. ivic volc opasnost nego rad. I nc trcba ih previse lomili ako se žerTTlX OšTrajTTutoj svojoj krepkosli. Sloga su slarc drzavc, Spana. Atina, Rim, i druge, imalc veliko prcimućslvo u tome Slo su se korislile robovima, koji su obično obavijali one poslove. Ali hriSCanski Jc zakon to najvcćim delom ukinuo. Najbliže smo iome stanju ako sc li zanali oslavc strancima koji će radi toga utoliko lakSc biti primljeni, a glavnina prostih domorodaca ogranići se na ove iri vrste radnika: zemljodclci. slobodne sluge. i zanatlije snažnih i muSkih zanata. kao Sio su kovaći. zidari, dunđcri, iid nc računajući profcsionalnc vojnike. Ali vise nego svc drugo, kad Jc rcc o drzavi i njenoj vclićini, važno Jc da narod vidi u oruiju glavnu ćast, sludiju, i zanimanjc. Jcr ono Slo smo o lomc ranijc govorili samo je vcžbanic u oruju: a Sla je vežbanje bez namcre i dcla? Romul je posle svojc smrti kao Sto prićaju ili izmiSljaJu poslao savet Rimljanima du najveću pažnju poklonc oruju. jer će lako sleci najvcče carstvo na svctu. Ciiava spartanska drzava bila je iako ne mudro sazdana I izgrađcna u rainićkc svrhc. Takvo Je bilo uslrojslvo Makedonijc i Persije za jedno kraiko vrcme. Gali. Germoni, Goii, Sasi. Normani, i drugi, imali su lakvo uslrojsivo neko vremc. Turci ga imaju danas, iako jc ono u velikom opadanju. V hriSćanskoj Evropi imau ga slvarno samo Spanci. Ali ovoliko jc Jasno: do svaki naprcduje u onomc čcmu naJviSc pu?. nc nosvcćujc, pn nljc potrebno da sc na tomc zadrtavamo. Dovoljno jc istaCi: da nijedan narod kogn ncposredno ne zanima oružje nc moze očckivali da mu velieina padnc u usta. A u drugu ruku, najpouzdonic jc prorocanslvo vremcno da onc drzave kojc oslanu dugo voinički uslrotenc kao Slo su 10 uglavnom hili Rimljani i Turci slvaraju fudcsa. A onc koje su bile tako ustrojene samo u toku jednoga veka obicnu su ipak poslizalc vclifinu u lome veku. a ona ih je odrzavala ioS dugo potom kad su lo uslrojsivo i vojna veSiina bili u opadanju. Sa ovim jc u vczi i to da drzava ima onc znkone III obicajna prava koji mogu pruiti opravdane povodc, ih bar izgovore za rot. Jer u naravi ic liudi ona vrsla pravde da ne ulaze u ral kojl praie lolikc nesrećc ako ncmaju za to ncki, bar naimanjc opravdan, razlog ili osnovu. Turčin ima, kao povod za rat. Sircnje svoga zakona ili vere; a on laj povod može uvek da korisii. RimIjani, iako su odavati vclike casli svojim vojskovođama kad bi ovi proSirili mcđc carstva, ipak nisu nikad samo radi toga zapoćinjali ral. Zalo neka narodi koji telc da posianu vcliki pazc, prvo: da budu oselljivi na povrcde koje bi bilc nanescne bilo granićnom slanovniSivu, bilo trgovcima. bilo dravniin prcdstavnicima: i ncka odmazda slcdi odmah a uvredom. Drugo, neka budu uvck gotovi i sprcmni da dodu u pomoć svojim saveznicima, kao Sto su to uvck činili Rimljani, koji su uvek bili prvi da priskoce u pomoć i lu čast nisu prepuštali nikome drugom savczniku ako bi bio nupadnut, pa makar ovaj bio u odbrambenom savezu sa raznim drugim državama. Sto sc tićc onih ralova koji su nckad vodcni u imc nckc slrankc, ili u imc sličnosti poliličkih uslanova, ja nc vidim kako se oni mugu valjano opravdati: kao kad su Rimljani poveli ral za slobodu Grčke; ili kad su Lakcdcmonci i Atinjani ralovali da bi postavili ili oborili dcmokratiju i oligarhiju; ili kad luđinci, pod izgovorom pravednosli ili zaslitc, objavljuju rat da bi oslobodili podanikc drurjih iirania i nasilja; i tomc slicno. Ukratko, neka sc nijcdna drzava nc nada da ĆJ poslati vclika ako nijc budna da sc u svakoj opravdanoj prilici lali oruzja. Niko ne moze hiti Hrnv hcz vgjjbania. ni pojedln.ac ni drava; i zaista, za kraljcvinu ili rcptibliku opravdan i ćasian rat prcdstavlja valjanu vežbu. Gradanski rat je doisia kao vaira vrućTcc; ali rat sa spoljašnjim neprijalcljcm je kao zar vebc, i služi da odrzava iclo zdravim; jcr u umalom miru i duhovi sepoženskare i naiavi sc iskvarc. AH kako god buo u pogTedu srcćc, nesumnjivoje da bili uvck pod oruijcm vodi veličini; i snaga armiie velcrana, uvck u pripravnosli. iako staje novaca. obićno ima presudan značaj. ili bar pribavlja uglcd, mcdu susednim državama; kao sTo se lo može Icpo vidcti u Spaniji koja ima, u jcdnom kraju ili u drugomc, armiju veterana bezmalo slalno već sto i dvadcsel godina, Snaga monarhije, najkroce rcćcno. sasloji sc u gospodarenju morima. Ciccron pišući Atiku o Pompcjcvim priprcmama proliv Cezara. vcli. Consilium Pompcii p!anc Thcmisloclcum est; pulol enim. qui mari pulitur.eum rcrum potiri Pompejcva Jc politika kao i Tcmisloklova. On misli da moc ima onaj koji gospodari morima; i. bcz sumnje, Pompcj bi do krajnosli iscrpao Cczara da nijc taslim povcravanicm napusiio laj pul. Vidimo vclikc ishode pomorskih biiaka. Bitka kod Akcijuma odlućila jc o vladavini svclom. Biika kod Lcpanla zaustavila je TurĆinovu silu. Ima mnogo primcra da su pomorskc bilke bile odsudne pu rat i okončale ga; ali lo sc dcšavalo onda kad su vladari ili drzavc siavljati svc na tu karlu. Ali ovoliko jc izvcsno: da onaj ko gospodari morcm uiiva vcliku siobodu, i može da vojujc koliko god hoćc. malo ili mnogo. Oni, mcđutim. koji su najjaci na kopnu čcslo se ipak nađu u velikom sTcripcu. Zacelo, danas. za nas Evropljanc. korist od pomorske snage a lo jc jcdno od glavnih uzdarja ovog kraljevslva Velike Britanijc jc veiika; jedno stoga 5to većina cvropskih kraljcvstava nc leži samo u umilraSnjosli kopna. no veći dco njihovih granica opasujc morc; i drugo,to bogaistvo obcju Indija izglcda velikim dclom samo uzgredan dodalak gospodarenju morcm.

Ralovi novijih vremcna, uporcdcni sa stavom i Ćašću kojc su slicali ralnici u slarodrcvno vrcme, izglcdaju kao da su bili vodeni u pomrčini. Danas poslojc, radi bodrcnja ratnika, izvcsni stcpeni i redovi vileSki, ali i oni se daruju bcz razlikc vojnicima i nevojnicima; i možda ncki spomcn u grbu; i domovi za onesposobljcnc vojnikc; i lomc sličrio. AH u slara vremena, trofcji podignuti na mestu pobcdc; spomenici i posmrlni govori u slavu poginulih; krunc i vcnci pojedincima koji su sc istakli narocito hrabroStfu; naziv impcratora. koji su vcliki vladari sveta pozajmili polom; trijumfi vojskovođa po svome povralku; znatni darovi i predovoljstva prilikom raspuštanja trupa. svc su to bilc stvari koje su moglc da zapale hrabrost u svih ijudi. AH viic nego sve ostalo. irijumf kod Rimljona nije bio nikakvo parada nili Sarena smotra. vcc jcdan od najpamelnijih i najplcmcnilijih obicaja koji je ikad ustanuvljcn. Jcr on je sadržao tri stvari: poCast vojskavodi; bogaConjc riznicc plcnom; idarovc vojsci. Ali takvo odavanjc poCasli možda nijc podesno u monarhijama. osim ako sc počasl ukazuje samome monarhu, ili njegovim sinovima, kao Sto sc to zbilo u vreme rimskih carcva. koji su same trijumic prisvojili za sebc i svoje sinovc. i to za one ratove u kojima su liCno pobcdili; a za onc ratove koje su dobili podanici ostavili su vojskovodi samo nckc trijumfalne odcžde i znakc. Da zakljucimo: niko ne može naslojanjcm kao Sto kazc Sv. pismo da doda lakal uzraslu svogn letn, kojc je u malomc uorak državc; ali u velikomc okviru kraljevstava i rcpublika u moći je kraljeva iti vlada da prošire i uvcIiCaju svou drzavu; jer uvodenjcm urcdaba, zakona, i obiCaja, kao Sto su ovi na koje smo sc ovdc osvrnuli. oni mogu poscjati velićinu za svojc polomkc i naslednike. Ali tc stvari ljudi obiCno ne uoCavaju. noh osiavljaju slućaju.

O CUVANJU ZDRAVUA t lma mudrosti u ovomc mimo pravila medicinc: sopstvcno opazanje o lomc Sta je dobro a Sla skodijivo najbolji je lek da sc sačuva zdravlje. Ali pouzdaniji jc zakljuCak ako se kaže, Ovo mi ne godi najboljc, stoga Cu to ostaviti, nego. Ovo mi kanda ne Skodi, stoga to mogu uzimati. Jer snaga prirode u mladosli prelazi preko mnogih ncumcrcnosti, ali, kad starosi najad dođe, laj sc dug ipak mora platiti. Imaj na umu godine kojc dolazc. i nc misli da CcS uvck moCi da radis isto; jcr siarostije ne moze prkositi. Cuvaj sc naglih promcna u ma kojoj krupnoj slvari u naCinu života, a ako je nuzda nalažc, podcsi onda ostato prema njoj. Jer lajna jc kako prirodc tako i državc da je sigurnije promenili mnogo stvari ncgo jednu. Ispitaj svojc navike ishranc. srja, uobiCajenog poslovanja, odcvanja. i tomc sliCno; i potrudi sc da malopomalo odsiraniš sve ono Sto smatraS da je skodljivo; ali ako doista uvidiS da promcna stvara neku nczgodu, vrati se onome Sio je bilo; jer teSko je razlikovati između onoga Sto se smalra dobrim i zdravim uopSle i onoga Sto jc napose dobro i podcsno po tvoje iclo. Biti bczbrižan i vcsco u vrcmc obeda i sna i rada najbolji je rcccpt za dug iivot. Sto se strasti i duScvnih ncmira tiCe: kloni sc zavisti; brinih slrahovanja; u se potisnutog gncva; tananih i zamrScnih ispi tivanja; preteranih radosti i veselosli; tuge neiskazane. Gaji nadu; predaj se vedrini pre nego radosti; raznovrsnosti uzivanja pre ncgo prezasićcnosti; čuđenju i zadivljenosti. pa stoga novinama; studijama koje ispunjavaju duh sjajnim i velelepnim predmeiima. kao Sto su istorijc, price, i razmatranja o prirodi. Ako se posve kloniš lokova dok si zdrav, oni ćc tvome tclu biti i suviSe ludi kad ti zatrebaju. Ako li li postanu i suvisc obični, oni neće imati naročitog dejsiva kad bolcsi dođe. Ja prcporučujcm radije izvcsnu promenu u načinu zivota u izvcsna godisnja doba negoli čcstu upotrcbu lcka, da lek ne bi prešao u naviku. Jcr takvc promenc u naćinu života viSc mcnjaju tclo i manje ga uzncmiruju. Nc prcncbrcgni nijcdan simptom na tvomc tclu, no upitaj za savct. U bolcsti, imaj u vidu najpre zdravljc; a u zdravIju, rad. Jcr oni koji prisiljavajusvoje lelo na izdržljivost kad su zdravi, mogu se u vcćTni bolcsli, koje nisu vrlo žeslokc, izlcčili samo dijctom i ncgom. Cclzus, da nijc bio i mudar čovck uz to, nc bi nikada mogao reći kao lckar onaj svoj vcliki savct o zdravlju i dugom živolu, da Čovck treba da mcnja i uzajamno zamcnjuje suprolnosii. ali da pri tom naginje blažoj krajnosti: valja postiti i najcsti sc. ali radije najesti sc; bdeti i spavati, ali radijc spavati; scdeli i raditi, ali radije raditi; i tome slično. Tako ćc tclo. p.os.taii krepko, i umeti da savlada bojest. Ncki lekari su tako popuslljivi i povodljivi za ćudima bolesnika, da se i ne zalazu da istinski izleče bolest; a neki sc opct tako okrutno

pridržavaju propisanih postupaka da se ne obaziru dovoljno na stanje u kojem sc bolcsnik nabzi. Uzmi onoga koji u sebi spaja ovu dvojicu; ili ako se takav ne nalazi u jednoj osobi, uzmi obojicu; i ne zaboravi da pozovcS i onoga koji je najbolje upoznat sa tvojim telom, kao i onoga koji uživa najbolji glas u pogledu svoje spreme.

31.O SUMNJI Sumnje medu mislima su kao slepi mišcvi među pticama, uvck lete u suton. Njih zacelo Ireba potiskivati, ili bar valja dobro pripazili na njih: jcr onc zamagljuju um; a njih guhfi pHjnifflji j nnp se upliću u poslove, IC ovi nc mogu da lcku staino i ujednaćcno. One Čine da kraljevi poslaju skloni liraniji, muževi ljubomori, mudri ljudi neodlučnosli i sumoru. One su mane, nc u srcu noujrjoznu; jcr one se nastanjuju 1 u najsrčanijim prirodama, kao Slo lo pokazuje primer Henrija VII kralja Englcske. Nije bilo podozrivijeg čovcka, ni hrabrijeg, ncgo Slo je bio on. A u Ijudi takvc naravi one činc neznatnu šteiu. Jer obično onc se ne prihvataju dok sc ne ispila da li su vcrovatne ili nisu. Ali bojažljivc ljude one osvajaju i suviSe brzo. NJSta toliko nc porada sumnju kao kad senn malo; i zalo sc treba lcčiti od sumnje nasiojjanjemIaSC sazpa vjjfc, a dim i mrak njoj gode. SIH 4i IJudTTitćIi? Da li mislc da su svcci oni koji ih služc ili s kojima posluju? Zar nemjsle da oni imaju svoje Liljevc, i da ćc biti odanijj scbi i.cgo njima? Zato je najbolji način dase uniere sumnje smalrati ih kao istinite, a ipak obuzdati ih kao lažne. Jer čovek treba utoliko da se koristi sumnjama, te da se postara da ono u Sla sumnja, iako bi bilo tačno, njcmu ipak ne nancse z!a. Sumnje kojc sam um stvara samo su zundaranja; ali sumnje kojc sc vcstacki grade, i koje priče i šapulanja drugih stavijaju Ijudinia u glave, imaju zaoke. Zacelo, najbolje sredstvo da sc nađe put u ovoj sumi sumnja jeslc da sc onc otvoreno saopšte licu u koje se sumnja. Jer tako će Ćovck zacclo znati više istine o njima nego što je znao ranije; a uz to će i ono lice postali obazrivijc da ne daje daljeg povoda sumnji. Ai ovo nc trcba činiti kad su u pitanju Ijudi pudljive naravi; jer takvi, ako vidc da sc jcdnom posumnjalo u njili, nikada vise neće biti iskrcni. Italijan vcli, SospettO licencia fede Sumnja oslobađa Ijudc od obaveze odanosti; kao da sumnja daje pasoš vcri, a pre bi trebalo da budi želju da dokaže njcnu neosnovanost.

32.O RAZGOVORU Ncki više želc da u razgovoru zadive svojom duhovitosću, time sTo mogu da govorc o svemu, ncgoli svojini rasudivanjc.m, sposobnosću da uoče onp žtoe iInjtoj kao da bi bilo vredno hvalc znati sta se moze rcći, a ne š:.i trcba misliti. Ncki sc drže izvesnih opstih predmeta ili tcma razgovora o kojima umeju da govorc, ali nedostaje im raznovrsnosl; ta vrsta siromaStva obično je dosadna, a kad se jcdnom primeti smešna je. Najdostojnija uloga u razgovoru je u njegovom pokretanju, a potom u usmeravanju i prclažcnju na ncšto drugo; jer čovek tada vodi kolo. Dobro jc unosili promene u izlaganjc i razgovor i, da bi sc otklonila jcdnolikost prcdmeta o kojcm je ncposrcdno rcč. valja mešati predmete od opSteg interesa, priče sa razlozima, stavijanjc pitanja sa kazivanjcm mnenja, i salu sa zbiljom; jer dosadno je kad neko gnjavi i, kao Sto vclimo, suvise zajaAi. Sto se šalc tičc, ima izvcsnih slvari kojc treba da budu zaštićene od nje; naime, rcligija, državni poslovi, Krupne ličnosli, svačiji trcnulan važan posao, i svc žto zasluŽuje samilgst. A ipak ima nekih koji misle da im jc duh zaspao.ko nc ispale ponešto zajcdljivo sto pogada u živac. To je Žica koju treba obuzdati;

Paree. puer. stimulis, et fortius ulcrj loris.

1 i:. ostrugu, momće, a dizgin pritetfni jaCe.I uopslc. ljudi ircbu du znaju razliku izmcdu slanoga i gorkoga. Zacclo, onoj ko ima salirićnu žlcu. tc sc drugi plase njcgovc duhovitosli, ncba i sain da sc plaši tuđcga pamćcnja. Onaj ko mnogu pila. saznaće mnogo, i ugodicc drugtma mnogo. a naroCilo ako budc podcsavao svoja pitanja prcma znanju i umenju lica koja pila; jcr njima ćc dati prilikc da ugode sebi govoreći, a sAm će ncprestano sabirali nanjc. Ali neka njcgova pilanja nc budu ncprijalna, jcr lu prilići islcdniku. I neka i drugima da prilikc da govore. Slavisc. ako ima takvih koji bi hteli da vladaju i da zauzmu svc vreme, valja naći nacina da ih ćovck prckinc i da u razgovor uvcdc drugc. kao sTo sviraći obiCno činc sa onima koji i suvišc dugo igraju.gclijard. Ako sc prclvaras katkada da nc znas ono sto Ijudi držc da znas, drugi pul će držali da znas ono STo nc znaS. O sebi samomc trcba retko kada govoriti, i dobro birali Sla sc govori. Poznavao sam jcdnoga o kome sc govorilo s prezirom, Taj jc zacclo pametan čovck, jcr toliko govori o scbi; ima sanoo jcdau sluCaj kad CoveJsme da hvali sefre i kad to dolikujc. a lo ic kad hvali odlfku drugoga, naroćito ako je to odlika na koju i sam polažc pravo. Zlobne rcči o drugima ircba Skrto upotrebljavaii: jcr razgovor ireba du budc kao poljc u kojem svako moze da Scta, a nc kao pui kojl vodi necijoj kući. Poznavao sam dva vlastclina, sa zapadnih strana Engleske, od kojih jc jedan bio sklon podsmcvanju, ali je uvek održavao kraljcvska gosCcnja u svojo kući; onaj drugi je imao obiCaj da pila Ijudc koji su sedeli za trpezom prvoga, Rccitc pravo, jc li pala koja poruga ili zajcdljivosi? Natobi gost odgovorio. Rečeno jc bilo to I to. A vlasielin bi rekao, Z n a o sam ja da on mora da pokvari dobar ru čak. Smolrcnost u govoru vise jc ncgo rcCiosi: a govorili podcsno onomc sa kim poslujcmo vise je ncgo govorili dobrim rečima ili dobrim rcdom. Dug govor, bez ućešća sabescdnikova, pokazujc nerazboritostfl samo uplitanie u razgovor. bez sposobnosti dužeg izlaganja. pokazuje plitkost islabosl. Kao Sto vidimo u zverinja, da ono koje je najslabijc u irci najgipkije je u zaokretanju; bas kaoto sc razlikuju hri i kunić.Zadržavaii se previse na sporednim sivarima pre no šio sc prodre u srž, dosadno je; a ne zadrzati se nimalo. lupavo je.

33.O KOLONIJAMA Stvaranje kolonija spada mcđu starodrevna, rana, i herojska dela. Kada jc svct bio mlad, rađao jc više dece; ali sada jeoštariot 1 rađa ih manje: jer ja s pravom mogu da smatram nove kolonijc kao decu pređaSnjih kraljevslava. Ja volim koloniju na čistom tlu, to jest, da tamoSnji svct nijc raseljen da bi sc drugi nasejio. Jer inače to jc prc istrebljcnie negoli sađenie. Sadenje naseobTnaje Raošacienje Šuma, jer moraŠ da raČunaS da ćcš malnc dvadesct godina trpeti gubitke. a nagradi sc nadaj Ick na kraju. Jer glavili razlog propadanju većine kolonija bio je u tome što sc gramzivo hitalo da sc već prvih godina jzvači dobit. Tacno je, brzu dobil ne ircba zapostaviti, ukoliko se to može uskladiti sa naprclkom kolpnijc, ali nc višc. Sramno je i neblagolvorno uzimali Sliam naroda, i opjce osuđenikc. i od njih.-graditi jiascobirie; i ne samo to, no oni će i upropastiti naseobinu; jcr uvck će živeti kao pfotuve, Tneće se latiti posla, ncpn tte lenstvpvati, tmdće zlo, i Uošjge.zajhe. i brzo ćeim to dosaditi, pa ce u otadžbinu slati vesti smišljene da naškode ugledu naseobine. Ljudi s kojima stvaraš naseobinu Ireba da budu ppvrlari, orači, radnici. kovači, drvodelje, stolari, ribari, živniari. i poneki apolgkar. lekar, kuvar, 1 pekan Ako hoćcš da osnujcš nascobinu, gledaj koje plodove zemlja rađa sama od sebe; kao kesten, orah, ananas, malinu, urmu. šljivu, trešnju; divlji mcd. i lome slično: i koristi se time. Onda osmotri koje tamošnjc hranljive biljke uspevaju brzo, u toku godine, kao paškanat, mrkva, cveKia, illk, roikvica, artišoke jerusallmske, kukuruz, i tome slično. Jer pšenica, ječarnf i ovas zahtevaju i suviše truda; ali možeš početi s graškom i pasuljem, prvo stoga što zahtevaju manje rada, a drugo zato šlo sc od njih mogu ne samo gotoviti jela, no mogu da posluže iuinesjo hleba. Pirinač daje isto tako obilnu žetvu, I dobar je za gotovljenje jela. Veoma jc važno doncti zalihe dvopcka, prekrupe, brašna, i tome slično, u počctku, dok nc stigne hleb. Slo sc živoiinja i piladijc tičc, uzmi uglavnom one koje su najmanjc podložne bolcsiima, a najbrže se množc, kao svinjc, koze, pilićc, ćurke, guskc, domaćc gotubovc, i lomc slično. Hranu u nascobinama valja trošiti bczmalo kao u opscdnulom gradu, to jest u izvesnim propisanim obrocima. ZemljiSte koje sc pretvara u povrtnjake ili njivc ncka najvećim dclom pripada narodnim žitnicama: i ncka se Iclina sabira u ove žitnice i dcli u propisanoj srazmeri; ali mora se pripazili da ostanc ncSto zemljiSta koje ćc i svaki pojcdinac moći da obrađujc za svoju ličnu korist. Razmotri isto tako kakvim prirodnim proizvodima

obiluje tle na kojem se nalazi naseobina da bi. izvozeći ih u zemlje gde su na velikoj ceni. umanjili donekle troškovs kolonije pod uslovom da to ne budc, kao Sto jc rečeno, na uštrb glavnog posla, kao Sto sc čini sa duvanom iz Virdžinijc. U nenaseljenim prcdelima obično ima šume u izobilju; zato je japija jcdan od glavnih takvih proizvoda. Ako lma gvozdene rude, i rečnih tokova da se na njima mogu podići vodcnice, gožde je valjan proizvod tamo gde Sume obituju. Onde gde je podneblje podesno za to, treba pokuSati sa dobivanjem morskc soli. Gajenje biljne svile, ako uspeva, lep je proizvod. Smola i katran, gde ima jela i borova, nece pofaliii. Tako droge i skupoccno drvo, gdc ih ima, donose veliki prihod. Tako i lug za pravljcnje sapuna, i koješta drugo što čovcku možc pasli na um. Ali ne brljaj sc i suvišc ispod zcmljc; jcr nada da ćeš pronaći rudnik veoma jc ncizvcsna, a kolonistc čini lenim u drugim stvariina. Sto se upravc tičc, neka ona budc u rukama jcdnoga, komc pomaže neka vrsta saveta; i ncka ti Ijudi imaju vlast prckoga suda, uz izvcsno ograničenje. A na prvomc mcstu. ncka se ljudi koriste time što Živc u osamljenosti, tc ncka im Bog, i služba njemu, vazda budu prcd očima. Noka kolonija nc zavisi od prevelikog broja savetnika koji boravc u otadžbini; a ti savctnici radijc ncka budu vlastelanegO irpnvri; Jgr irflpvrj nvgft glpdajn na irrniilnn dnhit; isto tako, zbog malog prihoda, ncka kolonija ne bude podvrgnula vlasti mnogih; no broj onih koji se staraju i upravijaju poslovima kolonije neka bude umeren. Doklc god kolonija ne ojača, neka bude slobodna od carina; i ne samo slobodna od carina. nego neka uživa slobodu da svoje proizvodc prodaje onde gdc najbolje možc, osim ako ne postoji neki narociti razlog oprcznosti. Ne gomilaj Ijude šaljući prebrzo kompaniju za kompanijom; već radije oslušni kako njihov broj opada, i srazmerno tomc šalji pojačanja; ali tako da naseljenici žive udobno, a ne u nemastini zbog prenaseljenosti. Nekc naseobine podizanc su porcd mora i reka, na močvarnome i nczdravom tlu, a to jc bilo vrlo opasno po zdravIjc stanovnfka. Zato, iako tu počinjcš, da bi izbegao prcnoScnjc i drugc slične nezgodc, ipak zidaj uvek radije na tlu koje je više od vode nego na onome koje je pored nje. Isto tako, važno je po zdiavlje naseljenika da imaju dobru zalihu soli, da njome usolc hranu koja bi se inače verovatno ukvarila. Ako gradiš nascobinu medu divljacima, ncmoj da ih zabavijaš samo andramoljama i čegrtaljkama; no ophodi se prema njima pravično i lepo, ali ipak dovoljno obazrivo, i ne stićT njihovu naklonost pomažući im u zavojevanju protiv njihovih neprijatelja, no pomozi im da se odbrane; i Šilji ih Često u tvoju zemlju da bi videli bolji način života nego Što je njihov, i pohvaliii to kad se vrate. Kad nascobina ojača, onda je vremc naseliti u njoj i žene; da bi naseobina mogla da raste kroz naraStaje, a ne da se uvck krpari spolja. Najvcći je grch na svetu zanemariti ili zapustiti jcdnom naprednu koloniju; jer pored sramote. tu jc još i krivica zbog krvi mnogih sažaljenja dostojnih nevoljnika.

34.O BOGATSTVU Nc mogu da nazovem bogatstvo bolje nego prtljagom vrline. Rimska jc reč bolja, impgdimenia. Jcr ono Sto je prtljag vojsci. to jc bogatstvo vrlini. Ne možc se odbaciti niti ostavili za sobom, a smcia u pokrciu; štaviSc, zbog slaranja o njemu neki pul se gubi ili dovodi u pitanje pobcda. Od velikog bogatslva čovek nema istinske koristi, osim u njcgovom razdavanju; ostalo je samo uobraženje. Tako Solomun vcli, Gde ima mno. go, mnogo jc i njih koji iroie; a šta ima vlasnik sem ž t o to vidi svojim očima? Kad se dostigne izveslan slepcn bogaistva, daljc bogaCcnje nc doprinosi nišia lienoj radosli imaočcvoj: on može da gomila blago; može da ga i poklanja: ilida uyivi gln; hogaja; ali ono iiu: stvarno ne služi nicemu. Zar ne vidiS kakvc sc basnoslovnc ccnc plaCaju za sitno kamcnje i retkosti? i kakva sc razmctanja Cinc da bi se stvorio utisak kao da velika bogalslva imaju neku svrhu? Ali reCi ćcš onda da bogatstvo može biti od koristi da izbavi Ijude iz opasnosli ili nevoljc. Kao što Solomun veli, Bogatstvo jc bogatima tvrd grad, u uobrazilji njihovoj. A to jc izvrsno rečeno, da je u uobrazilji. a nc uvck u stvarnosti. Jer zaista, velika su bogatstva upropastila viSc Ijudi ncgo Sto su ih izbavila. Ne traži oholo bogatstvo, no takvo kojc možeS pravedno steci. trezveno korisiiii, vcsclo razdcliti, i smireno ostaviti. Ali ipak ne gaji prema njemu pustinjački ili monaSki prezir. Nu razlikuj, kao Slo Ciceron dobro veli o Rabiriju Posthumu. In studio ici amplificandae, apparebat, non avaritiae praedam, sed instrumentum bonitati quaeri Njcgovoj revnosti da uveća svoje imanje, bilo je očevidno da on nc trazi plen za svoju pohlepu no sredstvo da čini dobro. Počuj opct Solomuna, i čuvaj se brzog siicanja bogatstva; Oui festinat ad

divitias non erit insons Ko nagli da sc obogaii neCe biti bcz krivice. Pesnici su izmislili da kada Plut a to Ce reCi Bogatstvo odlazi od Jupitra, on hramljc i ide polako; ali kad odlazi od Plutona, on trči i brzonog je. Smisao je da jc bogalslvo sporo u hodu kada se stiCe valjanim naCinom i poStcnim radom; ali kad dolazi sa tudom smrću kao naslcdem, zavcstanjcm, i tomc sliCno. ono se sruči na Covcka. Ali lo se isto lako može primenili na Plutona, ako uzmemo da jc on davo. Jer kad bogatslvo dolazi od davola kao prcvarom i nasiljem i nepravdom. ono dolazi brzo. Ima mnogo pulova da sc Covck obogaii, i većinom su ružni. Jcdan od najboljih je skomračenje, a opet nl ono nije bezazleno; jcr ono sprcčava Ijude da Cine dela Sledra i milosrdna. Zcmljoradnja je najprirodniji pul bogaCcnja; jcr u lomc je blagoslov naše velike majke, zemlje; ali pul jespor. Nu ipak. onde gde se veliki bogataSi priklone scoskom gazdinstvu. bogalstvo se brzo gomila. Poznavao sam jednog vlasielina u Englcskoj koji je u moje vrcme imao veći godiSnji prihod sa imanja ncgo iko drugi; imao jc velikc džclepc goveda, velika stada ovaca, vclikc Sume. velike rudnike, velike žitnicc, mnogo olova, i gvožđa. i joS mncgo koječega drugog. Tako da je njemu zemlja izglcdala kao more u pogledu stalnog dovoženja. Pravo je primetio jedan da je sam s mukom doSao do malog tmetka, a vrlo lako do velikog bogatsiva. Jer kad je čovek tako bogai da može da čeka povoljnu pijaZnu ccnu. i kadar jc da zaključi pazar kakav nc mogu ljudi obicTiih sredslava, i može da bude ortak u poslovima mladih ljudi. on će zacclo sticati dobro. Zaradc kojc daju obični zanati i pozivi poštene su; njih povcćavaju uglavnom dve stvari: marljivost i glas o dobrom i poštcnom poslovanju. Ali dobili od Špekulacija sumnjivc su prirodc; kad Ijudi cekaju na tuđu nevolju, podmićuju slugc da nagovore gospodarc da prodadu njima, i uklanjaju drugc koji bi ponudili visu cenu, i tome slično, lukavi su i nevaljali postupci. Sto se,Ereprodaja liče. kad čovek nc kupujc da zadrži TTego da opct proda, to obično pogađa dvostruko i kupca i prodavca. UdconišTvo vcoma bogati, ako sc dobro proberu saradnici u kojc sc ima vcra. Lihvarstvo jc jedno od najpouzdanijih srcdslava dobiti. mada jc jcdno od najgorih; jer tako čovek jede svoj hleb in sudore vultus alicni u znoju lica luđcga; a osim loga i ncdcljom ore. No iako je to srcdslvo pouzdano, ono inak ima i svoie nedostatke: Jar zelenaSi i lihvarivole da se za svoie cilieve nosluže gegurnim liudirna. Kad srcća nosluzi čoveka da prvi dođe do nckoe pronalaska ili povlaslice, prouzrokuje ponckad Čudesno obilie bogatstva. kao 5to ie bio slučaj sa prvim proizvođačem ficćcra na Kanarskim ostrvima. Stoea ako čovek zna da bude pravi logičar, da ume da sudi i da nronalazi. on može da postigne krupne stvari, naročito ako su prilike podcsnc. Onaj koji se oslanja samo na sieurnu dobit. tcško da će stcći vcliko bogatstvo; a onaj koji stavija syc na kocku, čcsto nastrada i donada siromasTva: dobro je stoga da izvesnost poslovanja stili od pustolovina. da bi gubici mogli da budu izravnati. Monopoli, i zaJapsve raspoložive robe u svrhu preprodaje. gde za to ne postoje zakonska ograničenja, značajna su sredstva bogaćenja; naročito ako čovck zna koja će se roba verovatno tražiti, pa unapred sprcmi zalihe. Bogatstvo siečeno u službi, makar ona bila i najviša, lpak ako se steklo laskom, povlađivanjem nastranim ćudima, i drugim slugeranjskim poslupcima, može se ubrojati mcdu najgorc. Slo sc ličc lova na testamente i zvanja izvršilaca njihovih kao šlo Tacit veli o Seneki lcstamcnla et orbos tanquam indaginc capi testamenti bczdelnih bchu, lako rećl, hvatani u klopku, to jc još gurc; koliko sc ljudi time potćTnjavaju nedostojnijim osobama nego u službi. Ne veruj mnogo onima koji sc grade da preziru bogatstvo; jer oni prcziru one koji ncmaju nade da ce bogatstvo sleći; i n.ejnajjudjškrtijih nego fijg.su ovi kad jednom poćnu da sc bogalc. c budi gagrica; bogatstvo Ima krila, i katkada poleti samo, katkada se mora nalcrali da poleli da bi donelo vise. Ljudi oslavljaju svoje bogatstvo ili rodbini ili narodu; najboljc jckad oboje dobiju umcrene dclove. Veliko imanjc oslavljeno jednom nasledniku mamac je za svc ptice grabljivice kojc sc u blizini nalaze, i one će se sjatili na nj, ako on nijc zrco u godinama i u razboru. Isto tako, razmctljivi darovi i zadužbine su kao žrtvc bez soli; i samo su okrcčene grobnice milosiinje koje ce brzo istruleti i raspasii se iznutra. Stoga ne meri svoje darove količinom, no ncka budu u srazmcri prcma cilju: i ne odgađaj dcla milosrda do smrti; jcr zacelo. ako se pravo razmisli, onaj ko tako ćTni darcžljiv je pre sa tudim nego sa svojim.

?5.O PROROCANSTVIMA

Ne mislim da govorim o jevanđclskim proročanstvima; ni o mnogobožačkim proricanjima; ni o predviđanjima učinjcnim na osnovu utvrđenih prirodnih zakona, već samo o proročanstvima koia su irnnln byanu umcodoslojnosl, n naslala i nvenih uzroka. Rečc vracara Sauiu, julra ćeŠ ti i sinovi t v o j i b i t i kod mene. Homer ima ove stihove:At domus Acncas cunctis dominabitur oris, Et nati natorum, et qui nascenlur ab iltis.Tu će Encjin dom gospodovati zemljama svima, i sinova mu sini, i koji od njih se rode.V Proročanstvo, kako izgleda, o rimskome tarstvu. Se neka tragičar ima ove stihove: Venient annis Saecula scris, quibus Oceanus Vincula rerum laxet, et ingens Patcat tcllus, Tethysque novos Dctegat orbes, nec sit tcrris Ultima Thule.Osvanuće jednom pozno vreme, okean će puta raskinuti, i golema videće se zemlja, i Tetija nov svct pokazaće, krajnja zemlja nece biti Tula. Proročanstvo o otkriću Amerike. Kći Polikratova usnila je da je Jupitar okupao njenoga oca, a Apolon ga miropomazao; i dogodilo se da je bio razapet na otvorenom prostoru, i znojio se na suncu, a kiša mu znoj spirala. Filip Makedonski je usnio da je zapečatio utrobu svoje Žene; on je protumačio da će mu žena biti jalova; ali vrać Aristandar kazao mu je da jc njcgova žena brcmenita; jer Ijudi nc udaraju pcčata na ono Što jc prazno. Priviđcnjc kojc sc javilo M. Drulu u Šatoru kazalo mu jc, Philippis itcrum me videbis VidcćcŠ mc opet kod Filipa. Tiberijc jc kazao Galbi, Tu quoquc, Galba, dcgustabis impcrum I ti, Galba, osctićcš ukus carstva. U Vespazijanovo doba Sirilo sc na Istoku proroćanstvo da će svetom zavladati neki koji ćc doci iz Judcjc: pa iako se time možda mislilo na našcg Spasitelja, Tacil lo ipak tumači tako kao da se odnosi na Vespazijana. Domicijan je sanjao, u noći pre svoga pogubljcnja, da zlatna glava raste iz njcgovog zatiljka: i doista loza koja jc usledila za njim, u toku mnogo godina, stvorila jc zlatno doba. Engleski kralj Hcnri VI kazao je Henriju VII, kad je ovaj bio momčić i uslužio ga vodom, Ovo će momče nositi krunu za koju se mi borimo. Kad sam bio u Francuskoj, Čuo sam od nekoga dra Pcna, da jc Kraljica Majka, koja se bavila mađijom, dala da sc, pod lažnim imcnom, pročita horoskop kralja, njenoga supruga; i astrolog je kazao da će kralj poginuti u dvoboju; kraljica se na to nasmejala, držecT da je njen suprug iznad takvih pozivanja na megdan; aii on jc poginuo prilikom jednog turnira: vrh Montgomcrijcvog Virgilije, Enejida, III. 97. preveo T. Maretić. 124

koplja probio je donji dco njcgovc kacigc. Obično proročanstvo kojc sam sluSao kad sam bio dcle, a kraljica Elizabeta biia u najboljim svojLm godina, glasilo je.Kad kudelia upredena budc, Engleska ce videt danc hude,a to se obično tumaeilo da znači da će u Englcskoj nastati vclika pomctnja posle kraljcvanja onih vladara čija se početna slova imcna nalaze u reči hcmpe kudclja a to behu Henri, Eduard. Mcri, Filip i Elizabeta; a to se, hvala Bogu, obistinilo samo u promcni titula; jer kralj se viSe ne zove kralj Englcskc, nego kralj Britanije. Bilo je još jedno proročanstvo prc godine osamdesetosmc, koje ne razumcm dobro.Jednom. izmedu Boa i Mcja, videeeS crnu llotu Norveja. A kada to bude došlo i proslo gradi, Engleska, kamene dvore, jcr nema vise rata ni mdre.To se obićno tumačilo da se odnosi na špansku flotu koja je doplovila osamdesetosme; jer i prezime Spanskoga kralja, kao Sto vele, bilo je Norvej. Proročanstvo Regiomontanovo,Octogesimus octavus mirabilis annus, Osamdeset osma biće znamenitaIjudi su smatrali da se isto tako ispunilo dolaskom te velike flotc, najjačc snagom, iako ne brojem, koja je ikad zaplovila morem. Sto se Kleonova sna tiče. ja mislim da jc to bila šala. On je usnio da ga je požderala nekakva dugačka aždaja; i san mu je protumačen tako da aždaja znači kobasičara, i to ga je vcoma uznemirilo. Takvih slučajeva ima viSe, naročito ako obuhvatiš snove i predviđanja astrologa. Ali ja sam naveo, primera radi, samo ovih nckoliko slučajeva koji uživaju ugled izvcsnc verodostojnosti. Moje je mišljenje da na sve njih trcba gledati s prezirom; ili neka služe za dokona ćeretanja zimi kraj ognjišta. Kad kažem da na njih valja gledati s prczirom, mislim u pogledu verovanja; a inačc nikako ne treba s prezirom gledati na njihovo šircnje i objavljivanje. Jer ona su načinila mnoga zla; i ja znam mnoge stroge zakone koji su bili doneseni u svrhu njihovog suzbijanja. Ono što ih je omililo Ijudima. i Sto im Jaje izvesnu verodostojnost, sastoji se od tri stvariPr™udij2amte kad pogode, a nikad ne pamte kad pftnTTarujrj. verovatna nagadanja, ili nejasni iskazi, često sc obrnu u proročanstva; a priroda Ijudska, dok žudno priželjkuje moć prcdskazivanja, ne smatra da je opasno proricati ono do čcga se doSlo samo zaključrvanjem,

kao što je slučaj sa onim Senekinim stihovima. Jcr toliko se onda moglo dokazati, da Zemljina lopta ima znatnc povrSinc i s onu stranu Atlantika, i da sc lc povrSine lako mogu zamisliti i tako kao da nisu samo more; a kad se tomc doda i saopStcnjc iz Platonovog Timeja, i iz njegovog Kritije, onda Čovck l2ko možc da se osmeli i da to obrne u proročanstvo. TfĆcčy poslcdnje a to je i najkrupnije, bezmalo sva ta proročanstva, budući beskonačna brojcm, bila su prevare koje su dokoni i lukavi mozgovi smislili i udcsili kad je događaj ved bio proSao.

