Gradjevinska Mehanizacija Bahtijarevi Emir

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUDEPARTMAN: TEHNIKE NAUKEStudijski program: GRAEVINARSTVO

GRADJEVINSKA MEHANIZACIJA I OPREMA

SEMINARSKI RAD II

Mentor: Student:Dr. Sc. Izet Hot Bahtijarevi Emir 08-001/127.2.1. Samohodne mealice za spravljenje asfaltnih meavinaDa bi se dobio eljeni kvalitet kolovozne konstrukcije, mora se povesti rauna o nainu spravljanja asfaltnih meavina, tj. o mainama koje uestvuju u tom procesu. Moemo razlikovati maine koje funkcioniu po toplom i hladnom postupku. Kao jedne od najvie primenjenih maina koje funkcioniu po toplom postupku su samohodne mealice. Njihova prednost u odnosu na ostale maine za spravljanje asfaltne mase je u tome to se njihovom primenom obezbedjuje bolji kvalitet asfalta, i njihovi zahtevi za energijom su dosta manji u odnosu na ostale mealice. Ova vrsta mealica se koristi za spravljanje manjih koliina asfalta, koji se koristi za ispunu i krpljenje udarnih rupa na putevima, kao i kod konzolnih peakih staza na mostovima.Ove mealice se sastoje iz vie konstruktivnih segmenata, kao to su: asija samohodne nosive transportne maine i silosa za sitni agregat, od prostora za suenje i zagrejavanje agregata do dozatora za sitni agregat kao i rezervoara za gorivo, lo ulje i prirodni gas. Mealice za spravljanje asfaltne meavine su zadnjeg pogonskog i upravljakog uredjaja.asije ovih mealica su uradjene u vidu robusnih elinih ramova koji su sposobni da private celokupno optereenje od punog silosa i dozatora za sitni agregat kao i rezevoara za bitumen, gorivo i lo ulje. Sama asija se oslanja na ove dve ili tri osovine sa pneumaticima koja je dovoljno udaljena od prostora za grejanje agregata i bitumena.Ako se radi o silosima zapremine od 3 do 6 m3, onda su oni najee izradjeni od elinog lima u vidu zarubljene piramide ili trostrane prizme. Prostor za zagrevanje agregata je konstruisan preko grejnih ploa, a sam proces zagrevanja se vri preko gorionika koji radi na lo ulje ili prirodni gas. Rezervoari su najee zapremine do 3 m3 i sastoje se od zupanih pumpi kojima se ve ugrejan bitumen potiskuje do dizni za raspravanje koje se vri pre meanja komponenata. Sama konstrukcija mealice je ciklusne prirode, i ove mealice rade sa prinudnim nainom meanja komponenti. Na gornjem delu se nalaze cevi za rasprivanje bitumen, dok se na dnu nalazi levak koji slui za izlaz gotove asfaltne mase.Pogon ovih samohodnih mealica je mehaniki, sa dizel motorom ije snaga kree u granacama od 80 do 140 kW. Upravljanje kretanjem i radom ovih maina je kabinsko(neposredno). Kabina je opremljena savremenim uredjajima, zvuno i toplotno je izolovana sa sopstvenim ventilacionim sistemima.Uinak samohodnih mealica za spravljanje asfaltnih meavina kree se od 30 do 50 kN/h8.3. Maine za transport svee betonske maseGlavna karakteristika ovakvih maina je u tome da tokom transporta betona, nita ne utie na promenu svojstava betonske mase i karakteristika svee betonske meavine, odnosno da ne dodje do prevremenog vezivanja betona, ili do njegove segregacije i promene plastinosti. Sve to ograniava vreme transporta betona, stoga vreme provedeno u trasportu do mesta gde e se ugraditi, mora da bude manje od vremena vezivanja. Razlikujemo nekoliko vrsta radnih uredjaja u kojima se transportuje svea betonska meavina, npr. Krukasti bubnjevi, koevi velike zapremine, prenosne korpe , silosi za beton, trakasti transporteri, komora i cevni vodovod na podlozi stajanja. Utovar svee betonske mase u bubnjeve se vri u fabrikama betona preko utovarnih levaka. Mogu je transport svih konzistencija i granulacija svee betonske mase. Od maina za transport svee betonske meavine se trai da tokom manipulacije utovara, transporta i istovara do unoenja u oplate konstrukcije ne poremete njenu plastinost i traeni projektom predvidjeni kvalitet, pregrevanjem betona i segregacijom betonske mase. Maine koje se koriste za transport svee betonske mase su: prenosne korpe za beton, autobetonske mealice mikseri, kiperi agitatori, monoinski transporteri, pumpe za beton, autopumpe, vibrouluci Prenosne korpe za beton: Koriste se najee za unutranji transport svee betonske meavine. Prenosne korpe se najee prenose pomou kranova, dok se utovar u korpe vri u fabrikama betona, mogu da prenose sve vrste sveih betonskih meavina bez ogranienja u pogledu vlanosti i veliini maksimalnog prenika zrna. Maine sa silosima za beton i transporztnim korpama: Slue za transport betonske meavine na kraa rastojanja. Sposobne su za transport svih konszistencija betonske meavine i svih veliina zrna. Utovar i istovar betonske mase se vri kao i kod prenosnih korpi, samo se razlikuju od predhodnih po tome to imaju veu duinu istovara zbog posedovanja trakastih transportera. Kiperi agitatori: moe se koristiti i za spoljanji i unutranji transport, tj. mogu se korititi i za dua rastojanja. Pored klasinih kipera, mogu se koristiti damper i mini-damperi sa univerzalnim elinim koevima. Konstrukcija agitatora je slina kao i kod transportnih maina. U zavisnosti od zapremine koeva zavisi i broj pneumatika. Praktini uinak se kree od 5 do 50 m3/h. Pumpe za beton sa komorama i cevnim vodovima, na podlozi stajanja, na tornjevima i zglobno razlomljenim strelama prvenstveno se koriste za unutranji transport svee betonske meavine. Kao pumpe, mogu da vre transport kontinualnim i ciklusnim nainom in a taj nain da prevezu velike koliine svee betonske mase na znatnim visinama i rastojanjima.12.2.9. Specijalne maine za bruenje ina i skretnicaZa odravanje koloseka ina koriste se mnoge maine, pa tako kao i kod obinih maina za otklanjanje riseva, bruenje i popravljanje ina i skretnica, koristimo i specijalne maine za bruenje ina i skretnica. One su u konstruktivnom smislu skoro iste, medjutim specijalne maine za bruenje ina i skretnica imaju evidentnu razliku u konstrukciji nosaa ili rama na kojima lee radni organi specijalnih maina za bruenje.Ovi radni organi za bruenje riseva ina i skretnica kod lakih specijalnih maina za bruenje obuhvataju sledee delove: benzinski motor snage 3.5 5.0 kW, lananinu transmisiju i odgovarajue rotore sa brusnim ploicama. Zahvaljujui lananinoj transmisiji, rotori sa brusnim ploama mogu da zauzmu razliite poloaje u prostoru, a uz to mogu da ostvare i razliiti broj obrtaja, saglasno zahtevima koje postavljaju ine i skretnice koje se bruse. Radni organi za bruenje riseva i skretnica kod tekih specijalnih maina za bruenje, imaju u svom sastavu i hidraulike motore i velike rotore sa brusnim ploama na posebnim ramovima, koji pomou hidraulikih cilindara mogu da zauzmu najrazliitije poloaje zavisno od pojavljenih potreba. Ovi hidrauliki sistemi mogu da ostvaruju razliit broj obrtaja i reguliu jainu pritiska na mesto koje se brusi.Bruenjem riseva na inama i skretnicama, lake i teke specijalne maine ostvaruju reverzibilnim kretanjem cele maine, napred nazad do konanog nestanka riseva. Brusne ploe su najee od vidija elika, ili od bakelita sa opiljcima od industrijskih dijamanta.Konstruktivna teina specijalnih lakih maina za bruenje ina i skretnica se kree od 16 300 kN. Snaga motora lakih i tekih specijalnih maina za bruenje riseva, ina i skretnica se kree u rasponu od 35 250 kW.Praktini uinak specijalnih lakih i tekih maina za bruenje riseva na inama i skretnicama se kree u rasponu od 0.075 0.250 km pruge/h.

