J'I' __

~jLlcJj.> II\...

I:t l- - - - '~.

~lecenzen ti:

Prof. d'r Momir StojkovicDr Konstantin Obradovic

Za Izdavaca:Prof. dr Obrad Pejanovic h~~~b+~JJ-Urednik:

Dobrica Vulovic

Rerlakcija:

Prof. dr Momir StojkovicAleksandar DemajoDr Milos Nemanj icProf. dr Obrad PejanovicDobrica VulovicSlobodan Popovic

• I

BALKAN KRAJEM80-IH GODINA

Graficlti urednik:

Dejan Durovic~

Lektor:Mr Malrisa Stanojevic /,(\i:~i ":";/.<.... '( ••• t ••• ·~.

/'< -.:•. ,{I- "(~-~?Itr.;1.)\ ;·I/,:".~.:\\~~~ ~'~j

\., •••••• J. • ;"1..•..,,'.r:f':·"'':.>/

·,,:.1..:)."'/

Tirai:1000·;

Izdavac:

Centar za rnarksizamuniverziteta u BeograduStudentski trg 1/I!Tel. 638-818, 636-941/129

. .--- __ _----_ .._-\

( n I ~" " i '.~.! r \.~/\ ~r· I. : .••• '1' r:: l' .!\ I

" ", I I ; ~ '. III '.:,\ ',)J~;\ I.' ~ ({ I

. t. ;;j>. ~4~f·.-=~J~

Stampa i korektura:BIGZ

YU ISBN 86-7143-016-2 Beograd, 1987. godine

1',...._

'-

~

KATAJIOrU3AI.J;WJA Y IlYBJIWKAI.J;WJU (ClP)

949.7(082)

HAyqHU cxyrr "BaJIKaH KpajeM OCaM~eCenIX rO~IIHa" (1987;_"Beorpan)

Balkan krajem 80 ...•ih godina / (Naucnl skup Balkan kra-[ern 80-lih godlna, 1987; Beograd; urednik Dobrica Vulovic). _Beograd: Centar za marksizam univerziteta, 1987. - 310 CTp.;21 cmISBN 86-7143-016-2008 (497) (082)327 (497) (082)

IlK: a. BaJIKaHCKe .l\p}KaBe - 350PHHQl15. KYJITYPHJ1 O~1l0CI1 - BaJIl{aIlCKC ~p"wnc - 3UOplll1qlfD. Mchynaponn« O,l{1l0CI1 - BaJIKaIlCI{e l~p}I<aBC - 3uop-

HI1QI1

r-

SADRZAJ" -- ·-.:'P1t 11 , .

.J~

"

9

17

55

67

79

93

99

112

121

140

1515

06pa1Jeno y Ha.poonoj 6u6Jl,uOTe~U Cp6uje, Beozpao

Uvodne napomeneMOMIR STOJKOVICRee prilikom otvaranja naucnog skupa »Balkan krajernSO-ih godina« - - - - - - - - _ _

ISTORIJSl{A ISKUSTV A BALKANSKIH ODNOSAMOMIR STOJKOVICIstnrijska iskustva balkanskih odnosa - - - -ANDREJ MITROVICDEVET TEZA 0 OSNOVAMA MEDUNARODNOGl'OLOZAJA DALKANSKOG POLUOSTRVA U NOVI-JOJ ISTOIUJIMIROLJUB JEVTICKonfesionalni okvir makedonsko-albanskih odnosa u de-lu Viktora Berara - - - - - - - - _BALKAN - MEDUNARODNI ODNOSISTRATEGIJSKI ZNACAJLEO MATESBalkan u suvremenoj svjetslwj politici - - -rvULENKO TESICGeostrategifsld poloaa] Balkana (polozaj Jugoslavije naMediteranu - - - -MILUTIN CIVICo vojnn-strateskim prilikama na Balkanu - -RADOV AN VUKADINOVICSuper sile i zona bez nuklearnog oruzja na BalkanuRADOV AN" P A VICProblemi Balkana i rubnih mora -ZARKO SOTRAVojni aspekt bczbednosti na Balkanu - - - -DANILO PESICBalkan i Sredozemlje - savremeni mcdunurodniuticnji - - - - - - - - - - _DUSKO TOPALOVICNeki istorijsld i savremeni aspekti geopolitiekog polo-zaja Balkana - - - - - - - - __

SAVREMENI BALKAN - - - - - - _ 159ALEKSANDAR DEMAJOProblemi udnosa medu balkanskim zemljama i putevinjihovog prevaztlazenja - - - - - - _ 161RANKO PETKOVICMitovi i realnosti na Ballmllu - - - - - _ 180DRAGAN SUBOTICNacionalno pltanje i koncepeija tzv. socijalisticldh na-cija - - - - - - - - - - _ _ 191DANILO PESIC

narodnirn manjinama na Balkanu - - - - ~ I)YEDITA STOJIC-IMAMOVIC ~Mogucnostl unapredenja multilateralne balkanske sa-

,f radnje (u nekirn oblastima) - - - - - _ _ 210CEDOMIR VUCKOVICPravo susedstva [razmfsljanja povodom ]wriscenja pri-roduih rcsursa) - - - - - - - - _ 214RADOV AN PA VICGI'clw-turski spor u Egeju kao cinilac sigurnosti Bal-'kana - - - - - - - - - - _ _ 225BOJ AN PETROVICRazlicHe interpretadje grcko-turskih suprotnosti - 242MLADEN GA VRILOVICBallmllska pnlitika Grcke - - - - - - _ 252MILENA MILANOVICKulturna saradnja Jugoslavije sa balkanskim zernljama,posebno u oblasti knjiaevnostl (1980-1987) - -I - 269MILOS NEMANJIC IMogucnostl i znaea] saradnje instituta za kulturu hal-kanskih zemalja - - - - - - - - - 287DARINKA ZIMICNeki primeri multilateralne saradnje balkanskih zemaljau oblasti kulture - - - - - - - - -. 297PnILOZISkica ponudenih tema za skup »Balkan krajem 80-ihgodina« - - - - - - - - - - _ 305Spisak ucesnika - - - - - - - - - 307Dosadasnjn izdanjn Centra za marksiznm univcrxltctnu Beogradu iz oblasti medunarodnlh odnosa - - - 309

6

'\

UVODNE NAPOMENE

U zelji da siimulise proucavanje nedovoljno obradenihi alctuelnih pitanja ad in teresa za medunarodni potozaj ispoljnu politilcu Juqoslauije Ceniar za marksizani univerziietau Beogmdu orqanizouao je iiaucni skup »BALK.AN K.RAJEM80-IH GODINA« (22. septembra 1987.) na kame je ucestuo-valo preko 40 naucnika, strucnjaka i publicista koji se bavepojedinim pitanjima od in teresa za bal1canslce odnose.

Poireba lcriiiClcog osvetljavanja straiegijslcih, poliiiiikih,ekonomskih, kulturnili i drugih prilika na Ballcanu proizilazikako iz razuijanjn ideja i alciivllosii a njegovom pretvamlljuu ZOIlU mira i saradnje, razvoja muliiuiteralne saradnje lcojazaostaje sa druqim. europskini reqionima, talco i inieresa iballcanskih inicijaiiva Jugoslavije. [er odnosi sa susedimapredstavljaju jedan ad pricriietnili pravaca jugoslovenskespoljne poliiike.

U ovoj lcnjizi, OdllOSIlO zbornikii radova sa ovog skupa,Ceniar objavljuje tri unapreti pripremljena uvodna rejerata(prof. dr Momira Stojkouica, Leo Matesa i Aleksandra De-maja) lcoji su predstavljali OS1l0VU za rasprauu, lcao i izbordrugih reieraia i auurrizoinmih dislcusija. Cetiiar nije bio II

moqucnosii, kako iz fino/tsijsldh razloga talco i neophodnostiizbegavanja ponavljanja, da objavi sve reieraie i dislcusije.MarantO, pri (0111, da sa zClljenjem konsiatujemo da je noskupu, pa i ouoin zborniku, izostala raspraua a ekonomskim

7

V,

aspekiima balkanskih odnosa kojima se kod nas malo kobavi, a od pozvanih ekonomisia odazvao se mali broj. Neza-visno od ovog nedosiatka smairamo da ce ova publikacijanaici na dobar prijem. 7cod naucne i drusiuene javnosti. Pub-likacija je pored ostalog namenjena studentima osnoimih. ipostdiplomskih studija.

MOMIR STOJKOVIC

Redakcija

REC PRILIKOM OTVARANJA NAUCNOGSKUPA "BALKAN KRAJEM 80-TIH

GODINA"

Dozvolite da, po ovlascenju direktora Centra za marksi-zam univerziteta u Beogradu, prof. dr Obrada Pejanovica,otvorim naucni skup »Balkan krajem osamdesetili godina«i da Vam se zahvalim sto ste se odazvali pozivu da doprine-sete ovoj raspravi svojim ucescern - referatima i disku-sijama.

Smatram da je potrebno istaci dve grupe cinjenica kojeukazuju, prvo, ria potrebu organizovanja ovakve ra:sprave idrugo, na 'karalcteristike savremenog balkanskog miljea °kome treba da raspravljarno.

Vec preliminarne konsultacije sa naucnirn i politiclcirnradnicirna koji se, na bilo koji nacin, bave proucavanjernsavremenih balkanekih odnosa i kretanja pokazale su interesi potrebu za raspravorn na ovu temu. Konkretnije izrazeno,imali su se u vidu brojni razlozi, medu kojirna isticern sledece:

a) Ozbiljnih naucnih istrazivanja poslerabnog i savreme-nog razvoja balkanskih odnosa ima veoma malo, a i ona Sllnajcesce razmatrala pojedinacna pitanja ili su se, u pristupu,karakterisala jednostranoscu, odnosno pojedinacnim pozicijamabalkanskih zemalja. Pri tom, Iiteratura ove vrste predstavlja,najcesce, istoriografska dela sintetickcg karaktera koja nisuuvek i u funkciji savrernenih medunarodnih politickih (bal-kanskih) odnosa.

b) Brojna politicko-publicisticka literabura u VeCl111

: balkanskih zcrnalja ima, po pravilu, polttioko-propagandnikarakter Ii u Iunkciji je tekuce politike date zemlje, opravda-vanja odredenih aktivnosti, odnosno riastupa i opredeljenjaprerna susednirn zemljama, Hi suprotstavljanja aktivnostimai opredeljenj ima clrugih balkanskih aktera.

9

i"

(J

na Balkanu SU, dstovn-emeno, izrazene i antiblokovske tenden-cije prisutne kod vecine balkanskih naroda, a koje posebnopokazuje nesvrstana i nezavisna pozicija i politika Jugoslavijei nezavisna pozicija Albanije, kao i odredene tendencije upolitici Grcke i Rumunije.

b) Balkanske zemlje zaostaju u regionalnom okupljanjui multilateralnoj saradnji u odnosu na druge regione Evrope,i sire. Ovu saradnju koce brojne razljke u medunarodnirnpozicijarna pojedinih zemalja, njihovim drustvenim urede-njima i karakteru veza sa spoljnirn cindocima balkanskihcdnosa. Saradnja u nekirn tzv. nepolktickim oblastlma odnosavrlo je skrorrmog dometa, pre svega, na rnevladinom nivou,a multilateralna saradnja III politickoj sfer i riailazi na preprekecak i onda kada objekbivno i u principu (pristupu) posmatranopostoji saglasnost, u smislu zajednickih interesa, ali je one-mogucavaju pnistupi i motivd tekuce politrke ;i momentalnihinteresa, prestiza, itd.

c) Razlozi za sbavove iznete u dye prethodne taeke nalazese i u ispoljavanju brojnih protiurecnosii u medubalkanskiniotinosima, koje dovade i do toga da 00 cesto bolji odnosi iz-rnedu onih balkariskih zemalja ilroje, po nelcim objektivnimkriterijumima, pripadaju .raalicitirn grupama, s aspekta me-dunarodnih odnosa i spoljne politi:ke, mego rnedu zemljamaunutar iste grupe, 6to je posledica razlika u interesima isporova koji izrnedu njih postoje i koji cesto imaju i svojuistorijsku DSillOVU.

Primed za izlozeni stav su poznati: grcko-turski odnosi,i pored pnipadnosti NATO savezu i razvijenih odnosa saSAD, ispoljavaju elemente 'stalnogsukobljavanja, kako povo-dom tkiparSlkog pitanj a, tako i sporova rpovodom koriscenj aepikontinentalnog selfa u Egejskom moru i drugih problemakoj i ukljuouju i rieke turske zahteve ter itorij alne prirode:albansko-jugoslovensld odnosi i pored nez avisnih spoljnopoli-tiokih pozicija d njihove antiblokovske usmerenosti, takode,ispoljavaju clemente sukobljavanja zbog veHkonacionali:s:tickepolitike Albarsije, ispoljavanja rijenih teritorijalnih pretenzijai pokusaja mesanja III nase unutrasnje poslove u kontekstukosovskih zbivanja: Bugars1ca i Riununija, iako clanice Vac-savskcg ugovara i SEV-a i zemlje sa slicnim drustvenimsistemima, ispolj avaju cesto i -rHzlticite pristupe balkanskirnodnosima i saradnji; na drugoj strani, bugarslco-grcld odnosii pored pr.ipadanj a razlicitirn (suprobstavljeruirn) blokovima irazbicitim drustvenim sistemirna pokazuju odredene zajednickenastupe i inte:rese koji, kako istieu njihovi drzavnici, predstav-

11

c) U pristupima i raspravama 0 balkenskirn odmosimapnisutne su dye krajnosti u ocenjivanju stanja i karakteraovih odnosa: s jedne strane, znacajne doze fatalizrna uodnosu na otvorena pitanja, pri cemu se polazi od nega.tivnihistorijsloih iskuetava; a, s druge strane, preterane doze afir-mativnosti ,i njihovog pozttivnog ocenjivanj a i kada za tonema validnih argumenata. i

d) Postoji potreba za svestranijirn i dugoroonijim osvetlja-vanj em stanj a i karaktera balloanskih odnosa i nasih odnosasa susedima, jer SIll ani jedan ad prioritetnih pravaca [ugo-slavenske spoljnopollticke aktivnosti, pri cemu se u posledujevreme ietice da nasa dugorocna stnategij a prema susedimanije dovoljno (celovito) 'razradEma, izuzev u smislu utvrdenihpolaznih pozicija - alktivne ,j miroljubive Jcoegzistencije ipolitike nesvrstanosti, kala pretpostavki razvoja dobrosused-skih odnosa i saradnje i rnirnog resavanja obvorenih problemai pitanja, avo ne znaci, .kako pojedmi kriticari isticu, napus-tanje globalme rnedunarodne orijentacije Jugoslavije, nitivra6anje (orijerihaciju) samo n~ balkanske odnose i nivoe,vec nezapostavljanje istih i uvazavanje cinjenice da SlU anibitmi za medunarodni pol ozaj zemlje.

e) Postoji i pobreba sire podrske prevaz ilazenju zaosta-janja [ugoslovenskih balkanskih 'inicijativa u odnosu na nekedruge balkanske zemlje, cirne jeru,kovotlena i Inicijativa(poziv) naseg saveanog sekretara za inostrane poslove, HaifaDizdarevica, za sasuanak ministara -mosbranih poslova balkan-skih drzava. .

DozV1OHteda ukratko ukazem i na neke 'korakieristikesavremenog balkanskoq sianja odnosa ° .kome, takode, trebada raspravljarno. Polazim ad stava da Balkan u savremerrimmedunarodnim odnosima i uslovima predstavlja region kojise urnnogome razlikuje od druglh regtona Evrope i sire.Te razlike su brojne,a neke od njih, za koje srnabram da 6Uad posebnog interesa za nasu raspravu, su sledece:

a) Balkanski prostor je region sa znacajnim strateqiiskimpolozaiem iz pozicija suprotstavljenih uojno-politickih. saveza,Iooji ma njemu ostvaruju vojno politicko i elcondrnsko prisus-tvo i uticaj, za koji se jos uvek vezuje tzv. jaltska politlka,na kame je proklamovanjem Trumanove doktrine 1947. go-dine preuzeta vekovna britanska pozicija na Sredozemlju adstrane SAD, koje su do 1967. godine obezbedivale potpunustratesku kontrolu Sredozemlja i koje i danas imaju dorni-nantan utica], posebno u Italiji, Grckoj j Turskoj, iako je odtada u Sredozemlju prisutna .j sovjebska flota i utica]. NO',

10

(: ,~

13

lj aju novu stranicu od istorijskog znacaja, a sto se pokazujei kroz obostrano negiranje postojanja makedonske nacionalnemanjine, pa i makedonske nacije u celjni. Ovi prirneri uka-zuju da u balkanskirn odnosima irna i izvornih problema isporova koje ne breba pr.ipisivati, kako se cesto cini, spoljnirnIaktorirna balkanskih loretarrj a, nezavisno od toga sto ih animogu koristiti i na njih u ticati.

d) Ierazen uticaj na balkanske odnose lima postajcmjebrojnili nacionalnih i uerskih. manjina, odnosno problem riji-hovog polozaja i prava. Mdlje .razldka 11 ovompoglediU jemaksimalno sirck, jer se krece ad potpunog negirenja nji-hovog postojanja i otvorene polittke asimilacije, preko politikekoja ih ne negira, ali je, istovremeno, asirrnilatorska, do onekoja im obezbeduje potpuna prava u razvoju, 'U smislu ravno-pravnosti sa maticrrim narodirna." Tako, Grcka ne priznajeetnicke, vec sarno verske manjine; Buqarska .insisti ra na tzv.jedinstvenoj socijalistickoj (bugarskoj) naciji, negirajuci broj-nu rnakedonsku i jos brojniju tursku nacionalnu manjinu:Rumunija smatra da je 'interes susednih zernalja za polozajnacionalnih manjiria njihovo rnesanje u .njene unutrasnjeposlove, sto ne odgovara medunarodnopravnoj doktrini iprak'si; Albanija ispoljava 'izrnzenu protivrccnost , po pitanjumanjina lcod sebe i u Jugoslaviji, Ltd.

Zbag uticaja ovog pitanja na odnose menu svim balkan-skim zernljama, uz ispoljavanje ad pojedinih zemalja posred-nih Hi neposrednih terdtorijalnih zahteva, mnogi u Evropi isire smatraju, .kako je to izrazio svojevremerro Mabro u raz-gOVOIrusa De Golom, da »na Balkanu jns .ni izdaleka nijeispr.icana citava prica«. Zbog problema u balkanskirn odnosimauzrokovanih iznetim razloairna mnogi isticu da Balkan reafir-mise 5VOj negatlvni geopolitiolci polozaj iz proslosti i dadanas, u vecoj meri nego u toku prethodnih dvadeset godina,i sarn doprinosi pohitdci balkanizacije, odnosno olaksava mo-gucnosti spoljnih uticaja na balkanske odnose.

e) Pristupi politici dobrosusedsiua i saradnje medu bal-kanskirn zemljama cesto su razliiiiti u pogledu interesa upojedinim oblasbima i oblicirna saradnje, .njihovim primite-tima, nacinirna resavanja ipitanja ad zajednickog interesa, au pojedinirn slucajevima ma te pcistupe ubicLl i spoljni cinioci,posto pojedine zernlje u nastupu prema dougima kalkulisui sa ciljevima saveznika kojima pripadaju.

Nas pristup politici dobrosusedstva i saradnje polazi adopstih ciljeva demokratskog razvoja medunarodnih odnosa,-principa ,koegZ'istencije i politike mesvrsta nosti, postovanja

teritorijalnog mtegriteta i nezavisnosti, postovanja opstihljudskih prava i sloboda, ukljuoujuci i prava nacionalnihmanjina, odstranjivanja spoljnih cinilaca i miroljubivogresavanja spornih pitanja. Pni tome, treba irnati u vidu ci-njenicu da naoionalne manjine (narodnosti) mogu predstav-ljati mostove saradnje sarno kada se njihova prava obostranopostuju, kada se mostovi grade sa obe sbrane.

Spoljni pristupi balkanskim odnosirna, posebno ani kojidolaze od' s trane velukih sila i blokova, cesto veu izraeitogblokovskog karaktera - zelje za jacanjern sopstvenog ulicajai protivljenja uticaju suparrrika, cesto nastupaju riz pozicijapodele sfera interesa ;i ubicaja (politike Jalte), pa dok jedniisticu potrebu postovanja status quo-a stvorenog II svetskimratom, drugi istupaju protivu njega - zeleci promene posto-jeceg stanja u svoju korist. Cesto su u proslirn decenijamaisticani stavovi 0 tzv. sivim zonama - zemljarna koje nepnipadaju 'interesnim s.ferama supereila.

U suprotstavljanju ovirn pristupima jugoslovenska pozi-cija je »niti za J altu, niti protiu J alie«, uec za duh saradnjei bezbednosti Cije su osnove udarene finalnim aktom. Konfe-renoije a bezbednosti i saradnji u Helsinkiju, na principimasadrzanirn u doklaraoij i ovog akta a osnovama evropskihodnosa, ciji SLl pobpisnici sve evropske zemlje, izuzev Albanija,kao i SAD i Kanada. .

Na Icraju, treba Istaci da savremerui balkanski odnosi nepredstavljaju, kao u proslosti, bure baruta, ali je cinjenica dabalkanski prostor jos nije postao prava zona mira i saradnjeu duhu helsinskih principa i saglasno potrebama balkanskihnaroda na osnovarna zajedniekih dugorocrrlh iriteresa.

:)t,~~:.!~,il~"?:>-,~I ".""••.

(~:i'lg.II)1i !(r..;';\\~:. .-:~iv: \1

Y':(.t·11i~'~/....-,:.....:.--'

12

-------------------------------~-------

".: I

/. : r

VSONUO HlJISNVJI7VflVALSflJISI VJISfINOLSI

(~. ; -!-"j::- .- ~ .'. ~ ••I r -. I. , ~ t.: "t' ~\

," ., r;' ',?/' I; ;!".~'\:":'":fi.·J!;t~_"~"~i- •• - •• _. - -',' - __ _ __ - ._._- • .1

MOMIR STOJKOVIC

~ ISTORIJSKA ISKUSTVA BALKANSKIHODNOSA

Uvod

{

U proslosti se a odnosima na Balkanu najcesce govorilokao a »buretu baruta«, zbog stalne napetosti i sukoba koji su,izmedu ostalih uzroka, bili determinisani i politikom »divideet impera« koja je usla prvo u diplomatski recnik, a zatim i unauku a medunarodnim odnosima i kao pojam »balkanizacija«.Izvorni latinski smisao pojma »Divide et impera, cum radix etvertix imperii in oboedientium consens rata non sunt« ozna-cavao je metod starorimskih osvajaca u upravljanju Rimskimcarstvom koji u prevodu glasi: »Podeli i vladaj, aka koren ivrh vlasti ne izrastaju iz saglasnosti podanika«. Za istu praksui politiku koristi se i pojam »divide ut regnes« (podeli da bivladao), a Machiavelli ga je koristio u smislu »podeli davladas«.

U novijoj istoriji prethadna politika se najcesce vezivalaza politiku Habzburske monarhije, u vladanju narodima podsvajom krunorn, a kasnije i za ukupnu palitiku velikih silaprema drugim narodirna. Ovakva politika dosla je posebno doizrazaja u procesu dekolonizacije, kada su metropole delilesvoje dotadasnje kolonije na sto vise posebnih celina, kako biposle njihove nezavisnosti imale vise mogucnosti za uticaj nanjih i njihove odnose. Ona je posebno dosla do izrazaja uarapskom svetu i crnoj Africi zbog cega su mnogi lideri na-cionalno-oslobodilackih pokreta, ad kojih su neki pas tali ipoznati drzavnici, isticali da kolonijalne sile vade prema nji-hovim narodirna politiku »balkanizacije«. "

Na balkanskom prostoru odvijao se izuzetno bogat is to-rijski zivot, a dolazilo je i do brojnih i korenitih preakreta

~ 17

( ,koji su bitno uticali kako na polozaj i odnose naroda koji sutu ziveli taka i na odnose spoljnih aktera balkanskih prilika.Ti preokreti su, po pravilu, bili povezani sa kretanjima i pro-menama u susedstvu - Sredozemlju i srednjoj Evropi, ali isa promenama u odnosima snaga velikih sila, posebno aka sunastajale kao posledica jacanja ili slabljenja one velike silekoja je posedovala teritorije Balkana, ili bila u njegovom su-sedstvu i kao takva imala znacajan uticaj na stanje i odnosebalkanskih naroda.

Na Balkanu. su se cesio poulaciie; grcmice(EQc:J.clPI1coje subile posledica sukoba oztuuuuuuuh: kao borbe i podeZe izmedu.~ i ~lJaga. (podela Rimskog carstva na istocni i zapadni

deo, sukobi vizantijskih i nernacko-rimskih vlac1ara kroz sred-nji vek, raskol hriscanske crkve na katolicku i pravoslavnu,sukobi islama i hriscanstva, kao i sve one borbe i spletoviodnosa velikih evropskih sila i naroda koji su ziveli u Otoman-skom carstvu poznati pod nazivom »istocno pitanje«). Posleprvog svetskog rata i nestanka vecine glavnih aktera istocnogpitanja i njega kao takvog - rasp ad a Otomanskog carstva,Austro-Ugarske monarhije i Carske Rusije '- izgledalo je dana Balkanu prestaju podele po osnovu Istok-Zapad, ali jekasnijim sticajem istorijskih okolnosti, iako u drugacijirn bal-kanskim i medunarodnim uslovima i odnosima, posle c1rugogsvetskog rata ponovo postala aktuelna politika interesnihsfera na Balkanu, u konstelaciji novih podela uslovljenih pro-menama odnosa snaga, tzv. jaltskom politikom saveznika izantihitlerovske koalicije i hladnim ratom koji je poceo pro-klamovanjem Trumanove doktrine a pornoci i podrsci Turskoji Grckoj, zbog njihove navodne ugrozenosti ad Sovjetskog Sa-veza, odnosno u cilju »pripremnog koraka za ostvarivanje dru-gih kudikamo vaznij ih ekonomskih i politickih aktivnosti urazlicitim regionima sveta«.' Ovakvom politikom (SAD) nago-vestavana je, u stvari, priprema za preuzimanje tradicional-nog britanskog prisustva i uticaja u Sredozemlju i zemljama-koje imaju najveci strateski znacaj u pogledu sprecavanjasovjetskog uticaja i prisustva u Sredozemlju.

Balkanski prostor je u proslosti naseljavan narodima raz-licitih etnickih grupa, a spoljne i unutrasnjc scobe bile suveoma izrazene. Sukobi izrnedu dornacih gospodara i nastupistr.anilL.z.avojevaca dovoam su--ao-c-esbh tentorijalno-politickihpromena, k-.9je su povecavale IZmeSanrrst-naroaa, pa je nepo-stojanje etnickih granica vremenom postala opsta pojava koja

2 Vlodlmlr DedIJel', rntcresne stere, Deogrod 1980, sir. B, 60. I dolJe.3 Andrej MlIrovlc, JstorUska lskustva 0 opasnostlma za opslanak, slobodu

I nezavlsan razvoJ naroda I narodnostl SFRJ, Beograd 1980, sir. 4.4 Jovon CvIJIC, Balkonsko poluostrvo I Juznoslovenske zemrje - Osnovl

nntropogeogrorlJe, Deograd 1966,str. 9.

je bila povod medusobnim sukobima balkanskih naroda i ci-nilae koji su velike sile koristile u politici podsticanja razlikai sukoba menu njima, kako bi svojim uticajem obezbedivaleprisustvo, ili predominantan uticaj u odnosu na druge.

Geografski i strategijski polozaj balkanskog prostora i in-teresi velikih sila dovodili su do permanentne borbe za sjeru.uticaja, pa je politika podele sfera interesa bila stalna pojavau novijoj politickoj istoriji Balkana. Istorijski posmatrano biloje »stotinu planova podele Otomanskog carstva« izmedu veli-kih sila, najcesce izmedu Rusije i Habzburske monarhije, kojesu sadrZavali tajni ugovori zakljucivani izmedu njih, najcesceprilikom promena odnosa snaga, odnosno porernecaj a ravnotezesnaga."

Irnajuci u vidu prethodne i druge karakteristike istorij-f, skog razvoja balkanskog prostora 2rof. Mi rovic istice »Jrj

~stavnice bolkanske istaTije: rvo VIse -.9renitih prep-~reta u toku milenijskog i snaznog istorijskog zivljenja ovogpodrucja;~, razhcitosti proistekle iz milenija i po~podele na Istok i Zapad evropsko-sredozemne istorije; i treceistorijsko oblikovanje vise malih naroda etnicki razhcI ogporekla i podeljenih trima znacajnim religijarna«."

0Jijit;' na samom pocetku poznate studije 0 Balkanskompoluostrvu istice da se asocijacijom ideja prelazi sa geografskihosobina na istorijsku ulogu oblasti i da »vezivanjem geograf-skih crta i istorijskih i socijalnih faktora postaje nadrnocno iad narocitog je interesa, aka su oblasti igrale znacajnu uloguu istoriji i razvicu kultura, kao sto je slucaj sa Balkanskimpoluostrvom«. Sve 1r.i osnovne karakteristike Poluostrva kojeje Cvijic istakao imaju bitan znacaj za razumevanje geograf-skog i geopolitickog polozaja Balkana, a one su: ~vro-azijskikarakter wostora, njegove osobine §p~janja i prozimanja, ali .i osobme IzpJovanja i odvajanja.4

Ne ulazeci u dalju istorijsku proslost balkanskih odnosa,ovaj Tad ima za cil] da ukaze na neka istorijska iskustva kojasu poucna i za savremena stanje odnosa na Balkanu, odnosnona one istorijske determinante cije posledice jos uvek traju,bez kojiTl Sene maze razumeti savremeni karakter odnosa, akoje se cesto koriste u »politickim i dipiomatskim borbama«balkanskih naroda i drzava, u pozivanju na tzv. istorijska pra-

1 The Forrestnl diaries, New York, 1951, p. 263.

18 2'

.,19

( ,I

va, u objasnjavanju proslosti i savremenosti nacionalnih pita-nja, u sporovima oko pojedinih teritorija, Hi koje ukazuju naslicnosti u ponasanjima velikih sila u proslosti i savremenosti.