O SLAVOUUBLJU Slavoljublje je kao tjutina; a to slamje duše čini tjude predu7.imljivim. predanim, čilim. i pokretljivim, ako ga nižta ne ometa. Ali ako ga ometa, i ne da mu da se razvija svojim tokom, ono postaje uparložcno, pa zato zlo i otrovno. Tako slavoljubivi ljudi, ako vide otvoren put svomc uspinjanju, i neprestano napreduju, više su zapostcni nego sTo su opasni; ali ako su im želje osujećcne, oni polajno postaju nezadovoljni, i zlim okom gledaju na ljude i poslove. Lnajviše im godi kad stvari idu naopako; a 10 je najgora osobina jednoga sluge rribharTuje ili rcpublike. jajoje dobro da vladari, ako uzimaju u službu slavoljubive ljude, tako udese da ovi neprestano napredujua Jiejiazaduju; a zato sTo io ne može da bj4dej2jezgoda, dobro ic uopsTene uzimaii takve ljujie. Jer a.ko ne napreduju u službi. oni će se pustaraii da tekovinc njihove službe padnu zajcdno sa njima. Ali kad smo kazali da nije dobro uzimati u službu Ijude slavoljubive prirode, osim kad lo potreba nalaže, biće umesno da kažemo i koji su to neophodni slučajcvi. U ratu se moraju uzeti dobri zapovcdnici, pa bili oni makar koliko slavoljubivi; jer koristi od njihovc službc nadoknađuju druge nedostatke; a uzeti vojnika neslavoIjubiva isto je šlo i skinuti mu ostruge. Isto tako, slavoIjubivi ljudi veoma koriste vladarima kao zakloni u stvarima opasnim i narodu nemilim; jer niko se nećc primiti takve uloge ko nijc kao oslepljen golub, koji se dižc sve više i višc u visinu zato Što ne može da vidi oko sebe. Slavoljubivi Ijudi korisni su još i po tomc sTo ruše veličinu ma kojcga podanika koji bi se i suviše uzvisio; kao što jc Tiberijc upotrebio Makroa da bi oborio Sejana. Dakle, kad sc oni moraju upotrebiti u takvim slučajevima, ostaje da kažemo kako ih valja obuzdati, da bi bili manje opasni. Oni su manje opasni ako su niska nego ako su plcmenila roda; i ako su pre grubc naravi, ncgo ako su Ijubazni i omiljcni; i ako su višc novajlije. nego ako su se uvcstili i učvrstili na visokoin položaju. Neki držc da je to u vladara slabost kad imaju Ijubimce; ali od svih lekova protiv slavoljubivih velikaša taj je najbolji. Jer kad kralj dcli milosti ili nemilosli preko Ijubimaca, nemogućno je da će se ma ko prcVIŠC OSiliti. JpŠ jedan nain dj sn nni nhnzdajn jgstc:suprotgHli jm j aijo osione kflp tf mj, AU ipaJt neophodno da ima i nekih srednjih savetnika. da bi stvari stajale čvrsto; jer bcz toga balasta brod bi se previše Ijuljao. U najmanju ruku, vladalac možc da podstakne i pokrene neke neznatnije osobc da postanu tako reći bičevi za one slavoljubive. Slo se tiče toga da su takvi slavoljupci podložni propasti, ako su to Ijudi bojažljive prirodc, onda lo može bili dobro; ali ako su u pitanju Ijudi snažni i smeli, onda opasnost može da ubrza njihove namere, i da sami poslanu opasni. Ako prilike nalažu njihov pad. a to se ne može bez opasnosti izvesti odjcdnom, onda je jedini način menjati neprestano znake milosti i nemilosti, tako da ne znaju sla treba da očekuju, i da se nalaze tako reći u šumi. Među raznim vrstama slavoljublja, manje je štetno ono koje je upravljeno ka krupnijim stvarima, nego ono koje bi htclo da se ispolji u svcmu; jer lakvo slavoljublje stvara pomctcnost i kvari poslove. Ali ipak, manje je opasno imati u službi slavoljubiva čovcka, ncgo čovcka koji ima mno

128

9 Bikon: Eseji

129

gobrojne sledbenike. Onaj koji nasloji da se istakne mcđu sposobnim Ijudima laća se velikog zadatka; ali to je uvek korisno za narod. Ali onaj koijgyari da postane jedina brojka dok druge smatra nulama, jesie ruglo

čitavog jednog doba. Casl visokog zvanja sadrži u sebi tri slvari:fjoIožaj sa kojcga jc lasno tvoriti dobro; pristup kraljevima i najvccim lipostina;EoićPQSt unaprcđcnja sopstvenog blagostania. Onaj koji ima najboljuod ovih namera, kad slremi naviše, čestit je čcvek; a onaj vladar koji umc da uoči ove namere u onoga koji strcmi naviše, srećan je vladar. UopStc uzev, neka monarhije i republikc biraju takve minislre koji su više rukovođcni dužnoSću nego uzdizanjcm na položaju; i takve koji viSe vole rad nego razmetanje; i neka razlikuju preduzimljive Ijude od smelenjaka.

37.

O MASKAMA I SVECANIM PRIREDBAMA Mcđu ovakvim ozbilinim razmalranjima. ovo su samo igraćke. Ali ipak, kad vladari žele takve priredbe, bolje jc da ih krasi otmenosl negoli da se razmeću raskoSi. Igranjc uz pralnju pcsmc vrlo je lepo i prijalno. Mislirn kada pesmu peva hor, postavljen visoko, a prati je svirka gudačkih instrumenala; i kada su reči pesme podcšene prcma prilici. Glumljcnjc u pesmi, naroćito u dijalozima, vcoma jc Ijupko; velim glumljenje, ne igranje jcr lo je niska i prostačka slvar; a glasovi u dijalogu trcba da budu snazni i muški bas i tenor, a ne sopran; i pesma treba da bude uzvi?ena i ozbiljna, ne luckasta i sladunjava. Nekoliko horova, postavljeni jedni iznad drugih. a koji pevaju naizmence, u antifoniji, činc vrlo prijatan utisak. Izmišljanje složcnih igara, sa ponavljanjem raznih figura, decja je besposlica. I uopšte ncka se zna da ja ovde opisujem ono što je po prirodi svojoj privlačTio, ne uzimajući u obzir one obične dosetke kojima sc stvara izncnađenjc. Tačno je da promena sccnarijc, pod uslovom da se vrši liho i bez buke, jeste vrlo lepa i prijaina sivar; jcr ona hrani i odmara oko, prc no Što se ono zasiti islog prizora. Neka scena budc obilno osvetljcna, naroćito obojcnom i raznovrsnom svetloSću; i neka maske ili vec ko bude koje ireba da siđu sa scene, izvcdu na samoj pozornici poneki pokret prc nego Sto siđu; jer to ncobično privlaći uko. i ćovck oscca jaku icljju da vidi ono Sto nc možc jMlfeuo jasno da raan.i Neka pcsmc budu glasnc i vcsclc, a nc cvrkutanja ili cviljcnja. I ncka svirka isto tako budc prodorna i glasna, a dobro postavljena. Bojc koje se najboljc pokazuju pri svetlosti sveća jesu bclo, ruiićasto i jcdna vrsta morskozelenog; a trepljikc. ili iljokice, iako ne staju mnogo. ćine najlcpi utisak. Sio sc bogatoga veza tiće, on se gubi i nc razaznaje. Kostimi maski neka budu Ijupki, i ncka pristaju osobi kada sc koprenc skinu; ne po uglcdanju na poznatc haljinc; Turci, vojnici, mornari. i tome slično. Ncka međučinovi ne budu isuvise dugi; u njima se obično pojavljuju ludc. saiiri, psoglavci, divljaci, ćudovisTa, zveri, duhovi, vcsticc, crnci, pigmcji, turčTći, nimfe, seljaci, amori, živi kipovi, i tomc slično. Slo sc andela ličc, oni nisu dovoljno smcšni u mcduigri; a u drugu ruku, ncpodcsno jc i svc ono sto iza.iva grozu, kao davuli i divovi. Ali najglavnije, neka muzika u meduigri budc zabavna, i ncka ima neke ncobične promenc. Prijatni mirisi. koji odjednom zapahnu, a da pri tom ne padaju nikakvc kapljicc, vcoma gode i osvcžavaju u drušTvu gde vlada vrucina i ima isparavanja, Maskc muske i zcnske povcćavaju sjaj i raznovrsnost. Ali svc lo nije nista ako prostorija nije čista i uredna. Sto sc turnira i mcgdana i vitcških igara liče, njihova jc slava uglavnom u dvokolicama u kojima se dovozc mcgdandzijc; naročilo ako ih vuku ncobične zvcri, kao lavovi, medvcdi, kamilc. i tome slično; ili u grbovima koji sc nosc prcd njima; ili u šarenilu livrcja njihovih slugu; ili u valjanoj oprcmi njihovih konja i oklopa. Ali dosta o ovim igračkama.

58.

O UUDSKOJ NARAVI

Narav jc ćcslo skrivcna; neki put bude savladana; rctko kad uguAcna. Sila ćini narav žcscom kad pritiska nesiane; pouka i savet cTnc icmanie unornom; ali samo navika mejjja i poičmjava uarav. Ko želi da pobedi svoju narav, ncka nc postavlja scbi ni pregolcme ni premalenc zadatkc; jer u prvomc slućaju postaćc malodušan zbog ćeslih ncuspeha; a u drugomc malo će napredovali iako obićno postižc uspeh. I ncka sc Isprva ve.ba pomažući sc olakSicama, kao slo sc plivaci pomažu beiikama ili sitom; ali poslc nckog vrcmcna neka se vcžba uz poteSkoce, kao što čine igrači obuvajući leSku obuću. Jer poslite se veliko savrSenstvo ako sc coveJfi nmvikava da radi teie stvari ncgo žto ćc s od niegaikad zahtevati. Kad je priroda jaka, pa stoga pobcda tcika. valja biPi poslupan u poglcdu vremena i ne sprovodili odmah u dclo svaki podslicaj. kao onaj Sto bi najprc izgovorio dvadesel i čctiri slova azbukc. kad jc bio ljut, pre no što bi ma Šta učinio; pa onda smanjivati kolićinu. kao kad bi ćovek, koji ostavlja vino, preslao da napija zdravice i pio samo po jedan gutljaj uz obed; i naposletku, prcsiao sasvim. Ali ako čovck ima snage i odlučnosti da sc oslobodi odjcdnom. lo jc najbolje:Optimus IIIc animi indcx lacdcniia pectus Vincula qui rupil, dcdoluitque scmcl.

Slobodu hoćei? Lance Sto sapinju ti grudi raskini snažnim zamahom, i slobodan budi.

Nije naodmct ni staro pravilo, da prirndu valjn savijaii usuprotnom pravcu, kao Sto se saviia pml da hi. se time isgravio, razume se, ako suprotna krajnost nije nikaTtavporok. Neka niko ne prisiljava sebe da stvara naviku neprekidno, vec neka u tome bude izvesnog predaha. Jer prcdah pojačava novi nalel; a ako čovek koji se još nije užavjžio neprestano vežba, on će pri tom đaTaTP maha svojim greSkama kao 1 svojim spo.SoimoUia, i stvaraće jednu naviku od obeju; a nema drugog naćina da se ovo spreči sem povremenim prekidima. Ali neka se niko ne pouzda i suviSe u pobedu nad svojom prirodorrjj jer prjroda oe dugo vreinena lezaii zakopana, a onda Še I oživeti kad naslupi zgoda ili iskuženie. Kao što se de silo onoj Ezopovoj curi, mački pretvorcnoj u čeljade, koja je vrlo krotko sedela za irpezom sve dok ispred nje nije protrčao miŠ. Zato. ili neka sc čovek potpuno kloni zgode, ili neka joj se Česlo izlaže. da bi iskuženje bilo mgnje. Naraycovekova najbolje se pgleda u njegoTom privatnorn iivotu. jer tu nema Izvežtačcnosti; u izlivu osecania. jer čovek onda zaboravlja na svoja pravila o vladanju; i u novim prilikama. jer tu prestajc navika. Srcćni su oni Ijudi čije se naravi podudaraju sa njihovim pozivima; inače mogu reći, multum incola fuit anima mea Dugo je živjela duša moja s onima koji mrze na mir. kada sc bave stvarima koje ne mare. Kad god se Čovek bavi nečim Slo mu nije srodno, neka za tu vrstu rada odrcdi utvrđenc sate; ali za sve ono što godi njegovoj naravi nije potrcbno da određuje vreme rada, jer njegovc ćc misli same leleli lome; tako da vremena za druge poslove ili zanimanja bude dovoljno. Ljudska priroda izrasta ili u biljku ili u korov; zato valja na vreme zalivati jcdno, a čupati drugo.

39.0 NAVICI I VASPITANJU Misli u Ijudi umnogome su saglasne sa njihovom naklonošću; njihove reći i razgovor saglasni su sa njihovom učenošću i primljenim mnenjima;ali njihp.va. SU dela onakva kakve su njihove navike. I zato, kao Što Makijaveli dobro primećuje mada u jednom zlosrećnom primeru, ne Ircba se pouzdali u silovitost naravi niti u razmetljive reči, ako ove nisu pojačane navikom. Primer koji on navodi ovaj je: da se za uspeh nckc opake zavere ne treba uzdati u žeslinu nečije naravi niti u odlučnost poduhvata, no valja uzeti takvog ćoveka koji jc već ranije okrvavio rukc. Ali Makijavcli nije znao za jednog monaha Klcmenta, nili za jcdnog Ravijaka, niti jednog Joregaja, niti Valtazara Gerarda; ali ipak jos uvek važi njegovo pravilo, da ni priroda ni obavcza rečT nisu tako snažne kao navika. Samo praznovcrica sada postavlja da ljudi koji prvT put umrljaju rukc krvlju isto su tako okoreli kao i kasapi od zanata; i odluka ućvršćena zakletvom smaira se ravna po snazi navici, Čak i u pitanju krvoprolića. U drugim je stvarima prevlast navike sTada vidljiva; toliko da se Čovek možc začudili kad čuje kako Ijudi izjavljuju, uveravaju, obavezuju se, bcsede krupne reči, a onda rade isto onako kao što su radili ranije; baš kao da su mrtvi kipovi, ili mašine koje samo pokreću točkovi navike. Islo tako vidimo kakva je vladavina ili tiranija navike. Indijanci mislim sckla njihovih mudraca mirno lcgnu na kamaru drva. i žrlvuju se na valri. Pa i zcnc nastojc da buduspaljcne sa svojim muževima. Spartanski dečaci. u slaro

vreme, podnosili su sTbanjc na Dijaninom oltaru. a dapri lom ne bi ni pisnuli. Sećam se da je neki irski bunlovnik, osuđen u početku vladavinc englcskc kraljicc Elizabete, podnco molbu izaslaniku da budc obcšen lakoda mu vral stcgnc gužva a nc omča: jer se lako postupalo i sa ranijim buntovnicima. U Rusiji ima monahakoji ćc, ispaštanja radi, prcsedeti svu noć u bačvi vode,sve dok sc dcbco lcd nc uhvali oko njih. Možc sc navestimnogo primera o snažnom dcjstvu navika. kako na telotako i na duh. Zato, kad jc navika glavni sudija Ijudskoga živola, ncka ljudi nastojc da na svaki način steknudubre navike. Zacelo. navika je najsavrseniia1čadpčcPnie ynlfldm ginn to nazivamo vasnitnnjm; aono jc, u stvari, samo rana navika. Takn vidimp, da jejczik saviljjjvjjjjza sve gŽ i vlllf Uflovj gipkiji zasve podvige delovanja i kretanja, u mladosti ncgoli dccnijc. Jcr tačno je da sc pozni učcnici ncJPQU tako dbro savitiTT7ijrhTtmTpr su u pitanjuneki od onih duhova koji se nisu učaurili, no su ostali otvorcni i spremni da se ncpreslano usavrsavaiu, a tak. yi siuncobično retkl. Ali ako jc snaga navikc golema kad dcjstvuje na pojedtnce, njeno je dejslvo još mnogo veće kada je ona spojcna i zdruzcna i zajednička. Jer tada primcr učT, društvo jača, nadmetanje bodri, slava uzdize: zato je snaga navike u lakvom slučaju na svome vrhuncu. Zacelo, veliko umnožavanje vrlina u ljudskoj prirodi osniva se na društvu dobro uređenom i disciplinovanom. Jer država i dobre vlade doista gaje sazrelu vrlinu, ali seme ne popravljaju mnogo. Ali nevolja je u lomc 5to se danas primenjuju najuspcšnija sredstva da bi sc postigli ciljcvi koji su najmanjc požcljni.

40.O SRECI Ne može se poreći da spoljašnje okolnosti mnogodoprinose blagoslanju; naklonost. zgoda, tuda smrt, povoljna prilika da se islaknc lična vivdnnst. AJi inhivpinn..jlupjrceečovelwl Faber quisqircTTrTTirTTiurećevcli pesnik. AnajctšcTiriecima jcsie laj,JSla..jc u ludoriji jednoga sreća drugoga.-Jer jiHcomucvzlakol3luđoTnrcomTBcrp comederit non fil draco Zmija nc postajc aždaja dok ne pojcdc drugugmijuj. OdresTia i Upadljlvd nlmattonosr hvalurtt ima potajnih i skrivenih vrlina koje donose imctak; izvesnih snalaženja u lcškoćama koja nemaju imena. Spanska rcč, discmbollura, delimice ih izražava; kad Čovekovu prirodu ništa nc omeia i ne zadržava. no kola njcgovog uma idu uporedo sa kolima njcgovc srcće. Jer lako Livije kad je opisao Katona Starijeg ovim rečTma, In illo viro tanlum robur corporis cl animi fuit, ut quocunque loco natus esset, fortunam sibi facturus viderctur Bio je tako snažariduhom i telom. da je verovatncmogao dasrcRne za sebeblagoslanje, ma gde da se rodi6Iuogava činjenicu, da je on bio versalilc ingeHTuTnokretan, prilagodljiv. Zato, ako čovek otvori ocT i gleda. paijTv, videcc Fortunu; jer iako je slepa, ona ipak nije nevidljiva. Put srećc je kao Mlečni Put na nebu, stccište ili roj sitnih zvczda kojc sc nc videpojedinačno, ali daju svetlost svc zajedno. Tako ima izvcstan broj malih i jcdva primctnih vrhna, ili bolje nioći i nayHfPi tn koilh ljudi posJajusrećnL Italijani uočavaju nckc od njih, i to onc kojc bi čoveku jedva palc na um. Kad oni govore o nckom koji nikad nc pn maSl, oni vele da je takav čovek, pored ostalog, Poco di matto pomalo budala. I zaista. nema dva unosnija..

v svojstva ncgo što su,l i t i poma 1 o budjaLj fifl i biii prcišc posTcn. Zato om kbjiarko volc svoju oladžbinu TTT upravljači njcni nisu nikada u milosti Fortunc, niti mogu to da budu. Jer kad čovek upućujc svojc misli nekuda izvan sebe, on ne ide svoiim putem. Brzim sticanjem čovek postaje drralci ncspokojan Francuz to kaže boljc, entreprcnant, iti rcmuant; ali slicanje radom Čini čoveka sposobnim. Boginju sreće valja poštovati zarad dvcju kćeri njezinih, Vere i PoŠte. jer ove dve stvaraju blažcnstvo: prva rađa hrabrost u samome čoveku, iz druge se rađa njegov ifpnVTiaiJruge. Svi pametni Ijudi, da bi se zašTitili od zavisti, pripisuju svoje vrline Promisli ili Fortuni. Jer tako mogu još bolje da ih upražnjavaju: a osim toga, dika je coveka da se o njemu staraju više sile. Tako je Cezar rekao brodaru u buri, Caesarem porlas, et forlunam ejus Cezara nosiS, i njegovu sudbu. Tako je Sula izabrao ime Felix Srcćni a ne Magnus Veliki. I primećeno je da oni koji otvoreno pripisuju i suviše mnogo svojoj mudrosti i dovitljivosli, ne završavaju srećno. Zapisano je da Timotej Alinjanin, kad je podnco izvcslaj o svojoj vladavini, i pri tom više puta ubacio, iu ovomc Sreća nije imala nikakvog udcla, nije vise prokopsao ni u čemu čega se latio. Zaisla, ima Ijudi čija sreća lićT na Homerove stihove, koji imaju vise glatkosti i lakoće nego slihovi drugih pesnika; kao što Plutarh veli o Timoleonovoj sreci, u upoređenju sa Agesilajevom ili Epaminondinom. A Što je to tako, nesumnjivo jc da mnogo stoji i do samoga čoveka.

41.

O LIHVARSTVU Mnogi su se duhovito rugali lihvarstvu. Velc da je Iteta da đavo dobiva bo.ji deo; to jest, desetak. Da se zajmodavac najviše gresi o sabat, jer njegov plug ore i nedeljom. Da jc zajmodavac trut o kome govori Vcrgiiijc,

Ignavum fucos pccus a praesepibus arccnt. Teraju dokoni roj trutova od košnica svojih.Da zajmodavac krsi prvi zakon koji je dat ljudima po izgnanstvu iz Raja, a koji glasi, in sudore vultus tui comedes pancm tuum a nc in sudore vultus alieni u znoju lica svoga ješćeš hlcb svoj, ne u znoju lica tudega. Da zajmodavci treba da nosc narandžastožutc kape, zato što cTvuiarc. Da je protiv prirode da novac rađa novac, i tomc slićno. Ja kažem samo ovo, da je lihvarstvo conccssum propter duritiem cordis nesTo ŠTo je dozvoljeno samo zbog tvrdoće ljudskoga srca: jer kad mora da budc davanja i uzimanja u zajam, a Ijudi su tako tvrda srca da neće da pozajrnljuju zabadava, lihva mora da budc dozvoljcna. Ncki su o bankama iznosili podozrivc i lukave sudove. da ljudi otkrivaju svoje imovno stanje, i druge izmišTjotinc. Ali malo jc ko govorio korisno o davanju zajmova. Dobro jc da iznesemo prcd nas nezgode i hasnc zajmodavstva, da bismo razmotrili ili izdvojili koristi; i da bismo se oprczno pobrinuli da. dok idemo necemu boljcm, ne naiđemo na nešTo gore. Nczgode davanja novca u zajam jcsu, prvo, sTo to umanjuje broj trgovaca. Jer da nije tog Icnog lihvarskog zanata novac ne bi lcžao dokon, no bi velikim delom bio upolrcbljen u trgovini, a trgovina jc vena porla državnog blagostanja. Drugo, irgovci time siromaše. Jer kao što ratar ne može tako dobro da gazduje na svojoj zemlji ako plaća za nju prevelik zakup; tako i trgovac ne može da vodi svoj posao tako dobro. ako plaća preveliku kamalu. Treće je u vezi sa prvim i drugim, a to je opadanjc kraljevih ili državnih prihoda, koji seknu ili nadolazc sa trgovinom. Ccivrto, na taj načTn blago kraljcvstva ili republike zapada u mali broj ruku. Jer, budući da zajmodavac uvek radi nasigurno, a drugi na nesigurno, na kraju igre najveći deo novca nađe se u kovčegu, a država cveia samo onda kad su dobra ravnomernije rasproslranjena. Peto, to obara cenu zemlji; jer novac služi uglavnom ili trgovini ili kupovini zemljišnih dobara; a Iihvarstvo vreba da upropasti obe. Scsto, ono umrtvljuje i gusT svaki rad, napredak, i novc izume, koje bi novac inaće pokrenuo da nije toga dcmbela. I, naposletku, to jc rakrana koja jc upropastila imanja mnogih; a vrcmenom to donosi i opšte siromaštvo.

U drugu ruku, koristi od davanja novca u zajam jesu, prvo, 5lo ma koliko lihvarstvo u nckom pogledu smetalo irgovini, ono je ipak u nekom drugom unapreduje; jer izvesno je da je najvcći deo trgovine u rukama mladih Ijudi, koji rade s novcem pozajmljenim pod kamatu, i tako da kad bi kamatnik zatražio natrag svoj novac ili odbio da ga dajc, u trgovini bi odmah nastao veliki zastoj. Drugo, da nije ovog lakog uzajmljivanja pod kamatu, Ijudi bi sc zbog svojih potrcba našli u velikoj ncvolji, i bili bi prisiljeni da prodaju svoja dobra bila ona ncpokrclna ili pokrctna daleko ispod njihove prave vred nosli; i lako, dok lihvarstvo samo ŠTrpka od njih, slaba pijaca progulala bi ih potpuno. Sto se hipoteka ili zaloga liče, lo malo popravlja stvar: jer ili Ijudi nećc beskamatno da uzajmljuju na zaloge; ili. ako to čine, glcdaće da se docepaju zaloga zbog protcklog roka. Sećam se jednog svirepog parajlije u unulrašnjosti koji jc imao običaj da kaže: Đavo da nosi to lihvarslvo što nam smela da se doćepamo zaloga i obveznica. Trcćc i poslcdnje je ovo. da je budalasto misliii da može bili obicnog pozajmljivanja bez zaradc; i nemogućno je zamislili sve nezgode koje bi nastalc ako bi sc davanjc zajmova ukoĆilo. Zato je besmislcno govorili o njcgovom ukidanju. U svima državama uvck jc bilo zajmova, u ovomc vidu ili stopi, ili u onomc. Pa zalo takvo mncnje valja uputiti u Utopiju. Da govorimo sada o propisivanju boljih odredaba o zajmodavstvu: kako najbolje da se izbegnu njegove nezgode, a da se hasnc zadržc. Vaganjem tih nezgoda i hasni, vidi se da treba pomiriti dve stvari. Prva je, da zub lihve treba otupeti, da ne ujeda previše; i, druga, da treba da ostane otvoren put ljudima s gotovinom koji Će davati zajmove trgovcima radi odrzavanja i jačanja trgovine. Ovo se ne može učinitt ako ne uvedeš dve posebne vrste kamatne stope, manju i veću. Jer ako svedeS zajmove na jednu nisku stopu, olakšaćeš običnom zajmoprimcu, ali trgovac će teško doći do novca. A valja uočiti da trgovanje. budući jedno od najunosnijih zanimanja. može da podnese visoku kamatnu stopu, višu ncgo drugi. Da bi obc sirane mogle da se korisle, put bi ukratko bio ovaj: Neka budu dvc kamalne stopc; jcdna slobodna, i opšta za sve; druga sa dozvolom samo za izvesne osobe i u izvesnim mestima trgovanja. Stoga, najpre, neka kamata uopštc budc svedena na pet odsto; i neka bude objavljeno da jc to propisana stopa koja važi za sve; i neka država lo ne kažnjava. To će sačuvati da davanje zajmova ne presiane ili ne usahne. To će biti olakšica za bezbrojnc zajmoprimce u unutrašnjosti. To će, velikim delom, podići cenu zemljc, jer godišnji prihod od novca ulozcnog u zemlju iznosi šcst i nešto više odsio; ova kamatna siopa, međutim, daje samo pet. Na slićan način to će podstaći i dati maha valjanim i unosnim poduhvatima; jer mnogi ćc radijc ulagati svoj novac na taj način nego ŠTo će se zadovoljiti sa pet odslo, narocTto ako su se navikli na veću zaradu. Drugo, ncka izvesnim licima bude dozvoljeno da poznatim trgovcima daju zajmove po viŠoj kamatnoj stopi, i ncka to bude uz prcdoslrožnosti koje slede. Neka kamatna stopa bude, čak i za samog trgovca. nešto malo lakša od one koju je ranije placao; jer tako čc svi poverioci imati ncku olakšicu od ove preinake, bili oni trgovci ili ma šTa drugo. I neka ne bude nikakva banka niti ortakluk, nego neka svaki bude gazda svoga novca. To ne značT da ja posve nc marim banke, ali zbog izvcsnih sumnja one se teško mogu podneti. Zajmodavac mora plaćali državi izvesnu malenkost za svoju dozvolu, a ostalo neka mu jc proslo; i ako ta taksa bude ncznatna on neće biti nimalo obeshrabren. Jer on koji jc ranije uzimao, recimo, desel ili dcvel odsto, radije ćc sc spustiti na osam odsto nego što ćc dići ruke od svog lihvarskog zanata i sigurnu dobit zameniti kockom. Ncka broj ovih ovlašćenih zajmodavaca budc ncograničen. ali njihova prebivališTa neka budu ogranićena na izvesne glavne trgovacke gradove i varoši; jer onda oni neće moći da za svoj račun pozajmljuju tuđe novce u unutrašnjosti: pa tako dozvola za devet neće moći da posiše propisanu stopu od pct; jcr niko neće da pozajmljuje svojc novce daleko od sebc. niti da ih predaje u nepoznate ruke. Ako bi se zamerilo da ovo na neki način ovlašćuje lihvarslvo, koje se ranije u nekim mestima lek trpelo, odgovor je: da je bolje ublažiti njegovo dcjstvo priznajući ga javno, ncgo trpcti njegovo haranjc glcdajući mu kroz prste.

42.O MLADOSTI I STAROSTI

Covek mlad po godinama može bili star po časovima, ako nije gubio vreme. Ali to se retko dogada. Obieno, mladost je kao i prve misli, koje nisu tako mudre kao one drugc. Jer postoji mladost misli kao i mladost dobi. A ipak, dovitljivost mladih ljudi življa je nego u starih: i prcdstave uobrazilje roje se u njihovom umu boljc, tako iv, i božanstvcnije. Pnrodc u kojih je mnogo žara i jakih i žestokih žudnja i ncmira nisu zrele za delanjc dok nc prcđu podncvak svojih godina; kao što jc bio slučaj sa Julijem Cczarom, i Scptimijem Scverom. 0 ovome drugom govorilo sc. Juvcnlutcm egit erroribus. imo furoribus, plenam Mladost mu je bila puna grcSaka, jofi gore, pomame. Pa ipak, on je bio najsposobniji imperator, bczmalo, od svih. Ali tihe naravi mogu biti valjane u mladosti. Kao što se vidi iz primcra Avgusta Cezara, Kozma, vojvode florentinskog. Gaslona de Foa, i drugih. U drugu ruku, žar i živahnosl naravi u slaraca odlično gode vodenju poslova. Mladi Ijudi su sposobniji da izumevaju nego da sude; sposobniji da izvršuju nego da savetuju; i sposobniji za nove smcrovc nego za ustaljcnc poslovc. Jer iskustvo starosli, u stvarima koje spadaju u njezm okvir, upućujc siarc; ali u novim stvarima, zavodi ih. Crair niatiih nprnpašćuju posao; ali greike staraca svodc sc samo na to

10 liiV i: Eveji

145

da je viic moglo da bude urađeno, ili bržc. Mladi ljudi, koji vodc i upravljaju poslovima, uzimaju više ncgo šio mogu da savladaju; uzvitlaju više nego Što mogu da umire; letc kraju, a da nc uzimaju u račun ni sredstva ni načTne; držc se nekolikih načela na koja su se slučajno namerili i nerazložno ih prihvatili; ne kolcbaju sc od novačenja, iz cega proizlaze nepredviđcnc nczgode; lacaju se odmah krajnjih lekova; i ono što podvostruČava greške, ne priznaju i neće da ih se okane, kao ncki neobučen konj, koji nećc ni da stane ni da se okrene. Stari ljudi previše zameraju, predugo razmisljaju, premalo reskiraju, prebrzo se kaju, a retko teraju stvar do kraja već se zadovoljavaju osrcdnjim uspchom. Zacelo, dobro je uposliti i stare i mlade; jer to je dobro za sadašnjost, zato što odlike jednih mogu da poprave nedostatke drugih; i dobro je za budućnost da mladi Ijudi budu učenici, dok su stari učinioci; i, naposletku, dobro je za spoljašnje događaje, zato štq autoritet uživaju starci, a naklonost i ljuhv mlgdina. Ali Što se moralnc strane tiče, možda mladost uživa pfeimućstvo, kaoto ga starost uziva u politici. Izvesni rabin, iz reči: Mladi Ijudi vidcćc priviđcnja, a starci će snevati snove, zaključuje da mladi ljudi imaju bliži pristup bogu negoli stari, jer priviđcnjc je jasnije otkrovcnjc ncgoli san. I zaista, što čovek viSe pije od sveta, to višc on opija: i starost dobiva vise u snazi razumevanja negoli u vrlinama volje i osećanja. Ima ih koji stiču preranu zrelost u godinama, a koja ubrzo išcTTi. To su, najpre, oni koji su krhkoga duha, čija se oštrica brzo iskrza: kao što je bio Hermogen, retor, čije su knjige izvanredno oStroumne, a koji je docnije pobudalio. U drugu vrstu dolazc oni koji imaju izvesnu urođenu sklonost koja više dolikuje mladosti negoli starosti; kao što je tečan i raskošan govor, koji se lepo pristoji mladosti, ali ne starosti: kao Što Tulije veli o Hortcnziju, Idem manebat.neque idem decebat On se nije promenio, iako bi promena bila dolična. U trcću vrstu dolazc oni koji se u početku založc previšc, i srćaniji su ncgo 5to godinc mogu da dozvole. Kao sto jc bio Scipion Afrikanac, o kome Livijc doista vcli, Ultima primis ccdcbant Krai njegov nije bio ravan početku.

43.O LEPOTI Vrlina je kao dragi kamen, najbolje prosta i bez ukrasa; i, zaista. vrlina je najbolja u osobe koja jc mila, mada nc ncžnih crla, i koja vtte ima dostojanstvo drianja ncgo lepotu izgleda. I obično se ne viđa da vrlo lepe osobe i inače poseduju vcliku vriinu; kao da bi priroda bila prc uposlena da ne pogrcsi, negoli u radu da slvori izvrsnosl. I zalo sc pokazujc da su lakve osobc izobražcnc. ali nc vtTikoduSne; i leic pre Icpom ponaSanju ncgo vrlini. Ali ovo nijc uvek lako: jer Avgust Cezsr. Tit Vcspazijan, Irancuski kralj Filip Lepi,

cngleski Ed vard IV. Alkibijad Alinjanin. Ismail. iah pcrsijski. svi oni behu vrli i vclikodusTii. a ipak najlepsi Ijudi svojih vrcmena. Jcpe crte lica znace viie nego lepa boja; a lepj Ijubak W Hc0 leTte ćHeT?IIboIj deoTcpote jcste onaj koji slika nc može da izrazi; i koji se ni u živa slvora nc vidi na prvi pogled. Nema savfsche lepoic koja u siazmcri ne bi imala i nesto neobično. Covck nc moze rcći ko jc bio zaludniji. Apel ili Albreht Dircr; prvi je hteo da od najboljih crta pet razlićnih lica načini jcdno savrscno; drugi. da naslika lik pomoću gcometrijskih srazmcra. Takvi likovi, mislim. ncće se svideti nikomc scm slikaru koji ih je naslikao. Ne ve lim da slikar ne može da naćini lepsi lik nego šio je ikad poslojao: ali on to mora da ućini nekom vrslom srcćnog slučaja kao muzićar koji stvori neku izvrsnu ariju. a ne pomocu propisa. Qpk rn jdrti lica u kojih, ako posmalras criu po crtu, nista lcpo ncćei vidcti; a, ipak, sve crie zajedno činc prijatan ulisak. Ako je lačno da se glavni dco lepole sastoji u Ijupkosti izraza, onda zacelo nijc ćudo 5to osobc u godinama izgledaju mnogo milosnijc; pulchrorum aulumnus pulchcr jesen Icpih je lepa; jcr nijedno mlado čeljade nc može da budc milo ako mu nc oprostimo poncslo zbog mladosli. Lcpota lići na lelnje piodoc. koji sc lako kvarc i ne mpu da traju: i vcLinnm zbog nje mladost postajc raspusna, a starost pomalo stidna; ali, opct, ako je lepotom obdarcna valjana osoba. izvcsno je da ona čini da vrlina zablista, a poruk da oblije ruuieu slida.

44.

O NAKAZNOSTI Nakaze su obično kvit s prirodom; jcr kao 5lo jc ona bila zla prema njima, takvi su i oni prema njoj; budući vcćinom kao šlo Sv. pismo vcli lišeni običnih Ijudskih osećanja; i tako se oni svcte prirodi. Zacelo, posloji slaganje između tela i duše; i onde gde se priroda ogreši o jedno. postoji uvek opasnost da će greška nastati i u drugome. Ubi peccat in uno, periclitatur in altero. Ali zato što u čoveku postoji mogućnosl izbora u pogledu saslava njcgova duha, a neophodnost u poglcdu saslava njcgova tcla. zvczdc prirodne naklonosti ponckad pomraČi suncc discipline i vrlinc. Zato je dobro smalrati nakaznost nc kao znak, što je varljivije. no kao uzrok, koji rclko promaSi u dcjstvu. Ko god ima nešto slalno na sebi što donosi prezir. ima isto tako stalnu ostrugu u sebi koja ga bodri da se izbavi i spase od preziranja. Otuda su sve nakaze neobično smele. Prvo. iz samoodbrane, budući izložene prcziru; a onda. lokom vremcna. smelost im postaje navika. Isto tako. to u njih podstiče vrednoću, a narocito da vrebaju i motre tuđe slabosti da bi mogli nečim da uzvrate. Zatim, u onih koji su bolji od njih, to ubija svaku zavist prema njima. jer misle da takve mogu do mile voljc prezirati: te tako njihovi takmaci i suparnici zadremaju, ne vemjućiujDogućnost njihovog unapređenja. dok ih ne vide jf6ftnju. Tako, ako se sve uzme u obzir, nakaznost je prcimućstvo za uzdizanjc, kad je u pitanju čovck vclikog duha. Kraljcvi su u stara vremcna pa i danas u nekim zemljama poklanjali veliku veru cvnusima: jcr oni koji su zavidljivi prema svima, uslužniji su prcma jednomc i zavisniji su od njega. Ali ipak oni su se pre pouzdavali u njih kao u dobrc uhode i doušnike, negoli kao u dobrc sudije i časnike. To jsto uglavnom vrcdi i za nakazne osobc. Ali, ipak, takvi ćc Ijudi, ako su krepkoga duha. nastojati da se oslobodc prczira; a to mora biti ili pomoću vrlinc ili pomoću zlobe; i zato neka se niko ne čudi ako se oni katkada pokažu odlični: kao šlo je bio Agesilaj, Zangcr, sin Sulcjmanov, Ezop, Gaska. pcruanski prcdscdnik; i Sokrat isto tako može da dođc u laj red; i drugi.

O NEIMARSTVU

Ljudi kućL idaiu da u njima Žive. a nc da ih gte dajuuato ncka korisnost ima preimućstvo nad obrascem. osim kada sc obonia nioze udovoljiti. Ostavi neka bajne građcvinc one kojc se samo lcpote radi grade, budu Čarobni dvori pesnika; oni ih zidaju za male novce. Ko zida lepu kuću na rđavom položaju, sam sebe stavlja u zatvor. I ne mislim da je rđav položaj samo onaj gdc je vazduh nezdrav; već isto tako gdc je vazduh nejednak; kao što možeš vidcti mnogc lcpc položaje na ćuviku, okruženom višim brdima; gdc jc toplota sunca zajažcna, a vetar se sabira kao u koritu; tako da imaŠ, i lo naglo, vclike promene u toploli i hladnoći, kao da boraviš u različnim mcstima. I nije položaj rđav samo zbog rđava vazduha, nego i zbog rđavih pulcva,-rdave pjjace; a ako pitaš Mnma. rdava suscda. Ne govorim o mnogim drugim stvarima, kao što su: ncdostatak vode; nedostatak šumc, hlada, i zaklona; ncdostalak p!odnosti i raznovrsnosti tla; ncdostatak izgleda; ncdostatak ravnoga zemljišta; ncdoslatak pogodnih mcsta u blizini za lov, sokolarslvo, i trkc; prevelika blizina mora, i prevclika udaljenosl; pogodnost plovnih rcka, ili nezgode od njihovih poplava; prevelika udaljcnost od vclikih gradova, Što možc da smcta poslovima, ili prcvclika blizina, Sto guta svc zalihe, i sa čega svc postajc skupo; gde čovek može da poseduje ili da stekne veliko imanje.ili pak gde ne može da raširi krila; a kako je možda ncmogućno da Čovek sve ovo nađe zajedno, dobro je ipak da zna sve lo, i da misli o tome, da bi mogao što više dcbrih slrana da obezbedi; a ako ima više boravišta, da ih tako podesi da ono što mu nedoslaje u jednome može da nađc u drugome. Lukul jc dobro odgovorio Pompcju, koji, kad je video njcgove vcličanstvene galerije i prostranc i svetle dvorane, u jednoj od njegovih kuća, rečc: Zaista, izvisna kuća za Icto, ali kako ti je tu zimi? a Lukul na to: Ta zar ne misliŠ da imam pameli koliko i nekc ptice, koje uvek menjaju svoje boravište pred poćctak zimc? Da ostavimo položaj i da prcđcmo na samu zgradu; učinićemo onako kao što Ciccron čim u pogledu besedničkc vcsline: On pišc knjigc Dc Oratore, i knjigu koju zovc Orator: prva od njih dajc pravila te vetine, a druga njcno savrsenstvo. Opisaćemo stoga jedan veličanslvcn dvorac, i daćemo ukratko njegov uzorak. Jer Čudno jc videli, danas u Evropi, ogromna zdanja, kao Što su Valikan i Eskurijal i još ncka druga, a da u njima jcdva ima ncka veoma lepa dvorana. Stoga prvo vclim, ne mozcS imati savršen dvorac a da on nc bi imao dva posebna dela: deo za gozbe, kao Sto jc onaj o kojem se govori u Knjizi o Jestiri, i deo za porodicu; prvi da bude za svelkovine i priredbe, a drugi za slanovanje. Podrazumevam da oba ova dela ne budu samo u pozadini, već da zauzimaju i delove pročelja: i da budu jednoobrazni spolja, iako različno podeljeni iznutra i da se prosliru na obe strane visoke i veličanslvcnc kule, koja se uzdiže iz sredine pročelja i, tako rcći, spaja ih sa oba kraja. Hteo bih da sa gozbene strane, u proeelju, bude samo jedna povelika dvorana na spratu, od nekih Ćetrdeset stopa u visinu; a u prizemlju, ispod te dvorane, neka bude isto takva soba da se u njoj Čuva sve što je potrebno za zabave, priredbe itd a i da služi glumcima kao oblačionica. Ona druga strana, koja služi domaćoj čeljadi, želim da budc podeljena najpre na prcdvorje i kapelu sa razmakom između njih; obofe da su prikladni i prostrani; t da ne zauzimaju svu dužinu, vec na kraiu da imaiu zimsku i letnju dvoranu, obe lepe. A ispod ovih soba. dobar i prostran podrum pod zemljom: i isto tako skrivene kujne. sa ostavama i drugim. Sto se kule tičc. želeo bih da ima dva sprata, i svaki da je osamnacst stopa visok. iznad dvaiu krila; i dobar olovni krov na vrhu. ukraScn porazmeStanim kmovima; a ista kula da bude podcliena u odajc. kako bude nađeno da ie umesno. Tso tako stenenice koje vode u gornie odaje ncka budu lepe i u blajzim zavoiima, od po šest stepcnika svaki. i sa lepom ocradom ukraSenom likovima u drvetu. oboicnim boiom Žutc medi; a na vrhu da bnde vrlo leno odmoriSte. Ali ovo tako da bude, ako ne odrediŠ nijednu od doniih odaia za trpezariiu posluge. Jer inaČe ručak posluge doći će za tvojim; para njecova dizaćc se gore kao kroz odžak. I toliko o pročelju. Još samo podrazumevam da je visina prvih stepenica Sesnaest stopa. a tolika je i visina donje prostorije. Iza ovoga pročelja neka bude lcpo dvorište, ali rri njegove strane neka budu oarađcnc mnogo nižim zeradama nego Sto je procelna, A u sva četiri ugla toga dvorišta ncka lepe stepenice vode u tornjiće. koji stoje izvan rcda zgrada. AH ti tornjići ne treba da imaiu visinu pročelja. već radijc ncka budu u srazmeri sa nižim zgradama. Keka dvoriStc ne bude popločano, jer to stvara veliku vrućinu Icti, i veliku hladnoću zimi. Neka na njemu raste trava, koju valja kositi, ali ne previSe kratko, a sa strane i unakrst neka vode staze. Čitavu slranu dvorišta sa gozbene stranc neka zauzimaju veličanstvene galerijc: nad tim galerijama neka bude tri ili pet, lepih kupola dugih koliko su i one, i neka budu postavljene na podjednake razdaljine; i lepi prozori od obojcnih stakala kojima su izrađene razne slike. Sa strane za stanovanje, sobe za prijeme i obične zabave, i spavaće sobe; i neka sa sve tri strane bude po dva reda soba. da svctlost ne probija stranu skroz, tako da i pre podnc i posle podnc imaS odaje neizložene suncu. Udesi isto tako da imaS sobe za leto i za zimu; hladovite u leto. i tople u zimu. VidcćeS ncki put lcpc kuće sa tako mnogo stakla da Čovek ne zna gde

da sc skloni da bi se zaStitio od sunca ili studeni. Što se tiče prozora na ispust. držim da su oni veoma korisni u gradovima. doista, obični su bolji, zboe ujednačenosti prema ulici; ier oni pružaju epo povučeno mcsto za razgovor a osim toea zadržavaju i vetar i sunce; ier ono Što bi se malnc probilo Sirom odaie. iedva prolazi kroz prozor. Ali neka ib bude samo malo, četiri u dvorištu, po dva sa svake strane. Sem ovoga dvorišta, ncka bude i jedno unutraSnie dvoriSte. iste povrSine i u istoi visini: i ncka sa svih strana bude zasađeno: i neka u ovome unutraSniem dvoriStu. unutraSnju nolovinu sviju četiriju strana prizemlja zauzimaju ukusni i leni lukovi. Sa snoliasnie strane. licem prema vrtu. neka bude veStačka pećina, ili senica, ili hladnjak: vrata i prozore neka ima samo prema vrtu; i neka bude na visini tla, nimalo ispod njega. da bi se izbegla svaka vlaga. T usred pvog dvoriSta neka bude neki vodoskok, ili neko lepo vajarsko delo; i ono neka je celo travnjak, a popločane staze ncka idu samo okolo i unakrst, kao i u onome prvom. Ove zgrade da služe sa obe strane za privatno stanovanje; a na kraju da budu privatne galerije. Moraš se postarati da jedna od tih zgrada bude bolnica, ako bi vladalac ili ma koja značajna osoba obolela, i da tu bude soba. i spavaćih soba, sa predsobljima i matim odajama. To na drugom spratu. U prizemlju, lepa galerija, otvorena, na stubovima; a na trećem spratu isto tako otvorena galerija, na slubovima, sa koje se pruža poglcd na okolinu i u nju dopirc svczina iz vrta. Na oba ugla na kraju. lako da zalazc u vrl. ncka budu dve osobiic ili raskosnc prosiorije. izvrsno poploćane. bogaio ukrasene. zastakljcne biIjurnim staklom. i sa raskošnom kupolom u srcdini; i sa svom drugom krasotom koja se možc smisliii. Na gornjoj galcriji isto tako. Želim da budc, ako je mogućno, nekoliko vodoskoka. koji oliču na raznim mcslima zida, pomoću podcsnih oluka. Eto loliko o uzorku dvora, sem 5to valja da imaš, pre nego slo dođel do pročclja, tri dvorišta. Jcdno zelcno dvorištc prosto, sa zidom naokolo; drugo dvorište islo takvo, ali viSc ukraseno. sa malim lornjićima. iti boljc ukrasima, na zidu; i trećc dvoriSle, čctvorougaono, čija jc svaka slrana ravna duini procelja. ali koje ne smc biti ograđcno nikakvim zgradama, niti pak golim zidom, vcć sa tri slrane ograđeno lcrasama, olovom poploćanim, i lepo ukrascnim; 1 kojc su podignute na stubovima a nc na lukovima. Sio se službcnih prostorija tiče. ncka budu malo udalenc, te da sc iz njih prelazi u sam dvor pomocu nekih niskih galerija.

46.0 VRTOVIMA Bog Svcmogući najpre jc zasadio Vrl. I doisla, lo jc najčislijc Ijudsko zadovoljsivo. Ono najvcćma osvcžava duh ćovckov; bcz njcga su zdanja i dvorovi samo grubi rukoivori: i uvek će se pokazati da kada jedno doba dospc do prosvcćenosti i ukusa, Ijudi počinju da zidaju velicanslvcno pre negoli da vriare Icpo; kao da bi vrtarenje bilo vccc savršenstvo. Ja doista mislim, u kraljevski uređcnim vrtovima, trcbalo bi da postojc vrtovi za svc mcsccc u godini; i u svakom od njih posebicc razne krasote moglc bi tada da budu u jeku. Za dccembar. i januar, i drugu polovinu novcmbra. moraS uzcti zimzclcnc, kao sto su: zelenika; brsljan; lovor; smrcka; ćcmprcs; tis; palma; ruzmarin; despik; zelengora, bcla, ugasitocrvena i plava; dubačac; sabljičica; narandia; Umun; i mlrta, ako se zasliti od studeni; majoran, posađen dui zida i prema suncu. Onda slede, za drugi deo januara i fcbruar: ličac, koji tada cveta; crocus vcrnus, kako žuii lako i sivi; jagorčcvina; ovčje runo; ranc lale; zumbul; chamairis; kockavice. U marlu dolazc Ijubičicc, naročilo poljskc, plave, kojc su najranije; zuie zclcnkade: krasuljci; badem u cvctu; breskva u cvetu; drcn u cvctu; divlja ruža. U aprilu slcde: duple bclc ljubičice; ladolcž; scboj; jaglac; krinovi i ljiljani svih vrsta; ruzmarin cvcOc; lale; božuri; blcdc zclenkadc; kozja krv; rcSnja u cvctu; bardaklija i šljiva u cvetu; bcli glog olislao; jorgovan. U maju i junu dolazi svakovrsno karavilje, naročito crveni karanfil; ruže svih vrsla, osim Rosa moschata, koja dolazi docnije; orlovi nokti, jagode; volujak; vrbena; neven; flos Alricanus; zrele tresnje; ribizle; smokve zrele; malinc; vinjagc; despik u cvatu; bele orhidcjc; herba muscaria; lilium convallium; jabuka u cvetu. U junu dolazc šcboji svih vrsta; Rosa moschata; lipa u cvatu; zrelc rane kruškc i šljive; petrovace; sitnc jabukc za kuvanje, A avgusta sližu zrele šljive svih vrsta; kruškc; kajsijc; Žulokor; lcšnici; dinje; jedići svih boja. U scptcmbru stiže grožđc; jabuke; makovi svih boja; breskve; melum coloneum brcskva nakalemljena na dunju; ševtelije. drenjinc; kruške za pečenje; dunje. U oktobm i pocetku novembra stižu oskoruše; mušmulc; trnjine; ruže polkrcsanc ili uklonjene da kasno cvetaju; česvina; i tomc slično. Ove pojedinosti važe za podneblje londonsko; ali moja je zamisao da imaŠ ver pcrpciiium neprekidno proleće, prema mesnoj mogućnosti.

I zato što je miris cveca mnogo prijatniji u vazduhu gde pahne i nestaje kao umilna svirka nego u ruci, nišla nije celishodnije po to zadovoljstvo nego znati koje cvece i bilje dajc vazduhu najlcpši miris. Ruže damascenae i crvene, škrio su cveće u pogledu mirisa; tako da možeš šclati pored njih, pa makar ih bio Ćitav red, i makar to bilo u jutarnjoj rosi, a da ništa ne osetiš od njihovog miomira. Lovor isto tako ne daje miris dok rastc. Ruzmarin malo, kao i majoran. Mimo sve ostalo, najprijalniji miris daju vazduhu ljubičice, naročito bele duplc Ijubičice, koje cvetaju dvaput godišnje, sredinom aprila i oko sv. Vartolomeja. Odmah zatim Rosa moschata. Onda Iišće jagode kad vene, koje ima najizvrsniji okrepljujući miris. Onda cvet vinove loze; to je sitan prah koji izbija na prvom zameiku grozda. Onda divlja ruža. Onda i ladolež, koji je vrlo prijatan kad sc posadi ispod prozora. Onda karaviljc i šeboji. Onda lipa kad cveia. Onda orlovi nokti, pod uslovom da su malo podalje. O grahoricama ne govorim, jer one su poljsko cvećc. Ali one biljke koje daju vazduhu najprijatniji miris, i kraj kojih nije dovoljno samo proći, kao pored drugih, no valja gazili po njima i zgnječili ih, jcsu tri; to jcst, Pimpincla saxifraga. majčina dusica, i metvica. Zato tim biljkama trcba da zasadiš čitave stazc da bi uživao kada po njima ŠetaŠ. Sto sc vrtova tiče govorimo o onima koji su doisia kraljcvski. kao Što smo govorili o zdanjima, oni u prostoru nc bi trebalo da zauzimaju manje od indeetjutara; i da budu podeljcni u tri dcla: travnjaKmTuTazu, česta ili guštara idući dalje, i glavni vrt u srcdini, osim staza sa obc strane. Mcni se vcoma sviđa kad travnjak zauzima čctiri jutra; česla Šest; staze sa obe strane po četiri; a glavni vrt dvanaest. Travnjak pruža dvostruko zadovoljstvo: prvo, zato što ništa nc godi toliko oku kao lepo pokošena trava; i, drugo, preko njega može da budc prosečcna siaza kojom dolazis do živicc koja opasuje vrt. Ali zato ŠIo ćc staza biti duga, a za vreme velike vrućine u godini ili u danu ne trcba da dolazts do hlada u vrlu idući po suncu prcko iravnjaka, s obe slrane travnjaka treba da načinis pokrivenu stazu, u vidu loznica, oko dvanacst stopa u visinu, pa njome po hladu da dolaziš u vrt. Sto sc tičc pravljenja leja ili oblika od raznobojne zemlje, pod prozorima kuće s one strane s koje je vrt, to su samo bcsposlice: Često možeš da vidiš isto tako lepo išaranc kolače. Najboljc je da vrt budc Četvorougaon, opasan sa svc Četiri strane Icpom lučnom ogradom. Lukovi da budu na tesantm stubovima, nekih deset stopa u visinu i Šcsl u širinu; a prostor između njih istih dimenzija kao i širina luka. Iznad lukova neka ide ravna ograda, od nckc četiri stope u visinu, isto tako od tesanog drveta; a na toj gornjoj ogradi, iznad svakog luka, mali tornjić, sa izbočinom, dovoljan da u njega stane kavez za ptice; a iznad prostora između lukova ncka bude ncki drugi mali ukras, sa širokim pločicama okruglog obojcnog slakla, da sunčana svetlost trcpcri na njima. Ali zclco bih da ova ograda bude podignuta na obronku. nc strmom već blago nagnutom, visokom nckih Sest stopa i obraslom u cveću. Isto tako smatram da ovaj čctvorougaonik vrta ne trcba da zauzmc svu sirinu zcmljista, no sa obe stranc trcba da ostanc dovoljno prostora za razne boćne staze, do kojih te mogu dovcsti onc dvc pokrivene staze. Ali ne sme biti staza sa živicom ni na jcdnom kraju ovog velikog prostora: s ovoga kraja, da se ne bi kvario pogled sa travnjaka na ovu lcpu ogradu; a s onoga kraja. da se ne bi kvario pogled od ogradc, kroz lukove na ćestu. Sto se ličc urcđcnja zcmljišta u krugu velike ograde, to ostavljam raznovrsnosti zamisli, savetujući ipak da kakav god oblik mu dao, prvo, on ne sme da bude suviše složen ni pretrpan. Ja, na primer, ne volim figure naćinjene od smrcke ili drugog baštenskog bilja; to su detinjarijc. Malc niskc ograde, okrugle, kao pervaz, sa lepim piramidama, mcni se sviđaju; a ponegde lepi stubovi naćinjcni od drvenih okvira. Isto tako, hteo bih da staze budu Icpc i proslrane. Mozes imati skrovitije staze na zcmljištu sa strane, ali ne u glavnome vrtu. 2c leo bih. isto tako. da budc, u samuj srcdini, lep breuIjak, sa trojc stcpcnica. a na vrhu svakih stcpcnica da jc načinjcna zaravan koja opasujc čitav brežuljak i koja je dovoljno siroka da čctvoro mogu da setaju njome uporedo: tc stazc trcba da budu savrieni krugovi, bez ikakvih bcdcma ili izbocenja, a čitav brežuljak treba da bude tridcsct stopa visok. Kladcnci su vrlo Icpi i osveiavaju; ribnjaci pak kvarc svc i činc vrt nezdravim i punim muSica i žaba. 2clim da budc dvc viste kladcnaca: jcdni iz kojih voda prska ili izbija uvis; i drugi, lcpi vododrži od nckih tridesct ili čctrdesct kvadratnih stopa, ali bez riba. ili

160mulja, ili blala. Sto se prvih lićc, lcpo c kad su, obićno, ukraseni kipovima od pozlatc ili od mcrmeia; ali glavno jc da oni sprovode vodu. i to tako da sc ona nikako ne zadržava, ni u sudovima ni u cistcrni; i stajanjem da ne postane crvena ili zclcna. kao i da ne skuplja mahovinu niti trulez. Osim toga, takav kladenac treba svakog dana očistiti rukom. A lcpo izglcda kad nekoliko stcpcnika vode do njega i kad je tlc

naokolo poplocano. Sto sc tićc one druge vrstc kladcnca, koju možemo nazvati jezcrcem za kupanje, tu možc biti mnogo dovitljivosti i Icpotc; o čemu nećcmo da zadajemo sebi truda; kao, da je dno lepo poplocano. i sa sarama; i strane isto tako; i uz to ukrašcne obujcnim staklom i sličnim sjajnim prcdmctima; i da jc sve ogradcno lepom niskom ogradom. Ali glavno jc uno šlo smo pumcnuli kod prve vrste kladenaca: naimc, da jc voda u ncprcstanom toku, da dolazi iz izvora koji jc viši ncgu jcerce, i uliva se u nj iz lepih slavina, a ubizo polum utiče ispud zemlje pomoću cevi istc vcličinc. Sto sc ličc onih dovitljivih urcđaja pomoću kojih vuda prska uvis u raznim obHcima kao pera. kupc. lukovi, i tomc slično tu je lepo da se vidi, ali ne doprinosi nišla zdravlju ni ugudnostl.161 Sto sc česte tiče. koja jc trcći dco nascga zemljista. icleo bih da pruza. koliko gud jc lo mogućno, izgled prirodnc divljine. U njoj nc bih hieo nikakvu drvece. već sibljakc naćinjene samo od divljih ruža i orlovih nokliju, i nešio divlje loze; a na cmlji ncka rasiu Ijubičice, jagode, i jagorčevina. Jcr unc lcpo mirisu, i godi im hlad. I ncka budu rasturcnc po Cesli bez ikakvog reda. Volim islo lako da malc gumilicc, nalik na krtičnjake kakvih ima u prirodnim CcMama. budu zasadene: neke majčinom dušicom; nekc karaviljem. ncke dubačcem, koji daje lep cvct za oko; ncke zclengorom; nekc ljubičicama; nckc jagodama; nckc jagorčevinom; ncke bclom radom; nckc crvcnim ruama; nckc sa Li

II Bckon: Escji

lium convallium; neke crvenim karanfilom Dianthus barbatus; neke sa Helleborus foclidus, i sličnim niskim biljem koje je uz to mirisno i lepo za oko. Neka na vrhovima nckih od tih bresića bude zasađeno sitno grmljc, a na nckim ne. To grmlje neka budu: ruže; smreka; zclenika; žulokor tek ovdeonde, zbog mirisa njegova cveta; ribizle; ogrozd, ruzmarin; lovor; divlja ruža; i tome slično. Ali to grmlje valja polkresavati da ne bi raslo divlje. Sto se strana tiče, valja da prosečeš vise slaza. skrovitih. da bi u nckima od njih imao hlada ma gde se suncc nalazilo. Islo tako, neke staze treba da su zaklonjenc, pa kad duva jak vetar da možeš da se SetaŠ kao u pokrivcnom hodniku. I potrebno je isto tako da le staze budu zalvorene sa oba kraja, da bi se otklonio vetar; a te skrovitije staze Ircba uvek da budu posute sitnim Šljunkom, a ne zasejane travom, da nc bi morao da hodaš po vlazi. Duž mnogih ovih staza posadićeš isto tako razne voćke; pored zidova, kao i u rcdovima. I obično treba paziti da zemljište na kojcm sadiš voćkc bude lepo i prostrano, i nisko, a ne strmo; i zasađcno lepim cvećem, ali retko i štcdimice, da nc bi škodilo drveću. Na kraju obeju strana napravio bih povisok brežuljak, toliko da kad stojiš na njemu ograda vrla nc bude viša od tvojih grudi, te da možeŠ da glcdaš prcko njc u polja. Sto se glavnog vrta tiče, ne sporim da sa obe strane treba da idu lepe staze sa voćkama; i da lepe grupe voćnih stabala, i senice sa klupama, treba da budu zgodno raspoređene; ali ni u kojem slučaju one ne smeju da budu i suvise ćeste; zato neka glavni vrt ne bude skrovit, vec vazduh u njemu neka bude otvoren i slobodan. Sto se hlada tice, hteo bih da se uzdafi u one staze koje su sa strane, da njima šetaš, ako si raspoložen, u vrelo doba godine ili dana; a da znaš da je glavni vrt za umerenije doba godine; i u vreme letnjih vrućina, za julra i večcra, i oblačne danc. Sto se golubinjaka tiče, ja ih ne marim, osim ako su dovoljno prosirani da mogu biti pokriveni busjem. da u njima ima živog bilja i siblja; da ptice imaju višc prostora i prirodno boravištc. i da se prljavština ne vidi na podu golubinjaka. Tako, napravio sam skicu kraljevskog vrta, malo savetom. malo slikom, ali nisam dao uzor njegov nego tek neke opsle crte; i u tome nisam se obazirao na trosak. Ali to nije ništa za velike vladare. koji najčešce, primajući savct radnika. postavljaju stvari uz trošak koji nije manji; i kalkad dodaju kipove i slićne predmclc, radi svečanijeg i veličanstvenijeg izgleda, a time ništa ne doprinose istinskom zadovoljstvu koje pruža vrt.

47.

O POSLOVANJU Obično je bolje poslovali rcčju nego slovom; i posrcdslvom trcćcga bolje jc ncgo Učno. Pisma su korisna kad čovek žcli da pismom opct povučc odgovor; ili kad čovcku njcgovo sopstvcno pismo može da posluzi docnijc kao opravdanjc; ili onde gde postoji opasnost da CcS bili omctan u rcći ili sasluSavan na parče. LiČni dodir korislan jc kad ćovck svojim likom izaziva poStovanje. kao obićno kod potćinjcnth; ili u osctljivim slučajevima kad pogled na sabcscdnikovo licc mozc čovcka da uputi dokle sme da idc; i obično. kad čovek hocc da zadrzava za sebe slobodu, bilo poricanja, bilo uvcravanja. U izboru posrednika bolje jc birati Ijude običnijc vrsle, one koji će izvrSiti ono Sto im je povereno. i potom verno obavestiti o ishodu, negoli one koji su vcSli da iz luđih poslova podcsc ncSto na svoju korist, i podnose i suvise povoljan izveStaj da bi ugodili svomc gospodaru. Isto tako, uzimaj Ijudc koji su dobro naklonjcni poslu koji im jepoveren; jer to ih bodn; i takve koji su sposobni za posao: kao smclc ljude za negodovanjc, leporeke za pridobivanje, lukavc za islcđivanje, naopake i nepriliCnc za posao koji jc ncdoličan. Isto tako, uzimaj one koji su bili srcćnc rukc i već uspevali u poslovima koje si im poverio; jer to stvara pouzdanje, i oni cc se truditi da odrze svoj glas batlija Boljc je izdalcka ispipati čovcka s kojim poslujcS ncgoli prcći na stvar izncbuha; osim ako ne mislis da ga iznenadiS nckim kratkim pitanjem. Boljc je poslovati s Jjudima koji neSto iclc nego s onima koji su postigli sta su htcli. Ako neko posluje s drugim pod pogodbom, pitanje je kako cc da nagovori toga Oovcka da ovaj učini neSto za nj prc ncgo Sto sam učini ono Sto je obećao; jcr ovaj drugi muc pomisliti da on ncce htcti da izvrSi svoj dco obavczc kad budc dobio ono Sto je hteo. On ga mozc uveriti da ćc mu njcgovc uslugc opct biti potrcbnc. pa će stoga ostati pri reći; ili pak ako uživa uglcd ćcstitaovcka, on će mu vcrovati. Svako pregovaranje teži za upoznavanjem i postizanjcm ncčega. Ljudi sc otkrivaju jcdan drugomc u povcrcnju, u strastima, ncsvesno i ncophudno. kad želc da neSto bude urađcno a ne mogu da nađu za to podcsan izgovor. Ako hoćeS da utičeS na nekoga, moraS da poznajcS njcgovu narav i navikc. i da ga tako vodiS; ili njcgove smerove. pa da ga tako uvcrl; ili njegove slabosti i ncdostatke. pa da ga tako zastraSiS. ili one koji imaju uticaja na nj, pa da lako ovIadaS njime. U poslovanju s lukavim Ijudima, moramo uvck da razmotrimo njihovc namerc da bismo protumačili njihove reći; i dobro je rcći im malo, i to ono Sto najmanje occkuju. U svakom tcSkom poslu čovck ne sme očekivati setvu i zetvu u isti mah; vcć valja dn priprcmi stvar. i da pusti da polako sazri.

48.

O PRATIOCIMA I PRIJATELJIMA Skupi pratioci nisu za prcporuku, da čovck ne bi, produžujući skutc potkratio krila. Nc mislim da su skupi samo oni koji staju kesu, vcc i oni koji dosadno i nesnosno moljakaju. Obični pratioci ne trcba da očekuju od svoga pokrovitclja ništa viSe doli dobru volju. prcporuku. i zašlitu od nepravde. Jo5 gori su pratiocistrančari. koji ne idu za čovekom iz naklonosti, već iz nezadovoljslva prema nckom drugom; a otuda obićno proizlaze oni ncsporazumi koje Čcsto viđamo između velikaša. Isto tako, veoma su nezgodni oni pratioci koji neprcstano trubc u slavu svojih gospodara; jer oni im kvarc poslove uslcd ncdostatka skrovitosti i umanjuju njihov ugled, a čine ih nepopularnim. Ima isto tako jedna vrsta pratilaca koji su opasni, budući da su to doista uhode; oni nastoje da saznaju domaće lajne, i onda raznose priće o tome. Pa ipak, takvi su Ijudi. često, u velikoj milosti; jer oni su vrlo usluzni. i obićno izmenjuju priče. Pratnja od strane izvesnih Ijudi koji pripadaju istom redu ili zanimanju kojem i velikaš kao, na primer, vojnićka, kad je u pitanju ratnik. i tome slično, uvek je smatrana umesnom, i poćudna je bila čak i u monarhijama; pod uslovom da nije i suviše raskošna ni korteska. Ali najčasnija vrsta pratnje jeste ona koja prati čoveka koji zna kako da unaprcdi vrlinu i zaslugu u svakovrsnih osoba. Pa ipak, onde gde se niko jasno i upadljivo ne ističe iznad drugih, bolje je uzcti u službu običnijeg čoveka. A scm toga, pravo govoreći, u.opaka vremena korisniji su preduzimljivj ljudi negoli krcposni. TaČno je da je dobro u vladi se podjednako koristiti ljudima istoga ranga: jcr narocito povlađivati jednima, znači njih učiniti osionim, a druge nezadovoljnim; jer Ijudi istoga ranga mogu tražiti ista prava. Ali obrnuto, u milosti dobro je praviti velike razlikc izmcđu Ijudi i biti smotren u izboru; jer tako oni izabrani postaju zahvalniji. a ostali sprcmniji na usluge: icr sve je zavisno od mjlosti. Dobra ic obazrivost ne

bili isprva prcvise podašan ni prema kome; jcr nc možc5 u tome uslrajati do kraja. Nijc bczopasno ako tobom kao Sto velimo uzvlada jedan; jcr to svedoći o slabosti i daje maha potvori i ogovaranju; jer oni koji nećc odmah da zameraju i ružno govore o Čoveku, zboriće još slobodnije o onima koji imaju takav uticaj na njih, i timc će vređali njihovu ćast. Ali još je gorc povoditi se za mnogima; jer onda čovek prima mifiljenje poslednje osobe na koju se slučajno nameri, i T1O je nestalan. Uvck je Časno primiti savct nekolicine prijateIJai jcr posmatrači sa strane ćesto vide viSencgo tentfj; 1 dolja najbolje pokazuje breg. I svetu ima malo prijaidjstva. a najmanic medu jcdnakjma, kao J fsto isiicano. Ono koje postoji. postoji između jačeg i slabijeg; pa ako prvi uznapredujc, prokopsacc i drugi.

49.O MOLITELJIMA Mnoge rđave slvari i naumi dobivaju podrsku; a sa zauzimanja da pojedinci dobiju ono Slo ne zaslužuju, strada opžtcdobro. Mnoge dobre stvari pnmaju se zlomisleno; ne vclim samo od Ijudi podmilljivih, nego i od lukuvaca koji samo varaju molilcljc. Ncki obcćavaju da će se zauzeti za slvar iako odisla ne misle da to učine; ali ako vide da će molitclj, pomoću drugog, postići ono Što oni nisu hteli da mu pomognu da postignc, nastojaće da ga uvere da za to, dclimice ili u celini, duguje njima zahvalnosl; u najmanju ruku, dok se molba ne reši, izvlačićc ponefito od njcga, uvcravajući ga da rešenje mogu pospcfiiti. Ima Ijudi koji sc zauzimaju za ponekog samo zato da neko drugi ne bi dobio to mcsto; ili da bi saopštili neko nepovoljno obavefitenje o protivniku, nemajući drugog podesnog izgovora za to; a kad postignu svoj neposredni cilj, svejedno im je fita ce bili s predmelom; ili, obično, da sc ludom stvari posluže. kao mostom, da bi preSli na svoju. StaviSe, neki se primaju prcdmcla, unaprcd rcSeni da ga upuste, s namerom da lime posluže drugoj stranci ili takmacu. Zacelo, na izvestan način postoji ncko pravo u svakoj molbi; ili je to pitanje spravedljivosti, ako je posredi spor; ili je pitanje zasluge, ako je posredi molba za postavljenje. Ako naklonjenost podstiče čoveka da u pravnom sporu povlađuje krivoj strani. neka nc donosi konaćne presude. već radijc ncka upotrebi svoj uticaj da se stranke nagode. Ako naklonjenost podstiće Čoveka da ide naruku onomc koji jc manje zaslužan, neka čini to bez panjkanja i potvorcnja onoga boljeg. Kad su u pilanju molbe koje čovck ne razume dobro, korisno jc zalražiti o njima misljenje nekog razboritog prijatelja, koji ce ga obavestiti da li možc s čašću da ih uzme u poslupak: ali ncka dubro bira svoje izvestioce, da ne budc inaćc vučen za nos Ljudima su toliko dozlogrdila odgađanja i varakanja onih koji se prime da im pomognu, da su doista zahvalni onima koji imaju toliko običnog pofilcnja da im kažu odmah da im neće pomoći, kad ncmaju nameru da im pomognu, da im kažu tačno fito su uspcli da učine, a da ih ne zavaravaju lažnim nadama, i da Iražc da tm se plati samo za ono Što su stvarno učinili. Kad jc u pitanju nešto što se dobiva putcm milosti, a nc po pravu. prvi motilac ne mora odmah da uspe; ako nam taj čija je molba odbijena da neko obavcStcnjc do kojega drugačije ne bismo mogli doći. nc treba da sc koristimo tim obaveSienjem, već radije da molioca nagradimo. i da ga oslavimo slobodnim da idu za onim što žcli da postigne svim putevima koji su mu otvorcni. Nc znali vrcdnost mesta koje dajeS, prosloduSno jc; a odbiti onoga koji polaže pravo na nj i ne sasIuSavfii ga. i dati mesto drugome. nesavesno je. Tajnosl je veliko srcdsivo uspcha; jer objavljivanje da stvar dobro naprcduje možc obeshrabriii jednu vrstu molilaca, a podstaći i probuditi drugu. Ali glavna je stvar izabrati vreme kad ireba podneti molbu. Izabrati vreme. velim, ne samo s pogledom na ličnost koja treba da molbi udovolji, vec i s poglcdom na one koji bi mogli da smetaju. U izboru posrednika, bolje je izabrati najpodesnije nego najveće, i radijc onc koji se bave samo ponečim nego one koji se primaju svcga. Ako čovek nije potišten ni nczadovoljan, popravka nekog uskraćenja katkada je ravna dobitku otprve. Iniquum petas ut acquum fcras Traži vifie negoŠto jc razložno, da bi dobio koliko je razlozno, dobro je pravilo, ako je Čovek u milosti; inace bolje je da se covek postepeno penje do onoga ito želi; jer onaj koji isprva ne bi prezao da odbije molitclja, na kraju ne bi hteo da izgubi i molioca i ono čime ga je do tada zadužio. Misli se da nema lakse molbe vclikom gospodinu ncgo da da svoju pismenu preporuku; ali ipak, ako to ne bi bilo radi dobre stvari, onda je to utoliko na ustrb njegovog ugleda. Ncma gorih Ijudi ncgo 5to su one opite trčilaic 5to služc kao posrednici; jer oni nisu niSta drugo doli otrov i napast po javne poslove.

50.

O UCENJU IZ KNJIGA Citanje sluzi za uzivanjc, za ukras, i za osposobljavanje; uzivamo u njemu kad smo usamljcni i povučeni. ukrasavamo proćitanim razgovor, i osposobljavamo se njime da vodimo poslove. Jer iskusni IJudi mogu da izvršuju pojedinosti, i mozda da rasuđuju o njima, jednoj po jcdnoj: ali široka shvatanja, i zamisli, i mudro vođenje poslova, dolaze najboljc od onih koji su učeni. TroSiti i suviše vrcmena u citanju jc danguba; previSc sc pokazivati ućen radi kićcnja Jc izveStačenost; svoje sudove uvek i u cclini obrazovali po kalupu književnom ćud je shotastika. Učenje iz knjiga usavrsava prirodu. a samo sc usavrsava iskustvom; Jcr prirodne sposobnosti sllčne su prirodnim biljkama. i trcba ih potkresavati uccnjcm; a uputstva koja pruaju natikc nejasna su ako nisu osnovana na iskustvu. Lukavi Ijudi ruže nauku. prosti Joj se dive. a mudri sc ToTisTg nomc. Me čitajte daolsie protTsloili i opovrgavali; nitt da biste verovali i primali za gotovo; niti da bistc naili pri?e i razgovora; već da mcritc i rasttđujcte. Nekc knjige treba tek okusiti, druge progutatl, a tek poncku sažvakati i svariti; to jest. neke treba čitati samo dclimice; druge Čitati, ali nc pažljivo; a tck mali broj valja čitati u celini. vrcdno i marljivo. Nekc knjige, isto tako, mogu se Čitati preprićane i u izvodima; ali to sc može dozvoliti samo kad su u pitanju manje važni delovi ili knjige proslije vrste; inače. destilisanc knjige, kao i destilisana voda, neukusne su i bljutavc.čiianje ispunjava um Čoveka; razgovor o pročitanom čini ga sprcrhnim! Bt?lWenje pročitangg čini ga tačnim; pa zalo, ako čovek malo belezi, qn mora3a ima jaico pamćcnjc; ako malo razgovara, onmoraaa ima huar dun; a ako malo čita. on mora daTimajnnogo luTiavslva da bi izglcdalo da zna Ono Sto ne znaIsiorTjaćiniIjudc mildrim; poezija duhoviiim; mateinatllta uširuumnim; prirodna tilozofijađuKukim; nnnalna ozbiljnim; loLiika i retorika vićnim j?repirci. Abeunt studia in mores ;ahimana prelazc u narav. Nema zaprckc niti smclnie duhu koja se ne bi dala otkloniti podcsnim radom, kao Sto se bolcsii tela mogu olklonili podcsnim vcžbama. Kuglanje je dobro za moSnicc i bubrcge; lov za pluča i prsa; lagana šctnja za trbuh; jahanjc za glavu; i tome siično. Zato, ako nečiji duh bludi, ncka uči malcmaliku; jer prilikom izvodcnja dokaza, ako je duh makar malo odsutan, mora sc početi iznova. Ako nečiji duh nijc kadar da uočava i pronalazi razlike, ncka proučava sholastikc, jer oni su cymini seclores. Ako neko nijc kadar da prelazi brzo s jednoga prcdmeta na drugi, i da dozove jcdnu stvar da bi prikazao i dokazao drugu, neka izučava pravničke slučajeve. Tako sc za svaki ncdoslalak uma može naći poseban reccpl.

51.O STRANCARENJU Mnogi mislc. ne mudro, da vladalac u upravljanju državom, ili velikaš kad rukovodi poslovima, ireba na prvom meslu da ima u vidu stranke, i da se u tome sastoji glavna politika; dok naprotiv. najvcća je mudrost u ovome: ili složiti one stvari koje sc podjednako tiču svih, a u kojima su pripadnici pojcdinih različnih stranaka ipak saglasni; ili na podcsan naćin pridobiti pojedince, jednog po jednog. Nu ja ne vclim da stranke treba zapostavili. Skromni Ijudi, u svomc napredovanju, moraju pristajali uz drugc; ali velikaii, koji su i sami moćni. boljc je da ostanu po strani i ncoprcdeljcni. Nu tačno je da obično najboljc uspcvaju oni koji, iako pripadaju jednoj siranci, nisu ncpocudni ni onoj drugoj. Manja i slabija slranka je čvrsca u savezu; i često se može videti da mali broj odlučnih i upornih Ijudi nadjača veći broj onih koji su umcreniji. Kad se stranka ugasi, preosiali sc podele; kao Sto se stranka Lukulova i osialih scnalora koje su nazivali optimates držala ncko vreme protiv slranke Pompejeve i Cezareve; ali kad jc vlasl senata bila oborcna, Cezar i Pompcj su se ubrzo potom razišli. Stranka ili partija Antonija i Oklavijana Cczara proliv Brula i Kasija isto se tako držala ncko vrcmc; ali kad su Brut i Kasije bili poraženi, Anlonijc i Oklavijan ubrzo su se potom raziSli i podelili. Ovo

su primcri iz ratova, ali isto vaii i kad su u pitanju običnc slrankc. 1 sloga oni koji su podrcđeni u siranci, kad sc slranka podcli često postaju prvaci; ali čcsto postaju i ncznani koji su odigrali svoju ulogu; jcr mnogi jc snažan dok je u opoziciji; a kad toga ncma, on postaje bcskoristan. Obićno sc vidi da Ijudi cim dođu na polozaj prislaju uz stranku koja je suprotna onoj pomocu koje su doSli: mislcći vcrovatno da im je ono prvo sigurno, i sad su golovi da prave nov pazar. Izdajnik u stranci lako odnosi nagradu; jer kad stvari duže poslojc u ravnoleži, pobcda jcdnoga čoveka prevagne i taj dobiva svu hvalu. Stav bespristrasnosti prema dvema strankama nc proizlazi uvek iz umcrenosti vec iz ličnog intercsa, a s ciljem da sc korisle obe. Doista, u Iialiji gledaju pomalo podozrivo na pape, kad im je često u ustima Padre commune: i smatraju da je to oznaka ćovcka koji misli da se svc podvrgava veličini njegovog vlaslitog doma. Kraljcvi Ircba da budu oprezni kako drze stranu i postaju tako rcci pristalice jedne stranke ili partije; jcr ligc u okviru državc uvck su pogubne po monarhijc: jcr one sivaraju obavezu povrh obaveze suvcrcnilcla, i čine kralja lanquam unus cx nobis kao jednoga od nas, kao Sto sc vidclo u Francuskoj ligi. Prclerano i žcsloko stranćarcnjc znak je slabosli u vladara; i veoma jc na ustrb kako njihove vlasti lako i poslovanja. Krelanja stranaka pod kraljevima Ircba da budu kao krelanja kao Sto astronomi kazu nižih nebcsnih tela. koja mogu imati svoja vlastita kretanja, ali ipak nosc ih pulako viSa krctanja jednog primum mobile.