9.5.2. Konusne drobiliceRadovi na betoniranju objekata, nezamislivi su bez upotrebe velikih koliina drobljenog agregata. Drobljenje stenskog materijala i njegovo prosejavanje po frakcijama, moe da se vri pojedinanim mainama za drobljenje ili u specijalnim postrojenjima za drobljenje i prosejavanje. Na osnovu naina drobljenje, drobilice moemo podeliti u dve grupe i to: eljusne drobilice i konusne drobilice. Sve konusne drobilice mogu se svrstati u konusne drobilice koje imaju konus za usitnjavanje koji je usadjen u pokretnu konstrukciju. Konusne drobilice ostvaruju drobljenje stenskog materijala pritiskanjem i gnjeenjem u konusnoj komori za drobljenje. Drobljenje se vri pomou rotirajuih zvona ili pomou obrtnih konusa, postavljenim na ekscentrinim osovinama koje omoguavaju udaljavanje i pribliavanje zvona, unutranjim zidovima komore, ime se vrste estice u drobilici usitnjavaju. Razlikujemo primarne, sekundarne i tercijalne drobilice, u zavisnosti od veliine drobilice. Pri obtanju pokretnog konusa u nepokretni, razmak izmedju pokretnog i nepokretnog konusa zbog ekscentrinog kretanja, neprekidno se menja.Zavisno od veliine komore za drobljenje, sve konusne drobilice se dele na: velike, srednje i male konusne drobilice, poznate kao irosfere. Velike i srednje konusne drobilice su u osnovi istog oblika i konstrukcije radnog organa, koriste se za primarno i sekundarno drobljenje stenskog materijala sa vrstoom od 30 do 150 MPa. Tela velikih i srednjih konusnih drobilicasu specijalno konstruisana i sastavljena od dva velika i teka polukonusa medjusobno povezana po manjoj osnovi.Pogon ovih drobilica je electromotor i dizel-hidrauliki, sa snagom motora koja se kree u rasponu od 100 do 250 kW. Teina ovih drobilica je dosta velika i nalazi se u rasponu od 100 do 250 kN. Praktini uinci kod ovih drobilica zavisi od vie faktora, ali se najee kree u rasponu od 1500 do 8500 kN/h ili od 500 do 900 m3/h. Male konusne drobilice irosfere: slue prevashodno za tercijalno drobljenje, mada su u osnovi sline konstrukcije sa srednjim i velikim konusnim drobilicama, uz primetne razlike u veliini i teini. Mogu da se proizvode kao stacionarne maine - u sastavu velikih postrojenja ili kao pojedinane maine. Sastoje se od tela sa nepokretnim konusom, pokretnog konusa - ,,zvona,, i uredjaja za regulisanje drobljenja. Praktini uinci kod ovih drobilica se kreu od 160 do 1000 kN/h ili od 10 do 100 m3/h.