Potreba za ovakvim pristupom proizilazi iz onih elerne-nata savremenih balkanskih odnosa koji pokazuju tendencijeoiiuijauanja sporoua i sukoba medii balkanslcim zemljama izproslosti, koji imaju svoje istorijske korene vezane za posto-[ece drzavne granice, za pobede ili po raze u proslosti, zaveltkonactonausttcke politike i pretenzije kojih je bilo kod svihbalkanskih naroda i koje se u manjoj meri Ispoljavaju i danas,za odnose poj edinih naroda prema drugim narodima i nacio-nalnim manjinama, za posredna i1i neposredna ispoljavanjateritorijalnih pretenzija; najkrace izrazerio - iZJeafirmacije_negativnog qeopolitickoq poloiaja Balkana iz proslosii, za po-litiku interesnih sfera koja je i danas prisutna. ;

Savremeni Balkan nije »bure baruta«, ali jos uvek nijeu dovoljnoj meri postao zona mira i svestrane saradnje nje-govih naroda na osnovama dobrosusedstva i zajednicklh in-teresa, iako se ove osnove verbalno ne negiraju, vec afirma-tivno isticu." Tome doprinose kako razlicite medunarodne po-~e balkanskih drzava, razlika tUltllst'Len6::.politjGkim=si~m.l!pa i s[l<2.!jn~p~litickim orijentacijamCl, tako iJipnkretni rtc&.-Iemi U odnosirna nacionalno-teritorijalne sadrZine, Fao ~to su:

1,.. turs~cki sporovi povodom kiparskog pitanja i epikontinen-talnog selfa u Egejskom moru, albanske pretenzijg prema te- Z,ritorijama na kojima u Jugoslaviji zivi i albanska narodnostkoj e u svetlosti nacionalisticko-separa tlstickih dogadaj a naKosovu dobijaju na znacaju, bugarsko negiranj<:......makedonske.3,nacije i makedonske i turske nacionalne manjine, koje u pog-ledu makedonske manjine u vecoj ili manjoj meri ispoljavajui G..rcka i Alballi.il1, problem polozaja nacionalnih manjina u~.Rumuniji i drugi.

Ozivlj avanje velikonacionalistickih pretenzij a pojedinihbalkanskih naroda pokazuje duboku povezanost s prosloscu ineuvazavanjs savremenih realnosti na Balkanu. Skoro svaznacajnija sporenja balkanskih zemalja imaju svoju i§torillikuosnovu, sa starim i novisn elementima sadrzaja. Blokovska pri-padnost vecine balkan~lsih drzava pokazuje da je prisustvo iuticaj velikih sila na balkanskom prostoru realnost koja dop-rinosi usloznjavanju postojecih nacionalnih, polltickih, ideo-loskih i medunarodnih protivrecnosn rnedu njima.

Dominantan uticaj pofitike velildh sila na balkanske odnose

U periodu predistorije »istocnog pitanja« - vremenu us-pona Otomanskog carstva - odvijali su se pokusaji »integra-cije razbijenih balkanskih drustava od strane ... islamske silekoja je vec bila provarila bastinu vizantijske tradicije i kul-tura istocnomediteranslcog bazena«." Elementi teznji ka inte-graciji i bratstvu balkanskih naroda nalazili su se u identic-nosti, Hi slicnosti, polozaja u kome su ziveli i zajednickorn cilju- oslobodenju od strane vlasti i istorijskom iskustvu, koje jepokazivalo da je srednjovekovni proces njihovog deljenja i su-kobljavanja znacajno doprineo njihovom porazu i ropstvu podOsmanlijama, koji su nekoliko vekova ugrozavali i evropskenarode i zemlje izvan oblasti koje su osvojili. Pri tom, Oto-mansko carstvo kao teokratska drzava, iako ne vrsi nasilnuislamizaciju podanika, prihvata prelazak u islam koji su naj-vise koristili pripadnici vladajuce klase pokorenih naroda, kakobi sacuvali stare Hi stekli nove privilegije, ali ideo raje kojaje time sticala povoljniji polozaj.

Nastup Otomanskog carstva prema Balkanu i drugim de-lovima Evrope dozivljavan je u proslosti, a najcesce i u sta-rijoj dstoriografiji, pretezno kao sukob islama i hriscanstva,zbog cega su mnogi smatrali da tiOSri"ovi istocnog pitEln]a lezlsukob ove dye velike religije, dye civilizacije, »dva sveta«(dva kontinenta). Pretenzije Habsburske monarhije i carskeRusije i rezultati koje su srpski i grcki narod postigli u borbiza oslobodenje od Otomanske imperije prvih decenija proslogveka aktueliairali su i doveli do konkretnog postavljanja u od-nosima evropskih sila istocnog pitanja, koje je u delu koji seodnosi na Balkan nazivano i balkanskim pitanjem. Sam terrnin»istocno pitanje« prvi t je upotrebljen na Veronskom kon-gresu Sveto saveza 82 .godine povodorn rasprave 0 stanjuna Ba anu stvorenom nacionalno-oslobodilackim ustankorn

rcIt&.g naroda koji je poceo prethodne godine.U sustinl, istocno pitanje, ili kako je Marks istakao pitanje

»Sta da se radi s Turskom?«, pocelo se postavljati od stranevelikih evropskih sila, od vremena njenog slabljenja i terito-rijalnog suzavanja, Ono je predstavljalo »nerazmrsivi, pro-menljivi i nemoguci splet suprotnosti interesa suparnickihnaroda i veroispovesti«, splet protivrecnosti odnosa evropskihsila prerna Otomanskom carstvu, njihovih rnedusobnih odnosa

5 Poznotl au lor za savremcne bo\lwllske tcmo ltonJw Petltovlc Ie zntosvoju lmjlgu 0 bolkansklm odnoslma nozvao "Dolkan«, III »bura barutne, III»zono mlrne, Zogreb 1978. 6 Mllorod EkmeflC, Predgovor poslerotnom IzdonJu studlJe: Vasllj Po-

povic, »Islofno pttanje«, SaroJevo 1966, str. IX-X.

"' \20 21

I wI.

(\ .

povodom ovog carstva i stanja naroda (hriscana) u njemu,borbi samih naroda za nacionalnu nezavisnost i ad nasa svihaktera koji su u tom spletu delovali.

Yelike eirropske siZe su sistemom_lcap..ituZacija.... nametaleOtomanskom carstini obaveze, kojima su njihovi drzavljaniuzivali posebna prava i privilegljo, a javljale su se i kao poje-dinacni (kasnije i kolektivni) zastitnici hriscana u Otornan-skarn carstvu. Posle druge neuspele opsade Beca ad straneOsrnanhija, 1683. godine, pocinje obrnut proces borbi na sever-nim i severozapadnim granicama njihovog carstva - teznje iborbe Habsburske monarhije i Carske Rusije za teritorijecarstva koje ih je do tad a ugrozavalo,

Ukoliko je 'Otomansko carstvo slabilo i sve cesce nazivano»bolesnikom na Bosjoru«, utoliko su teznje 'eVropskih sila zanjegovim teritorijama sve vise rasle. Kao susedne sile, Rusijai Habsburska monarhija, smatrale su se glavnim prezumptivnimnaslednicima btomanskih teritorija. Eugleska i Francsska, kaokolonijalne sile kojima nije odgovarala mogucnost sirenja Ru-sije na racun Otomanskog carstva i izlazak ruske note u Egej-sko more i Sredozemlje, vodile su politiku nominalnog ocu-vanja teritorijalnog integriteta »bolesnika na Bosforu«, kojinije bio zapreka za sirenje-njihovog kapitala u arapskom sve-tu; i1i kako istice engleska istoriografija politike dspunjavanjavakuuma koji nastaje postepenim slabljenjem otomanske vlastina 'Balkanu i u arapskom svetu, jer na same narode tih teri-torija nisu, kao ni druge sile, mnogo racunale. Tako, dok jeRusija stalno isticala da bolesnika treba dokrajciti, Engleskase·' zalagala za ' njegovo »lecenje«, jer se on nije ni mogaoeuprotstavljati prodoru evropskog kapitala, a kao takav je,uz njihovu podrsku, mogao odolevati pritiscima sa severa.

""'Pjk~.~VX~ je ad kraja 18. do tridesetih godina 19.veka uspea a obedama nad Otomanskim carstvom, uz ko-riscenje otomansko-persijskih suprotnosti, pripoji sebi -J4Zne .delove Ukrajine, Krim, Besarabiju i Kavkaz i da se ucvrstina 'crnomorskim obalama. Ovim pobedama ona je »izborilapravo« slobode"plovidbe svoje trgovacke Dote kroz Bosfor iDardanele Q.71.V, a nesto kasnije i ratne note (ll.9.9), da bi1.83..3. kao protivuslugu, sto je spasla sultana od pohoda egi-patskog pase Mehmed Alije na Carigrad, »dobila pravo« zatva-iranja Dardanelskog prolaza za ratne note ostalih sila. To jedovelo do zaostravanja odnosa sa drugim evropskim silama,pa su Rusija i Turska bile prinudene na promenu stanja usmislu vracanj a na »staro I>ravil~omanskog carstva« _ da

22

(sila, dok se Portar godine). Tada jenad Sultanom« na

su moreuzi zatvoreni za ratne flote svihnalazi u miru (Dardanelski ugQ~doslo i do prelaska »ruskog protektoratakolektivni protektorat evropskih sila.

Za Rusiju se, kako istice Gorjaninov, istocno pitanje svo-dilo, pre svega, na pitanje »U cijoj ce vZasti biti moreuzi?« @7Bosjor i Dardaneli, ili na misao koja se pripisuje admiraluNahimovu, da treba promeniti stanje u kome se Rusi nalazeu boci, a cep ad boce drze TUfci na-:gpsIor!!,.-Jto je jasnoizrazavalo teznjeRusije za »izlazak utopIa mora«, prisutnejos od Petra Velikog.?

Politika Rusije prema Ballcanu zasnivala se na shvatanjuda ne »treba da se oslanja na savez sa Austro-Ugarskom, vecna~Q..alkanske Slovene«, jer »austrijski i turski Sloverri trebada budu nasi saveznici i crude nase politike, nasuprot german-stvu. Sarno za postizanje toga cilja - isticao je grof Ignjatijev- Rusija moze da podnese zrtve u njihovu korist i da sestara za njihova oslobodenje i jacanje«." Strategijski interesiRusije i njene geopoliticke pretenzije u istocnom pitanju jasnose pokazuju i u shvatanju grofa Ignjatijeva 0 tome da »bug&-ka pristaniSta na Crnom moru - Varna, Burgas i Sezapolj,

kao i~gejska pristanista zajedno sa pristanistima ustupIjenimCrnoj God na jadranskoj obali, imaju za Rusiju pored svogtrgova~kog i drugo »osobito« znacenje. ana mogu da budu bu-duce stanice ruske note, koja zbog svog razvoja ima potreb'eza »sklatIiS'mm'iJiitiKtOVima« u blizini moreuza i u Sredozem-nom moru«.9

~n les7ca olitilca u istocnom. pitanju posle poraza Napo-'leona 1 pose no 0 vremena Palmerstona strategijski se svo-'dila na £n£11Jpgu_caEauLeytogol~a_l1.usjje_ u_SrgW€!J1lisL. kakone bi .bili .ugrozeni njeni putevi ka Indiji i interesi u ovomdelu sveta, kao i onernogucavanja jacanja pozicija, ili terito-

7 Frldrih . Engels je u radu »Spoljna polltlka ruskog earlzmne plsao:»Carlgrad, ko.o treca ruskn prestonien, pored Moskve I Peirograda, - tobl. " predstnvljnlo ne snmo mornlnu domlnnelju nnd Istol!no-hrl§l!nnsklmsvetnm, vel! bt to bln 1 odlul!ujul!l kornk kn domlnaelH nnd Evropom. Tobt znni!llo vlnst jedne ddave nnd Crnlm morem, M~om AzljoQJ.I J3al~nnsklmpoluoslrvom. TO bl znnlllo dn Crno more, 1!fiil10 zn e~ mote bill zntvo-reno zn IIVI! trgovnl!ke 1 rnlne note, sem ruske, dn JI! to more pretvoreno urusku rntnu luku I mesto zn mnndvre ruske note kofn bl rnugta svakog momentadn vr§1 lspnde... kroz utvdent Bosfor I dn se skrlva natrng... - Doml-nacijn nnd Balknnsklm potuostrvcm dovela bl Ruslju na Jndransko more.Odrzatl, pak, ovu granleu nn jugozapndu, bUo bl nemcguce bez odgovara-jul!eg pomernnjn eelokupne zapndne granlee Ruslle, bez znnfaJnog pro§lrenjacete njene mol!l na Zapnd. v. »Trldeset dnnne (Beograd) 1952, br. 76, str: 366.

8 Hr. Hrlstov, Osvoboadenetn na B'lgarlja I pOlltJkata na zopadnlted'davl 1876-1878, Soflja 1968, str. 51.

9 Op. ctt., str, 181-182.

23

- -_ ...•.. -_ .. ~

(

rijalnog prosirivanja Rusije i Habsburske monarhije na bal-kanske teritorije. Vodila je i politiku sprecavanja povezivanjazbivanja u centralnoj Evropi sa zbivanjima na: Balkanu, stoje posebno bio slucaj u -vreme nacionalnih revolucija 1848/49.godine. Posto je za nju ~~a Otamanskogcarstva bio prvorazredan interes!" podrska balkanskim naro-dima u borbi za nezavisnost je izostajala, i1i se ogranicavalana njihovu autonomiju u okviru Otomanskog carstva.l~u1:~Cl.k_u ovom pogledu predstavljala je '-?s?rbagrclcog narada za ne-zavisnast, koju je pripremala i podrzavala Rusija, a ana shva-tila da ne sme izostati zbog opasnosti da ruski i francuskiuticaj u Grckoj ne preovlada, da bi posle sticanje nezavisnostiGrcke obezbedila potpun uticaj koji je trajao duze ad jednogveka. U tom momentu je jedino Habsburska monarhija bilabezrezervno na strani Otomanske imperije, a protiv nezavis-nosti Grcke. lzvesnoj saradnji sa Rusijom Engleska se ponovovraca tek krajem proslog i pocetkorn ovog veka, kada je shva-tila da se sarna, pa cak ni sa Francuskom, ne mojie sup rot-staviti jacanju uticaja nemackog, imperijalizrna u ' Turskoj. kojije postao predominantan, aTime mnogo vise nego vec oslab-ljena Rusija ugrozavao britanske dmperijalne interese, kao iinterese Rusije.

s r lea mana]" II a e predstavljala glavnu branu pro-diranju tom ns og cars a pr~ma Evropi posle poraza U gar-ske ad strane sultana Sulejmana Velicanstvenog u prvoj polo-vini 16. veka. Zato je u nasoj istorijskoj nauci prihvacenoshvatanje da je ana imala .rezoILaYng.a-postG;j~j.a~ pa time iprosirenja na panonske i balkanske prostore, sve 'dok je sred-njoj Evropi pretila opasnost ad otomanskog prodiranja. Sirenjehabsburske vlasti prema jugu i jugoistoku bilo je povezano sauspesima u borbi protiv otomanske vlasti i, s prekidom kojisu donela Napoleonova osvajanja, nastavljeno je sve do anek-sije Bosne i Hercegovine i prvog svetskog rata.U ratovima koje su vodile Habsburska monarhija i Otornan-sko carstvo, balkanski narodi su sve do kraja f!.f1i.veka uces-tvovali na strani monarhije, kada pocinje w~o-habsb2!"~CL.a(.2~j~ ~!:o!j.v,Y_O'§'II!.aDlii~,_koja uz povremene-sukobe i pro-ivrecnostt traje do krimskog rata~ stalne pokusaje, do tada-~~~~-

10 Polmersion je 1833. godlne Istlcoo: "No§ vellkl cllj morn bill do po-kusomo do poslovlmo Porlu u jedno stanje unutrnsnje orgonlzoclJe koJo cebItt dosloJno neznvlsnostl, 1 do noleromo vlodu do pojoeo nJIhovu (kopnenu)vojsku I njlhove f1nonslje ..•• , 0 "Englesko I Froncuskn mogu nodoknndltlnedostutke Turske« u pogledu mornartce. "Sir Shories Webster, The ForeignPolicy of Polmerston 1830-1841, II, London, 1951. Cil. premo navedenompredgovoru M. Ekmei!lco, str. VII.

24

a i kasnije, da se sporazumeju a podeli interesnih sfera naBalkanu. Iako je prestankom opasnosti za Evropu ad straneOtomanskog carstva prestala i potreba za njenim postojanjemana se kao velika sila i mnogonacionalna drzava odrzavala

, zahvaljujuCi izrazenoj centralistickoj upravi i pored clnjeniceda je predstavljala anarhonizam u evropskom kapitalistickomrazvoju i nacionalnim teznjama i tokovima.

Habsburska monarhija krajem 18. yeka. saraduje sa Rusi-jam u cilju sporazumevanja a podeli., poljskih i otomanskilLteritorija, a ruska carica Kat-prioa II i car Josif II zakljucujutajnu konvencijlL.o podeli interesnih_ sfera na Balkanu, linijomBaograd-e-usce Drima. Od teznji za teritorijama severozapadnoad ove linije ana nije odustala sve do svoje propasti, uvek sesuprotstavljajuci teznjama srpskog i crnogorskog naroda zateritorijalnim povezivanjem preko Novopazarskog sandzaka,odnosno teznjama Crne Gore prema severoistoku, severu imoru, i Srbije prema jugoistoku i Bosni.

Krajem sedamdesetih godina proslog veka njena politikaprema Bcilkanu pocinje da se izrazava kroz pojam »pradar nI~~«(Drang nacti dem Osten), sto je znacilo sirenje »sprovo-

enjem aneksija, stvaranjem sistema podredenih drzava iuspostavljanjem interesnih sfera«. Znacaj (opasnost) ovako»imperljalisticki usmerene spoljne politike« postao je veliki,jer ju je prihvatiZa Nemaclca i brzo postala njen predvodnik.Ona je, pre svega, znacila »tezrije ka J,JJgojstaku« (Drang nachdem \Slidosten) i1i »posezanje za Jugoistokom« (Griff nachSlidosten), dok su teznje ka istoku, kasnije, znacile namereRaiha »za obuhvatanjem sto veee obima svih onih teritoriiakoje leze istocno a n·e ovih ranica«. -

elika istacna kriza 1875-1878 godine, cijem izbijanjuje i sarna dcpr ne a, pre stavlJa a je priliku za znacajniji pro-dor na Balkan, za okupaciju Bosne i Hercegovine. Tajnim

·hstatskim s orazumom iz 7 i tajnom Budimpestanskomvo·nom konvenci"om iz godine ana je dobila sagiasncrsfRusije za ovu 0 upacIJu, S a Je kasnije bila 1 odluka Berlinskogkongresa, a za uzvrat ona se prema Rusiji obavezala na neu-tralnost u rusko-turskom ratu i saglasila sa odgovarajueimteritorijalnim prosirenjima Rusije. Sporazumele su se i daobe iskl"ucu·u vojne akci·e rema Srbi·i i Crno· Gori da seiskljucuje rus a a CIJa prema osni i Hercegovim, a Austro--Ugarske prema Rumuniji i Bugarskoj.

11 Andrej MltroviC, Prodor no Bolkon I Srbljo 1908-1918 - Srbljo uplanovlmo Austro-ugorske I Nemocke 1908--1918, Beogrod 1981, str. 9-10.

25

IiI,1/i'

:/I.

.,tveWca

is tacna kriza1predstavljala je prelomni period ubar =i balkanskih narada za nacianalnu nezavisnast, jer je do-ela do kolektivnog medunarodnog priznanjq Srbti.e, RumunUs

i Crne Gore, do-.na~k~ autol!£.mne Knezevine Bugarske,promene gospodara u Bosni i Hercegovml 1 razvoja nacion1:i-no-oslphpdjlaCkih pokr.eta albansk-

tada TI __

26

nasa politika prema juznoslovenskim narodima na Balkanukrece u okvirima odbrane nasih interesa u istocnom pitanju.Oslobodehje neoslobodenih [uznoslovenskih naroda od turskogropstva uvek treba da bude prilagodeno nasoj politici u tomdelu sveta. Mi smo svojevrerneno bili spremni da damo po-drsku zblizavanju Srbije sa Grcima i Crnom Gorom, sa neo-slobodenirn sloven skim narodima. Ali, sadasnje srpsko regen-stvo ... previse se udaljilo ad Rusije (misli se na srpsku pro-austrijsku politiku - MS) ... Zato nam odgovara oslobodenje~ars1f~ u sirokim granicama, jer njena teritorija, u geograf-s am smi'slu, ima cak i r d s u odnosu na Srbiju, posto sunjene r'c ulazaK: u a i rad. Zato je bolje da Make-donija, oju smo rarnje 0 ecali r IJI ude u sastav jedne novebugarske drzave indirektno pod nasorn upravorn.e P

Iako je bila najveci protivnik nezavisnosti balkanskih na-roda Austro-Ugarska je imala najvece koristi proizasle izvelike istocne krize, cijern je izbijanju doprinela pripremanjemuslova svojom politikom prema Bosni, Hercegovini i CrnojGori i obecavanjern podrske Srbiji u teritorijalnom prosirenjuprema istoku i jugoistoku kako bi se suprotstavila ruskim(bugarskim) pretenzijama prema vaznom moravsko-vardar-skom strategijskom pravcu, a, istovremeno, otvoreno se su-protstavljala srpskim pretenzijama prema Bosni, Novopazar-skom sandzaku i Kosovu prema kojima je sarna ispoljavalapretenzije. Stav Rusije prema srpskim teznjarna bio je u ovompogledu potpuno obrmit. »Time, sto je obelezila sferu svojihinteresa« Austro-Ugarska »je obelezila i granice srpskih poli-tickih teznji«, istakao je minis tar spoljnih poslova Srbije, Jo-van Ristic, neposredno posle Berlinskog kongresa. _Aust!:Q.--~arska je dobijanjem prava da drzi garnizone u Novop-azar-skarn sandzaku asno okazlvala tezn e ctaiz Bosne obelezi

-pravac prodiranja prema Kosovu 1 akedoniji.Imperijalisticka palitikafNemackOJ koja le najveCim delom

uslovila proces konfrontacije sila svrstanih u dve grupe dovela .je do njenog udaljavanja ad Rusije i ugrozavanja kolonijalnihinteresa Engleske i Francuske, posebno prema Bliskom istoku.Smatrajuci Balkan za »neku vrstu gomocnog privrednogsP.&9£:tora« ana pocldava austro-ugarsko prodlranfe na Balkan, ubla-iava austro-ugarske i italijanske protivrecnosti prema Balkanui privlaci Rumuniju u savez centralnih sila, zbog njenog ne-zadovoljs~ pripajanjem Besarabije Rusiji.

12 Arcblvlo Snnln Congrega~lo obe propagande file. tndtce deJa Pnrrenzndl Aprile 1878. Semm XI, str. 711-84. Cft. po: S. Dlmevskl, Svedoi!anstva Idnkument}, Vei!er, Skopje, 30. dekemvrl 1969, sir. 13.

27

I',Politikom udaljavanja od Rusije, izolovanja Francuske i ugro-zavanja engleskih pomorskih interesa razvojem jake morna-rice, Nernacka je posredno, svojom imperijalisticko"!p i kolonj-jalnom politikom, »pripremila« i savez sila Antante. Austro--Ugarska i Italija su se 1887. godine sporazumele da nece bezobostrane saglasnosti menjati status quo na Balkanu. German-ski uticaj poceo je jacati i u BugarskoL_ pa se tako krajemproslog veka doslo u situaciju da je ruski uticaj na Balkanubio veoma slab, Izuzirnajuci odnose sa Crnom Gorom. Engleskaje uvidela da joj je ovakav razvoj odnosa donee umesto ruskogaustro-nernacko nrodiranie nrema Tw:skoj,_ kao i opasnost.-., _~ •....•••.-_ •...w: .•...-~ .•. ~.IWii... ..., ••• __ •• 'rb'

sporazumevanja drugin sila na njen racun, pa je morala na-pustiti tradicionalnu politiku sjajne izolovanosti. Tome je po-sebno doprinosilo veliko finansiisko voino i oliticko itisust 0ko'e ·e Nemacka os vanva a u 0 oman obija-njem _2nceslJe za izgra nju ana 0 s e, a zatim i bagdadskezeleznice, obukom sultanove armije, a svim tim i njenim tez-njama ka Persijskorn zalivu. Za ovakav razvoj je kriva i en-gleska politika, jer je Carigrad njeno preuzimanje uprave nadKiprOIp posle Berlinskog kongresa i njenu okupaciju ~1882. godine shvatio kao promenu njene politike ocuvanjaiiitegriteta njegovog carstva. Austro-Ugarska je, takode, pra-vila planove a izgradnji zeleznice iz istocne BOS=O Ko-,soya za Solun, Koncesiju 0 tome dobila je upravo 1 godinekada je izvrsila aneksiju Bosne i Hercegovine.

Istovremeno sa cm.e'ks'ijom BOs"ne 1 Hercegovine izvrsenoje lasen· eBu arske za..pezavisnu kral" evinu i proglasenje~Qjrnia ~?lta sa .Q~~kom. Sile ntante su razile da se 0aneslJl raspravi na me unarodnoj konferenciji, na sto Austro--Ugarska nije pristala ukoliko se aneksija unapred ne bi priz-nala kao svrsen cin. Ona ne prihvata ni predlog Rusije dazajedno pristupe konsolidaciji Turske kroz ustavne reforme,ni predlog Porte 0 saveznistvu kojim se zelelo ocuvanje Make-donije i Albanije.

Politika »Drang nach dem Osten« koja se u velikoj meriostvarivala na Balkanu i Bliskom istoku pocetkom ovog vekaneposredno je ugrozavala nezavisnost balkanskih drzava i bor-bu neoslobodenih balkanskih naroda, kao i pretenzije balkan-skih drzava prema teritorijama koje je jos uvek drzao »bo-lesnik na Bosforu«, cije stanje nisu uspele da poboljsajuunutrasnje reforme i prevrati, sto je uz podsticanje Rusijedovelo do balkanskog saveza 1912. godine, preko koga je anazelela da reafirrnise svoj uticaj i suprotstavi se teznjama cen-tralnih sila. .

28

('Porasi imperijalistickih proiiurecnosti medu vec formira-

nim savezima velikih sila, ciji su interesi na Balkanu bilidirektno suprotstavljeni, zahtevali su zblizavanje balkanskihnaroda i drzava, doprinosili su porastu revolucionarnog pokre-ta neoslobodenih naroda, posebno makedonskog naroda (ilin-denski ustanak iz 1903. godine), na jednoj strani, ali su naputu zblizavanja i saveznistva stajali protivrecni interesi ipretenzije Bugarske, Grcke i Srbije prema Makedoniji, jerje prva pretendovala, na »osnovu sanstefanskih fikcija« nasve njene teritorije, dok su dye druge bile za njenu podelu.Uslov njihovog savezniStva u borbi protiv Turske bila je j;!re.i::.Qodna podela interesnih sfera u Makedon~. to je postignutntajnim d~lQDLSl:.p.sk.o.dmgm::skn8-SflYezaiz - godine, premakame su Bugarskoj trebale da pripadnu teritorije istocno odreke Strume i planine Rodopa, a Srbiji teritorije severna izapadno ad Sar-planine. Za teritorije izrnedu Sar-planine iRodopa, Arhipelaga i Ohridskog jezera naglasava se: »... Akase obe strane uvere da im je nernoguce organizovati ad teteritorije specijalnu autonomnu oblast«, s obzirom na opsteinterese bugarskog i srpskog naroda, ili zbog drugih spoljnihi1i unutrasnjih razloga, ana ce se podeliti izrnedu dye zemljelinijom izrnedu Krive Palanke i Ohridskog jezera. Iz prethod-ne formulacije, kao i kasnijeg razvoja dogadaja jasno proizi-lazi da je pominjanje »autonomne oblasti« bio diplomatsko--takticki potez. U svim spornim pitanjima dye strane su pred-vidale arbitrazu ruskog cara.

Brzi uspesi balkanskih drzava uJDmom balkanslwm miu]doveli su do oslobodenja svih balkanskih naroda ad turskevlasti, ali i do brojnih novih zapleta povodom makedonskcg ialbanskog nacionalnog pitanja, jer su im balkanske drzaveosporavale pravo na samoopredeljenje i nezavisnost preten-dujuci na podelu njihovih teritorija. Mirovnim ugovorom uLondonu, lTlaja 1913. odine Turska je balkanskim drzavama--saveznicama ustupila sve teritorije na Balkanu zapadno odlinije Enos - Midija, a za Albaniju je predviden status po-sebne drzave ad sultanovom vlaseu, ~ije ce ranice utvrditivelike sile. Albanija je trazila teritorije osova i Makedonije,iza cega je stajala Austro-Ugarska, ali je Srbija bila odlucnoprotiv toga i uz pornoc Rusije zadrzala te teritorije.

Posle iznenadnog nap ad a Bugarske na Srbiju, zbog srp-skcg neprisLajan~a na Sjrethodno dogovorenu podelu Makedo-nije, usledio je' rugi alka.n.sla ratJi poraz Buqarske, a timesu i njene aspiracije prema Makedoniji bile svedene na naj-

29

(manju meru. U odnosu na prvi oslobodilacki, drugi balkanskirat se pretvorio uImperijallsttckl raLako_p-odeJe Makedonliekako je istakao Lenjin.

NaciOn~kOngreS albanskog naroc!9-u Valoni proglasava,novembra 1912 godine, nezavisnost tAlbanii~ u cilju onemo-gucavanja p anova 0 njenoj podeli, a velike sile priznaju na-rednog meseca njenu autonomijurpod suverenitetom Turske inii.hovom garancijom, sto je znacilo da je stavljaju pod svojprotektorat i'sto su balkanske drzave morale da priznaju podpretnjomJntervencije od strane Austro-Ugarske i pod pritis-korn drugih velikih sila. Naredne godine, vclike sile priznaju (,S t~'nezavisnost Albanije uz teznje centralnih sila da obezbeaepotpun uticaj u "njoj. Tako' su teznje susednih balkanskihdrzava prema njenoj teritoriji bile onucene aktivnoscuAustro-Ugarske i It~lije koje su jos 9 . godine postiglesporazum 0 oddavanJu status quo-a u Albaniti:

Pokusaj Bugarske da drugim ballcanskim raiom, odnosnopobedom oruzja ostvari poziciju drzave-hegernona na Balkanuu skladu sa sanstefanskim fikcijama, uz diplomatsku i izvesnumaterijalnu pomoc Austro-Ugarske, nije uspeo, jer je pora- lCl \zena od dojucerasnjih saveznika kojima su se pridruzrli i..,B.'y--muniLa sa severa i Tu~sg sa juga. . . U 0~ 1

["1ft: umuni .a 'e do ila bugarsk DOQJ;u'v" 8.rJili aardarsku a ~ e,·sku Make oniju. OSlo' Turskoj nije

bilo dozvoljeno da ucestvuje na ffiirovnoj konferendji u Bu-kurestu sa njom su balkanske drzave zakljucile pojedinacnemirovne ugovore, a Bugarska joj je morala ustupiti JedrenskuTrakiju. Austro-Ugarska je pokusala da dode do revizije Bu-kureskog mira, kako bi oslabila Srbiju i osporila joj pravo naKosovo ;i druge istocne i jugoistocne teritorije, ali je Rusijaodbila da joj se pridruzi u zahtevu za revizijom, iako je isama bila zainteresovana da podrzi bugarske zahteve za Ka-valom, sto je onernoguceno stavom Francuske da treba ojacatigrcko-rumunsko-arpski blok i vezati ga za Antantu, pa su nakraju i Italija i Nernacka odustale od podrske zahtevu Austro--Ugarske, kako Grcku i Rumuniju ne bi gurrtule u narucjeAntante. Razbijanje balkanskog saveza posle drugog balkan-skog rata bilo je velikli uspeh austrijske i nernacke diplomatije,iako su rezultati rata bili za njih drugaciji od ocekivanih, jersu stvoreni uslovi za ostvarivanje agresivne politike Drangnach dem Osten.