52.O UUUDNOSTI 1 LEPOM PONASANJU Covek koji je samo pnrodan. morao bi da bude izvanredno obdaren vrlinama; kao Slo dragi kamcn valja da bude skupocen ako je poslavljen lxz ukrasa. Ali ako sc dobro zagleda, vidcćc sc da jc u poglcdu hvale i preporuke isto kao Sto je u pogledu sticanja i dobiti: jer poslovica pravo veli, Sima dobit stvara golemu kesu; jer sitne dobili dolaze često, a krupne samo katkada. Zato je taćno da silnice stiču vcliku pohvalu, jer one su nepreslano na poslu i pred ocima. dok je prilika da se ispolji ncka vclika vrlina retka kao i veliki praznici. Stoga lepo ponaSanjc mnogo doprinosi ugledu, i ono je kao Sto jqkazala kraljica Izabcla kao stalna pismcna preporukaj Da covck stekfli Mftt ponasanje bezmalo je dovoljnodđ nc budc nehajan prema njemu; jer tako će ga opazati u drugih, a za ostalo neka se uzda u sebe. Jer bude li sc previlc trudio da ga ispolii. izgubiće njcgovu ljupkost. Sto znaci prirodnost i neusiljenost. Ponasanje nekih je kao stih gde je svaki slog izbrojan;aTsako možc ćovek da razumc krupne stvari, ako je njegov um navikao da se i suviSe bavi sitnicama? Ne držati uopSte do ceremonija, znaći nauciti i druge da ne dric do njih, i time umanjiti poStovanjc prema sebi; naročito njih ne trcba zapostaviti kad su u pitanju stranci i ccpidlakc; ali zadržavati se na njima, i uznositi ih do neba, nijc samo dosadno, no u ljudi umanjuju veru u unoga ku lako čini. A zaista. ima jedan način opStenja pomoću ljubaznih reči, koji je veoma koristan i upečatljiv, ako čovck umc da ga pogodi. Mcdu scbi ravnima, Ćovek Ircba da budc uvcren u prisnost; i zato jc dobro da budc pomalo dostojanstven. Mcdu nižima od scbe. čovek ircba da budc uvercn u poštovanje; i zato je dobro da budc pomalo prisan. fro sc i suvišc ispoljava ma u ćcmu. lako dj Hrngjmn djjje prifiku da budu prcasncni njimc. puslaje jcvlin. Prilaaodiii sc drugima dobro je; pod uslovom da oni viđe da čovck lo čini zalo šlo mu se oni svidaju, a nc iz puke povodljivosti. Dobar jc savet, uopSte uzev, podupirati drugoga. nii Ireba dodali i ncslo KVOJtt aku puivrđuješ tuđc mncnje, neka u tome ima izvesnog razlikovanja; ako slediš tuđ prcdlog, neka to bude uz uslov; ako odobravaš tuđ savei, ncka to bude uz navođenjc novog razloga. Ljudi valja da se paze preteranihliubaznosti; jer bez obzira koliko oni mogu bili sposobni inače. zavidIjivci će ih z?celo optuziti zbog nciskrenosli, a na uštrb njihovih većih vrlina. Islo tako, gubitak je u poslovanju ako je čovek i suvise sputan pravilima o ponašanju ili se i suviSe eifra čekajući zgodu i priliku. Solomun kaže, Ko misli na vetar neće sejali, a ko gleda oblake ncće žeti. Pametan Čovek stvoriće viSe prilika nego što ih nalazi. Ljudsko ponašanje treba da bude takvo kao i njihova odeća, ne i suviSe tesno ni pripijeno, yejisjobodno i prostrano da sc u niemu možeJjretati.

53.O HVALI Hvala jc odblesak vrline. Ali ona lići na staklo ili tclo kojc siyara odblcsajc. Ako dolazi od prostoga puka, ona jc obično neistinita i nifilavna; i radije prati sujctnc osobc ncgoli vrle. Jcr prosl puk nc shvata mnoge odličnc vrlinc. Najosnovnijc vrline izazivaju njegovu hvalu; srednjim vrlinama on sc divi i čudi;ali one najviSe on uopSte ne opaža. Ali glumljenja, i Species virtutibus simllcs, najbolja su za nj. Zaista, slava je kao reka koja jiosLprcdmcte jakc i naduvene, a utapa one kojjsu čvrsli i tcSki.Ali ako su ugjcdne i mudrc osobe saglasne u nohvali, onda jc kao fiio kaže Sv. pismo Nomcn bonumTnsIar ungucnli fragranlis Dobru ime kap mirisavo ulje. Ono ispunjava svu okolinu, i nc gubi se lako. Jcr mirisava ulja imaju trajnijc mirisc ncgoli cveće. Hvalom se čcsto obasipaju i oni koji jc ne zaslužuju, i čovek moze s razlogom da budc podozriv prema njoj. Neke hvale poliću samo od laskanja; i ako jc čovek običan laskavac, on čc raspolagati izvesnim brojem Ijubaznih reči koje može da uputi svakome; a ako je prcprcden laskavac, povodiće se za arhiIaskavcem, samim čovečjim Ja; i ono najboljc fito čovek o sebi misli, laskavac će najvećma isticati: ali ako je laskavac čovck drzak, tragaće za onim o čcmu je čovck svestan da je najslabiji i najpostidniji. i baS to će mu uporno odobravati, sprela conscientia prezirući savest. Neke hvale potiču od do

12 Bckntv Escjl 177brih želja i poSiovanja. Sto je jedan oblik uljudnosii koja se dugujc kraljevima i vclikašima. laudando praecipcre hvalcći poučiti, kad govoreći Ijudima da nešto jesu, predslavljamo ono sto bi trebalo da budu. Neke Ijude hvale zlobno na njihovu Stctu, da bi time izazvali zavist i pakost prema njima; pcssimum genus inimicorum laudunlium najgori su ncprijatelji onl Sto hvale. Grci su imali poslovicudace onomc TToga hvale na njcgovu Stctu nići bubuljica na nosu; kao Sto i mi vclimo da ćc se opriStati jezik onome koji slaže. Doisia. dobra je ona hvala koja je umerena, umesna, i koja nije opšta. Solomun kaze, Ko blagosilja prijateIja svojega na glas rano ustajući, primiće mu se za kletvu. Preuvelićavanjc nekog ćoveka ili neke stvari izaziva osporavanje, i rađa zavist i prezir. Hvaliti samoga sebe ne može biii pristojno; ali Ćovck moze sa mnogo uljudno.sti i sirinc da livali svojc znanje ili zanimanje. Rimski kardinali. koji su bogoslovi, monasi i sholastici, imaju rcč upadljivog omalovažavanja prema mirskom poslovanju; jer oni nazivaju svetovne poslove, kao Sto su raiovi. poslanstva, pravosuđe, i druga poslovanja. sbirrcrie, to Jest, potSerifati; kao da su to stvari koje spadaju u nadlcžnost potSerifa i sudskih izvrtitelja: iako ti potserifi često tvorc vise dobra nego njihova visoka umovanja. Sv. Pavle, kad se hvali, često upliće, Govorim kao ludn; ali kad govori o svome zvanju, on kažc, Magnificabo apostolatum meum Hoću da velicam moje zvanjc.

54.0 HVAIJSAVOSTI Dobra Jc Ezopova priča o muvi koja je slajala na osovini dvokolica, pa kazala, Gle koliku praSin u d i ž c m! Tako imit sujctnih ljudi koji misle da oni stavljaju u pokret svc Sto ide samo ili 5to pokreću modniji Ijudi. pa makar sami i nemali u tome nikakvog udela. Jlvalisauri moraju da budu samoljubivi, jer svako hvalisanjc osniva se na uporcđenju s drugima. Oni moraju da budti i silovili, da bi svojc hvale polvrdili. Ni za skrovltost oni ne znaju, pa zato nc posližu cilj, već prema francuskoj poslovici, beaucoup dc bruit, peu de fruit: mnogo zbora, a nikakva tvora. Međulim, ta osobina mozc doista da budc korisna u politickim slvarima. Kad trcba da se stvori miSljenje ili dobar glas bilo o vrlini ili o snazi. ovakvi Ijudi su dobri trubači. Isto lako. kao Sio Tit Livije primcćuje u slučajii Aniioha i Elolicana, Katkada nastaju krupni ishodi od unakrsnih laži; kao kad čovck koji vodi pregovore izmcđu dvojice vladara, da ih povuce da siupc u rat protiv jcdnog trećcg. prcuznosi snage svakoga od njih prcd onim drugim: i katkada onaj koji posrcduje izmcđu Ćovcka i ćovcka uvclićava prcd svakim od njih svoj ulicaj koji ima na onoga drugog. I u ovim i slicnim slučajcvima često se dogodi da sc neito stvori ni iz čega; jcr laži su dovoljne da se izrodi mišljenje, a mišljenje dovodi do postupka. Za vojnc

zapovednike i vojnike hvala je važna stvar; jer kao što gvožđe oŠtri gvožđe, tako hvala jcdnoga podstiec hrabrost u drugih. Kad su u pitanju veliki poduhvati, koji zahtevaju izdatkc predstavljaju opasnost, mcšavina hvalisavih priroda dajc živost preduzeću; a Ijudi temeljnih i trczvenih naravi višc su balast nego jedrilo. U naučnoj slavi let će biti spor bez ponekog razmetljivog pera. Oui de contemnenda gloria libros scribunt, nomen suum inscribunt Oni koji pisu u knjige da slavu treba prezrcti, stavljaju svojc imc na knjigu. Sokrat, Aristotcl. Galen. bili su Ijudi puni razmetljivosti. Zaista, hvala pomažc da se sačuva uspomena na čoveka; i vrlina je uvek bila dužnik Ijudske prirode, jer je svoje priznanje dobivala iz druge rukc. Ni slava Cicerona, Sencke, Plinija Mlađeg, nc bi tako dobro nosila svoje godinc da nije bila udružcna sa izvcsnom tašlinom koja je bila u njima; kao lak. koji čini da drvena tavanica ne samo sija ncgo i trajc. Ali sve ovo vreme dok govorim o hvalisavosti ja ne mislim na ono svojstvo koje Tacit pridaje Mucijanu: Omnium, quod dixerat feceratquc, artc quadam ostentator U svemu Što je rekao ili učinio, umeo je da se istaknc tako da mu to služi na korist; jer ono ne dolazi od taštine, već iz urođene velikodušnosti i razboritosti; i u nckih to je nc samo na svomc mestu, već je i skladno. Jer izvinjavanja, ustupanja, umcrena skromnost, samo su vešto razmetanje. A mcđu tim veStinama nijcdna nije bolja od one o kojoj govori Plinije Mlađi, da čovek treba stcdro da hvali i preporučuje u drugoga ono u čemu se i sam makar malo odlikuje. Jer. veli Plinije vrlo duhovito, H v a I c ć i drugoga, odajcs sebi pravdu: jcr onaj koga h v a 1 i i 1 i jc bolji od tebe u onome što hvališ, ili je gori; ako je gori, i ako je za pohvalu, ti si mnogo više; ako je bolji, i ako nijc za pohvaluL ti si mnogo manje. Hvalisavce mudraci preziru, budale im sc dive, laskavci žive od njih. a oni sami su robovi svog vlasiitog hvalisanja.

O CASTI I UGLEDU Slicanje časli samo jc olkrivanjc Čovekove vrlinc i vrednosti a bez štele po njega sama. Jcr ncki svojim postupcima teže i upinju se da osvoje cast i ugled; o takvima se obično mnogo govori, ali u sebi ljudi malo mare za njih. A neki, naprotiv, zasenče svoju vrlinu kad je ispoljavaju, i Ijudi ih potcenjuju u svome mišljenju. Ako Čovek izvrši nešto što nije bilo pokušano ranije; ili bilo je pokušano pa se odustalo; ili bilo je postignuto ali ne tako uspešno; steći će viSe časti nego ako bi postigao nešto što je teže ili vrednije, a u čemu je on samo sledbenik. Ako Čovek podešava svoje postupke i spaja one koji gode jednoj stranci sa onima koji gode drugoj, hvalospev o njemu pevaće veći broj glasova. Rđav je Stediša svoje casti onaj koji se laća neke radnje koja ce ga više osramotiti ako ne uspe, nego Sto ga može proslaviti ako mu pođe za rukom. Najveća je slava ondaikad čovek uspe onde gde su drugi p roma š ili: sjaj cTjnajživlji, kao u dijamanta uglačanog na pTjožiSe. Pa zatoneTčtTse ČovcktrudTdajjadmaSi sojĆlakmaceu časti7ja ih luče, ako moze, vlasiitim oružjcm. -imotreni sleđbenici i sluge doprinose mnogo ugfledU. Omnia fama a domesticis emanat Svaki glas potiče od domaće čeIjadi. Zavisl, koja je živa rana po čast. najbolje se ugušuje ako čovek jasno stavi svelu do znanja da je njegova svrha da budc zaslužan, a ne da se proslavi; i ako svoj uspeh pripisuje Promislu i sreći pre negoli svojoj ličnoj vrcdnosti ili smišljenosti. Po redu prave vrednosti ovo su stepeni vladalačke časti. Na prvom su mestu conditores imperiorum, osnivači monarhije i republika; takvi su bili Romul. Kir, Cczar. Otman, Ismail. Na drugom su mestu legislalorcs, zakonodavci; oni se isto tako zovu osnivači. ili perpctui principes, jer vladaju svojim urcdbama i onda kad ih više nema; takvi su bili Likurg, Solon. Jusiinijan. Edgar, Alfonzo Mudri, kralj Kasliljc, koji jc sastavio Sicte parlidas. Na trećem su meslu libcratorcs, ili salvatorcs oslobodioci ili spasioci oni koji okonćavaju duge i mučne gradanskc ratove ili oslobađaju svoje zemlje tuđinskog ili tiranskog ropstva; kao Što su bili Avgust Cezar, Vespazijan, Aurelijan, Teodorik, englcski kralj Henri VII, francuski kralj Anri IV. Na čctvrtom su mestu propagatores ili propugnatores imperii proširivači ili branioci carslva; oni koji časnim ralovanjcm proSiruju međe carstva, ili ih vitcški brane od zavojevača. A na poslednjem su mestu patrcs patriae oci otadžbine. koji vladaju pravcdno, i vreme u kojem žive Čine srećnim. Za obe ove poslednje vrste ne Ircba primera, jer ima ih dosta na broju. Stepeni časti u podanika su, prvo, participes curarum učasnici u brigama, oni na koje vladari prcnose najveći teret poslova; njihove desne ruke, kako ih nazivamo. Sledeći su duccs belli. veliki vojskovođi; lakvi su vladarevi vojni zapovednici,

koji u ralovima vrSe znaćajnu službu. Na trećem su mestu gratiosi, miljenici; oni koji ne prelaze te granice, razonoda su vladaocu i bczopasni su po narod. A na četvrtom su meslu negotiis pares ljudi sposobni da obavljaju poslove; takvima vladari poveravaju krupne poslove, i oni ih valjano vrše. Ima jedna čast, isto tako, koja se može uvrstiti među najveće, a koja nastaje rctko; a ta je u onih koji se žrtvuju izlažući se smrti ili opasnosti za dobro otadžbine; kao to su učinili Marko Regul, i dvojica Decija.

56.O PRAVOSUDU Sudije trcba da upamte da je njihova dužnosl jus dkere, a nc jus dare; da tumaće zakon, a nc da graćTc zakon. ili da daju zakon. Inaćc. njihova bi vlat bi!a kao ona koju prisvaja sebi rimska crkva. koja,pod izgovor rom da tumači Sv. pjfima ne ustručava se da dodaie i menja; i da proglasavu uno što ne nala.i; i pod izgovorom starinc da uvodi novinu. Sudija trcba da budc više učen nego dovitljiv. više postovan nego omiljen, i više obazriv nego samopouzdan. Višc ncgo svc drugo, čestitost je njcgov tal i glavna vrlina. Neka je proklct veli zakon onaj koji pomakne medu. Za osudu je dakle onaj koji samo pomakne kamen niedas. Ali ncpravcdan sudija. kad krivo razgrahičava pokretna i nepokretna dobra. glavni jc rusilac meda. Jedna ncpravedna presuda tvori visc zla nego mnogi nepravcdni postupci. Jer ovi drugi kuže samo tok reke, dok ono prvo kuži sam izvor. Tako veli Solomun, Fons turbatus, ct vcna corrupta, est justus cadens in causa sua coram adversario Pravcdnik koji pada prcd zlim je kao zamućen izvor ili kao kužan kladenac. Dužnosti sudija mogu sc ticati stranaka koje se parniče, službenika i slugu pravde koji su sudijama potčinjeni. i vladara ili države, koji su iznad njih. Prvo, Što se tiče uzročnika ili stranaka koje se parniĆe. Ima nekih veli Sv. pismo koji presudu prctvaraju u crvotočinu; a zacelo ima i onih koji je pretvaraju u sircc; jer sa nepravde presuda postaje gorka, a odugovlačenjem postajc kiscla. Glavna dužnost sudije jestc da suzbijc nasilje i prevaru; a od ovih. nasilje je opakijc onda kada je otvoreno. a prevara kada je pritajcna i prerušena. Dodaj tome inadžijske parnicc. koje treba izbaciti iz suda. kao bljuvotine. Sudija treba da pripravi put pravednoj presudi. kao Sto je Bog pripravio sebi put, povisivši doline i slegnuvši bregovc. tako da kad sc na bilo kojoj parničnoj strani pojavi moćna ruka. silovit progon. lukavo preimućstvo, moćna zaštita. onda sc vidi valjanost sudije, koji ume da izjednači nejcdnakost, da bi svoju presudu mogao da postavi kao na ravnomc tlu. Qui lortiter emungit. elicit sanguinem Ko se silovito išnirkne, knari iz nosa; a kad se vinska presa jako zavrne, vino postaje oporo i ima ukus grožđanih semenki. Sudije valja da se cuvaju nategnutog građenja i usiljcnih zaključaka; jer ncma goreg mučcnja ncgo Sto su mukc zakona. Naročito onda kad je u pitanju krivičnl zakon trcba paziti da se ne pretvori u nasilje ono čime sc htclo da se izazovc strah. i da ne pustc na narod onaj dažd o kojem govori Sv. pismo, Pluet super eos Iaqucos Pustiće dažd od živoga ugljcvlja. Jer kazncni zakoni su dažd od živoga ugljcvlja za narod. Zato kazncni zakoni, ako su dugo u prošlosti mirovali, ili ako su postali ncpodesni za sadašnjicu, neka mudroSću sudija budu ograničeni u izvršenju: Judicis officium est, ut rcs, ita tempora remm, etc. Dužnost je sudijc da uzme u obzir vrcme kao god i materiju. U pilanju života i smrti, sudija treba. koliko to zakon dopuSta, da se u pravdi opomenc milosrđa; i da strogim okom gleda na prestup, a milostivim na prcstupnika. Drugo, sto se branilaca i savetnika tiče. Strpljivo i ozbiljno sasluSanje bitni je dco pravde; a sudija koji

164

185

previše govori nije dobro zglasen kimval. Nije nikakva dika sudiji ako najprc dokući ono što bi mogao da čuje u loku isleđenja, kad lomc dođe vreme; ili da pokaže hitrinu pameti time što ce skralili iskaze svedoka ili

odbrane; ili što će se unapred obavesliii pomoću pitanja, iako umesnih. Uloga sudije jc Četvorostruka: da utvrdi koja su svedocenja verodostojna; da skrati opširnost, ponavljanja, ili beznačajnosti govora; da ponovi, probere, i sravni glavne lačke onoga što je bilo rečeno; i da ukaže na zakonski propis i donesc presudu. Sve Što prcvazilazi ovo suvišno jc, i proizlazi iz sujetc i govorljivosti, ili iz nestrpljenja da sc saslusanjc obavi, ili iz slabosii pamćenja, ili iz ncdostatka postojane i podjcdnakc pažnje. Cudno je videti kako smclost branilaca uspeva kod sudija; a, meduiim, irebalo bi da sudije podražavaju Bogu, za čijim stolum slotuju; a On olura od sebe drskc, a prcma krolkima je milostiv. Ali joŠ je čudnijc da sudijc imaju poznale miljenikc medu braniocima, a lo zacclo umnozava nagradc i izaziva podozrcnje da sc može ulicali i okolisnim putem. Sudija dugujc braniocu izvcsnu pohvalu i priznanje, kad je spor lepo vođen i branjcn, a naroćilo onome braniocu koji nije dobio: jer to u klijenta održava vcru u njcgovog zastupnika, a ništi uverenjc o valjanosti njcgovc stvari. Isto tako, zbog javnosti, sudija jc dužan da uputi braniocima uljudan prekor, kad se pojavi prcpreden savet, grub ncmar, nedovoljna obavcslcnosi, ncumeren pritisak, ili i suvise smela odbrana. I neka se branilac ne pregoni i nc ccpidlači sa sudijom, i ncka ne počinje stvar iznova kad je sudija već jednom izrckao presudu; ali zalo neka ni sudija ne vodi postupak površno, i ne da razloga slranci da kaže da njeni branioci ili svcdoci nisu bili saslušani. Trećc, što se liče sudskih činovnika i službenika. Mesto gde se pravda deli sveto jc meslo; i zato ne samo sudski sto, već i dvorane i dvorišta treba da su Čisli od sablazni i korupcijc. Jer zaista kao što Sv. pismo veli, Grožda ncćci ubrati na trnju niti na čkalju; pa ni pravda neće uroditi slatkim plodom medu irnjem i draćom gramžljivih i lakomih činovnika i službcnika. Zasedanje sudova ima Ćetiri loša uzročnika. Prvo, izvesne Ijudc koji su sejači parnica; od njih se sudovi goje, a zemlja sahne. U drugu vrstu dolazc oni koji nisu islinski amici curiac prijatelji suda, već parasiti curiac paraziti suda koji radi svojih zadevica i koristi upliću sudovc i pravničke raspre. U treću vrstu dolazc oni koji sc mogu nazvati levim rukama sudova. Ijudi koji znaju mnogc veStc i opake ujdurmc i smicalice, pomoću kojih izokreću proste i neposrcdne poslupke sudske, i zavode pravdu na krivudave staze i u lavirinte. Celvrtoj vrsti pripada lovac na honorare, Čiji postupci daju za pravo onima koji sudove uporcđuju sa grmenom u koji se ovca sklanja od nevremena, ali tu zaštitu zacelo plaća izvesnom količinom svoga runa. U drugu ruku, stari činovnik, vičan praksi, obazriv u postupku, i snalazljiv u poslovima suda, odličan je pomoćnik, i često če i samom sudiji pokazati pravac kojim valja U3L Cetvrlo, ono što se liče vladara i državc. ViŠc nego sve ostalo, sudije treba da pamte zaključak rimskih dvanaest tablica, Salus populi suprema Iex Bczbcdnost naroda glavni je zakon; i da znaju da su zakoni, ako ne služe toj svrsi, samo zanovelanja i prazna mudrovanja. Stoga je sreća kada se kraljevi i staleži Često savetuju sa sudijama, i isto lako kada sc sudije Ćesto savctuju sa kraljevima i stalcžima: u prvom slučaju, kad se neka pravnićka slvar upliće u držani posao; u drugom, kad se neki državni obziri upliću u pilanje prava. Jer često stvari o kojima se donosi presuda mogu biti meum i tuum, a posledice njene mogu ići na uštrb države; državnim stvarima ne nazivam samo pitanja suvereniteta, već i sve ono šlo uvodi neku veliku promenu. ili opasan presedan, ili se očevidno tiče većeg dela naroda. I ncka niko ne pomisli da pravedni zakoni i istinska snalažljivost idu u raskorak; jer oni su kao duSevnc moći i krvotok. jedno pokreće drugo. Islo tako, neka sudije upamte da su lavovi pridržavali Solomunov presto, sa obc slranc; neka i oni budu lavovi, ali iavovi ispod prestola, te da paze da se ne suprotstavljaju pravima suvereniteta. Isto tako, neka sudijc ne budu toliko neupućene u svoje pravo, le da misle da im nc preoslajc, kao glavni udco njihovog zvanja, mudra upotrcba i primcna zakona. Jcr mogu se opomenuti Sla Apostol vcli o jcdnom viSem zakonu ncgo Što je njihov: Nos scimus quia lcx bona est, modo quis utatur legitimc Znamo da jc zakon dobar, ako se covek zakonski koristi njimc.

57. O GNEVU Samo se sloici hvališu nastojanjem da gncv potpuno uguSe. Mi imamo boljc pouke: Gnjcvitc se i ne grijcSitc; suncc da ne zadc u gnjevu vašemu. Gncv mora imati granicc kako u poglcdu žestine tako i u poglcdu trajanja. Govorićcmo najprc o tome kako čovek možc da ublaži i stiSa urodenu naklonost i naviku da sc srdi. Potom, kako sc poscbni nadražaji koji izazivaju gncv mogu suzbiti. ili bar kako se čovek može uzdržati da nc tvori zlo. Naposletku. kako da se izazove ili stiSa gncv u drugih.

Sto se prvoga tičc: nema drugoga načina doli dobro razmisliti i promozgati o poslcdicama gneva, koliko onc remete čovečji živol. A najpodesnije vreme za to jcstc, ako se osvrneš na gncv onda kad je nastup potpuno proSao. Seneka dobro kažc. da je gnev kao nešto Sto pada, a Sto se razbija na onome na Sta padne. Sv. pismo nas opominjc da svoje d u š e ucimo strpljenju. Ko god izgubi strpljenje, gubi vlast nad dušom svojom. Ljudi se ne smeju pretvoriti u pčcle:...animasque in vulnere ponunl.2ivote ostavljaju u ranuma koje zadaju.U gncvu zacelo ima nečega prostačkog, kao sto to dobro pokazuje slabost onih kojima on viada, dece. zena, staraca, i bolesnika. Samo Ijudi trcba da paze da jc njihov gnev pre združen sa prezirom ncgoli sa strahom; tako da se vidi da su oni iznad uvrede a nc podložni njoj; a to jc lako postići ako čovck hoćc da sc koristi zakonom. Sto sc drugoga tičc: gncv uglavnom ima tri podstrcka ili uzroka. Prvo, ako je covck i suvisc osetljiv na uvrcdu; jcr niko nijc ljut ako se ne oseća uvređen; pa zato ncžne i osetljivc osobc moraju često da se Ijute: njih mučc i mnogc stvari koje Ijudi snažnije prirode gotovo i nc primcćuju. Zatim. ako Čovek sluti ili tumači da jc nancscna uvrcda potekla iz prcziranja; jer preziranjc zaoStrava gncv isto toliko. ako nc i viSe, kao i sama uvreda. Pa zalo, kad se ljudi domiSIjaju da pronalazc znakc omalovažavanja, oni time vcoma podjaruju svoj gnev. Naposlctku, čovek se veoma Ijuti ako smatra da jc njegov dobar glas povređen. Lek za to je ono što jc Konsalvo čcsto govorio, telam honoris crassiorem čast od snažnijeg tkiva. AH vremc jc najbolji Ick za obuzdavanje svakakvog gneva; tako da covck drži da čas njegove osvctc joS nije kucnuo, ali on zna da ćc se i za to ukazati prilika, te da tako umiri sebe u mcđuvremcnu, a svoje pravo zadrži. Da bi se u gnevu sačuvao od zla, valja naročito da paziš na dve stvari. Prvo, da se čuvaš vcoma oporih reči, narocito ako bi one bile oštre i pogađalc metu; jer communia maledicta obične uvrcdc nisu bogzna šta; a isto tako da u Ijutini ne otkrivaš tajne, jer to čoveka Čini nepodesnim za druStvo. I drugo, da u nastupu gneva ne raskidaš jednom za svagda nijednu vezu; već ma kako ispoljio svoju ogorčenost, nc Čini ništa što je neopozivo. Sto sc tiče izazivanja i stišavanja gneva u drugih: ljudi će najpre planuti gnevom kad su najzlovoljniji i najgore raspolozeni. Isto tako kao Sto je već rečeno, gomilanjc svcga onoga Sto povećava osećanjc prcziranja izazvaćc gnev. A dva su lcka suprotna tomc. Prvi je, izabrati povoljnu priliku. kad je čovek vedar i raspoložcn, da mu saopstiS neSto što mu je neprijatno i Sto bi ga inače naljulilo; jcr prvi utisak znači mnogo; a drugi jc. da sprečiS, koliko god je to mogućno, da se uvreda tumači kao znak prcziranja, no da je pripiŠeŠ nesporazumu, slrahu, Ijulini, ili Čcmu hoćeš.

O PREOKRETIMA STVARI Solomun veli, Ncma ničeg novog na zemlji. Tako da kao što jc Platon zamišljao. da je svako saznanje samo sećanje, i Solomun izražava svoje mncnjc, da je svaka novina samo zaborav. Otuda moeš videti da reka Leta tcče i nad zemljom i pod zemljom. Ima jedan dubokomislen astrolog koji kaže: kada ne bi bilo dve stvari koje su stalne prvo, zvezda nekretnica, koje uvek stoje na podjednakoj udaljcnosti jedna od druge, i nikad sc ne približuju niti se udaljuju; i, drugo, pravilnog kretanja nebeskih tcla oko zemlje, nijedna jcdinka ne bi trajala ni jednoga trenutka Izvesno je da je materija u neprestanom kretanju. i nikad ne miruje. Veliki pokrovi pod kojima se svc sahranjujc jesu poplave i trusovi. Slo sc tiče požara i velikih suša, oni ne pustose i ne uništavaju potpuno. Faeton je vozio svoja kola samo jedan dan. A trogodišnja suša u Ilijino vreme bila je ograničcna u prostoru, i narod je ostao živ. I veliki požari koje izazivaju gromovi, koji su česti u Zapadnoj Indiji, ograničeni su u prostoru. Ali u onim prvim pustoficnjima, poplavama i trusovima, valja daljc primetiti da ostatak stanovništva, koji sc slučajno spase, obićno je ncuk i gorštački svct, koji ne ume da da obaveštenjc o vremcnu koje jc prošlo, tako da je zaborav potpun, kao da niko nije ostao živ. Ako dobro razmisliš o slanovnicima Zapadne Indije, verovatno je da su oni noviji ili mlađi narod nego što je

stanovništvo staroga svcta. I mnogo jc vcrovatnije da pustošenjc kojc je nekada tamo nastalo nijc bilo izazvano trusom kao što jc cgipatski svcstenik pričao Solonu o ostrvu Atlantidi, da ga je progutao trus, nego je to tle opustosio potop. Jcr trusovi su retki u tim krajevima. Ali zato oni tamo imaju takvc silovite reke, da su reke Azije i Afrike i Evropc prcma njima kao potoci. Isto tako, njihovi Andi, ili planinc, mnogo su viši nego planine u nas; pa zato izglcda da su sc plemena Ijudska na njima mogla spasti prilikom nekog takvog potopa. A što se tiče Makijavelijcvc opaske, da sektaška Ijubomora doprinosi mnogo gušenju uspomcna na proslost, optužujući Grgura Velikog da jc činio sve što je mogao da uništi mnogobožaeke starine, ja ne vidim da takav fanatizam proizvodi krupna ili trajna dejstva, kao Što jc to pokazalo nasledslvo Savinijana, koji je obnovio prcđašnjc starine. Preokreti i mene na ncbcsima nisu podesan predmet za ovo izlaganje. Može bili, Platonova savrsena godina. ako bi svet tako dugo trajao, mogla bi imati nekakvog dcjslva; ne u vraćanje istih jedinaka natrag u postojanjc jcr to je budalasta misao onih koji smairaju da nebeska tcla utiču do sitnica na ovozemaljskc stvari, nego uopšte i u cclini uzcv. Komete, nema sumnje, imaju istu takvu moć i uticaj nad stvarima uopšte i u celini uzev; ali ljudi u njih više zure, i motre njihova putovanja, nego šlo mudro zapažaju njihova dejslva, naroćito njihova pojcdinačna dejslva; to jest, koja vrsta komete, kakve velićinc, boje, pravca zrakova, položaja u oblasti neba, i u kojc godisnje doba, proizvodi dcjstva određene vrste.

192

U Bckon: Ej

193

Ima jcdna sitnica koju sam cuo. i nisam htco prcći prcko njc a da je malo ne razmotrim. Vcle da jc primetcno u Ntzozemskoj nc znam u kojem delu da se svakih tridcsct i pct godina vraća ista vrsta vremena. redom; kao veliki mrazcvi. vclikc ltise, velike suše. tople zimc, lcta sa malo toplote. i tome slićno; i taj krug godina oni nazivaju prime. Ja ovo pominjem tim pre. zato fito sam, računajući unazad, i sam otkrio izvesna podudaranja. Ali da ostavimo ova pitanja prirode, i da pređemo na Ijudc. Najveći preokrcti koji nastaju mcđu Ijudima jcsu prcokreti sekta i religija. Jer te oblasti vladaiu najvcćma Ijudskim umovima. Istinska religija sazdana jc na stcni; ostale nose i bacaju talasi vremena. Da govorimo, zato, o uzrocima novih sckta. i da damo po neki savct onima, ukoliko ncjakost Ijudskoga suda mozc da zadrzi takve velike prcokrcte. Kad nastane razdor i ncsloga u ranije primljenoj rcligiji; i kada jc ponaSanjc sveStenika runo i sablaznjivo; a uz to su vremcna glupa, neuka i varvarska, tad možcS strahovati da ćc iskrsnuti i neka nova sckta, ako bi se isto tako pojavio i neki neobuzdan i čudcsan duh da joj budc tvorac. A sve se ovo stcklo kad jc Muhamcd objavio svoj zakon. Ako nova sekta ncma slcdeća dva svojstva, ne boj sc nje, jer neće se Siriti: prvo je. težnja ka suprotstavljanju i svrgavanju utvrđcnc vlasti, jcr niSta nije omiljenijc nego to; i drugo je davanje maha uživanjima i raspusnom životu. Sto sc tcorijskih jcresi tiče kao Sto jc u staro vreme bila Arijeva jcrcs, a danas Arminijcva, iako onc snažno deluju na ljudske umove one ipak ne proizvode velike promene u drzavi, osim u slučaju politićkih ncmira. Ima tri načina uvođenja novih sekta. Pomoću neobičnih znakova i čuda; pomoću rečitog i mudrog uveravanja; i pomoću maća. Sto se tićc mučcniStva. njih ubrajam među čudcsa, jcr izgleda da ona prevazilazc snagu ljudskc pruode; a to isto mogu da kazem i o izvanrcdnuj svctosti života. Zacclo, nema boljcg načina da sc sprcće raskoli i pojavljivanja novih sckta. nego da se otklonc zloupotrebc; da sc poravnaju sitnc razmirice; da sc postupa blago. a nc da sc vrSe krvavi progoni; i radijc da odobrovoljiS glavne vinovnikc pridobivanjem i unapređenjem, ncgoli da ih razbcsniS nasiljem i ogorčenuSću. Promene i preokreti u ralovima mnogobrojni su, no uglavnom su trojaki: menja sc ratna pozornica, mcnja se oruzjc, i mcnja se način ratovanja. Izgleda da su se ratovi u staro vremc vise kretali od istoka na zapad; jer Persijanci, Asirci. Arabljani, Tatari koji behu zavojcvaci bchu svi istocni narodi. Istina, Gali bchu sa zapada; ali ćitamo samo o dvcma njihovim provalama. u Galaciju, i u Rim. Nu Istok i Zapad su relativni pojmovi, i nemaju utvrđenih taćaka na ncbesima; pa ni o ratovima, bilo sa istoka bilo sa zapada. nema izvesnog opaianja. Sever i Jug, međutim. utvrđeni su; i reiko jc, ako ikad, opaženo da neki narod sa dalekog juga zavojiti protiv severa, već obrnuto. Otuda je oćevidno severni dco svcla po prirodi viSc ratnicka oblast: pa

bilo da to dolazi usled uticaja zvczda na tu poluloptu; ili zbog prostranih kontinenata koji lcžc na scveru, dok juzni deo. koliko je poznato, saćinjava bczmalo samo more; 111 Sto jc najoćevidnijc zbog hladnoće severnih krajeva koja ćini da tcla, i bez vczbanja, najvećma očvrsnu. a duhovi postanu najžeSći. Kad sc velika država, ili carstvo, uzdrma ili raspadne. ratovi zacelo usledc. Jcr vclika carstva, dok potoje. doista iscrpljuju i uniSlavaju snage domorodaca, oslanjajući se na svojc sopstvcnc vojne snagc; ali kad ove isto tako iznevere. svc odlazi u propast. i sama poju plcn drugih naroda. Tako je bilo sa propaSću rimkog carstva; a isto je tako propalo i nemačko carstvo posle Kurla Vclikog. kad jc svaka ptica uzcla svojc pero; a isto ćc sc vcrovatno dogoditi i sa Spanijom. ako do sloma dode, Stvaranje vclikih kraljcvstava isto tako izaziva ratovc: jcr kad se jedna drzava previSc osnaži, ona postajc kao bujica koja se mora razliti. To su pokazali Rim, Turska. Spanija. i drugc države. Kad u svetu ima najmanje varvara, ali takvih koji se obično nc žene i nc plodc ako nc znaju kako ćc stvoriti srcdstva za Život kao Sto je to svuda i danas. osim u Tatarskoj. nema opasnosti od poplave naroda; ali kad postoje velikc rulje kojc sc i dalje množe a nc obczbeduju unapred srcdslva za život i odrzanjc, ncophodno jc da u izvesnim razdobljima Salju jedan dco svog plcmena proliv drugih plemcna; stari sevemi narodi to su obićno radili žrcbom: bacali su žreb koji ćc dco ostati u zavicaju, a koji čc polraiti sreću drugde. Kad u ratničkoj drzavi zavladaju mckuSlvo i poženskarenost, njeni građani mogu izvcsno da oCckuju rat. Jer obićno u vrcme opadanja takvih država vlada bogatstvo. tc prcdlavljaju primamIjiv plen, a ncstajanje hrabrosti u građana bodri drugc da zavojSte. Sto sc oružja tiče, vidimo da i ono ima svoja razdoblja i menc, mada te promcnc jedvu potpadaju pod pravilo i opažanjc. Jer izvesno je da je top bio poznat u gradu Oksidraku, u Indiji, u vreme Alcksandra Vclikog; a to jc ono 5to su Makedonci nazvati munjom i grmljavlnom, i ćarolijom. A dobro jc poznato i to da jc upoIreba topa bila poznata u Kini prc viSe od dvc hiljadc godina. Lsavriuvunje oružja sastoji sc, najpre, u povccavanju dalckometnosti; jer tako se opasnost od neprijalelja može prcduhiiriti. kao pomoću topova i pusaka. Drugo, u pojaćavanju udarnc snage. u ccmu opet top nadmaša svc ralne spravc za razbijanjc bedema i druge starinskc izume. Treća, u boljoj sprctnosti, tako da sc možcs slu;ti datim oružjcm po svakakvom vrcmenu, a uz lo da je lako a nošenje i podesno za rukovanje, i tome slično. Sio sc tićc vodenja ralova: najpre su se ljUdi uzdavali potpuno u brojnu nadmoCnost; onda su se isto lako uzdavali i u hrabrost svojih vojnika; zakazivali su bojcvc i megdane sa jednakim bojnim snagama; a nisu umeli da svrstavaju svojc trupe u bojni porcdak. Polom su naučili da sc viSc uzdaju u izvcžbanost svojih trupa ncgoli u njihovu brojnu nadmocnost; naućili su da sc koriste preimućstvima zcmliišta, lukavim divcrzijama. i tome sličnim; i poslali Ml još vcštiji u svrstavanju svojih borbcnih snaga. U mladosti države cvcla vojna sila; u njcno srcdovcćno doba. nuuka; a onda obc zajcdno za izvcsno vrcme; u doba opadanja. mchaničkc vcStine i irgovina. Nauka ima svojc dctinjstvo. onda kada tck počinje i kad jc malne delinjasta; potom iinu svoju mladost, i tada je raskoSna i mladalačka; onda dolazc njcne zrcle godine, i lada jc tcmcljna i tacna; i naposlelku. ima i svoju sUrost, i tada je usahnula i iscrpena. Ali nije dobro prcdugo glcdati kako sc obrtu ova kola mcna i promcna. da nas nc bi uhvatila vrtoglavica. A Ito sc njihovc filologije liče, lo je samo krug bajki, pa jc sloga nepodesna za ovaj spis.