11.2. Maine za prosejavanje kamenog materijalaDa bi dobili eljeni kvalitet betona ili asfalta, moramo predhodno odrediti koliinu agregata po frakcijama u saglasnosti sa zahtevima granulometrijske krive. Maine ta prosejavanje kamenog materijala se koriste radi odvajanja kamena od nekih drugih organskih materijala ili neistoa, radi dobijanja odgovarajue eljene granulometrijske krive, ovde e se spomenuti nekoliko naina prosejavanja, kao i vrste maina koje se koriste, pa imamo maine koje koriste mehanike, pneumatske, hidrauline i magnetne naine prosejavanja.Od maina koje koriste mehaniki nain prosejavanja, najveu primenu imaju ravna i rotaciona cilindrina sita, pa kod samih ravnih sita najveu primenu imaju nepokretna, njihajua, vibraciona, eksentrina i vibracionainercionalna sita.Mehaniki nain prosejavanja kamenog materijala se ostvaruje pod dejstvom sile gravitacije i pod dejstvom impulsnih sila i vibracija, kojima se esticama ljunkovitog, peskovitog i drobljenog stenskog materijala, omoguava skokovito kretanje po trajektorijama i najpovoljniji za prolaz kroz odredjene otvore na prosejanim povrinama. Nepokretna ravna sita imaju najjednostavniju konstrukciju od svih maina za prosejavanje. Koriste se za prethodno grubo prosejavanje ili za spreavanje ulaska velikih komada odpucanog stenskog materijala u komore drobilice. Praktini uinak ovih nepokretnih ravanskih sita je jako razliit, i on se kree u granicama od 200 do 800 m3/h.Takodje e biti rei i o njihajuim ravnim sitima, mada se ona sad skoro i ne koriste, ali su jednostavne konstrukcije i sastoje se od noseeg rama, ravne prosejane povri, njihajueg uredjaja, pogonskog i upravljakog punkta.Praktini uinak ovih sita je takodje veoma razliit i on se kree u granicama od 100 do 300 m3/h.Vibraciona ravna sita koja predstavljaju najzastupljeniju vrstu ravnih sita za prosejavanje prirodnog ljunkovito-peskovitog i drobljenog stenskog materijala za veliku primenu koju imaju mogu da zahvale malom prostoru koji zauzimaju. Konstrukcija tela ovakvih sita je takva da omoguava postavljanje po vertikali veeg broja prosejanih povrina od najveeg do najmanjeg otvora u horizontal i pod odredjenim nagibom.