I Irnperijalisticka politika balkanskih drzavica i njihoveprotivrecnosti i sukobi u toku balkanskih i prvog svetskog

30

rata prenebregavali su stvarne interese balkanskih naroda injihovo jedinstvo, kao i teznje progresivnih i socijalistickihsnaga a neophodnosti stvaranja balkanske federacije kaa uslo-va za nacionalnu i socijalnu emancipaciju, za prevazflazenjeprotivrecnih teritarijalnih zahteva i velikih nacionalnih drzava,zajednickorn federativnom zajednicom i medusobnorn ravno-pravnoscu.

Neprijateljstvo Austro-Uqavske prema Srbiji i Crnoj Goribila je veoma izrazeno, njena diplomatija ih je stalno optuzi-vala za sve nedace na Balkanu, a sve vece rusko mesanje jetome doprinosilo. Izrnedu nje i Nernacke postojale su izvesnerazlike u politici koju treba voditi prema balkanskim drza-varna, u smislu izbora saveznika.]iemacka je bila za pridobi-janje Srbije, pre svega, iz privrednih razloga i shvatanja daprivredni prostor Balkana predstavlja buducnost za nernackeplanove, ali i zbog njene vojne snage. Njena saveznica je, pak,shvatila da je to nemcguce, jer Srbija kako je isticano u Becu»hoce drzavu do Drave i Trsta, sto je nespojivo sa odrzava-njem integriteta Monarhije. Ali, nezavisno od ovih razlikaNernacka je bezrezervno podrzala politiku onemogucavanjaizlaska Srbije na more preko Albanije.P

Velike sile su s,e u deS£..I1ijL~balkanskih ratova veomainteresovale zcrJsl7in/e-~Ma}{£1-0!,-ijjJ' jer su osecale slozenostsituacije i zbivarij a, ~pfotivrecnasti pretenzij a brojnih akteraprema teritorijama makedonskog naroda. Politika Bugarske injene pretenzije prema celokupnim makedonskim teritorijama,kao i delovima teritorija drugih suseda dovela je do kolebanjacentralnih sila prema njoj u smislu orijentacije na saveznistvoili suprotstavljanje. Njen pokusaj u drugom balkanskom ratudoprineo je, kako kom];!romisnom sporazumevanju SrbijUGrcke u pogledu podele ~donij.e.l-tak.o rorij~ntaciji central-nih sila na saradnju sa njom u svetskom ratu.

Da je. Austro-Ugarska izvrsila anelcsiju Bosne i Herceqo-vine u cilju stvaranja preduslova za dalje prodiranje prema

jugoistoku f1.okazala je njena politika koja je dovela do svet-skog rata, iako je Nernacka tu politiku smatrala sarno »nuznimpomagalom i odskocnorn daskom prema Balkanu«. Za obeBosna i Hercegovina nisu bile vazne »same po sebi, nego sarnou okviru n·ihovih osebnih cil"eva i zajednicke olitike«, Iakosu one za prvu i e »osnovno spoljnopo ifi 0 interesno polje«,a za drugu »polje koje ima svoju vaznost u bkvirima celo-

13Vldl, A. Mltrovlc, op. elt., sIr. 131-157.

31

kupne evropske i bliskoistocne politike«. Ova razlika je ipakbitna, jer je dvojna Monarhija svoje ratne ciljeve postavIjaIa,pre svega, prema Srbiji, a za nernacki Rajh ratni ciljevi subili nezavisni ad Srbije, iako je postojaIasaglasnost da anamora biti smanjena u korist Monarhije i Bugarske."

Uoci, i u toku svetskog rata velike sile su posvetile dostadiplomatske aktivnosti da pojacaju svoje pozicije naspramprotivnicke strane prldobljanjemjiojedinih jugosIovenskih su-seda nudenjern teritorija naslh narod~Sile An!ante - En-gIeska, Francuska i Rusija - su privuklet'11liiiT.u>na svoju~t~ant~, protiv njenih. saveznica iz !rQj~s~be.cavaju~iJOJ tajnim Londonskirn ugovorom 13.((1~)Jgodme brojne ten-torije - Trenf~ JufuCTtrDI7"~6r~radisku, Trst, cltavuIstru, delove Koruske i Kranjske, severnu Dalmaciju, VaIonui ostrvo Saseno i druge teritorije u SredozemIju, sto je poslerata bio veliki politicki i diplomatski problem medu velikimsilama na pariskoj mirovnoj konferenciji zbog protivljenjapredsednika Vilsona da se prizna vaznost tajnim ugovorimai njegovog stava da Italija ne treba da dobije teritorije prekoreke Soce kako zbog potrebe postovanja etnickog nacela takai zat~i, aka se udovolji njenim zahtevima, njeni impe-rijalisticki interesi zahtevali daIje prodiranje prema Balkanu.!"J:talija je napustila mirovnu konferenciju, da bi kasnije udix:ektp-i~ovorima sa Kraljevinorn SHS, Rapalskim ugo-!t ~ z...r'voroEI g:~ godine, dobila vecinu obecanih joj ter itorijad .

lRumumJa \se u pocetku svetskog rata kolebala, drzeci seneutralno iako je bila clanica saveza centralnih sila, a onda jeIUsIa u rat na stranu sila Antante, jer su joj one tajnirn ug.0- Ivorom obecale TransiIvaniill, deo Bukovine i citav BanaL[»... Severna ad Segedina pa dalje niz Tisu, sve 'do usca~ 1

u Dunav, a zatim rekorn Dunav, sve do sadasnje gran ice IRumunije«) koji je posle rata podeljen izrnedu nje i Jugosla- ,vije, pri cemu su pobednicke sile drzeci se strategijskih pra- Ivila a bezbednosti drzavnih prestonica bile saglasne da gra-nica treba da bude bar sto km ad Beograda.•.. --

Qugarslca.Je tajnom konvencijom iz 1915. godine, zakIju- AI1/r ·cenom sa Austro-Ugarskom i Nemackorn, trebala da dobije

14 Op. clt., atr. 43G-438.15 Drug}, revldlronl nnert lo~. 9 prcdscdulkn VIIsono glnsln [c: » ••• I{ol<o

ItallJa nema 01 ckonumskth nl naelonalnlh prnva nn Islo!!nu obnlu ,llldl'on-skog mora, njen se zahtev pre svega mora smutrntt s-agrcstvnlm. l'ost" bl seItaliJa Jednom ulvrdlla na loj oball, logiltn atr ateske bezbeduostl znhtcvnlabl prodtranje u unutrasnjost I prostrcnje ill1periJalistIclmg utlcojo no bal-knnske ddnve •.. « V. S. Jl. :2:lvoJinovic, Amer+Icu, Jlnlijn I postnnnk Jugoslu-vlje 1917-1919, neogrnd 1970, sir. 37. ! dnljc.

( .

32

~I'iI,

aka polovinu teritorije Srbije, aka ude u rat protiv nje i tosve teritorije desno ad Morave i Makedonije, a aka Grckabude protiv centraInih sila and a ideo Egejske Makedonije saKavaIom. U toku rata ana je ad svojih saveznica zahtevaIa imnogo vise ad ovog i ad sanstefanskih ruskih projekcija »Ve-like Bugarske« (sa Dunava, izrnedu Smedereva i Grocke, upravcu istocno ad Mitrovice, pa preko Durdevika ka albanskojgranici). - ,

Pocetkom~ godine u Becu je bila doneta odluka daSrbiju i .emu Goru treba potciniti »u politickom, vojnom iprivrednom smislu«, jer se Ugarska izjasnjavala protiv anek-sije kako se broj Juznih Slovena ne bi povecao u dvojnojMonarhiji.!"

Promene do kojih je pocetkorn veka doslo u Srbiji i Hr-vatskoj ponovo su razvile i unapredile ideje a potrebi stvara-Jlja zajt:dniclce jugoslovenske driaue. Te ideje su poprimileizrazen politicki karakter, a sazrevali su i objektivni usloviza njihovu realizaciju. Uspesi u balkanskim ratovima jos visesu podstakli aktivnost u tom pravcu, a zajednicko ucesce Srbai Hrvata u Austro-Ugarskoj u mnogim akcijama uticalo je nanjihova zblizavanje (nastanak Srpsko-hrvatske koalicije). Su-kob Srbije sa Austro-Ugarskorn pre i u toku svetskog ratabio je sustinski sukob na jugoslovenskom pitanju, sto se vi-delo i iz ultimatuma Srbiji poslatog iz Beca koji je posluziokao povod za prvi svetski rat. Jugoslovenski narodi su shva-tili da ce svetski rat imati za njih presudan znacaj, jer ce adnjegovog ishoda zavisiti njihov dalji opstanak i razvoj, postobi pobeda Centralnih sila mogla da znaci likvidiranje svihdotadasnjih rezultata u borbi za oslobodenje i nezavisnost,cak i nezavisnih baIkanskih drzava, a njihov poraz ostvari-vanje vekovnog sna i aktivnosti ka nacionalnom oslobodenjui zajednickoj drzavi. Tako Sll borbe ad 1912. godine koje sudovele do sloma Otornanske imperije na Balkanu, do poraza iraspada Austro-Ugarske ~1918. godine, predstavljale perioddovrsavania borbe iuzoslovenskih naroda za oslobcdstvaranje zajednicke drzave. »U ovoj borbi SrbIja je zauzimalacentralno mesto; aka nje su se okupili jugoslovenski narodii zemlje ... posle prvog svetskog rata ... Zato ce iz Srbijeuglavnom dolaziti one drustvene i politicke snage koje ce up-ravljati, Jugoslavijom ad 1918-1941. godine«.!?

16 v. Dedljer, op. ell., sir. 126.1958, sir. 9.

17 Voso CubrJ\ovlc, tstortjn polllicke misll u SrbiJi XIX vek a, Beograd1950, sir. 9.

3 33

Aktivnostimafu:bij.e, Jugoslovenskog odbora za ujedinje-nje i f7tsko-hrV'atske )malicije. do~lo Je ao nastanka jugoslo-venske rzaue pre nego sto su saueznicke i udriizene sile us-pele da 1~ odqouarajuce zajedniiiko resenje »jugoslovenslcogpitanja«~ mirovne konferencije u Parizu koja je faktickiuticala ~mo na njeno medunarodno pniznanje i utvrdivanjejednog dela njenih drzavnih ' granica. Zato su neprlhvatljivashvatanja 0 tome da je Kraljevina SHS versaiska tvorevina.Ta shvatanja I~;Uisticana i afirmisana od strane evropskihIasistickih snaga i Kominterne. Stvaranje zajednicke drzaveodgovaralo je teznjama jugoslovenskih naroda i njihove rad-nicke klase i predstavljalo je istorijski znacajan i progresivancin, bez obzira sto je organizovana na nedemokratskoj osnovi,sto nije resila nacionalno i socijalno pitanje.

Medunarodni polozaj prve jugoslovenske drzave nije biopovoljan, jer je bila okruzena sa s.edam suseda od kojih jesa sest imala sporove oko utvrdivanja granice, a ItalijanskeamEicije prema 'EaIKanu i Podunavlju bile su veoma izrazenei prema Jugoslaviji veoma ne ri'ateljske. Dok je Britanijate ambicije tolerisala, Francus~a ie kao pokrovitel] Maleant ante bila odlucnija u supro av janju italijanskim preten-zijama i idejama 0 podunavskoj (kon)federaciji. Porastu Iran-cuskog uticaja -u jugoistocnoj Evropi suprot.stavljala se Italijakoja je podrzavala nezadovoljstvo i ambicije Madarske i Bu-garske za romenama stanja stvorenog prvim svetskim ratom.

w aTa anta .e za 0 imala, pre svega, llntiroad.ar.skL karakter.,a a anska antant al1tibugarski.-jer su Je "Ctnlle sve-cetiri,,.Bugarskoj susedne zemtJ~oj~ su medusobno garantovalebezbednost svojih balkanskih granica i postojeci status quo naBalkanu. lako' je Balkanska antanta (sporazum) bila otvorenaza ostale balkanske zemlje (Albaniju i Bugarsku) one zbognezadovoljstva postojecim stanjem i uticaja koji je na njihostvarivala Italija nisu ni pornisljale da joj pristupe. Bugarskaje, da bi pokazala svoje pretenzije prema Makedoniji, i daljedrzala otvorenim makedonsko pitanje, odrzavala i i stitila te-roristieku Unutrasnju make don sku revolucionarnu organiza-ciju cije su komitske grupe vrsile atentate, diverzije i drugeteroristlcke akcije. Qreko-bUrrski odnosi bili su zategnutizbog granicnog spora u tt,FakiJ!Ti promene etnicke i verskestrukture stanovnistva Trakije - doseljavanja Grka iz--'f.uxsk~i proterivgnj.a,makedon~kog--Si?novnistva za Bugarsku.-1 grc-xo-turski odnosi bili su zategnuti iz istih razloga.

34

Pred drugi svetski rat, i prvih ratnih godina, razradivanisu mnogi planovi i preduzimane diplomatske aktivnosti pre-ma Balkanu u cilju obezbedenja interesnih sfera, ili anekti-ranja pojedinih njegovih delova od strane Iasistickih sila:Nernacke, Italije, Madarske i Bugarske. One su se sluziletaktikom »uspavljivanja zrtava buduce agresije«, odnosnozakljucivanjern ugovora 0 .vecnom prijateljstvu sa drugimdrzavama. Musolinije imao mnogo vece apetite ad Italijeiz vremena prvog svetskog rata (tajnog Londonskog ugovora)izjavljujuci da ce u podeli Balkana imati pored Nernacke ipodrsku »dva povoljna piona: Madarsku i Bugarsku«. Hitlerje bugarskom poslaniku porucio da je.].7 mart u Beograduresio pitanje Makedonije, iako je, pre toga, Jugoslaviji obe-cavan cak i Solun, prvo od Italije, a zatim i od Nernacke,kako bi je privukle na svoju stranu, iako su bile resene da»Jugoslavija takva kakva sada postoji nece moci imati pravogradanstva u novoj Evropi, stvorenoj od Osovine.« "

Aspiracije prema jugoslovenskim teriiorijama cesio su seprekiapale i izazivale odredene probleme koji su prevazilazenipozicijom koju je imala Nernacka i prednoscu njenih strate-gijskih interesa. Nairne, i pre i posle okupacije i podele Jugo-slavije ispoljavale su se _"Rl~Qtivrecnosti [talijansko-nemackihinteresa u Sloveniji i Hrvatskoj, italijansko-madarskih premaRijeci, nemacko-madarskih prema Backoj i Banatu, madarsko--rumunskih prema Banatu, bugarsko-italijanskih prema za-padnoj Makedonij i, nernacko-i talij anskih prema Grckoj, kaosto su i medu samim balkanskim narodima ozfvele rnnogeprotivrecnosti i razliciti interesi.

Pre italijanske okupacije Albanije, Rim je, da bi je pri-vukao na strani sila Osovine nudio Jugoslaviji da zajednickilikvidiraju Albaniju i Grcku, iako ih je smatrao svojom in-teresnom sferom i kasnija nernacka okupacija Cehoslovacke iitalijanska Albanija smatrana bitnom strategijskom prednoscusila Osovine u srednjoj Evropi i na Balkanu. U toku drugogsvetskog rata ponovilo se, kao i u prvom svetskom ratu, bu-garsko zahtevanje i posedovanje i onih teritorija Srbije kojejoj prethodno nisu bile obecane. Hitler je izr icito izjavio daje okruzenje i poraz Jugoslavije »olaksan i ubrzan ... zahva-ljujuci pornoci koju nam je Bugarska ukazala«.

Sile antihitlerovsk~koalicije imale su prema Balkanu,kako sopstvene ciljeve i planove, tako i neke zajednicke in-

18 tnterpretacljn itallJanskog mlnlstra spolJnlh poslova CODa razgovoraSO Hltlerom 7. Jula 1940. godlne. Clt. premo V. DedlJer, op. clt., sir. 184.

35

(elementom u .Iugoslaviji e.!" Ovakva preorijentacija zasnivalase i na politici koja je kasnije ozvanicena u sporazumu saStaljinom 0 podeli interesnih sfera na Balkanu, 9. oktobra1944. godine u Moskvi, 0 podjednakom interesu i uticajuu Jugoslaviji i Madarskoj, 0 Grckoj kao britanskoj i Rumu-niji i Bugarskoj kao sovjetskoj interesnoj sferi. U skladu saovim sporazumom Cerci! je pocetkorn decembra 1944. godinenaredio br itanskim trupama da pristupe unistavanju jedi-nica grcke narodnooslobodilacke armije, sto je, kasnije, poslenjihovog iskrcavanja, i ucinjeno. A, da bi njegova pozicijau Jugoslaviji bila u skladu sa postignutim sporazumom uMoskvi i imala prakticne efekte stalno je insistirao ked pred-sednika Ruzvelta da se anglo-arnericke trupe iskrcaju u Istri,do cega nije doslo zbog protivljenja Ruzvelta."

Upornost koju su zapadni saveznici pokazali krajem ratai kasnije u protivljenju opravdanim jugoslovenskim zahte-virna prerna Italiji, u trscanskoni pitanju, bila je posledica,kako je Cercil kasnije otvoreno priznao, ne vojnih vec po-litickih interesa i strateske zainteresovanosti za ovo podrucje,za kontrolu nad njim radi sticanja povoljnijih buducih pozi-cija naspram Jugoslavije i sovjetskog prisustva u Madarskoji Austriji." Tnkode, »ni americka vlada nije ni jednog mo-menta srnatrala da Trst ode Jugoslaviji. To je bio Huzveltovstav, i to je bio i moj stav« - pisao je kasnije predsednikTruman u svojim memoarima, sto je suprotno stavu SADposIe prvog svetskog rata. Upornost koju su zapadni savez-nici pokazali na mirovnoj konferenciji 1946. godine u pro-tivIjenju jugoslovenskim zahtevima bila je motivisana i Ci-njenicom da su izgubili svaki uticaj u Jugoslaviji i Madarskoj.Zapadne sile su se suprotstavile i politici SSSR i JugosIavijeda posle kapitulacije Iasisticke Bugarske ornoguce ucesceotecestvenofrontovskoj vladi u ratu protiv dojucerasnjihsaveznika, kao i idejama i aktivnostima koje su preduzimanena stvaranju Juznoslovenske federacije.

Interesantno je zasto Cercil nije u razgovorima sa Sta-ljinom 0 podeli interesnih sfera na Balkanu, niti na famoznojceduIji sa procentima koju je tom prilikom napisao, pomenuoAlbaniju. Realno je pretpostaviti da je smatrao da se pret-postavlja da je ona britanska interesna sfera, jer se nalazi

terese, naspram sila Iasizrna, bar prvih godina rata. One susaglasno Atlantskoj povelji izjavljivale da ne teze teritorijal-nim promenama »koje se ne bi slagale sa slobodno izraze-nim zeljama naroda«, pa su priznavale teritorijalni integri-tet Grcke i Jugoslavije i odrzavale odnose sa njihovim izbe-

.,'" glickirn vladama.Britanija je do rata imala neosporan uticaj u Grckoj i

znacajan uticaj u Jugoslaviji, pa je Cerci! u zelji da Balkansadrzi u svojoj interesnoj sferi a imajuci u vidu da je Sta-Ijin jos u julu 1941. godine bio za otvaranje drugog frontana Balkanu, predlozio na Teheranskoj konlerenciji 1943. go-dine, otvaranje drugog fronta preko Balkana, sto nije ,pri-hvaceno od prisutnih vojnih strucnjaka tri sile iz operativnihrazloga. Zatim, trazio je obecanje StaIjina da sovjetske trupenece u buducim operacijama protiv Iasistickih sila prelazitiDunav. Obecanje je dobio, sto je pored drugih sovjetskih ijugosIovenskih razIoga, uticaIo na sovjetsko sporazumevanjesa marsalom 'I'itom; 28. septembra 1944. go dine u Moskvi,»0 privremenom ulasku sovjetskih trupa na jugoslovenskuteritoriju« i 0 povlacenju »posto izvrse svoje operativne za-datke«.

Britanija je integritet Jugoslavije Iakticki uslovljavalaocuvanjem starog drustveno-politickog sislema i obecavalada ce u tom slucaju Trst pr ikljuciti Jugoslaviji, da bi krajernrata Cercil insistirao kod predsednika Ruzvelta da se sagIasisa njegovim zahtevom 0 iskrcavanju anglo-arnerickih snagau Istri kako bi se sprecilo njihovo oslobodenje od stranejugosIovenske armije. On je, takode, neposredno uticao napotrebu povezivanja Jugoslavije i Grcke, odnosno njihovihizbeglickih vlada koje su zato januara 1942. godine zakljucileugovor 0 uniji. De Gol u svojim Ratnirn memoarima isticeda je JugosIavija tada bila jedno od glavnih pitanja britan-ske sredozemne politike. Uporedo sa ovakvom politikomCercil je razrnatrao i stare engIeske ivatikanske ideje 0

stvaranju podunavske federacije, a njima se bavio i pred-sednik Ruzvelt.

Kasnija britanska politika koja je dovela do promenestava prema narodnooslobodilackorn pokretu i njegovim av-nojevskim rezultatima bila je motivisana pot reborn pokusajaocuvanja uticaja saglasno novim prilikama, odnosno cinje-nicama koje je Cercil kao real politicar uvazavao, a koje jeformuIisao ovako: »Partizani ce vIadati Jugoslavijorn«, onisu »U vojnickorn pogledu dragoceni«, »krajnje je sumnjivoda li se monarhija moze i nadaIje smatrati objedinjavajucim

19 v. Cercll, Drugl svetskt rot, Beograd, t. V, sir. 443--457.20 Vld!: M. Slojkov!c, Medunarodnl ualovl I odnosl povodom prtsajedl-

njenja Islre matlci zemIjl, Zbornlk »PazlnsItl memortjat«, br. 12, Pozln 1983,sir. 29-32.

21 v. Cercil, op. cll., I. VI, sir. 83-84.

Ii" 36

S1

,~

37

,izmedu Grcke i Jugoslavije u prilog cega se moze uzeti ikasniji pokusaj iskrcavanja britanske flote u Albaniji. Sta-ljinovo nepominjanjeAlbanije verovatno je bilo rukovodenoshvatanjem da se uticaj u Albaniji obezbeduje preko uticajau Jugoslaviji, zbog karaktera odnosa dva nacionalno-oslobo-dilacka pokreta i ideja 0 balkanskoj federaciji. Medunarodnipolozaj Albanije pokazuje znacajne slicnosti posle oba svet-ska rata, jer u oba slucaja nije joj dopusteno ucesce na mi-rovnoj konferenciji, nije od svih sila bila priznata, nije imalani status pobednicke, ni pobedene drzave.

I,

I

Razvoj ideja i politike 0 velikim nacionalnim drzavamana Balkanu.,

U uslovima medusobno protivrecnih uticaja otomanskogi habsburskog cinioca na Balkanu, razvoja kapitalizrna i na-cionalne svesti, ideje 0 bratstvu i integraciji balkanskih na-roda kojih je bilo jos u srednjevekovnim uslovima njihovogropstva nadvladane su idejama nacionalne posebnosti sva-kog balkanskog naroda. Tome su pored etnickih razloga irazlicite istorijske i verske tradicije doprineli brojni unutra-snji i spoljni cinioci - razlicit nivo opsteg razvoja i razli-eiti vremenski periodi pojave i razvoja nacionalne svesti,pretenzije jednih prema drugima, razliCit polozaj , u pogledurnogucnosti odstranjivanja stranog prisustva i posebno po-litika velikih sila, koja ·je podsticala razlike u cilju vlastitogprisustva i ostvarivanja strateskih interesa na Balkanu. Takoje kroz proces borbi· za nacionalnu nezavisnost i stvaranjeposebnih nacionalnih drzava doslo i do multilat~g_ orqa-nizovanja~alkanskQg_prostofa, u toku proslog i pocetkornovog veka, Uslovi u kojima ~e ta borba odvijala bili su cestorazliciti i u situacijama njenog vremenskog podudaranja, ajos vise kada je vodena u razlicitirn vremenskim periodima.Prepreku sticanju nacionalne nezavisnosti balkanskih narodapredstavljale su, pored velikih sila, i balkanske i njima su-sedne drzave koje su prethodno nastale.

Ovakvorn razvoju balkanskih odnosa najvecirn delomsu, pored 'politike 'balkanizacije vodene od. velikih sila, do-prinele koncepcije 0 stvaranju »velikih nacionalnih drzava«na stetu susednih naroda i razvijanje aktivnosti 'll tompravcu, a svaka od tih koncepcija se zasnivala na pozivanjena onaj period srednjevekovne istorije u kome je drzava

38

~

njegovog naroda teritorijalno bilagajveca. i na stetu svojihsuseda. Tako su skoro svi balkanski narodi u pojedinim vre-menskim periodima razvili koncepcije i borili se za »svojevelike« nacionalne drzave.

I U vreme poznatih revolucionarnih kretanja si.rom Evrope,u toku ~848.)i naredne godine, koja su imala po'liticki, soci-jalmi i rraciofialni karakter, doslo je do prvog velikog ugroza-vanja egzistencije Habsburske monarhije borbom italijanskognaroda za uj edinj enj e i borbom madarskog naroda za nacio-nalnu nezavisnost. NosjQfi rnadarske ~nacionalne revolucijerazvili su koncepciju (~Velik.e Ugarske<l sa parolorn »NernaSrba, nema Hrvata, Ugarska od Karpata do Jadranskog mora«.Za OSillOV ove velikonacionalisticke koncepcije uzimana jerasprostranjenost srednjevekovne »drzave krune sv. Istvana«,odnosno istorijsko pr-avo i nacelo Iegitimiteta, a sa :ciljernpokoravanja Vojvodine, Slavonije i Hrvatske jr' cilju izlaskana Jadransko more. Jedan od voda revolucije - Lajos Kosut- je kasnije ziveCi u emigraciji, u razgovorima sa MihailcmObrenovicern u Londonu, priznao pogresnost politike premasusednirn narodima i smatrao je jednim od uzroka njenepropasti.

Posle austro-ugarske nagodbe iz Q.867~godine Ugarska jenastavila borbu, kako protiv hrvatske drzavnosti, taka, i auto-nomnosti Srba u Vojvodini koja je pred balkanske ratoveskoro ukinuta. Ona ucestvuje u upravljanju Bosnom i Herce-govinom, a i posle poraza Madarona u Hrvatskoj i preovla-davanja ideja jugoslovenstva jos uvek ispoljava pretencijeprerna Rijeci. Kada. je posle prvog svetskog rata svedenana granice utvrdene 'I'rijanonskim rnirovnirn ugoy.oro~, javilose veliko nezadovoljstvo, a doslo je i do pckusaja Karla Habz-burskog da preuzme kraljevsiku vlast iz ruku regenta Hortijasto je dovelo do nastanka saveza Male antante izmedu Ceho-slovacke, Jugoslavije i Rumunije 'u cilju 'sprecavanja opas-nosti resiauracije Habzburga, do koje nije doslo zbog pro-tivljenja sila pobednica i otpora Hortija, ali saveznistvo uMalo] antanti nij e uspelo da odstrani madarski revansizarn.Zahvaljujuci razvoju Iasizrna J madarskoj orijentaciji na sa-radnju sa Nemackom, Hortijev rezim je ucestvovao u koma-danju Cehoslovacke 1938, Rumunije 1940. i Jugoslavije 1941.godine.

U procesu borbe srpskog naroda za nacionalnu nezavis-nost razvijana je i koncepcija 0, iVelikoj Srbijii) sa izlaskomna Jadransko, a kasnije i na Egejsko more. Ta koncepcija se

39

prepli tala sa idej ama koj e j e sadrzavalo N acertanij e Ilij eGarasanina iz 1844. godine, kao nacionalni i spoljnopq1i tickiprogram Knezevine Srbije, koji je predvidao aktivno vodenjespoljne politike u cilju p~ipremallja opsteg ustanka za oslo-bodenje od Otornanske imperije i stvaranje jake nacionalnedrzave pod vodstvom Srbije, cija polrtika »se ne ogranicavana ,&adasnje njene granjce, no tezi... sebi priljubiti svenarode srpske ~[oji je okruzavaju«, kako se isticalo u Nacer-taniju. Pr ihvaeeria je jdeja »Balkan balkanskirn narodirna«,ali i shvatanje da se Srbija uz podrsku Rusije, Francuske iEngleske bori' za ujedinjenje Juznih Slovena.

Idejama Srbije 0 [zlasku na Judran preko Bosne, suprot-stavljala se kako Otbmanska imperija taka i Habsburskamonarhija, koja je kasnije, kao Austro-Ugarska, bila glavnineprijatelj Srbije i onernogucavanja njenog prosirenja kaseveru, zapadu i [ugu.t'a u prvorn balkanskom ratu bila jeglavni protivnik srpskom pokusaju izlaska na J adran .prekoAlbanije, u cernu je imala i podrsku Italije, iako su i itali-jansko-austrijski interesi prerna Albaniji bili protivrecni.

Politika »Velike Srbije- 'posebno je dosla do izr azaja uorijentaciji ka Malcedoniji i izlasku u Solun, pre i u tokubalkanskih ratova, koja je zasniuana na Cuijiceucj lconcepcijio tome da ce Makedonci prihvatiti nacionalnu svest oneslovenske dr~ltve na Balkanu koja ih bude prva : anektirala,nezavisno ad toga sto je dobro bila poznata istorija makedon-skog ~narodil i njegove borbe za nacionalnu nezavisrrost pre iposle ilindenskog ustanka. Nije ,~e vodilo racuna ni 0 uka-zivanju srpske 'socijaldemokratije-da se radi 0 imperijalistic-

. !5:i:m pretenzij al}1a, .nitL q~ upozorenju pozngtog istoricara i\\'- Jd.r~avnika:~s..toj ana_ No}'.a1<.wc.a>o·· heophodnosti priznanj a po-~~lAC stojanja posebne makedonske nacionalnosti. Politiku srpske

I drzave aktivno je pornagala srpska pravoslgvna crkv,a zbogcega je engleski poslanik u ~eogp~~dJu istakao da je srnisaonjene aktivndsti u Makedoniji stvaranje carstva srpskog, ane bozjeg. I u najtezim uslovirna prvog svelskog rata Pasicje cdbijao sve, predloge sila Antante 0 ustupcima Bugarskoj uMakedoniji, pre nego sto je ona napala Srbiju. Pasic je, kaoi mnogi drzavnici pre i posle njega, smatrao da je pose do-vanje teritorije pola prava na nju, pa posto je Srbija u prvombalkanskorn ratu oslobodila najveci deo Makedonije i utv.r-dila sporazumno drzavnu granicu sa Grckorn posle drugogbalkanskog r~ta, mirovnim ~ugovorom u Bukurestu, a usvetskom ratu: bila 's,aveznicaA• sa Grckorn i njene trupe. s~soluuskog Ironta oslobcdile (sa saveznicima) po novo Makedo ...

,-. .., . ';.,

:":

CAAM r___~c,

r

(

.,

niju, 'promena politike prerna njoj ne dolaz i u obzir. Poznatoje, takode, da se u Pasicevim koncepcijarna [ugoslovepstva utoku prvog svetskog rata nalazilo i elemenata »Velike Srbije«(tzv. malo, na~am velikog resenja). .

KoncepciJ-:z'JleLike J3li9arsl~'lma svoje korene u veli-konaclonalistirko] 1deologijr"BligFlrsk,~ egzarhije i njene poli-tike prerna Makedoniji j u san~tefcinskim Iikcljama koje sunastale kao posledica politike Ffwske Rusije ;It .istocnom.pitanjupred, i u tokujvelike is'to~T1e krize, 0' iJemu je 1:!j10reci. Dd tadase u bugarsko] balkansko] polltlci poceo razVljati »~ac:ionalnimit, nacionalnl zadatak i nacionalni Jgeal« svqjatanja Makedo-naca i Makedpnije, bez obzira sto do realizacije sanstefanskihfikcija nikadasnije doslo, jer su ih valike sile :ahulirale,Berlin-skim kongresbrn. One su ipak sisternatski razvijane, a po-kusaji njihovog ostvarivanja vrseni su u ·toku balkanskihratova i u oba svetska . rata. Medutim, kako sa eestQ istice,Bugari nisu iI'Qali srece;' jer su se, uvek h'alFlzUi ri4 stranicnih koji su gubili rat. Qvakvim stavom 2.~li se zaobicl su-stina bugarskog spoljnopo~itickog opredeljiv~i1ja eije je ruko-vodno nacelo upravo i bilo Q~ se u medunarodnoj politici idesa onim silama 'koje ce prihvatitl spotrebu« ' njenog teritorijal-nog prosirenja prema Makedoniji. Da se radi 0" nacionalistie-ki.m· ~oncepcij~ma ja,sno su ukazivali: i mnog~ istaknuti Bugariu ranijo] i n9vijoJ Istoriji, i pre i !tpsle verike' lstocne krize.

Aspiracij.i:!. prema MaKe,doriiji za~ivale .~:&f1.e na »\raze.I?-judokaza« . fIa .n~.»narcdnosni sastav ' stanq..vnl~'vCl Ma~edoI1lJe«bllgill;ski,po1ci~eci od Nnjenice do je nal~odnl"prc;;porocJ u Ma-kedoniji u bqtbi prctiv grckog svestenstva (Faraniota) i poli-!ik~ h~leniz~caje is~~pao<zaJ7dn0 s~:sbuga~stdm.i uticaja kojije Bugarska ~~zarhua ostvarila BVOJIJllaktivnpstima, a-sanste-fanske .fikcije }palje rasplamsale, iako S4 i vrlikf'! sile, ukljucu-juci l' Ruslju, polaze~i od,;;-posebposti rnakedor .•,lmg naroda, viseputa u proSlPm i OVQ1n veku istupale .LJ 'pravcu davanjaautonomije makedonskom narodu, ~~ je cak i grof Ignjatijevprihvatao predlog .0 autgnomnoj knezevini Makedoniji, a daMakedonce nlje smatrarf'Bugarima videli smo u prethodnimizIaganjima, i~' njegovih izjava povodom ruske politike ~na Bal-kanu i obraz}a.~~ilJa .,z,aSfo je radip na stvaranju t VellkeBugarske. . :...' ",

Politiku ~skog carizma i impeFijalizmq. na Balkanu up-ravo je prvi }istorijski ;etaIjno analiztrao i na nju ukazaoBugarin Rakovski u pozriatoj studiil,"~)RUsije(na lstoku« (1905)u kojoj istice. da .je Saustefanski ~~ovor Illijkobnija zabludaBugara koji su zlJOg nalvnosti pcibXJ\ da nlfal~. .da jE; Rusija

" J .•.. '.1 .

f,l

~I

.41, "40 "f,, .!.'(,

"')

;.:'

<t('L g D" 0 <bila zainteresovana za stvaranje bilo koje slobodne i nezavisne~~ drzave na Balkanu. Staboliski je kao clan bugarske delega-

cije na mirovnoj konferenciji u Parizu, lJl19•...•godine, pred-I ri\..... 'fi. lagao, sopstvenim memorandumorn, stvaranje nezavisne make-1ct¥\~'tN donske drzave. Stavovi Dimitrbva a makedonskom nacional-

nom pitanju dobra su poznati, kako pre, taka i posle rata,I ali se ani danas u Bugarskoj ne prihvataj u, kao ni rezolucij a

a makedonskorn nacionalnom pitanju koju je usvojio desetiplenum Bugarske radnicke partije (komunista), 9. avgusta19467>godine, u kojoj seJriznaje cinjenica postojanja make-donske : nacije.r-rnakedonske drZave (NR Makedonije) i make-donske: nacionalne manjine u Bugarskoj,

~n'?epcija 0 »Velikoj Alba;;ij],;)nastaje, 't~kode, u vremevellk~lstoCilekrize kada pocinje i razvoj albanskog nacional-nag pokreta. Iako se uvidalo slabljenje otornanske vlasti, iakoje bilo i zahteva jednog dela albanske politicke emigracije da

, se saraduje sa' susednim narodima u borbi za oslobodenje,u albanskom nacionalnom pokretu koji je tek nastajao prev-ladivao je utica] aga, begova i verskih poglavica sa dostaelemenata ' carigradske panislamske orijentacije i odanostiprerna Otomanskoj imperiji, sto je izazivalo , nezadovoljstvosusednih naroda, kao sto je, na drugoj strani, u oslobodilackojborbi susednih I naroda albanski narod gledao opasnost posopstvene interese, a na borbu makedonskog naroda gledalose kao na 'sbugarsko pitanje«.: .

. Uticaj nastanka koncepcije »Velike Bugarske« koju jerazvila Rusija i koja je trebala da obuhvati ideo tcritorijana kojima je ziveQ albanski narod bio je vazan cinllac koji jedoveo do stvaranja Albanske (prizrenske) ligg, 10. juna }§.lQgodine, neposredno pred pocetak rada Berlinskog kongresa(13. jun-13. jul), koja istice zahtev za autonomijom i ujedi-njavanjern skadarskog, kosovskog i janjinskog vilajeta u je-dinstvenu otornansku provinciju pod sultanovim suverenite-tom, njegovim guvernerom i Savetom desetorice Albanaca, uzlokalnu policiju sa sultanovim oficirima.

Iz cinjellice da je nastala na kraju, u momentu okonca-nja velike istocne krize, pred pocetak rada Berlinskog kongre-sa i pod uticajem ruskog projekta ' a »Velikoj Bugarskoj« uistoriografiji je rasireno shvatanje da je Liga bila otornanskatvorevina koja je trebala da posluzl kao protivteza »VelikojBugarskoj« i da se suprotstavi teritorijalnim prosirenjimaGrcke, Crne Gore i Srbije, a argument za ova nalazi se i uCinjenici .da je lstambul njen rad zabranio vet: posle nekoliko, I. I. ,

42 . 43

meseci, kada je Berlinski kongres zavrsen i kao sporno pi-tanje u odnosima sila i Crne Gore sa Portom ostalo pitanjepredaje Playa i Gusinja Crnoj Gori. Druga krajnost u oce-njivanju karaktera Lige je u tome, sto se ana uzirna kao pot-pun i organizovan nacionalno-oslobodilacki pokret albanskognaroda. lstina' je ocigledno negde na sredini, jer u sastavurukovodstva Lige zaista ima i snaga i clanova koji su se sves-no borili za interese svoga .naroda, ali je vecina bila feudalnoi klerikalno orijentisana i sluzila je interesima lstambula.

Argumenti i za jedan i za drugi stay nalaze se i u tekstuodluke Albanske lige, sastavljene ad strane Komiteta ulstambulu, septembra iste godine, u kame se istice da »samoSultanova preuzvisenost treba da brani sveta prava Albanacai da ne dozvoli da se od teritorija albanskih krajeva ustupinl delic zernlje njihovim susedima, ni drugim narodima sa]<.()jima se granice« (tac, 1), ali i da se »svi albanski krajevi,kao Skadarski i .Tanjinski vilajeti spoje u jedan jedinstvenivilajet, tzv. »Albanski vilajet«, da se ii, te. sredine izaberei imenuje castan, sposoban i ucen valija\« (tac. 2), da sluz-benici znaju jezik zemlje i da se ne uvazavaju verske i imo-vinske razlike prilikorn izbora lokalnih. organa vlasti (tac.3_4).22

Porta je dosla u sukob sa Ligom u vezi izvrsenja od-luke Berlinskog kongresa 0 teritorijalnom prosirenju CrneGore i bila prinudena da krajem(l8W i pocetkom "narednegodine .natera albanske prvake na predaju !llcinji) CrnojGori. Iz memoara crnogorskog vojvode Gavra Vukovica, mi-nistra spoljnih poslova Crne Gore, od 1889. dd 1905. godine,jasno se vidi da su sukobi izmedu lokalnih (albanskih) vlastii Porte bili jednim delom i prividni, odnosno taktika poku-saja da se ne postupi po odlukama kongresa,"

Na drugoj strani, Liga je i pored zabrane riastavila sasvojim aktivnostima sve do' 1881._ godine iz ~ga i proizilazeelementi oslobodilaekdg pokreta' u njenoj ak ivnosti, koji su~e' po m,islje,nju Dimitrij~ Tuco:,ica ,na,lazili iz~~du cekica1 nakovnja, izrnedu Porte, na jednoj '1 pre enzija Austro-.:.Ugarske, Italije i balkanskih drzavica, na drugoj strani.Dok je Italija tek pocetkorn ovog veka USp.ela~da naglo afir-mise svoje pretenzije prema Albaniji, Dvojna I onarhija je adranije imala pravo zastite katolika .na Bal~ pa i u Alba-

22 Tekst ovog programa v, kod S. Hasanl, KOSOVO'-\'. tsttne I zablude,Zagreb 1986, str. 284-285. .

23 Vldl: G. vukovte, Memoarl, II, CetinJe - TitOgrad' 1985, str. 9-146,

\

;,

l ".~\

mjr, izdrzavala je njihove svestenike i skole, odrzavalasaobracaj sa albanskirn lukama. Ta politika je posebrio raz-vijena posle okupacije Bosne i Hercegovine i pocetaka afirrna-cije uticaja 11 Novopazarskom sandzaku. .

Borba za autonomiju albanskog t makedonskog narodasve vise 'je dobijala na znacaju posle promena na Balkanunastalih u velikoj istoenoj krlzl, pa je bilo i pokusaja zajed-nicke aktivnosti, sto se vidi iz apela »Makedonsko-albanskerevolucionarne lige« iz 1887. godjne, u kame se istice zahtev»da se Makedoniji i Albaniji da. autonomija ... , da imarno llassud i nasu upravu ... makar se i zadrzala vrhovna vlastSultana s.v'

Kasnije, pod uticajem ilindenskog ustanka makedonskognaroda, a zatim i rnladoturske revolucije, dolazi do nizaustanaka albanskog naroda i razvoja oslobodilackcg pokretau godinama pred balkanske ratove, sa zahtevima za auto-nomijorn, ssto Porta he prlhvata. Potpun poraz ptomanslceimperije u _p"rvovn b!!l1gtnskom-Ultu_ i zaposedEm.je od straneSrbije, Crne Gore.1 Grcke teritorije Albanije imao 'je za po-sledicu dve bitne Cinjenke:~napustanje od strane alban-skog naroda borbe za autoriorniju u okviru turskog carstvai otpocinjanje borbe za nezavisno_st; i("'drugv diplomatskui .politicku an?azov~nost Austro-Ugar~ke iItruije dft ~e sused-nun balkanskirn drzavarna ne dozvoli poelela All:n:mi.1e., Tako,d~.k acionalni kongres albanskog naroda u Valqilj,"'novembra~ygodine, proglasava nezavisnost, a velike 'sile priznaju- onomiju Albanije 'pod suverenitetorn Port~ i njihovom

garancijom (Iakticki njihovim protektoratom), Londonski rni-rovni ugovor balkanskih drzava i Turske iz maja'-UJIJ:Jgodi-ne predvida da Albanija ostaje II sastavu Turske, a velikesile ce utvrdiji pitanje njenih gfanica.

Albanij]> trasi Kosovo i Metohiju, Makedoniju sa Skop-Ijem~ft01jeltl, Prespanskim jezerorn i teritorije na jugu svedo Artansko~ zaliva, dok Srbija i Crna Gora zahtevaju zasebe skoro polovinu danasnje teritorije Albanije, a Orcka tzv.severni Epir 'ukljucujuci i Koren. Najzad se graniee utvrdujuRrotgkolo~J.<:0!1feredcij~ a.!rWasador.a_ U ••LondoUlLaprila iavgusta ~}! godine i ,one se, uglavnom, poklapaju sa da-nasnjirn a .anskim drzavnim granicama, uz izvesne manjeispravke k1lje su vrsene posle prvog svetskog rata kodSkadra, Prizrena i. n~ Ohrddskorn jezeru. Medutim, granica

ni.je tada lIt'jrdena i na terenu zbog izbljanja prvpg svet-skog ra ta. , . ,

Tek julq.. la13._god~pe velake slle su ue odlucile da priz-naju -potpunj] 1"!.ezavisnost Al~a7Jijg.J.l odnosu 'na Portu, ali nei u odnosu lla neke od njih, jers1'eae¢e ~qdille imenuju zanjenog knez~ nernackog princa. Vilpelf11a .fun Vid'¥ protivkoga [stupa [talija i ~¥lm albanakr Inarod. Njegov boravak1I Dracu u toku ':nekoHfo meseci }9"l4, ~opin~ prekinut jebekstvom zbog n.I3!'pada naroda ria njegov »dvor«. Problem uzernlji bio j(j U ~0111esto cf!1.lralne' vlasti Iaktiek! nije bila,zbog plemenbkih borbi i posebnih - vlasti u sest oblasti, Utoku prvog svetskog rata dosle su strane trupe, prvo srpske,a za njima qcSh;O-lIgar~ke. Srbija, I§rcka l'l,ta)ija popdava1esu partikular zam ~lbanskih Ieudalaca i dnH!~h snaga sa¥lasnofivojim planq, [rna i aspiracijarna koje su razvljane u tokusvetskog rata. . ., , . ~', c'

II toku P'1'vog svetslcog rata u _p'ogled4 pretenzija premaAlbaniji treba istaci tr] stavq:@.Q;,)Austrc:>-Ugarskl'l je Sl11e-f~l!'l ·Pq: stvOJ;l sto vecu ~lbansku dr~1lvu po~ s,vojil11 protekto-ratorn koji bi za albanski narod obezbedlo SUhlO skrornnu auto-noml]u, ali [e posle kapitulacije Jtllg'5l.(ske septernhra 1918..godlne morula napustitl" AlbanijuQlJ!BsY, tajnim londonsklmugovon:H~ !z "U15._ go dine sile. Antar:te s~ ~bec~le_ltaliH~ kaonaknadu 'za"nlazak u rat protiv ceritralnih 'slla, bfojne JU8?-alovenske tefltorije i deo albanskih (ostryb'Sas~pp, ValonuI 'it e 0 sire 'za:ledet i grckih terltorija, kao i stvaranje m~lea ,tOllomne, srednje Alhanije, podehi njenog severnog clelait~e4u S~bfjb. i.erne qore.i ustupanje j.U~.nclg q~lfl. G.r~koj;!l'e-sPtElhja ~e-t91.L godine rprcglaalla osnivanje l.lJej.!.rje~e

-L.!l~zmd-sne aloanslfe drzave pod SV~Hl11protektnratorn, ce~lf>se suprotstavila Francuska. '\f'li' '" ", :osl~ prvog s~~tsko#'rata i pored kolebanja !Tled~. ppbed-

qiclul11 silama preqvladu]e stay da se ne udovolJi ltahJans}>;lmpretenzij arna prema Albanij i u cemu poseban dpprlnos pru~asarna borba albanskog naroda za nezavisnost i protiv hjenepodele. Grcka' i Jugoslavija plaseci se pretenzija Itall]e izJa§~njavaju se za" ne2:avisno~t Albanije i teritorijalne ispravkegranica u jvoju korist. Mjrovna konferencija nije ~~ pitanjealbanskih drz~vnih granica, ali je 17, decernbra 1920 godineAlbanija pri~ljena U Drustvo naroda. Veltk~ si e nil konfe-re~ciji amb,~S"~clpra d0Ii'Osf:9":""lloye~~ra 1921:~'god~ne opl~kJ-l. apriznan]u Ejlhap*~ nezavisnosti 1 potvrdu~1.;l njene : gl'al1tc~iz 1913. goclJne. Istovreineno, Jtaliji je pttznat >lspeGijalnlinieres« pre'nja Albaniji, jer je pr,epvidenq~a ana tl'e~a da

2,\ v. »DCJku'mcntl' za bnrbata na mnkedonsklot nnrod zn snmoatoj nost Izn nnctonutna drJ.!lV",,, I, J, Skopje 1981, sir. 274.

44 J"\, )r, 4.5

of ,.-

b --._- h •• •• 7 -,tren) y ....--..:- ,. _. ,,_. .......~~.-...- __

istupa u zastitu albanskog teritorijalnog integriteta, sto jeona iskoristila za jacanje utieaja i kasniju okupaciju, 1939.godine, proglasavajuci A1baniju svojom kolonijom i pripajajucijoj Kosovo posle kapitu1aeije Jugoslavije i njenog komadanjaod strane Tasistickih sila. Za velikonacionalisticke snage al-banskog naroda i njegove kvislinske organizacije to je pred-stavljalo ostvarivanje ideja 0'» Velikoj Albaniji«, koje jeimao i Enver i -Hodza ' iako ih je sakrivao zbog pomoci KPJugoslavije i naseg narodnooslobodilackog pokreta u osniva-nju Albanske partije rada i razvoju oslobcdilacke borbe alban-skog naroda, jer je -' kako istice u pamfletu »Titoisti« - jos1936. godine,' na grobu Baje :Topalija (bore a iz vremenaalbanskog nacionalnog :preporoda), na Kosovu, dao zavet dace se boriti za objedinjavanje svih teritorija Balkana na koji-ma zivi albanski narod.

Posle kapitulacije Italije septernbra ~ goc1ine albanskikvislinzi i nacionalisti 'sa Kosova osnivaju tzv. Drugu priZre.Ll::.leu ligY..:,..sa1 ciljem' borbe za ocuvanje fasisticke. tvorevine

»Velike Albanije«, odnosno za ujedinjenje Kosova, Debra,Struge, Ulcinja i Tuzi sa Albanijom, kako stoji u proklama-ciji njene : osnivacke skupstine, sto je doveld do slozenesituacije na Kosovu -'-- neprijateljskih aktivnosti protiv na-rodnooslobodilackog pokreta kroz niz oruzanih akcija koje supocetkorn 1945. godine likvidirane aktivnoscu narodnooslobo-dilacke vojske.

,I I'

ZakljucakI

da se istaknu nekau razvoju balkanskih

"Prethodna izlaganja ornogucavajuistorijska iskustva koja su se pokazalaodnosa u proslosti.

1) Prelornni istorijski dogadaj u balkanskim odnosimaiz pozicije istorijske determinisanosti njihove savremenosti po-cinje velikom istocnom krizom u kojoj su, na jedan ili druginacin, povoljno Hi nepovoljno, dQsli do izrazaja hacionalniinteresi i protivreenosti medu balkanskim narodima kojisu vekovima ziveli pod otomanskom vlascu, a ona je posred-no irnala ,utica], i na jugoslovenske narode koji su se nala-zili pod .austro-ugarskom vlascu (nova pozicija Bosne i Her-eegovine i pocetak ostvarivanja politike »Drang nach demOsten«). -

2) Zapleti u balkanskim odnosima koji su se ispoljili11 velikoj Istocno] krizi imali su nepovoijan trend razvojasa uovlm elemeutlrnn cJje Ruldicc vee hi lo poscjnne: por ast

411

bugarsko-srpskih protivrecnosti i sukobljavanja, porast kon-frontacija vezanih za razvoj makedonskog i a1banskog nacio-na1nog pitanja, odnosno njihovo nepriznavanje i pretendova-nje na njihove teritorije koje je dovelo do novih sukoba utoku balkanskih i prvog svetskog rata. Izuzirnajuci crnogor-sko-albansku granieu koja je utvrdena na Berlinskom kon-gresu izmedu pobednickih ' sila i Turske, sve ostale drzavnegtanice rnedu balkanskim narodima utvrdene su posle bal-kanskih, ili prvog svetskog rata. Jcdine sporazumno utvrde-ne drzavne granice, bez odnosa pobedilac - pobedeni susrpsko-grcka (jugoslovensko-grcka) granica iz 1913. go dinezbog saglasnosti 0 podeli Makedonije i jugoslovensko-rurnun-ska drzavna granica posle prvog svetskog rata.

3) Brojnost nacionalnih manjina ji nepriznavanje njiho-vog postojanja, ili nepostovanje njihovih prava je opstapojava, sa izuzetkom nove Jugoslavije i Rumunije u perioduizmedu dva svetska rata II pogledu srpske rnanjine, a pro-blerni u balkanskirn odnosima povodom manjina egzistirajui danas. I

4) Ideje o tome da balkanski narodi mogu uspostavitiodnose prave ravnopravnosti i prevazici medusobne istorijske idruge konfrontacije jedino kroz zajednioku federativnu drzavunisu se, izuzimajuci novu Jugoslaviju, mogle realizovati iakosu isticane od progresivnih socijalistickih snaga svih balkan-skih naroda, ali ne uvek istovremeno, kako zbog prisustvai interesa stranih cinilaca tako i politike vladajucih snagai nastalih protivrecnosti rnedu njima. Afirmadja ideje jugo-slovenstva proizasla je iz istorijske svesti 0 predominantnostizaj ednickih in teresa i izrazenih geopolitickih pretenzij a koj esu uvek u proslosti predstavljale objektivan cinilac koji jeugrozavao njihovu nezavisnost, kao i nezavisnost drugihbalkanskih navada.

5) Proces nastanka balkanskih drzava uvek se odvijao uzpodrske jednih i csuprotstavljanje drugih velikih sila. Velikesile su uvek polazile ad stava da opadanje uticajarjedne odnjih na datom prostoru »ostavlja Ql\Iu.reg prostqr« za drugei da ga treba popuniti sopstvenirn uticajem ili prisustvom.Takva politika je bila veoma izradena i zbog vrernenskogpoklapanj a nastanka mezavisnih balkanskih drzava sa perio-dom pocclka i kruja najdornlnnntnljeg perloda imperijalizmau istoriji rnedunarodnih odnoaa. One su svoje sukobe uglobalnim odnosima prenosile i na balkanski prostor, a re-senja na njemu trazile saglasno svojim sirim interesima i pre-tenzijama u Sredozemlju i na B1iskom istoku. Pri tom nije

47

.,se izbegavala ni upotreba oruzja, pa su resenja, i1i narmetanasilorn i1i komprornisnim formulama.

G) Tradicija ponasanja velikih sila na Balkanu ogledalase u koriscenju istor ijskih podela i protivrecnosti medubalkanskim narodima, koriscenju jednog suseda protiv dru-gag, politici preraspodele njihovih teritorija saglasno strate-gijskirn interesima onih sila koje su u datorn momentu imaledominantan uticaj. »Opravdanja« za svako takvo ponasanjenalazila su se u ideoloskirn, politickim, strategijskim, nacio-nalnirn, i1i drugirn argumentima one sile koja je imalanajpovoljniju poziciju u datoj konstelaciji odnosa snaga.

Susedstvo velikih sila uvek je nosilo najvece opasnostipo onernogucavanje i1i ugrozavanje nezavisnosti balkanskihnaroda, a teznje za porobljavanjern i prosirivanjern svogasuvereniteta nikada nisu prestajale. Sile u blizem i da1jemsusedstvu, zadovoljavale su se ostvarivanjem odredenog uti-caja strategijske ili ekonomske naravi. Tako su Austro-Ugar-ska i Italija tezile sirenju svog suvereniteta na Balkanu,Rusija s.irenju uticaja koji obezbeduje da se preko Balkanaizade u Sredozernlje, Engleska ocuvanju stanja koje onemo-gucuje izlazak u Sredozemlje silarna i'z srednje i istocneEvrope, Nemacka obezbedenju Balkana kao interesne sfereznacajne u ekonomskom i strategijskorn pogledu, a Francuskaostvarivanju politickog uticaja u suprotstavljanju ili zaokru-zivanju protivnicke sile.

7) Politika interesnih sfera velikih sila prema Balkanuje visevekovna tradicija, a ad kraja 17. veka nije bilonijedne evropske velike sile koja se nije interesovala zamogucnost uticaja direktno, ili preko podrske drugoj (savez-nickoj) sili. Interesne sfere su planirale i utvrdivale sile sanajizrazenijim uticajern polazeci od strategijske prednostiteritorije i pravca nastupa, a koristeci se svirn drugim ele-mentirna ko:ii SoU mogli privuci marode date teritorije. Svegrupacije sila svrstane u vojne i politicke saveze takode suse borile za obezbedenje uticaja na Balkanu, ali zbog strategij-skog i drugog znacaja nikada nije doslo do sporazuma a po-deli sfera uticaja, izuzimajuci poslednji pokusaj iz drugogsvetskog rata koji [e u izvesnoj meri Ii do odrcdenog Vrc.'II1CIl-skog perioda bio ostvaren. ,

Milje balkanskih protivrecnosti ornogucavao je strani uti-caj koji je cesto koriscen kao protivteza uticaju koji se smatraoopasnijim ili kao pornoc U odnosu na suseda sto je dovodilodo povoljnijeg odnosa snaga u odnosu na druge balkanskeaktere.

ANDREJ MITROVIC

DEVET TEZA 0 OSNOVAMAMEDUNARODNOG POLOZAJA

BALKANSKOG POLUOSTRVA UI NOVIJOJ ISTORIII

Savremeni Balkan je nastao postupno, u procesu koji jetekao, granao se kroz 19. vek i zavrsio krajem druge decenije20. veka. Taj proces cine stvaranja i teritorijalno uoblica-vanje nezavisnih drzava, koje su se pozivale na modernonacionalno nacelo (ukljucujuci i Tursku, ad vremena KemalaAtaturka). Ove potpuno nove istorijske prilike nastale suizdvajanjem balkanskog tla, iz dveju imperija srednjevekov-nag porekla i s jezgrima izvan Balkanskog poluostrva, izTurskog carstva i, nesto kasnije, iz Habsburske carevine.Hronoloski, prvo je teklo izdvajanje iz osmanlijskog suvere-niteta i time su postavIjene osnove, sto je bilo najtesnjespojeno sa slozenim medunarodno-politicklm pojavama i zbi-vanjima. Sve avo, oznacava se izrazorn - »resenje Istocnogpitanja«. Ubrzo je usledio i drugi, u stvari odlucujuci procesza danasnje prilike, na kraju koga je u istorijskorn prelornuna zavrsetku .prvog svetskog rata doslo izdvajanje znacajnogdela balkanskih teritorija (jugoslovenskih, rnadarskih, i ru-munskih) iz kruga habsburskog suvereniteta.

1. teza:

Proces resnvanja Istocnog pitanja istovrerneno je bio iproces pos tepenog uklj ucivanj a istocne polovine Balkanskogpoluostrva i tu nastanjenih naroda i drzava u svetsku isto-riju, posredstvom prvenstveno evropske istorije. Zapadnapolovina je bila ukljucena u evropsku i svetsku istoriju vecsvojim pripadanjem carstvu Habsburga. Ovom vezanoscu zaopstu istorij u, Balkan se gradenj em svog nezavisnog politic-

48 4

'~

ill

49

I

.)

kog zrvota ukljucio i u one tokove koji su se od poslednjihdecenija 19. veka poceli usmeravati ka velikim ratovima izprve polovine 20. veka. Okoncanje jednog razdoblja bilo jei ukljucivanje u drugo razdoblje, i to ono, u kome je u prviplan izbio. slozeni opsti i.problem rata i mira. ITa cinjenicaistovremeno znaci i visestruko, visesmerno i cvrsto vezivanjes novim-privrednim, drustvenim, politickim i kolektivnopsiho-loskirn stanj ima, dakle i sa usmerenj ima i organizacij omprivrede.- 'I razrnahom naucno-tehnolosko-tehnicke civilizacij e,.kao i .s j acanjern voj nog ~inioca u celini istorij skog zivotaljudi. Kratko receno, balkanski prostor je u svojej novijojistoriji organizovan u vise drzava, ukljucen u razdoblje svet-skih ratova (pri cemu ne treba podrazumevati sarno vremen-ski period od 1914. do 1945, u kome su se odigrala dvasvetska , rata, nego i· u potonjim vrernenima, u kojima sezivi. u senci .rnoguceg treceg svetskog rata).

I i 11 " f

1\'1 •• . '. I' .. 2.. teza: ! ,

:.

Noviji unutrasnji .istorijski procesi na Poluostrvu susvodljivi: ,a) na snazan dernografski rast, zasnovan na uve-canju hroja zivorodenili, manjoj smttnosti uopste, produza-vanjern covekov:og zivota, sto' je evropska i svetska pojava,takode od ,·pocetka 19. veka i sto prirodno daje svoj pecatdrustvu i celini istorijskog zlvljenja: b) na izrazitu teznju zauvodenjern moderne privrede) modernizaciju drustva, naosnovama . industrijske i naucno-tehnoloske revolucije, stopodrazumeva prevazilazenje ili slamanje prepreka koje stva-raju svojevrsno balkansko preindustrijsko i agrarno drustvoj nasledeni nacin zivota; c) na osavremenjivanju politickogzivota, ad rnisljenja do ustanova i organizacija, do drzave:d) na unapredivanju kulture prema uzorima koje nudi razvi-jeni svet. Verovatno su sve kljucne Ideje, zamisli i projektiu privredi, kulturi, drustvu i politici novije balkanske istorije(ad 19, veka), u sustini uzeto, preuzeti, dakako uz prilagoda-vanje posebnim uslovima opsteg balkanskog, ili regionalnogkaraktera. Primera odudaranj a ad recenog imamo tek u tokuposlednjih nekoliko decenija.

I j "!

,,.: I

,3. teza:

Organizovanje Balkanskog poluostrva, u prostor sa visedrzava, predstavlja jacanje uzih, regionalnih interesa. Takvazastupljenost, 'kroz drzavu je stekla potpun znacaj. Iz toga

50

·1Ii

I1

II

(

je proisteklo dvojstvo. Zasticen je nezavisan zivot .uzih . re-giona u okviru Poluostrva, i na njima preovladuju stanovnicijedne nacije ili vise srodnih nacija, sto je doprinelo ravnorner-nijem razvoju celog Balkana i unelo istorijski vazne sadrzajeravnopravnosti i dernokraticnosti. Medutim, to je na drugojstrani dovelo i do apsolutizacije parcijalnog interesa, tj. nje-govoj potpunoj prevazi nad zajednickim interesom, pa je tocinilo da je tokorn daljeg razvitka sve vise nestajalo stvarnozajednistvo i tonule ideje a zajednistvu, avo se dogodilo,tim pre i' tim vise, sto Balkansko poluostrvo u'znjegoveunutrasnje podele, u novijoj istoriji, takode, dele i svetskepodele medu drzavama, tacnije medu velikim silama, te su seu vrhunjenju medunarodnih kriza u oba svetska. rata bal-kanske drzave nasle na suprotnim stranama frontova, stoim se dogodilo i u kljucnim ·podelama sveta nakon drugogsvetskog rata.

4. teza: t

U osnovna svojstva novije balkanske istorije spada ita,da je vec u razdoblju resavanja Istocnog :pitanja prisustvovelikih sila postalo veoma vazan cinilac, posredno i nepo-sredno, sto se u proteklom vrernenu pokazalo : [ednorn adkonstanti. Za drzanje svake velike .sile pojedlnacno, .stalno suodlucujuci njihovi posebni interesi, sto je ucinilo da se nji-hovim prisustvom na Poluostrvu prenose i njihove medu-sobne napetosti, proistekle iz razloga koji nisu. ponikli nabalkanskom tlu, i unose njihovi sukobi koji su se razvilinegde drugde, a takode svoje mesto imaju i njihovi oprecnibalkanski interesi. Otuda, rec j e 0 vaznorn cinlocu sve vecei vece razbijenosti Balkana. Na drugoj strani, velike sile, 'kaoi svi razvijeni delovi sveta, znacajno . su i mnogo doprinelimodernizaciji Balkana, pocev ad pruzanja finansijske po-drske, preko davanja korisnih uzora zivljenja .do skolovanjakadrova, itd. avo znaci, da su balkanske drzaveupucene navelike sile i razvijeni svet i zainteresovane za visestrukusaradnju, ne sarno politicku.

5. teza:

ad epohe klasicnog imperijalizma (kraj 19. i pocetak20. veka), velike sile shvataju 'Balkan kao prostor kojije za njih zanimljiv kao celina;' ali u kome svoje daleko-t·'~·~··,__~ 51

II

I,, --...-.-..:.....----=:...-----------------~------------------------~",~ (

(sezne ciljeve ostvaruju uvazavajuci i uracunavajuci unutrasnjubalkansku razrobljenost, te saglasno ovome mogu voditiuporedo vise uzih, razlicitih pa i protivrecnih politika, neodstupajuci ad osnovnog cilja, nego sarno oscilirajuci akastrategijske smernice.

saradnje ili prijateljstva, u nacelu, uspostavljaju ponudom po-litike tzv. »paralelnih interesa«, kako je to svojevremeno for-mulisao austrougarski ministar spoljnih poslova Erental. U pi-tanju je formula za privlacenje jedne balkanske zemlje isti-canjem da se njeni interesi i znacajni ciljevi ne presecaju, neudaljavaju i ne sudaraju, takode i ne podudaraju ili dopunja-vaju, sa interesirna i osnovnim ciljevima date velike sile, negoteku paralelno, te je moguca saradnja u kojoj velika silapodrzava balkansku poli tiku, pa i dalekosezne uze cilj eve iambicije male balkanske drzave.

6. teza:

Velike sile polaze od shvatanja da je Balkansko polu-ostrvo ideo nekog mnogo sireg prostora, pa prvenstveno natome zasnivaju svoje strategijske zamisIi i kljucne ciljeve.Tako se uzimaju kao jedinstveni: balkansko-bllskoistocnj re-gion; Istocna Evropa, pri cemu se napusta geografsko znacenjeizraza i obuhvataju juzni delovi Kontinenta; Srednja Evropa,pri cemu se uopste ne vodi racuna <0 geografskom znacenju iz-raza i u proslosti se pod ovirn pojmom, uz geografski uzetosrednju Evropu, podrazurnevao kao celina prostor koji uklju-cuje deo zapadne Evrope s Beneluksom i vecim i1i manjimteritorijama Francuska, veci ili manji deo Rusije, odnosnoSSSR, ceo Balkan, ceo Bliski istok, cesto i cela Skandinavija,pa i basen Crnog mora zajedno sa Zakavkazjem; JugoistocnaEvropa, izraz koji je kao politicki pojam ucestalo koriscen odokoncanja prvog svetskog rata .i, mada vrlo cesto zamenjujepojam Balkan u geografskom znacenju; u irnperijalistickirnspisima nernackih krajnje desnicarskih programers »velikogprivrednog prostora« zahvata jos .j Cehoslovacku, ponekad iAustriju, pa i Ukrajinu. U svim slucajevirna upotrebe ovakvihpolitickih pojmova sa geografskim imenima -podrazumeva seda je obuhvaceni prostor svojevrstan, u osnovi autonoman,dakle celina koja ima svoje posebnosti, ali se na razlicitenacine porice da moze biti samostalan i tvrdi da mora biti uk-ljucen u »veliki privredni prostor« neke velike i razvijenedrzave (za koji su nacisti i Iasisti imali ideologiziran sinonim:»zivotni prostor«), Ova ukljucenje se u nacelu vidi saglasnoteoriji »dopunskog privrednog podrucja«, sto podrazumevapodredeno i trajno nedovoljno razvijeno podrucje koje prven-stveno kao sirovinski rejon stoji na raspolaganju privredi nekevelike drzave.

8. teza:

Ovako, u sustini ideologizirano i prakticno politicko razu-mevanje Balkana, u okviru nekog sireg prostora, kao da sepojavljuje u savrernenoj svetskoj istoriografiji. Cini se da jezanirnljivo upozoriti na tri teze. Jednu, zastupaju neki turskiistoricari, koji predaju na zapadnim univerzitetima, a kojetvrde da je Tursko carstvo u toku svoje viSevekovne vladavinenad Balkanskim poluostrvom obezbedivalo rnedunarodno-poli-ticku stabilnost u si1rem regionu. Izricito kazu, da je balkanskiprostor inace beznadezno rascepkan i time slaba tacka rnedu-narodnog sistema i akutno.vodnosno potencijalno zariste medu-narodnih kriza. avo ocevidno pretpostavlja da je jedino pravoresenje da Balkan bude, ako rie pod suverenitetom, ana bar podhegomonijom jedne velike drzave. Druga teza, maze se pro-citati u zapadnonernackoj istoriografiji i sv:odi se na politoloskistvorenu teoriju, da u istoriji postoji jasan centar i jasna peri-ferija, da je periferija slaba i razdrobljena i zato uvlaci centaru sukobe, koji zatim vuku centar u kataklizmu velikog unu-trasnjeg rata. Ovakvo opste videnje konkretizovano je tako stose proucavanje predistorije i istorije prvag svetskog rata svodina tvrdnju da je .raavijeni deo Evrope centar 'istarije, a Balkansa Bliskim istokom periferija. Treca teza, u stvari je varijantaprethodne i zasniva se na tvrdnji 0 potpuno podeljenoj svetskojistoriji, iskazanoj u postojanju i medusobnorn konfliktnom od-nosu .razvijenog i nerazvijenog sveta, stirn 8tO se razvijenisvet granici s nerazvijenirn na liniji razdvajanja srednje Evropeod Balkana. Ostavljajuci po sbrani sve rnoguce, prakticno pri-menljive dalje ideologicacije ovakvih navodnih naucnih po-stavki, treba uociti najosnovnije, tj. da se istorija vestackiklasifikuje na dva potpuno odvojena dela, stirn sto centru ilirazvijenom delu ocevidno bivaju pripisane visoke istorijskevrednosti, za razliku ad periferije ili nerazvijenog dela.

7. leza:

Svoje bitne ciljeve, zasnovane na politici veIikog prostora,sile u osnovi realizuju prakticno najboljim bilateralnirn pute-virna. Istorijsko iskustvo dozvoljava zakljucak da se ad nasi

52

I!IIIIi

53

, I 9. teza: ,', ' (,r!I (II ~, . Iz I istorijskih istrazivanja sledi cinjenica da je Balkansko

poluostrvo sve vise r'azbijeno, te da BU dda'Ve i narodi danasudaljeniji nego sto su to bili u vrerne r esavanja Istocnog pita-nja.' Naucnim istrazivanjima trebalo bi traziti odgovor- na pita-nje zasto. je tako, ali istovrerneno i ocekivati da drzavnici ipoliticari i sarni resavaju zagonetku. Za sada, potrebno je do-dati da je ovaj' politicki razbijen prostor geografska celina,5 raznovrsnostima unutar sebe, koje pre povezuju nego storazdvajaju; da je, po prirodnim preduslovima, privredno u stva-ri bogat i s rnedusobno dopunskirn rejonima; da raz licitostiistorija i, cak, njihova cesta oprecnost, usmerenost u ra,zLicitimpravcima Hi izvesna odredenost razlicitim uticajima, ne uma-njuju jasan .Interes privrednog povezivanja i nalazenja zajed-nickog politickog ponasanja kod suocavanja sa svim imznoli-kim Izaeovima svetske istorij e (iz koj e se n i Balkan ni poj edinenjene drzava ne rnogu vise trajno izdvajati). Kao i u celomsvetu, tako i na Balkanu secini da umesto borbi (narocito bor-bi oko preraspodele u Istoriji rasporedenih teritorija) rnnogo jerazumnije.i u .Interesu svakog clana i svih skupa da jaca sa-radnja i smanjujs se vaznost .granica kao prepreka. Otuda jeocevidno, za sve korisnije, ukoliko bi Balkanci trazfli odgovorna pitanje kako prevazici razbijenQst stvorenu u tokovima nji-hove novije istorije, nego da neguju rnedusohno suprotstavlje-ne tradicije. Istorijski nastalo jeste Cinjenica koju je dobropriznati i saznati, da bi bilo prevaailazeno urnnom akcijom.

II

II

I

If I

/ .'

d '

" 't' j' , !ill

h

54

-..~ .•.-- ~--":":--:'::--=-:-;:':'

(MIROLJUB JEVTIC,

KONFESIONALNI OKVIR MAKEDONSKO··ALBANSKIH ODNOSA U DELU

VIKTORA BERARA

"

Francuski helenist Victor Berard (1863-1931) bio je isto-dear i putopisac. Veliki deo svojih istrazivanja posvetio je

.proucavanju »Istocnog pitanja« kroz izvore razlicitog poreklakoje navodi u svojim delirna. Osim toga,veliki deo vremenaje proveo na podrucju ' Osmanskog carstva, posebno u Make-doniji i na' Kosovu. To. ~mU je ornogucilo da stekne dostakompletan i verodostoj an uvid u meduverske ' i~medunacio-nalne odnose u tim krajevima.. ' ,

Svoja istrazivanja .prezentirao je uviSe obimnih knjigaCiji je sadrzaj dragocen za istorijska proucavanja, jer se radia autoru koji je osloboden pristrasnosti, za razliku ad pisacaciji su narodi bili direktno umes ani u borbu za podelu evrop-skog dela Osmanskog carstva.

Medu najznacajnijim delima ovog stvaraoca su: »Turskai sauremetii helenizam«, koja je dobila i nagradu Francuskeakademije, zatim »Sultan, islam i sile«, »Makedoniia«, »ZaMakedoniju«" »Poliiika sultana«, »Turska reuolucija«, »SmriIsianbula« i druge. I .':, , '

Viktor Berar polazi ad cin] enice da ondasnj e Osmanskocarstvo nije predstavljalo tursku nacionalnu drzavu; kako seponekad istice u savremenim radovima, vec islamski vase":ljenski halifat, koji je u skladu sa sertjatskom drzavno-prav-nom teorijom bio ureden kao verska drzava koja ne uzimau obzir nacionalrii koncept.' Zato su podanici tretirani sarnokao pripadnici verskih grupa, ali ne i etnickihvzajednica.

1 0 Islnmskoj teorij'l ddnv'e' vide II' delo kJosl~nog ',oropskog' pravnlkaMowordl Lea slatuts gouvernamentaux, AUlr, 1915, Bortold V. V. Hollfa 1sulton. Mlr Islomo, so~lnenljo, tom VI, Moskvo, 1966, Glbb H, A. n Studieson the clvllIzotlon or Islam, London, Boston, 1962, Begovlc M, 'Serljatskoprovo 0 dril!avl I ddovnoj uprovl, u IstorlJskl i!osopls, Beogrod br. XXXII/1985,

I

t'

55 ..,

fV:JVNZ-"

IJISfID!IL VHLS- ISONU 0INUOHVNfl(/!IW-NVJI7Vfl

I •

}

(\

I(,

LEO l\'IATES

BALKAN U SUVREMENOJ SVJETSKOJPOLITlel

UVOD

Balkansko poluostrvo, kao i sarna Evrapa, nerna geograf-ski opravdane poli tioke grantee. Geografskom logikorn povu-cene granice presijecaju pojedine balkanske drzave, a posebnoTursku, Rurnunjsku, pa i Jugoslaviju. Ipak , te tri zemlje, za-jedno s Grckom, Bugarskom i Albarrijorn pohticki se ubrajajuu bahkaneke zemlje. Prerna tome, to podrucje ima vrlo velikopoliticko znacenje, jer spaja ne sarno Evropu s istoenim baze-nom Sredozemlja, nego zalazi takoder duboko u Srednji istok,sve do Irana.

Tokom povijesti, Balkan je bio .izlozen nadiranju mocnihsila IS tri strane, sa listoka, sjevera oj 'sa zapada. Ovaj polozaju neku se ruku odrazava i u danasnjern polozaju Balkana usvjebskoj politici. Ipak, on je, zajedno s cijelim sredozernnirnprostorom joos prije cetiri stoljeca izgubio svoje ranije cen-tralno historijsko znacenje. Nova oktrica odvukla su interestada moonih sila ria sire svjetske prostore. No, rriti Sredozern-lje, niti Balkan, nisu izgubih svojstvo spornih pcdrucja, 0cemu svjedoce oba svjetska rata.

Mozda je za suuremenu ulogu Balkana u sujetskoj poli-tici najititeresaniniji podatak mjesto koje to poluostruo zau-zima u podjeli Europe. Kao sto je poznato, granicna linija,lcoja dijeli Evropu na dva dijela od kraja drugog sujetskoqrata, na svom sjevernom krCIJj'Upocinje na obalama Baren-covog mora. Tamo je to gramca izrnedu Sovjetskog Savezai Norveske. Njen tok tece dalje na jug do Baltickog mora,skrece daleko na zapad i ponovo ulazi na kontinent u Cen-tralnoj Evropi dijeleci Njernacku na dva dijela. Juznije ad

5*

I'i"I',~i~

. Ii'

67

(

toga, ta linija tece duz austoijsko granice izaV'rSava na tro-rnedi Austrij a- Madarska-Jugoslav:ij a.

Ovdje diobena lbnija udara na grarriou Balkana kao poli-tiokog pcdrucja. Uzrnemo li to 'podrucje leao cjelinu i odnosesvih sest balleanskih zemalja kao podsistem odnosa unutarEurope, tad a se ono ne nalazi ni s jedne ni s druge strane telinije, nego je poseban slucaj unuiar evropske podjele. Timese, naravmo, ne bi negirala osnovna polstioka opredjeljenosti pripadnost svake pojedime balkanske zemlje. No, u mi.rno-dopskirn uvjetirna takvo posebno Irel iranje Ilalkana i njego-vih sest zemalja ocigledno ima odredeni smisao, posebno uveei s nekirn pitanjima od zajedniokog rnteresa za te zemlje.To najbolje pokazuju dogovori 0 zajedni6kom 'tretir anju poje-dinih pitanja i cdrzavanjs posebnih regionalruh odnosa. Vtom .slucaju linija podjele u izvjesnom smislu staje na qra-nici Jugoslavije, ne zaursiusi svoj talc do morske obale.

Uzirnajuci, pak, u obzir cjeldnu medunarorhnih odnosa,a posebno osnovna strateska pitarsja, ovakvo izdvajanje sene moze odrzati. V tom opcern srnislu Iirsija podjele skrecenatrag prerna istoku, d'llZ granice Jugoslavije Ii konaono zavr-sava na tursko-bugarskoj granici ma obali Crnog mora. Ova-kav krivudcuvi tok ove Iinije pokazuje da se ona zapr avodijeli na tri dijela. Najsjeverniji je dio linije na Skandinav-skom poluostrvu i u Balttku, zahirn dolazi centralni dio kojipresijeca Njernacku, pa orrda dijeIi Saveznu Republiku Nje-macku i Austriju od Cehcslovaoko i Madarake. Na kraju jebalkanski ili juzni dio te granicne linije, 'koji odvaja dvijesjeverrie balkanske zemlje (Rumunjska i Bugarska) od preo-stale cebiri. No ova podjela na tri dijela cijele ove linije neproizlazd same iz neobi6nosti i isprekidanosti njenog toka.Ona je, pnije svega, politick! osnovna i ima na svakom dijeluposebno stratesko znacenje. Bez uocavanja 1ih razhika ukarakteru svakog ad tri dijela, tesko cerno shvatiti onu poscb-nost koju ta linija ima na Balkanu.

Odlucujucl, u politickom i vojnorn pogledu, svakako jecetitralni dio te linije. Tu su nagomilane, s obje strane mocnearrrrije i razor-no nuklearno oruzje. Kada se gOVQlI'i0 qranicisusreia dva saveza, odnosno podrucja utjecaja dviju supersilau Evropi, zapravo se rnisli na arednji tok lrnije, a posebno naglavni dio tog dijela, koji odvaja Saveznu Republiku Njerna-cku ad Njemacke Demokratske Republike i Cehoslovacke.Ovo je pojacano 'i okolnoscu sto 6U vain 170gsektora dva save-za u neposrednom koniakiii samo na kratkim. odsjecima, nakrajnjem Sjeveru i na Balkanu, blizu Crnog mora. Osim

toga su ova dva kratka i periferna sektora i prostorno sasvirnnepovezana. Linij u Ironta izmedu dva saveza u centru dij eliod sj evernog penifernog sektora u direktnoj Iiniji oko 2000kilometara, a na jugu ta je udaljenost om 1000 km.

I

Posebni status Balkana upravo i proizlazi iz tog ka-raktera Iinije podjele. Postoji bitna razl ika, pored svih slicno-sti, izmedu Balkana i Skandinavije. Sjeverna, Hi skandinav-ska, diobena lin.ija je uveliko obiljezena tirne sto, s izuzetkomkratkog Loka u polarnom predjelu, gotovo sva tece duz gra-nice neutralne Finske i onda duz njene obale J obale neu-tralne Svedske .. Sarno jedan kratki tok na jusnom kraju pro-lazi u bhiaini Danske. koja je clan zapadnog saveza. Timposebnim karakterom. Skandinavije odredena je i posebnauloga ovog dijela linije. Dalekosezno znacenje ima okolnoststo je to. pretezno grani6na linija iemedu Varsavskog savezai neutralnih skandinavskih zernalja.

Bez obzira na to da Ii diobenu lirrij u unutar Balkana tre-tirarno kao nastavak opce diobene linije, tili kao politickudiobu unutar Balkana, sasvirn je slgurno da je taj dio linijerazlicit vec po svom geografskom polozaju. No, to da li cemotu 1IFl1!ij'llunutar Balkana smatrati sasta:vnim dijelom epeepodjele, ili vise kao unutarbalkansku podjelu, ne treba da budesubjektivna odluka. Zapravo, ovaj dio liriije treba drugaCijetretarati u uvjetima mira, a drugacije u slucaju .rata, odnosnou vrijeme i u vezi 50 perspektivom da bi ana mogla postatilinij a Ironta u ratu izrnedu dva saveza.

V slucaju rata, bez obzira ria aktivnost u operativnomsmislu i na posebnu vojnu ulogu pojediriih dijelova, sveuku-pna linija od Barencovog mora do Crnog mora, bila bi jednalinija konfrontacije. Na to ne bi utjecalo rui prekidanje frontatamo gdje ana .tece uz granicu neutralmih zernalja, u kojetreba ubrajal.i neutralce .i nesvrstanu Jugoslaviju. Naime, oviizuzeoi samo bi irnal'i vcjnotebrsicki efekat ushijed prostornenepovezanosti cijelog Ironta.

V mirnodopskim uvjetima to svakako nije take. To proiz-lazi -iz samog toka medunarodrrih odnosa ad pres tanka hlad-nog .rata i opceg okvira i taka svih polibiokih i ekonornskihodnosa u Evropi, jos od pocetka sedamdesetih godina. No,Balkansko podrucje se tu bitno razlilcuje od ostale Evrope,

:pa oj od Skandinavije. Tamo je istocno od linije najveoimdijelom Sovjetski Savez, vodeca drzava Varsavskog saveza.Na drugoj su strani tij esno povezane skandinavske zemlj e.Medublokovski sektor (Norveska-SSSR) ima, osim toga, pose-

68

" I ~

69

("

( i

Forrnirnnje danasnje strukture Balkana

No, Jugoslavija je tokom rata stvorila oruzane snage koje8U izvraile oslobadanje zerulje. U Grckoj se, takoder, razviopokret obpora. Albariiju je jos prije rata okupirala Italija, To-kom r ata, uz -pornoc Jugoslavije, razv:io se oslobodilacki pokreti Albanij a j e oslobodena bez neposredncg sudj elovanj a veli-kih saveznickih sila. Turska je, iako vezana uz Britaniju, osta-1a van rata i pr ikljucila se ratnoj koaliciji tek 24. 2. 1945.Bugarska :i Rumunjska sudjelovale su u ratu na strani osovine.

Na kraju rata Bugarska i Rurmmjska imale su status'pobijedenih neprijatelja, pod okupacijom Sovjelskog Saveza.Albanija je stekla prava zaracene zernlje, ali sou }oj SAD iBritanija u pocetku uskratile diplomatsko priznarije. Pr-im-ljena je u Ujedinjene narode tek 14. 12. 1945. godine uslijedotpora zapadriih sila. Jugoslavija, Orckai Turska irnale sustatus saveznika u rabu, Razlika rnedu njima bila je sarnou tome &to su Grcka i Turska bile u savezu s Britanijorn, aJugoslavija je, kao Federativna Dernokratska Republika, bilavan svih saveza,osirn ratne koalicije.Ona je tek poslije ratadobrovoljno stupila u savez sa Sovjetskim Savezorn.

Ove razlike u statusu na kraju rata nisu bile sam a for-maine i razlicite polazne pozicije, nego su igrale odiucujucuulogu u kasnijetti uldjucivan}u u medunarodne odnose. Takaje i doslo do grupiranja sesi boikanskih. zemalja u tri grupe.Bugarska i Rurnunjska apsorbirane su u istocni blok podvodstvom Sovjebskog Saveza, a kasnije SlU postale claniceVarsavskog saveza. Grcka i Turska, iako na razlicit nacin,ukljucene su u zapadni blok i to sve vise pod neposrednimarneriokim utj ecajem, a kasnije 5U postale clanice Atlantskogsaveza. Toll, kao i na mnogirn drugim rnjestima, Arnerika jepreuzela ulogu koju je do rata i za vrijerne 'rata, igrala Bri-tanij a.

Mnogo neobioniji je bio tok dviju preostalih zemalja.Albanija je ostala van saveza do kraja rata, kao i Jugosla-vija. Poslije zavrsetka rata, ona je zakljucila ugovor 0 savezusarno s Jugoslavijom (10. 7. 1946), s Bugarskom (16. 12. 1946), ito je bilo sve. Kada je 14. 5. 1955. potpisan Varsavski ugo-vor 0 savezu, Albanija je doduse pristupila clanstvu, ali jevec od 1961. godine de facto prestala biti clanom prekinuvsiodnose sa Sovjetskim Savezorn. Albanija je nekoliko godinabila bliska Maovoj Kini, ali i to nije bilo dugotrajno. Ona jeuglavnorn ostala u dobrovoljnoj izolaciji i odrzavala vrlo ogra-nicene ekonomske odnose s ostalirn svij etom.

Jugoslavija je ubrzo dosla u polozaj da se brani ad pri-tiska Sovjetskog Saveza, koji je nastojao da je ukljuci u sistem

bni pclozaj uslijed geografskuh i klirnatskih uvjeta. Polarnipredio tamo otezava svaku akbivnoet i u rniru, a to bi bilotako sigurno i u raw. Na Balkanu, s obje strane Iirrije subalkanske drzave. To je Iaktor koji cerno poblize razrnotritii to posebno u uvjetirna mira.

d

l

l

l.,

Vec je receno da su utjecaji izvana dolazili uglavnoiu iztri pravca. U tllajranijoj proslosti utjecaji i pritisci dolaziJ isu sa istoka. U peniodu arrtike to su bili Perzijslci ratovi grc-kih gradskih dJrzava, stolj ecirna prij e nase ere. Kasnij e Sllto bili ratovi Rimske Imperije s azijskim drzavama. Posljed-nji ad njih bila je odbrana Bizanta od napredovanja Osman-lija prema Zapadu. Stabilizacijom polozaja Turske, poceikomdvadesetog stoljeca, pritisci s istoka presiaju. Turska postajesastavni dio Balkana. No, jos u vrijeme stabiliziranja tog po-lozaja, pojavljuju se pojacani pnitisci sa :sjevera (Rusija) i sazapada (Austro-Ugarska). Utjecaj Rusije opada do najnovijegvremena. Dominantni pritisak u meduvremenu dolazi sazapada i izaziva I svjetski rat. Poslije raspada austrougarskemonarhije, pritisci sa zapada dolaze iz Iasisticke ItaIije i na-cisticke Njerncke, koji kulminiraju u drugom svjetskom ratu.Poraz sila osovine otvara eru direkinoq i po}ocanog interesozapadnih uelikili sila, a posebno raste in teres SAD. No, uspo-redno s time jaca i siijetska uloga Sovjetslcog Squeza i njegovinieres za Balkan.

Sv:i ti v anjski utjecaji, a posebno pritisci, djelovali SIllna Balkan u dva suprotna smisla. S jedrie sbrane, ani sudovoddli do pojava udruzivanja i razvijanja osjecaja pripad-nosti jednom odredenom podrucju. S druge strane, oni suizazivali i podjeIe. Takvo stanje i danas prevladava i odrazavase u odnosima pojed:inih balkanskih drzava s vanjskim svije-tom. Da bi ehvarili danasnje unutarnje podjele i orijentacijusvake pojedine od sest balkanskih drzava, moramo se osvr-nuti na tu njihovu ulogu u neposrednoj proslosti, jer je anauvelike uvjetovala njihov danasnji polozaj.

Period drugog svjetslcog rata je bio period dominacijeZopada, tocnije, ratom podijeljene zapadne Evrope. HitlerovaNjernacka vec je podcinila svojoj vlasti Rumunjsku i Bugar-sku. Jugoslavija i Grcka odupirale iSHse tom pritisku UlZ oslo-nac na Brita:niju. Njemaoka ih tada ukljucuje u svoj sisternsilom oruzja, cemu je prethodio kratkotrajni obrambeni rat.

,, ,

I~I

"!

II !

I :

I, 1

j""n.

Il.

II,,,,

Im,1

70 71

( (

cdnosa pod svojorn hegemonijom. Bilateralni ugovor sa SSSRzakljucen je 11. 4. 1945. (prvi takav poslijeraoni ugovor Sov-jetskog Saveza) koji je poslije sukoba iz 1948. godine raski-nuo SSSR 28. 9. 1949. Sldcno je bilo i s ugovorima Jugosla-vij e sa ostalim istocnoevropskim zemlj ama.

Poslije toga, Jugoslavija nije vise zakljucila nikakavsaveznicki ugovor, osim obrambenog ugovora s Grckorn iTurskorn 1954. godine, a to je bila posljedica nasrtaja ipritiska Moskve ad proljeca 1948. do normalizacije odnosa1955. godine. Taj ugovor bib je operativan .zapravo vrlokratko vrijeme. Vec slijedece godine dolazi dovelikog zao-stravanja odnosa izrnedu Grcke i Turske. Povod su bileborbe za prikljucenje Kipra Grckoj, koje su buknule naostrvu u ocekivanju nezavisnosti. Od tada je Balkanski ugovorpostao neaktivan. Jugoslavija je razvila svoje odnose s vrlovelikim brojem zemalja, a posebno u okviru pokreta nesvrs-tanosti. Njeni odnosi razvili su se i sa zemljama iz oba vojnasaveza.

Taka je doslo do forrniranja triju grupa zemalja na Bal-kame dvije su clanice zapadnog saveza (Groka i Turska), dvi-je istocnog (Bugarska ,i Rumunjska) i dvije van oba saveza(Jugoslavija i Albanija). No, iz toga ne proizlazi trokutnakonstrukcija odnosa, jer su te grupe deiinivane po statusu,a ne po metlusobnini aiiniietima i dobrim. odnosima. U stvarisu unutar tih grupa odnosi uglavnom slabi.

Posebno to vrijedi za grcko-turske odnose, koji su kraj-nje i trajno zategnuti. Odnosi izmedu Albanije i Jugoslavije,takoder, spadaju medu posebno lose odnose. No, tu trebanaglasiti da Albarsija nerna ni s kojorn drzavom zaista dobrei razvijene odnose. Odnosi izmedu Bugarske i Rumunjske soutradicionalno optereceni granicnirn problemorn oko Dobrude,sto je uglavnom stanje u cdnosima i medu drugirn zernljamaVarsavskog saveza, iako se ono uglavnorn prikriva vanjskimmanifestacij arna prij ateljstva. Osim toga 'P06tOje i trvenj akoja imaju osnovice u razlicitom unutrasnjern razvoju u pos-ljednje vrijerne.

Ova struktura odnosa na Balkanu pokazuje koliko jestanje rnnogo slozenije od one uproscene slbke odnosa kojuobicno svijet ima a Evropi. Sasvirn je jasno da se stereotipa poc1jeli na Istok i Zapac1 tu ne mote sasvim prosto prirni-jeniti. No, cak i neovisno od tog sto su ponekad odnosi izrneduzemalja iz raclicitih grupa bolji, nego unutar grupa, ocigle-duo je da liriija podjele unutar Balkana nema jednaku ulogus onorn na sredisnjern dijelu. Kao granica izrnedu dva saveza

ana figurira samo na relativno kratkom sektoru izrneduGrcke i Bugarske.

Kao sto je vec napomenuto, ovako razl.icita uloga Iinijepodjele na raznim sektorima, mozda se i ne bi sacuvala uslucaju rata medu savezima. Doduse nije lako predvidjetikako bi se ponasale pojedine drzave u takvom slucaju, jer bito uveliko ovisilo i od konkretnog toka dogaaaja. Ipak, trebapretpostaviti da bi se sve clanice saveza drzale svojih savez-nickih obveza. To ipak ne bi trebalo uzeti kao nesurnnjivucinjenicu.

Raziike u fun1cciji linije podjele u njenim pojedinim dije-lovima u stvari je najznacajnija u mimo doba. To pokazuje ipenasanje samih balkanskih drzava. One prihvataju, ipak,balkansku posebnost u svojim konkretnim multilateralnim me-

: dusobnim odnosima. Ne ulazeci ovdje i sada dublje u tuproblematiku, zadov.oljimo se kOl1Jstatacijom da Balkan u me-dunarodnim odnosima ne mozerno prosto suesti na [uzno krilouipolamih evropskih odnosa. Naprotiv, Balkan moramo t re-tirati kao jedan posebni podsistem odnosa unutar evropskogsistema, U tom podsisternu utjecaji velikih saveza imaju svojemjesto, kao i u ostaloj Evropi. aIi u njemu vladaju ipak pose-bni medusobni odnosi.

N a Balkanu bipolamost Hije onaka dominantna, kao usredisnjern dijelu, gdje neuerallzam, kao breci Iaktor. igravrlo ogr anicenu ulogu. Slika Balkana nije slicna niti Skan-dinaviji, gdje vlada harmanija i vrlo tijesni odnosi rnedu sa-mim skandinavskun zemljama. Tamo je, stoga, utjecaj neu-trallstickih tendenclja vrlo snazan. Tu calk i pripadnici zapa-dnog saveza (NorvesIca i Danska) igraju, III mirnodopskim me-dunarodnim odnosima, ulogu koja je vrlo slicna neutralizmuneutralnih (SvedSika i Finska). Naprotiv, na Balkanu su upra-va uvelike neuskladeni unutarnji odnosi uzrok smanjenommirnodopskom utjecaju dva saveza.

Politika velikih sila prema Balkanu

Balkan je u drugom svjetskom ratu cdigrao znacajnuulogu, kao i u prvom. To obicno navodi na teoriju da je geo-grafski polozaj Bahkana takav da svaki veliki fait mora nuznoda ga pretvara u jedno od vaznijih ratista. Ovo je povrsnogledanje ;. ne vodi racuna a promjenama koje su nastale uvodenju ratova, kao i u pogledu 'savladavanja geografskihprostora na kopnu i na moru. Naravno, sve ovo ima uopce

7372

'III

\11

iliIII

"1

I:'

III!ilIi'

i'I

'I'I:I

'1('

\

smisla dok se raspravlja 0 nenuklearriom ratovanju. Ovakvaograda izgleda opravdanorn, jer je nuklearni rat malo vjero-jatan, obzirom na opce razaranje koje bi nuzno izazvao. Jostreba podvuci i to da se poli.tika velikih sila prema nekompodrucju ne svodd sarno na namjeru da se taj prostor isko-risti za ratne operacije.

.Stoga, i odnos prerna Balkanu rnorarno razmatrati u vezis raznim kategorijarna interesa velikih sila. U ovorn konkret-nom slucaju dolaze u obzir slijedece kategorije: 1) svjetskiprometni putovi; 2) politicko-strateskl interes; 3) rnbni stra-teski interes, i tek na kraju, 4) operativno koristenje u slucajunuklearnog rata. .

Balkan ima svakako dominantnu poziciju na jednoj odizuzetno znacajnih sujetskih. prometnica, to jest veze Allan-tika sa Irrdijskirn Oceanom. Ovaj put, neovdsno ad svoje opceupotrebe, sluzi u sadasnje vrijeme posebno za transport veli-kih kolicina sirove nafte do Zapadne Evrope. Britanija jesada neto izvoznik nalte i s te strane nije zainteresiraua, alije i te kako zainteresia-ana za opce transpcrtns veze sa Sre-dozemljem i podrucjima istocno od Sueca.

Osim ove prometrrice, Balkan je znacajan, i to jos mnogovise, za put iz Crnog mora u Sredozemlje. To je jedan adnajvaznijih pomorskih izlaza Sovjetskog Saveza u ostali svi-jet. On je igcao veliku ulogu jos prije vise od 1000 godina uvrijerne kada su se tek formirale prve drzave u Rusiji. Ovaprornetnica je geografski pod kontrolorn Turske kroz kojuprolazi Bosfor, vise nalik na siroku rijeku, nego na more.

Usporedujuci u vezi s time interese jedne i druge super-sile, narnece se zakljucak da je Zapad, odriosno Amerika, zain-teresiraria na odrzanjii postojeceq stanja, a Sovjetslci Savezbi suakako bio zadovoljniji da ima odlucujuci utjecaj u Tur-skoj, aka ne i u Grckoj, No, kako to ocigledno nije ostvarivou doglednoj buducnosti, Sovjetski je interes odrzanje posto-jeceg pravnog stanja u pogledu slobode plovidbe moreuzima.Drugacije receno, Balkan ndje podrucje na kame bi bilo jednaHi druga strana bila zainteresirana na nekirn vecirn potresimakoji bi mogI.i dovesti do nepredvidivih kornpl ikncija u pog1edukoristen] a pornorsklh pL1tova.

Politicko strateski in teres oznacava iriteres u vezi sa rea-lizacijom vanjsko-politickih ciljeva u rnirno doba. On se izra-zava na dva nacina, .kao defenzivni i kao ofenz:ivni. To znaci,kao zasti ta vlastitih interesa, ili kao ometanj e ostvarenj aciljeva rivalskirn silama. U tom pogledu Balkan sam, kao

meta politike, ne igra znacajnu ulogu, obzirorn na vec spo-rnenutu okolnost da se tarnosnje stanje ne maze bitno prorni-jeniti bez potresa, koji su u Evropi krajnje nepozeljni. Sagledista politieke atrategije treba spornenuti da je Balkanevropsko podrucje koje je najblize Bliskorn istoku i koje senalazi izrnedu Evrope i Afrike.

Taka dugo dok jedna i druga supersila irnaju solidne ve-zEi makar i sarno s jednom zemljom Bliskog istoka, Balkannije za njih interesantan u tom pogledu, No, stanje na Ori-jentu je pcdlozno svakakvim iznenadnim promjenama, pa jeBalkan, kao susjedno podrucje, ipak interesantan. Najznacaj-niji je u vezi s time polozaj TUI1ske, koja je u stvari vebikirndijelom bliskoistocna zemlja. Sovjetski Savez, naravno, nemanikakve mogucnosti da Balkan koristi kao rezervnu pozicijuza odrzanje . i1i jacanje svog utjecaja na Bliskom istoku. Snjim pavezane zemlje su suvise udaljene. No, zato SavjetskiSavez irna dugacku granicu sa 'Lranom, koji je, iz Evrope gle-dana, zalede Bliskog istoka, a takoder je dominantna drzavaizrnedu Bliskog istoka i Juzne Azije. Amerika, pored brojnihuporista na Bliskom istoku, ima i niz drugih rezervnih pozi-cija. Balkan je ocigledno za obje strane od malog interesa uvezi sa Bliskim istokom.

Neste drugacije stoji stvar u vezi sa potozaiem Bolkanapretna Afriei. No, to se odnosi sarno na Sovjetski Savez. Arne-rika ima osiguran pristup Afr.ici obzirorn na svoje razgranateveze na kontinentu i na svoj pornorski pclozaj. Irrteres Sov-jetskog Saveza svodi se na nalazenje samostalriih i neometa-nih komunikacija morem i zracrsim putom. Taj interes se ja-sno pokazao pril.ikom trazenja slobodnog prelijeta i vojnihi civilnih aviona ucinjenog jos u novernbru 1976. godine pri-Iikom 1P0sjeta Breznjeva Jugoslaviji, Sovjetski Savez nairnenerna durektnog puta do Afnike bez prelijeta Jugoslavije,Grcke ili Turske. Zemlje Varsavskog saveza, naravno, nepredstavljaju riikakav problem. 0 pomorskim vezama, bilo jevec govora. One su znacajne i u vezi sa interesima MoskveII Africi. ,

U pogledu ratnih strateskih interesa problem se morarazrnabrnti sarno u vezi s eventualnim nenuklearnim ratom.Strateski potezi se povlace s namjerom da se odvrati poten-cijalrri napadac ad koristenja nekog podrucja, Hi da se zastra-si, odnosno potcini, potencijalni objekt vlastite vojne akcije.

U vezi s ovim problemom, moramo se vratiti na tezu dase suaki ueliki rat mora voditi na tlu Balkana. U stvari, to seII drugom svjetskorn r abu uopce nije desilo na osnovu izvor-

75

'1"1

74

nih ratnih planova ni jedne od zaracenih strana. 1ZVOnIllO jeNjernacka trazila dobrovoljno prihvacanje korrtrole. and a supokrenute ogranicem, lokalne iruterveneije. Iz njih se neoce-kivCllI1:orazvilo dugo ,i tesko teritorijaIno ratovanje, posebnou Jugoslaviji. Bafkan je u HHlerovim ratnim plamovirna biotrettran kao sporedna pozicija, ali Ipak kao pqzicija koja semora dJrzati pod k'O'ntrolom, s obzirom na rnogucnost da jekonisti druga stnana. To je bilo nestn sbiono 8 operacijomolwpaeije Norveske. U jednorn i drugom slucaju radilo se 0osiguranju obale na bokovima glavnog ratista, s obzlrorn naprotivnicku dominaeiju na morima.

Britanija je naprotiv nastojala zapl'ijeciti Nijemcirna iz-Iaz na Sredozemlje. Tako je doslo do ohrabrivanja otpora uJugoslavijl i pornooi Grckoj. No, ni Britanija nije pIaniraIaangaziranje vecih snaga. Bafkan 'll drugom svietskom ratundje bio predviden kao rabiste, nego kao strateska pozieijabez vecih operacija.

U toku rata, Cercil je sa slicnih pazicija tretdrao Balkankao poslijeratnu harijeru za izlazak SSSR na Sredozemlje.To ga je potaklo da osigura za Britaniju makstmatm utjeeaju tom podrucju, poznatim sporazumom sa Staljinom iz okto-bra 1944. godine, u kome je za Jrugoslaviju predviden podjed-nak utieaj (50-501)/0). Tome je trebalo da posluzi i plan 0udaru u »ranjive slabine« okupirane Evropo i to preko Bal-kana.

Kao sto je poznato, zbivanja na bojnirn poljima nisu do-pustila da se realizira zeljeni bri tanski utjeeaj na Balkanu.No, Cerci! je, uz pornoc Amerike, poslije rata osigurao dorni-nantni utjeeaj u Grckoj, a Jugoslavija je ostvarila nezavisnosti time sprijecila svaku stranu dominaciju. Sovjetski Savez jeprevladao u ostalirn zemIjama predvidenim u sporazumu saStaljinom,

»Ballcansko pitanje« u cdnosima supersila, ipak, j e ostalootvoreno. ana se i daIje postavIja kao stratesko-politicko pi-tanje 0 pr lstupu Sredozemnom moru. No, taj problem ne smi-je se brkati s opemtivnim planovima u slucaju rata. To jejedna od m1rnodopskih konstantnih pol itickih Imnlroverzi.

Sto se rata tice, »rnali« ratovi ili vojne operacije bilokog karaktera, van ornedenih prostora podjeljene Evrope,nisu vjerojatne. Osim toga svaki pokusaj potcinjavanja novihzemaIja drugim sredstvima, bio bi akt koji bi neposrednougrozio mir, i stoga ne dolazi u obzir ukoliko bi narusio sta-bilnost podjeIe Evrope. SvojeV'remellJi pritiJsak na Jugoslaviju

76

1948. bio je tretiran kao »sukob uruutar familije«, kao i kas-nije akcije prema Madarskoj, Cehoslovackoj i Poljskoj. No,i te akcije ipak S'U izazivale velike potrese u odnosirna Is-tok=-Zapad.

Sasvirn ukratko receno, postojece stanje na Balkanu, kaoi u cijeloj Evropi, prihvaceno je na obje strane kao nepro-mjenjivo u mirnodopskirn uvjetima. Velike sile ne racunajuuopce na promjene u okviru opceg stanja u Evropi. To jedoslo do izraza-i u Fmalnom akbu iz Helsirikija. Naravno. spo-razumno i dobrovoljno mijenjanje granica ostaje uvijek otvo-reno. Medutim, dobrovoljnost moraju konstatirati i prihvatitiobje supersile kao stvamu, sto ne znaci da su prornjene sa-svim iskljucene. DrZave uopce, a velike sile posebno, nikadu svojim racunima ne iskljuouju mogucnost, cak i Iundarnen-talnih prornjena. One se apsolutno i »vjeono« ne odricu upo-trebe sile. Uvijek ostaje mogucnost, ma kako daleka bila, dase postojece stanje izmijeni.

Iz toga slijedi da je ipak opravdano, pa cak i neophodno,razrnotriti i alternativne moqucnosti. Drugim rijecima, trebaanalizirari i situaciju u kojoj iskljucenost rata v.iSe ne bi bilaaktuaIna. UostaIom, zasto se odrzavaju velike nenuklearneoruzane snage, ako je postojanjem nuklearmih, rat sasvimiskljucen iz racuna? No, u toj situaciji ne bi se ponovila racu-ruica od prije drugog svjetslrog rata. Dva saveza, koja hi seovoga puta sukobila, imaju v.rlo razlicite geografske poIaznepoeicije od onih koje su postojale u drugom svjetskom ratu.Prije svega, ne bi se vodio rat ria dva Ironta u Evropi. Linijarazdvajanja je odmaknuta daleko na zapad, a snage koje bistajale nasuprot. Sovjetslcim, ne bi dmale nikakve pr'ijetnjes Ieda, a posebno ne smora. Naravno, sve ova razmatranjeodnosi se na eventuaInu perspektivu u slucaju nenuklearnograta. Nuklearni rat bi sve strateske raeunice i onako uciniobesrnislenim.

Sa zapadnog gledista, rrjihove pozicije na Balkanu, a tosu Grcka i Turska, nisu i ne bi bile mi u kom slucaju ugro-zene smora. Sovjetski Savez isto tako ne bi irnao mogucnostida sirokim pokretorn kroz Sredozemlje zaobide pozicijeNATO na centralnom popristu u Evropi. Sbo se tice ugroza-vanja tih pozicija kopnenim zaobilaaruim manevrorn kroz jugEvrope, rnogucnosti SlU vrlo otezane vec samom geografijom.Zatim, svaki prodor preko Jugoslavije prema jugozapadu, rno-rao bi se prosiriti na cijeli Balkan, kako bi se osigurala leda.Pored tog, taj prodor bi bio ugrozen smora. Konacno, sarnoeentralno ratiste bilo bi od tog pravca odvojeno ozbiIjnim pla-

77

, i

"

Ininskim masivima. Kako bi to ukljucilo i prostor sjeverne Ita-lije, cijela ta operacija bi oduzela glavrrim snagama pojacanjapotrebna u centru. 'nome bi trebalo dodani i velike okupacionei obalsko-zastitne snage, kao i vrlo znadme logisti6ke kapa-citete.

Sto se Jugoslavije tice, ona sigurno ne bi pristala danjeno podrucje bude iskoristeno za ofenzivne akcije od stranebilo koje zernlje protiv bilo koga skim ana nije u ratu. Tobi, stoga, najvjerojabnije povuklo potrcbu nasilnog Iorsira-nja prolaza kroz nasu zemlju, a to bi ovu operaciju do. krajadovelo u pitanje uslijed potrebe jos rnnogo vecih snaga. Stose pak lice Zapada, njegove manje brojne oruzane snage sva-kako ne bi dopustile nikakvo sirenje fronla na Balkan. To jetim vise taka, sto je to i s te strane vrlo dugacak i tesko pro-hodan put prema Sovjetskorn Savezu kao glavnom protivniku.

Iz ovog pregleda proizlazi, kao opci zakliucak, da nijevjerojatno da bi Balkan mogao biti ponovo stavljen u polo-zaj koji je imao u drugom svjetskorn rabu. Medutirn, kodtoga ne treba gubiti iz vida da bi sve navedene teskoce bileozbiljno reducirane ukoliko na Balkanu ne bi postojale kva-Iitebne oruzane snage. Iz razloga koji proizlaze jasno iz onogsto je receno, to se u prvom redu odnosi na Jugoslaviju.

MILENKO TESIC

GEOSTRATEGIJSKI POLOZAJ BALKANA(POLOZAJ JUGOSLA VIJE NA

MEDITERANU)

Geografski polozaj Balkana je osnova za raspravu a nje-govom geostrategijskorn polozaju. Potrebno je sagledati od-nos balkanskog prostora prema susednim prostorirna, ali ta-kode i prerna udaljenim prostranstvima koja imaju takvugravitacionu rnoc da ukljucuju i Balkan u svoju zaI1JUuticaja.'I'akode je potrebno sagledati Iizickogeografsku fizianomijusarnog Balkanskog poluostrva u onoj meri koja predstavljaosnovu za krupna dogadanja na poluostrvu u proslcsti i da-nas, a koja maze da deterrninise i dagadaje u buducnosti.

Seuerne qranice Balkanskog poluostrva nisu geografskipouzdano definisane. Ima geagrafa koji poluostrvski karakterBalkana svode sarno na Grcku sa Albanijom. Nekima srnetacak i sarno irne Bajkanskog poluosbrva, jer je u zapadnom sve-tu taj naziv povezan sa zaostalosou, rascepkanoscu, svadamai drugim negativnostima. Cvijic je dao globalnu granicu pre-ma severu: ad Trsta preko Postojnskih vrata na dolinu Save,zatim spoj nicorn ad Derdapa do delte Dunava u Crnom moru.Ta granica je ked nas u vecini prihvacena, a narocito u sve-lu. Klasicne balkanske drzave su Jugaslavija (75010), Bugar-ska, Crcka i Albanija, a delirnicno Turska (njen evropski deali Rumunija (Donje Pcdunavlje). '

Balkansko poluostrvo je u jugoistocnorn delu Evrope,odvojeno ad Male Azije Moreuzirna, obrubljeno Jadranskim,Joriskirn, Egejskirn, Mramornim i Ornim morem. Ono je uneku ruku most prema Aziji, posebno prema Bliskom istokukoji predstavlja steciste tni kontinenta - Evrope, Azije i Af-rike. Na Balkanu se prema polozaju maraju prelamati uticajiEvrope i Azije, posebno srednje Evrope i Male Azije.

~

78

...----------------------------------------------------

'\t

79

U meridijansloim relacijama Balkan je pregrada izmedu.istocnoevropskih prostora [Madar ska, ve6i deo Rurnunije,Ukrajina) i Sredozemnog mora, posebno Jadcanskog i Egej-skog mora. Ona se kroz istoriju najvise rnanifestovala stalnornteznjom za izlaskom severnih kontinentalnih zernalja na topliMediteran.

Veliki alpsko-karpatski orogen zajedrio sa balkanskim(u uzern smislu) i Dinarskim planlnama, predstavlja bedemrazdvajanja balkanskog od srednje .i istocnoevropskog pro-stora. Elementi spajanja u balkanskom prostoru su velikenizije, pre svega Panonska nizija i Donje Podunavlje. Morekoje oplakuje balkan:ske zemlje je najznacajniji elemenatspajanja, i to ne sarno balkanskih drzava medu sobom, veci sa dalekim prekornorskirn krajevima.

Objekti i pravci 11a balkanskom prostoru

Na balkanskorn prostoru i njegovim marginalnim delo-virna izdvaja se nekoliko objekata geostrategijskog znacaja:Panonska nizija, Donje Podunavlje, Jadranska vrata, Otrantskitesnac, Moreuzi (Bosler i Dardaneli) i Egejska ostrva.

Panonska nizija velicine skoro kao eela Jugoslavija, sarnoje svojim rubnirn delom na Balkanskorn poluostrvu. Ona, me-dutirn, bitno utice na geostrategijsko karakterisanje samogpoluostrva. Ona je veluka manevarska i koncentracijska pro-storija. U njoj mogu etacionirati i razvijali se sbrategijskesnage. Pogodna je za upotrebli mehanizovanih jedinica, aposebno za upotrebu vazdusno-padobranskih snaga.

Donie Podunavlje je takode prostrana ravnioa s desne,a narocito leve strane Dunava istocno ad Derdapske klisuresve do Crnog mora, ukljueujuci i veliku deltu Dunava. Unjemu su smesteni najznacajniji privredrri potencijali, Rumu-nije, a dobrirn delorn i Bugarske. Ono moze primiti, takode,snage strategijskog formata. Nalazi se u cel ini u prosloruzernalja Varsavskog ugovora.

J adranska uraia su velika presedlina izmedu Alpskog iDinarskog orogens, sa najuznn delom na Postojnskorn sedlu.U sircrn smislu u ova vrata se maze uvrsl iIi i Delnicko sedlo.Nazivaju se Jadranska vrata zato sto predstavljaju izlaz po-savskih i panonskih zemalj a na J adransko more, odnosnoprolaz iz Severnog J adrana i Padske nizij e za Posav:inu i Pa-noniju. Taj objekat se u celina nalazi na prostoru Jugo-slavije. •.

'80

Moreuzi (Bosfor i Dardaneli) su geostrategijski objekatkoj i se kao takav najvise u proslosti potvrdivao. RastavljajuEvropu i Aziju, spajaju Crno i Egejsko more. Iz tih jedno-stavnih oi.njeniea proizlaee geostrategijske poslediee 'koje sesvode na vrata crnomorskih zernalja Varsavskog ugovora pre-ma Sredozernnom i drugim morima, na prag kojeg treba sav-ladavati da bi se ostvario prelaz iz Azije u Evropu i obratno.Nalazi se u celini pod ingerencijom Turske, ali je prolaz (plo-vidba) kroz Moreuze regulrsan medunarodnim sporazumorn.

Egejslca ostrva rasuta izmedu Grcke i Turske irnaju kon-stantne geostrategijske vrednosti. Ona Sll most izrnedu Bal-kanskog i Maloazijskog poluostrva. Iako Sill .u eelini podrucjenatovskih zemalja (Grcka i Turska) ona ·su jedno od najizra-ziuijih zarista potencijalnih sukoba, i to izrnedu zernalja kojepripadaju istorn vojnopolitickom savezu. Osnovni problem jeu pravima obalskih drzava na podrncrje, odnosno na iskoris-cavanje podrnorskih izvora nafte. U medublokovsklm relaci-jama Egejska ostrva predstavljaju dubinu pretpolja sa sre-dozemne strane ka Moreuzima. To pretpolje je geostrategij-ska prednost natovskih zemalja u odnosu na zemlje Varsav-skog ugovora, ukoliko bi u opstern sukobu doslo do IorsiranjaMoreuza, odriosno proboja u sredisnje delove Mediterana.

Otrantska vrata, sirme oko 40 nautickih milja, imajugeostrategijski znacaj, pre svega, zbag svog polozaja. Ona su,zaista, vrata J adrana iz Jonskog odnosno Sredozemnog mom..Obalske drznve u Otrantu Sll Italija, natovska zemlja, i Alba-rrija koja nije svrstana u blokove, ali je antagonisticki nastro-jena J prerna nesvrstanorn svetu ukljucujuci i Jugoslavlju.Svaika vrata Sill .grlo, pa i Otraratska vrata, kad je u pitanjukomunikacija morern. Njihovim zatvaranjern, ukoliko bi tobilo moguce, Jugoslavija hi mogla biti onernogucena u ostva-nivanju prekomorskih veza. Zato je Jugoslavija posebno zai.n-teresovana za slobodu prolaza kroz sve tesnaee sveta, a pose-bno kroz Otraubski tesnac. Obrant je takode podrucje gde seApeninsko poluostrvo najvise priblifilo Balkanskom poluos-trvu. To znaci, da bi upravo preko njega bilo najlakse ostva-rivati skokove s jedne na drugu stranu.

Zbog potcncijalnog znacaja i polnzaja gcosbrategijskihobjekata i prirodnih dispczicija u reljefu mogu se izdvojitiosnovmi kornunikacijski spojevi, posebno oni koji su polozeniizmedu ebjekata sto pripadaju antagonistickim vojnopoli bi-ckim savezima. Ti spojevi su u stvari geostrategijski pravcina balkanskom prostranstvu. Mogu se izdvojiti dye vrstepra:vaea - transbalkanski i int rabalkanski.

e 81

( {

Transbalkanski prauci su Padsko-panonski i Donje Po-dunavlje - Moreuzi. Oba pravea irnaju karddrialno znacenjeu okvirirna Juznoevropskog vojista.

Padsko-panonslci pravae spaja dye najvece koncentr acijskeprostorije u Juznoevropskom vojistu - Padsku i Panonsku ni-ziju. Prva je u okvirirna natovske Italije, a druga u okvirimaMadarske i Rumunije, zemalja VU, sa izuzetkom jusnog rubakoji pripada nesvrstanoj Jugoslaviji. Osa pravca je polozenapreko Postojnskih vrata (Jadranskih vrata), Ljubljanske ,lwt-line, a obuhvata takode sire podrueje Zagreb-c-Karlovac-i-Si-sak, U odnosu na Balkansko poluostrvo pravac je rubnopolozen, marginalan. Ali, u mogucem blokovskorn sukoblja-vanju na Juznoevropskom vojistu ima kardirialno znacenje.Za Jugoslaviju je posebno znacajan, jer je postavljen prekoseverozapadnih delova nase zemlje. Forsiranje tog pravea5 jedne il.i druge strane znacilo bi uvlacenje Jugoslavije uratni vihor, odnosno suprotstavljanje snagama agresije bezobzira s koje strane dolazila.

Pravac Donie Podunavlje - Moreuzi je, takode, trans-balkanski i U odnosu na Balkan je marginalnog polozaja. Me-dubim, i ovaj pravac irna kardinalnr znaca] u medublokov-skom suceljavanju. Moreuzi kao strategijski objekat upr avosu najvise ugrozeni na tom pravou. Analogni zakljucak s·emoze izvuci kad je u pitanju bezbednost prostora Donjeg Po-dunavlja. U odnosu na Jugoslaviju taj pravac svakako imarnanji znacaj ad prethodnog.

lntrabalkanslci pravci su polozeni unutar balkanskog pro-stora, najvecim delom u .Iugoslaviji. ani predstavljaju spojPancnske nizije sa Sredozemnim morern (J adranom i Egej-skim mOT em) , ahi izvan kardinalruih pravaca. Postavljeni suuglavnorn meridijanski. Osa pravca je Velika Morava, sa nas-tavkorn do Niske kotline. Odavde se pravac racva, i to - do-linorn Nisave u dolinu Marice (Nisausko-maricki pravac),dolinom Juzne Morave preko Preseva u dolinu Vardara (Mo-rausko- VaTdaTslci pravac) i preko Kosova -u Severnu Albaniju(Kosousko-drimski pravac).

Intrabalkanski pravoi su manjeg kapaciteta ad kardinal-nih transbalkanekih pravaca. Oni su uglavnorn dolinskog ka-raktera, stesnjeni cesto visokirn planinama, kao sto je to slu-caj s nisavskim, juznomoravskirn i kosovsko-albanskim delom.Zato bi po vojnogeografskoj klasifikaciji ovi pravci moglinositi oznaku geooperativni, i1i operativno-strategijski pravci.lako su intrabalkanski oni u blokovskorn sukobljavamju mogu

biti transbalkanski, jer povezuju Panonsku niziju sa Jad-ranskim i Egejskim rnorern. To znaci, da bi ovi pravci mogliposluziti zemljama Varsavskog ugovora u teznji za izbijanjemna obale Mediterana, kao i zernljama NATO u sprecavanjuostvarivanja 'prodora sa severa, odnosno pr.i Iorsir anju pra-vaca sa juga radi ostvarivanja ciljeva eventualno u Central-nom evropskorn vojistu. U oba slucaja prostor balkanskihdrzava, a narocito Jugoslavije i Albanije, sluzio bi sarno kaotranzitna prostorija, sto ne znaci da ne bi bio i operacijskaosnovica za ostvarivanje sukcesivnih ciljeva prema severuili prerna jugu.

Balkansko mediteranstvo

Postavlja ee pitanje: Kolrko je Balkansko poluostrvomediteranski proslor? Da bi se 11a njega odgovorilo potrebnoje utvrditi kniterijume za marifimnost bilo kojeg kopnenogpodrucja. ani mogu biti fiziokogecgrafelci, ekonomskogeograf-ski i vojnopomorski. Za ovu priliku se izostavlj aju ekonomsko-geografski kri terij umi. Tez iste j e svakako na Iizickogeograf-sloirn kr iterijumirna: geografski polozaj, ekspozicija terenaprema mom, prohodnost i komunikativnost, obalski pojas,obalska linija, insulitet, hidrografska povezanost kopna i mora(recna mreza) i klimatski uticaji mora (dubina prodiranjamaritdrnnog klimata). Svaki od navedenih kriterijuma zahtevaposebnu raspravu. Detaljnije bavljenje rijima prevaziIaziokvire ovog rada, pa ce biti odabrani samo kriterijurni kojiomogucavaju da se dode do odgovora na pitanje maritim-nosti, odnosno mediteranstva balkanskog prostora.

ad cebir i velika mediteranska poluostrva Balkan je naj-manje mediteranski. Pirinejsko poluostrvo je ne sarno sre-dozemno vec -i atlantsko: nalazi se na spoju dva najfrekvent-nija podrucja (atlantsko i sredozemno). Apeninsko poluostrvozauzima centralni polozaj na Sredozernlju. ana je dzinovskigat koji pregr aduje Sredozemno more, taka da se zaistasredozernne pornorske komunikacije sticu na obalama ovogpoluosbrva. Mala Az ija je po polozaju najbliza klasicnomBliskom istoku, okruzena je sa cetiri mora (Crno, Mramorno,Egejsko j Levant-sku more). Balkansko poluostrvo je kaoklin zariven izmcdu centralnog i islocnog deja Srcdozemnogmora, okruzeno sa pet mora (Jadransko, Jonsko, Egejsko,Mramorno i Crno more). Ali, rnediteranske prednosti polozajaacinose se uglavnorn sarno na groki deo poluostrva. Severni

82 G·

• I

i

83

,I

(

delovi su tol.iko povezani sa srednjorn i istocnorn Evropom dase dovodi u pitanje poluos.trvsko svojstvo; kOJlJtinentalnost jeveoma Izrazena. Ekspoeicija terena prema mom je takcderazliclta na cetiri poluostrva. ana je najslabija na Balkanu.ad Istre pa sve do Moreuza plarrinski venoi se strrno dizuduz obale, ostavljajuCi rnestirniono sir! prostor u Ravnim ko-tarima, severnoj Albaniji, u solunskom zaledu. PrimorjeBugarsko je vise otvoreno prerna moru. Mala Az ija je slicneekspaniranosti prerna moou, al.i su zato Apeninsko i Pirinejskopaluostrva daleko balje otvoreni.

Upravo, otvorenost prirnorja, njegava visina, osnovnl jeuslov za prcdiranjo klirnatskih uticaja smora na kopno,odnosno u unutrasnjost poluostrva. Na Ba\:kanskom poluos-trvu maritimni prodori ISU dolinama reka koje izbijaju namore (Neretva), kao i depresijama koje sc javljaju u pri-rnorskom reljefu (preko skadarskog podrucja u dolinu Zete).Primorje Albanije, Gr6ke i Bugarske omogucava jaci prodormaritimnih vazdusnih rnasa, tako da SlU klimatski uticajismora izraeitiji. Druga velika mediteranska poluostrva sumanje zatvorene unutrasnjosti, pa su klimatski uticaji moravise prisutni u sr'edisrijirr; poluostrvsktm delovima.

Prohodnost i komunikatiimnsr je neposroclno povezauasa el{spozicijom terena prema menu.' Za10 se odmah mazekonstatovati da je ana najslabija na Balkanska'lTI poluos trVIU,jer je prilaz s mora ka unut'raSnjoSiti otezan zbcg uporednogpruzanja planinskih venaca, Sarno 're tke recne doline omo-gucavaju izgradnju komunikacija lroje povezuju more sadubljirn zaledem. Prohodnost je otezana kraskom prirodomDinarida, visinorn i vertiJkalnam razJUdenoscu sarskih i pind-skih planiria. Iako su i u Malo] Aziji planirrski venci polozenilongitudinalno u odnosu na obale Crnag i Levantskcg mora,ovde je prohodnost i komunikativnast bolja.

Obalski pojas zajedno sa obalskom Iinijorn i ostrvimasvakako je najznacajnij] cinilac ma.ritimnosti jednog pad-rucja, pa i Balkanskog i drugih rnediteranskih poluostrvasZa raevijanje luoke infrastrukture, pcmonsks industrije (bra-dogradnja, preradivaoka industnija, meta1urgija na bazi uvoz-nih sirovinn, Iurlsticka infrastruktura) noophodno je imali,dovaljno prostora na obali. Taj prostor mora bi ti upotrebljivza pomorsko gradevinarstvo, sto znaci kaliko-taliJko ravan,

cvrst, dreniran. Njegov kontakt s morem breba da je obez-beden, zavisno od namene izgradenih objekata u obalskornpojasu. Sto je vise takvog prostora, to' je veca mogucnostkoriscenja mora kao medijuma (u privrednorn, rekreativnom,pa i vojnorn smislu).

Balkansko poluostrvo nema dovoljno obalskog pojasa kojibi se mogao vrilorizovati u pr ivrednom, rekreativnorn i voj-nom smislu. TO' narocito vredi za dinarsko primorje u kamese pr irnorske padine cesto neposredno spustaju u morskedubine. Povoljnija je situacija u albanskom (bez obzira narnoevarne delove), grckom i bugarskorn prirnorju." Po' polu-cstrvima najpovoljnijiobalski pojas je na Apeninsknmpoluos trvu , zatim na Pirinejskom i Maloazijskom. Meduindikatorirna maritirnnosti, na prvo mesto, svakako, trebastavil i duzinu obalske Linije. Calc, ako je obalski pojas visok,tesko prohodan, nekomunikativan, aka je an rnocvaran, obalskalinija je znacajna. Sarno zavisi ad tehnoloskih mogucnostikada ce se i kako valorizovati, odnosno koja ce namena tevalorizacije biti. Sto je obalska linija duza i razudenija (ho-rizontalno) to' je maritimnost kontinentalnog, a narocito pri-morskog podrucj a vise artikulisana.

Balkansko poluostrvo ima ukupno 6086 km kontinentalneobalske Iimije (Jugoslavija 2092, J\lbanija 391, Grcka 3258i Bugarska 345 krn). U celini obalska lirrija Balkanskogpoluostrva je sitno razudena, s mala velikih, ali sa mnostvornmalih zaliva i uvala. .

Insulitct se neposredno ukljucuje u razudenost, ako suu pitanju kon tinen tska ostrva, tj. ako SlU ana u neposrednojblizini kopna. Balkansko poluosbrvo je veorna bogata ostrvirna(Jugoslavija ima obalsku liniju ostrva 4024 km, Albanija 15,Grcka 4104 km), sa obalskorn linijom ad 8143 km. Ukupnaobalska linija Balkanskog poluostrva je 14 229 km.

Radi poredenja maritimnosti navode se podaci za medi-teranska poluostrva a odnosu povrsine poluostrva premaduzini obalske linije: Balkan 37 :km2/km obale, Apeninskopoluostrvo 51, Mala Azija 139 i Pirinejsko poluostrvo258 km2 na kilometar obalske Iinije. Prerna ovom kriteri-jumu Balkansko poluosurvo je nnjmedlteranskije. Medutirn,iako je indlkator duzine obale na prvom mestu, po kriteri-jumima maritirnnosti, on nije dovoljan da preovlada sve

1 Probodnost Ie pojom koJI oznacava op§tu proloznost Icrenom, 0 komu-ntkaUvnost prolnznost 611mo kUll1unlkocljomo (putevtmn I zcleznlcomj.

2 Crno more Je perlmediteransko more, pa Je i Dugarska analognekvallfikaclJ e.3 Obolskl pojos Ie deo kopna u ncpnsrednorn konlnldu 6 morem. No

njemu se vrsi aglomeraclja stnnovntstva i privrednlh akttvnustt ko] e su po-veznne s morem.

84 85

(cstale kriter.ijume, pa se zato na kraju ovog dela raspravemaze zakljucit] da Balkansko poluostrvo u globalu ima manjemaritimnosti, da ima slabije izrazeno mediteranstvo ad Ape-ninskog i Pirinej'slmg poluostrvn, a svakako jace od Malo-azijskog poll1.los1Jrva.

rem nego J..ugoslavija. Drugi su razlozi sto ta zemlja nemasvoje pomorske tradicije, sto je stvarno mnogo slabije po-morski razvijena od Jugoslavije.

Grcka ima relativno malo drzavne povrsine u odnosu naduzinu obalske linije (sarno 18 krnv/km obalske linije), visenego dvostruko manje ad Jugoslavije. Medutirn, vertikalnarazudenost Grcke, transverzalnost obale sa krupnim zalivima,mnostvo ostrva u blizini kopna, a posebno zagnjurenost uistooni Mediteran izrnedu Egejskog i Jonskog mora, cinead ove zemlje jedrru od najmaritimnijih na svetu, a naj-mediteranskijorn u Sredozernnorn moru. '

Veliki koeficijent razudenosti jugaslavenslce obale, kao inaglaseni insulitet, cinjenice 6U koje blagotvorno uticu narazvijanje pornorstva. Istorija je zabelefila da su se na na-sim ostrvima i obali razvijale pomorske drzave u dalekojproslosti, da su ovde Iliri imali svoje drzave, Fenicani trgo-vaeke faktorije, Grci kolanije (polise). T'rgovalo se izrneduostrva i kopna, a bila je razvijena trgavina i .s udaljenimzemljama (Levant, Sicilija, Pir inejsko poluostrvo). Upravobogatstvo uvala i malih zaliva omogucavalo je izgradnju,bora-yak i sklanjanje brodova i camaca, razvijanje infrastruk-tura odgovarajucih stepenu tehnicke (proizvodne) razvijenasti.

Danasnje jugoslovensko pornorstvo ima svaj snazo i 0'510'-nac upravo .u rnzudenosti odnosno insulitebu nase obale.Razvijeni su veliki lucki centri, snazna je pornorska privreda.Upravo preko obale Jugaslavija je sirorn atvorena premasvetu.

I Jugoslovenska ratna mornarica ima najpouzdaniji oslo-nac upravo na ovakvoj obali sa ostrvirna. Nekoliko otockihnizova poredalo se dspred obale. Taka, snage ratne rnornariceimaju mogucnosti da se koriste prastranim unutrasnjirn(kanalskirn) vodama, da budu zasticene ad udara mora ivetrova, da koriste prclaze za isturanje udarnih snaga prernaagresoru koj i bi se priblizavao nasirn obalama, da postavljajuna ostrvima :i obali ,kapna elemente odbrane, artiljerijske,raketne i osrnatracke sisteme koji ornogucavaju kontrolu,zajedno sa Ilotnirn pornorskirn snagama, svih prilaza nasojobali sa otvorenog mora.

Visoko i krasko planinskc zalede u proslosti bilo jeelernenat razdvajanja primorja od dubljeg zaleda. Upravodinarski venci su uslovljavald posebno dernografsko, etnicko,migraciono, kulturno i civilizacijsko kretanje Ijudi u jugo-slovenskorn primorju sa ostrvima, U odnosu na kretanja udubokom konbinentalnom zaledu. Dugo su kroz istoriju po-

Jugoslovellslw uhalsko mediternnstvn

Najkraee (vazdusno) rastojanje izmedu lcrajnjih tacakajugaslovenSike obale (uvala Sv. Jernej, kod Kopr a _ useer. Bojans) iznosi 628 km. Kaeficijent razudenosti jugaslaven-ske obale moze se dobiti ako se stvama duzina obale (kapna)podeli s najkracirn rastO'janjem, tj. 2092: 628 = 3,3. TO' znacida je nasa obala uise nego trostrulco duza ad najlcraceg rzz-stojanja.

Ostrva poiacovaju razudenosr svojom brojnoscu (1233)i svojim obalama (4024 krn). Da hi se dobila skupna razude-nest obale potrebna je ukupnu duzinu obalske linije(2092 + 4024) podeIiti s najkracirn rastoianjern (628). Takase dobija kaeficijent 'ra~udenosti od 9,7, sto je jedan od naj-vecih kaeficijenata ,P'rirnorskih zemalja sveta, Skoro desetputa je nasa obala duza ad najlkraeeg rastojanja.

Uporedimo Ii obalsku liniju sa ukupnom povrsinom bal-kanskih drZava doblcemo sledece vrednasti: Grcka 18 km~//km obalske Iinije, Jugoslcwija 42 km~Jkm obalske linije,Albanija 71 kmvilorn obalske l.mije i Bugarska 322, krnt/krnabalske linije.

Grcka irna najmanje drZavne povrsine po kilometru obal-ske linije, Jugoslavija je na drugom mestu sa 42 krn", a naj-vise povrsine ima Bugarska.' Taj pokazatelj bi bio vrloznacajan kad ne bi bilo orografskih prepreka pradiranjamediteranstva u unutrasnjost zemlje.

Upravo na primerni balkanskih zemalja rnoze se posma-irati uticaj prepreka u reljefu na prodiranje maritimnihuticaja, i to' ne sarno klimatskih.

Albanija ima visoke sarsIro-pindske planine koje Iseuparedno protezu sa obalorn, aIi u dubokorn zaledu obale,bar kad je u pitanju severni i srednjt dco zemlje. Albanskoprimorje je siroko, bogato rekama, dobra navadnjavana.Plodno je, pa su se ovde .razvi l.i glavni privredni i demograt,ski .potencijald zemlje. Zato je Albanija, iako ima skoro dvaputa vise drzavne teritarije po' kilometru morske abale uodnosu na Jugaslavijru objektivno u baljem kontaktu sa rno-

86 87

(.stojale drzavne granice na planinskim vencirna koji deleprimorje od zaleda, Danas je sve to daleka proslost. Savre-mena tehnologija je omogucavaln izgradl1ju tTansverzalnihsaobracajnlcn, puteva, zeleznica. tunela, moslova, vijadukata,kojirna se geografske pregrade sve vise premoscu]u, a jugo-slovensko primorje sve jace povezuje sa svojirn posavskimi panonslk:im zaledem. Jugoslovensko mediteranstvo sve visedolazd do izrazaja, a pomorska orij en tacija postaje dorninun tna,uparedo sa podunavskom.

Balkanskog poluostrva. Osnovni pravci dejstava bi bili vecistaknuti pravci.

Pregrada koja deli zernlje VU ad Sredozernnog moraje sacinjena od blokovskih zernalja Itahije, Grcke i Turske,ali i ad jas dye zernlje koje ne pripadaju blokovirna -Jugoslavije i Albanije. Nema sumnje da Sovjetski Savez necedozvoliti da njegove snage 1I Sredozernnorn rnoru (pornorskei pornorsko-vazdusne) budu otsecene, prepustene na milosti nernilost pomorskirn snagarna protivnika, da njegove po-morsko-va~duhoplovnebaze (koliko ih ima) u prijateljskimi saveznickirn zemljama na obalarna Sredozemnog mora buduugrozene, da jacaju potencijali protivnickog bloka na opera-cijskoj osnovioi sa koje maze biti napadnut. I u ratnornsukobu on ce nastojati da ima sIobodan prolaz svojih trgo-vaokih brodova kroz Moreuze, pa i dalje iz Sredozemnog mora.

Apeninsko poluostrvo je sarno posredna prepreka u sov-jetskim interesima na Sredozernnom moru. Izrnedu Italije izemalja VU su dye drzave - Jugoslavija i Austrija. Ali, izPanonske nizije je najkraci pravac do Severne Italije, takada bi i Italija mogla biti meta u slucaju blokovskog obracu-navanja. Grcka se u odnosu na pretnje sa Istoka nalazi izaleda Jugoslavije. Izduzenost rnoravsko-vardarskog pravca jeprevelika da bi se doprlo sa severa na obale Egejskog mora.U reljefu izmedu Panonske nizije i Egejskog mora irna pre-vise prepreka na kojima bi svakako bio pruzan otpor. Medu-tim, 'Ova nepovoljna okolnost se nadoknaduje cinjenlcorn dase Buqarska u svom juznom delu priblizava Egejskorn moruna sarno 50 do 100 km (uski pojas Trakije), a Moreuz i su,takode, na domak teritorije .Bugarske. U Crnom moru sovjet-ske pomcrske snage svakako imaju prevagu. Ocito je da suMal'euzi,kao geostrategijskJi objekat najvise ugrozeni upravona jednorn ad kardinalnih balkanskih pravaca Donje Podu-navlje - Moreuzi.

Cmornorske zernlje VU ne bi resile problem izbijanjana Sredozernno mare, cak i u slucaju ovladavanja Moreuzirna.Juznije se postavlja citav niz prepreka u vidu egejskihostrva. Da bi pomorsko-vazduhoplovne snage prosle krozEgej treba ovladahi svakim ostrvom, treba vrsiti na hiljadedesanata, A to 111'Olzeda bude sizifovski tezak posao. Ako seovoj cinjenici doda i poznati spor izmedu Grcke i Turske okopodmorja ostrva, onda se znacaj Egeja jos vise pojacava,Zato 5U oni jedan ad snaznih geostrategijskih objekata usirern balkanskorn prostoru.

Jnterblokovsk! puloza] Jugoslavije kao bnlkanskn j sredozcmnedrzave

Letirnican pogled na geografsku kartu pokazuje da suzemlje Varsavskog ugovora odvojene od Sredozemnog mora,da su geostrategijskj objekti Mediterana Moreuzi, egejskaostrva, Jadranska vrata i Otrantski tesnac izvan dornasaja ze-malj a Varsavskog ugovora, pre svega Sovjetskog Saveza,korne je bezbedan iclaz na Sredozemno more potreba kojanema alternative u miru i u ratu.

Sovjetski Savez nastavlja sa mediteranskom politikorncarske Rusije koja se Izbcrila najpre u 19. veku za Krim icnnornorske cbale i koja se narnetnula kao nezaooilaznl cini-lac resavanja tzv. istocnog pitanja (bolesnika na Bosforu)i odnosa rnedu novonastalim balkanskirn zernljarna. u ciljuotvaranja bczbednijih pornorskih putevn preko jedinog toplogmora na svojim obalama (Crnog i SredozemnOlg mora) Sov-jetslci Savez je postao zastitnik ranijih kolo:nijalnih posed au Severnoj Africi i na Bliskom istoku, uz pornoc savremenihsocijalistickih zracenja, ali i pruzanja politicke i materijalnepomcci. Njegova mediteranska flota je najmarkantniji pred-stavnik sovjetskih in teresa na Mediteranu. Nerna nikakvesumnje da bi u globalncm blokovskorn sukobu Moreuzi bilizatvoreni za sovjetske ratne i trgovacke brodovc, da bi naj-znacajnija vrata Sovjetskog Saveza i zemalja VU bila za-bravljena. Zemlje NATO bi nastojale da neutralisu sovjetskusredozemnu flatu, njene dornacine na Sredozcmnom moru,da od Mediterana stvore operacijsku osnovicu za udal' u bolegeostrategijskim potencijalima zernalja VU, uporedo sa od-branorn na kri ticnom centralnom evropskom vojisbu, Glavniciljevi NATO bi tad a bili Panonska ndzij a i Donje podunavlje,dakle objekti u zahvatu Juznoevropskog vojista, odnosno

88 89

11,1

III

IIII".I

i

IIiI

'I,

".(

TUTS/W, smestena na Maloazijskom poluostrvu, prava jebrana eventualnoj sovjetskoj penetraciji u topli Mediteran.ana je cuvar Moreuza i znacajan cinilac odbrane egejskihostrva. Tom preprekom se rnoze ovladati samo u globalnornratu izrnedu blokova uz angazovanje masovnih snaga kopnenevojske, avio-raketnih i pomorskih snaga, sto znaci u radikal-nom ratu.

Najzad, postoji rnogucnost koriscenja pravca sa severaistocno od Turske, preko Jermenije, Kurdistana i Sirije naBliski istok. Taj pravac je veoma izduzen. Ne bi se mogaokoristiti cak ni sarno kao vazdusni pravac, [1 cla se ne povredisuverenitet natovske Turske i nesvrstanog' ali antisovjetskinastrojenog lrana (uz prebpostavku blagonaklonosti Sdrije).

Jugoslavija i Albanija ne pripadaju blokovskim forma-cijama, a nalaze se kao Iizicke prepreke izrnedu zernalja VUi Sredozemnog mora. Forsiranje panonsko-padskog pravcaznacilo bi uvlacenje Jugoslavije u ratni vihor, bez abzira nacinjenicu sto bi verovatni cilj snaga iz Panonske nizije bioPadska nizija, a ne sama teritorija .Iugoslavije. Annloganzakljucak se namece u slucaju forsiranja rnoravskog, odnosnomcravsko-kosovsko-drimskog pravca. Zaista, ~ jugoslovenskaobala je bogata ostrvima, zalivima, veoma pogodna za bazi-ranje pomorskih snaga, dcao operacijska osnovica za udarena otvorenorn Jadranu, pred apeninskom obalom, u Otrant-skarn tesnaou. Albanska obala jos vise povecava te moguc-nosti.

Otrantska vrata, kao geostrategijski objekat, ostaju prob-lem za pomorske snage .koje hi isplovljavale iz Jadrana uJonskom morn, cak i kada bi Albanija bila neubralisana kaoprotivnicka strana. Osloncem na otrantsko primorje, posebnona pomorske baze Taranto i Brindizi, Otrantski tesnac 5e lakemaze kontrolisati, cak i u njegovom dubinskom delu (pod-rnornice), .iako je malo verovatno cia bi se mogao zapreciti.

Bez obzira na cinjenicu da Jugoslavija i Albanija nisuvezane ugovorirna za blokove, one su podrucje pojacanoginteresovanja jedne i druge strane. S obzirom na koncepcijuopstenarodnog rata, Jugoslavija bi svaki pokusaj koriscenjasvoje teritorije u medublokovskorn obracunavanju, srnatralaagresijom, pa bi saglasno tome angazovala celokupne raspo-lozive efektive u odbrani. Albanija, Iooliko je poznato, imaslicnu koncepoiju odbrane. Za svakog napadaca, dolazio saZapada ili Istoka, obe teritorije bi lako mogle biti kost u grlu,bez obzira ria rnasovnost agresorovih ljudskih i tehnickihpotencij ala.

90

II

Aka bi se zanemarila cinjeraica beskomprornisnog otporapri odbrani vlastitog suvereniteta na jugoslovenskorn prostoru,ni jedna blokovska str ana ne bi mogla biti ravnodusna predagresijom na Jugoslaviju. U pitanju su geostrategijske pro-mene situacije koje bi se odrazavale na stabilnost jedne ilidruge strane u Juznoevropskorn vojistu. Istok se ne bi mogaopomiriti sa cinjeniccm da lTllll se Zapad nade u Panonskojniziji, niti bi se Zapad mogao pomiribi sa cinjeniccm da muse Istok nade 11 Jadranskom moru i Otrantskim vratima.Jugoslavija svakako ne zeli biti Vijetnam, rii Koreja. Njenapulitika je usmorcnn na rniroljubivu koegzrstenciju, 11a dobrepoliticke, ekonornske, kulturne i druge odnose sa susedima,ali i sa vodecirn silama u svetu. ana cmi sve da do sukobane dcde. Istovrerneno ona se priprerna na odupiranje svakomko bi posegnuo za njenom teritorijorn, ko bi ugrozavao inte-rese njerrih naroda.

Relutlvnost bnlknnskog i jugoslovenskug prustora kao prepreka

Iz dosadasnje rasprave maze se izvuci zakljucak da je ill

geostrategijskom smislu Balkansko poluostrvo najznacajnijeod ceti ri velika sredozemna poluostrva. Na njemu se nalazeteritorije oba bloka j dye riesvrstane zemlje. Na drugirnpoluostrvima su sarno natovske zernlje. Balkan je jedinopoluostrvo Sredozemnog mora ma kojem se dva bloka granice.On se na1azi na juznom delu Evropskog ratista, odnosno uJuznoevropskom vojistvu. Nerna sumnje da je napetost 1Z-medu antagonistickih blokova najveca u Centralnom evrop-skarn vojisbu. Tarno su koncentrisane i najjace snage obapotencijalna .protivriika. Medutim, bilo bi nekorektno predvi-dati da bi se u eventualnorn sukobu glavna bitka vodila uCentralnom vojistu, odnosno da je Juzno vojiste, pa i ceobalkanski prostor, marginalnog znacaja u blokovskom sukob-ljavanju. Bitke su se kroz istoriju redovno odvijale udarirnau bokove, obilaonirn manevrima, a ne tamo gde se nalazenajvece koncentracije protivnika. ad dva bocna evropska vo-jista (Severna i Juzno) ova drugo je po svorne polozaju, pai pravcirna dejstava i objektima geostrategijskog znacaja,svakako vaznije.

Velicina i Iizionornija balkanskog prostora, posebno nje-gOY polozaj u odnosu na Evropu i Mediteran, u odnosu navojnopoliticke saveze je kategorija koja se mora tretiratikao promenljiva velicina. Cinjenica je da se fizieki prostor

91

Balkans ne menja milenijumima, odnosno da su fizicke pro-mene zanemarljive. Ali, aka se prostor ne menja menjajuse odnosi, rnenja se tehnologija, proizvodna sredstva i nad-gradnj a (ideologij a, poli tika, kultura). Vec vsarn poj ani geo-strategija implicira promenljivost, tj. posmatranje prostora sastanovista drustvenih cinilaca. Polazeci upravo ad tih premisageostrategija Balkaria se maze posmatrati kao promenljivavelicina sa stanovista tehnologije i sa stanovista politrke.

Razvojern tehnologije opada znacaj pojedinih crta u pri-rodnoj fizionorniji prostora. Orograf'ske prepreke se danaslakse savladuju nego juce. Avio i raketna tehnologija unelesu nove kvalitete u oruzanirn sukobirna, odnosno u tretiranjupravaca, prepreka i pregrada u reljefu. Sa podmornica ibrodova raketama srednjeg dometa mogu se ugroziti objektiudaljeni oko 5000 krn. Brodovi i podmornice iz J onskcg iTirenskog mora mogu tuci povrsinske ciljeve na prostoru svedo Lenjingrada i Moskve. I obratno.

Avijacija i helikopteri sa nosaca aviona i obalskih aero-droma irnaju radijus dejstva do hiljadu kilometara. Saaercdrorna u Madarskoj i Bugarskoj mogu se iz vazduhanapadati ciljevi u srednjern i istocnom Mediteranu i obratno.Helikopterima i avionima mogu se za relativno kratko vremeprebacivati na udaljenosti do 500 krn citave padobranskedivieije, dakle u duboku pozadinu protivnika. I kopneriamehanizovana sredslva su dobila na pokretljivosti. Pravcidejstva su se prosirrli i produbili. Dinarnika dejstava je svejaca, pokreti sve brzi. U tame se sastoji relabivnost celogbalkanskog prostora, a posebno njegovih kardinalnih i intra-balkanskih pravaca.

Aka se balkanski prostor (gecgrafski) i savremena tehno-logija ratovanja uzrnu kao konstante, ostaje cinjenica da ihpolitika cini relativnirn. Na tom prostoru i tim pravcimanapetost antagonistickih snaga maze biti veca i manja. Onacak moze sasvim nestati. Upravo politika Jugoslavije je usme-rena u pravcu smanjivanja i riestanka napetosti. Miroljubivakoegzistencija je nada covecanstva. Bez nje covecanstvostremi u kataklizrnu. Dakle, prepreke, pregrade i pravci dej-stava na Balkanu, kao i uopste u svetu ne postoje, aka ljudinece da se dele, da se sukobljavaju i unistavaju.

92

( ill,:111

MILUTIN CIVIC

o VOJNO - STRATESKIM PRILIKAMA NABALKANU

"II

!,It,,'I

U oba svetska rata Balkan je imao znacaj vaznog strate-gijskog prostora evropskog i svetskog ratista, bilo kao »plac-darrn«, bilo kao popriste odlucujucih bitaka. S obzirom na poz-nate limite nosilaca rata, pre svega vojski, strateski parametriBalkana do kraja drugog svetskog rata bili su prevashodnoodredeni njegovim geografskim i orografskim odrednicamapravaca upotrebe vojne sile. Od tada su se pojavili i danasdeluju bitno novi cinioci strateskog polozaja i znacaja Balkanaad kojih neki mogu biti i potencirani krajem osamdesetih go-dina. Neki od. njih neposredno odreduju ili bar znacajno uticuna vojno-politicki polozaj SFRJ, pa zato treba da budu ipredmet nasih pomnih istrazivanja.

Za saurenieni straieski polozaj i znaca] Ballcana i za na-redne qodiiie bitno je da u savremenim globalnim strategijamaBalkan figurira kao perif'eran prostor, van tezisnih strateskihciljeva i pravaca upotrebe glavnih snaga, pa cak i van upotre-be znacajnih snaga u okvirima celine evropskog ratista. Poredostalog, to jasno potvrduje sadasnji (rnirnodopski) rasporedoruzanih snaga i indicirani razvoj ratnih armija velesila iblokova.

Aka se uslovno posmatra kao izolovani geografski prostorBalkan je minorna teritorija sa aspekta impresivnih dometamnogih savremenih sistema oruzja i relativno lake pokretlji-vosti znacajnih snaga u globalnim okvirirna. Apsolutizirajuciovu cinjenicu neki jugoslovenski analiticari jednostrano zaklju-cuju da je bilno umanjen interes velikih sila za ovaj prostor,neosnovano zapostavljajuci celinu strateskog kompleksa. Oni,nairne, gube iz vida cinjenicu da su savremene strategije vele-sila totalne i da takve za potrebe substrategijskih ciljeva

'"

93

(raspolazu serijom instrumenata substrategijskog nivoa koji se,zavisno ad potreba, mogu ispoljavati u razlicitim oblicima (po-Iiticki i vojni pritisak, sukob takozvanog niskog intenziteta,vojna intervencija, lokalni rat itd.). To zriaci da i sa stano-vista ciljeva i sa stanovista uslova, Balkan obiluje pretpostav-kama i pogodnostima, dakle, i rizicima Involviranja velesilana substrategijskom nivou. .

Bezbednosne prilike na Balkanu. krajem osamdesetih go-dina najtieposrednije su odretiene perspekiiuoni uojno-politic-kili kretanja u sirirn evropskim, a pre svega u juiruieuropslciniokiririma. Ta kretanj a su viseznacna,

Nema sumnje da ce se eventualna stabilizacija rnedublo-kovskih odnosa, a posebno sporazumno otklanjanje rizika nu-klearnog rata pozitivno odraziti i na prilike na jugu Evropei Balkanu. Otklanjanjem Hi udaljavanjem opasnosti ad opstegrata, otklanja se opasnost ad mogucih posledica kataklizmekoje bi jedan takav rat imao i za juznoevropske i balkanskeprostore. Nema, rnedutim, osnove za apsolutiziranje pozitivnihimplikacija ocekivanog medublokovskog i arnericko-sovjetskogsporazumevanja. Tekuci i projektovani bilateralni pregovorisu ograniceni na dalju stabilizaciju i eventualno vojno dezan-gazovanje u centralnoj Evropi. Juzna Evropa, ukljucujuci Bal-kan i Mediteran za sada ostaju van dornasaja tih napora, pa udoglednoj perspektivi ostaju popriste intenzivnog vojnog nad-metanja sa permanentnim rizikom njegovog prerastanja u voj-nu konfrontaciju vecih ili manjih razmera. U tom kontekstutreba zapaziti bar dva Cinioca:

Prvi, u uslovima uzajamne neprobojnosti vojnih bastionaizgradenih na centralno-evropskom vojistu, strategije velesilai blokova poslednjih godina izrazito pojacavaju vojne naporena krilnim vojistirna, pre svega na juzno-evropskom, trazeciobilazne, odnosno krilne puteve dosezanja protivnickih vital-nih objekata. Konvencionalne snage na ovim prostorima suupravo sad a u zamahu tehnicke modernizacije. Vezbovne ak-tivnosti ovde su cak intenzivnije nego u centralnoj Evropi icesto imaju karakter demonstracije sile. Vojno angazovanje iprisustvo pojedinih blokovskih sila u susec1nim kriznim regio-nima, Bliskom istoku, severnoafrickom obodu i Mec1iteranu,najneposrednije involvira vojno-blokovsku strukturu i prostorjuzne Evrope sa svim negativnim bezbednosnim poslec1icama ipo nesvrstane drzave.

Drugi. jug Evrope sa Balkanom bogat je autohtonim izvo-rima konflikata kGO i uslovirna za t;'rTi:'('lr~.'j? kJ:1~1ik2.':2. r:d

\H

(strane velesila. Neka ad tih izvorista su prerasla u aktivnakrizna zarista u kojima vajna sila ima primarnu ulogu. Nekispoljni izvori procenjuju da je i Jugoslavija potencijalno kriz-no zariste kae premet teritorijalnih pretenzija nekih njenihsuseda i nepovoljnog razvoja njene unutrasnje situacije.

Sa geo-politickog i vojno-strateskog stanovista, balkanskiokviri su preuski za sagledavanje perspektive vojno-politickogpolozaja SFRJ. Nezaobilazne su, aka ne i presuc1ne neke van-balkanske odrec1nice tog polozaja: blokovske snage na Balkanu,politicki i vojno, su integralni deo sirih blokovskih strukturaciji centri cdlucivanja a upotrebi snaga su van Balkana, nanivou juznoevropskcg vojista ili celine evropskog ratista; krup-ne operativnostrategijske grupacije blokova koje su potenci-jalno orijentisane prema Jugoslaviji stacionirane su vet: u mi-ru, ili ce biti razvijene u ratu na vanbalkanskom prostoru;cak i snage sa udaljenijih prostora kao sto su, na primer, sna-ge za takozvanu brzu intervenciju jesu Iaktor procenjivanjavojno-politickog polozaja SFRJ.

Za celinu prilika na jugu Evrope ukljucujuci Balkan i Me-diteran ad posebnog znacaja je evolucija strategija velesila iblokova. One svoju paznju i sredstva preusmeravaju na vode-·nje sukoba niskog intenziteta kako ne bi provocirale opsti rat,odnosno direktan medusobni sukob, ali bi se sukcesivno i uproduzenorn vremenskom periodu postizali opsti ciljevi. Dru-gim recirna, politika sa pozicije sile postaje fleksibilnija uto-liko sto bira prirnerenija i raznovrsnija sredstva svoje pcdrske.Sarno bi napustanje politike sa pozicije sile u medunarodnirnodnosima moglo eliminasti permanentan visi ili manje vidljiv,pritisak takvog instrumentarija na bezbednost u juznoj Evro-pi. Ostaje otvoreno pitanje rnogucnosti, puteva i sredstava po-zitivne promene takvih prilika.