FRAGMENT ESEJA O SIRENJU GLASOVA Pcsnici prikazuju Fomu kao nakazu. Opisuju jc dclom Icpom i oimcnom. a dclom stravičnom i kobnom. Vele, glc koliko pcra ona ima, toliko ima oćiju ispod njih; toliko jezika; toliko glasova; toliko uSiJu ona ćuli. Ovo jc ukrasna S?ra. Slede odličnc priće. kao: da ona sabira snagu u kretanju; da hoda po zemlji, a glavu krije u oblacima; da danju scdi na kuli osmatračnicl. a mahom noću leli; da mcsa ono Sto se zbilo sa onim Slo nijc; i da jc slrah za vclikc gradove. Ali priča koja nadmaSa svc ostalo jcste ona koja vcli da je zcmlja. majka dlvova koji su se digli protiv Jupitra i kojc je on uniStlo. na to u nasiupu gncva rodila Famu; jcr izvesno je da su buntovnici, koje prcdstavljaju divovi, i buntovnićke glasinc i potvorc. samo braca i scstrc, muSki i žcnski rod. Ali ako Čovck umc da ukroti ovu nakazu, da Je naučio da sc hrani iz njcgove ruke, da gospodari njome, i

pomoću nje da lovi drugc pticc grabljivice, onda ona vrcdi ncSlo. Ali zarazio nas jc stil pesnika. Da govorimo sada Irczveno i ozbiljno. U svim političkim spisima nema prcdmcta koji jc manjc obrađen, a koji bi višc vrcdclo da sc obradi, ncgo Slo je ovo o Sirenju glasova. Sta su lažni glasovi; i Sta su isliniti glasovi; i kako sc najboljc mogu razlikovati; kako se glasovi puStaju i podrzavaju; kako sc Sirc I umnožavaju: i kako se mogu zaustaviti i obesnažiti. 1 druge stvari koje se tiću njihove prirode. Takva je snaga glasa da tcSko možc bili vclikog poduhvaia u kojcm on ne bi imao vclikog udcla. naroćito u ralu. Mucijan jc upropastio Vitclija pustivSi glas o tome da Vitelijc namcrava da prebaci lcgijc iz Sirije u Gcrmaniju. a onc iz Germanije u Siriju; na to je među sirijskim legijama buknulo veliko nezadovoljitvo. Julije Cezar uhvatio jc Pompcja ncspremnog, i uspavao je njegovu marljivost i pripreme. lukavo pustivSi glas o tomc kako vujnici ne volc Cczara i kako će ga. umomi od ratovanja a bogati plcnom lz Galijc, ostaviti čim dođc u Ilaliju. Livija jc, ncprcstanim saopSlcnjima o tomc da stanje zdravlja njenog muza. Avgusta, ide na boljc i da se on oporavlja, pripremila svc da ga nasledi njcn sin. Tibcrijc. Isto tako, uobićajeno jc da poSc kriju od janičara i vojnika smrt Velikog Turćina, da bi sprečili pljačkanjc Carigrada i drugih gradova, kao Sto je bio običaj prilikom sultanovc smrii. Temistoklc je natcrao Kserksa, cara persijskog, da navratnanos pobegne iz Grčkc, kad Jc pustio glas da Grcl nameravaju da razbiju njcgov most od brodovlja kojl je postavio preko Helesponta. lma hiljade lakvih primera; i Sto ih viSe ima, manje jc potrebno ponavljati ih ovde. jer covek svuda nailazi na njih. Zato ncka svi mudri upravljači motre na glasove koji sc Sire isto onako pazljivo kao i na sama dcla i namcre.fOslalak nije završen.

NOVA ATLANTIDA

Iz Perua gde smo boravili u toku cele jednc godinc plovili smo Južnim morem za Kinu i Japan. ponevši sobom hrane za dvanaest meseca; povoljni, mada blagi i slabi, istočni vetrovi pratili su nas tokom pet meseca i vise. No onda vetar promeni pravac, i tokom mnogih dana ustali se prema zapadu, tako da malo ili nimalo mogasmo da sledimo smer, i pomišljasmo kalkada da se vratimo. No onda poduhnuše opet jaki i golemi južni vetrovi sa skrctanjcm ka istoku; pored sveg naŠeg opiranja, ponesoše nas u pravcu severa: a tad je vcć i nasa zaliha hranc bila na izmaku. mada smo je veoma štedcli. Tako, nasavši sc usred najveće vodene pustinje na svctu, bcz hranc, smatrasmo sebe izgubljenim, i priprcmasmo sc za smrt. Pa ipak, uputismo svoja srca i glasove Bogu na ncbcsima, koji pokazuje čudcsa njegova u dubini; molcći Njcga da nam budc milostiv i, kao što u pocetku bjcšc tama nad bczdanom i po kaza sc suho, da i nama zemlju otkrijc, i spase nas propasti. I dogodilo sc da predveće sledećeg dana, na razdaljini od dvadesctak milja u pravcu severa, ugledasmo nešto nalik na guste oblakc, što nam uli malo nade da bi to mogla biti zemlja; znajući da je taj deo Južnog mora potpuno nepoznat, moglo bi tu biti ostrva i kontinenata koji još nisu izišli na videlo. Stoga, u toku cele te noći. upravismo naš smcr onamo gde smo ugledali privid zcmlje; i u zoru sledcdcg dana jasno razaznasmo da to jeste neka zcmlja, ravna na izglcd, i obrasla Sika rum. sa čcga jc izglcdala jož lamnija. Posle podrug sala plovidbe. uđosmo u nuku dobru luku, pristaništc jcdnog lepog grada: ne velikog, doduše, no dobro sazdanog i prijatnog izglcda sa mora. I dok nam jc svaki Ćasak iz gledao dug do stupanja na tle, približismo se obali i poumismo da se iskrcamo. No odmah uglcdasmo razne Ijude, sa palicama u rukama, koji nam. tako reći, zabranjivahu da se iskrcamo: i to bez ikakvc vike iti žestine, već samo znacima upozoravahu nas da ne prilazimo. Dovcdcni time u ne maiu nepriliku, uzesmo da se posavctujemo izmcđu scbc šla nam valja činili. Za to vrcme pride nam jedan mali čamac. sa oko osam osoba u njemu; jedan od tih Ijudi. koji jc u ruci imao palicu od žute trske, prcvućcnu plavim sa oba kraja, stupi na naš brod ne ispoljavajući nimalo nepoverenja. I kad vtde da mu jedan od naSih ljudi pristupi nešto malo pre ostalih, on izvadi mali svitak pergamcnla malo Žući nego Što je naš pergamcnt, i sjajan kao što su lislovi pisaćih tablica, no inače mek i savitIjiv, i predadc ga našem predvodniku. Na tome svitku behu upisane na drevnom hcbrejskom, i na drevnom grčkom, i na dobrom sholastičkom lattnskom, i na španskom, ove reči:,Ne iskrcavajte sc, nijedan od vas, i budite spremdii da se u roku od scsnaest dana udaljite od ove obale, osim ako vam se duže vreme ne dozvoli. U međuvremenu, ako vam treba sveže vode, ili hrane. ili pomoći važim bolesnicima, ili vaŠ brod treba opravke. napišitc vaše potrebc, i dobičcle ono što pripada milosrđu. Svitak je bio potvrđen pečatom sa otiskom heruvimovih krila. ne raširenih. vcć opuštcnih nanižc, a pored njih krst, Kad ovo uruči, službcnik sc vrati, a osiavi kod nas jednog slugu da primi naš odgovor.

Dogovarajući se onda izmcdu sebe, bcsmo veoma zbunjcni, Uskraćeno iskrcavanjc. i brzo upozorcnje da sc udaljimo, mnogo nas je onespokojilo: u drugu ruku.videći da ti Ijudi znaju jezike, i tako su upućeni u humanističke nauke, bcše nam ne mala uteha. A više nego svc drugo, znak krsla na onom saopštcnju ispunjavao nas je veljom radošću, i bejaše tako rcći predskazanje dobra. Odgovorismo na Španskom jezikuDa Što se naSeg broda tiće, on je dobro; jer praiilc su nas pre bezvetricc i suprotni vetrovi negoli bure. Sio se nasih bolesnika tiće, njih ima mnogo, i u vrlo lošcm stanju; pa ako im se ne dozvoli da se iskrcaju, njihovi su životi u opasnosti. Podrobno smo izložili našc druge potrebe, dodavsiDa imamo malu zalihu robe, kojom. izvolc li oni da irguju, možcmo podmiriti naše potrebe, a da ne padamo njima na tcrct. Ponudismo sluzi nekoliko zlatnika kao nagradu, i komad krmezne kadifc da prcda onom službeniku: no sluga ih ne uze, a jcdva ih i poglcda, već ostavi nas tako, i vrati se u drugom malom čamcu koji poslaše po njega. Oko tri sata, pošto smo otpremili naš odgovor, uputi se k nama čovek kako nam se činjaše visokog položaja. Imao je na sebi odeždu sa sirokim rukavima od neke vrslc divokozinc, izvrsne plave boje, i mnogo sjajnije od naše; ruho pod odeždom bilo je zeleno, kao i njcgov klobuk, u obliku lurbana. izvrsno načinjcn, ali nc tako golem kao Što su turski turbani; a ispod oboda padali su uvojci njegove kose. On bese ćovek dostojonstvcnc pojave. Dolazio je u čamcu, delimice pozlaćenom, sa još samo ćetiri osobc; za njima je plovio joS jedan čamac sa dvadesetak ljudi. Kad stižc na jcdan strelomet od našeg broda, dadoše nam znak da mi treba da mu posaljemo nekoliko ljudi u sretanje na moru, 5to odmah i ućinismo, upulivši u našem brodskom čamcu podzopovednika sa joS četvoricom nasih Ijudi. Kad dođosmo na Sest jarda od njihovog čamea, doviknuSe nam da stanemo i da nc prilazimo bliže, 5to poslusasmo. A na to čovek, kojcga sam već opisao, usladc, i snažnim glasom upita na španskom, Jeste li hrišćani? Odgovorismo, jesmo; strahujući tim manje, zato šlo besmo videli krst porcd onog pećata. Na taj odgovor rečena osoba podiže desnu ruku ka nebu, i primače je blago ustima Sto je pokret koji oni čine kad zahvaljuju Bogu, i onda rcče: Ako hoćete da se zakunete, svi vi, dobrim delima naScg Spasitelja. da niste gusari, i da niste prolili krv, zakonito ili nezakonito, u toku poslednjih Četrdeset dana, dobićete dozvolu da iziđete na kopno. Rekosmo, sprcmni smo da položimo zakietvu. Na to jedan od onih Sto behu s njim. budući kako se činjaše beležnik, načini zapisnik o tome činu. Kad to bi obavljeno, jedan od pratilaca velmožc, koji bejaše s njim u istom čamcu, pošto njegov gospodar i on malo porazgovorišc, reče glasno:Mo gospodar žeh da znate da nije to iz oholosti, niti iz gospodstva što on ne dolazi na vaš brod, već zato što, u vašem odgovoru, izjaviste da međ vama ima mnogo bolcsnih, a Cuvar Zdravlja ovoga grada upozorio ga je da valja da se drži na odstojanju. Mi mu se poklonismo, i odgovorismo da smo njegove ponizne sluge, i smatramo za veliku čast i izvanrcdnu čovečnost ono što jc već učinjeno: no nadamo se da priroda bolesti naSih ljudi nije zarazna. Tako se on vrati; a malo zatim dode beležnik na naS brod, držeći u ruci neki plod tc zemlje, sličan narandži, no boje izmeđ narandžastozagasite i skrlctnc: plod je Širio oko sebe najdivniji miris. On ga jc upotrebljavao kao što se činjaše kao zaStitu od zaraze. On primi naSu zakletvuU ime Isusa, i Njegovih dobrih dela, a potom nam rcče da ćc sutradan do Šest časova ujutru doći po nas Čovek koji će nas povesti u Dom stranaca kako je on to nazvao. gde ćemo biti opremTjenTštva rima kako za nase zdrave Ijude tako i za bolesnike. Tako nas on ostavi; a kad mu ponudismo nešto zlatnika, on smešeći se reče da ne smc dvaput da budc plaćen za jedan isti trud: misleči pritom kako sam ga ja razumeo da za svoje usluge ima dovoljnu platu od države. Jcr kao što sam docnijc saznao oni nazivaju službcnika koji prima nagrade dvoplatežnikom, Rano sledećeg jutra dode nam onaj isti službenik koji nam jc prvom bio došao sa trščanom palicom, i rečc nam: DoSao je da nas povede u Dom stranaca, i izabrao je taj rani sat zato da bismo imali pred sobom celi dan za naše poslove. Jcr reće on, ako hoćete da poslušate moj savet, najprc poći će sa mnom samo nekolicina od vas, da razgleda mcsto, i da vidi kako se možete u njemu najbolje smcstiti; a potom možete poslati po vaSe bolesnike, i po one ostale koje hoćete da dovedctc na kopno. Zahvalismo, i rckosmo da će mu Bog platiti za njegovo staranje o ncvoljnim tudincima. I tako Scstorica nas pođosmo s njima na kopno; a kad besmo na kopnu, on pođe ispred nas, okrcte nam se, i reče, da je samo naš sluga i naS vodič. Poveo nas je kroz tri lepc ulice; i duž celog puta kojim idasmo beSe se sakupilo neSto naroda sa obe strane i stajaše u redu; ali na tako uljudan način, kao da je došao da nas pozdravi dobrodoSlicom a ne da gleda u nas kao u Čuda; i dok prolažasmo mimo njih, om isturahu ruke malo upolje, što je njihov pozdrav u znak dobrodoslicc. Dom stranaca je lepa i prostrana kuća, sazdana od opeke nešto modrije nego Što je naša opeka; i sa lepim prozorima, od kojih neki behu od stakla. a neki od jcdne vrste voStanog platna. Uveo nas je najpre u lepo predvorje nad stcpenicama, i upitao koliko nas ima na broju? i koliko je bolesnih? Odgovorismo, ukupno nas ima bolcsnih i zdravih pedeset i jedan, a od tih sedamnaest je bolesnih. On nas zamoli da se

malo strpimo, i da sačekamo dok se on ne vrati, što bcSc otprilike oosle jednog sata; i onda nas povede da vidimo odaje koje su nam dodcljenc, a kojih bejaSe deveinaest. Po kazalo se kao Sto sc cinjaSc da četiri od tih odaja, koje bchu bolje od ostalih, mogu primiti ćetvoricu od naŠih prvih Ijudi, tako da svaki bude sam; u ostalih pctnacst odaja smcstićcmo sc mi drugi, po dvojica zajedno. Odaje bchu lepc i svetlc, i udobno namcStcne. Onda nas povedc duž jcdnc dugc galerije, nalik na manastirsku spavaonicu, gde nam pokaza citavom jednom stranom jer na drugoj strani bcse samo zid i prozur sedamnacst ćelija. veoma urednih. sa prcgradaina od kedrovinc. Ta galerija i ćclije, kojih bcjaSc četrdeset mnogo viSc ncgo Sto je nama bilo potrebno, ustanovIjene su kao bolnica za obolclc osobc. On nom reče uz to. da kako se koji od nasih bolcsnika budc oporavio, moći će da se preseli iz ćelijc u odaju: u tu svrhu odredeno jc deset slobodnih odaja. povrh onih o kojima smo ranije govorili. Kad to obavismo. on nas vrati u predvorje. i podigavSi malo svoju palicu kao Slo oni cinc kad izdaju neki nalog ili zapovest rccc namValja da znate da običaj zemljc zahtcva da. poslc danaSnjcg i sutraSnjeg dana kojc vam dajcmo da prcbacitc vaSc Ijudc sa broda, moratc ostati u kući iri dana. No ncka vas to ne uznemirava. i nc mislite da sic limc spulani, već pre da sle ostavljeni spokojstvu i odmoru. NiSta vam ncćc nedostajati, a Scslorica naših Ijudi odrcdeni su da vam budu na usluzi u poglcdu ma kujih poslova kojc biste mogli imati napolju. Zahvalismo mu sa svom poStom i Ijubavi, i rekosmo, ,Bog se zacclo obznanjujc u ovoj zemlji. Ponudismo mu isto tako dvadeset zlatnika; ali on sc osmehnu, i samo rcče:.Sto? Dvoplalcnik! 1 tako nas ostavi. Uskoro potom bio je posluzcn ručak: hrana je bila odlična, kako hleb tako i jela: bolja ncgo na ijednoj zajcdnićkoj trpczi za kojom sam obcdovao u Evropi. Imali smo isio tako tri vrstc pica. sva zdrava i dobra; vino od grožđa; neko piće od žita, kao Sto jc naSe pivo.ali bistrije; i ncku vrstu jabukovače, nacinjcnu od nckog voća tc zcmlje, izvanredno prijatno i osveiavajućc pićc. Scm toga, doneli su nam u izobilju onih skrlctnih narandzi za naSc bolcsnikc. koje su rekošc pouzđan lek ud bolesti uhvaccnih na a.uru. Iiu laku. dali su nam kuliju silnih sivih ili belićastih pilula. sa ieljom da ih naSi bolcsnici uzimaju. po jednu pilulu svake noci prc spavanja. Sio ćc rckoSc ubrzati njihov oporavak. Slcdcćcga dana, pošlo je posao oko prcbacivanja iz broda naSih Ijudi i stvori bio obavljcn i namircn, smalrao sam za umcsno da sazovcm našu posadu, pa kad sc svi sakupiSe, ja im rckoh, Dragi moji prijatclji, upoznajmo sebe, kao i kako stojc naSe stvari. Mi smo ljudi izbaćcni na kopno, kao sto Jona bejasc iz kilova trbuha, a bcjasmo kao pukopam u dubinama; a soda smo na zemlji, no tek smo izmeđ života i smrti, jcr nalazimo sc izvan mcđa 1 Starog i Novog sveta; i da li ćemo ikad vidcti Evropu. zna samo Bog. Nekakvo ćudo dovclo nas jc amo. i niSta manje nete nas odvcsti odavde. Stoga. s obzirom na naše spasenje. i na opasnosti sadaSnjc i budućc. slavimo Boga. a svaki pojedinac ncka popravi svojc ponaSanje. Scm toga. doSli smo amo mcd jedan hriSćanski narod, ispunjen pobožnoSću i čovecnoSću: pa zato nc stavljajmo ruglo na naSa lica, da se naSi poroci ili ncdostojnosl ne bi pokazali prcd njima. No ima joS ncSlo: po narcđcnju mada u ućlivom obliku oni su nas zatvorili u ove zidove za Iri dana: ko zna nijc li lo zalo da bi donekle iskuSali našu narav i ponoSanje? Pu nađu li do su loSi, da nas odognaju odmah; a budu li dobri, da nam produže boravak. Jer ovi Ijudi kojc su nam dali da nam budu na usluzi. možda uz to i motre na nas. Zato. za ime Boga. i tako nam spascnja naSih duSa i tcla, ponaSajmo sc tako da mozcmo biti na miru sa Bogom i naći milosti u ocima ovog naroda. NaSa posada zahvali mi jednoglasno na mum dobrom ? Bekoo: EMJI

209

savetu, i obeća mi da ćc živeti trezveno i uljudno, ne dajući ni najmanje povoda sablazni. Tako provcdosmo naša tri dana, radosno i bczbrižno, očckujući šta će biti sa nama kad oni prođu. Za to vreme svakoga smo se sata radovali oporavljanju naših bolcsnika, koji mišijahu da su vrgnuti u neko bozansko jczcro iscclcnja, tako su se dobro i tako brzo oporavljali. U jutro kad minuše tri dana, dođe nam jedan nov čovek, kojega ranije nismo videli, odeven u plavo kao i onaj prvi, samo što je njegov turban bio beo sa malim crvenim krstom na vrhu. Imao je isto tako kolir od finog lancnog platna. Kad uđe, on nam se malo pokloni, i isturi rukc upolje. I mi sa svoje strane poklonismo se njemu veoma nisko i pokorno, baš kao da ćemo od njega čuti presudu da li nam valja živeti ili umreti. On zamoli da govori sa nckolicinom od nas. Na to samo nas šcstorica ostasmo, a drugi se udaljiše iz odaje. On rečc, Irla sam službeno upravnik ovog Doma stranaca, a zvanjcm sam hrišćanski svcštenik; i zato sam došao

k vama da vam ponudim mojc uslugc, i kao strancima, i naioćito kao hrišćanima. Mogu vam poncšto rcći šiu. mislim, nećete nerado Čuti, Država jc odobrila da ostanete u zemlji za vreme od šest nedelja: i neka vas to nc obespokojava, budc li vam potrebno da boravite duže, jer zakon o tome nije izričan; i ja ne sumnjam da ću i sam moći da vam pribavim dozvolu da taj rok produžite onoliko koliko vam budc potrebno. Isto tako, znajte da je Dom stranaca danas bogat, i veoma jc moguć; jer tokom ovih trideset i sedam godina svoja je primanja ostavljao na stranu, budući da tako dugo nijedan stranac nije prispco amo. Pa zato ne brinite: država će za sve vrcme snositi trošak vašeg boravka. No zato nećete ni dana manje ostati. Sl se tiće robe koju stc doneli, valjano ćemo s vama poslovati. i dobićctc protivvrcdnost bilo u robi bilo u zlatu ili srebru, jer nama je to svejedno. A ako imate jo.š neku molbu, nemojte jc kriti; jer vidcćete da vas naš odgovor neće dovcsti U nepriliku. Samo vam ovo moram reći, da niko od vas ne smc da se udalji višc od jednog karana to jc kod njih jedna milja i po izvan zidova grada, bez naročilc dozvolc. Odgovorismo, pošto smo se za Časak međusobno poglcdali, zadivljcni njcgovim milostivim i roditeijskim postupkom, da ne znamo šta da kažemo, jer ncdostaju nam rcči da izrazimo našu zahvalnost; a posle njegovih plemenitih i iskrcnih ponuda, zaista nc znamo Šta bismo još mogli da molimo. Cinjac r.r.m sc kao da vidimo prcd sobom sliku naseg spasenja u raju; jer mi koji db ncđavna bejasmo u čcljusllirra TfnrTTnađosmo sc sada ovdc gde nalazimo samo utehe. Slo se tiče zapovcsti koja nam beše data. nećcmo propustiti da joj se pokoravamo, premda nemogućno jc da u duši ne poželimo žarko da hodimo i dalje po toj srccnoj i svetoj zemlji. Dodasmo, da će nam se jczici prc zalcpiti za nepca nego Sto ćemo u molitvama našim zaboraviti bilo njegovu prečasnu osobu bilo ceo ovaj narod. Isto tako, najponiznijc zamolismo ga da primi od nas, kao od svojih vernih slugu, na osnovu onog istog prava koje je uvek obavezivalo Ijudc na zemlji, naše osobe i sva nasa dobra koja podastirerao prcd njegove noge. On reče da je svcSlcnik, i nada se svcšleničkoj nagradi; a to je bratska ljubav i dobrobit naših duša i tcla. I tako on ode od nas, ne bcz suza neznosti u svojim očima, i ostavi nas pometenc od radosli i dobrote, a mi govorasmo mcđ sobom da smo dosii u zemlju anđcla. koji nam se svakodnevno obznanjuju i obasipaju nas dobrima na koja nismo ni pomisijali, mnogo manjc očckivali. Sledcćeg dana. oko dcset časova. dođe nam ponovo upravnik. i, poslc pozdrava, reče prijateljski da nam je dosao u posetu, pa zalraži siolicu, i sede; a mi, dcsctak nas ostali behu prosliji ljudi. ili pak behu iziSli u grad, scdosmo s njim; kad svi poscdasmo, on pocc ovako:,Mi sa ovoga oslrva Bcnsalcma jcr lako ga onl zovu na svomc jcztku imumo ovo: uslcd naSeg usamIjcnog položaja, i naiih zakona o tajnosti, koji važe za nase putnike, i zato Sio dopustamo pristup strancima, dobro poznajcmo vcći dco naslanjcnog sveta, a sami smo nepoznati svclu. Sloga, poslo je umesno da postavIja pitanja onaj koji najmanje zna, razložnije je, zarad razgovora. da vi mcni poslavljatc pilanja nego da ja pilam vas. Odgovorismo da mu ponizno zahvaljujemo Slo nam lo dopuSta. i da smatramo, na usnovu onoga Sto smo već iskusili, da na svelu ncma ovozcmaljske slvari koju je vrednijc saznaii ncgo Sto jc slanjc tc srećne zcmljc. No višc od svega rckosmo, pošlo smo se naSli iz raznih krajcva svela, i uzdamo sc vaistinu da ćcmo se jednoga danu nači u Carsivu Nebcskom jcr hriSćani smo. i jedni i drugi, želeli bismo da znamo budući da je njihova zemlja lako uduljcna, i dcle je lako ogromna i nepoznata mora od zemlje po Ćijem je llu hodio naS Spasilelj, ko je bio aposlol u tomc narodu. i kako je on bio preobraćen u vcru? Pokazalo sc na njegovom licu da mu je naSe pitanjc veoma po volji; on rcče, Osvojistc mi srce timc slo najprc postavislc to pilanje: jer lo pokazuje da najprc iražite Carstvo Ncbcsko: i rado ću, i ukratko, udovoljiii vaScm zahtcvu. .Oko dvadcset godina posle vozncsenja naseg Spasitelja dogodilo sc da jc narod Renfusc grad na istoćnoj obali naScg ostrva. na domaku vida. ugledao noć jc bila oblačna i mirna, mozda na udaljenosti od neke milje na moru, veliki stub svctlosti; ne uglast, već u obliku valjka, kako se diže visoko gore u nebo; a na njegovom vrhu video sc vcliki krst od svetlosti, sjajniji i blistaviji ncgo Sto jc sam siub. Na takvu čudesnu pojavu. nurod iz grada brzo sc slcžc na žalu, da gleda zadivljcn; a potom ljudi se olisnuse u malim čunovima da bi priSli bliže lom cudesnom prizoru. Ali kad čunovi bchu prisli na Sesl jarda od stuba. svi behu sapeti. i ne mogahu daljc, mada mopahu da plove okolo, ali nc bliže slubu: i tako svi stajahu kaoupozoriStu.gledajući lu svctlost kao neko nebesko znamenje. Sluiilo sc da u jednomc čunu be.še jedan od uaiili mudraca. iz DruStva doma Solomunova; a tajTćToin ili saboriStc. dobra moja braćo. samo jc oko ovog kraljcvstva; i mudrac, poSto je pomno i usrdno pogledao i osmolrio taj krst. padc nićicc, a potom kleknuvši na kolena. i poJigavSi ruke k nebu, izgovori ovu molilvu: Gospodc Bože neba i zemlje; Ti si u svojoj milosti podano Ijudima naSega rcda da upoznaju dela Tvoja, i tajnc njihovc; i da razazpaju koliko to priliči Ijudskom rodu između božanskih ćudcsa. dcla Prirode, dela umelnosti, i obmana i varki svih vrsta. Ja ovde priznajem i svcdoćim pred ovim narodom, da ovo Sto vidimo

pred naSim očima jest prst Tvoj, i istinsko čudo. I kao Sto nas učc naSe knjige da Ti nikad nc tvoriS cudesa doli samo rad nekc božanske i odličnc svrhc jcr zakoni Prirodc su Tvoji zakoni, i Ti njih ne nadmaSaS osim radi nekc velike stvari, mi Te najskrusenije molimo da nam pomogneS da razumcmo ovo veliko znamcnjc. i da nam milostivo proiumaČiS njegou svrhu; poslavSi nam ga. Ti nam to delom tajno obcčaval. JCada je izgovorio molitvu, on odmah opazi da je njegov čamac pokretljiv i nevczan. dok svi drugi ostaSe ćvrsio sapeti; pa uzevSi to kao polvrdu dopuStanja da se približi. on polako i u tiSini zavcsla ka stubu. No pre ncgo Sto priđe blizu njega, stub sa svctlosnim krstom razbi se. i uobliči, tako rcći. u ncbcski svod mnogih zvczda, koji isto tako ubrzo iScili. i ne vidc se niSta viSe doli jedan kovčežić, ili skrinja od kedrovine, suv, i nimalo ovlažen vodom premda ic plovio. A na njegovom prednjem delu, koji bese njemu okrcnui, rasla je zclena grančica palme; i kad mudrac, sa strahopoštovanjem, uze kovčežić u svoj čamac, on se otvori sam, i pokazaše se u njemu knjiga i pismo, oba napisani na tankom pcrgamentu. i uvijcni u plaštanicu. Knjiga je sadržala sve kanonske knjige Staroga i Novoga zavcla, kao što ih vi imate jer mi znamo dobro šta vasc Crkve prihvataju, i samu Apokalipsu; i neke druge knjige Novoga zavcta, koje u ono vreme ne behu napisanc, bchu ipak tu. A što se pisma tičc, glasilo je ovako: Ja Vartolomej, sluga Najvišega, i apostol Isusa Hrista, bch upozorcn od anđela, koji mi se javi u prikazi sjaja, da ovaj kovčežić valja da spustim na talase mora. Stoga polvrđujcm i objavljujcm narodu kojem će, po volji Božjoj, ovaj kovčežić dospeti u zemlju, da toga istoga dana dolazc im spasenje i mir, i dobra volja od Oca, i od Gospoda Isusa. ,U oba ta spisa, u knjizi kao god i u pismu, bejase satvoreno velje čudo, saobrazno onome čudu apostola u prvobitnom daru jczika. Budući da su u ono vrcme Živeli u ovoj zemlji Jevreji, Persijanci, i Indijci. pored domorodaca, svako jc Čitao iz knjige i iz pisma kao da su napisani njegovim vlastitim jezikom. 1 tako je kovčcžić spasao ovu zemlju nevcrništva kao što je ostatak Starog sveta bio spascn od vode posredstvom apostolskog i čudotvornog cvangelista sv. Vartolomcja. Tu on zastade, a dođc glasnik i odazva ga od nas. Tako to beše sve što čusmo prilikom tog razgovora. Slcdcćcg dana, odmah poslc ručka, dođe nam onaj isti upravnik, i izvini se, govored, da je prethodnoga dana bio odazvan od nas pomalo naglo, no sada će nam to nadoknadili, i provešce više vrcmena sa nama, ako su nam njegovo društvo i razgovor prijatni. Odgovorismo da nam jc to bilo tako prijatno i ugodno, da smo zabo ravili i prošle opasnosti i buduća strahovanja dok smo ga slušali kako govori; i da smatramo da jcdan čas provedcn sa njim vredi godine našcg prcđasnjeg života. On nam sc lako pokloni, pa kad poscdasmo, on rečcPa, pitanja pripadaju vama. Posle kratkc stanke, jedan od naiuh reče da ima jedna stvar koju koliko želimo da saznamo loliko se plašimo da upitamo, da ne bismo dopustili sebi previšc slobode. No ohrabrcni njegovom divnom Čovcčnošću prema nama mi jedva možemo da zamislimo sebe tuđincima, budući da smo njegove zaklete i odane sluge, dozvolićemo sebi smelost da pitanje postavimo; moleći ga ponizno, ako smatra za nepodcsno da odgovori na nj, neka nam oprosti, a pitanje ncka odbaci. Rekosmo da smo dobro zapazili one njegovc rcči, koje je ranije izgovorio. da ovo srećno ostrvo. na kojcm smo sada, malo ko poznaje. a ipak ono poznaje većinu naroda sveta, što smo videli da je tačno, s obzirom da ljudi vladaju evropskim jezicima i znaju mnogo o nafiim prilikama i našim poslovima; a ipak mi u Evropi uprkos svih dalckih otkrića i plovidaba ovog poslednjeg doba nikad nismo čuli ni najmanji naveštaj pa ni šapat o ovome ostrvu. To nam izgleda neobično i čudesno; jer svi narodi saznaju po nešto jedni o drugima, bilo putovanjem u inostrane zemlje. bilo prcko stranaca koji k njima navratc; i premda putnik u tuđoj zemlji obično sazna očima više nego što čovek koji ostaje kod kućc može da sazna iz pripovcdanja putnika. ipak oba načina dovoljna su da se stvori ncko uzajamno poznavanje u izvesnom stepenu. No što se ovog ostrva tiče, još nikad nismo čuli da jc kogod video da je neki njegov brod prispeo ma na koju evropsku obalu; ne, ni na obale Istočne ili Zapadne Indije, niti je ijcdan brod iz ma kojeg dela sveta doplovio natrag sa ovc obale. Pa ipak, Čudo nije u tome; jer položaj ostrva kao što njegovo gospodstvo reče, u tajnom skrovištu takvog ogromnog mora može biti uzrok lomc. AH onda, da ljudi znaju jczikc, knjige, poslovanja onih koji živc lako daleko od njih, stvar je o kojoj nc znamo Sta da kažemo; jei bili skriven i neviđen od drugih, a opet sam videti druge kao pri svetlosti, nama izgleda svojsivo i priroda božanskih sila i bića. Na te reči upravnik se milostivo nasmeSi i rcče, da smo dobro učinili Slo smo se izvinili za ovo pitanjc koje smo sada postavili, jcr ono znači kao da mislimo da je ovo zemlja čarobnika, koji Salju zračnc duhovc u svc dclovc svela da im donose vcsti i obaveStenja iz drugih zcmalja. Odgovorismo svi, u svoj mogućnoj poniznosti, no sa izrazom na licu da znamo da on to govori samo u Sali, da smo dovoljno skloni pomisli da ima ncćeg natprirodnog na ovom oslrvu, ali ipak pre anđeoskog negoli Čarobničkog. Ali da bi njegovo

gospodstvo tačno znalo zašto smo bili toliko obazrivi i kolebljivi kad smo to pitanje postavili, rckosmo da takva zlomisao nije nam bila na umu, no pilali smo zato Sto smo upamtili da nam je ranije natuknuo da u ovoj zemlji postoje zakpni tajnosti koji se tiču slranaca. Na to on reeeTo ste dobro upamtili; i sloga, vclim vam, moraću da vam uskraiim neke pojedinosti, koje je bczakono olkrili; no ostaćc još dosta da bistc bili zadovoljni. Razumeccle a to ćclc možda jcdva smatrati verovatnim da jc olprilike pre tri hiljade godina, ili nešio visc, svelska plovidba naročito za daTcka putovanja bila vcća nego sio je danas. Ne pomisTjajle u icb da ja ne znalff koTiko je ona povećana kod vas u toku ovih sto i dvadcsct godina; ja lo dobro znam, pa ipak kažcm, vcća nego sto jc danas. Da li je to dolazilo otuda Što je primer Kovčega, koji je spasao ostatak ljudi od opSteg potopa i dao Ijudima pouzdanje da se otiskuju na mora, ili od nečcg drugog no to vam je istina. Feničani, a narocito Tirci, imađahu velike momarice;tako i Kartaginjani imađahu svoju naseobinu, dalje na zapad. Prema istoku, brodovlje Egipta i Palestine bejaŠe isto lako znalno. Kinajslo tako, i Velika Atlantida io Sto vi nazivate Araerikom, koje saoa imau5arHo ilžunk i lakcčunove, imađahu lada silnog brodovlja u izobilju. Ovo ostrvotkao Sto pokazuju verodostojni lctopisi iz tih vremena imalo je lada hiljadu i pct stotina snažnih brodova, velike zapremine. O svcmu tome u vas je malo ili nimalo sačuvanog spomcna; no mi o tdme imamo podrobne dokaze. ,V to vreme, ova zcmlja bila je poznata, i pohodili su je brodovi svih vcć pomcnuiih naroda. I kao Sto se to dogada na njima su česlo bili i Ijudi iz drugih zemalja, koji nisu bili mornari, no došli su sa njima, kao Persijanci, Haldcjci, Arabljani, lako da su bezmalo svi silni i slavni narodi dolazili amo; a njihovi izdanci i mala plcmcna živc sa nama i danas. A Što se naSih brodova tičc, oni su odlazili na razna putovanja, do vašeg moreuza koji nazivate Herkulovim stubovima, kao i u druge delove Atlantskog i Sredozcmnog mora; isto tako u Pagvin Šlo je isto što i Kambalin, i u Kijanzi, na obali Isločnog mora, svc do granica istoćne Tatarske. ,U to isto vreme, i joS jedan vek ili duže potom, stanovnici Vellkc Allanlide su naprcdovali. Jer iako kazivanjc i opis jcdnog vaSeg velikana, da su se polomci Ncptunovi nasclili onde, i o veličanstvenom hramu, dvo ru, gradu, i brcgu; i o mnogostrukim tokovdma valjanih plovnih rcka kojc su okruzavalc gradsko zemljiSte i hram; i o raznim stepenima uspona, pomoću kojih su se ljudi pcli do islih, kao da je on neka Scala Cacti; lako je sve to kazivanje pesničko i basnoslovno; ipak, tačpoJe toliko da su rcćena zemlia Atlantida, kao i zemlja JPeru, tada zvanaKoia. i zeml Meksiko. tada nazvana Ttrambcl, bile kraljcvstva silna I moćna oružjem, brodovljem i bogatstvom: toliko moćna da su jednom ili bar u razmaku od dcsel godina načinila dva velika pohoda: oni iz Tirambela kroz Allanlsko i Sredozcmno morc. a oni iz Koje kroz Juino morc do ovog naSeg ostrva; o onim prvim. koji su iSli u Evropu. isti vaS pisac izglcda dobio je ncko obavcStenje od cgipatskog svcStcnika. kojega navodi. Jcr zacclo stvar se dogodila. No da li jc drcvnim Atinjanima pripala slava otpora i odbijanja tih snaga, ja ne umcm niSta rcči; no izvesno jc da se sa tog pohoda nije vratio nijedan brod niti ijcdan čovck. Ni pohod protiv nas onih iz Kojc nije bio bolje srcćc. sem slo su se namerili na miloslivijcg neprijalclja. Jcr kralj ovog ostrva, po imcnu Allabin, mudar čovek i vcliki ralnik, znajući svojc sopstvenc snage kao i snagc ncprijatclja, udesio jc stvar tako da jc presekao neprijotcljskc kopnene snagc od njihovih brodova, i opasao jc njihovu mornaricu i njihov logor većim snagama ncgo Sto su bile njihove. kako na moru tako i na kopnu. i prisilio ih je da se prcdadu bcz borbc; a kad su bili na njcgovoj milosti, zadovoljio sc samo njihovom zaklctvom da viSc neće oružjem udariti na nj. i pustio ih jc sve s mirom. JUJ bozanska osveta snađe uskoro tc holc poduhvate. Jer za manjc od sto godina Velika Atlantida bcjaSe potpuno izgubljcna i uniStcna; ne uslcd ncko velikog trusa, kao Sto kaze vaS covek jer Čitava ta oblast malo je podložna zemljolresima. vcć uslcd jcdnog poscbnog potopa ili poplavc, budući da te zemlje i do dana danaSnjeg imaju dalcko veće reke i daleko visocije planine koje slivaju vodu sa scbc nego ma koji dco Staroga sveta. No Ulina jc da ta poplava nije bila duboka, ne viSe od čctrdcsct stopa ođ povrSine tla u većini mcsta. tako da iako jc uništila čoveka i zver uopSte, ipak je mali broj divljih stanovnika šumc umakao. I pticc su sc spasle odlctcvSi na visoka stabla i u Sumc. Sio sc ljudi tice. iako su u mnogo mcsla imali zdanja visoćija negoSto jc bila dubina vode. ipak je poplava, prcmda plitka. dugo trajala, pa su oni iz dolinc. koji sc nc behu utopili, siradali od ncstaSice hranc i drugih potrcba. Zato nc čuditc sc malobrojnosii fctanovniStva Amcrikc, ni grubosti i neznalaSjvu naroda; jcr stanovnike Amcrikc morate smatrati mladim narodom, mlađim u najmanju ruku za hiljadu godina od ostalog svcta, jer toliko je vrcmena protcklo između vellkog potopa i one poscbnc poplavc koja jc njih zadcsila. Jcr jadni ostatak Ijudskog scmena koji sc održao u njihovim planinama polako je nasclio zemlju ponovo, malopomalo, a budući da to bcjahu prosti i divlji ljudi ne kno Noje i njegovi sinovi, koji bcjahu glavna porodica na zcmlji.

oni ne bejahu kadri da ostavc svome potomstvu književnost, umclnost. i uljudnost; i noSlo su islo lako bili navikli u svojim planinskim nascljima s obzirom na vcliku hladniK.il koja vlada u tim oblastima da sc odcvaju u kože tigrova. mcdvcda i krupnih kosmatih divokoza koii žive u tim prcdclima; kad su se spustili u dolinu, i naiSli tu na nepodnoSljive vrućine. a ne najući kako da proizvodc lakSu odeću. bili su prisiljeni da idu goli. i taj običaj traje i danas. Oni se samo vcoma dice pticjim pcriem. i uzivaiu u njemu, što su islo tako primili od svojih phininskih predaka. koji su se divili beskrajnom Ićtu ptica Sto sletahu na visije dok dolc bcjoSe voda. I lako. vidite, usled ove najveće nesrcćc vremena, izgubili smo vezu sa Američanima. sa kojima smo, s obzirom da su nam oni bili najbliži. najvećma saobraćali. Sio sc drugih delova svcta tičc. sasvim jc očevidno da jc u slcdcCim vekovima da li uslcd ratova, ili prirodnim menama vremena plovidba znatno opala. a narocito su daleka putovanja tim prc zbog upotrcbc galija I sličnih brodova koji su jcdva bili kadri da sc otisnu preko okeana potpuno izostala i bila napuSiena. Tako, dakle. vi vidite kako je odavno prestao onaj deo dodira od siranc drugih naroda, da doplove k nama, oscm u po nckom rctkom slučaju, kao što jc ovaj vaŠ. A sad što se tičc prcstanka onog drugog dc!a dodira, lo ćc reći nase plovidbe ka drugim narodima, moram vam pružiti ncki drugi razlog. Jcr, istinu govorcći, naše brodovlje, u pogledu broja, snagc, mornara, kormiiara, i svega što se tiče plovidbe, moćno je kao uvek; pa zašlo onda scdimo kod kuće, obrazložiću vam odmah; i to će nas, na vaše zadovoljstvo, više približili vašem glavnom pitanju. Otprilike pre hiljadu i devet stotina godina vladao je na ovom ostrvu jedan kralj čiju uspomenu, mimo sve druge, mi najvećma poštujemo; nc praznovcrno, već kao božanskog posrcdnika, iako smrtnika: njcgovo je ime bilo Solamona, i štujcmo ga kao zakonodavca našeg naroda. Taj kralj imao je veliko srce, neiscrpno za dobro, i sav bejaše predan sreći svoga kraljevstva i svog naroda. On jc stoga, imajući u vidu da je ova zemlja bogata i dovoljna sebi da živi bez pomoći tuđinaca; budući je pct hiljada i Šcst stotina milja uokrug, i najvećim delom rctke plodnosti tla; i vidcći da se brodovlje ove zemlje možc obilalo koristiti kako za ribarcnje i prevoženje od luke do luke tako isto i za plovidbu do nekih malih ostrva koja nisu dalcko od nas i pripadaju kruni i pokoravaju se zakonima ove države; pa opomenuvši se u scćanju srećnog i naprednog stanja u kojem se zemlja tada nalazila, a da se ono na hiljadu načina može okrenuti na gore a tcško na ijcdan način na bolje; premda njegovim plemenitim i herojskim namerama ništa nije nedostajalo, hteo je samo dokle ljudsko predviđanje može da dosegne da da neprekidnost onome što je u njegovo vreme tako srećno bilo uspostavljeno. Stoga, mcđ drugim osnovnim zakonima ovoga kraljevstva, on je, nepovcrljiv prema novinama i mesanju običaja, propisao zabrane i uskraćenja u poglcdu ulazaka tuđinaca, koji u to vreme premda to beaše posle one nesreće koja je zadesila Ameriku bejahu veoma Česti. Istina, sličan zakon proliv primanja tuđinaca drevni je zakon u Carstvu Kincskom, i još je tamo na snazi. No ondc je to jedna beda; i naeinila je Kincze zazorljivim, ncznalačkim, pudljivim, budalastim narodom. Ali naš zakonodavac dao jc svome zakonu drukćiju narav. Jer, prvo, sačuvao je svc obzire eovećnosti, propisavsi i obezbedivši srcdstva za pomoć tuđincima u ncvolji, o ćemu ste se i sami osvedočili. Na te reči kao što imađasmo razloga svi poustajasmo i poklonismo se. On nastavi: Taj kralj, isto tako, želeći uvek da združi CovcCnost sa promišljenošću, pa smatrajući da je nečovcčno zadržavati ovde tuđince protiv njihove volje, a nepromiŠIjeno je pustiti ih da sc vrate i da otkriju ono što znaju o ovoj zemlji, izabrao je ovaj put: propisao je da oni tuđinci kojima bude dozvoljeno da sc iskrcaju, mogu, svi koji to žcle u svako doba, da se vrate; ali svi oni koji žele da ostanu, imaće za to vrlo dobre uslove, i država Ce im obezbediti sredstva za život. U tome je on bio tako dalekovid, da evo tokom tolikih vekova otkada je zabrana bila donesena, mi ne pamtimo da se ljedan brod ikad vralio, a samo su trinaest osoba, u raznim prilikama, izrazile želju da se vrate na našim lađama. šta je ta nekolicina koja se vratila ispričala napolju, ja nc znam. No ma Šta da su kazali, moratc verovati da je njihovo kazivanje svuda bilo primano samo kao tlapnja. Sto sc tiče našeg putovanja odavde u mostranc zemlje, naš je zakonodavac smatrao za umesno da se toga potpuno mahnemo. Tako nije u Kini. Jer Kinezi plove kuda tioće, ili kuda mogu; Što pokazuje da je njihov zakon o odstranjenju tuđinaca zakon maloduSnosti i straha. Ali ovo nasc ograničenje ima samo jcdan izuzetak, koji je izvrstan: on štiti dobro koje proizilazi iz opštenja sa tuđincima. a izbegava zlo.kao sto ću vam to sada otkriti. 1 u tomc malo ću sc na izglcd udaljiti, ali vi ćctc blagovrcmcno uvidcli da je to umcsno. .Raumcćete. dragt moji prijatelji. da izmeđ mncgih odličnih dcta toga kralja. jcdno stoji preuzvišeno iznad svih. To je podizanje i ustanovljenje jednog rcda, ili drustva. koji mi nazivamo Solomunovim domom; to jc, mi smalramo, najplcmenitija ustanova na zemlji. i svetiljka ovog kraljevstva. Ona jc posvećena proučavanju

dela i stvorcnja božjih. Ncki držc da ona nosi osnivaccvo imc ncSto malo iskvarcno, kao da bi ono trebalo da glasi Solamonin dom. Ali Iclopisi ga bclcže tako kako sc govori. Zalo ja smairam da ono oznaćava hebrejskog cara, koji jc slavan kod vas, a ni nama nije tud; jer mi imamo neke odlomke njegovih dcla koje vi smatrate izgubljcnim; naimc, onu Istoriju prirode, koju je napisao o svima biljkama, od livanskog kedra do mahovine koja raste po zidovima, i o svcmu Sto živi i kreče se. To me navodi na misao da jc nas kralj. sačustvujući u mnogim slvarima sa tim hcbrcjskim carcm koji je živeo mnogo godina pre njega, odao posiu njegovoj uspomeni nazvavši tu ustanovu njegovim imenom. Ja sam tim vise sklon tome mišljenju zato Sto nalazim u drevnim letopisima da se taj red ili druslvo kalkada naziva Solomunov dom, a katkada Saboristc radova šcst dncva; a to nte uverava da je naš odlični kralj saznao od Hcbrcjaca da je Bog za šest dana stvorio svct i sve sto jc u njcmu: i zato, osnivajući taj dom, radi pronalaženja istinske prirode svih stvari da bi slava božja bila tim vcća sa Njegovih tvorevina, i Ijudi ih plodonosnije koristili, dao mu je isto tako i to drugo imc. .No sada da pređcmo na stvar. Kad je kralj celom svom narodu zabranio plovidbu ma u koji deo sveta koji nijc pod njegovom krunom, donco je ipak ovu zakonsku odredbu: da poslc svakih dvanaest godina dva broda otplovc iz ovog kraljevstva, upućcna u razlićne smerovc; da na svakom od tih brodova budc poslanslvo od Iri člana ili sabrata iz Solomunovog doma, sa jcdinim zadatkom da nas obavestc o poslovima i stanju onih zcmalja u koje su poslani, a naroćito o naukama. vcslina ma, proizvodima i pronalaseima celoga sveta; uz to, da nam donesu knjigc, oruđa i uzorke svih vrsla; da sc brodovi, pošto iskrcaju braću. vrale kući, a da braCa ostanu u inostranslvu do dolaska novog poslanstva. Ti brodovi ne nosc drugog tcreta sem zaliha hranc i dosta blaga kojim raspolažu braća, da bi mogli da kupuju svc onc stvari i da nagraduju pojednc osobe, kako oni to budu nasli za umcsno. Nijc na meni da vam snda pričam o tome kako proslc mornarc zadržavaju da nc budu olkriveni na kopnu. i kako oni koji moraju da izidu na obalu makar i na kratko vremc uzimaju imcna drugih naroda. i u koja su mcsta ta puiovanja usmcrcna. i gdc su odredena saslajalista novih poslanslava, i lomc slično ja to nc smcm. niti je to mnogo u vczi sa vašom željom. No tako. vidite. mi održavamo ncko trgavanje. nc rad zlata. srcbra, ili dragog kamenja, ni rad svile. ni začina, ni rad ma kakvc drugc stvarne robc; vcc samo rad one prvc tvorevinc božje. koja je svcllost: da nam osvelli, velim, sve delove svcla u njihovom razvoju. A kad jc to rckao. utulao je. a cutali smo i ml; jcr zaista svi bejasmo zadivljeni čuvši takvc čudcsnc slvari I tako verodoslojno. A on, opazivsi da bismo rad. ncito rekli ali da nismo s lim spremm, veoma Ijubazno skrenu nas razgovor, i snishodljivo uze da nam postavlja pitanja o naScm putovanju i doživljajima, i na kraju zakljući da čc biti dobro da sami porazmislimo koliko ćcmo dug boravak zamoliii od državc, i rećc nam da nc Skriarimo; jer on ćc nam obezbcditi onoliko vrcmcna koliko budcmo zeleli. Na to svi poustajasmo i prislupismo da poljubimo skutc njegove odežde, no on nam to nc htc dopustiti, tako se oprosti od nas. Ali kad se jcclnom raščulo med našim Ijudima da se pruža prilika tudincima koji iele da ostanu, jedva smo ih privoleli da glcdaju svoja posla na brodu i ne podu listom upravniku, da sc raspitaju za uslovc; s leskom mukom smo ih zadrzali dok se ne budemo dogovorili šta nam valja činiti. Uviđajući sada da nam ne preti opasnost potpunc propasii, smalrali smo sebc potpuno slobodnim Ijudima, i živcli smo u vclikoj radosti, izlazeći kojekuda i razg.cdajući po gradu i okolini, u granicama naseg sapona. svc Sto jc trcbalo vidcti; i upoznavsi se sa mnogim mcStanima. nc najnižcg rcda. koji su nas primali sa takvom čovckoljubivoSću i takvom slobodom i željom da, lako rcćt, prigrlc ludince na svoja nedra, da je to bilo dovoljno da zaboravimo sve Sto nam je bilo drago u našim sopslvenim zcmljama; i neprcstano smo nailazili na mnogc slvari islinski vrcdne zapazanja i pripovcdanja; odisla, kad bi poslojalo neko oglcdalo svela, dostojno da se na njemu zadrže poglcdi svih Ijudi, to bi bila ta zcmlja. Jcdnoga dana dvojica iz naSeg drustva bili su po zvani na ncku poiodićnu svetkovinu. kako oni to nazivaju; to je jedan najprirodniji, pobožan i poSte dostojan obicaj. koji pokazuje da je taj narod stvorcn od samc dobrote. Ovako jc to bilo. Svakome čoveku koji doživi da vidi tridcsct potomaka svoga tela. a da su svi živi, i svaki stariji od tri godine. dopuiteno je da prircdi ovu svctkovinu o troSku drzave. Na dva dana pre svctkovinc. otac porodicc. koga oni nazivaju Jirsanom uzima k sebi trojicu svojih prijatclja koje je sam izabrao, a isto tako pomažc mu upravnik grada ili mesta u kojem se svelkovina proslavlja, i svi Ćlanovi porodicc, oba pola, pozvani su da mu prcdslanu. U loku la dva dana lirsan zascda u savclu, koji sc tiče dobra porodice. Ako ima ikakve nesloge ili razmiiica izmed ćlanova porodice, onc se tu raspravc i smirc. Ako su ncki članovi u nevolji ili oronuli, tu sc izdaju nalozi da im sc pomognc, 1 obczbeduju se dovoljnim srcdslvima za život. Ako je ncko podložan poroku. ili jc pošao rdavim pulcm, on se tu ukori i posavetuje. Slična uputsiva

daju sc u pogledu sklapanja brakova, životnih oprcdeljcnja kojih pojcdinci Ireba da sc late, i razni drugi nalozi i savcti. Upravnik je tu prisulan, da bi, svojim javnim autoritctom, pomo gao da se odluke i naredbc tirsanovc sprovcdu u dclo, ako bi bilo neposlusnosti, prcmda jc to rciko kad potrebno; takvo poStovanjc i posluSnost oni ukazuju poretku Prirodc. Isto tako, tirsan uvck izabcre jednog od svojih sinova da živi u kuci s njim; laj se docnije uvek naziva Sinom Loze. Razlog za to videće se odmah. Na dan svetkovinc, olac ili tirsan, posle slube bozje, stupa u jednu veliku dvoranu u kojoj sc svclkovina proslavlja; la dvorana ima u gornjem dclu postoljc. Prema zidu, u sredini poslolja, nalazi sc slolica za nj, sa stolom i ćilimom prcd njom. Nad slolicom je znamen, okrugao ili jajast, nacinjcn od bršljana; to je ncki bršljan nešto svclliji od nascg, kao list srcbrnc jasike, ali sjajniji; jcr on jc zclcn tokom cclc podinc. I znamen jc pažljivo prosaran srcbrom i raznobojnom sviiom, 1 vczenim u bršljanu ili prcplclcnnn sa njim; to je uvek rad neke kćeri porodice, a po vrhu pokrivcn je gustom koprcnom od svile ili srcbra. No uaćinjcn jc od pravog briljana; a kad sc skinc, prijatclji porodice vole da saćuvaju neki njegov lislak ili grancicu. Tirsan izlazi sa svim svojim porodom ili lozom, mukarci pred njim, a žcnskinjc ga slcde; a ako jc lu majka iz Čijeg je lcla proizisla čilava loza, slavlja se zastor na jcdnoj galeriji, gore, sa desne slrane stolice, sa posebnim ulazom i isaranim prozoiom od siakla. op

224

15 Bckon: EscH

225

tocenim zlalom i plavcti; ona IU scdi. ali sc nc vidl. Kad tirsan prislupi, on sednc na stoUcu, a sva loza svrsta sc pored zida, iza njcga i duž postolja, prema godinama starosti, bcz obzira na pol, i ivi stoje. Kad on zauzi1 ma svojc mesto, dvorana je uvck puna sveta, ali bcz buke i ncreda, i, poslc male stankc, iz donjeg dela dvoranc pristupa jedan laralan ito ce rcCi glasnik u pralnji dvojicc decaka po cdan sa svakc strane; jedan od njih nosi svitak njihovog blislavog Žutog pergamcnta. a drugi grozd od zlata sa dugom pclcljkom Ui evcnjkom. Glasnik i deca imaju na sebi ogriačc zelene kao morc; ali glasnikov ogrlać protkan jc zlalom i ima dugaćak skut. Tada glasnik. uz tri pozdrava. Ili tačnije klanjanja dtdc do postolja. i tu prvi pul uzmc svitak u rukc. Svitak je kraljeva povclja. koja sadrzi daroranjc doholka. i mnogc povlasticc, oslobodcnja i pocasti kojc sc daruju ocu porodicc; i to jc uvek sroccno i upućeno. Tome i lomc, nasem vrlo voljenom prijaielju i verovniku, flto jc pravi naziv samo u ovom slučaju. Jer oni velc. kralj nijc nifiji dunik sem onih koji mu rađaju podanikc. Pecat na kraljcvskoj povclji nosi kraljcv lik utisnut u zlatu; i premda sc lakve poveljc izdaju rcdovno. i kao po pravu. ipak sc razlikuju prema brojnosti i dostojanstvu porodice. Tu povclju glasnik ćila glasnu; i dok je ćita. olac ili tirsan stoji, a pridržavaju ga dvojica od njcguvih sinova kojc jc on izabrau. Onda sc glasnik popnc na posloljc i uruči mu povclju; i svi prisutni klicu na svomc jeziku. Srccan je narod Bensalcma. Onda glasnik uzmc od drugog dclcta zlatni grozd. zajcdno sa cvcnjkom. Zrna su divno iiarana; pa ako jc u porodici broj muikaraca vcći. zrna su iiarana grimizom, sa malim suncem ugradcnim odozgo; ako li Jc vise zcnskinja, zrna su iarana zelenozulim, sa mladim mc secom u vrhu. Taj zlaini grozd glasnik prcdaje tirsanu; on ga odmah predajc onome sinu kojcga je ranije izabrao da budc u kući s njim; on ga nosi pred soJim occm kao znamen ćasii kad god ovaj izlazi med narod; i on sc sloga naziva Sinom lozc. Kad sc ova svccanosf zavril. olac Ui tirsan se povlači; a posle izvesnog vrcmcna on izlazi ponovo da ruća I scdi sam pod nebom kao ranije; i niko od njegovih polomaka ne sedi s njim. ma kakav bio njihov polozaj ili doslojanstvo. scm ako bi to bio ncko ko pripada Solomunuvu domu. Služe ga samo njcgova rođcna dcca. i to muikarci. koji ga na kolemma dvore za slolom, a zcnc samo stoje oko njega. oslonjcnc o zid. U prostoru niže postolja. sa sirana, nalaze sc stolovi za zvanicc, kojc sc vcoma lepo I uljudno sluze; pn kraju ručka koji prilikom i najvećih gozba nikad ne trajc duže ud podrug sata otpeva sc pohvalna pcsma, čija raznovrsnosl avisi od maitc onoga koji jc sasiavlja jcr uni imaju odlićno pcsniir2o; ali njcn predmcl uvck su pohvale Adamu, i Noju. i Avramu; jcr prva dvojica nasclili su svei Ijudima, a onaj poslcdnjl otac Jc pravovernih: i uvek sc zavriava blagodarenjcm za rodcnjc naicg Spasltelja. ciji je dolazak na svet blagoslov za sve rođene.

Kada jc rućak zavrien. tirsan sc ponovo povlačl; I poito sc povukao na ncko skroviio mcslo da se sam pomoli Bogu. on ilai po treći pul. da blagoslovl svc svoje polomke, koji slojc oko njcga kao iio su stajali prvi pul. Onda ih poziva jednog po jcdnog. po imcnu kakozvo.i. mada sc rctko dogada da red pj godinama starosti bude obrnut. L:ce koje je pozvano sto jc prc toga uklonjen klcknc prcd stolicom, a otac pulae ruku na njcgovu glavu, ili na njenu glavu, i blagosilja ovim rcčima: Sine Bensalema ili kćcri Bcnsalcma, lo tvoj otac govori; čovck koji li je dao dah i život izgovara reč; blagoslov vccnoga Oca, Vludara mira, i Svetoga Goluba, ncka se izlijc na tc, i ncka dani tvoga poklonjenja budu dobri i mnogobrojni. On to kaže svakome od njih: a kad s tim zavrSi, pa ako ncko od njcgovih sinova ima prcvashodnc zaslugc i vrline pod uslovom da ih nema viSe od dvojice on ih dozovc ponovo, i kazc im, spustivSi ruke na njihova ramena: Sinovi, dobro je Sto slc se rodili, hvaliic Boga. i istrajie do kraja. Uz to, pre daje svakom od njih po jcdan adidar. naćinjcn u obliku pSeničnog klasa, koji oni potom uvek nosc na ćclu svog turbana, ili klobuka. Kad sc i to zavrSi, predaju sc svirci i igri, i drugim zabavama, kojc su kod njih uobičajcne, za ostatak dana. To jc polpun prikaz ovc svetkovine. Tokom Sest ili sedam dana koji minuSe. bcjah sklopio dobro poznanslvo s jcdnim Irgovccm iz toga grada, čije ime bejaSc Joavim Bio jc Jcvrejin, i obrczan; oni imaju neSlo malo jcvrcjskih porodica koje su se jos zadrzavale mcdu njiina, i kojima dozvoljavaju da ispovedaju svoju vcru. To oni mogu da Činc tim pre, zalo šlo su ovi daleko drukćije naravi nego Sto su Jevrcji u drugim zemljama. Jcr dok ovi drugi mrze.ime Hristovo, i gajc poiajnu uknmijcuu inrnju jirema nanulu u kojem Žive. ovi naproliv. pridaju mnoga visoka svojstva naScm Spasilclju, i veoma mnogo Ijubc narod Bcnsalcma. Zacclo, čovck o kojcm govorim uvek je priznavao da jc Devica rodila Hrisla, i da je On vise ncgo ćovck; i govorio jc kako jc Bog naćinio Njega vladarom scrafima,koji ćuvaju Njegov presto; i isto tako oni Njega nazivaju Mlečnim Putcm, i Prcteeom Mcsijc, i mnogim drugim uzvisenim imcnima, koja, prcmda ncdovoljno označavaju Njegovo bozansko vcličanstvo, ipak daleko su od jczika drugih Jevreja. A Sto se ticc zcmljc Bcnsalcma, taj čovek nije mogao da je se dovoljno nahvali. hudući da je želco, drzcći sc prcdanja. da nas uvcri da jc njcn narod od loda Avramova, od jcdnog drugog sina, kojcga oni nazivaju Nahoranom; i da jc Mojsije, jednom tajnom kabalom, propisao zakone Bensalcma kojih sc oni danas pridrzavaju; i kad Mesija budc doSao i sco na svoj presto u Jerusalimu, kralj Bcnsalema scSćc kraj njegovih nogu. dok ćc drugi kraljevi stajali na velikom odstojanju. No ipak. ostavljajući po stram ovc jcvrcjskc bajke. čovck je bio mudar i učen. i vcoma ugladcn, i odlično upućcn u zakone i obicajc toga naroda. Izmcđu ostalog. rckoh mu iednog dana u razgovoru da me jc veoma zanimalo ono Ato mi jc ncko iz druStva pričao o njihovom običaju odrzavanja porodične svet.kovine. jcr. čini mi se. jos nikad nisam ćuo o nckoj svccanosti kojom Priroda u tolikoj mcri rukovodi. I zato Sto r;mnoavanjc porndica pruizlu.i iz braCne vcc, c!co sam iki sanam od njcga kakvc ;I1VCIIH i običaj Imaju u Dodcdu braka, da li sc brakovi dobro drzc, i da li su Hudi vczani za jcdnu ženu? Jcr cindc gdc ic stanovniStvo toliko u pitanju a izgleda da c takav u njih slučaj obično sc dopuSta mnoslvo icna. Na to on odgovori:.Imate razloca Slo hvalile to odlično uslanovljenje svclkovine porodice; i zaUta, iskustvo nam pokazuje da one norodicc koje dcle blagoslov te svetkovine uvck potom izvanrcdno cvctaju i naprcduju. No čujte me sada, i rcdi cu vam Slo znam. Razumcccte da pod kanom ncbcskom nema naroda koji je tako cedan kao Sto je ovaj narod bcnsalcmski. ni tako slobodan od svakog prljanja Ui gadosti. On ie dcvica svcta. Sccam se da sam čitao u jcdnoj od vaSih cvropskih knjiga o nekom vaSem svetom pustinjaku koji je zazeleo da vidi duh bluda, a pojavio mu sc mali prljav i ruian Etiopljanin. Ali da je zazclco da vidi duh čcdnosti Bensalema, on bi mu sc javio u obličju lepog i divnog heruvima; jer u smrtnika ncma nićcg lepšcg ni divnijeg nego Sto su ccdnc duSe lih Ijudi. Znajie stoga da u njih ncma javnih kuća. nema kuća razvrata. ncma kurlizana, ncma nićcga tc vrste; ItaviSe. oni se sa zgrazanjem čude zaSto vi u Evropi dopuStatc lakvc stvari. Kažu da slc vi brak liSili svrhc; umcsto braka dopuila se mogućnoM zadovoljcnja nczakonite Ćulne žudnje. dok izglcda da prirodna culna žudnja ćini podsiicaj za sklapanjc braka; ati kad je muskarcima na dohvatu mogućnosl koja viSc godi njihovo pokvarcnoj pozudi. brak je bczmalo iskljuccn. I zalo se kod vas viđa bczbroj ljudi koji sc nc zene. već bracnom jarmu pretpostavljaju rauzdan i ncCist bcćarski zivot; i mnofti koji sc ozcnc. čine lo pozno. kud su proicce i snaga njihovih gudina minuli; a kad c vcć oene, Sta jc brak za njih drugpdoli samo paar. u kojcm sc tražc veze, ili miraz. ili ugled. sa ncsto žudnjc koja jc bczmalo ravnoduSna prema ishudu. a nc vcrna braćna zajcdnica. kuja jc prvom bila ustanovljcna izmedu muSkarca i ženc. Nije ni mogućno da oni koji su tako ncdostojno procerdali toliko svoje snage mnogo mare za dccu, kao Sto 10 ćine ćedni Ijudi. Tako isto. ni za vrcmc braka slučaj sc mnogo ne popravlja. kao Sto bi trebalo kad bi sc te •Uvari trpcle samo iz nuide. Nc. one oslaju kao sama poruga braku; pohadanje onih kuća razvrata. ili posctc kurti

Izanama. nckažnjivo jc za ozcnjcnc ljudc kao i za bcćare. I poročna navika mcnjanja. i uzivanjc u bludničkim zagrljajima, gdc se grch prctvara u umetnost. čine brak dosadnim i nckom vrslum namcta ili kuluka. Cujc se da vi branilc lc stvarl kau srcdslvu da se Izbcgnu veća zla, kao prcliubc, uduzimanjc ncvinusti devicama. neprirodna požuda. i lomc slićno; no Ijudi vele da jc lo naopaka mudrosl. i nazivaju lo Loiovom ponudom. koji jc, da bi svojc goscc spasao od napastvovanja, ponudio napasnicima svoje kćerl. SlaviSc. kažu daljc da se lime malo dobiva. Jcr isti poroci i prontevi joi uvek ostaju u izobilju. budući da jc nczakonita pozuda kao pcć. pa ako catisncte plamcn potpuno. ona cc sc ugasiti, ali ako joj date makar malo oduška. ona ce se rasplamsati. A Sto se tičc Ijubavi izmedu muSkaraca. o lome ovdc ncma ni iraga; pa ipak u svctu nema takvih vernih i ncpovredIJivih prijatcljstava kao ovdc: i. da govorim uopštcno. kao Sto sam vcć rckao. nisam mgdc procitao da takva oednost. kakva jc u ovih IJudi, posioji u ijcdnom drugom narodu. A njihova jc uobićajcna rcc, da ko god nije čcdan. laj nc možc poStovati scbc. I oni kau da je •ajnopoStovanjc, pored rcllgijc. najglavnija ustcga protiv svih poiuka. A kad to rcče. dubri Jevrejln zaćtrta malo. Na to Ja. mnogo skloniji da sluSam njcga kako govuri daljc nego da govorim sam, no ipak pumiSIJajući da pristojnosl nalae da budem nem za vreme njegove stankc. rekoh samo ovo..Da ja njemu mogu da kazcm ono ftto Jc sarcptska udovica kazala lliji. da je on došao da nam naSc grchc dozovc u sccanjc, i da priznajcm da Jc pravcdnost Bensalema veca nego Sto Jc pravcdnost Evropc. Na lc reci on pognu glavu. i nastavi ovako: -Oni imaju Uto tako mnoge mudre i odlicnc zakonc koji se ticu braka. Mnogozcnstvo nijc dozvoljcno. PTOpisano jc da osobe ne stupaju u braćnu vezu prc nego Slo prođe mescc dana od njihove prvc zaruke, Brak bcz privolc rodiiclja nc smalraju niStavnim. ali kazna stize naslcdnike; jcr dcca iz takvih brakova ne mogu da naslcde viSe od jcdnc trcćinc zaostavStine svojih roditelja. Citao sam u knjizi jcdnog od vaSih ljudi o nckoj izmiSIJenoJ dravi u kojoj sc dopuSla da supruznici. pre venćanja. vide Jedno drugo gole. Ovi Ijudi to nc volc. Jcr smatraju da bi odbijanjc bila poruga poslc tako bliskog upoznavanja: no zato Slo tela muSkaraca i žena niogu imati mnoge skrivcnc ncdostatkc. oni imaju Jcdan mnogo uljudniji način; u blizini svakoga grada nalaze se ova jczcra. koja oni naivuju jczcra Adama i Evc. i luje dopuSteno da jcdan od muSkarčevih prijatelja, i jedna od zcnskih prijatcljica. vidc ove kako sc. odvojeno, I đok bcsmo tako u razgovoru, dođc jcdan covek. vcrovatno gtasnik, u bogatom ogrtaču, koji porazgovara sa Jevrcjinom; onda se ovaj okrcte k meni. i rečcVi ćetc me izviniti. jer gajcđeno nii jc da hitno pođcm. Slcdećeg jutra on opet dođe k mcni. radostan na izgled i rcćc..Upravnik grada primio je vcst da ce jedan od otaca Solomunova doma biti ovde u danaSnji dan sledcce sedmice; ni iednoga od njih nismo videli tokom ovih dvanaest godina. Njegov ce dolazak hiti svcčan; ali povod dolaska jc tajan. Postaraću sc da vi i va.ši drugovi dobijctc dobro mcsto sa kojeg ćctc. stojeći. moći da vidite njegov ulazak u grad. Zahvalih mu, i rckoh da mc ta vest veoma raduje. Kad dode odrcdeni dan. on uđe svcčano u grad. To je bio čovek sredujeg rasta i godina. prijatnog izIeda, i sa izrazom kao da saaljeva Ijude. Bio je u odezdi od skupocenc crne tkaninc. sa širokim rukavima i kratkom kabanicom: ruho ispod toga bilo jc od odlićnog belog lanenog platna svc do stopala. sa opasačcm i kolirom od isfog; njegove rukavicc bilc su ncobičnc. ukraSene dragim kamenjem, a obuća mu je bila od kadife boje brcskve; vrat mu je bio ogoljcn do ramena; klobuk je bio kao kaciga ili Spanska montera, a smcda kosa padala mu je u uvojcima; njegova brada bila je okruglo podrezana. i bila je istc boje kao i kosa. samo svetlija. Bio je u raskosnim kocijama, bcz tockova, noScn kao u nosiljci. sa po dva konja na svakom kraju u bogato izvczcno opremi od plave kadifc i sa po dva pratioca sa svake strane u sličnoj odcći. Karucc su bile od samc kedrovinc. sa pozlatom. i ukraScne biljurom. sem Sto su na prcdnjoj strani imale safirna polja oivičena zlatom. a na zadnjem kraju slićne smaragde peruanskc bojc. fsto tako, jedno zlatno sunce blistalo je na vrhu. u srcdini; a na vrhu naprcd nalazio se mali heruvim od zlata sa raSircnim krilima. Karucc su bilc pokrivene plavim zlatotkivom. Prcd njim je stupalo pcdcsct pratilaca, svc mladih ljudi. u prostranim belim satinskim dolamama koje su im padale do Iislova, i u čarapama od bclc svile, i obući od plavc kadifc, i sa klubucima od plavc kadifc, sa divnim raznobojnim ćelcuRama. Odmah isprcd karuca iSla su dva gologlava Čovcka, u lanenoj odeći do stopala. opasani. i u obući od plavc kadife; jedan od njih nosio je vladičansku palicu. drugipas.irsku. kao Sio jc ovčarska krlja, a nijcdna nijc bila od kovine, no ona vladičanska bila je od balsamovine, a paslirska od kcdrovinc. Konjanika nije bilo nijednog, ni ispred ni iza kfcraea, valjda zato da bi se izbcgli metcž i nezgode. Iza kartica iSli su svi časnici i poglavari gradskih druStava. On je scdco sam na jastucima od neke vrste odličnog plavog pliSa, a ispod ntegovih nogu bili su neobićni ćilimi od raznobojne svile. kao ncrsijski. ali mnogo finiji. Prolazccj mimo narod, drzao jc podignulu golu Saku, kao da blagosilja, ali u tiSini. Na ulici w vladao divan rcd; nikad joS ljudi nisu stajala u boljcm borbcnom porctku ncgo sto je taj

narod stojao. Isio lako, svct sc nc besc sjatio po prozorima, već sv; slajahu porcd njih kao da su tu postavljcni. Kad povorka prođe, Jevrcjin mi rečc. Neću moći da vam budem na sluzbi, kao Sio bih želco, jer grad mi jc poverio iedan zadalak u vezi sa docekom ove visoke Hčnosti. Posle tri dana, dodc mi opcl Jevrejin i rcceVi ste srećni Ijudi! jcr otac Solomunova doma, obavcStcn o vaScm boravku ovde, zapovedio mi je da vam kažem da ćc primiti cclu vaSu druzmu, i da ćc lično porazgovarati sa jcdnim od vas kojega vi budetc izabrali; i odredio c da lo budc prckosutra. A zato Slo jc naumio da vam da svoj blagoslov, odredio je da to bude popodnc. Dodosmo u određeni dan i cas. a moji drugovi bcbu izabrali mcnc da mu licno pristupim. Primio nas je u jednoj lepoj dvorani. sa bogaiom lapiscrijom. i zasirvcnoj ćilimima. bcz ikakvih siepcnika. Scdco je na oniskom prestolu. raskoSno ureSenom, sa bogatim nebom nad glavom od plavog izvczcnog satina. Bio jc sam, sem ilo je imao dva dvorska paa. s lcvc i s dcsnc ruke, a jcdan od njih bio jc u divnom bclum ruhu. Njegova odeca bila jc kao i ona u kojoj smo ga vidcli u karucama; ali umcsto ogrtača, imao je na scbi odcdu sa dolamom od istc linc crne tkaninc. Kad udosmo. kao Sto nas bchu naućili. mi sc odmah nisko poklonismo; a kad sc pribliismo njcgovom stocu. on usta. podigavii ruku bcz rukavicc u znak blagoslova; i svaki se od nas sažc i poljubi skul njegovc odezdc. Poslc loga, drugi se udaijise a ja oslah. On tada dade znak pacvima da sc udaljc iz dvoranc. a meni rece da scdncm kraj njega. pa ovako prozbori na španskom jcziku: .Neka le Bog blagoslovi, sinc moj; daću ti najveći adiđar koji imam; jcr saopitiću ll, zarad Ijubavi prcma Bogu i ljudima. izvciće o istinitom stanju Solomunova doma. S:nc. da bih lc upoznao sa istinilim stanjcm Solomunova doma. draću sc ovoga rcda: prvo. izložicu ti svrhu naic ustanovc; drugo. oprcmu I oruda kojc imamo za naic radove; trece, razne slulbc i zadatkc koji se povcravaju naiim ćlanovima; i ćclvrto. propisc i običajc kojih sc držimo. Svrha naie ustanove je saznavanjc uzroka i tajni krctanja stvari, pruiircnjc mcda Ijudskog gospodarenja. radi postizanja svcga ilo je mogucno. .Ovo su oprema i oruda. Imamo prostranc i dubokc pećiiic t.n h dubina: one najdubljc su ftNl :.t:na Inala pod zemljom. a ncke su iskopane i nacinjcnc ispod visokih bregova i planina; tako aa. racunatc li zajedno dubinu brcga i dubinu pecinc, onc su nckc od njih viic od tri miljc dubokc: jcr mi nalazimo da dubina brcga i dubtna pccinc sa ravne poTiinc Jc ista stvar. obc su pcdjcdnako udaljenc od sunca i nebcskih zraka i od slobodnog vazduha. Tc pectne nazivamodonjim predclima. i upotrebljavamo ih za sva zgruiavanja, stvrdnjavanja, zzmravanja i održavanja icla. UpotrebIjavamo ih na isli n.uin kao veitacke umeslo prirodnih rudnika, za proizvodcnje novih veiiačkih kovina, pomoću spojeva slrovina koje upotrebljavamo I drzimo ondc u toku mnogih godina. Upotrebljavamo ih islo tako katkada ito moc izglcdati Ćudno za lečcnjc nckih bolesti. i za producnjc iivota nckih usamljentka koji pristanu da žive tu. dobro oprcmljcni svim potrcbnim stvarima. i zaisla. .ivc vcoma dugo; on njih saznajcmo ninoge stvari. .Imamo ukopavanja u razne vrste zcmllc u koja siavljamo rana veziva. kao ito Kinczi stavljaju svoj porcclan; ali mi njih imamo u većoj raznovrsnostl. i neka od njih su finia. Imamo isto tako mnoga i raznovrsna gnojiva pomocu kojih zcmlja postajc plodna. .Imamo visokc kule najvisočije doseu oko pola miljc u visnu a ncke od njih postavljcnc su na visoke planinc; tako da se one najvisoćijc. zajcdno sa visinom planlnc. uzdihi do visine od najmanjc tri milje. Ta mesta nazivamo ornjim prcdelima. smatrajuJi vazduh izmedu lih visokih mcsta i onih niskih kaosrcdnji predeo. Te kulc. prema njihovim razlićnim visinama i polozajima. upotrebljavamo za sunanjc. zamrzaanjc, održavanje i za osmatranjc prolaznih ncbcskih pojava, kao ito su vclrovi, kiia. sunce, grad i nckl plameni meleori. U njima. na nckim mcstima, nalazc sc boraviita usamljenika. kojc kalkad pohodimo. i upucujcmo ih ita valja da osmairaju. .Imamo velika Jczcra, kako slanc tako i slatkc vodc. koja upoirebljavamo za ribe i za pcrad. Upotrcbliava mo ih isio tako za pohranu nekih prirodnih tela; jer nalazimo da ima razlikc mcđu slvarima, prema tomc da li su puhranjcnc u zcmlji, ili u vaduhu pod zemljom. i onih koje su pohranjcnc pod vodom. Imamo isto tako jczcra koja izbacuju slatku vodu iz slane, i druga koja vcšlaćki prcivaraju slatku vodu u slanu. Imamo islo lako nckc stene usrcd mora. i nckc zalivc na obali za radove koji traze vazduh i isparcnja mora. lmamo isto lako snazne rckc i vodopadc. koji nam slue za mnoga krclanja; islo tako spravc za pojaCavanjc i viScstruCavanjc vctrova da takode stavc u rad razna krctanja. .Imamo isto tako izvcstan broj cStaCkih bunara i kladcnaca, načinjcnih po ugledu na prirodnc izvorc i kupkc. kao oni koji tuknu na vitriol, sumpor, gvozde, med. olovo, salilru. i drugc mincralc. A opct, imamo male bunarc za naiapanje mnogih stvari, gdc voda prima svojslvo bržc i boljc ncgo u sudovima I lcgcnima.

Mcđu ovima imamo jednu vodu koju nazivamorajskom vodom, budući da c, zahvaljujuci nuSem pnpremanju. izvrsna za zdravljc dug živoi. Imamo isto tako velikc i prostrane kuce u kojima vcSlaCki sivaramu i prikazujemo vesućke padaviuc. kao ito su sncg. grad. kiSa. neka vcitaCka daždcnja lela, ali nc od vodc, grmljavine, scvanja munjaTTstb tako slvaranjc tela u vazduhu, kao aba, mušlca, i raznih diugih. Imamo isto tako izvesnc odajc koje nazivamoodajama zdravlja, u kojima podcšavamo vazduh. prcma tome kaku smairamo da jc dobro i pogodno po lcćcnjc od raznih bolcsti i po očuvanjc zdravlja. Imamo isio tako lepa i prosirauakupatila. raznih sastojaka, za lcčcnjc od bolcii i u oporaUjanJe Ijudskog tela od kopncnja; i druga za odrzavanjc u snazi žila, Životnih organa srca, mozga, pluca. jctrej i samoga soka i supstancc tcla. Jmamo isto tako prostrane i razne voćnjake i vr tovc. u kojima nc glcdamo tolko na lepotu koliko na raznovrsnost zemljisia i lla. podcsnog za razno drvećc i biljc; scm vinograda, na vclikim prosiranstvima gajimo voCkc i žbunaMo bilje od kojih pravimo razna pica. Na njima vrSimo kalamljenia i cepljcnja. i divljakc prctvaramo u pitomc voCke, šio proizvodi mnogc rezultatc. I u tim islim voCnJacima i vrtovima, vcštinom, postižcmo da voCke donosc plodovc i da cvcćc cvcta ranljc ili poznijc ncgo u njihovo uobićajeno godtinje doba, i da rastu i rađaju brzc nego 5to jc njihov prirodan tok; vcStinom, islo tako, postizcmo da oni izrastaju mnogo krupniji nego ito Jc njihova prirodna vclicina. i da njihov plod postajc krupniji i sladi, i drukćijcg ukusa, mirisa, bojc i oblika ncgo slo je njegova priroda; i mnogc od njih tako odnegujemo da njihova upolreba poslajc lekovita. .Imamo isto tako načina da razne biljkc proizvodimo pomoću mcšavinc AIIJJC a bcz bcmena; i islo tako da stvoramo raznc nove biljke kojc sc razlikuju od onc običnc. i da jedno stablo ili biljku pretvorimo u neSlo drugo. Imamo isto tako vrtovc i zabrane za sve vrste zverinja i ptica; mi njih uziiaiumo nc suino radi ilaganja, ili zato ito su rctkc, vec i radi seclranla i onltft daBlsmo timc bacm svctiost na ono Sto sc mozc učiuiii na Ijudskomc telu; lime posiicmo mnogc ncobiCnc rczullaie: kao, produžcnje njihova života iako su razni organi. kojc vi smairate životnim, uniSicni i izvadcni; i vraćanjc u život nckih koji su na izglcd mrivi, i tome slično. Na njima islo tako oprobavamo otrovc i druge lekove. u hirurgiji kao i u medicini. Na isli način. pomoću vcslinc. poslicmo da oni poslaju krupniji ili visočiji ncgo Slo Je njihova vrsla, i obrnulo, pravimo ih patuljasiim i zadrzavamo njihovo raslcnje; poslizemo da se oni viic plodc i rađaju ncgo njihova vrsta. i obrnuto. ćinimo ih jalovim i ncplodnim. Isto lako. mcnjamo im boju. oblik, navike. mnogc osobcnosii. Nalazimo nočina da oslvamjcmo mciavine i parenja između raznih vrsta, kojc daju mnogc nove vrstc, i lo ne jalove. kao ito je opitc miSlJenjc. Iz irulci tlvaramo nekc TsIe zmija, crva, muSica. i riba; ncki od njih posiaju stvarno savricni stvorovi, kuo zveri i pticc, i imaju polovc. i mnozc sc. I mi se u tome ne prcdajcmo slućaju. već znamo unapred iz kojc materije i mciavine koja će vrsta slvora proizići. Imamo isto tako poscbna jezera u kojima vriimo opite na ribama, kao Sto već rekosmo za zvcri i piicc. .Imamo isto tako mcsta u kojima gajimo i razmnozavamo onc vrstc crva i insckata koji su naroć.to korisni, kao Sio su kod vas sviloprelje i pcclc. Neću da vas dugo zadiovom pričnnjcm o noiim pivaruma, pekarama, kujnomo, u kojima gotovimo razna pita. pcciva i cla, izvrsna I naroćitih dcjstava. Imamo vino od grođa. i pica od drugih sokova. voća. ziu. I korcna; i pomcSanih sa mcdom, Scćcrom. manom i voćem suvim i kuvanim; i sa smolom. ili sokom iz stabala, i irščanom pulpum. I ta pićo su razlićnc starosti, neka idu I do Četrdcset godina starosli ili trajanja. Isto lako, imamo pića uzvarcna sa raznim biljcm 1 korcnjcm i ziCinima. Staviie. I sa raznim vrstama mcta i beloga yjitf; kaj ncka od tih pića takva su da su, u stvari, i jelo V p;ćc. tako da ncki Ijudi, naroćito u starotll. Žele da žive o njima. sa malo ili nimalo Jestiva ili hlcba. A povrh svcga irudimo sc da pića koja pijemo budu veoma ćlsta. da lagano prodru u tclo. a ipak da nisu Ijuta. Žesloka, niti da nagrizaju; Jcr neka od nj h stavljena na nadlanicu rukc, posle malo vremena proci ćc do dlana a ipak imaju blag ukus u ustima. Imamo isto tako vode kojc usavriavrmo na takav naćin da postaju hranljvc, tako da su zaista odlično pićc; i mnogi ne piju drugc. lllebove imamo od raznih žila, korenova, I jezgra; Staviie i nckc od mcsa i riba suicnih sa raznim vrslama kvasaca i začina; tako da ncki izvanrcdno izaziaju apctit; ncki su tako hranljivi da ima Ijudi koji samo o njtma zivc, bcz ikakvog drugog jcla, i živc vrlo dugo. Tako I ito sc mesa liće, imamo gn koje je lako izlupano i mc ko i ukrćcno, a ipak ni malu trulo, da ga i slaba loplota zcluca prelvara u dobar hil. kao ilo bi I jaka pretvorila mcso drukćijc priugolovTjcno. Isto tako. imamo ncka mcsa kao i hlcbove i pia koji, kad sc uzmu, omogućavaju Ijudima da dugo potom poste; i ncka druga od kojih samo Ijudsko mcso postaje primcino čvriće i tilavijc. a snaga Ijudi daleko vcCa nego ito bi inačc bila.

Imamo dispanscre. ili lckarnc, pa ako je u nas raznovrsnost bilja i živih slvorova loliko veca ncgo ito je u vas u Evropi jcr mi znamo ita vi imatc. lako mozctc zamisliti da i lekuviiu bilje, drogc, i mcdicinski sasiujci moraju Islo lako biii mnogo raznovrsniji. Imamo ih razlićnih starosti, i dugog vrcnja. A ito sc tičc njihovog gotovljcnja. imamo nc samo svc naćine izvrsnug dcstilisanja i izdvajanja. a narocito pomoću blagih loplota i ceđenja kroz razne filtcrc, da, i supstancc, već islo luko stvurumo jcdinjenja u kojimo su saslojci tako pripojcni da bczmalo izglcduju kao piirodna prosla lcla. Imamo isio tako razne mchanićkc vciiine, koje vi ncmalc, i slvari koje pomocu njtti proizvodimo. kao hartlju, platno, svilu. tkanine, ljupKe radovc od pcrja izvanrednog sjaju, odlićnc bojc, i mnogc drugc; i rodionicc takođc kako za onc stvari koje nisu uile u opilu upoUcbu kod nas, tako i za one kojc Jcsu. Jcr valja da znatc da od naprcd pomcnutih stvari mnoge su uilc u upotrcbu iirom kraljevstva; ali ako one poliću od naiih pronalazuku, mi imamo njihove uzorkc l načela na kojima su zasnovane. Imamo isio tako vcoma raznovrsnc pcci. koje drc vcoma razlicnc loplote: žcslokc i brze, jake i stalnc. mckc i blage; naduvanc, tihe, suhc, vlazne i slićne. Aii povrh svega imamo toplotc po uzoru na toplotc sunca i nebeskih tela, koje prcvazilaze razna odsiupanja na putanjama ncbeskih tela, i to tako reći pri unaprcdnim i unazadnim kretanjima, pomoću kojih dobivamo divne rezultate. Osim toga, imamo toplotu balcge, i želudaca i buraga živih stvorova, i njihovc krvi i tela, i sena i bilja, ostavljenih na vlazi, ncgaScnog kreća, i tome slično. Isto tako i sprave kojc proizvodc toplotu samo kretanjem. Pa daljc, mesta za lako osunćavanje, a zatim mesla pod zcmljom, koja prirodno ili veštaćki daju toplotu. Tc raznc loplote upolrcbljavamo prema tome kako to zahteva priroda radnje koju smeramo. Imamo isto lako kuće vidau kojima vršimo oglcdc sa svim vrstama svctTošTi 1 zračenja, i svima bojama, a od stvari ncobojenih i providnih, možemo vam prikazati sve razne bojc, ne u dugama, kao kod adiđara i prizama, već same po sebi, proste. Prikazujcmo, isto lako sva pojačanja svetlosti, koju prenosimo na veliku udaljcnost, i dobivamo takvu ostrinu da razaznajemo silne taćke i crte; isto tako sve obojene svctlosti, sve varkc i obmane vida, u obličjima, veličinama, krctanjima, bojama; sva demonstriranja senki; nalazimo, isto lako. razna srcdstva vama još nepoznata pomoću kojih dobivamo sveilost izvorno iz raznih tcla. Imamo srcdstava pomocu kojih sagledamo dalekc prcdmete, kao na ncbesima, i na udaljenim mestima; i prtkazujemo bliske stvari kao da su udaljenc, a one udaljenc kao da su bliskc, slvarajući prividne daljine. Imamo isto tako pomagala za vid koja dalcko nadmašuju obične naocari i lupe. Imamo isto tako stakla i sprave pomoću kojih možemo savršcno i razgovetno da vidimo silna i majušna tela kao sto su oblici i boje sićušnih mufiica i crva, trunkc i mrlje u adidara, kojc se inače ne mogu videti; zapažamo sastojke u mokraći i krvi, inače nevidljivc.Stvaramo veštaćke duge. svetla kola i krugove oko svetlosti, kao sto su prstenovi oko sunca i meseca. Prikazujemo isto tako sve vrste prelamanja. odbijanja, i pojaćanja vidljivih zraka predmeta. Imamo isto tako drago kamenje svih vrsta, od kojih je mnogo izvanrcdne lcpote, i vama nepoznato; kristale isto tako. i stakla raznih vrsta, a među njima neka od uslaklenjenih kovina, i od druge grade, oscm od onih od kojih vi pravile staklo. Isio lako, izvcstan broj okamcnotina i ncsavršenih minerala koje vi nemate; i magnetnih žclezara čudesnog svojstva, i drugo retko kamcnje prirodno i veštačko. ,Imamo isto tako kuće zvuka, u kojima izvodimo i prikazujcmo sve vrste zvukova i njihovo nastajanje. Imamo harmonije, kojc vi nemate, od Čctvrtinskih tonova, i još manje deliec tonova; razne instrumente isio tako vama ncpoznatc, od kojih su neki umilniji nego ijedan koji vi imate; sa brujanjem i jckom koji su pnjalni i umilni. Reprodukujcmo sitne zvuke kao krupne i dubokc, isto tako krupnc zvuke kao stanjene i oštre. Proizvodimo razna podrhtavanja i trepercnja zvukova. koji su prvobitno ccloviti; rcprodukujcmo i podražavamo svc arlikulisanc zvukove i giasovc, i glasove životinja i poj ptica. Imamo izvcsna pomagala, koja, stavIjcna na uvo, omogućavaju sluSanjc na vclikoj udaljenosti. Imamo isto tako razne čudesnc i vcštačkc odjcke koji ponavljaju glas mnogokrato, kao da ga razbacuju; i ncka koji vraćaju glas snažnije ncgo što je došao. neka piskavije, a neka dublje; štaviše neka čine da glas postaje u slovu ili artikulaciji drugaćiji nego što su ga ona primila. Imamo islo lako načina da zvukove prenosimo pomoću cevi i razvodnica u raznc pravce i udaljenosti. Imamo isio lako kuće mirisa, sa kojima udružujemo i isprobavanje ukusa: mi pojačavamo mirise, Sto

240

16 BeVn: Eii

241

može izgledati ćudno; patvorimo mirise, tako reći, da svi mirisi pahnu i iz drugih mešavina sem onih koji ih daju. Isto tako, pravimo raznc patvorine ukusa, koje mogu da prevare svaćiji ukus. U toj kući nalazi se i kuća poslastica, u kojoj gotovimo razne poslastice, suhe i vlažne, i razna prijatna vina, mleka, napitke, i saiate, mnogo raznovrsnije nego što ih vi imate. Imamo isto tako spravarnice, u kojima se gradc spravc i oruđa za sve vrste krctanja. Tu se trudimo i vcžbamo da postižemo brža kretanja nego što vi to možetc, bilo iz vaših musketa, ili iz ma kojc sprave koju imalc; i da ih gradimo ipojačavamo lakšc, i sa malom silom, pomoću točkova i drugih naprava; i da ih načinimo jačim i silovitijim nego što su vaša, nadmašujući vaSe najveće topove i vasiliske. Stvaramo isto tako topove i ralna oruđa, i sprave svih vrsta; isto tako nove mcšavine pušćanoga praha, grćke vatrc koja gori na vodi, neugasiva, i svu raznovrsnost vatromcla, kako za zabavu tako i za korisnu upotrebu. Podražavamo isto lako lelove ptica; Ietimo u vazduhu do izvesnih stepena; imamo brodove i čunove kojt plovc pod vodom, i one koji premošćuju mora; isto tako plivačke opasače i držače. Imamo neobićne satove, i druga slićna povratna kretanja, i neprcstana kretanja. Podražavamo isto tako kretanja živih stvorova u obličjima ljudi, zvcrt, ptica, riba i zmija; imamo isto tako velik broj drugih raznih kretanja, neobičnih sa svojih osobcnosti, tananosti, i složcnosti. Imamo isto iakn kujjflJM 1 emtUS u kojoj se nalaze svi instrumenti, kako za geometriju tako i za astronomiju, izvrsno načinjeni. Imamo isto tako kuće čulnih obmana, u kojima prikazujemo sve vrste opsenarskih podviga, lažnih priviđenja, prevara, i varki i njihovih zabluda. I zacelo verovaćete lako da mi koji imamo toliko stvari istinski prirodnih, kojc izazivaju divljenje, mogli bismo u jednom svetu pojedinačnosti da obmanjujemo čuia, ako bismo hteli da prerušavamo te stvari i da se potrudimo da ih načinimo još Čudesnijim. Ali mi zaista mrzimo sve prevare i laži, i to u tolikoj meri da smo strogo zabranili, pod pretnjom sramoćenja i globljcnja, svim našim ljudima da prikazuju ma koje prirodno delo ili stvar ukrašcno ili naduvano. već samo čisto kakvo jeste, bez ikakvc izveštačene neobičnosti.To su, sinc moj, bogatstva Solomunova doma. Što se tiće raznih posala i službi naših članova, imamo dvanacstoricu koji plove u tude zcmljc pod imenima drugih naroda jer naše ime krijemo, koji nam donose knjige i izvode, i obrasce ogleda sa svih drugih strana. Mi te nazivamo Trgovcima S.veJlosli Imamo trojicu koji sabiraju oglede koji su u svima knjigama. Ove nazivamo Grabljivcima. ,Imamo trojicu koji sabiraju oglede svih mehaniekih vcština, a isto tako i slobodnih nauka, kao i postupke koji nisu uncseni u veštine. Ovc nazivamo Tajanstvenicima. Imamo trojčcu koji proveravaju nove oglede, onc koje sami nađu za shodnc. Ove nazivamo KrĆiocima ili Rudarima. Imamo trojicu koji iz oglcda prve četvorice izvode nazive i preglede, da bi dali bolju svetlost opažanjima i aksiomama koji se iz njih izvode. Ove nazivamo Sastavljačima. Imamo trojicu koji se posvečuju razmatranju ogleda svojih drugova, i traže puta i načina kako da izvuku iz njih stvari korisne po ljudski život i saznanje, kao i po jasno sagledanje uzroka, načina prirodnog predskazivanja, i Iakog i jasnog otkrivanja svojstava i dclova tela. Ove nazivamo Darodavcima ili Dobročiniteljima. .Zatim, poslc raznih sasianaka i većonja u prisuslvu svih naSah članova, da bismo razmoirili prcJaSnje radove i zbirke. imamo trojicu koji se siaraju da iz ovih dadu upuisiva za nove oglcdc dalekosežnije svctlosti. prodornije u prirodu nego Sto su prcđaSnji. Ovc nazivamo Svciiljkama. .Imamo trojicu drugih koji obavljaju oglcdc prcma uputstvima. i izvcSlavaju o njima. Ove nazivamo Kalemioeima. Napo.sletku, imamo trojicu koji pomoću ogleda uzdižu prcđaSnja olkrića do Sirih zopožonjo. aksioma i aforizama. Ovc nazivamo Tumačima Prirode. .Imamo islo tako, kao što mozctc zamisliti. novake i učenikc, da nasleđivanje pređe zaposlenih ljudi nc bi podbacilo; scm toga velik broj službcnika i pomoćnika, muSkaraca i žcna. Isio tako, radimo i ovo: dogovaramo se o tomc koji pronalasci i iskustva mogu da budu objavljcni a koji ne; i svi se zakiinjemo da

ccmo ćuvati lajnu onih kojc smatramo da ih valja skrivati u tajnosti, prcmda nckc od tih katkada oikrivamo drzavi, a nekc nc. Sto sc naSih svetkovina i obreda tičc. imamo dvc vcoma duge i lepc dvoranc. U jednu od ovih stavljamo obrascc i primerc svih vrsta rcđih i odličnih pronalazaka; u drugu poslovljamo kipovc svih glovnih pronalazočo. Tu iniamo kip Kolomba. koji jc otkrio Zapadnu Indiju; pronalazača brodova isto lako; koluđcro koji je pronolazać lopo i puSčanoga praha; pronalozaća muzikc; pronalazaća pisma; pronalazafo Stampc; pronolazača astronomskih osmatranja; pronalazača tvorcvina od kovina; pronalazača stakla; pronalazaća svilc sviloprcljc; pronalazača vina; pronalazaća žita i hlcba; pronalazaca Scćcra. i sve njih prema pouzdanijcm prcdanju ncgo Sto je vaSc. Polom imamo razne naSc sopstvcnc pronalazaćc odlićnih dela. koja bi bilo prcdugo opisivati, poilo ih nisle videli, a scm loga opis bisto lako mogli pogrcSno da razumete. Jcr povodom svakog vrednog pronalaska, mi pronalazaču podižemo kip, i dajemo mu obilatu i Casnu nagradu. Ncki od lih kipova su od bronzc; nckl od mermera! libijskog kamcna; ncki od kedrovinc i drugog osobitog drveta, pozlaćcnog i ukraScnog; neki od zclcza; neki od srebra; ncki od zlata. lmamo izvcsne hvalopoje i služcnja kojima svakodncvno slavimo i hvalimo Boga zbog Njcgovih ćudesnih dela; i molitvc kojima prizivomo Njegovu pomoč i blogoslov do prosvetli naSa zalagonja i do ih usmcri ka dobrim i svetim namenamo. Noposletku, pohodimo redom sve glovne gradovc kraljevstva gdc, kad tome dođc vrcme, objavljujemo svc korisnc pronolaskc kako nađcmo za shodno. I isto tako objavljujemo prirodna prcdskazanja, bolesli. morija. rojcva Stctnih stvorova. ncslaSica. bura. irusova, vclikih poplava, komeia, godiSnjc toploie i hlacTrioće, i razne drugc stvari; dajcmo savete o tome Sla valja da ljudi radc da bi to sprečili i našli tome leka. I kad to rcčc, on ustade; a ja, kao Slo bch poučcn, klekoh, i on polo2i svoju dcsnu ruku na moju glavu. pa rece, Neka tc Bog blagoslovi, sine moj. i ncka je blagoslovcna povcst koju ti rekoh; dopuStam li da jc objaviS zarad dobra drugih naroda. jer mi ovdc u božjim smo nedrima, zemlja nepoznata. I tako me on ostavi, dodeHvSi vrcdnost od oku dvc tisućc dukala koo dar meni i mojim drugovima; jcr oni Stedro delc poklonc u svakoj prilici.iOstalo nije zavrSeno.

APOFTEGMEIzbor

r Njcgovo vcličanstvo, govoreći o knjizi kardinala Evrca, koji je ozbiljno izlaganje bogoslovlja bio poškropio mnogim duhovnim ukrasima poczijc i klasikc, veli:,0vi cvetovi liče na plavo, i žuto, i crvcno cvecc u žitu, koje je prijatno videti, ali ono škodi žitu. Dva ućcnjaka i jcdan scljak putujući drumom, zakonaćise i uzešc da zajcdno vcčeraju u jednoj gostionici; učcnjaci behu smislili da se nasalc sa seljakom, pa poruci.se za vcčeru dva goluba i jcdnog dcbelog kopuna; kad pečenje bi gotovo i izneseno na slo, i oni poscdasc, jedan učcnjak uze jednog goluba, drugi drugog, mislcći da ćc scljak sedeti s mirom dok oni ne budu goiovi da iseku kopuna; kad seljak to vide, on uze kopuna i stavi ga u svoju zdelu, pa reče, Izvrsno smišljeno, svakome po ptica. Jcdan svcstcnik. raščinjcn zbog nesaobražavanja, rece nekim svojim prijatcljima. Budc li raščinjen, sto Ijudi platiće to svojim životom. Budući da jc Čovck bio buntovnc naravi, Ijudi pomisliSc da ćc dići ustanak, i požalise se na nj; kad ga pozvašc i uzešc na ispit zbog tih rcči, on rcčc da jc njegova misao bila, izgubi li svoju prcbcndu, baviće se medicinom, i tako, tokom vremena, ubiće stotinu Ijudi. Kad je Rablc, veliki francuski Šaljivac. iezao na samrtnom odru. i već mu bili dali poslcdnje pomazanje, jedan stari prijatelj dode mu potom, i upita ga kako mu je. Rablc odgovori, Upravo polazim na put, vcć su mi namazali čizme. Jcdan poznati lupež bcSc izveden prcd sud, pa znajući da je njcgov slućaj bcznadcžan, umesto da se brani, on uzc da zbija salu, i rcče ovo, Nalažcm vam u ime kraija da uhvalite i odvcdete onoga čovcka mislcći na sudiju u crvcnom plaStu. jcr on prcdstavlja opasnost po moj život.

2ivco jc u Rimu jcdan čovck koji jc veoma ličio na Avgusta Cczara; ćuvSi o tomc, Cczar posla po njega, i upita ga,Jc i tvoja majka ikad bila u Rimu? Ovaj odgovori: Nijc, gospudaru. ali moj otacjcsleJ Kalistcn. filozof, koji je boravio na Aleksandrovom dvoru, a mrzco jc cara, upitan kako bi čovek mogao da postanc najslavniji na svctu, odgovori: Ako bi uklonio onoga koji lo jcsle.4 Agesilaj. kad mu jc ncko rckao da ima jedan čovek koji odlično podrazava slavuja. i bi li hteo da ga čujc, reče: KojeSta. ja sam sluSao samoga slavuja. Jednom rimskom kardinalu dođe neki čovek i reče mu da je njcgovom gospodstvu doveo divnog belog ata, ali da jc ovaj putcm slomio nogu. Kardinal mu reče, Rcći ću li Sla da radiS; idi tome i lome kardinalu, i tomc i tome, i tako imcnovao Scst kardinalai reci im to isto; i dok bi tvojim konjcm. da je čitav, mogao da ugodiS samo jednom, ovim bangavim moći ces da ugodiS šestorici. Evripid je govorio o osobama koje su lepc a ipak u godinamaU najlepSim tclima nije samo proleče prijatno, već islo tako i jcsen. Jednog ćetovođu poslao jc njcgov zapovednik da sa ncdovoljnim odredom izvrsi neki zadatak; čeiovođa mu rećc. Gospodine. odrcdite upola manji broj ljudi.ZaSto? upila zapovcdnik. Cclovođa odgovori, Zato Sto jc bolje da poginc manje Ijudi ncgo visc Jcdan konačar smeslio jc nckog plemića u veoma rđavu sobu, i ovaj je na to pomalo grubo negodovao; ali konačar nehajno rcćc: Uživaćctc u toj sobi kad iz njc iziđcte. Kad je Demosten utokao iz bitke. a onda ga ukorili zbog toga, on reče. Onai koji bczi moic opct da scbori. Jednog londonskog kalfu ivco je njegov majstor pred sudiju, opiuživ ga zbog noCinicTiog grcha pobote. i to sa njeovom majsloricom; sudija mu je na to uputio mnoge hriSćanske savctc. i najzad jc pomenuo i hvalio čednost Josifovu, koga je njcgova gospodarica dovodila u iskuSenje da počini slično zlodelo pohotcEh, gospodine, rece kalfada jc samo Josifova gospodarica bila lako lcpa kao Sto je moja majstorica. ni on ne bi mogao da odoli. Bijas je savetovao, Voli kao da ćeš potom mrzeti: a mrzi kaocU ćeS DotoniVoietl. Kinej je bio odličan bcsednik i državnik. i glavni prijatelj i savetnik Pirov; upustlvSi se Jcdnom u poverIjiv razgovor s njim. i uoćivSi kraljevo beskrajno slavoljublje. kad mu Pir povcri da najpre namerava da zavojSti proliv Italije, i nada sc srecnom ishodu. Kinej ga upiia. Gospodaru. a Sta ćcte da radlte potom?.PoloJ ree kralj..pokuSaćcmo Siciliju. Kinej reće, Dobro, gospodaru. a Sta onda? Reče Pir,Ako nam

bogovi budu naklonjeni, možcmo osvujiti Alhku i Karlaginu..Sla onda, gospodaru? rcće Kinej. E pa on da, rccc Pir, onda se možcmo odmarali, i prineti žrtve bogovima. i pirovati svakoga dana i vcsclili se sa prijaicljima..Vaj, gospodaru. rećc Kincj.zar to ne bismo mogli da radimo sada. bcz sve te pometnje? Kad jc Epaminonda odbio molbu svog vclikog prijatelja i ratnog sadruga da pomilujc nekog prcstupnika, a docnijc ncka konkubina upulita mu istu molbu, i on joj učinio po volji. Pelopida mu jc to zamcrio; on mu jc na lo rckao, Takve molbc mogu se ispimlti droljama. ali ne odlićnim ličnostima. Talcl, upilan kad Čovck ircba da sc o.eni. rekao je, Mladi Ijudi joS ne. starci nc uopsle. Solon jc upoređivao narod sa morcm, a bcsednike i polilićarc sa vetrovima; jer more bi, veli, bilo tiho i mirno da vctrovi ne dižu buru. Delfsko proroćiste objavilo je da je Sokrat najmudriji čovck u Grčkoj, Sto je on ironično odbijao od scbe. govorcćida u njemu ncma niccga šlo bi potvrdilo lo proroStvo, sem ovoga: da on nijc mudar, i zna lo; a drugi nisu mudri, i lo nc znaju. Kad su Sokratu pokazali jcdnu knjigu Heraklita Mracnog. i upitali ga za misljenjc o njoj, odgovorio jesn.ii; kojc sam razumeo odličnc su, a zamišljam da su takve t one koje nisam razumco; ali one zahtevaju delskog gnjurca. Bion jc upitao nekog zavidljivog ćoveka koji je bio vrlo tuzan. kakvo ga je zlo zadesilo, ili kakvo je dobro polučio ncko drugi. Kad je njcgovo gospodstvo bilo tek unaprcdcno u zvanje čuvara drzavnog pcčata, Gondomar dodc da ga poseti. Mitord reče da zahvaljujc Bogu i kratju na časli koja mu je ukazana; no ipak kad bi mogao da se oslobodi loga brcmcna, on bi sc vrlo rado odrckao Ic ćasti; jer odavno jc zcleo, a lu žclju joS uvek gaji u scbi, da zivi povućenim zivolom. Gondamar odgovori da će mu ispričati priću o jcdnom starom pacovu, koji jc htco da ostavi ovaj svct, i obavcstio mb.de pacovc da će sc povući u svoju rupu i provesti svoje danc u

osami. liSen svih blagodati; i zapovedio im je. po ccnu njegove najveće ncmilosli, da ne pokusavaju da mu dodu u pohode. Dva tri dana oni su ga ostavili na miru; oajzad, jedan koji jc bio smeliji od ostalih podgovori ncku svoju sabraću da podu s njim, a on ćc pokušali da vidi kako jc njcgovom ocu; jcr možda je i mrtav. Kad uđošc, zalckoSe slarug pacova usrcd masnog kotura parmczanskog sira. Ser Edvard Kuk imao je običaj da kažc kad bi mu ncki znamcnit ćuvck dosao na rućak a da ga o tome nijc prcthodno obavestio, Gospodinc. poSto mi nisle javili o svom dolasku, moraćctc da ručate sa mnom; no da sam o tome znao blagovremeno, ja bih rućao sa vama. Papa Julije III, kad je nacinjcn papom, dao je svoj SeSir jednome mladiću, svome miljeniku, na vcliku sablazan. Jcdnom prilikom, jcdan kardinal, koji jc scbi smeo dopustiti slobodu, tim povodom rocc mu smcrnošta jc vaSa svctost vidcla u onomc mladidu, da biste ga načinili kardinalom? Julijc odgovori. Sta stc vi videli u meni, da bisie me naćinili papom? Ser Tomas M6r imao jc najprc samo kćcri. a njegova žcna ncprcstano jc molila Boga da joj da sina.Najzad ga jc dobila i ovaj sc u punoletstvu. pokazao priglup. Scr Tomas jc rckao zeni: Toliko s: se molila da dobijcs sina, a on ćc ostati dcic dokle god živi. Alfonzo Aragonski imao je običaj da kaže u pohvalu starosiiDa sc u starosti najbolje ispoljavaju ćettri stvari: slaro drvo. za gorivo; slaro vino. da se pije; stari prijatelji, da sc ćovek uzda u njih; i stari pisci, da se čitaju. Elclvold, cpiskop vinčesterski. kad jc Jednom zavladala glad, prodao je svc skupoccne crkvene sasude i ukrasc da bi sirolinji kupio hleba; i govorio jcNcma razloga da mrtvi hramovi bozji budu raskošno opremljeni, a da zivi hramovi irpe osKudicu. Kozmo, vojvoda florentinski. govorio jc o verolomnim, laznim prijaleljima. Citamo da treba da oorastamo nasim ncprijaleljima; ali nigde nc pise da trcba da opraštamo prijateljimal Jcdan slikar poslao je lekar; na to mu je neko rckao: To ste dobro učinili, jcr ranijc greške u vašcm radu bilc su vidljivc; no sad onc sc nc vide. Neron je voleo jednog lcpog mladića. koga je poročno korislio, i nazivao ga jc svojom suprugom; ncki rimski scnator kazao jc potajno svome prijatelju, Steta sto Neronov otac nijc imao lakvu suprugu. Lord Escks upitao je ser Hcnrija Savila. šta on misli o pesnicima? Odgovorio jc lordu: Mislim da su pesnici najbolji pisci posle onih koji piu u prozi. Diogcn. poSto Je vidco da makcdonsko kraljevstvo, koje je prcđe bilo malo i ncznatno, poćinjc da sc uzdiže pred njcgovu smrt, bio je upitan kako želi da budc sahranjenSa licem nadole, odgovorio je onjcr kroz kraiko vrcmc svct će sc okrcnuu tumbe, i onda ću lczaii kako trcba. Đionu, koji je bio aicist, pokazali su u jednoj luci Ncptunov hram sa mnogim zidnim slikama Ijudi koji su sc u burama zavetovali Neptunu, i bili spascni od brodoloma, pa su ga onda upilali A 5ta sada kažetc? Zar ne priznajeie moć bogova? Ali on rcčc:,Da. ali gdc su slikc onih koji su se utopili posle svojih zavcta? Vcspazijan je upiiao Apolonija, Sla je bio uzrok Ncronovc propasti? Ovaj jc odgovorio, Neron je umco dobro da zglasi liru. ali u vladavini onjejivek i suviše zaiczao strunc. ili ih je riivi4p piahljavan Zatrazcno je od Filipa Makcdonskog da progna nekog covcka koji je o njemu govorio ružno; no Filip rcće, Bolje da govori ovdc gde nas obojicu poznaju, ncgo onamo gđtTsrno obojica ncpoznati. Bio jcdan filozof koji jc vodio učcnu raspru sa carcm Adrijanom, ah ćinio je to slabo. Jcdan njcgov prijatelj, koji je bio prisutan, rcćc mu docnijc. dni mi sc da juće nisi bio ravan scbi u prcgonjcnju sa carcm; ja bih mu sam boljc odgovorio.,E pa, rečc filozof,ar bi ti htco da sc ja pregomm sa ćovckom koji zapoveda nad tridcset legija? Kad jc Krcz, hvalc radi, pokazao Solonu svojc vclike riznicc zlata, Solon mu rcćc, Dođe li neki drugi car sa boljim žclezom ncgo sto jc tvoje, on će biti gospodar sveg tog zlata. Plalon jc strogo ukoreo nckog mladića zato Sto jc ovaj usao u Jcdnu kuću razvrata. Rečc mu mladic,Za vio mc laku strugo koritc zbog lakvc Min:cc?.Navika nijc sitnica, odgovori Platon. Alcksandar jc poslao Fokionu zamaSan dar u novcu. Fokion rcče čauSu. ZaSlo car Salje to mcni, i nikomc drugom? CauŠ odgovori, Zato Sto smatra da si ti jedini dobar čovck u Alini. Fokion odvraliAko on tako misli, molim neka mi dopusti da uvck oslancm takav. Poslanik jcdnog varvarskog kralja bejaSe pozvao na gozbu scdmoricu nazvanih mudracima Grčkc, i rece im da postoji jedan suscd. mocniji nego sto jc njcgov gospodar, koji trazi kavgu s njim. postavljajući mu nemogućnc zahtevc, jer inačc preti ratom: sada zahlcva od njcga da isuši morc. Na lo mu jcdan mudrac

rcčc,Ta mnim, neka sc lati toga. Ali, rcčc poslanik, kako će lo da izvcde? Ovako, rcce mudrac: neka taj kralj najpre zauslavi rcke kojc se ulivaju u morc. Sto nijc deo pogodbe. a onda će tvoj gospodar da izvrfi zadatak. Na istoj gozbi, poslanik je zamolio scdmoricu. i joS nekc mudrc Ijudc koji bchu na gozbi, da svaki od njih kaže ncku mudru izreku ili priču, da bi svomc kralju prićao o mudrosti Grckc, što oni ućiniSe; samo je jcdan ćulao; kad poslanik lo vide, on mu rečc: Gospodaru. ncmojle sc vredali; no zaSlo ne kazcte ncito o ćemu bih mogao pripovedali? Ovaj odgovori. Pričajte svome gospodaru da ima Grka koji mogu da ćulc. Anlislcn. upitan koja jc nauka najpotrcbnija ćoveku za život. odgovoriDa sc oduči od onog Sto je ništavno. Diogcn. kad miSi navaliSe na njega dok je jco, reče, Vidim da čak i Diogen hrani parazite. Hicron poscti Pitagoru. i upita ga. kojcm redu Ijudi pripada?.Prijatclju. odgovori Pitagoraznam da ste bili na Olimpijskim igrama.Jesam, odgovori Hie ron. Onamo, rcce Pitagorajieki odlaze da zadobiju nagrade. Ncki odlaze da prodaju svoju robu, jer to je ncka vrsta trznicc cele GrĆke. Neki odlazc da vide svoje prijatelje, i da sc provesele; jer to je veliko saboriSle raznih ljudi. Neki dolaze samo da posmalraju. Ja sam od lih koji dolac da posmatraju. Pritom je mislio na filozofiju i na misaoni život. Upilali su jednog filozofa:.Po ćemu se pamctan ćovek razlikujc od budale? On je odgovorio: PoSaljitc ih obojicu gole onima koji ih ne poznaju. i videcete. Rimljani su bili doneli jedan zakon protiv mita i iznuđivanja od strane upravnika provincija. U jednom govoru narodu kazao je CiceronDa on misli da pokrajine treba da upule molbu rimskoj državi da se taj zakon povućc. Jer, rece, dosad su upravnici primali onoliko mita i onoliko iznuđavali koliko je za njih samc bilo dovoljno; ali sada mita i iznuđivanja moraju biii takva da budu dovoljna ne samo za njih, vcć i za sudijc. porotnike. i magistratore. Kad je Hicron upitao Simonida. Sta misli o Bogu?, ovaj jc zatrazio nedelju dana da razmisli; kad minu sedmica, zatrazio je ćctrnacst dana; kad minu I to. mesec. Kad sc Hieron zaćudi tomc, Simonid odgovon: Slo dužc razmiSljam o lome prcdmetu, nalazim da je on sve težl. Jednom jc Biona zahvatita velika bura na moru; mornari, koji bchu zti i razuzdani ljudi, prizivahu bogovc u pomoć; no Bion im rcče, Cutitc. da oni ne Cuju da ste ovde. Filip. kralj Makedonije. jednom sc pomalo bespogovorno prepirao sa jcdnim sviracem o neCcmu Slo se li

256

l? Bekon: i.

257

calo njegovc umctnosti; no sviraĆ mu reće, Boic sakloni, gospodaru. da jc tvoja sudbina tako tcSka, ic da H znaS o tim stvarima vise nego ja. Pesu. zajcdljivoj ludi, nije bilo dopuStcno da izlazi prcd kraljicu Elizabctu, zbog njegovih opakih Sala. Ipak, jednom prilikom ncki su nagovorili kraljicu da mu dopusli pristup, obavczavsi se za nj da će se držati u granicama. I tako, kad ga dovedoSe k njoj, kraljica reće, Dcla, Pčse. da ćujcmo sada o naSim pogreSkama. Pčs rcce: Nije moj obićaj da govorim o onome o Čemu cela varoS priča. Episkop Lalimcr rekao je u jednoj propovedi u dvoruDa je čuo krupnu besedu o lome da je kralj siromaSan; i mnoge prcdloge o tome kuko da se on obogati. Sto se njcga tiće. on je smislio jedan način, naime, da se kralju pomogne da dođe do nekc dobre službe, jer svi njegovi sluzbcnici su bogati. Jason Tesalac jc govorio, Ncke slvari moraju da sc rade nepravcdno. da bi mnoge stvari mogle da buJu urađene pravcdno. Katon Stariji je govorio, Pamcini Ijudi nauče od budala viSc nego Sto budale nauce od pametnih Ijudi. Kad su kazali Ahaksagori: Atinjani su tc osudili na smrt, on im je odgovorio:,A Prtroda je osudila njih. Poslanici iz Malc Azijc doSli su Anloniju. posto im jc namctnuo dvogubu porczu, i rckli su mu jasno:,Hoče li da prima dva danka godiSnje, valja da im da dve sclve i dvc žetve. U vremc kad su mnogim Rimljanima podizani kipovi u njihovu slavu. neko jc, zaćuđen, upitao KatonaStarijeg,ZaSto on ncma ntjednog? Katon jc odgovo rio: ViSe volim da sc Ijudi pitaju i ćudc zaSio ncmam spomcnika, nego zaSto ga imam.

Izvcsni prijatclj ser jomastiMora pomučivSi sc veoma oko jcdne knjige, koju jc nameravao da objavi, a budući dosla uobraen u svoju duhovitost koju niko drugi nijc smatrao vrcdnom hvale doneu jc knjigu scr Tomasu Moru da jc proćila i donese svoj sud o njoj; ser Tomas jc to ućinio, pa nc naSavSi u njoj ničeg vrednog Stampanja, rećc ovome sa ozbiljnim izrazom na licu: Knjiga bi bila vrcdnija da jc u slihovima. Na lc rcči ovaj se odmah dade na posao, prcloci je u stihovc, i ponovo doncsc scr Tomasu, koji, prelislavSi je, rcčc trezveno, Da, vaislinu, sad ima nccega, jer sad ima rima; a ranijc nijc imala ni rima ni razuma. Ser Hcnri Voton je govorio..Kritićari su ćctkači plemidkih haljina. Jedan od Scdmorice je govorio.jtakoni su kao paučina u koju sc hvataju silnc muSice. a one krupnc se probijaju. Nekog Čovcka uzcli su na ispit zbog izvesnih uvrcdljivih rcci koje je rekao o kralju. On je to priznao. i kazao jc: Istina jc da sam to rckao, a da nije poncstalo vina, rckao bih joS mnogo viSe. Diogen je rckao o jednom mladiću koji jc lepo plc sao. i sa loga bio mnogo hvaljen, Slo bolje, to gore.

KOMENTARI

ESEJI ILI SAVETI POLITICKI 1 MORALNl1. O istini Sta je istina?.Rcce mu Pilat: Sta je istina? I ovo rekavSi iziđe opet k Jcvrejima. i rcče im: ja nikakve krivicc ne nalazim na njemu. Jovan. XVIII, 38. Jedna od poznijih grCkih Skola. Bekon verovatno misli naJ4ovu akadcmiiu, sektu grckih filozofa koji su na pi tanje.Sta je istina doSli do zakljućka da Ijudi nemaju me rila pomocu kojega bi mogli da dodu do suda o istini.Jedan od Otaca. Možda sv. Avgustin. Vitmtn daetnomitn. Izgleda. kao Sto misli Elis, da je ovaj izraz sastavljen od jedne lzreke sv. Avgustina, da je poezija vino zablude viimm erroris, i izrekc Jeronimove, da je ona hrana demotia Dacmonum cibus est carmina poetarum. Svetlost Čida. I reče Đog: ncka bude svjetlost. I bt svjetlost. 1 Mojsije, I, 3.Sveilost razumaI stvori .. čovjcka od praha zemaljskoga i dunu u nos duh životni; i posta ćovjck dusa ziva. Moisije, II, 7. Pesnik fcoji je bio ukras školi. Rimski pesnik Lukrccije rođ. oko 95. prc naSc crc, koji jc pripadao epikurejskoj Skoli filozofa, koja je učila da je zadovoljstvu jedino dobro i jcdini cilj morala; ali, da bi se postiglo istinsko zadovoljstvo u Živolu, čovek treba da bude mudar, častan i pravedan, a srećan je samo onaj ko se oslobodi svih Žudnja i slrasti. Lukrecijc jc napisao veliki spcv,0 prirodi stvari, u kojem je lumano i branio matcrijalistićku filozofiju atomizma. Bckon je, navodeći Lukrecija, slobodno parafrazirau njcgove slinove:

slalko je ne Slo patnja ičija radost u nama budi; no jc slatko videti zlo koje smo izbegli.

Posmatrati goleme bojeve u ralu šlo se krcću poljima slatko jc. ako lebi ne prete. Al nista nije slađe ncgo bdeti na visovima vedrim. uzdigmuim i opasanim naukom mudraca, i olud poglcd spu i.. druge giedati kako lutaju i tražc. ncizvesni, zivola svoga pul. 0 prirodi slvari, II, 114, prevod dr Anice SavićRebac

Pmevi zmije.. I ada reče Gospod Bog zmiji: kad si to učinila, da si prokleta mimo svako zivince i mimo sve zvijeri poljske; na trbuhu da e vučeš i prah da jedeš do svojcga vijeka. 1 Mojstje, III, 14. zato je Montenj. Mtšel de Montcnj 15331592 znamc mti francuski moralist, prvi esejist u cvropskoj knjižcvnosli. čiji su Eseji 1580 ncposrcdno podsiakli Bekona da i sam napiše svoje Eseje. U escju.O davaniu života Lseji II, 18 Monlenj kažc:Jaž je ruzan porok. t jedan aniićki pisac Lisandar slika laj porak u najsramnijim bojama kad kaže da je laganje dokaz da preziremo Boga a u isto vrcme plašimo sc Ijudi. Ncmogućno je red potpunije kako je laj porok podao. mrzak, i odvratan. Jcr šta sc besramnijc možc zamisliti nego da je čoek strašljivac prcd Ijudima, a da prkosi Bogu? Kada Hristos dođe, Ali sin čovećji kad dođe, hoće li naći vjcru na zcmlji. Luka, XVIII. 8.

2. 0 smrti Onaj je dobro rekao. Seneka, iz čijih je spisa pozafmIjcn jedan deo ovoga eseja.Cogito quamdiu Pomisli kako česlo činis isie slvari;čovek može poželeli da umrc ne samo zalo Sto jc hrabar Ui jadan. već i zato šlo jc sit života. Stoici. Stoičku Skolu filozofa osnovao jc Zenon oko 308. pre n. e.. Stoici su uČili da je svel delo bozanske mudrosii, i da njimc upravljaju božanskj zakoni; oluda, nuidar covck treba da je slobodan od svake slrasti, ravnodušan prema luzi i radosli podjednako. i dobrovoljno potčinien prirodnim zakonima. Nunc dimittis. Sad otpuštaš s mirom slugu svojegu. Gospodc, po riječi svojoj; jer vidješe oći moje spasemje tvoje. Luka. II. 29. 30.

. O jedtnstvii u religiji Gle, on je...Ako vam daklc rcku: evo ga u pustinji. ne izlazitc; cvo ga u sobama, nc vjerujie. Malej, XXIV, 26. Ako neznabotac uđe..Ako sc dakle skupi crkva sva na iedno mjcsto, i svi izgovorile jczicima, a tlođu i prostaci, tli nevjernici. necc li reći da stc poludjeli? I. Korinćanima. XIV. 23. Ima jedan majstor izrugivanja. Fransoa Rable 1483 1553, francuski satiričar i humortsta. Vidi: Rable. Garganlua i Panlagrucl, sv. I. slr. 179. Prevod S. Vinavera. Pro svcla. Bgd. 1950. Moreška jc slarinska, srcdnjovekovna igra. koja sc svake godine 297. po novom. na dan Sv. Todora, zaštitnika Korćule, igra u gradu KorĆuli. Moreška jc postala krajem 15. veka i slavi uspomenu na borbe sa Mavrima u Spaniji. U tim borbama učestvovali su i KorčuUtni. Moreska je podeljena na devct figura i igra se u bogatom starinskom odclu. a naročito Moro crni kralj, bcli kralj i bula, koju je Moro zarobio i hoće da jc uzme za ženu. a ona je zaljubljena u beloga kralja. Igraći sc zovu moreskanti. Zbog bule dolazi do sukoba i do pozivanja na mcgdan. Pojedine figure iznose pojedine pcripctijc ie borbe, koja se najzad zavrsava pobcdom bclih. Moro priznaje da ie poražen. a bula se udaje za beluga kralja. Narodna enciklopedija srpskohrvatskoslovenačka, knj. II, slr. 885.Je li mir... 2 Carevi, IX, 18. Izvesni Laodtkijci. Laodikiia je bila grad u Maloj Aziji. Vidi. Otkrivenjc Jovanovo, III, 1416. Neće prionuti jedan za di... Bekon aludira nu Navuhodonosorov san o kratkotrajnosti njegovog carslva. Danilo, II, 33. 41. Toliko su velika zla... Lukrecije pominjc Agamemno novo žrtvovanje svojc kćeri Ifigenije, dn bi ublazio pncv Oijanin: Dela zločina i mrska baš vera sama rađala je često. Danaiski vođi. tako, odabrani, muzeva cvel, oskvrnili su srarrmoTrivijin oltar u Aulidi krvliu Ifijanase.Na takva zla navodila jc vcra.0 prirodi stvari. I. 8o103. Prcvod Anicc SavićRcbac Pokotj u Francuskoj. Pokolj protcstanata u Francuskui, na dan Sv. Vartolomcja. 24. avgusiu 1572. kada jc. no narcdbi Sarla IX i njcgovc majke. Kalarinc de Medići, ubiicno oko 60.000 Ijudl. Barutnu zavcru u Engteskoj. PukuSaJ katolika u Engk skoj, 1605. da miniraju Parlamcnt i bacc u vazduh oba!? ma. zajedno s kraljcra. prilikom zascdanja. Zavcra jc bila otkrivena I zavcrenici pogubljcni. Gnev ćoveka ne ivori... Jct srdnja ćovccija nc cini pravde Bozijc. Jakov, I. 20.

4. O osveli Kozmo, vojvoda. Kozmo dc McdiCi XVI v., voivoda llorentinski. Javne osvcte znaćc ovdc kaznc izncene od drzavnih vlasti i propisanc akoniina.

S.OJu ude.su Bajka starodrevnih pesnika. Hcrkul je prebrodio okean u kupi koju inu je darovalo Sunce. doSao ic na Kavkuz. strelom jc ubio orla, i oslobodio Promctcja. Heliodor.Davidovu harfu, tj. psalmc.

7. O roditeljima i dect .Utular je sin... Price Solomunovu. X. J. L.Dc Aug memis Scicnliarum Bckon kae:.Olac nalazi vocu radust negoli in.uk. u mudrora raboriloin sinu. zalo slo on boIje razumc vrednost vrline. i zalo Sto u sinovljevoj valjanosti vidi rcullut svoga vaspilanja. Ali kad se pokuc da sin nijc dobur, mujka se Žulosli viSe nego olae. delimicc bog njczine vcce oselljivosti. u delimice zaio Slo misli da je svojom popustljivoScu pokvarila decaka. Opiimum clige... Pitagorina izrcka, zabclecna kod Plutarha. Mlađa braća su obićno srcčna..Po zakonu prvorođcnja primogeniture. cciukupno imanje i t:iulu nasleđujc naj siariji sin. odnosno muiki potomak. Zato, oni mlađi. ne oiekujuti nikakvo nusledstvo, i znajući da će morati da zarađuju sredstva za zivot, obrazuju se i stiću znanja i vejtme, kuo I korisnc navikc rodu l disciplinc. ali uko ncocekivano naslcdc imanje, bogatslvo ih ceslo vodi u propast.

8. O braku i samačkom livotu Kao ito se vcli za Vlisa. Ulis je. na povratku u Troje. doivco brodolom i spasao se na ostrvo carobnicc Kalipso. koia mu jc obcćala bcsmrlnost htedne li da oslanc sa njom. Ulis jc to odbio. i poslc scdam gudina bogovi su primurali carobnicu da ga pustl. U delu.Unaprcđenje nauka Bekon vcli da Jc Ulis prctpostavio jednu staricu svolu zenu Penclopu besmrtnostl, a smisao tc metafore jc da neki Ijmli viSe vole da osianu pri svojim navikama. i prcipostavljaju ih svakom drugom savrScnstvu. Onaj koji je na pilaiije... Talct iz Mileia. jedan od sedain grćkih mudraca i prvi filozof. Mudrac Talct vcSto Je i lukavo odgovorio majci kad mu Je ona govurila da treba da se ožcni.Jviajko. i suvlSc Jc rano, joS tome nijc vreme. kazao Jc prvi put. A docnijc, kad je cvel njegovc mladosti nruSao, i kad ga jc ona po drugi put nagovaralu. udgovorio je, Avaj, majko, sad Jc i suviSe dockan. vreme jc proSlo.

9. O zavisti Nazivaju zavist zlim okom.Jcr iznutra. i IKB IJudskuga. izlaze misli zle. preljube. kurvarsiva. ubisiva, krađe. lakomstva. zloće. lukavstva. sramote, zlo oko. huljcnje na Boga. porok. bezumlje. Marko, VII. 21. 22. Zavist javtiosti e ostrakizam... Bckon verovatno misli na akon koji Je u Alini zavco Klisten. i po kojem su pojedini političari glasanjcm bili prognani iz Aiinc da se nc bl prcviSe osilili. Svakoga proleća, na glavnof skupStini. naiod jc pitan ima li opasnosli po slubodu i ustav. pa ako bi gradani odgovorih da ima. onda bi svaki od njih napisao na crcpu jcrino imc. Onaj ko bi lako dobio najviSe glasova, morao bi, u roku od deset dana. da osiavi oladžbinu na dcscl godina.

10. 0 Ijubavi Apiie Klaudtje. dcccmvir, iz požude prcma Virginiji. kćen hrabroga ccnluriona L. Virginija, nagovorio jc jednog svoga nrijatclja da Virginiju olnic, i onda da polaže pravo na nju kao na svoju robinjti. Kad je ovaj lako učinio. i Klaudije prcsudio u korisl svogu pnjaletja, Virginije je zamolio da JoS jcdnom vidi da II je ta devojka njegova kći, i kad mu jc lo bilo dozvoljeno, isirgao je noz i ubio kccr, govorcci..Samo ovako mozcS da budcS slobodna; onda je. s krvavim nožcm u ruci. odjuriu iz grada u vojnićki logor. Njegovi drugovi, vojnici kao i gradani, uslali su protiv dcccmviru. i oborili su ih s vlasli. Virginijc ic prvi bio izabran za tribuna, i po njcgovoi jc i.aredbi Klaudije bio siavljcn u zalvor, gdc jc sam scbi oduzco Živol. Voleii i biti mudar.Amare et sapcrc vix Dco conceditur. jedna od izrcka Publija Sira, iz Anliohijc, koji jc srcdinom I veka nrc n. c. bio dovedcn u Rim kao rob, gdc jc ubrzo poslao slavan kao mimeograf. Onaj koji e pretpostavio Jelenu. Boginja svađe bacila ie na ncbo zlalnu jabuku sa naipisom.nalcpSoj. Junona, Minerva, i Vcncra zahtevale su jabuku, svaka za scbc, i izabrale su Parisa, trojanskog pastira, da prcsudi kojoj treba jabuka da pripadnc; prilom su boginje pokuSale da ga podmite. Junona mu jc obccala vlasl, Mincrva murirost. a Vencra lepu žcnu. Paris jc presudio u korist Vcncre. i ona ga je obdarila Ijubavlju Jclcnc. žcne kralja Mcnclaja. Bekstvo njihovo u Traju bilo jc povod Trojanskom ralu.

13. O dobroii. i đobroti naravi Btizbekijus Augcr Gislcn Buzbek, zJveo jc u Flandriji. u XVI vcku, i blo je poslanik cara Fcrdinanda na dvoru sulianovom. Gibon veoma hvali njcgova Plsma na latinskom u kojima je opisao svoja pulovar.ja po Istoku. Nekog briićanskog dečaka. Rajl ka?.c da Je Bckona ovde prevarilo pamćcnjc, i da je prestupnik bio ncki mlelački zlatar Lcdi Mcri Montegju, u jednom svom pismu iz Jedrena, 1718 kac ria rodc u tom grariu uiivaju ncku vrstu vcrskog poSlovania zalo Sto sc smatra da svakc zimc udlazc u Mcku na hadJ.iluk. Pravo govoreći. one su naisrccniji podanici rurskc vladc. i tako su svesne svojih novlashca. da horiaju ulicama bcz siraha. i obićno gradc gnczda u donjim dclovima kuća. Srcćni su oni ćije su kucc tako poCaslvovane. jer prosti Turci polpuno vcruju da ih lc godinc ncće napasti ni valra nt bolest. Kao što je Timon imao. Plutarh, u biugraliji Anionijcvoi, kaže da je Timon, ncki čovekomrzac lcoji je zivco u Alini u vreme pcloponcskog rala. jednom pnlikum ovako oslovio Aiinjanc: Gospodo aiinska, kraj mojc kucc iraa malo dvoriSle i u nicmu rasic smokva. na kojo.i su sc mnogi građani obesili; i zalo Slo sam nauman da neSlo zidam na lomc mestu. driim da ćc bili dobro da vas sve o lome ob vcstim. pa ako ncki od vas zcli da sc obcsi. ncka uCini to orimah pre nego Slo drvo poscccm. I Sekspir. u iragcdtji.Timon Atinjanin V. I vcli:U vrtu mom jcdno drvo rastc. a nuno mi Jc da ga sasećem. i skoro ću uciniii to. Reci priinicliima mojim. svima Atinjanima po rcdu i po slarcšinslvu rcci. da ko god ivoli da bcdti okonCa. nek dode amo. prc no Slo drvo to sckiru oseli. i slobodno neka sc obcsi.5. O bunama i nemirimaRazjarena proiiv bogova.jClati Jc Zemlja niu porodila. govore. zadnju. seslru Enkelada, Kcja. na bogove srdeć sc hulo. s hitrima nogama niu i s krilima porodi brzim. nakazu golcmu. siraSnu; koliko jc pera na njoizi. toliko pod njima ima i oćiju. čudo je pravo, toliko uSiju dizc i s loliko klopoćc usta. toliko jczika Ima. Po mraku noćnome lcll baS po sredini ncba i zcmlje SuSteći. san joj očiju ne sklapa slalki; a obdan il strafci na vrhu krovom il visokim tornicm i vclike gradove slraSi. Zla i izmiSljolina sc dri i istinu javlja...Eneida, IV. 178188. prevod T. Marclica

Primum mobiie.Dcscto ncbo slare astronomijc.Ovo ncho je isio lako najcistije I najjasnik supslancc i bcz nvda. i ono se ncprcstano krcce podjednakom brzinom od Isioka ka Zapadu. praveci svoj obrt za 24 saia. a ta vrsta krctanja naziva sc inačc dijurnalno ili dnevno krctanjc. I usled svojc brzinc ono snažno nosi i pokreće sva druga nebcsa koja su ispod njega u pravcu od Isloka ka Zapndu, u toku istih 24 sala. Ulundevik. Excrcises. 1594. navcu Rat. Vladar jc. po Bckonu. primum mobite, tj..pia pokrctačka sila za svojc doslojanstvcnikc. isto onako kao ito ovaj zamisJkni..n;.ir gravitacijc stavlja u pokrel sva druga ncbcska tcla. careve raspaSem..Ovako govori Gospod pomaaniku svujcmu Kiru, kojcga drži za dcsnicu. da oborim pred njim narodc i carcvc r.ispašcm, da sc olvaraju vrata prcd njim i da nc budu vraia zatvorcna: ja ću ići pred tobom. i putovc ncravnc poravnacu, vrala mjcdcna razbicu. i prijcvornkc gvozdenc tlomiću. Isuijc. XLV, 1, 2. Pm.m nunvtuamih zakona. Ovi akoni. vcoma ćcsii kod Jelina i Kimljana, kao i u XIII i XV veku. suzbtjali su raskos u životu pojcdinca, naročito u poglcdu odcvanja. hranc. i pokucansiva. Botje ruđnikc nad zemtjom. Bckon misli na holandsku knćku inđuslriju. Nijc umco da diktira. Ovde je igra icćima: glagol dictarc znači.diklirali, i Jgrati ulogu diklaiora. Tako i Prob, rimski impcralor. 276282. n. c. Velc da jc Prob svojom ncsmotrenoScu izazvao plamcn nczaJovolistva medu svoiim trupama. Imajući visc u vidu dobro co vccanstva negoli interese svojih vojnika, on je izrazio tatu nadu da će uspolavljanjem opslcg mira ukinuli potrcbu dinnin slalnih I nnjamnićkih irupn. Gibon. Opadnnjc I propast rimskog carslva, Gl. XII. Ataue is IiabilusTakvo k bilo raspololenje đuhova. da. dok se malo ko usuđivao na takvu groznu izdaju. mnogi su žekli da ona bude ucinkna. i bili su goiovi da k mir no primc

16. 0 aieizmu Bajke Lcgcnde..Zlatna legcnda ,Jegenda Aurca. zbirka života svciaca I drugih prića, koju je u XIII vcku napisao Jakov dc Voragin. Skota Leukipova, i Dcmokritova. Lcukip je osnivać filoofiic atomima. koju su docnije polpunijc razvili njcgov učenik Dcmokrit, rođcn oko 460. pre n. c. i l.rnkur. Jedan Diagora. jedan Bion, jedan Lukijan. Diagora. grc ki filozof i pcsnik. navan Bczbožnik rbog napada na popularnu religiju, a narocilo na ckuzijskc misicnjc Bio je optuzcn, 411. pre n. e i spasao sc beksivom iz Aline. Bion III vek pre n. e. jc u mludosti bio nrodan u Atini kao rob. ali k docnije sickao slobodu. ucio jc u Ailni. i

dugo je žheo na makcdonskom dvoru kao filoof i pcsnik. Lukijan je bio grckl satirićar i humorista II vck n. c. U svomc nainacainijcm dclu.Dij.doi. ismcjno k ucenja nekih grćkih filozofa i popularnu rcligiiu i dao jc slike savremcnih naravi i obicaja.

7. O praznoverici Slo pesnici vcte o Saiurnu. Po grčko mitologiji. Saturn koji k olicavao Vreme proždirao k svoju dccu. tj. uniitavao jc sve sio k stvorio. Na sahoru u Tridentu. Ovaj sabor. koji k trajao osamnaest godina. bio jc sazvan 1545. u ctlju suzbijania reformacijc, rcsavanja izvcsnih sporova i uspostavljanjn jedin stva u katoličkoj crkvl. ShotasticL Ovim imcnom nazjvaju sc srednjovekovni filozofi ciia se nauka. sholastika, uglavnom saslojala u tumaccnju I dokazivanju hriicnnsltih ućrnja pomoću primcnjivanju Aristotelovc formalne logikc

20. O savctavanju Savjcinik.Jcr nam se rodi dijcte. sin nam se dadc kokmu k vlasl na ramenu. i imc će mu biii: divni. savjcinik. Bog silni. olac vkcfli. kncz mimi. Isaija. IX. 6. Sotomnno sin. Zl Rovoam. proliv koga su se pobunila pkmcna izrnelska. i iabraln Jcrovoama za cara. V. I Carevi. XII. Bajka pokazujc tek. Brak Jupilra I Melide. tj. misao da se.vrhovna vlast vcncal.i sa savelom. o ćemu Bckon govori u poćctku ovoga escja.Otpevaće mu pesmu ptacebo. Molilva koja poćink stihom JKodiću pfacebo Gospodu...

21. O odgađanjima Kao Sibilina ponuda. Po lcgcndi, rimski kralj Tarkvin odbio jc da kupi devct knjiga kojc mu jc ponudila ncka starica; onda se starica udaljila. spalila iri knjigc. i ponuvo doSla Tarkvinu. trazcći istu cenu za šcst knjiga; kad su jc olerali iz dvora. ona Je spalila joS tri. i vralivii sc. zahlevala jc islu svolu za prcostale knjige. NJcn ncobićan postupak izncnadio jc Tarkvina. le Je upiiao za savct svoga augura, koji mu je kazao da knjige kupi. i da jc pogrcSio Sto nijc uzeo svih devcl. Jcr te su knjige Sibile i Kumc, i sadrzc vclikc lajnc. Rimljani su verovali da knjigc sadržc buduću isluriju Rima i isloriju svela, i konsullovali su ih u vrcmcnima nolilićkih kriza i opasnosli, a Cuvall su ih u Kapilolu. gde ih jc pozar unišlio 82. pre n. c. Argus jc imao slo oćiju. i Hcra ga je bila poslavila da cuva junicu u koju je Jo bila prctvorcna. Hcrmcs ga jc uspavao, i olsckao mu glavu. a Hcra Jc onda prcncla njc govc oći u pcr.i paunovog repa. Brijarej ic bio storuki džin koji jc pomogao Olimpljanima proliv Tilana.Slem Ptutonov cini nosioca nevidljivim.

22. O lukavosti Kao Sto je Nemija učinio. Jevrejski prorok Ncmija. najazeci sc u izgnansivu i žcleći da se vrati u domovinu. bio jc tužan pred Arlakserksom. Kad ga jc car upllao zaSlo je lakav, ulučio jc priliku da mu kaže svoju molbu. V. Ncmija, Tigetin postuph prema Burhu. Tigelin jc bio raspusni Neronov Ijubimac i savctnik; Burh. koji sc. zajcdno sa Scnckom. starao o Neronovom vaspilanju, bio e ubijen. Samo ona stoji nepokretna. Bekon niic prihvalio Kopernikovo učcnjc. no je smatrao da jc zcmlja ncpokrclno srcdiSte oko kojcga sc okrcću ncbeska tela.

26. O prividnoj mudrostiApostol. Sv. Pavlc; 2 Timoliju. III. 5. V svomeJrotagori.Jrotagora ie naziv Jcdnog Platonovog diialoga; Prolagora i Prodik bili su iz kola sofisia, profcsionalnih ucilclja mudrosli u Atini krajcm V i pocetkom IV vcka pic n. e. Proiagora jc izneo cuvcno uccnjc o relativnosli islinc, koje je izrazio lormulom homo mcnsura, tl. ćovck odn. njegovo subjeklivno oscc.injc je mcrilo svin stvari; Prodik se istakao zapaianjcm razlika izmcdu sinonima. lc jc znacajan kao jcdan od prvih osnivača naukc o jcziku.

27. O pritateljstvu Spcding kazc da jc ovaj escj napisan na izrićnu molbu Bckunuvug prijalclja. Tobije Mctjua, u spmcn njihovog iskusanog i nlčim nepomućenog dozivolnog prijaleljstva. Onaj koji je prvi izrekao misao. Bckon ovdc navodi Arivloicla:.Onnj ko Jc nesposoban da boruvi u drustvu, ili kome je ono ncpoircbno. zalo Slo je sani scbi dovoljan, ne saćiniova dco zajcdnice, i sam jc ili divlja zvcr III boian sivo. Polilika, I, 1. Epimenid Krićanin, Numa Rimljanin, Empedokle sa SiciUfe, i Apoloniie iz Tijane. 0 Epimcnidu. pcsniku i mudracu sa Krila, posloji lcgcnda da je kao dcćak oliSao u planinu •ta i11 ovcu; onda. sklonivSi sc od piKlncvnc zcgc u ncku pccinu. obuzco ga Je san i spavao jc 57 godina. Kad se pro budio I vralio kuci vidco je. na svojc aprcpaSccnie. da jc njefcov mlađi bral vcć slarac. Zna sc kao islorijska ćinjcntca da Je Epimcnid, na poziv Alinjana da ocisli grad od kugc. dosao u Atinu oko 596. prc n. e. Numa Rimljanin nc pripada istoriji vcć lcgcndi. On jc. godinu dana noslc Romulovc smrli, izabran a Kralia Rima. i blo jc ćuven po svojoj mudrosli; lcgcnda kaic da sc povlaciu u jedan paj u blizini Rima, gdc ga jc nlmla Egcriia pohodila i iipucivala u vcslinu upravljanja drzavom. Empcdukle sa Sicilijc živeo je sredinom V veka prc n. e. Zbog svoje lckarske vešlinc smalran jc čarobnikom I govorio jc o scbi da je bcsmrtan; prcdanjc govori da sc bacio u kratcr vulkana Elne da se nc bi saznalo za njcgovu smrt. ali jc vulkan izbacio jcdnu njcgovu sandalu i lako olkrio njcgov Izncnadan ncslanak. Empcdoklc jc ucio da se svc sasloji od ćcliri clemcnta iliJtorcna: valre. vazduha, zcmljc i vodc. i da dve silc. JJubav i.borba. privlacc. odnosno razdvajaju razlićnc oblikc malcrijc. Jedino su clcmcnli vecni. a pojcdinaCnc slvari kojc opazamo ncposlojana su jcdinjcnja koja nasiaju njihovim mcSanicm. Radanjc Jc slapanic a smri jc razdva

272

1S Htkon: RMI

273

ianjc onog Sto je bilo pomesano. Vatra, vazduh. voda i zemija, kao i dve sile. Ijubav i borba. jcdino su neuniŠtivi. Apolonije iz Tijane živeo je u I veku n. c. i uživao jc glas čarobnika i proroka; njegovc čudotvorne moći bilc su poređene, i u novije vreme, sa Hristovim. Piiagora, grčki filozof. živeo jc u VI veku prc n. c. Proucavao je aritmetiku i njenu primcnu u mcrama i tcoriji muzike. Po Bcrnclu Burnet, Greck Philosophy, I, Pitagora jc morao biti jcdan od najvcćih Ijudi sveta. On jc vcrovatno bio prvi koji je upotrcbio rcćJilozofija, i smatrao je da se naukom, narocito malematikom. i muzikom najbolje čisti duša. Sve stvari su brojevi. Heraklit, grčki filozof, živco jc krajem VI veka pre n. e. Smalrao jc da sc svako saznanje osmva na culnom opazanju, i da je vatra prvobitni oblik sve malerije. 2ivot, san, i smrt odgovaraju valri, vodi, i zemlji, i sve je u neprestanoj promcni ..panta rei:,Ne možes dvaput slati u islu rcku, njcgova je izrcka. Pul gore i put dole jedno su islo. i islo su u mikrokozmu i u makrokozmu. Valra. voda, zcmlia su pul nadolc, a zemlja, voda, vatra su pul nagorc. Ta dva pula ncpresiano se prelaze u suprolnira pravcima i u isti mah, i sve se sastoji od dva dela, od kojih jcdan ide gore, drugi dole. Burnel, Greek Philosophy, I.

29. O istinskoj vetičajnosti kraljevstva i drlava Ne umem liru zglasili. V. Pluiarh: Atinski drzavnici. Tcmislokle. slr. 37. Prcvco M. Đurić, Bgd. 1951. Tigran Jermemn. kralj jcrmenski. porazen je bio u bici kod Tigranoccrta. i konačno se predao Pompcju. Temistokle je 480. pre n. e. nagovorio Alinjane da sc odtipru Persijancima na moru a ne na kopnu. Bitka kod Akcijuma, 31. pre n. e u kojoj je Oktavijan, docnijc Avgusl, porazio Anlonija i lako postao jedini gospodar rimskog carstva. Bitka kod tepanta, 1571. u kojoj su ujcdinjcnc snagc Papslva. Spanijc, i Venecije, slomilc lursku pomorska snagu.30. O čuvanju zdravlja

Celzus, rođcn srcdinom I vcka pre n. c, napisao je delo 0 medicim, u 8 knjiga. koje je bilo veoma cenjeno od najranijih vremena do danas.32. O razgovoru Parce, puer... Navod iz ;.. Met. II, 127: Oslana nc upolrcbljuj, a uzde drži šlo jace. Marctić. Gelijard galliard jcdna vrsla vrlo žive i vcsclc igre, popularne u Englcskoj u Bckonovo doba.34. O bogatslvu Plui je bog bogalstva. Zcvs ga jc HSio vida da bi svoje darove dclio slepo, bez obzira na zasluge.Pluton jc davalac bogalslva i bog podzcmnog sveta.35. O proroćanstvimaReće vraćara Saulu. I Samuilo, XXVIII, 19. Homer ima ove siihove. Stihovi koje Bekon navodi uzcli su iz Vcrgilija, Eneida, III, 97; kod Homera oni glasc prevod Mareličcv:Ali Eneja ćc snažni Trojancima vladal: jcdnoćOn i sinovi mu sini, šlo poslijc od njcg se rode.Ilijada, XX, 3078. Poiikrat, kralj Sama, imao je moćnu mornaricu i bio je veliki prijatclj pesnika i umelnika. Oroel, satrap Sarda, odmamio ga je prcvarom na kopno i pogubio 522. pre n. e. Njcgova jc kći, posle svoga sna, uzalud pokušavala da odvraii oca od putovanja u Sard, Filip Makedonski je usnio, V. Plularh2ivot Aleksandrov, 2. Prevco M. Đurić, Novi Sad, 1950. Priviđenje koje se javilo M. Brutu. V. Plutarh,ivot Cezarcv, 69. Preveo M. Đurić. Novi Sad, 1950. Tiberije je kazao Galbi. Galba. koji je u lo vremc bio konzul, posiao jc car 68. n. e. Kraljica Majka. Katarina dc Mcdići, supruga francuskog kralja Anrija II, koji je slučajno bio ranjen prilikom jednog tumira. i od le rane umro. Kralj Briianije. Posle ujcdinjcnja Engleskc i Skotske, Džems I 16031625 jc pni kralj Brilanije. Spansku flotu, 1588. upulio je španski kralj Filip II veliku flolu, ncpobednu armadu, protiv Engleske. Međutim, la jc floia bila lako poraiena da, od 120 velikih brodova kohko ih je uplovilo u La Man?, svcga se njih 54 vralilo u Spaniju, oplovivsi oko severne obale Skotskc i zapadne obale Irske. Proročanstvo Regiomontancno. Johan Miler nazivao seJcgiomonianus, zalo Slo je bio roJcn u Kcnigsbcrgu, tj..Kraljevom bregu. Njegovo je prorocanstvo iz 1475.Jz Ptatonovog Kritijc Platon u ovim dclima govorio zamiSljcnoj zemlji Allantidi, a neki su otuda zakljućivali da jc on duista vcrovao u postojanjc jcdnog konlincnta s one strane Allantskog okeana. Bekonov tilozofski roman zove se Novn Allanlida.36. O stavotjublju Kao ito je Tiberije... Sejan je bio zapovcdnik prelorskc gardc i Ijubimac Tiberijev; kad je pokuSao da se sam dočepa carske vlasli. Tiberije jc poslao Makroa u Rim da preuzme zapovcdniSlvo nad gardom, i Sejan je po odluci scnata bio pogubljcn. Docnije jc Makro, kao prcfckt prctorske garde, udavio Tiberiia za račun Kaligulc. koji c potom poslao car. Makro je Kaliguli podveo žcnu. a ovaj ga je naposleiku ubio.

37. O maskama i svečanim prilikama Maskc su bilc vrlo omiljene histrionićkc zabave koie su priredivane u vrtovima ili dvoranama plemićkih kuca ili dvora prilikom praznika. venčanja. ili u poćasl nekog ugled nog gosia. Alcgoricna igra bila je glavna crla ovc zahave. Sa uvodcnicm dekora maske su postale složcnijc, a svoj najsavrscniji oblik dobile su u pesničkim tvorevinama Bcna Dzonsona, za koje je dckor i nacrte za kostimc radio Inigo Dzons. U maskama su igrali gospoda i gospode, dok su u međuigrama kojc su imale šaljiv sadrzaj igrali plaćc ni glumci.38. O tjudskoj naraviOptimus itte, Ovidije,Jck od liubavi, 293. Dugo jc livjcta duša moja, Psalm CXX. 6.39. O navici i vaspitanjuAli Makijaveli nije znao Dominikanac 2ak Klcmcniubio jc francuskog kralja Anrija III, 1589; Ravijak jc ubio Anrija IV. 1610; Jorcgaj je pokuiao da ubije Viljcma. princa Oranskog. 1582. a dve godine docnije, 1584. Vilicma e ubio Vallazar Gcrard.

40. O sreći Timotej Atinjanin. Atinski vojskovoda i Plaionov prijaiclj koji jc najvise doprineo stvaranju savcza tzmcdu Atine i Tcbe proliv Sparte. 379. pre n. e,

Kao ito Plutarh veti... Plutarh. u biografiii Timolconovoj vcli, da,kao Sto stihovi drugih pcsnika izgledaju usiljcni kadu se uporede s Homerovim, koji, povrh svuje snage i Ijupkosli. izgleduju ioS kao da su komponovani s lakoćom. lako vujevunja Timoleonova, u uporedcnju sa muCnim voievanjcm Agcsilaicvim i Epaminondinim, sjcdlnjujući lako.ii I slavu, izglcdaju Ijudima kuii unicju da sude kau reullal srećnc vrlinc a nc srećnog slucaja. Timolcon je bio ,nki vojskovođa koji je sredinom IV vcka pre n. e oslobodio Siciliju od Karlaginjana. Epuminonda je bio veliki lcbanski vojskovuda koji jc pobcdom nad Spartancima u bici kod Lcuktre 371. prc n. e. okonćno prcvlasl Sparte u Grčkoi. Agesilaj jc bio sparianski kralj koji jc poraien u loj bici.41. O lijvarsivu Dcsetak. Po Mojsijcvom zakonu svaki je duan da deseti deo svoga prihoda darujc bogu Deset od sto bila je zakonom dozvuljcna kamala u Englcskoj u XVI vcku. Narandlastotute kape. U srcdnjem veku Jcvrcji su morali da nose naroćile haljine odrcđcne bojc, da bl se razli kovnli ud drugih. U Vtooiju. Utopija jc polilički roman Toinasa Moru, u kojcm je priknzun idealan druSlveni pureduk na ostrvu Uluptji koje su toboz otkrili mornari u Novom svctu, a na kojem je usposlavljcn komunislićki porcdak. V. T. Mor..Ulopija, prevco s fatinskog F. BariSic, izd..Kuliura. Bgd

42. O mladosti i starosti iiauon de Foa bio je sinovac trancuskog kralja Luja XII, isiakao sc kao zapovednik francuskih irupa u Itahji i borbama proliv Spanaca. i poginuo jc u bici kod Ravcnc. Hermogen jc živeo u II vcku n. c, i drži se da je izgubto pamćenje poslc dvadeset petc godincHorlenzije je bio reior, savremenik Ciceronov.43. O lepoti Apcl..Nc Apel. već Zeuksid grćki slikar. rođen sredinom V vcka pre n. e. koji jc, kad je radio jcdnu sliku za hram Junonc Lacinije u Krolonu. odabrao za modcl pet najlepših devojaka, da bi njegova slika prikazala najlepše crlc svakc od njih. Rajl. Atbreht Direr, nemacki slikar 14711528 napisao jc delo.De symmetria pariium humanr corporis.

45. O neimarsivu Ako pitai Motna. Mom jc bog podrugivanja i zaineranja. Zamerio je Ateni sto nijc postavila na tockove kucu koju jc saidala, lako da bi mogla da jc ukloni, ako bi se suscdt pokazali neprijatni; zamerio jc i Hcfestu, Sto Ćoveku koga je stvorio nijc ostavio neki mali otvor na prsima, kako bi njegove tajne mogle da budu oikrivcnc. Luktit jc bio rimski vojskovođa, prctor i konzul, ćuvcn sa svojih pubeda nad Milridatom. Kad sc vraiio u Rim. 2iveo je u vclikom raskoSu i sjaju. Umro jc 57. ili 56. pre n. e.50. O itćenjti iz knjiga Ovo je bio prvi esej u prvome izdanju Bckonovih.Ese ja. 1597; Bekon ga je docnije, 1625, proSirio.Cvmini sectores. Koji seku kimovo seme, cepidlake. Primum mobite. Vladalac jc primton mobile velikodo•iojnika. Prcma staroj aslronomiji, ncbesna su lela poslavIjena u jcdnu scriju sfcra, a zemlja im jc zajcdničko srediste. Najdal ja od ovih sfera zovc sc primum mobitc, ili prva pokrenuta. Ona izvrši svoj obrl za dvadcscl četiri saia i prenosi svoje kretanje na unutra.šnjc slere. Planelc islo tako imaju svoje vlaslilo sporo krclanje, razliciio od brog krelania koje sferama daje primitm mobite. SliĆno lome, velikoaoslojnici Ireba da budu spori i krolki u svome poscbnom kretanju, ti u posttzanju sopstvenih ciljeva, ali brzi da slede poslusno svoj primum mobile. tj. vladara. SeJbi,52. O uljudnosti i lepom ponašanjtt Kraljica Izabela. Izabela 145094, kraljica Kastiljc, supruga Fcrdinanda Aragonskog.

53. O hvaliKo blagosilja prijaielia.. Priće Solomunovc, XXVII. Arisiid je doživco tu promcnu da su ga isprva bog njegova nadimka Pravedni voleli, a docnijc mu bili zavidni... I zato se ljudi slcku sa svih strana u grad i zaisla osudc Arislida crepovim sudom3, a svoju zavist protiv nje gove slavc prozvasc strahom od liranide...

Kad su, daklc, i u ovom slučaju glasovi zapisivani, kažu da jc nekakav nepismcn čovck i sasvim prosl seljak pružio svoj crepić Arislidu, kao čoveku na koga se bas bio namcno. i molio ga da napišc ime Arislid. Ovaj sc začudi i zapita ga da li mu je Aristid Šio na zao učinio. Nijc. kažc niSla, i ja ga i ne poznajem. ali se bunim šlo ga svugdc zovu Pravedni. .Alinski državnici: 2ivol Arislidov. Preveo M. Đurić, Bgd. 1951. 5. O slrančarenit Padre commitne, zajednićki otac. V Franctiskoj ligi. Svcla liga. koju je, 1576. organizovao vojvoda od Giza, tobož radi odbrane katoličke verc. ali u stvari da bi francuski prcsto osigur.io kaloličkim naslcdnicima.

55. O Ćasti i ugledu Siete jMiriidas. Opsli zbornik spanskih zakona koji jc sasiavio Alfonzo XII; zbomik je lako nazvan zalo sto e bio podeljcn u sedam odeljaka.56. O pravosuđu Veh zakon, tj. Slan zavcl. Proklet da ic koji bi pomakao među bhžnjega svojega. 5 Mojsijc, XXVII, 14. Rhnskih dvanaest tablica. Cuvcni rimski zakoni, donescni 451449. prc n. e. Decemviri izabrani 452. objavili su zakonc na desct bronzanih ploca. a 449. objavljene su joS dve ploće. Ti su zakoni ugtavnom potvrdili postojeće običajno pravo, i ticali su se patrieija i plebejaca, podjcdnako. Međutim, Rajt kaže:.Nc u zakonima Dvanacst tablica. već kod Cicerona..Dc legibus, III, 3, § 8.ieum i tuttm, moje i tvojc.Apostol veli. Sv. Pavle, I. Tim. I, 8.57. O gnevu .Gnjevite se i nc grijeSite Efescima. IV, 26. IV 2i8iaSte vumere Vergilije Pcsmc o zemljoradnji.58. O preokretima stvari V IHjino vreme. Tada rcCe Ahavu Ilija Tcsvićanin... ovijeh godina ncće biti rosc ni dažda dokle ja nc rečem. 1 Carevi, XVII, 1.J?osIije mnogo vremena, trcće godinc, dođe rijcč Gospodnja Iliji govoreci: idi, pokaži se Ahavu, i pustiću dad na zemlju. I Carevi. XVIII, 1. V Zapadnoj Indiji. Amcrićki kontinent koji je tada bio otkriven. Optulujući Grgura Velikog. Grgur I, papa 590604..Papa Grgur 1 ruSio jc hramovc i razbijao statue u Rimu: na zapovcst toga varvarina Palatinska bibliolcka pretvorena je u pepeo. a Livijeva istorija bila je naroCita meta njegovog besmislcnog i opakog fanatizma. Spisi Grgurovi otkrivaju njegovu nepomirljivu mržnju prema spomenicima antičkog genija. i on najstrože osudujc jcdnog episkopa koii je proucavao latinske pcsnike i istim glasom slavio Jupitra i Hrista... Kao Tcba ili Vavilon ili Kartagina, imc Rima moglo je biti zbrisano sa liea zcmljc... Gibbon, Thc Decline and Fall of the Roman Empire. Vol. V p. 37.Poslc smrti Grgura I za papu jc bio izabran Savinijan. Arijeva jeres. Arije iz Aleksandrije 280336 osnovao je jcres arijcvstvo koja je poricala jcdnoduŠnost Sv. trojicc i boZansku prirodu Isusa I Irisla. Arminije Jakov Harmcnzcn bio je holandski bogoslov r. 1560 koji je, nasuprot Kalvinovoj doktrini o prcdcstinaciji. učio da je Ijudska volja slobodna. Solomun vcli..Sto je bilo to će biti,Šlo se ćinilo to ce se Činiti, i nema ništa novo pod suncem. Propoviedn ik, I, 9. Kao Sto je Platon zamiSljao. Učcnjc o tomc da je saznanje samo sećanjc, tj. da smo znanje dobili prc rodenja, a pri rođenju ga lzgubili. da bismo ga docnije prcko čula ubnavljali, izlozio jc Ptaton u.Fcdonu. XVIIIXXI. V.Pcdon ili o duši, prevco M. Đurić, Bgd. 1937. Svaka novinaNc pominjc se što je prije bilo; ni ono Sio čc poslije biti neće se pominjati u onijeh koji će poslije nas nastati. Propovjednik. I. 11. Reka Leta. Reka u podzcmnom svelu iz koje piju seni umrhh i tako zaboravljaju prosiost. Facton je vozio svoja kola. Faeton, sin Heliosa, boga sunca, kad je jednom vozio nebeskim svodom kola svog oca, potcrao je konje tako silovito da su svrnuli sa svote uobičajcnc putanjc i loliko se približili zemlji da je umalo nisu zapalili. Zevs ga je na to ubio munjom.59. Fragment eseja o Sirenju glasova Ovaj esej nasao je među Bekonovim hartijama dr Rauliučeni kapcfan i pisar Bekonov. koji je docnije napisao njcgovu biografiju l izdao njcgova deta.NOVA ATLANTIDACudesa njegova u dubini, Psalam 107. 24...BjcSe tama nad bezdanom. 1. Mojsije, 2.

Listovi pisaćih tablica. Vrsta beležnicc od Skriljca ili slonovače. ili od pločica obložcnih voskom, obićno načinjcna u obliku knjižice. Jcdnoe vaSeg velikana. Platon. u Timeju, ispričao je legendu o Atlantidi. ostrvu zapadno od Gibrattara. kojc je unalo brojno stanovništvo i ciji su moćni vladari vojevalipo Evropi i Africi, dok ih Atina i njcni Mtveznid nisu porazili. Kad se narod Atlantide proncvaljalio. oslrvo jc u toku jednog dana i noći unistio zemljotres i progutao okean.Bekon pominje Atlantidu u eseju O proroCanslvima XXXV. Prljav i rulan Etiopljattin. U XVI veku ime je označavalo ne samo stanovnika Etiopije, već icrnaca uopste. Citao satn u knjizi jednog od vaših Ijudi. U Ulopiji scr Tomasa Mora. 1516.J?ri izboru braćnog druga oni sc ozbiljno i strogo pridržavaju jednog običaja, koji sc nama učinio jako nczgodan. a ispoćetka Ćak i smcšan. Jcdna ozbiljna i uglednija gospođa devojku iii udovicu sasvim nagu pokažc proscu, kao što i obrnuio, neki ugledniji čovek devojci pokaze nagog prosca. Vid. Utopija, slr. 144, izdKu!-tura, Bcograd, 1951.3Oslrakizam, vidi bclešku 0 zavisli, sir. 267.