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUDEPARTMAN: TEHNIKE NAUKEStudijski program: GRAEVINARSTVO

GRADJEVINSKA MEHANIZACIJA I OPREMA

KOLOKVIJUM II

Mentor: Student:Dr. Sc. Izet Hot Bahtijarevi Emir 08-001/12Zadatak 1: Koristei tekst zadatka broj 13.1. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Usvojene zamenjujue vrednosti:

Reenje:- Cena rada bagera na iskopu zemlje po :

(rastresito stanje) (zbiveno stanje)- Norma as po :

- Cena rada bagera za izvrenje jedinice mere:

- Cena rada radnika za opsluivanje bagera:bager opsluuje 3 radnika sa bruto satnicom od i faktorom na bruto lini dohodak 6:

Ili

- Ukupno kotanje rada bagera sa random snagom na opsluivanju po iznosi:

- Uslov da li je ekonominiji runi ili mainski rad iznosi:

- Razlika u ceni izmedju runog i mainskog rada:

- Pa je:

- Trokovi T vezani za rad bagera:

- Na osnovu sprovedenog prorauna, dobija se da je:

to znai da je ekonominiji mainski rad od runog rada

Zadatak 2: Koristei tekst zadatka broj 10.2. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Usvojene zamenjujue vrednosti:

Reenje:a) odredjivanje potrebnog broja smena:- Izraz za uinak mealice za beton za :

- Broj ciklusa meanja u toku jednog sata rada:

- Vreme iskorienja rada mealice za 1 sat:

- Veliina uinka mealice:

- Izraunavanje uinka mealice za 1 radnu smenu od 8h:

- Potreban broj smena da se spravi betona:

b) odredjivanje potrebnog broja povrinskih platvibratora:- Izraz za uinak platvibratora:

- Pa je potreban broj platvibratora:

usvojeno 2 platvibratora

Zadatak 3: Koristei tekst zadatka broj 7.15. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Usvojene zamenjujue vrednosti:

Reenje:a) Vreme trajanja ciklusa dampera:

- Vreme trajanja utovara dampera:

- Pa je vreme trajanja utovara dampera:

- Vreme odlaska i povratka dampera:

- Vreme trajanja istovara dampera:

- Ukupno vreme trajanja ciklusa dampera:

b) Odredjivanje broja dampera za sihronizovani rad sa bagerom:

c) Odredjivanje satnog uinka jednog dampera:

Zadatak 4: Koristei tekst zadatka broj 8.2. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Usvojene zamenjujue vrednosti:

Reenje:a) Odredjivanje potrebnog broja buuih pneumoekia za uslove rada:- Potreban broj minskih rupa:

- Odreena je duina buenja rupa , koja se uveava za - Pa je duina buenja minske rupe:

- Potrebno vreme za buenje minske rupe duine :

- Stvarno, isto vreme buenja 1m minske rupe :

- Vreme odmora radnika pri busenju :

- Vreme trajanja prenosa i postavljanja, pripreme pneumoekia za 1h, iznosi:

- Potrebno vreme za buenje minske rupe duine bie:

- Izdanost jedne buotine od 2.75 m:

- Izraunavanje koeficijenta (korienja vremena rada) u toku jednog sata pneumoekia ne radi zbog:- Izmene burgija - Odmor radnika: - Prenose itd. - Punjenje,paljenje i provetravanje

pa se dobija:

- Uinak jednog buaeg pneumoekia za 1h rada iznosi (po duini):

- Satni uinak bueeg pneumoekia je prema tome:

- Dnevna koliina izvrenja:

- Satna koliina izvrenja:

- Za izvrenje te koliine, potreban je broj buakih pneumoekia:

- Za rada, jedan pneumoeki moe da izbui sledei broj minskih rupa:

- To bi pun profil bio obradjen od usvojenih 3 pneumoekia za vreme od:

b) Dimenzionisanje veliine kompresora i njihov broj kao i rezervoara za izjednaavanje pritisaka:- Koliina vazduha koju treba da proizvede kompresor odredjuje se izrazom:

- Potronja vazduha od strane pneumoekia izraunava se po izrazu:

- Broj pneumoekia:

- Potronja vazduha po pneumoekiu:

- Koeficijent istroenosti pneumoekia : (za srednje istroene je) - Koeficijent istovremenosti rada :

- Pa je potronja vazduha od strane pneumoekia :

- Gubici vazduha u vazdunom vodu:

- Prosena koliina gubitka komprimovanog vazduha na vazdunog voda:

- Duina vazdunog voda od kompresora do pneuoekia, u km:

- Pa su gubici vazduha u vazdunom vodu:

- Koeficijent smanjenja efekta rada kompresora , zbog poveanja nadmorske visine je:

- Pa je koliina vazduha koju treba da proizvede kompresor odredjuje se izrazom:

potrebna su dva kompresora od proizvodnje kompresovanog vazduha- Veliina rezervoara za izjednaavanje pritisaka rauna se po izrazu:

potrebna su dva rezervoara od po

Zadatak 5: Koristei tekst zadatka broj 12.2. iz zbirke zadataka Prof. dr Aleksandra N. Stefanovia, reiti zadatak:

Usvojene zamenjujue vrednosti:

Reenje:a) Izraunavanje kotanja zemlje koja se transportuje damperom :- Uinak dampera u smeni:

- Cena kotanja iznosi:

- Preko :

- Uinak dampera je , pa je norma as:

- Cena kotanja iznosi:

b) Izraunavanje maksimalnog uspona za date uslove dampera: