Bakterije i Virusi Predavanje

7/27/2019 Bakterije i Virusi Predavanje

1/21

OSNOVE

MIKROBIOLOGIJE

I INFEKTOLOGIJE

V. Buchrieser, T. Miorini

2009.

2


2/21

Osnovna skripta za reprocesiranje medicinskih instrumenata i pribora Osnove mikrobiologije i infektologije

1

SADRAJ

1. OSNOVE MIKROBIOLOGIJE 21.1. Mikroorganizmi (najmanja iva bia) 21.1.1. Gde se nalaze mikroorganizmi? 21.1.2. Bakterije 3

1.1.2.1. Razmnoavanje bakterija 101.1.3. Virusi 141.1.4. Gljive 151.1.5. Protozoe 151.1.6. Prioni 16

2. INFEKTOLOGIJA 172.1. ta uzrokuje infekcije? 172.1.1. Osnovni model prenosa zaraznih bolesti 17

2.2. Izvori infekcije 182.3. Putevi prenosa infekcija 192.4. Patogeni mikroorganizmi uzronici bolnikih infekcija 20


3/21


2

1. OSNOVE MIKROBIOLOGIJE

1.1. Mikroorganizmi (najmanja iva bia)

ta su mikroorganizmi?

Mikroorganizmi su siuna iva bia koja se ne mogu videti golim okom; oni suvidljivi samo pod mikroskopom (poveanje od oko 1000 puta).

Ta siuna stvorenja podrazumevaju:

Bakterije Viruse Gljive Protozoe

Zajednika karakteristika svih mikroorganizama (mikroba ili klica) jeste ta, to se nemogu videti, osetiti ili okusiti. Razne stvari, poput ruku, koje su naizgled iste, mogubiti utoite razliitim mikroorganizmima.Ljudi mikroorganizme najee razvrstavaju prema njihovoj korisnosti, odnosnotetnosti, to znai, na one koji su oveku korisni i one koji mu tete. Postoji mnogorazliitih vrsta bakterija, virusa, gljiva i protozoa, od kojih veina jo uvek nije dobropoznata i koji, uglavnom, nisu ni korisni ni tetni za oveka.

Samo mali deo mikroorganizama izaziva bolesti (patogeni mikroorganizmi), dok ihveina ne izaziva bolesti (apatogeni mikroorganizmi).

Mikroorganizmi su siuna iva bia koja se mogu videti samo pod mikroskopom.To su bakterije, virusi, gljive i protozoe. Neki mogu izazivati bolest, dok ih veinanije tetna za zdrave ljude.

1.1.1. Gde se nalaze mikroorganizmi?

Mikroorganizmi se nalaze svuda u prirodi.ak i u naizgled surovim uslovima (izrazite hladnoe, vruine ili sue) neki mikro -organizmi mogu preiveti i ak se razmnoavati.

U stvarnosti nigde na zemlji nema mesta gde nema i mikroorganizama; mikro-organizmi su pronaeni ak u gejzirima (vrui izvori na Islandu) kao i u venom ledupolarnih podruja.


4/21


3

U ledu Antarktikog mora, ameriki suistraivai pronali bakterije i alge kojesu bile stare gotovo 3000 godina. "Kadsmo ih malo zagrejali, vratile su se u

ivot", izjavio je Peter Doran, efistraivake ekspedicije Univerziteta uIlinoisu.

Mikroorganizmi se mogu nai, na primer, u zemlji, u i na ivim biima, u vodi, uvazduhu, itd.

1.1.2. Bakterije

Bakterije su mikroskopski male

Njihova veliina iznosi okojednog hiljaditog dela milimetra,to znai da bi ih trebalo skupiti 1000 i nanizati kao to senie biserna ogrlica, da bi niska bila duga jedan milimetar.

Ako se mikroskop namesti na poveanje od hiljadu puta, moe se okom umikroskopu videti bakterija veliine jednog milimetra.

Bakterije su graene od jedne elije.

Postoji puno razliitih vrsta bakterija


5/21


4

Bakterije se mogu razlikovati na osnovu njihovog oblika, pa se razlikuju okruglebakterije (koki), tapiaste bakterije (bacili) i spiralne bakterije.

