1

Oko Balada o nasilju

Marko Vušković,

Maj 2018

Nasilje je duboko usađeno u nama, u našu psihu, u naše telo, u

našu molekularnu strukturu. Pre nego što smo postali ono što smo sada,

bili smo samo jedan veliki molekul zvan DNA. Već taj molekul bio je

nasilan jer je njegov jedini smisao postojanaja bio da preživi i da se

razmnožava bezobzirno i na račun drugih sličnih molekula.

Da bi taj molekul što bolje ostvario svoj cilj on se vreme-

nom zaodenuo u okruženje zvano ćelija. Ćelije su se potom umnožile i

organizovale u složene zajednice, organe, a ovi su dalje oformili or-

ganizme koji su mogli da se kreću, da osećaju, da traže hranu i seksual-

nog partnera, da se bore i da ubijaju. Zatim je stigao i mozak koji je

pospešio rad tih organizama. Na kraju, organizmi su počeli da se ud-

ružuju u kolonije, čopore, plemena, nacije. I sve to da bi taj molekul,

DNA, preživeo i da bi se večito i bezobzirno razmnožavao.

Sa pojavom homo sapijensa motiv za nasilje postao je mnogo

kompleksniji; on se pored borbe za hranu i teritoriju proširio i na taštinu,

ljubomoru, osvetu, zavist, religiju i političku ideologiju.

PRELAZ U OTAY MESI

Mark Kowalski je vozio prašnjavu Toyota Corollu po još prašnjavijem Via

de Juventud koji je pratio južnu stranu granične ograde izmedju Meksika i Kalifornije.

Bilo je oko pet ujutro kada je sleteo na aerodrom u Tijuani, te je žurio da stigne na

granični prelaz u Otay Mesi pre nego što počne stvarna gužva na granici. Mogao je

da pređe granicu kod San Ysidra, ali mu je prelaz u Otay Misi više odgovarao zbog

manje gužve na granici. Pored toga, u Otaj Mesi, na američkoj strani nalazio se njegov

omiljeni restoran “Don Lucio’s Mexican Gril” koji je jedini bio otvoren tako rano u

celoj božijoj okolini. Poznavao je njegovog vlasnika Pedra, sina don Lucia, koji je

2

pravio najbolje carnitas taco1 u celoj severnoj hemisferi. Bio je gladan i misli o nje-

govom intenzivnom trodnevnom boravku u Monterrey-u sve su više jenjavale i ustu-

pale mesto slasnom carnitasu.

U Monterrey-u se sastao sa svojim meksičkim kolegom detektivom Emilia-

nom i njegovim pomoćnikom Carlosom, jedinim federalnim policajcima kojima je

mogao da veruje. Federalni policajci, “federales” bili si poznati po korupciji i saradnji

sa narco kartelima, ali bilo je i puno poštenih federalesa koji su hteli da stanu na put

kartelima i njihovim korumpiranim kolegama. Sastanak u Monterreyu obavljen je u

najvećoj tajnosti; čak je i Mark Kowalski putovao pod lažnim imenom i sa lažnim

pasošem, o čemu su znali samo Emiliano i Carlos, i naravno Markov šef Jeff Kosac,

komandir CTSOB-a2 u Los Angelesu. Tema sastanka je bila razmena informacija i

razrada taktičkih planova za ponovno hvatanje Salvadora Arenasa Sose zvanog Šakal,

vođe Los Angeleske filijale MS-13, zloglasne ulične bande čija se zločinačka kultura

i mračno delovanje proširilo po caloj zemlji, posebno u velikim metropolama kao sto

su New York, Chicago, Atlanta, Miami, čak i Huston. Hvatanje Šakala bilo je veoma

važno i zbog toga što je on bio značajna karika između prometa droga u Americi i

Santosa Duarte-a, prominentnog vođe narco familije Osito.

Šakal je nestao sa radara Los Angeleske policije i FBI-a, posle sramnog sud-

skog procesa u Los Angelesu pre sedam meseci, kada je očigledni ubica i zločinac

iznenadno i neočekivano bio oslobođen od krivice. Prema tadašnjoj štampi jedan od

glavnih činilaca neuspelog suđenja bili su Šakalov advokat i fikser Joe White i sudija

okružnog suda Los Angelesa Albert Johnson, i naravno sudski sistem ove zemlje koji

je postao potpuno neefikasan kada se radi o organizovanom kriminalu i zločincima

visokog profila. Šakal je oslobođen krivice zbog nedovoljnih dokaza i nedostatka sve-

doka. Taj svedok je nestao za vreme suđenja i nadjen mrtav osam dana posle oslo-

bođenja i iščeznuća Šakala. Jedan član porote, koji je jedini glasao da se usvoje dokazi

ponudjeni od LAPD-a3 ustreljen je mitraljeskom vatrom usred bela dana i usred jako

prometnog Pico bulevara u Santa Monici, zapadnom delu Los Angelesa. Nažalost, na

takve događaje više niko nije obraćao pažnju jer su se oni dešavali skoro

1 Popularna meksička poslastica: svinjsko meso kuvano celu noć u svinjskoj masti na veoma

laganoj vatri, zatim iseckano na sitne komadiće i pomešano sa svežim kupusom, komadima

avocada, seckanim crnim i belim lukom i začinjeno oreganom, cilantrom i sokom od zelenih

meksičkih limuna (lime), sve servirano na okruglim tankim piticama od kukuruznog brašna

(tortilla). 2 Counter Terrorism and Special Operations Bureau, specijalni odeljak Los Angeleske policije

za borbu protiv terorizma. 3 Los Angeles Police Department, Los Angeleska policija.

3

svakodnevno. Broj žrtava nasilja uličnih bandi namernih i nenamernih rastao je sva-

kog dana. Policija je postala nemoćna a sudski sistem je postao gotovo paralisan.

Mark Kowalski se dobro seća dana kad je jedan policajac, njegov ratni drug

izvršio samoubistvo zbog pritiska Otseka Unutrasnjih Poslova4 LAPD-a, da bude ot-

pušten. Denny, tako se on zvao, bio je optužen da je zloupotrebio vlast prilikom hap-

šenja jednog člana ulične bande koji je na njegov očigled ubio nedužnog prolaznika.

Kada je Denny tražio da zločinac spusti oružje, ovaj je potegao revolver na njega, ali

je Denny bio brži. I zato je ispaštao sa solidnim izgledom da ostane bez zaposlenja i

penzije. Mark i njegove kolege su se pitali kuda su otišli demokratija i pravo građana

na sigurnost i život. Osećali su da su im vezane ruke zbog zloupotrebe onoga “i

zločinci imaju svoja prava” ili “nevin si dogod se ne dokaže suprotno”. A kako da se

dokaže suprotno kada zločinci nemilosrdno ubijaju svedoke i ucenjuju članove porote,

kada su lukrativni advokati bez srama i bez morala, a sudije i policijski komesari sede

na platnom spisku narko kartela. A ovo demokratsko društvo im to svesrdno omogu-

ćuje. Los Angeles, Chicago, Atlanta, .... svi ti lepi i vibrantni gradovi postepeno pos-

taju raj za prodavce droga i pakao za decu, njihove roditelje i njihove učitelje. Sodoma

i Gomora. Ljudi noću više ne mogu da se šetaju i da uživaju u prednostima urbane

sredine. Počeli su da žive kao u getoima; pakao noćnih strahota proširio se i na dan.

Ta ljudska tragedija i nemoć društva da se zaštiti od bestijanosti kriminala

kulminirala je sa tragičnim događajem koji je zadesio senatora Boba McGuirea pre

sedam meseci. O događaju štampa i dan danas daje znatnu prednost na stubcima New

York Timesa, LA Timesa, Washington Posta i mnogih drugih izdavačkih kuća, kao i

na udarnim segmentima svih televiziskih stanica. Senator se dugo borio protiv uličnog

nasilja, organizovanog kriminala i prodaje droga na ulicama američkih gradova i na

kraju je uspeo da progura svoj zakonski predlog, poznat kao “McGuireov Akt” da se

droge legalizuju i regulišu. Bio je to očajnički pokušaj da se stane na put nasilju i

korupciji koje je imalo svoje glavno nadahnuće i podstrek u multibilionskom biznisu

familije Osito. Bobov predlog je nailazio na veliki otpor u Kongresu, najviše u Pred-

stavničkom Domu, uglavnom zbog stava njegovog evangelističkog stratuma, ali je na

kraju ipak usvojen zahvaljujući glasanju u Senatu. Predsednik je davao svesrdnu po-

dršku McGuireu, koji je bio njegov prisni prijatelj i saborac iz Vijetnanskog rata i koji

je shvatio da je to možda jedini izlaz iz ćorsokaka u kome se nasla američka demok-

ratija, taj “Američki experiment”. Naravno, to nije išlo sasvim lako, ne samo zbog

nazadne većine u Kongresu i u glasačkim telima već i zbog zastrašenosti mnogih po-

litičkih aktera koji su dobijali preteće poruke od kartela. Senatora McGuirea nisu

4 Internal Afairs, ogranak svakog policiskog departmana u Americi koji se brine o ispravnosti

delovanja unutar policijskog aparata (korupcija, prekomerna upotreba sile prema građanima,

poštovanje važećih protokola o upotrebi oružja, nadgledanja i pretresa imovine građana.)

4

zaplašile te pretnje, ali je zato platio užasnu cenu: jednog jutra je dobio veliki paket u

kome se nalazio rashladni sanduk za pića, a u sanduku glava njegove omiljene unuke.

Bio je to šok za naciju, ali predsednik nije priznavao da je zemlja koju je vodio

na kolenima: još istog meseca izdao je dve Izvršne Naredbe. Prva naredba je da se

osnuje nova agencija: Komisija Ograničenog Mandata za Iskorenjenje Organizova-

nog Kriminala i Terorizma, C.O.C.T.E.L.5 Ta agencija je zamišljena kao vojno-poli-

cijska snaga sa ogromnim finansijskim i ljudskim resursima i prerogativima sudske i

izvršne vlasti, van jurisdikcije lokalnih sudova i Ministarstva Pravde, tj. FBI-a. Sve

agencije, FBI, CIA, NSA, DHS6 dobile su nalog da ustanove novu poziciju, “oficir za

vezu (OV) sa COCTEL-om” i da pružaju svesrdnu saradnju u vidu prikupljanja i

razmene informacija i podrške u terenskim operacijama. Direktor FBI-a je odbio da

bude indirektno podredjen svom OV, ali je odmah posle izjave koju je dao CNN-u

bio smenjen. To je dalo dobar primer ostalim agencijama koje su oberučke prihvatile

bratsku saradnju sa prinovom, pogotovu na osnovu “ograničenog mandata” COC-

TEL-a. Lokalni policijski ogranci za borbu protiv terora, kao Los Angeleski CTSOB

imali su takodje svog OV. Jeff Kozak, šef Marka Kowalskog, je pored komandirske

uloge bio i OV za COCTEL. On je poslao svog najpouzdanijeg saradnika na sastanak

u Monterrey, incognito.

Druga predsednikova Izvršna Naredba ticala se mandata COCTEL-a: ova or-

ganizacija treba da se rasformira posle tačno godinu dana od svog osnivanja, bez ob-

zira na uspeh ili neuspeh svoje misije. Pozicije OV lokalnih i nacionalnih agencija

takodje treba da se ukinu. Suština te naredbe je da se onemogući državni teror i nepo-

vratni gubitak demokratskih principa zemlje. Organizacija je zamišljena kao hemote-

rapija koja treba da spase demokratiju od kancera a ne da stavi zemlju na stazu koja

vodi u diktaturu. O tome je bilo puno polemika na TV i u štampi. Mnogi su bili skep-

tični, pogotovo među liberalima, ali su početni rezultati COCTEL-a uvećali broj gla-

sova onih koji su podržavali ovaj riskantni projekat za “spasenje društva i njegove

demokratije”.

Nažalost, osmomesečno delovanje COCTEL-a bilo je sa ograničenim efek-

tom jer se uglavnom ciljalo na izvršioce kriminala i terora. Ulice su istini za volju

postale sigurnije, broj žrtava od vatrenog oružja i aktivnosti uličnih bandi znatno se

smanjio. Bili su potresni prikazi majki iz Istočnog Los Angelesa koje su plačnim gla-

som blagosiljale predsednika i njegov COCTEL. Bile su to scene slične onima za

vreme Otadžbinskog rata u Rusiji 1943 godine kada su se seljanke na opustošenim

5 Comission for Organized Crime and Terror Eradication with Limited mandate (akronim au-

tora) 6 Federal Bureau of Investigation, Central Intellinece Agency, National Security Agency, De-

partment of Homeland Security.

5

njivama krstile sa rečima “Da nam Bog poživi Staljina”. Delovanje COCTEL-a i jeste

bio ratna operacija u kojoj se jedan teror iskorenjivao drugim terorom, terorom dr-

žave, za dobrobit države i njenog naroda.

Ali, glava te opake zmije još uvek je bila netaknuta a njen otrovni jezik je i

dalje palacao. Ljudi, bolje reći neljudi, kao sto su Šakal i poglavari organizacije Osito,

još uvek su bili nedodirljivi, a sa njima i armija advokata, policijskih komesara, sudija

i članova vlade, koji su direktno ili indirektno sprečavali da se misija COCTEL-a iz-

vrši u potpunosti. Mandat COCTEL-a ističe za četiri meseca i postoji opravdana bo-

jazan da će se sve vratiti na staro, da će kancer zbog nepotpune hemoterapije imati

relaps umesto remisiju. Sastanak u Monterrey-u je upravo bio rezultat te bojazni.

Misli poručnika Kowalskog, detektiva III klase LAPD-a i operativca CTSOB-

a, ponovo su se vratile sa carnitas tacoa na mračne poslove njegovog poziva. Sastanak

u Monterrey-u se održao u stambenom naselju golf kluba La Herradura u predgrađu

Monterrey-a. Grupa muškaraca koji spavaju i obeduju u prostorijama golf kluba i koji

igraju golf nije bila tako neuobičajena pojava. Naravno, niko nije mogao znati da su

specijalni tehničari detaljno i diskretno pregledali prostorije u kojima se grupa sasta-

jala i obedovala i osigurali da tamo nema nikakvih prislušnih sprava. Članovi grupe

su se se prijavili pod lažnim imenima, a tako su se i oslovljavali. Na golf terenu nisu

diskutivali poslovne stvari, da bi izbegli eventualne daljinske prisluskivače. Sastanak

je zaista bio super tajan. Radilo se o njihovim glavama, a i o mnogim glavama koje

su zavisile od njih.

Na sastanku su pored Emiliana, aka Erica i Carlosa, aka Karla, bili i jedan

predstavnik lokalne policije, kome je moglo da se veruje, jedan oficir visokog ranga

specijalnih snaga meksičke armije, kome je takođe moglo da se veruje i još dva pose-

tioca, gosta iz La Paza, glavnog grada Bolivije. Za Marka Kowalskog posetioci iz

Bolivije bile su dve naročito interesantne ličnosti. Jedan je bio 91-godišnji Danilo

Estaban Torres, general bolivijske armije u penziji i još uvek veoma aktivan savetnik

po pitanju terora i narko trgovine, ne samo u svojoj zemlji već i po čitavoj Južnoj i

Srednjoj Americi. Druga interesantna ličnost je bio Danilov 40-godišnji ađutant, Boris

Arellano, pomoćnik, šofer i telohranitelj. Obojica su bili izrazito visoka stasa, sa o-

žiljcima po licu, koji su svedočili o njihovovom opasnom načinu života. Stas i pojava

dvojice džinova davali su jasno do znanja da sa njima ne treba brkati račune. Denny i

Bryan, kako su se ovde oslovljavali, takođe su doputovali u Meksiko pod lažnim ime-

nima i sa lažnim pasošima. Emiliano je sredio sa meksičkim vlastima da obojica mogu

nositi prikriveno vatreno oružje. Uostalom to je vazilo i za Mike-a, kako su zvali

Marka Kowalskog. Ono sto je Marka Kowalskog najviše impresioniralo je neverova-

tna vitalnost i fizička spremnost ovog devet decenija starog coveka, koji je veoma

malo govorio i veoma pažljivo slušao. Slično je vazilo i za Borisa, kome je Danilo bio

6

šef ali i mentor. Danilo je Borisa iz milošte zvao “nieto”7. Za Borisa se pričalo da je

nenadmašan strelac; on je bukvalno mogao da sa svojim glockom napravi rupu u

golfskoj loptici bačenoj u vazduh. Mark je imao posebno razumevanje za Borisa jer

su obojica imali slične sudbine: obojica su služili desetak godina u armijama svojih

zemalja, Boris u specijalnim jedinicama za borbu protiv prometa narkotika, FELCN8,

dok je Mark služio u specijalnim snagama marinskog korpusa SAD, pre nego sto se

zaposlio u policiji i kasnije bio regrutovan u CTSOB.

Glavna tema Monterreyskog sastanka je bila da se ispita gde su nestali Šakal

i nekoliko glavešina porodice Osito. Znalo se da je Šakal prešao granicu na prelazu

kod San Ysidra i da je zadnji put viđen na Avenida Revolucion u Tijuani, ali mu se

posle toga zametnuo trag. Njemu i njegovim ađutantima, Emiliju i Zmiji. General

Torres je imao informaciju o viđenju Santosa Duarte u Bogoti, ali je posle toga nestao

kao da je u zemlju propao. Nestala su i dva njegova brata, jedan u El Paso-u, drugi u

San Salvadoru. Zajedno sa njima nestali su i svi članovi njihovih porodica. Očigledno

su se glavešine zloglasnih zločinačkih organizacija povukle u duboku ilegalnost, ne-

što se opasno spremalo! To su svi osećali ali nisu mogli da objasne. Razišli su se sa

odlukom da savetuju svojim šefovima i vladama podizanje predostrožnosti na nivo

“oranž”, sto praktično znači stavljanje svih raspolozivih snaga u stanje pripravnosti.

Mark se dobro sećao Torresovih proročkih reči, kada mu se žalio da će COC-

TEL-u isteći mandat pre nego sto obavi svoju misiju:

“Mike, ne moraš da se brineš, velike stvari tek dolaze.”

“Kako to misliš Denny?”

Danilo Torres nije ništa odgovorio, samo se zagonetno smešio.

Rastali su se kao veliki prijatelji. Boris je pozvao Marka da ih poseti u La

Pazu. General Torres se ljubazno pridružio pozivu a Mark ga je sa zadovoljstvom

prihvatio.

“Pazi samo Mike, da ne izgubiš dah kada stigneš do nas. Znaš, mi živimo na

12 hiljada stopa iznad mora, dok si ti, uhm, na nuli!”

***

U daljini iznad krovova zgrada sa ravnim krovom vijorile su se maksička i

američka zastava - granični prelaz je blizu. Mark je stigao na kraj jedne od nekoliko

prelaznih kolona za automobile i pešake. Na svima je pisalo “United States Customs

7 Unuk na španskom. 8 Fuerza Especial de Lucha Contra el Narcotráfico, specialne jedinice za borbu protiv

prometa narkotika.

7

and Border Protection”. U Markovoj liniji za motorna vozila bilo je samo dvadesetak

kola, uglavnom polovnih kamioneta i olupanih sedana koji su vozili pogranične rad-

nike na poljoprivredna dobra u Južnoj Kaliforniji. Turistička kola će naići kasnije,

možda od devet pa nadalje. U pešačkoj liniji je situacija bila mnogo gora, na stotine

čutljivih prilika strpljivo je čekalo svoj susret sa pretstavnicima imigracionih vlasti

SAD. Mark je mogao da pređe granicu po kratkom postupku da je išao pod pravim

imenom i sa svojim policijskim bedžom. Ovako, kao incognito, imao je ista prava kao

i stotine trabajadores9 koji su išli u “obećanu zemlju” da teškim dvanaestočasovnim

radom zarade tužno male nadnice i time pomažu svoje sirote porodice u Meksiku.

Markova kola su imala kalifornijsku registraciju, rentirao ih je pod lažnim imenom u

Los Angelesu. Naravno, morao je da plati veliko osiguranje za prelaz preko granice i

ogroman depozit jer je sve platio gotovinom. Na isti način je platio i let od Tijuane do

Monterrey-a. Njegov put je teško mogao da se trasira, bio je zaista incognito.

Kada mu je imigracioni oficir mahnuo da prođe, laknulo mu je. Sada je na

redu carnitas. Najzad! Pozurio je na sever, duž Passeo Internacional prema željno o-

čekivanom Don Lucijevom restoranu. Ali, gozba sa carnitas tacos će se izjaloviti, kao

što se to često dešava u našim životima sudbina najcešće izigra naše planove.

Mark je osetio da nešto nije uredu, već na domaku via de la Armistad. Nije

ništa video, samo taj instiktivni osećaj. Možda čudno jato ptica koje je kružilo iznad

i ispred njega. Šta su to, vrane ili neki lešinari? Kada je stigao do čoška sa via de la

Armistad video je razlog za uzbuđeni let i graktanje ptičurina: na sredini puta stajao

je veći kamion sa uklonjenom ciradom, na kome je bio trouglasti pano, sličan onome

kod kamiona koji prevoze stakla za velike prozore. Sa obe strane panoa bilo je pričvr-

šćeno mnoštvo nečega, izgleda kao kokosovih oraha. Samo malo većih. Kada se pri-

makao i pogledao bolje, nije mogao da veruje sopstvenim očima: bile su to odsečene

ljudske glave! Njih dvadeset, po deset na svakoj strani panoa. Neke su bile sa crnom

kosom, neke sa sedom a neke ćelave. Neke glave su žmurile kao da spavaju, druge su

gledale otvorenim očima kao da pokušavaju da uspostave kontakt sa slučajnim prola-

znicima koji su dolazili i sa užasom napuštali ovo mesto. Ispod svake glave bila je

pričvršćena tablica na kojoj je krupnim štampanim slovima nešto pisalo. Neke tablice

su bile umrljane krvlju procurele iz glave iznad nje. Mark je uzbuđeno zaustavio kola

i prišao peške do zlosrećnog kamiona. Čitao je poruke na tablicana. Na jednoj je pi-

salo:

“Salvador Arenas Sosa, zvani Šakal. Odgovoran za 12 ubistava koje

je direktno počinio i za koje postoje dokazi, kao i za nebrojena

9 Trabajadores agricolas migrantes temporales, sezonski radnici na poljima.

8

ubistva koje su izvršili članovi njegove organizacije po njegovom na-

ređenju. Takođe odgovoran za vođenje kriminalne organizacije MS-

13, koja je počinila nebrojene zločine na teritoriji opštine Los Ange-

lesa. Kopije dokumentacije o materijalnim dokazima za njegove

zločine, uključujući transkripcije sa saslušanja svedoka i njegovih

saradnika dostavljeni su uredništvima LA Timesa i Washington Po-

sta, komesaru LAPD-a, ministru odbrane Sjedinjenih Meksičkih Dr-

žava i Glavnom Štabu C.O.C.T.E.L.-a. Tekst je bio potpisan jednom

rečju: “Oko”, a ispod potpisa sa umanjenim slovima: “Sve vidi i kaž-

njava nemilosrdno ali pravedno”

Dokazni materijal poslat COCTEL-u? Znači to nije njegovo delo. Ili? A min-

star odbrane Meksika? Zna se da on predsedava specijalnom odeljenju za borbu protiv

narko kartela. Dobar potsticaj za Meksiko da nastavi pooštrenu kampanju protiv narko

mafije, koju je započeo novi predsednik. Kako li će da reaguju Emanuel i Carlos, i

njihovi šefovi?

Na stravičnom panou bile su i glave Santosa Duarte Osita i njegova dva brata,

zatim njihovih američkih advokata. Mark je jasno prepoznao glavu Šakalovog advo-

kata Joe Whitea i sudije Alberta Johnsona. Medju otsečenim glavama bili su i drugi

vodeći članovi MS-13, razni pomagači Santosa Duarte, nekoliko drugih sudija, jedan

državni senator iz Kalifornije, jedan pretstavnik savezne legislature i tako redom. Su-

dije i političke ličnosti bile su terećene za svesno prikrivanje zločina i primanje mita,

što je okarakterisano kao izdaja njihovog poziva i advokatske zakletve i kao takvo

pričinilo štetu društvu jednako tešku kao i zločini vođa organizacije MS-13 i porodice

Osito.

Mark je video razne stravične prizore smrti dok je služio svoja tri roka u Iraku

i Avganistanu. Video je iskasapljena tela njegovih vojnika ili meštana posle explozije

IED-a10. Video je čak i tela bez glave i glave bez tela. Video je sve što su prljavi ratovi

mogli da ponude, ali ovo je bilo nešto drugo. Ovo se dešavalo u mirnoj, čistoj i rela-

tivno bezbednoj zemlji u kojoj se budilo lepo i sunčano jutro, na domaku restorana

Lucio’s Mexican Grill. Kada se pribrao, izvukao je mobilni telefon i pozvao svoga

šefa Jeffa Kosaca. Konverzacija je trajala manje od pet minuta. Posle razgovora ok-

renuo se prema prvom prolazniku koga je ugledao i pitao ga, pokazavši mu svoju

policijsku značku, da li je video dolazak kamiona. Prolaznik je rekao da ne zna ništa

i brzo se udaljio. Slično je bilo i sa ostalim potencijalnim očevicima. Imao je više

sreće sa jednim radnikom koji je nešto petljao oko obližnje zgrade. On je rekao da je

10 Inpovised Explosive Device, improvizovana explozivna naprava, koju su koristili irački

pobunjenici protiv vozila američke okupacione vojske.

9

video dolazak kamiona i jednog sedana. Šofer kamiona je iskočio i brzo skinuo ciradu

sa kamiona, zatim uskočio u sedan i nestao. Broj registracije nije video. A i da ga je

video, nebi pomoglo. Kola su verovatno ukradena ili sa lažnom registracijom.

U tom se nebom prolomila zaglušujuća grmljavina, stigao je helikopter sa

anti-terorističkim snagama CTSOB-a. Gotovo istovremeno je stigao jedan, a zatim i

drugi kombi sa TV antenama. Ko je njih obavestio? Uskoro je celo mesto vrvelo od

kamermana, reportera sa mikrofonima, naoružanih pripadnika CTSOB-a, lokalnih po-

licajaca, naroda sa ulice. Policija je okružila prostor oko kamiona žutom trakom na

kojoj je pisalo: “Do not cross, crime scene investigation”11. Tako su držali narod i TV

posade dalje od kamiona. Malo kasnije su uspeli da nađu ciradu i da pokriju zlokobne

panoe sa otsečenim glavama. Time je završena predstava, ali su TV ekipe ipak snimile

dosta materijala koji je posle sat i po explodirao po ekranima cele zemlje. Efekat je

bio enorman, mogao se porediti sa objavom trećeg svetskog rata ili nekom sličnom

kataklizmom. Uskoro se čulo da su se slični događaji sa kamionima i otsečenim gla-

vama desili na još četiri mesta u Americi: u Bronxu u New Yorku, blizu Austina u

Texasu, u predgradu Chicaga i Atlante. Sve istog dana! Sve sa istom scenografijom:

otsečene glave “neuhvatljivih” i “nedodirljivih” vođa kriminalnih bandi i narko ma-

fije, korumpiranih sudija i političara visokog ranga, nepoštenih i nesavesnih advo-

kata. Ispod svake glave bio je tekst sa imenom njenog pokojnog nosioca i opisom

njegove krivice, kao i naznake gde su poslate kopije dokaznog materijala. I naravno

potpis ”Oko - sve vidi i kažnjava nemilosrdno ali pravično”. Kakva to monstruozna

sila stoji iza tog potpisa?

Narednih mesec dana, štampa, televizija, javni forumi, Kongres, Bela Kuca,

gradski holovi, policija sirom SAD, a i u drugim zemljama bili su u bukvalnoj pomami

od javnih diskusija, reportaža, političkih i društvenih debata i optužbi. Pitalo se ko je

počinilac ove strahote; to nije mogla da bude neka viđilantska grupa, to je morala da

bude sila organizovana od strane države. Resursi u ljudstvu i novcu potrebni za tako

nešto prevazilazili su mogućnosti bilo kakve privatne grupe, kao na primer privatna

moć senatora McGuidea koji bi se svetio za svoju unuku. To je samo mogla da bude

vlada SAD, tj. njen novi organ COCTEL. Pretsednik je odlučno odbacio sve optužbe

i insinuacije, čak je izdao naredbu svim relevantnim agencijama, FBI-u, NSA-u, i mi-

nistarstvu za Sigurnost Otadžbine, DHS-u, a posebno COCTEL-u da počnu istrage i

da pronađu počinioce ovih užasnih dela. To je dalo ovim agencijama potpuno odre-

šene ruke i obnovljenu energiju da izvrše masovna hapšenja poznatih kriminalaca i

uličnih bandi. Izvršene su i opsežne čistke u svim državnim i sudskim telima. Oko

300 advokata i sudija je udaljeno iz advokarske komore i izgubilo dozvolu da deluju

11 Zabranjen prolaz, policijska istraga.

10

u svojim strukama. Sudski sistem je postao brz i efikasan, oko osam hiljada krimina-

laca je osuđeno na razne vremenske kazne od dve do 20 godina zatvora, oko 600

kriminalaca je osuđjeno na najvišu kaznu, doživotnu robiju bez mogućnosti uslovnog

otpusta. Zatvoreno je 19 finansijskih institucija i banki za koje se dokazalo da su prale

novac za račun kartela, njihovi CEO12 su osuđeni na duže vremenske kazne. Ulice

svih gradova širom zemlje dobile su svež vazduh: postale su slobodne i bezbedne.

Pljačke prolaznika i provale stanova postali su retkost. Korupcija je bila gotovo isko-

renjena. Nije više bilo uličnih bandi i prodavaca droge po ulicama i školama. To je

uticalo da se smanje glasovi onih koji su vikali da je demokratija zemlje umrla i ustu-

pila mesto državnom teroru. Sve više su mogli da se čuju glasovi onih koji su govorili

da je demokratija spašena u zadnjem trenutku, ili da je stara demokratija umrla i da se

nova demokratija rodila. Ako je narodu bolje, zašto praviti pitanje oko sredstava ko-

jima se postigao taj boljitak? Trebalo je još mnogo vremena da se stvari stišaju i da

život krene normalnim tokom, ali u mnogo boljim uslovima.

Događaji u Americi dali su potsreka i zemljama Srednje i Južne Amerike,

posebno Meksiku, Gvatemali, Panami, El Salvadoru, Kolumbiji i Boliviji, da iskoriste

nastali momentum i opštu svetsku euforiju i da srede korupciju i obesnaže proizvod-

nju i promet narkotika u svojim zemljama. Pošto je najveće tržište za narkotike, Se-

verna Amerika, praktično preko noći nestalo, to nije bilo teško da se postigne. Vlade

su, sa posebnom darežljivošću Amerike, osnovale specijalne fondove koji su omo-

gućili zapošljavnje i kompenzaciju stanovništva onih zemalja koje su se dosada izdr-

žavale od proizvodnje i prodaje koke i marihuane. Ti fondovi su takodje pomagali

razvoj stočarstva i drugih grana poljoprivrede, posebno uzgajanje quinoe i acai13.

Najzad je došao i dan kada je Bela Kuća objavila raspuštanje COCTEL-a,

tačno na vreme, na kraju dodeljenog mandata formulisanog predsednikovom Izvrs-

nom Naredbom. Njegova misija je uspešno završena.

Da li?

WHITE OAK MANOR

Vreme je da se čitalac više ne drži u mraku i da mu se razjasni misterija iza

Oka i otsečenih glava. Zato ćemo se vratiti godinu dana unazad, na dan kada je senator

McGuide primio poštansku pošiljku sa glavom svoje omiljene unuke.

12 Chief Executive Officer, direktor. 13 Super hrana. Crno-ljubičaste bobice veoma bogate hranljivim materijama, koje rastu u Sre-

dnoj i Južnoj Americi.

11

Crvena lampica na interfonu na POTUS-ovom14 stolu je zatreptala.

Predsednik je pritisnuo dugme i na interfonu se začuo glas pomoćnika izvršnog ad-

ministratora Bele Kuće:

“Gospodine predsedniče, senator McGuire je stigao.”

“Gde se nalazi?”

“U ulaznom holu, severni portico, gospodine”

“Odlično, uvedite ga u zelenu sobu Daniel.”

“Da zovem i načelnika, gospodine.”

“Ne treba Daniel, hvala.”

Kada je predsednik ušao u zelenu sobu, zatekao je senatora McGuirea kako

stoji i posmatra sliku Benjamina Franklina okačenu iznad kamina na severoistočnom

zidu sobe. Bilo je to čuveno platno Davida Martina iz 1767 godine.

“Bob!”

“Predsedniče!”

Prišli su jedan drugom. Predsednik je bratski zagrlio svog dugogodišnjeg pri-

jatelja i ratnog druga. Ostali su tako ćutke nekoliko trenutaka. Predsednika je duboko

kosnula tragedija koja je zadesila njegovog posetioca. Obojica nisu mogli da progo-

vore neko vreme. Grla su im bila stegnuta a oči ovlažene.

“Predsedniče....”

“Zovi me zaboga po imenu, Rusty.”

“Richie ... hoću njihove glave.”

“Dobićes ih, Rusty. To ti obećavam, brate moj.”

“Hoćeš da pozovemo ceo tim?”

“Pozovi zasada samo momke iz cete B, svakako komandanta Taylora.”

“A Carla?”

“Ja ne bih zasada potezao ljude iz Kompanije15, to ćemo odlučiti na prvom

sastanku, koga da uključimo iz Kompanije a koga iz Biroa16. Imamo naše i u

Tvrđavi17. Na prvom sastanku moraju da budu samo oni u koje imamo sto-posto pov-

erenje. “

“Richie, ja bih ipak pozvao Abela, on je sada veliki budža u Kompaniji. Za

njega bih stavio ruku u vatru. On nam je obojici spasao život, sećas se?”

14 President of the United States, predsednik SAD. 15 Nadimak za CIA-u. 16 Nadimak za FBI. 17 Nadimak za NSA.

12

“Kako da ne... bitka za citadelu u Hue-u. Bio je to jebani pakao. Abel je spasao

celu četu a ti si bio ranjen. Kada je onaj poručnik hteo da te ostavi Abel je insistirao

da te ponesemo do čopera.... Sećas se kada je Abel potegao revolver na njega?

“Da, jedva smo ga spasli da ne završi na vojnom sudu zbog subordinacije.

Niko u četi nije voleo tog poručnika.”

“Pasji sin.”

“Gde da se sastanemo? Moramo dobro da pazimo da ništa ne procuri.”

“Ja mislim da se nađemo kod tebe, sastanak starih ratnika i drugova nebi

trebao da izaziva nikakvu sumnju. Komemorativni skup veterana boraca.”

“Važi onda u Manoru18. Ja bih došao sa trojicom iz tajne službe, bez njih mi

nebi dozvolili da napustim Dvorac19”

“Nema problema, ja takođe imam solidno obezbeđenje, sećaš se Glavonje, on

je šef mog obezbeđenja.”

“..... i brat mog šefa obezbeđenja. Znam ga, kako da ne, sjajni momci!”

“Onda u subotu”

“Da, u ovu subotu, u deset uveče.”

Razišli su se time što je predsednik ponovo zagrlio svog ratnog druga, mrm-

ljajući:

“Sredićemo te ništarije jednom zauvek. Njihovim metodama!”

White Oak Manor je imanje na oko 20 akri 30-tak milja severozapadno od

centra Washingtona, na prostoru gde reka Potomac pravi široki zavoj izmedju gradica

Leesburga u Virdžiniji i Poolesville u Merilendu. Imanje je nekada davno bilo pol-

joprivredno dobro, ali je danas samo velika šuma naseljena kestenima, hrastovima,

američkim javorom20 i američkom bukvom21. Pojedina drveta bila su dosta visoka:

nekoliko javora su prelazili pet stopa u prečniku i preko 120 stopa u visinu. Imanje je

na nekoliko mesta prošarano malim proplancima pokrivenih sočnom travom i

džbunovima paprati. Na jednom od tih proplanaka dizalo se dvospratno zdanje u ko-

lonijalnom stilu.

Bila je to rezidencija senatora McGuira u kojoj je nekada sretno živela nje-

gova porodica zasnovana po završetku njegovih ratovanja. Nažalost nekoliko

tragičnih smrti je odnelo prvo njegovog sina, zatim njegovu ženu, i na kraju i njegovu

snahu. Tako je ostao da živi sam sa jedinim naslednikom, njegovom osmogodišnjom

18 White Oak Manor, imanje koje je pripadalo porodici McGuire, ili šta je već od nje ostalo. 19 Nadimak za belu kuću, rezidenciju predsednika SAD. 20 American Sycamore. 21 American Beech.

13

unukom. On je unuku obožavao i sav se predao njenom uzdizanju i školovanju. Moglo

bi se reći da ga je ona doslovce održavala u životu, jer tri tragične smrti njegovih

najbližih koje su se desile u nemilosrdno kratkom periodu, nisu ostavile mnogo od

životnih motiva već prerano ostarelom senatoru. Nažalost, okrutna senatorova sud-

bina htela je da pokaže kako stvari mogu da budu još gore od onoga što je on zamišljao

kao vrhunski domašaj tragedije i bola. Brutalno ubistvo njegove unuke ga začudo nije

dotuklo, njegovo srce nije prepuklo. Barem dok ne završi jedan posao koji je postao

jedina stavka na njegovoj listi stvari koje treba da učini pre konačnog odlaska sa tog

ne tako nežnog mesta koje zovemo “planeta Zemlja”.

Dolazak posetilaca desio se skoro istovremeno, moglo bi se reći da je kroz

kapiju imanja White Oak Manor ušetao unapred organizovani konvoj crnih Chevro-

leta i GMC-a. Sve “patriotska kola”. Osoblje McGuirevog obezbeđenja uvelo je

posetioce u glavno predvorje osvetljeno džinovskim lusterom od hiljade kristalnih

perli i sijalica, obešenog sa 12 metara visokog stropa. Na vratima predvorja stajao je

McGuire i zagrlio svakog pridošlog posetioca koji mu je izjavio saučešće.

Većina posetilaca bila je u svečanim marinskim uniformama sa oznakama i

odlikovanjima koje su nosili pre skoro pedest godina. Tada su bili mladi narednici i

poručnici, komandiri vodova čete B, prvog bataljona prve divizije Marinskog Kor-

pusa. Sada su to bila ozbiljna gospoda sa sedim, kratko podšišanim glavama na raznim

visokim položajima u američkoj vladi i vojsci. Bilo ih je jedanaest na broju i svi su

bili braća po oružju koja su preživela rat u Vijetnamu i koja su preživela borbu za

opstanak u posleratnoj Americi, što je bilo još teže. Ta “nova Amerika” više nije bila

ono što je Amerika bila ranije. Većina se posle rata demobilisala i krenula u razne

škole, a kasnije gradila razne karijere kao političari, savetnici i obaveštajci. Za njih

rat nikada nije prestao, a oni su ostali u čvrstoj bratskoj vezi, čvršćoj od brakova i

čvršćoj od partijskog pripadništva. Jednostavno, bili su patrioti, članovi jednog

mističnog bratstva koje je postojalo kao neki paralelan svet.

Tačno u 22:00 časova postrojili su se ćutke ispod džinovskog kristalnog lus-

tera. U stroju je bio i tadašnji komandir voda poručnik Isaak Beyda, sa oznakama i

činom koji je imao pre 49 godina. Danas je bio general major, ali je svoju današnju

uniformu i odlikovanja ostavio kod kuće.

Kada je ušao predsednik SAD, takođe u uniformi sa oznakom narednika, tada

komandira voda, cela grupa u stroju je zapljeskala. Predsednik ih je začuđeno pogle-

dao i prišao najstarijem članu grupe, 79-togodišnjem saveznom senatoru, tada kapet-

anu Alexanderu Tayloru, komandiru cete B. Otsečno je salutirao:

“Javljam se na dužnost gospodine komandire! “

A zatim je i sam ušao u stroj i stao u stav mirno.

Kapetan Taylor je izašo iz stroja i postavio se licem prema saborcima:

14

“Četa mir-no! Vršim prozivku! Rusty?”

“Prisutan!”

“Gunner?”

“Da!”

“Killer?”

“Ovde!”

. . . . . . . . . . . . .

Nastavio je dok nije prozvao svih deset imena, tj. nadimke svojih nekadašnjih

vojnika, te je nastavio:

“Danas nam predstoji važna bitka, možda posledja u životu. Naredniče

White, izađi i daj nam ocenu situacije i predloži planove za akciju!”

Zatim je stao na početak stroja.

Predsednik, zvani Papa, izašao je ispred stroja i rekao:

“Četa voljno!” a zatim: “Gospodo, prijatelji i braćo, sada će nas Rusty, nas

domačin, odvesti u njegov kabinet, gde ćemo razmotriti nastalu situaciju i napraviti

planove za akciju.”

Pošto su se svi smestili oko dugačkog stola u kabinetu, predsednik je prvi

uzeo reč:

“Gospodo, prvo bih želeo da minutom čutanja odamo počast našoj Jenny,

žrtvi terora koji trenutno hara našom zemljom…”

“Slava joj.” Rekao je posle minuta čutanja.

“Slava joj!” Čulo se u horu.

“Gospodo, želim da izrazim svoju čvrstu rešenost da stanem na put tom teroru

i da ga brzo i potpuno iskorenim. Pri tom neću birati sredstva... Oni su bili okrutni sa

nama, ja ću biti još okrutniji sa njima, neka mi Bog i američki narod oproste. Moja

sredstva neće biti potpuno u saglasnosti sa našim demokratskim principima i našim

Ustavom. Ali, da bi smo spasli tu demokratiju i taj Ustav, mi moramo da dejstvujemo

kao u ratno doba, jer ovo će biti nemilosrdan i prljav rat, rat u kome neće biti kom-

promisa i ratnih zarobljenika. Molim vas gospodo da dignete svoju ruku ako ste

spremni da me podržite i da sami uzmete ucešće u ovom ratu. Potpuno ću razumeti

one koji se ne slažu sa mojim namerama jer one zaista nisu u skladu sa onim šta smo

mi zapravo, ili šta bi smo trebali da budemo; oni mogu da napuste ovaj skup bez

ljutnje.”

Sve ruke su se podigle.

“Dobro, svi su onda u igri.... Gospodo, pred nama leži težak zadatak koji će

zahtevati odlučnost, brzinu i doslednost, ali i veliku staloženost i mudrost u planiranju,

pripremi i izvršenju. Ja ću dati sve od sebe da obezbedim potrebna finansijska sredsta

15

i resurse u ljudima i obaveštajnim podacima, kao i potrebnu saradnju sa inostranim

vladama i njihovim agencijama. Za to ću utrošti sav politički kapital koji sam stekao

u izbornoj kampanji i kasnije u razvoju odnosa sa našim partnerima...”

Govor je trajao dvadesetak minuta, svi su pažljivo slušali. A zatim je počela

diskusija, veoma konstruktivna i kompetentna. Trajala je sve do pred zoru. Sastavljen

je komunike od dvanaest tačaka, koji je zacrtao glavne smernice delovanja:

1. Nastala situacija u zemlji, a posebno skorašnji tragični događaji stvorili su

momentum u medijskim sredstvima i raspoloženju naroda. Taj momentum

treba odmah iskoristiti za uvođenje vanrednog stanja i privremenih amand-

mana u sudskom sistemu, sa glavnim ciljem da se zemlja jednom zauvek

oslobodi: (a) uličnih bandi kao sto su MS-13 i mnoge druge (tačan spisak

tek da se odredi); (b) narko kartela koji deluju na teritoriji SAD, kao što su

porodica Osito i druge (tačan spisak tek da se odredi); (c) krijumčara i

rasturača droga i oružja. Lica i entiteti pod (a), (b) i (c) u daljem tekstu

označeni skračenicom “GANT”22.

2. Kao vozilo za administrativne mere treba specijalnom Izvrsnom Naredbom

POTUS-a, PEO23 formirati C.O.C.T.E.L.24 koji će imari široka ovlašćenja

u privođenju, isleđenju, suđenju, kažnjavanju i eliminaciji GANT-a.

COCTEL će biti ograničeno transparentan i neće podlegati društvenoj

kontroli.

3. COCTEL će organizovati povremene pres konferencije na kojima će

obaveštavati javnost o rezultatime svojih akcija. Na tim konferencijama

treba dati ubedljive i verodostojne garancije da hapšenja kriminalaca i

čistke u sudskom i policijskom aparatu neće biti zasnovane na etničkim,

verskim, rasnim i/ili političkim motivima.

4. Sva lica odgovorna za do sada počinjene zločine, uključujući vodeće

ličnosti GANT-a treba da se isleđuju koristeći pojačane metode

22 Gangs and Arms/Narco Traffickers. (autorov akronim) 23 Presidential Executive Order 24 Limited Mandate Commission for Organized Crime and Terror Eradication (Komisija

ograničenog mandata za iskorenjenje organizovanog kriminala i terora.)

16

interogacije, uključujući električne šokove i waterboarding25. Sa njima

neće biti pogađanja i oni će se na kraju isledničkog procesa terminirati. Da

bi se postigao maksimalan efekat, glave pogubljenih zločinaca biće javno

izložene a dokumentacija i dokazi o njihovim nedelima biće dostavljeni

glavnim medijskim glasilima i merodavnim entitetima vlasti.

5. Odgovornost za krajnje mere navedene pod tačkom 4 preuzeće tajna or-

ganizacija, u daljem tekstu “Liga” koja će se potpisivati sa “Oko” i koja će

suštinski biti netransparentno jezgro COCTEL-a. Samo određeni funkcion-

eri COCTEL-a znaće za postojanje Lige i lokacije njenih terenskih stanica.

Transfer uhapšenih subjekata GANT-a koje privedu agenti COCTEL-a u

stanice Lige biće izvršen putem vojne ekstrakcije, tj. kidnapovanja.

6. Vojna ekstrakcije i kidnapovanje subjekata GANT-a koji su izbegli u

strane zemlje treba da se uradi u koordinaciji sa izvršnim vlastima tih

zemalja. U tom smislu treba razviti posebno partnerstvo sa anti-tetor-

ističkim i anti-narko akterima. To partnerstvo treba podržati potrebnim fi-

nansijskim sredstvima i adekvatnom logističkom podrškom.

7. COCTEL tj. Liga će jednako agresivno tretirati nesavesne advokate

GANT-a, kao i korumpirane sudije i ostale sudske i političke faktore za

koje postoji osnovana sumnja da su primali mito i da su ometali istražni

postupak i sudski proces prilikom suđenja subjektima GANT-a.

8. Delovanja pod gore navedenim tačkama će u velikoj meri poljuljati pov-

erenje naroda i njegovih demokratskih institucija u predsednika i izvršnu

vlast zemlje. Stoga treba PEO za formiranje COCTEL-a upotpuniti kom-

plementarnom PEO koja će ograničiti mandat COCTEL-a na tačno godinu

dana, bez obzira na uspeh ili mogući neuspeh COCTEL-ove misije. Na taj

način će se sprečiti da zemlja klizne u diktaturu i teror vlasti i omogučiti

povratak na stare demokratske principe.

9. Rasformiranje COCTEL-a će implicitno uključiti i rasformiranje njegovog

netransparentnog jezgra Lige, tj. svih njenih terenskih stanica.

25 Tehnika mučenja simulacijom davljenja. Žrtva se veže za dasku, tako da su noge post-

avljene više od glave. Glava se pokrije krpom, a na krpu se u visini nosa i usta izliva

voda. Žrtva ne može da diše, pluća joj se počnu puniti vodom, a to izaziva strašan

osjećaj panike od neposredne smrti

17

10. Finansijska sredstva kao i ljudski i obaveštajni potencijal COCTEL-a biće

prvobitno alocirani iz diskrecionih fondova POTUS-a. Dopunska fi-

nansijska sredstva će se pribaviti iz zaposednutih bankovnih računa uh-

vaćenih i osuđenih kriminalaca GANT-a, koja se procenjuju na oko 250

milijardi dolara.

11. Sve obaveštajne i policijske agencije, kao i Ministarstva Otadžbinske Sig-

urnosti, DHS, Ministarstvo Pravde, DOJ26 i Ministarstvo Odbrane DOD27,

dužne su da pruže svestranu i bezrezervnu pomoć COCTEL-u i indirektno

njegovom jezgru Ligi. U tu svrhu ove agencije i ministarstva treba da imaju

svog oficira za vezu sa COCTEL-om, a koji će biti imenovan od strane

predsednika, bez potrebe da se izvrši konfirmaciono saslušanje u Kon-

gresu.

12. Ovaj dokument, kao i svi budući dokumenti i komunikacije moraju da se

drže u najstrožijoj tajnosti. Shodno tome biće uspostavljen poseban proto-

kol za čuvanje i razmenu informacija unutar COCTEL-a i Lige. Protokol

treba da obuhvati i pojačanu enkripciju podataka i poruka kao i specif-

ikaciju sredstava za komunikaciju. Nepoštovanje toga protokola tretiraće

se kao izdaja zemlje, koja za sobom povlači kapitalnu kaznu.

Posle čitanja i usaglašavanja konačne verzije kominikea, grupa je podelila za-

duženja. Sva zaduženja su odmerena prema trenutnoj službi i poziciji izvršilaca. Za

glavnog planera izabran je Ace, tj. kapetan Alexander Taylor, sada pretstavnik pred-

stavničkog doma visokog ranga i predsedavajući najvažnije kongresne komisije za

aproprijacije. Rusty, tj. senator Robert McGuire postavljen je za pomoćnika planera.

Predsednik je dobio svoja zaduženja da radi na pripremi dveju Izvršnih Naredbi. U

tome će mu pomoći Načelnik Bele Kuće, koji će raditi sa sekretarom za štampu.

Narednik Jeff Kosac, komandir drugog voda, sada glavni komandni oficir

CTSOB-a iz Los Angelesa, dobio je važno zaduženje da se poveže sa svojim ko-

legama u Meksiku i Južnoj Americi. To će veravatno biti poprište raznih vojnih

ekstrakcija. Kada su ga pitali da li ima pouzdane kontakte i izvore informacija za

Srednju i Južnu Ameriku, rekao je da ima: to su brigadni general Danilo Torres

prekaljeni obaveštajac i borac protiv narko prometa i Manuela Alejandra Alvarez,

26 Department of Justice, ministarstvo pravde. 27 Department of Defense, ministarstvo odbrane.

18

pomocnik ministra unutrašnjih poslova Plurinacionalne Države Bolivije. Manuela je

takođe iskusni obaveštajac, pravnik i političar, koja je u svoje vreme bila učenik i

proteže čuvenog Generala Mauricija Sebastiana Hernandeza28, koji je uspeo da odvoji

vojnu moć Bolivije od državne uprave. Ostali članovi su dobili uglavnom zaduženja

oficira za vezu sa agencijama i ministarstvima.

Gunner tj. Dean Anderson, sada general major USMC29 i Ike, tj. Isaak Beyda,

general poručnik USMC, dobili su zaduženja da regrutuju terenske grupe specijalaca.

Kada su ih pitali koliko im treba ljudi za vojnu ekstrakciju, obojica su odgovorila isto:

jedanaest ljudi. Urbana extrakcija se vrši sa jednim kolima koja imaju vozača i tri

specijalca. Operaciju prate druga kola na pristojnom odstojanju, koja imaju posadu

od četiri specijalca, uključujući šofera; oni igraju ulogu podrške ako stvari krenu loše.

Zadnja tri specijalca su snajperista, njegov spotter i jedan specijalac za zaštitu ove

dvojice. Snajperska grupa se otprema unapred na pogodnu lokaciju blizu mesta

izvršenja extrakcije. Druga kola kupe snajpersku grupu posle izvršenog zadatka.

Dakle, ako se izvršava pet extrakcija istovremeno i na pet raznih lokacija potrebno je

55 iskusnih i uvežbanih specijalaca. Malo veći broj ljudi je potreban ako se ekstrakcija

vrši helikopterskim prepadom. Dva generala su dobila zaduženja da odmah izvrše

regrutaciju, motivacionu pripremu i trening terenskih grupa za urbane extrakcije i hel-

ikopterske prepade.

Sastanak u White Oak Manoru završio se oko pet ujutro. Napolju je još uvek

bio mrak a sneg je mestimično pokrivao okolinu imanja i puteve koji su vodili na jug

u prestonicu. Većina gostiju tajnog sastanka trebala je da stigne na aerodrome Dulles

i Ronald Reagan. Napustili su Manor u različita vremena da ne bi privukli pažnju.

Predsednik i njegov načelnik otišli su prvi. Za sve njih je počeo novi dan koji bi tre-

balo da traje tačno godinu dana.

***

Pakleni stroj je pušten u pogon. Njegovo dejstvo je bilo šok za naciju, možda

veći od objave vesti o McGuire-ovoj unuci, ili čak onog od 11. septembra 200130.

godine. Hapšenja su počela žeštinom koja nije jenjavala, naprotiv samo je rasla, kao

28 Vidi priču “Manuela Alejandra Alvarez” M. Vuškovića. 29 United States Marine Corp, marinski korpus SAD. 30 Napad islamskih terorista na New York, kada su kidnapovali putnicke avione i njima

do temelja srusili dve kule internacionalnog trgovinskog centra. U napadu je poginulo

oko 3000 ljudi.

19

ogromna lokomotiva koja se otela od šina i sada se kotrlja nizbrdo. Taj šok bi bio

mnogo veći da se znalo šta se dešavalo iza zatvorenih vrata tajnih stanica Lige.

Šakal je pokupljen tri meseca kasnije na ulicama Tecate, meksičkom gradiću

na samoj granici sa Kalifornijom. Njegova dva telohranitelja su potegla oružje i od-

mah su bili eliminisani. Šakal je dobio injekciju GHB-a31 koja ga je odmah uspavala.

Probudio se u jednoj od tajnih stanica Lige. Bio je postavljen na krajnje neudobnu

metalnu stolicu a njegove ruke su bile pričvršćene lisicama vezanim za metalni sto

ispred njega. Na stolu je bila jedna fascikla a sa druge strane stola su bila dvojica

islednika. Na jednom zidu inače prazne betonske sobe bio je okačen veliki poster na

kome je bilo nacrtano jedno oko, ispod koga je pisalo: “Oko vidi sve i kažnjava nemi-

losrdno ali pravično.” Na drugom, isto tako golom betonskom zidu visio je drugi

poster sa tekstom: “Laganje je zločin koji Oko kažnjava smrću!”.

“Gospodine Arenas, da li znate zašto ste ovde?”

“Ne znam zašto i ne tiče me se! Kako smete da me tretirate na ovaj način? U

Meksiku postoje zakoni!”

“Nažalost niste u Meksiku, nalazite se u Kaliforniji.”

“Vi ste me kidnapovali! Zato ćete odgovarati. Gde je moj advokat?”

“Vaš advokat, gospodin White je na putu.”

Ovo je umirilo Šakala, koji se očigledno osećao nelagodno pred dvojicom

islednika ali je to pokušavao da prikrije arogantnim i samouverenim ponašanjem.

“Ja vam obećavam da ću biti slobodan za najmanje 24 sata, a onda ćete od-

govarati za kidnapovanje i nasilno drogiranje ... i policijsku brutalnost, to vam obeća-

vam!”

“Gospodine Arenas, savetujemo vam da pogledate ove fotografije, dok

čekamo vašeg advokata.” Jedan islednik je otvorio fasciklu sa slikama Šakalovih

žrtava. “Ovo su osobe koje ste vi umorili sopstvenim rukama ... a ovo je mladić koga

ste živog sahranili … a ovo je žena koju ste živu spalili, vi i vaši pomagači.”

“Ne znam ja ništa ...prvi put vidim te njuške. Osim toga, već sam oslobođen

krivice za koje me nepravedno optužujete. Možda su vaše glupe policijske glave čule

za peti amandman, double jeopardy32, znate?”

U tom su se otvorila vrata i u sobu je ušao Šakalov advokat gospodin Joe

White u pratnji stražara. Prvo što je rekao bilo je:

“Ni reč da ne progovorite, oni nenaju pravo da vas drže. Ovo je policijsko

nasilje. U ovoj zemlji postoje zakoni ako niste znali! Odgovaraćete i za postupak

prema meni!”

31 Gamma-hydroxybutyric acid poznat pod nadimkom “Liquid Ecstasy” 32 Ustavni amandman prema kome se jednoj osobi ne može suditi za isto delo dva puta.

20

“Nema potrebe da vičete gospodine White. Molim vas sednite. Pogledajte ove

fotografije...”

“Nema šta da gledam, vi na prvom mestu nemate prava da me silom dovodite

u ovu vašu rupčagu, a zatim da teretite mog klijenta za nešto zašta je oslobođen op-

tužbe. Porota je jednoglasno proglasila optuženog nevinim, a časni sudija Albert John-

son je doneo oslobađajucu presudu!....”

Jedan od iskednika je stavio na sto sanduk za hladjenje pića i otvorio poklopac.

“Jel’ mislite na ovog sudiju?”

U sanduku na gomili suvog leda bila je glava časnog sudije Alberta Johnsona.

U razrogačenim očima advokata Whitea i njegovog klijenta Šakala se jasno očitavao

užas i ekstremni teror. Svi su neko vreme ćutali, kao da su pokušavali da apsorbuju

iznenadnu strahotu i krajnju neobičnost situacije.

“Toliko za sudiju, a sada mi vas pitamo gospodine White: Da li ste vi gospo-

dine znali da je optuženi, ovde prisutni gospodin Arenas, zvani Šakal počinio ova

zlodela?” Islednik je prstom pokazao na stravične fotografije rasprostrene po stolu.

Zatim je dodao:

“I još nesto: da li ste vi posetili porotnika Jamesa Collinsa i porotkinju Lidiu

Atkins i zapretili im da ne svedoče protiv optuženog?” Pri tom je značajno pogledao

na drugi poster.

“Prvo, moj klijent nije optužen, on je odavno oslobođen nepravedne optužbe

liberalne štampe i onog okružnog tužioca protiv koga ćemo tek podići optužbu. Moj

klijent je ispravan građanin koji uredno plaća porezu. Što se tiče optužbe da sam pretio

članovima porote, to je apsurdno! Nikada nisam čuo za njih. To bi bilo protivzakonito!

Gde su vam dokazi za to?”

Islednik je otvorio drugu fasciklu i izvukao nekoliko listova sa prepisom

izjave Jamesa Collinsa i Lidije Atkins i pokazao ih advokatu. Advokat nije hteo ni da

pogleda dokumente, samo je vrisnuo:

“To su laži, ja sam žrtva prljave nameštaljke!”

“Gospodine White, dobro pogledajte ova dva postera na zidu i odgovorite mi

ponovo na moja pitanja.”

“Nema šta da odgovaram, sve sam već rekao.”

Ono što je tada usledilo prevazilazilo je i najgore očekivanje razrogačenog

Šakala. Jedan od islednika je izvadio veliki nož i brzim pokretom prerezao grkljan

lažljivom i nepoštenom advokatu koji je višestruko izneverio zakletvu položenu pred

advokstskom komorom i koji je uništio bezbroj ljudskih života. Krv je šikljala po telu

advokata, po stolu, delom po kosulji Šakala i po betonskom podu isledničke sobe.

Gospodin White se držao rukama za vrat kao da je pokušavao da zaustavi isticanje

krvi iz vrata i isticanje života iz njegovog bića. Pogled mu se ukočio i tako zaleđen

21

ostao na njegovom klijentu. Kao da je hteo da jaže: “Što si me uvalio u ovo, ja sam

dobar čovek, imam porodicu.” Ali, bilo je kasno, jedna karijera koja bi mogla da ima

sjajan uspeh, završila se neslavno. Advokat Joe White se više neće pojaviti ni na jed-

nom sudu i neće više uništiti niti jedan život.

Šakal je bio u šoku. Usta su mu bila otvorena i iz njih je izašlo samo neko

čudno šištanje. Islednici su ga posmatrali i nisu hteli da ga trgnu iz tog profilaktičkog

transa. Čekali su strpljivo nekoliko minuta, a onda su nastavili:

“Hajde gospodine Arenas, videli ste vi mnogo takvih scena. U nekima ste i

sami sa uživanjem učestvovali kao izvršilac. Nadam se da nas vi nećete lagati kao

gospodin White.” Pri tom je pokazao glavom na leš sa ustakljenim i beživotnim

očima.

“Da, to sam ja uradio.” Prošaputao je drhtavim glasom.

“Gospodine Arenas, nama ne treba vaše priznanje, mi već znamo sve šta ste

uradili. Nama ćete da ispričate nešto drugo: sve što znate o vašim cenjenim

saradnicima. Posebno nas interesuju Santos Duarte i njegova dva brata, Nino i Jesus.

Želimo sve da čujemo.”

“Nikad nisam čuo o tom Santosu i njegovoj braći. Ko su ti?”

Oba islednika su pogledala na poster koji je promovisao laž u smrtni greh.

“Bolje da me vi ubijete nego da Osite saznaju da sam ih izdao. Ubijte me!”

Jedan od islednika je prišao vratima sobe pored kojih je visilo nešto što je

ličilo na interfon. Tiho je rekao u mikrofon:

“Dovedite doktora i električara.”

Zatim su oba islednika vezali Šakala za stolicu, tako da ovaj nije mogao da se

mrda. Onda su mu otrgli košulju i razgolitili grudi i ramena. Oko vrata je imao težak

zlatan lanac na kome je visilo zlatno raspeće. Koža oko vrata i na grudima bila je

tetovirana, tipični simboli ulične bande MS-13. Izuli su mu i cipele sa potpuno imo-

bilisanih stopala.

Malo kasnije je u sobu usao “doktor” sa kolicima na kojima je bila mašina za

snimanje kardiograma. Doktor je pričvrstio elektrode na nekoliko mesta po Šakalo-

vim grudima. Ovaj je sa neprekrivenom zebnjom posmatrao njihov rad. Telo advokata

je još uvek sedelo na stolici pored Šakalove ukazujući na grobnu ozbiljnost njegovog

položaja; ovi islednici se ne šale.

“Ovim ćemo vam pratiti rad srca. Ne želimo da nas napustite pre nego što

čujemo sve što nas interesuje.”

Doktor je uključio mašinu i zadovoljno klimnuo glavom. Utom je ušao “el-

ektričar”. On je takođe gurao kolica, ova sa automobilskim akumulatorom i nekom

skalamerijom koja se završavala sa nekoliko elektroda u vidu bakarnih štipaljki.

22

Električar je pričvrstio štipaljke na oba Šakalova uva i na oba palca na stopalima.

Šakal je za to vreme bespomično kolutao očima.

Kada je električar uključio svoju paklenu napravu Šakal je urliknuo. Doktor

je za to vreme pažljivo posmatrao ploter koji je crtao EKG krivulje. Zatim je odobrio

povećanje napona. Sledeći talas električnih šokova je onesvestio Šakala. Njegovo srce

je medjutim radilo dobro, mada je broj otkucaja prešao 200. Adrenalin je počeo naglo

da se luči. Sačekali su da se “pacijent” probudi. Islednik ga je tada pitao:

“Da nastavimo?”

“Santa María, Madre de Dios, ruega por nosotros pecadores...”

“Da ili ne?”

“...ahora y en la hora de nuestra muerte...”

Usledio je novi električni sok, novo urlikanje propraćeno krvavom penom iz

Šakalovih usta.

“Da ili ne?”

“.....Da...milost...milost....molim”

“To je već bolje.”

Kada je neko slomljen, onda kao da je neki prekidač okrenut u njegovoj glavi;

on tada počinje da govori istinu bez ikakvih rezervi, ne ostavljajući ništa nekazano.

Potpuno izvrnuta psihologija. U sledećih dva sata Šakal je pričao u mikrofon sve što

je znao o njegovim saradnicima i o porodici Osito sa kojom je bio u vrlo čvrstoj vezi.

Na osnovu tih izjava sastavljena je dragocena dokumentacija na oko 80 stranica.

Pored toga, on je pomogao da se izvrši transfer novca sa nekoliko računa iz nekoliko

banaka u Južnoj Anerici i na Kajmanskim ostrvima. Ukupno 800 miliona dolara.

Saznali su i za tajna skladišta heroina, kokaina i oružja. Informacije su odmah

prosleđene koordinatoru COCTEL-a, posle čega su izvršene mnoge uspešne racije po

Los Angelesu i drugim gradovima SAD. Vladama u Meksiku i Gvatemali su takodje

poslate dragocene informacije, po kojima su one odmah postupile sa velikom

agilnošću. Naravno, te informacije su poslate malo kasnije, posle hvatanja Osita i nje-

gove braće.

Od Šakala su tražili i informacije o terorističkim grupama ekstremnih Is-

lamista i neonacista. Jedan od islednika je pogledao drugog, pitajući se da li je to po

COCTEL-ovom protokolu. Onaj prvi je namignuo i rekao da neće škoditi da dobiju

malo pride. Ispalo je da je to bila odlična ideja: otkriveno je i kasnije pohapšeno nekol-

iko spavajućih ćelija militantnih Islamista sa solidnim zalihama oružja, eksploziva,

novca i kompjutera. FBI je do neba bio zahvalan COCTEL-u.

Kada je sve završeno, Šakalu su rekli da se pomoli bogu i ispalili mu metak

pravo u srce. Glavu je valjalo sačuvati, ona još ima da odigra svoju ulogu.

23

***

Braća Osito su prošli kroz sličan postupak. Nino i Jesus su pokupljeni istov-

remeno na dve odvojene lokacije i sa dva odvojena prepada, jedan u Acapulcu a drugi

u San Salvadoru. Od Nina nisu mogli da izvuku mnogo, njegovo srce je popustilo

posle samo tri električarske seanse. Sa Jesusom su imali više sreće, odao je dragocene

podatke o kretanju najstarijeg brata Duarta, vođe kartela Osito. Ovaj poslednji je uh-

vaćen helikopterskim prepadom na njegovu rezidenciju i tvrđavu, prostranu hacijendu

u predgrađu grada Ciudad Juarez, južno od El Pasoa u meksičkoj državi Chihuahua.

U operaciji su učestvovala tri Black Hawk helikoptera bez oznaka i sa posadama od

po 12 specijalaca. Operacija je izvedena sa znanjem meksičke vlade i uz podršku

FAM-a33. Borba je bila krvava i svi telohranitelji Duartea bili su pobijeni. Pri tom su

poginula i dva specijalca. Sam Duarte je probao da pobegne sa porodicom kroz tunel

ispod hacijende, ali su specijalci bili spremni na to zahvaljujuci informacijama dobi-

jenih of Jesusa.

Prilikom isleđenja se pokazalo da je Duarte tvrd orah. Kooperirao je u vezi

radionica za preradu kokaina i heroina i njihovih konsignacionih skladišta. Odao je i

kanale za krijumčarenje narkotika u SAD i mnoge jatake širom Amerike. Međutim,

kada je došlo da se izvrši transfer novca sa njegovih bankovnih računa, kooperacija

je prestala. On je bio rešen da ne oda svoje enormno bogatstvo i da umre u najvećim

mukama. Islednici su nažalost morali da primene krajnja sredstva koja zasigurno nisu

bila ni najmanje humana: stavili su elektrode na njegovu decu i ženu. To ga je konačno

slomilo. Kada je došao na red da se izvrši smrtna kazna, senator McGuire je izričito

tražio da on bude dželat. To je moglo da se razume.

WEEKEND U LA PAZU

Blistav prolećni dan u Charlottesville-u, Virginia. Sunce je obasjavalo kolonadu

vrbolikih američkih hrastova34 ispod kojih je narod defilovao slaveći nastupajuće toplije

dane i buđenje prirode posle duge i hladne zime, hladne za taj kraj naravno. Na ulicama

nije bio samo bezazleni narod. Oko podne iznenadno je naišla velika i dobro organizovana

parada. Na njenom čelu bili su bubnjari i stegonoše koji su išli brzim i odsečnim koracima.

33 Fuerza Aérea Mexicana 34 Willow oak, hrast koji lici na vrbu.

24

Iza njih su koračali, isto tako brzim i otsečnim koracima ljudi sa transparentima na kojima

je pisalo: “Vratite nam našu zemlju”, “Ilegalci nisu imigranti, oni su kriminalci”, “Depor-

tujte ilegalce, zatvorite granice”, “Govori engleski, ili se gubi odavde”, “Seti se Alama”,

“Zaustavite genocid belih”, “Ovo je hrišćanska zemlja” i tako redom. Nosioci tih transpar-

enata su takođe u horu glasno skandirali: “Blood and soil”35. Ono što je najviše zabrinjavalo

je da je većina učesnika tog marša bila odevena u košulje i majice crne boje, sa crvenom

trakom oko desne ruke na kojoj je bio beli krug a u sredini kruga crno stilizovano oko.

Neki su na glavi nosili i crvenu bejzbol kapu sa natpisom: “Make America great forever”.

Zastave su bile Američke, ali je bilo i zastava Konfederacije i još jedna nova, koju niko do

tada nije viđao, crvena zastava sa belim krugom i cnim okom.

“Ovo ne mogu da verujem, izgleda kao nacistička parada u Nemačkoj tridesetih!”

Predsednik je isključio TV na zidu ovalne sobe.

“Da gospodine predsedniče, ni meni se to nikako ne svidja.” Rekao je načelnik

John Donald, zvani Jack.

“Toga sam se i plašio, da će naša intervencija potstaknuti i ohrabriti ultrades-

ničarske grupe. Moramo hitno da nešto preduzmemo. Da li je protokol za izvršenje naredbe

o terminiranju COCTEL-a i Lige sproveden ro kraja?”

“Da gospodine predsedniče...”

“Jack prestani zaboga sa tim ‘gospodine predsedniče’!”

“Oprosti Richy. Protokol za COCTEL, uključujući i Ligu u potpunosti je izvršen.

Ja sam lično kontaktirao većinu naših...”

“Da li si kontaktirao Rusty-a?”

“Ne, njega nisam mogao da nađem. Probao sam i njegove pomoćnike, ali bez

uspeha.”

“Jack, pošalji molim te nekoga u Manor, ako nadju Rustya neka mu kažu da mi se

hitno javi.”

Prošlo je nekoliko sati. Predsednik je za to vreme napeto pratio vesti koje su ga sve

više zabrinjavale. Stvari su očigledno pošle u rđavom pravcu. “Oko” je još uvek postojalo,

ali se otelo kontroli.

Interfon je zazujao:

“Gospodine predsedniče, senator McGuire je na vezi.”

“Rusty, šta je sa tobom pobogu?”'

“Gospodine predsedniče, znam zašto me zovete. Parade u Chalottesvilleu i u Phoe-

nixu nemaju direktne veze samnom ako to mislite. One čak ne dele istu političku platformu

sa nama.”

35 Krv i zemlja, po uzoru na nacistički slogan “Blut und Boden”, što se odnosilo na etnički

identitet zasnovan iskljuičivo na nasledstvu po krvi i na teritoriji na kojoj su živeli slavni

nemački seljaci i farmeri ispunjeni germanskim vrlinama.

25

“Direktne veze? Znači ipak imaju veze sa tobom? Sta to radiš Rusty?”

“Pa biću otvoren: Liga nije završila posao.”

Predsedniku je trebalo nekoliko trenutaka da se povrati.

“Kako to misliš, Rusty? Šta nije završeno?”

“Mnogo toga gospodine predsedniče. Da spomenem samo nekoliko: suzbijanje

pomahnitalih lobija, restrukturiranje glasačkih distrikta, razbijanje velikih banaka, regu-

lacija farmaceuske industrije, radikalni Islam, braća Koch36, Citizen United37, AIPAC38,

NRA39, Black Cube40, imigracija...”

“Čekaj, čekaj Rusty zaime sveta, to nije bio naš cilj. Ovo što si spomenuo jesu

problemi ove naše nacije, ali oni moraju da se rešavaju kroz njene demokratske strukture.

Sada imamo uslove jer smo zemlju oslobodili od jednog akutnog problema. Borili smo se

protiv monstruma, uništili ga i sada ne smemo da postanemo i sami monstrumi...”

“Ne trebaju mi citati Nichea gospodine predsedniče. Mi smo obojica postali mon-

strumi i ne možemo natrag. Sada moramo ići do kraja, to nam je jedini izlaz, jedina svrha.”

Ponovo duga pauza.

“Senatore McGuire, da li znate da je to što radite izdaja zemlje?”

“Izdaja je ne učiniti kada se može!”

36 Charles i David Koch, multimilijarderi koji svojim novcem kupuju (uništavaju) demokratiju

Amerike. Ulažu velika sredstva u negativne reklame protiv progresivnih političara, hoće da

ukinu radničke sindikate i zakon o minimalnim nadnicama, hoće da povećaju godište za pen-

zionisanje, da de-regulišu zagađenje okoline, agituju za povratak segregacije, oduzimanje

glasačkog prava crncima, latino populaciji, penzionerima, mladima i hendikepiranima. Daju

novac univerzitetima koji upošljavaju profesore koji imaju njihovo gledište, pomažu da se

regresivni republikanci izaberu na raznim nivoima vlade. Oni jasno pretstavljaju oličenje

najnegativnijih strana Americkog društva i žele da ponište sve njegove progresivne učinke. 37 Konzervativna desničarska neprofitna organizacija koja se izborila da se ukine savezni zakon

prema kome je korporacijama i udruženjima zabranjeno da prave donacije u saveznim iz-

borima. To je otvorilo put korporacijama i ultra bogatašima da utiču na politiku SAD. 38 American Israel Public Affairs Committee, moćna lobby organizacija koja finansijskim

putem utiče na članove američke vlade, izbore i politička zbivanja u Americi. 39 National Rifle Association, konzervativna desničarska neprofitna organizacija koja ima za

glavni cilj da zaštiti 2. ustavni amandman (pravo građana da poseduju oružje) i jedna od

najjačih lobby grupa koja je finansiski potpomognuta od industrije oružja i koja ima jak uticaj

na američku vladu. NRA je razlog zašto se u Americi ne mogu regulisati trgovina i posedo-

vanje oružja, pogotovo automatskih oružja sa velikim magacinima, koja su proizvedena za

vojne svrhe. Postojanje tih oružja na ulicama često dovodi do masovnih pucnjava i ubistava

na javnim mestima i u školama. 40 Privatna obaveštajna agencija sa sedištima u Londonu, Tel Avivu i Parizu, koju su osnovali

Izraelski obaveštajci sa ciljem da iznalazi rešenja i pomoć klijentima koji su upetljani u kon-

traverzne sudske procese i kompleksne biznise. Jedan od zadnjih poslova BC-a je da su

prikupljali podatke o Obaminim saradnicima - učesnicima Iranske Nuklearne Pogodbe, da bi

ove kompromitovali i time olakšali pretsedniku Trumpu da povuče Ameriku iz pogodbe.

26

Nastao je tajac, veza je prekinuta.

***

Predsednika je ovaj razgovor ostavio u dubokoj potištenosti i uznemirenosti. Svet

se u njegovoj svesti bukvalno okrenuo naopačke. U glavi mu se rojilo mnoštvo confliktnih

misli. Vraćao se četrdeset godina unazad, kada je delio život i smrt sa Rustyem i mnogim

drugim saborcima. Tada, a i mnogo godina posle rata, svi bi oni jedni za druge dali život,

bili su vezani neraskidivim bratstvom. U tim sumornim mislima dolazio mu je i otac koji

je poginuo prilikom bombardovanja nacističke Nemačke. Bio je svestan kako je Hitler

došao na vlast kroz ulične demonstracije i parade slične onima koje je maločas video na

televiziji. Mislio je na budućnost svoje zemlje i na svoju ulogu u njoj. Na njegove dužnosti

kao predsednika SAD, na to da mora nešto da učini i to brzo. Doneo je odluku, sa velikom

teškoćom ali isto tako i sa velikom odlučnošću. Pozvao je načelnika.

“Jack molim te organizuj sa NSA-om i FBI-om da se Rusty i cela njegova grupa

lociraju i privedu. To treba izvesti diskretno, bez znanja javnosti. Kasnije ćemo doneti od-

luku kako i šta da objavimo. Javiću sudiji Thomas Bates-u da potpiše naloge za pretrese i

hapšenja.”

Sutradan ujutro načelnik se javio sa kratkim izveštajem: “McGuire i njegova grupa

su nestali, za njima se dalje intenzivno traga. U međuvremenu, osvanule su još tri glave:

izvršni podpredsednik NRA, jedan haker iznuđivač i jedan kongresni lobista.“

Predsednik je odmah pozvao Jeffa Kosaca iz Los Angelesa. Govorio je tihim i

umornim glasom, jer je celu noć probdeo.

“Jeff, da li znaš šta je moj problem sada?”

“Da gospodine...pardon, Richy. Izgleda da imamo odmetnika.”

“Jeff, više ne znam kome da verujem. Osim tebi naravno. Da li bi mogao da dođeš

u DC41? Neupadljivo i hitno!”

“Evo odmah ću bukirati let...”

“Ne Jeff, doći će po tebe ljudi iz Biroa. Za dva sata, imaju spreman mlaznjak dole

u Fullertonu.”

***

Šest sati kasnije.

41 Skraćenica za Washington, DC (District of Columbia)

27

“Jeff, moramo da sprečimo Rustya i njegove što pre i po svaku cenu. Ne možemo

da dozvolimo da ovo uzme maha. Inače će nestati sve za šta smo se borili celog života.”

“Nažalost, to je tačno. Konsekvence mogu da budu katastrofalne.”

“NSA nije u stanju da ih locira. Prislušne službe su praktično nemoćne. “

“Moramo da se obratimo prijateljima, Richard.”

“Ti znaš da to ne možemo, barem ne kroz normalne kanale.”

“Znam, zato sam mislio da pošaljem mog čoveka dole.”

“Taj tvoj čovek ... da li je on absolutno pouzdan?”

“Apsolutno. To je poručnik Kowalski, on je već bio dole...”

“Jeff, nemoj da mi daješ detalje o ‘nasim prijateljima’, ja ne smem ništa da znam

o tome.”

“Sasvim razumljivo. “

“Jel’ taj Kowalski može da radi mimo protokola. Mislim, jel’ on ‘out-of-the-box’42

operativac?”

“Apsolutno, Richard.”

Jeffove misli su se za trenutak vratile četrnaest godina unazad, u Fellujah kada je

prvi put sreo Marka Kowaskog. Bilo je to posle krvavih borbi sa pobunjenicima 2004.

godine. Jeff je tada bio pukovnik marinskog korpusa u inspekciji trupa u Iraku, a Mark je

bio marinski potporučnik, komandir voda koji je imao zadatak da se poveže sa plemenskim

vođom jedne Suni grupe u selu Al-Sejar. U selo su stigli sa četiri blindirana humveea43. Na

malom trgu se okupilo mnoštvo meštana a medju njima i grupa naoružanih ljudi u crnim

tobama44 i crnim turbanima. Mule naoružane kalješnjikovima, to nije obećavalo ništa do-

bro. Markov humvee u kome je bio i Jeff, bio je na čelu kolone. Ljudi u crnim turbanima

su za trenutak preteći pogledali u pridošle američke vojnike, a onda nastavili ono što su

radili: kamenovanje jedne mlade žene. Kasnije je Jeff saznao da je razlog za kamenovanje

to što je žena osnovala školu za decu. Želela je da ih opismeni i da ih podučava u ma-

tematici, istoriji i engleskom jeziku. Bila je optužena za uvođenje zapadne kulture i time

trovala pravovernu mladež. Žena je sedela na prašnjavoj zemlji sa rukama vezanim iza

leđa. Imala je oko trideset godina a njena raspuštena dugačka, kao ugljen crna kosa

neuredno je padala preko ramena i leđa.

42 Izvan kutije, osoba koja ima kreativan i nekomformistički pristup u razmišljanju i delovanju,

drugačiji od svih ostalih. 43 High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle (HMMWV), pojačana višenamenska verzija

džipa koju je američka vojska uvela 1991 za vreme Golfskog Rata. Vozilo je pogodno za

peskovite i kamenite terene, sa ojačanim donjim delom da izdrži explozivne naprave. 44 Thoba, thawbe, jubba, muslimanska tradicionalna košulja dugačka sve do članaka. Suni Arapi

su obično nosili bele tobe, dok su šia muslimani obično nosili tobe crne boje.

28

Jedan bradati sa turbanom odlučio je da ignoriše Amerikance i izazivački podigao

i bacio poveću kamenčinu. Kamen je pogodio nesrećnu ženu pravo u glavu i ona se zak-

latila ali je ostala da sedi. Iz glave joj potekla krv a njene oči su zakolutale, kao u nekom

transu. Izgledalo je kao da se borila da ostane u sedećem položaju iako je naglo malaksala.

Vojnici u humveeima su zapanjeno gledali mučnu scenu varvarskog izvršenja smrtne

kazne. Bili su svesni skorašnje naredbe o nemešanju vojske u verske i unutrašnje poslove

lokalnog stanovništva. Mark je ipak reagovao i iskočio iz svog vozila sa automatskom

puškom na gotovs. Urliknuo je na dželata da odmah prestane. Dželat u crnoj tobi se oglušio

o njegov zahtev i sageo se da podigne drugu kamenicu. Mark je uperio svoje oružje na

njega i kada je bradonja zamahnuo da baci drugi kamen na ženu otvorio je vatru. Nastao je

pravi pakao. Ostale mule iz grupe ostavile su kamenje i potegle svoje oružje, a vojnici iz

Markovog voda su iskočili iz svojih vozila i počeli da pucaju. Metež se završio sa četiri

mrtve mule koje su ostale da leže na podu i jedan ranjen vojnik iz Markovog voda.

Meštani se nisu mešali, a izgledalo je kao da im je laknulo kada su mule prestale

da budu pretnja miroljubovom selu. Adela, bilo je to ime žene sa razbijenom glavom, ležala

je onesvešćena. Medic45 iz Markovog voda prišao je ženi čim se pobrinuo o ranjenom

vojniku. Bila je živa i Mark je dao znak da se ona utovari u jedno od vozila. Odveli su je u

vojnu bolnicu u Fallujah. Imala je frakturu lobanje koja je bila uspešno zalećena. Kasnije

se pokazalo da je Adela bila od velike koristi američkim jedinicama jer je tečno govorila

nekoliko arapskih dijalekata, kurdski, pa čak i turkmenski. Zadržali su je kao prevodioca i

bila je omiljena medju vojnicima i u štabu. Kasnije je dobila vizu za SAD.

Zanimljivo je kako su reagovali vojnici posle incidenta. Kada su utovarili ranjenu

ženu, narednik James, visoki crnac po godinama najstariji u vodu uključujući i pukovnika

Kosaca, obratio se svima:

“Svi ste videli da su oni prvi započeli vatreno dejstvo, jel’ jasno?”

Svi u vodu su potvrdili. James je pogledao Jeffa:

“Pukovniče?”

“Reakcija potporučnika je bila pravilna i opravdana. Da, on je poštovao pravila

oružanog sukoba. Ja ću podneti izveštaj štabu kao očevidac.”

Jeff je pogledao predsednika i još jednom potvrdio:

“Da, Kowalski je definitivno out-of-the-box.“

“Dobro Jeff, moji ljudi će te sada odvesti u rezidenciju McGuirea da tamo pogle-

daš. Možda ćeš naći nešto zanimljivo.”

45 Lekar-medicinski tehničar na bojištu.

29

Dva dana kasnije, poručnik Mark Kowalski sleteo je na Aeropuerto Internacional

El Alto, osam milja od centra La Paza u Boliviji, a tri sata posle toga sedeo je sa Borisom

Arellanom i Danilom Torresom na terasi Torresove hacijende na obali jezera Titicaca. Već

stari prijatelji pili su čistu cachacu46.

“Brrrrrr, ovo je stvarno kao otrov. Jel’ to vaše nacionalno piće?”

“Nije, to je Brazilski patent. Pijemo ga samo kada nam dođu gosti sa severa.”

“A šta pijete kada nemate goste sa severa?

“Ja pijem votku, a general whisky.”

Posle sata prijateljske konverzacije, general Torres se obratio Marku:

“Nego da mi pređemo na stvar. Koliko razumem deo Lige se odmetnuo i nastavlja

sečenje glava. POTUS sada hoće to da ih zaustavi, ali ne može da ih nađe. Pravi razlog za

tvoj dolazak Mark, je da vam mi pomognemo. Da?”

Mark se iskreno zabezeknuo:

“Zaime boga, kako to znaš generale?”

“Znamo mi mnogo toga. A imamo i prijatelje koji znaju još i više.”

“Vaši prijatelji? Kinezi?”

“Ne. Rusi. Moji lični prijatelji. Oni znaju šta se dešava u tvojoj zemlji bolje nego

vaš predsednik.“

Boris i Danilo gledali su u Marka sa dozom milošte.

“Žao mi je Mark, ali tvoji špijuni su kao Ivica i Marica u poređenju na ruskim

obaveštajcima.”

“Kao Alisa u zemlji čuda!” Dopunio je Boris sa prijatelskom zluradošću.

“Uhm, kako mogu vaši prijatelji da pomognu mojim prijateljima?”

“Ja predlažem da se vidiš sa pomoćnikom ruskog ambasadora u La Pazu. Naravno,

potpuno nezvanično. Bez zapisnika, snimaka, novinara.”

“Kako ćemo to izvesti?”

Danilo je ustao i otišao do svog telefona. Nešto je govorio na španskom. Kada se

vratio do fotelja na terasi, rekao je:

“Mark, Aleks će doći za koji minut. Još malo cachace?”

Malo kasnije pojavio se mlađi covek visokog rasta, sa inteligentnim licem i sa

cnom bradom. Nosio je farmerke i polo majicu, a na glavi bejzbol kapu. Mark je sasvim

drugačije zamišljao osoblje iz ruske diplomatske službe; možda manjeg rasta, starije,

punačke, ćelave u trodelnom sivom odelu i sa naočarima sa tankim zlatnim okvirom. To

mu je za nauk: nikada ne treba podlegati stereotipnom profilisanju.

46 Rakija od fermentirane i destilirane šećerne trske. Piće vrlo jako i vrlo popularno u Brazilu.

U ostalim zemljama Južne Amerike bično služi kao podloga za koktele.

30

Pomoćnik ruskog ambasadora prijateljski je pružio ruku Marku i na savršenom

engleskom jeziku rekao:

“Poručniče Kowalski, drago mi je da vas upoznam, Aleksej Rutman. Zovite me

Aleks.”

“Molim te, zovi me Mark. I meni je drago!”

Razgovor je počeo relaksirano, o vremenu, o Americi, o Rusiji, o Boliviji i o nad-

morskoj visini jezera Titicaca, koja prelazi 12 hiljada stopa. Ispalo je da Aleks ima kuću

na samo milju od Danilove hacijende, i da oni često trče zajedno duž jezera. Često bi im se

pridružio i Boris. Zatim su prešli na stvar.

“Vidiš Mark, mi znamo šta se dešava gore kod vas. Vrlo nezgodna stvar i vrlo

opasna, po Ameriku, ali i po nas. Naše službe bi rado pomogle, ali nažalost zbog politike

vašeg Kongresa i establishmenta to ne radi. Međutim, mi smo spremni da vam pomognemo

mimo protokola. Mi znamo za senatora McGuirea i njegove zaverenike. Znamo i za njihove

veze sa novim militantnim grupama koje započinju marševe širom Amerike. Daću ti Mark

i jednu besplatnu informaciju: oni spremaju važan samit na kome će se okupiti svi na jed-

nom mestu. Znamo i datum i vreme i lokaciju.”

Marka je bukvalno uhvatila vrtoglavica.

“Pretpostavljam Aleks, da datum, vreme i lokacija nisu besplatni?”

Aleks ga je samo pogledao smešeći se.

“Dobro, šta je onda valuta?”

“Džamaldin Aleksejević.”

“Šta, onaj čećenski terorista? Otkud znate da ga mi držimo?

Aleks se ponovo nasmešio, bez da išta kaže.

“Koliko znam, on je pre mesec dana uhvaćen i čini mi se da mi ne znamo šta ćemo

sa njim.”

“Pa isporučite ga nama. U ispravnom stanju.”

“A kako bi smo to izveli, čak i ako POTUS pristane?”

“Ne brini Mark, to nam, nije prvi put. Imali smo do sada nekoliko isporuka, i to u

oba pravca.”

“Dajte mi malo vremena da kontaktiram mog šefa.”

Kao da je bio spreman za ovu situaciju, Danilo je doneo svoj laptop kompjuter i

rekao:

“Mark, evo možes da pozoveš Jeffa, sada je tamo četiri popodne, još možeš da ga

uhvatiš u kancekariji. Ne boj se, veza je šifrovana. Ja sam već ranije sa njim razgovarao.“

Mark je pozvao Jeffa, a ovaj se odmah konsultovao sa POTUS-om. U roku od dva

sata stiglo je odobrenje. Do samita ima osam dana. Jeff i POTUS su počeli pripreme za

tajno izručenje Džamaldina Aleksejevića Rusima. Marku su dali dva dana odmora. Tako

31

je Mark proveo prijatan weekend sa Aleksom, Borisom i Danilom na obali jezera Titicaca.

Pokušao je i da trči sa njima, ali je brzo gubio dah. Aleksa i Boris su ga drugarski za-

dirkivali.

EPILOG

“In nomine Patris et Filiiet Spritus Sancti. “

“Amen.”

“Blagoslovi me Oče, jer ja sam grešio.”

“Otvori svoje srce dete jer Svemoćni Gospod Bog, Naš Tvorac, će ti opros-

titi.”

“Moj greh je veći od greha jednog običnog smrtnika: preuzeo sam božju

ulogu u kažnjavanju nas smrtnika.”

“Da li su oni koje si kaznio zaslužili božju kaznu po tvom dubokom vero-

vanju?”

“Jesu, ali i ja sam jedan od smrtnika koji nema pravo da preuzme tu ulogu.

To je moj najveći greh.”

“A koliko njih si kaznio, dete?”

“Stotine, Oče.”

“Da li si bio pravedan, po tvom dubokom ubeđenju, kada si kažnjavao si-

nove svog sopstvenog naroda? Da li si time učinio dobro drugima koji su patili zbog

onih koje si kaznio?”

“Verujem da sam bio pravedan. Ali to je samo moja pravda, ili pravda onih

koje služim... Ali Oče, nije to moj jedini greh.”

“Otvori svoje srce dete.”

“Sutra ću ubiti svoju braću, braću po oružju.”

“To je veliki greh moje dete. Vredan patnje ovozemaljske, koju tvoje poka-

janje neće umanjiti.”

“Znam Oče. Spreman sam da lutam u prognanstvu i živim kao begunac do

kraja svog ovozemaljskog života, kao Kain posle ubistva Avelja.”

“Ali moje dete, ti nečes ubiti svog brata iz savisti, kao Kain, ili iz osvete kao

sinovi Jakovljevi?”

“Neću, ali to mi neće umanjiti patnu koju već sada osećam, pre počinjenog

dela.”

“Vidim da je tvoje priznanje iskreno i vredno pokajanja. Bog, milosrdni Otac,

pomirio je sa sobom svet smrću i uskrsnućem svoga sina. Neka ti on udeli oproštenje

i mir i ja te odrešujem od greha tvoga. U ime oca i sina i duha svetoga amen. Idi u

miru, da voliš i služiš Gospoda, a i svoj narod.

32

Jedanaest sati kasnije i dve hiljade milja dalje Mark Kowalski i njegova dva

pomoćnika obučena u kamuflažna odela i dobro skrivena iza nekoliko stabala drveta

palo verde i divljih i obilnih džbunova kadulje, pomno su posmatrali kroz svoje noćne

dalekozore. Meta njihovog interesa bila je skupina zgrada okružena visokom živicom

od bugenvilije. Imanje se nalazilo na nenaseljenom prostoru istočno od

međudržavnog autoputa I-19 i severno od centra Nogalesa, gradića na granici izmedju

Arizone i meksičke države Sonore. Ovaj živopisni pogranični gradić ima bogatu is-

toriju ispunjenu tranzitom avanturista i kriminalaca u oba pravca, a narocito kriju-

mčara droga i oružja, barem pre misije COCTEL-a i njegove tajne Lige. Moglo bi se

reći da je ekonomski procvat ovog dela sveta preko noći spao sa lukrativne trgovine

narkoticima na samo turizam i maquiladora industriju47. Silni podzemni tuneli ispod

granične linije izmedju američkog i meksičkog Nogalesa, koji su doskora služili za

promet marihuane, kokaina i oružja, sada su postali turistička atrakcija, barem oni koji

su dosada otkriveni.

Mark i njegove kolege jasno su mogli da vide dolazak automobila na imanje.

Deo tih automobila dolazio je sa severo-istoka autoputem 82 koji je povezivao

Nogales sa internacionalnim aerodromom, a deo sa juga autoputem I-19 koji je dola-

zio od granice. To je jasno ukazivalo na činjenicu da je dobar deo pobunjeničke Lige

bio lociran u Meksiku. Dolazak dvadesetak automobila na usamljeno imanje pre 22

časova i prestanak dolaska vozila posle tog vremena potvrđivalo je informaciju o da-

tumu, vremenu i lokaciji važnog sastanka Lige dobijene od Alekseja Rutmana.

Mark je ucrtao svoju lokaciju u topografsku mapu okolnog područja koristeći

precizni GPS uređaj. Zatim je ucrtao lokaciju imanja pod prismotrom i izračunao nje-

gove geografske koordinate koristeći dalekozor sa ugrađenim digitalnim

daljinomerom. Uporedio je sve podatke sa satelitskim snimcima i kada se uverio da

se sve lepo slaže, pogledao je na svoj ručni sat i pozvao jedan broj preko svog mo-

bilnog telefona. Izdiktirao je Jeffu Kosaku tačne koordinate cilja. Jeff je dalje poslao

podatke u Davis Monthan Air Force Base kod Tucsona. Baza je zatim čekala na signal

iz Bele Kuće i kada je ovaj stigao podigla su se dva F-1648.

Desetak minuta kasnije, kada se pečurka crnog dima nad bivšim imanjem

razišla Mark je poslao drugu poruku Jeffu Kosacu: “BDA49 pozitivan!”

Liga više nije postojala.

KRAJ PRIČE

47 Fabrike u Meksiku, a i u pograničnim delovima SAD u kojima radi jeftina meksička radna

snaga. 48 Nadzvučni lovac višestruke namene vazdušnih snaga SAD. 49 Bomb damage assessment, procena štete posle bombardovanja.