Bakterije se moraju hraniti, ba kao i sva druga iva bia

Bacili su samo jedna od vrsta bakterija

Kolokvijalnim (neformalnim) jezikom nekih zemalja, pojam bacili se esto koristiumesto bakterija. Bacili (jednina: bacil) su samo jedna od vrsta bakterija. Bacili suprvi rod koji je utvren kao uzronik bolesti. Ta je bolest bila antraks (crni prit), kojuje otkrio Robert Koch. Zbog toga je vano naglasiti da su svi bacili bakterije, ali nisusve vrste bakterija bacili. Slina je stvar s Kleenex-om, gde se Kleenex praktikujerei za sve papirnemaramice. No, dok je svaki Kleenex papirna maramica, svakapapirna maramica nije Kleenex.

Bakterije su mikroskopski male i sastoje se od jedne elije

Bakterije se hrane kao i sva druga iva biaPostoji mnogo razliitih vrsta bakterijaBacili su jedan od rodova bakterija

Neke su bakterije majstori u preivljavanju i mogu se pretvoriti u spore

Pojam spore obino upuuje na gljive. Gljivine spore, ako setako moe rei, su seme gljiva, dok su bakterijske spore netosasvim razliito i nemaju apsolutno nita zajedniko s gljivinimsporama.

Neke se bakterije mogu pretvoriti u spore. U nepovoljnim

ivotnim uslovima, bakterija se omota u kapsulu i tako preivi usurovim uslovima. Ovi majstori preivljavanja zovu se sporogene bakterije.

U uslovima kad normalna bakterijska elija ugine, spore, u naelu, mogu preiveti iodrati se kroz dug vremenski period. U retkim sluajevima ak i nekoliko vekova.Ako uslovi ivota postanu povoljniji, spora se moe ponovo vratiti u bakterijskueliju.

Bakterijske se elije mogu uporediti s jeom koji spava zimski san. Kad u jesen,vreme postane suvie hladno za jea, i kad nije u mogunostipronai hranu, on trai leaj od lia u kojem e preive ti hladnorazdoblje.Slian primer je kornjaa koja se povlai u svoj oklop.

Bakterijske elije su osetljive na toplotu, i veina ih ugine natemperaturi iznad 60C. Bakterijske elije se mogu unititi samovrlo visokim temperaturama, npr. u sterilizatoru.

Primer sporogenih bakterija su uzronici antraksa (crni prit), gasne gangrene itetanusa.


6/21


5

Neke bakterije mogu proizvoditi otroveJo jedna posebna karakteristika pojedinih vrsta bakterija je njihovasposobnost da proizvode otrove. Te otrovne stvari koje oslobaajubakterije mogu biti tetne za ljude.

Primer: Najmoniji otrov u prirodi je onaj koji proizvodi bakterijaimenom Clostridium botulinum. Samo 2 miligrama (2/1000 grama)

ovog botulinum otrova, poznatijeg kao Botox, bilo bi dovoljno da ubije vie od polamiliona ljudi.Trovanje hranom uzrokovano je otrovima odreenih bakterija npr. Staphylococcusaureus.

Bakterije se mogu pronai gotovo svuda u prirodi

Bakterije se mogu nai gotovo u svakoj sredini (u vazduhu, zemlji,vodi), ali neki prirodni uslovi su posebno pogodni za ova iva bia ipomau im u njihovom brzom razmnoavanju.

Povoljni prirodni uslovi za bakterije su s ledei:

Vlaga Toplina Dobra snabdevenost hranjivim materijama

Npr. vlane krpe za ienje, vlana mesta (slavine za vodu), nerashlaeniprehrambeni proizvodi.

Nepovoljni ivotni uslovi za bakterije su sledei:

Isuivanje Toplota Hladnoa Nedostatak hrane

npr. hladnjak, zamrziva, kuvanje, pasterizacija.

Neke su bakterije majstori u preivljavanju i mogu se pretvoriti u sporeBakterijske spore su neto sasvim razliito od gljivinih sporaBakterijske se spore mogu unititi samo vrlo visokim temperaturama (sterilizator)Bakterije koje su sposobne stvoriti sporu zovu se sporogene bakterije. Primeri su

uzronici antraksa (crnog prita), gasne gangrene i tetanusa


7/21


6

Bakterijske spore mogu biti unitene samo navrlo visokim temperaturama

(npr. parni sterilizator 134C / 3min).

Normalne bakterijske elije su osetljive natoplinu i veina ih ugine pri temperaturamaiznad 60C.

Hladnoa ne utie na bakterije, ali, u zavisnostiod temperature, moe zaustaviti ili usporitinjihovo razmnoavanje.

Moglo bi se rei da bakterije u zamrzivauspavaju.

Klico-metar


8/21


7

Mikroorganizmi: Radni list

Zato se hrana kvari, zato lie trune?

Zato se hrana ne pokvari u zamrzivau?

Zato hrana traje due kad se uva u hladnjaku?

Zato se hrana bre pokvari na suncu?

Zato se limenke mogu uvati gotovo zauvek?

Zato se sirov pirina moe uvati gotovo veno?


9/21


8

Molimo, navedite ta mislite gde se sve nalaze bakterije i pokuajte procenitinjihov broj, i odrediti jesu li tetne ili korisne za ljude.

Napomena: misli se na prvobitno stanje (npr. peciva tek izvaena iz penice susterilna) i normalno stanje (npr. zdrava osoba). Mogui su viestruki odgovori.

Bakterije prisutne unormalnim okolnostima

Ne Da Mnotvo Samonekoliko

tetne Korisne

RukeMokraa (urin)Gnojna ranaStolicaIspljuvak (pljuvaka)

KoaKrvPitka vodaJogurtSirovo mlekoGovea supaKuvana testeninaSirova piletinaJajaLimenke

PecivaRena vodaZemljaPodOiene povrineUmivaonikHirurki instrumentiKvakaMetalni novacVazduh


10/21


9

Radni list: Upoznajmo uzgoj kulture

Bakterije se mogu uzgajati u laboratoriji

U mikrobiolokoj laboratoriji, bakterije se kultiviu i tano odreujeo kojoj je vrsti rete se ispituje njihova osetljivost na lekove, kako bi se mogao izabrati ispravan lek.

Sada se treba ispitati prisutnosti bakterija

Podloga za uzimanje uzoraka sadri hranjivu podlogu (hrana zabakterije).Jednom kad je uzorak uzet, inkubira se u inkubatoru 48 sati na37C .

Predlozi za mesta s kojihuzeti bris za kulturu:

Nalazi, napomene

Ruke pre dezinfekcijeRuke posle dezinfekcijeeloPodWC daskaPapirna novanica

Okvir prozoraKvaka

Mnotvo bakterija ivi u ljudskom organizmu

Bakterije ive isto tako, i na, i u ljudskom telu, ne izazivajuibolest.Na primer, vie od 100 razliitih vrsta bakterija moe se pronai uljudskim crevima. Svaki gram stolice sadri vie od 10 milijardibakterija (npr. Escherichia coli, Klebsiella sp., enterokoki itd.)


11/21


10

Neke bakterije mogu izazvati bolest

Postoji mnogo razliitih vrsta bakterija, ali samo retke mogu uvek izazvati bolestljudi.

Primeri bolesti izazvanih bakterijama: salmoneloza, tifus, infekcije mokranog trakta(infekcija beike), gnojenje rana (rane koje gnoje), arlah, tuberkuloza, itd.

Bakterije se mogu nai ba svuda u prirodiPovoljni uslovi rasta: toplota, vlaga, dobra snabdevenost hranjivim materijamaNepovoljni uslovi rasta: hladnoa, toplota, isuivanje, nedostatak hraneBakterijske spore se mogu unititi samo vrlo visokim temperaturama

(sterilizator)Normalne (obine) bakterijske elije su osetljive na toplotu i veina ih ugine na

temperaturama iznad 60CMnoge bakterije takoe ive ina, i u ljudskom organizmuOdreene bakterije mogu izazvati bolest

1.1.2.1. Razmnoavanje bakterija

Bakterije se mnoe deljenjem. Dve elije erke nastale su od jedne elije majke,tako da ne postoje mama i tata bakterija. Vreme potrebno za podelu zavisi od vrste

bakterije, kao i od uslova okoline.Primer: u povoljnim uslovima, jedna elija crevne bakterije Escherichia coli deli sepriblino jednom ,svakih 2030 min.Takvom brzinom razmnoavanja jedne bakterijske elije, u vremenu od nekolikosati, moe doi do poveanja broja od nekoliko miliona drugih elija.


12/21


11

Uz 2 podele po satu:

Osnova (polazite)1 sat

2 sata5 sati

10 sati17 sati

1 elija4 elija

16 elija4,096 elija1,048,576 elija17,179,869,184 elije

Nakon 17 sati jedna je elijaomoguila razvoj

17 milijardi 179 miliona 869 hiljada 184 bakterijske elije

Bakterije se razmnoavaju strahovito brzo

Matematike igre s bakterijama

Matematiki primeri mogu, ostavljajui nas bez daha, pomoi da se stekne pojam otome kako se brzo bakterije razmnoavaju.Svi primeri se mogu svladati i s osnovnim znanjem matematike. Digitron bi biokoristan, ali neki, na alost, nemaju dovoljno decimalnih mesta.

1) Pretpostavimo da se ljudska bia mogu razmnoavati tako brzo kao i bakterije,nakon koliko bi sati selo od 100 stanovnika izraslo u grad od milion stanovnika?

Bakterije se u povoljnim uslovima dele otprilike jednom svakih 30 minuta.

2) Svakih 30 minuta nastaje novi narataj bakterija. Koliko narataja nastaje u jednojnedelji?


13/21


12

3) U kom dobu bi iveli nai preci koji su se rodili 336 narataja pre nas?Pretpostavka je da izmena narataja traje 25 godina.

U to vreme:Velika Britanija se odvojila odkontinentalne Evrope. Razlog tome jeto su se otopili lednici i zbog toga jenarastao nivo mora. Bio je razoranzemljotres u Storeggu u jugozapadnojNorvekoj, poplavljena su naselja ukotskoj. Bosfor je bio poplavljen, amorska voda se izlila u Crno more,izazivajuiporast nivoa mora za vie od100 metara. Vie naselja uz obalu jepoplavljeno. Pretpostavlja se da je takatastrofa posluila kao polazite zaPotop u epu po Gilgameu i u Bibliji. Namediteranu prevladava monsunskaklima. Navodnjavanje polja uMesopotamiji, keramika u Mehrgarhu,junoj Aziji, poljoprivreda u dolini Nila,Egipat, uzgoj pirina u Aziji, izum

tokova, pronalazak oranja, pojavaprvih hramova u junoj Mesopotamiji.

Na temelju ovog primera moe se videti zatoje bakterija tako prilagoenaizato se njena otpornost moe razviti relativno brzo. U skladu s tim, danas je 70 -80 % stafilokoka otporno na penicilin koji je prvi put koriten 1945. (otkrio ga je1928. Sir Alexander Fleming).

4) Nakon 17 sati, u povoljnim uslovima, od jedne bakterijskeelijeje nastalo 17 milijardi novih bakterija. Ako pretpostavimo dajedna bakterija tei 1 gram, koliku e masu one proizvesti ukilogramima ili tonama? Ako pretpostavimo da jedan automobiltei jednu tonu i dugaak je 4,5 metara, koliko duga kolona bi sestvorila?


14/21


13

5) Ako napustite svoje radno mesto u 16,00 sati a, naalost, zaboravili ste da je navlanoj krpi nalo utoite 10,000 bakterija. Koliko e vas bakterija doekati sledeeg jutra u 06,00 sati kad doete na posao?

6) Nakon 17 sati u povoljnim uslovima od jedne bakterije e nastati 17 milijardibakterija. Pretpostavimo da imate 17 milijardi dinara u metalnim novanicama od 1

dinara i hteli biste to izbrojati. Da brojite jednu novanicu u sekundi, koliko dugo bi totrajalo? Molimo, prvo procenite, a onda raunajte.


15/21


14

1.1.3. Virusi

Virusi su puno manji od

bakterija, mere se od 0,000,002 do0,000,030 mm, to je jednako 2 - 30nanometara (nm). Oni se ne moguvideti niti obinim mikroskopom.Da bi se mogao videti virus,potreban je vrlo sofisticiran ureaj -elektronski mikroskop.

Za razliku od drugih mikroorganizama, virusi nisu nezavisna iva bia. Oni nemaju svoje elije i ne mogu sasami razmnoavati. Kako bi to postigli, moraju ui u elijedomaina. Oni tada utiu na osvojenu elijuna taj nain, daona zaboravi svoj osnovni zadatak i usredsredi se naproizvodnju virusa. Neko moe pomisliti da je to slinokompjuterskom virusu. Kasnije se moe mnoiti samo kadje uao u drugi kompjuter i reprogramirao ga.

Virusi se, kao i bakterije, nalaze u tenosti i vazduhu,posebno u elijama. Izvan elija mogu preiveti samo uogranienom vremenskom periodu.

Virusi su izrazito otporni na hladnou, aliih toplota brzo ubija.

Primeri virusnih bolesti su grip, hepatitis B,deja paraliza i SIDA.

Virusi nisu iva bia u strogom smislu bioloke klasifikacije jer sene mogu obnavljati bez pomoi druge elije

Virusi su, jednostavno reeno, poput "piratskih elija" koje prodiruu elije domaina i nalau im da rade ono to oni ponude

Neki virusi izazivaju bezopasne bolesti kod ljudi, ali oni takoeizazivaju i bolesti koje mogu dovesti do smrti npr. SIDA


16/21


15

1.1.4. Gljive

Gljive se razlikuju od bakterija. Mogu biti jednoelijskeali i velike, vieelijske. Osim toga, gljive imaju strukturukoja se razlikuje od bakterijske elije. Biolozi bi rekli daimaju pravo elijsko jezgro.Gljive se nalaze irom sveta, a hranu dobijaju od mrtveorganske stvari (npr. drvo) ili parazitiraju na biljkama,ivotinjama i ljudima.Od vie od 100,000 vrsta gljiva, samo mali broj moeizazivati bolesti kod ljudi (npr. gljivice na stopalima, noktima i kone gljivice). Buduida proizvode otrove, gljive takoe mogu pokvariti prehrambene proizvode.

Neke su gljive ak vrlo korisne za ljude. Antibiotik penicilin se, na primer, dobija izplesni Penicillium.

Kvasci takoe pripadaju gljivama.

Za ljude su oni, s jedne strane od velike vanosti (npr. kiselo testo, pivsko vrenje) alitakoe mogu biti izazivai bolesti (uopteno,kod osoba sa slabim imunolokim

statusom).Najpoznatiji kvasac u medicini je Candida albicans, koji izaziva kandidijazu. Ovagljiva esto naseljava podruja nosa, grla i usta i ivi tamo bez izazivanja bolesti , aliisto tako moe izazvati gljivine infekcije (oralni osip, pelenski osip) posebno kododojadi.

Neke gljive izazivaju bolesti, dok su druge korisnePenicilin se moe dobiti iz plesni Penicillium

1.1.5. Protozoe

U ivotinjskom carstvu postoji razlika izmeu jednoelijskih i vieelijskihorganizama. Protozoe (jednina: protozoa) su jednoelijski organizmi koji se mogupronai gotovo svuda gde ima vode. One su vaan sastavni deo planktona i ive nasvim stanitima koja su dovoljno vlana.


17/21


16

Primeri protozoa:Biari Korenonoci Cilijai Amebe

Neke protozoe mogu izazvati bolesti. Primeri su afrika bolest spavanja, amebnadizenterija ili malarija, uglavnom, mnoge tropske bolesti.

Protozoe ive u vodamaVani su kao izazivai bolesti posebno u toplim krajevima sveta

1.1.6. Prioni

Ispravno govorei, prioni nisu mikroorganizmi nego infektivni proteini. Prioni supoznati kao uzronici prenosne spongiformne encefalopatije (PSE). To su bolesti ukojima mozak dobija oblik sunera. Primeri ovih bolesti su bolest zvana kravljeludilo (struni naziv: bovina spongiformna encefalopatija - BSE) kod goveda,scrapie kod ovaca i Creutzfeld-Jakobova bolest (CJB, eng. CJD) kod ljudi. Bolestizazvana unoenjem (jedenjem) uzronika BSE predstavlja novi oblik (varijantu)Creutzfeld-Jakobove bolesti (vCJB).

Creutzfeld-Jakobova bolest je rasprostranjena u celom svetu, uz godinju stopu od

oko 1-2 sluaja na milion stanovnika. Posebna je po dugom inkubacijskom periodu(period izmeu zaraze i poetka bolesti), kratkom klinikom toku i uvek kobnomishodu. Bolesnici s Creutzfeld-Jakobovom bolesti pate od raznih neuropsihijatrijskihsimptoma u rasponu od demencije do potpunog mentalnog sloma.

Patogeni uzronici se prikazuju kao nepravilno formirani (omotani) oblici pravilnogproteina (priona) u centralnom nervnom sistemu. Moemo ih zamisliti kaopreokrenuti kiobran. Generalno, kiobran nudi dobru zatitu, ali ako se okrenenaopake, naemo se stojei na kii bez zatite (vidisliku). Slino tome, proteini su korisni, ali ako senepravilno presaviju, postaju tetni. Prioni su

posebno otporni na fizike (temperatura) i hemijskeuticaje. Do sada sprovedene studije ukazuju da seprioni vrlo snano priljube uz metalne povrine.Takva svojstva oteavaju ienje i dezinfekcijuinstrumenata kontaminiranih prionima.

Zbog tog razloga su potrebne posebne mere dekontaminacije , posebno zapribor koji se koristi u neurohirurgiji i oftalmologiji ako se sumnja na Creutzfeld-Jakobovu bolest.


18/21


17

2. INFEKTOLOGIJA

2.1. to izaziva infekcije?

Infekcija: uzronici ulaze u ljudsko telo i razmnoavaju se

Primer je kapljina infekcija. Ovaj nain zaraze je vrlo uobiajenza viruse koji izazivaju obinu prehladu. Virusi se iresiunim kapljicama iz nosnog sekreta koji sadri milionevirusa. Kad neko kija ili izduvava nos, virusi se izbacuju skapljicama iz nosa u vazduh gde ih drugi ljudi udiu. Na taj senain mogu naseliti i rasprostraniti na sluznici nosa neke drugeosobe.

Preduslov za nastanak infekcije, jeste da uzronik (bakterija,virus, gljiva, protozoa) bude prisutan u okolini. Jedanmikroorganizam ne moe izazvati infekciju. Za to je potrebanizvor infekcije. Uzronici se u izvoru infekcije razmnoavaju.Slikovito reeno, ba kao to se voda izliva dalje od izvora, takose i uzronik izliva iz izvora infekcije.

Patogeni uzronik mora pronai cilj za razvojinfekcije (npr. oveka) i puteve kojima e seinfekcija prenositi. Prenos moe biti direktan,

putem dodira ili kapljica, ili indirektan, putemruku, odee, vazduha, itd.

2.1.1. Osnovni model prenosa zaraznih bolesti:

Izvor infekcije uzronik

ivi (pokretan):bolesnik, osoblje

Neivi (nepokretan):lekovi, voda, hrana itd.

Put prenosa direktan,indirektan

Indirektan:ruke,predmetipovrinevazduh

Cilj infekcije bolesnik

inioci:imunoloki sastav,godineosnovna bolestintervencija


19/21


18

Nozokomijalna ili bolnika infekcija je infekcija steena u bolnici. To je infekcijakojom se bolesnik zarazi u bolnici.

Glavna razlika izmeu infekcije dobijene izvan bolnice i nozokomijalne infekcije jesteda je bolesnik, zbog njegove/njene osnovne bolesti, generalno puno podlonijiinfekciji od zdrave osobe.

2.2. Izvori infekcije

IZVOR INFEKCIJE: Poetna taka je uzronik koji se razmnoava pre nego to seprenese.

Izvor infekcije moe biti sam ovek, ili spoljni izvor, bilo ivi ili neivi.

Najvaniji izvori infekcija:

Najvaniji ivi izvori infekcija su ljudska bia sa svojim vlastitimmikroorganizmima iz creva, vagine, koe ili raznih drugiharita infekcije. Mikroorganizmi iz tih izvora mogu izazvatiinfekcije mokranog sistema izazvane vlastitim crevnimbakterijama, ili arlah putem kapljine infekcije.

Kliconoe: su osobe koje izluuju uzronike, a da sami nisubolesni.

Hronine kliconoe: su osobe koje su prebolele neku bolest iozdravile, ali su nastavile kroz dui vremenski period izluivatiuzronike (npr. nakon infekcije salmonelom).Kliconoe meu bolnikim osobljem mogu biti vaan izvorbolnikih infekcija.Primer je Staphylococcus aureus, patogeni

mikroorganizam koji izaziva gnojenje i esto se moe nai unosu osoblja.

ivotinje takoe mogu biti izvor infekcije. Besnilo se dobijaugrizom besne ivotinje, a salmoneloza zbog nedovoljnokuvane piletine.

Voda je izvor infekcije zbog bakterija koje sadri, poputlegionela ili pseudomonasa, kao i zbog kontaminirajuihmikroorganizama koji ulaze u vodu (uzronik tifusa zbog fekalnog kontaminiranja).


20/21


19

Hrana: neki mikroorganizmi se mogu razmnoavati u prehrambenim proizvodima.Prehrambene namirnice predstavljaju izvor zaraze bakterijskim uzronicima poputinfekcija salmonelom usled nedovoljnog zagrevanja jela koja sadre jaja.

2.3. Putevi prenosa infekcija

Bolesnik moe biti svoj vlastiti izvor, kao i prenosnik infekcije. Primer je prenoenjeinfekcije na ranu.

Medicinsko osoblje je esto odgovorno za prenos infekcija ako ne obavlja dunostinege i zatite na zadovoljavajui nain i sa odgovarajuim znanjem.

Direktni putevi prenosa znae direktan kontakt izmeu osobe i izvora infekcije.

Primer je hirurg koji obavlja operaciju, dok s jednog od njegovih prstiju curi gnoj.Osim toga, direktni prenos je i kapljina infekcija do koje dolazi kaljanjem i kijanjemdruge osobe.

Indirektni prenos uzronika dogaa se preko ruku ili drugih predmeta.

Primer je nedovoljna higijena ruku nakon odlaska u toalet.

Od mnogobrojnih puteva prenosa koji su mogui u bolnici, ruke zdravstvenihradnika su najvanije.

Uvek treba imati na umu sledeiprincip:

Bolesnik i osoblje treba da izbegavaju kontakt s mogue kontaminiranom(zagaenom) okolinom i predmetima. Takvim pristupom se opasnost od irenjainfekcija smanjuje.


21/21


20

2.4. Patogeni mikroorganizmi uzronici bolnikih infekcija

Najei patogeni mikroorganizmi koji izazivaju bolnike infekcije su Escherichiacoli, Staphylococcus aureus i Pseudomonas aeroginosa.

Escherichia colije crevna bakterija, najei patogeni uzronik infekcija mokranogsistema.

Staphylococcus aureus je bakterija koja semoe nai na koi i sluznicama. Tipini je

uzronik gnojenja i najei patogeniuzronik infekcija rana i koe.

Pseudomonas aeroginosa, bakterija kojaboravi u vlanim sredinama, jedan je odnajeih patogenih uzronika infekcijaplua ujedinicama intenzivne nege.

Priredili:Dr. Viola Buchrieser, Mag.Dr. Tillo MioriniAustrian Society for Sterile Supplies

sterreichische Gesellschaft fr Sterilgutversorgung (www.oegsv.com)

Documents

Bakterije i Virusi Predavanje