Pitaiijc optimalizacije jllgoslouensldh odbrambenili napo-ra. - Razvoj rnedublokovskih i arnericko-sovjetskih odnosa,bez sumnje je znacajan za polozaj i bezbednost SFRJ »krajernosamdesetih godina«, jer od stanja tih odnosa zavise pitanjarata ili mira u svetu. Radi se, dakle, a globalnoj dimenziji nasebezbednosti. Ipak, Jugoslaviju neposredno tangiraju bezbedno-sni problemi koji su sad a u senci velike debate i pregovoraoko americko-sovjetskog i medublokovskog bilansa nuklearnihi ostalih snagn. Pre svega to su prublemi niskog nivoa bez-bednosti vanblokovskog sveta ukljucujuci probleme bezbed-nosti u blizern ili daljem jugoslovenskom susedstVlt--Pr'i-;·:.~(~., ....:\,

(-. , . ·95,:;.: •.c' ;')'.. '\-', ' , x . I~=:1\";. .' ~j

,(,.,", . \11

""C:·~:~~'-l.../

II,I

i,I

I,

:1

I'I~I!

Il'

I·I

JI

Ii'

II

~

U tom kontekstu, imperativ jugoslovenske bezbednosti jereafirmacija univerzalnog detanta, njegovim protezanjem navanblokovske prostore, vojno dezangazovanje velikih sila satih prostora, protezanje procesa razoruzanja na juznu Evropu,ukljucujuci Balkan i Mediteran i trazenje bezbednosti podjed-nako za sve na nizern nivou naoruzanosti, Pritom, mali koraciII prirneni mera za jacanje poverenja i bczbcduosti, calc i mi-norne mere uzajarnnog bilateralnog vojnog dezangazovanja, ilipak prornovisanje vojne saradnje kojom bi se defavorizovaointeres za blokovsko svrstavanje, kao i druge mere lokalnogili balkanskog dorneta mogle bi poprimi ti dalekoseznij i znacajukoliko budu valorizovane kao faktor iniciranja sireg [uznoev-ropskog, mediteranskog i evropskog »vojnog detanta«. U t0111pravcu neke inicijative su vet: zacete, na primer, ideje i ak-cije 0 pretvaranju Balkana u denuklearizovanu zonu, pretva-ranju Mediterana u zonu mira i saradnje; one su daleko odrealizacije, ali nisu bezizgledne buduci da se .njirna ide u su-sret urgentnoj potrebi svih drzava ovih regiona da stvarajui prosiruju pretpostavke za jacanje sopstvene bezbednosti. Izanalize bezbednosnih prilika, kao i prirode vojnog cinioca naovim prostorima cirri se da objektivno ostaje sirok prostor zamnoge dodatne inicijative i aktivnosti, posebno u sferi zaustav-ljanja konvencionalne trke, reduciranja konvencionalnih snag ai oruzja. Razume se da bi napori koji imaju za cilj »vojnidetant« na balkanskorn i sirim susednim prostorima bili ilu-zorni bez paralelnih napora za eliminisanje aktivnih ili latent-nih izvorista kriza u tom regionu.

U nasim sadasnjim, nepovoljnim unutrasnjim i slozenirnspoljnim, uslovima, ucvrscivanje i dalje jacanje vojno-politic-kog polozaja SFRJ na Balkanu i gire 1I svetu nezarnislivi Sll

bez efektivne optirnalizacije njenih odbrambenih napora. Nanekirn nasirn politickim tribinama sugeriraj u se parcij alne, neretko jednostrane i neprimerene os nove modela takve optima-lizacije. Mogu se zapaziti dve iracionalne krajnosti: jedna seispoljava u apsolutiziranju vojne sile shvacene u uzern vojno--tehnickorn smislu sa naglaskom na vojno-tehnicki i brojcaniodnos snaga, uz plediranje na balans snaga sa potencijalnimagresororn, a druga se ispoljava 11 zagovaranju translera le-zisla napora zemlje sa vojno-odbrarnbene na drustveno-eko-nomsku oblast, uz objasnjenje da bi drustveno-ekortomskoslabljenje Jugoslavije istovremeno znacilo slom njenih odbrarn-benih sposobnosti, te da bi sledstveno tome trebalo izvrsitipreusmeravanje resursa, zemlje iz vojne u ekonomsku oblast.

96

(Oba ova polazista su van konteksta realnih unutrasnjih ispoljnih parametara jugoslovenskog vojno-politickog polozaja.

. Pri utvrdivanju modela optimalizacije jugoslovenskih od-brambenih napora u narednom periodu potrebno je obezbeditivalorizaciju bar nekoliko elementarnih pretpostavki:

a) Nivo bezbednosti svake driave, pa prema tome i SFRJ,u stvarnosli [este rczultanta ukupnih dostignuca manifestova-nih kao stabilnost u politickoj, ekonomskoj i vojnoj oblasti uodnosu na njeno spoljno-politicko, ekonomsko i vojno okruze-nje, sto znaci da je neophodno integralno razmatranje odbrarn-benog aspekta u sva tri domena, jer to nije iskljucivi domenni politicke, ni vojne, ni ekonomske strategije vet: sinteze svihnjih opredrnecene u opstoj strategiji.

b) Elementarna pretpostavka nezavisnosti svake drzave jeadekvatno .. vrednovanje i puno uvazavanje kako unutrasnjetako i spoljne dimenzije sopstvene bezbednosti.

c) Princip ekonomije odbrambenih napora i princip do-voljnosti i adekvatne spremnosti odbrambenog potencijala isnaga zemlje moraju biti uzajamno komplementarni.

d) Realne kategorije jugoslovenskog strateskog polozajasu protivurecne: dugorocnija perspektiva odsustva velikih ra-tova u svetu i Evropi na jednoj strani, a na drugoj perrnanen-tna krizna stanja i rizici lokalnih ratova; afirmacija politikedobrosusedstva i balkanske saradnje, pojedinacno potvrdenana jednoj strani, a na drugoj agresivne teritorijalne aspiracijenekih susednih drzava: afirmacija politike »rnanjina kao rno-stova saradnje« na jednoj strani, a na drugoj politika rnani-pulisanja manjinama u cilju razbijanja Jugoslavije (slucaj AI-banije): nesporna snaga koncepcije opstenarcdne odbrane iceline oruzanih snaga SFRJ na jednoj strani, a na drugojopasno slabljenje njene unutrasnje kohezije; povecanje vojno--tehnoloskog debalansa kao rezultata intenzivne modernizacijeoruzanih snaga potencijalnog agresora na jednoj strani, a nadrugoj objektivni jugoslovenski limiti u modernizaciji sopstve-nih snaga. Model optimalizacije jugoslovenskih odbrambenihnap ora pretpostavlja, dakle i definiciju nacina i sredstava pre-vazilazenja takvih protivurecnosti, uklanjanja ili ublazavanjanjihovih negativnih implikacija po odbrambenu sposobnostzemlje.

Balkanska dimenzija jugoslovenskog strateskog polozajai bezbednosti krajem osamdesetih godina, dakle, bice primarno

7 97

,-<.

odredena kako stepenom daljeg razvoja dobrosusedstva i sa-radnje, ukljueujuci domete smanjenja vojnog pritiska na gra-nicarna, kroz proces vojnog i, pre svega, blokovskog c1ezanga-zovanj a, tako i stepenom revitalizacije kohezij e j ugosloven-skog drustva koja je imperativ sadasnjeg trenutka i u dornenuodbrane. '

RADOV AN VUKADINOVlt

SUPER SILE I ZONA BEZ NUKLEARNOGORUZJA NA BALKANU

~

Velike sile, kroz povijest, uvijek su bile zainteresirane zaBalkan kao znacajnu spojnicu Evrope, Azije i Bliskog istokai nastojale su u svim fazama balkanske povijesti imati dodat-no sredstava za svoje direktno prisustvo i1i angaziranje bal-kanskih snaga u realizaciji vlastitih ciljeva. U najnovijem raz-doblju super sile su, takode, svjesne vrijednosti balkanskogprostora, njegovih komunikacijskih i strategijskih prednosti, asvaka ad njih prisul na je u tom dijelu Evrope razlicitirn sred-stvirna i snagama. Dva suprotstavljena vojno-politicka savezana Balkanu tvore znacajan juzno-evropski front, gdje su su-<::eljene armije NATO-a i Varsavskcg ugovora, a u vodamaMediterana plove dvije velike flote super sila, ostvarujuci ci-ljeve vezane uz globalnu strategiju SAD i Sovjetskog Saveza.

Una toe razlicitih oblika prisustva koje se rnanifestirau odrzavanju vojnih baza, stacioniranju nuklearnog oruzja,sprovodenju zajednickih rnanevara, ili pak sarno u dosta for-malnom sudjelovanju u vojno-politickim strukturama, cinjenicaje da obje super sile s neobicno velikim interesom prate raz-voj ideja a stvaranju zone bez nuklearnog oruzja na Balkanu.Drzeci se svojih vlastitih interesa, kao i ciljeva vojno-politickekoaIicije, super sile nastoje odrediti svoja stajalista kako ne bibile zatecene realizacijom ideje i kako bi jasno unaprijed sta-vile do znanja svoje slaganje, odnosno neslaganje s predvide-nirn rjesenjima. .

Stalna utakmica, koja se odvija izrnedu super sila na Bli-skarn istoku i na Mediteranu, ne maze ostati bez posljedica ina najblizern pcdrucju: Balkanu. Uz tu gotovo konstantnudimenziju odnosa super sila stacioniranja 112 arnerickih krsta-recih raketa na Siciliji unosi nov elemenat pojacane nestabil-

98 j'

iiII

", IiIi

'I,I

IIII

1I.

II

99

RADOV AN PAVIe

•PROBLEMI BALKANA I RUBNIII MORA(TEZE)

Ekonomija i geopolitika su odlucni sadrzaji i utemeljenja,a politika je samo iZVTSno sredstuo. Ako se radi 0 rneduna-rodnim odnosima uvijek treba insistirati na dva aspekta: pruo- njih uvijek cini kompleks pitanja i oni se ne mogu poje-dnostavljeno (i povrsno) svesti sarno na sadrzaje politickihodnosa; pri tome smo u medunarodnim odnosima ekonomskei geopoliticke (geostrategijske) sadrzaje skloni staviti na prvomjesto: pol iticki odnosi nemaju posebno rnjests, niti znace-nje - ani su sarno u funkciji ekonomije i geopolitike kaotemeljnih sadrzaja i problema; politicki odnosi zapravo nerjesavaju nikakva posebna politicka pitanja - sve ono stose maze podvesti pod »politicku problematiku« zapravo suneki drugi sadrzaji kojirna se bavi i koji se rjesavaju poli-tickirn sredstvima; i druqo - osnovno pitanje medunarodnihodnosa i na Balkanu jest kao i zapravo prakticki svugdje -pitanje sigurnosti, dakle mira, i to stoga, jer sigurnost i mirjedini omogucuju gospodarski razvitak, a on je danas ponaj-vaznija legitimacija rezima pred vlastitim pucanima i vlasti-tom javnoscu. U uvjetima iscrpljenih mitova i naslijedenihoslobadilacko-revolucionarno-ideolaskih naboja ekonomske sumoqucnosti i ljudske slobode prava mjera stuarima. Ocekiva-nja i obccanja vise ne znnce nisln, doslo jo vrijcme zn rcnli-zacije u danasnjici. Pored toga treba naglasiti da su upravoekonomska pitanja ona oko kojih su moguci sporazumijeva-nja i suradnja, cak i u uvjetima vrlo losih (drugih) poli tickih,ili cak nedostatka diplomatskih odnosa: dok se, primjerice,na Balkanu ne mogu rjesiti neki problemi u vezi blokovske

112

'III,I'

o'J

IIII

I'I,I

(podjele, ili statusa etnicki manjinskog stanovnistva, moguceje rjesavati gospodarska pitanja, a to se znatnim dijelorn icini.

Balkanski probletni danas su uiieliko i geapolitickog zna-caja. Pitanja Balkana i danas su dijelom naglasenog geopo-litickog i geostrateskog karaktera, tj. izazivaju jasnu pove-zanost teritorijalnih (lokacijskih i politickih) vojnih pitanja:ako se radi 0 Grckoj i Turskoj problem je podjela jednogteritorija (u Egejskom moru), problem je ofenzivni ili defen-zivni poloia] grckih atoka uz turske obale, zatim problem jena Balkanu jos uvijek postojece okruzenje oko kontinental-nih sila (Heartland), odnosno nastojanje da se to okruzenjeprevlada; problem je (potencijalno?) pretvaranje zone izrne-au jadransko-otrantskog i bugarskog procelja Crnog morapreko Kosova i Makedonije u jednu etnicki i strateski Ira-gilnu zonu; politika etnicki cis tog Kasova (Blut und Bodenkoncepcija) izrazito je geopoliticki opterecena i to u najnega-tivnijem smislu - dakle - ocito se radi 0 geopollticko/geo-strateskim sadrzajima. Odmah treba naglasiti da su oni u me-dunarodnirn odnosima najnizeg i inicijalnog znacaja, ali zatonazalost nisu nista manje vazni i opasni - naprotiv! Pri sve-mu tome je, dakako, posve razumljivo da je potreban razumanoprez kako bi se izbjegli problemi u vezi bilo kakvog deter-minizma.

•••.•. Stabilnost putem interesnili sfera! Problem interesnihsfera tice se Balkana i to na jedan izraziti nacin: interesnesfere su u ovom prostoru (za sada) jasno podijeljene, osimu slucaju Albanije (i Jugoslavije koja razumljivo ne mazebiti ukljucena u ovu raspravu zbog svog nesvrstanog statu-sa). Pitanje interesnih sfera maze se tretirati kao onaj vidmedunarodnih odnosa koji tesko opterecuje globalnu zajed-nicu opcenito. Lako bi se moglo dokazivati da je borba zainieresne sjere danas jedan od zapravo najuainiiih. vida vamedunaradnih odnosa uopce i da ce taj aspekt odnosa, naro-cito rnedu velesilama i velikim silama, i dalje izazivati prob-Ierne i to u uvjetima kada vise ne maze doci do medusob-nag vojnog obrncunn, Ocito je do [e borba za interesne sferecinilac koji unosi probleme i nesigurnost u medunarodne od-nose, ali, iako je ovakvo stajaliste prihvatljivo, ana [e ipakjednostrano; treba, nairne, naglasiti da inieresne sfere moqiibiti i [aktor stabilnosti i mira i to u slucaju aka su politicki,ekonomski i teritorij alno j asno definirane i presu tno prizna te.U tom slucaju one pridonose sigurnosti - najbolje se to vidi

& 113

:Ii, I

1

\

iz (ne)reakcije Zapada na dogadaje u CSSR 1968. god. Da-kako, ovakvo ostvarivanje sigurnosti dolazi »s desna«, dokbismo, razumljivo, sigurnost radije ostvarivali »s Iijeva« - ali- sta je, tu jet

Inzistirajuci na tome da interesne sfere mogu biti cim-benik i stabilnosti ovdje smo na tragu onih razrnisljanja kojai u razvoju nuklearno-raketnog (i svemirsko-orbitalnog?) oru-zja, dakle maksimaliziranog ili apsolutnog oruzja, ali koje sene rnoze upotrijebiti - vide, takoder deterrent koji osiguravasvjetski mir. Moramo nazalost naglasiti da je i ovakvo shva-canje prihvatljivo, iako i ono Iogicno dolazi »s desna« - pri-hvatljivije bi nam bilo osiguranje svjetskog mira na nekidrugi nacin. Cvrsta i priznata podjela interesnih sfera naBalkanu, dakle, uz posebni polozaj Jugoslavije predstavljafaktor mira u ovom prostoru; pri tome, sto se tice Albanije,veci je problem eventualni proces cdredivanja i zauzimanjacdredenog statusa, nego njezina uglavljena i priznata pripad-nost nekoj interesnoj sferi. S obzirom na nuznost otvaranjaAlbanije prema svijetu u buducnosti balkanski odnosi mogubiti optereceni novim problernom: tj. ako Albanija ne izabereizvanblokovski, Hi nesvrstani, status nj ezina pripadnost zapad-noj ili istocnoj interesnoj sferi imat ce na Balkanu znatnei nepovoljne geostrateske posljedice. Iako se, dakle, ne zala-zemo za ideju da se stabilnost postize podjelom i rjesava-njem interesnih sfera, nuzno je zakljuciti da su od sredine1950-tih godina interesne sfere na Balkanu odigrale stabili-zirajucu funkciju. . .

1-, Balkan i tzv. »soujeiska opasnost«. Pitanje sigurnosti naBalkanu povezano je i sa problemom tzv. sovjetske vojneopasnosti. Ova bi se tema mogla varirati in extenso, ali uvijeksa jednim jasnim zakljuckorn: od J 968. god. u Evropi vise nepostoji sovjetska opasnost u smislu vojno-teritorijalno-inter-vencionisticke prijetnje sa specificnirn i karikaturalnim shva-canjirna 0 »ogranicenorn suverenitetu« (od cega SSSR odu-staje 1987. god.), a od sredina 19S0-tih godina ne posloji ibilo gdje drugdje. Ali, postojat ce i dalje odredeni interesitj. za razbijanje okruzenja i trazenje povoljnog izlaza natzv. »otvoreno Srcdozernlje« (dakle juznije i zapadni]e odcarigradskih Tjesnaca) i trazenje uporista i interesnih sferau tom dijelu sredozemnog akvatorija. Pri tome, posebno zna-cenje ima politika SSSR-a za ocuvanje prohodnosti svih me-diteranskih, ali i svih drugih pomorskih tjesnaca u svijetu.Apsolutno su neprihvatljiva i nerealna shvacanja 0 tome daSSSR ugrozava pomorske tjesnace u svijetu: upravo obratno

114

- njihova prohodnost ubraja se u njegove" temeljne drzaimeinierese sto je i Iogicno jer se SSSR na drastican nacin ub-raja u tzv. ge9grafsld Iierulikepirane zemlje, tj. one koje ra-spolazu izlazom na more, ali ne i adekvatnim izlazom nasvjetsko more i koje zbog toga bitno ovise 0 pomorskirn pu-tevirna koji su uglavnom u tudirn rukama.

~ . SSSR i nuklearno oruzje na Ballcanu. ZainteresiranostSSSR-a za geostrateska pitanja Balkana, navlastito problemokruzenja, interesnih sfera (Albanija) pristupacnost kroz bal-kanska rubna mora u otvoreno Sredozemlje u prividnoj jekontradikciji sa dezinteresmanom SSSR-a za odrzanje Balka-na kao nenuklearizirane zone, odnosno njegovo pretvaranjeu denukleariziranu zonu.' Ovaj je dezinteresman utoliko cud-niji sto se u slucaju ne-i denuklearizacije ocito radi 0 novimprocesima razoruzanja i ostvarivanja stabilnosti sto SSSR-urazumljivo posve odgovara. Ali, stau SSSR-a uvelilco je logi-can, buduci da bi u krajnjoj liniji sa likuidacijotri nukleariza-cije na Balkanii SSSR bio zaprauo gubitnik! Sarno na prvipogled on je u prednosti: za razliku od SAD nema na Balka-nu (Grcka i Turska) nuklearno oruzje, pa mu americko povla-cenje sarno rnoze odgovarati, jer bi SAD os tale bez balkanskognuklearnog arsenala. Ali, ipak bi SSSR bio gubitnik i to izrazloga, jer je danas jasno da se nuklearno oruzje ne mozeupotrijebiti, sto znaci da arnericko nuklearno oruzje na Bal-kanu zapravo nema funkcije i znacenja i sa njegovim povla-cenjem SAD ne gubi nista. SAD bi, dakle, povukle oruzjekoje tako i tako nema strateskog smisla; medutim, u rnedu-narodnim politickim odnosima nakon arnerickog povlacenja nu-klearnog oruzja SSSR bi morao u okviru postojeceg »daj--dam sistema« (a drugi ne egzistira) uciniti nesto, i to nestostvarno i opipljivo; dakle, na jedan potez bez znacenja mo-rao bi dati neku koncesiju, a qubitnistuo je time jasno. Zbogtoga ce se SSSR u pitanju likvidacije nuklearizacije na Bal-

: kanu vjerojatno i dalje odnositi dosta suzdrzano.Balkanska ne-i denuklearizirana zona morala bi uklju-

civati citav Pravi Balkan (dakle i evropski deo Turske), alii Rumunjsku. Tome bi, dakako, trebalo dodati i rubna i zatvo-rena mora," tj. barern Jadransko i Egejsko more. Aka proces

i

, . In!I

1 Pod pcjmnm nuktearne zone podrnzumtl cva se da neka zono bcznuktcarnog ocuzjo 7.0<11'2;1 tn] status, dok se pojom dcnuktenrne zone odnostno uklanjanje znteccnug nuktcnrnng nrscnatn. llazumljlvo je da su polltll!kl1 geostratesjd probleml u oba stucaja bllno rnzttctto tcUne.

2 Dertnlcija zotvorenlh mora ovdje Je Izrnzito strateska 1 ekotoska, 0 neonakvo kol<o je 10 do nescno u clauovlma 122. 1 123. I{Ollvencije UN 0 pravumora Iz 1982. god, koji se odnose no znlvorcna I poluzntvorena mora.

8' 115

~(

:11. -, I

I:I

3 xao razdoblje novog detantn mozemo smnlrntl period od dolnskaGorba~ovn. Prllli:no Ie nejnsno zn~lo se u novim uvjetlmn detunta, kojt jedonas mean veleslInmn nnjlzrazltljl Imnjuct no umu bilo koje rnzdobljenjlhovlh odnosn, taj pojam vtse ne upo.trebljnva.

okruzenje. Medutirn, neki se aspekti mijenjaju, tj. globalno--qeostrateski odnosi danas zbog novog detanta nisu viSe naliniji mec1usobnog obraiiuna uelesila, ali su i dalje uazni usmislii borbe iriteresne stereo I dalje ostaje valid an jedan odkljucnih problema u odnosu SSSR-a prema ostalom otvore-nom Sredozemlju, tj. upravo preko balkanskog prcistora (iazijske Turske) SSSR se maze zatvoriti u Crno more, ili pakmaze ostvariti izlaz u svijet; a u tome je uloga sviju balkan-skih drzava od nezaobiIaznog znacenja: dakle, zbog novogdetanta globalno-geostrateske ideje sarno prividno gube naznacenju. A ako se ukloni odgovarajuci raketni arsenal SAD-ai SSSR-a znacenje ce klasicnih globalno-geostrateskih koncep-cija porasti, buduci da ce opet postati vaznija terestricka geo-strategija - uostalom, postojanje americkih RDF snaga (kojesvuda traze uporista, jer rjesavaju regionalne probleme) tonajbolje pok~zuje.

Kada se radi a geostrateskim pitanjima u Evropi, posebnotreba naglasiti da Balkan mora biti ukljucen u sve ratneoperacije, da on predstavlja bitni dio evropskog ratista i dapreko njega prolaze neki najvazniji vojno-operacijski pravcinajsireg evropskog znacenja - qeostraieska izolacija Balkananaprosto naialost nije moquca u suuremetiim uvjetima.

U geostrategiji Balkana posebno znacenje imaju dva rub-na mora - Jadransko i Egejsko - koja su u odnosu na ci-tavo Sredozemlje najpogodnija za voc1enje ekoloskoq rata,buduci da suo ogranicenih dimenzija a strateski se ubrajajuu zatvorena mora. Zagadenja naftom zbog svoje efikasnostinajopasnija su u ratnim uvjetima pogotovo ako se podsjeti-mo da Jadran ima jedan glavni tankerski pravac za tri od-vojka u svom sjevernom sektoru, a da Egejsko more ima dvaglavna tankerska pravca sadva odvojka.

Za Balkan su najuainiji unutrasnji problemi. Iako Balkanima izuzetno znacenje u regionalnim (evropskim) geostrateskimodnosima, a to. znaci i svjetskim odnosima, glavno pitanjeBalkana danas jesu unutrasnje priIike i problemi pojedinihbalkanskih drzava, kao i pitanje unutrasnjih balkanskih me-dudrzavnih odnosa. Iako je razumljivo da sve stavove iz ovogpriloga autor iznosi sa odlucnoscu i uvjerenjem sada je po-trebno tu odlucnost posebno naglasiti - tj. sva pitanja strate-gije, interesnih sfera, vanjske opasnosti, nuklearnog statu-sa, itd. sve je to jako zanimljivo i ima svoje mjesto, ali jepravo razrjesenje balkanskih pitanja na unutrasnjeni planui to prije svega na planu demokratizacije odozdo u cemu Ju-

!II!'ne-i denuklearizacije Balkana za sada i nema nekog prevelikogsmisla za SSSR,· valja naglasiti da u konkretnom geostrates-kom smislu on nema velikog znacenja ni u balkanskim, a nitievropskim razmjerama (dakako, druqacije je sa poliiickoqstajalisia) i to iz triju irazlogar

1. uklanjanje nuklearnog oruzja sa Balkana nema velikaznacenje, jer eventualni medusobni obracun velesiIa ovisiC' drugim arsenalima, tj. 0 ICBM i SLBM kornponenti, kaoi 0 drugim lokacijama narocito sto se tice ove posljednjekomponente.

2. osim toga, nuklearno oruzje se moze relativno brzoponovno rasporediti u odgovarajuca podrucja, i konacno.

3. de-i nenuklearizacija Balkana ne odnosi se na rubnamora, pa je u tom slucaju citav poduhvat strateski zapravobezpredmetan. Medutim, nenuklearizirani Balkan imao bi ne-prijeporno pozitivno politicko znacenje za pojedine balkan-ske drzave i Evropu u cjelini, ali bi postojalo i siratesko zna-cenje za balkanske drzaue, tj. one bi prestale biti ciljevi stose ne odnosi sarno na one drzave na cijim je teritorijamanuklearno oruzje rasporedeno, nego i na sve ostale, jer su po-greske u odnosu na tocnost gadanj a u nuklearnom odgovoruuvijek moguce.

Ukoliko bi, ipak, doslo do likvidacije nuklearizacije Bal-kana onda bi se to moralo odnositi i na zatvorena rubnamora (Jadran i Egejsko more).

.' Balkan i qlobalno-qeostrateike doktrine. Unatoc staromi novom detantu" izmedu velesiIa Balkan se kao dio Rimlan-da i dalje ubraja u vaznu zonu opterecenu i globalno-geo-strateskim problernima u cemu faktor lokacije ima bitnu ulo-gu. Dakako, u tome ima i pretjeravanja, primjerice, kadase istice kako Balkan ima »dominantnu poziciju« na pomor-skoj prometnici Atlantik - Crveno more, buduci da u ovomslucaju jedino juzna Grcka i narocito Kreta mogu imati od-govarajuce znacenje, dok to nikako ne vrijedi za cjelinu Bal-kanskog poluotoka (ali za razliku, 8tO se tice veza Crnomore - otvoreno Sredozemlje, balkanske drzave imaju velikuvaznost).

Balkan je i danas u okviru RH doktrine (Rirnland -Heartland doktrina) bitno ukljucen u globalno-geostrateskeodnose: i dalje su aktuelni okruzenje, odnosno proboj kroz

1,. IJ I, I\ i:1 !II;111

'f

116 117

r (goslavija pruza izuzetno pozitivni primjer. Sarno dernokra-tizacija u unutrasnjim odnosima maze biti put i za unapredi-vanje rnedudrzavnih odnosa. Istina, i bez demokratizacije mo-guce je ostvarivati izvjestan razvoj, ali, bez , demokratizacije,Balkan ipak: ostaje Balkan kao prosior ciuilizacijskoq zaosta-janja prema razvijenoj Europi!

Problem Balkana prije svega slijedi iz nerazumijevanjamedu balkanskim drzavarna, a ne toliko zbog interesa vanj-skih Iaktora, Zato kao unutrasnje, dakle, prave medudrzav-ne balkanske probleme treba izdvojiti jugoslavensko-alban-ske, madarsko-rumunjske, grcko-turske, grcko-albanske i bu-garsko-turske odnose. Buducnost Balkana ovisi 0 rjesenjutih pitanja, a ne 0 ukljucenosti u globalne odnose, pogoto-vo ne danas u uvjetima novog detanta. Da se radi 0 unu-trasnjirn balkanskim pitanjima najbolje se vidi iz novijegstava Grcke da glavna opasnost za Grcku nije ona od straneVarsavskog ugovora, riego glavna opasnost dolazi od Turske,a to je oeito unutrasnja balkanska komponenta. Posebnoznacenje u smislu nesigurnosti i problema Balkana kao unu-trasnjih balkanskih pitanja ima potencijalno (?) [ormiranjefragilne zone izmedii - Jadrana/Otranta i Crnog mora. Ta jezona opterecena sa vise problema: albansko-jugoslovenskimodnosima, problemom Kosova i zapadne Makedonije; proble-mom makedonskog etnikuma u Grckoj i Bugarskoj; pitanjernodnosa Bugarske prema turskoj manjini. A sv.emu tome tre-ba dodati .i cinjenicu da se sa tom potencijalnom fragiInomzonom poklapa jedan ad najvaznijih evropskih vojno-opera-cijskih pravaca koji ima i odvojke za egejsku obalu. Eventu-alno formiranje ove fragiIne zone znacilo bi da .1e Balkanusao u trecu fazu u svom politickom razvitku, tj, nakon fazenestabiInosti kao povijesno »bure baruta« i razdoblja stabil-nosti od sredine 1950-ih godina do 1970/80-ih godina, zapocelabi najnovija, tj. treca faza ponovno karakterizirana razdobljernnestabilnosti.

7. Nepromjenjljivost driaimih. granica ria Balkanu. Unutrasnjebalkanske drzavne probleme treba, unatoc svega, posmatra-ti sa stanovista neprikosnouenosti balkanskih. drztnmih. qra-nica. U sadasnjern casu i u dogledno vrijeme nikakve pro-mjene drzavnih granica nisu moguce, odnosno, ako one nas-tupe . (i to bez angazmana velesila) onda Balkan nema drugebuducnosti osim kaosa i totalne marginalizacije u odnosu narazvijeni evropski zivot i civilizacijska dostignuca. Balkan-ske drzavne granice nisu uvijek posve logicne (sa etnickog

stanovista) 1 to je nesretno naslijede proslosti sa kojim valjaZivjeti i cije nedostatke treba uklanjati imajuci uvijek u svi-jesti balkansku situaciju, koja bi, ocito, bila i gar a u slucajupokusaja revizije granica. A to ujedno znaci da sva rjesenjamoraju biti aria unutar pojedinih drzava, pa se time balkanskiproblem ponovo svodi na svoju dominantno unutrasnju kom-ponentu - u tome lezi jedno od kljucnih shvacanja za bu-

: ducnost: iako je sire regionalno pa cak i global no znacenjeBalkana neprijeporno, vanjslci [aktori nisu ni uzrok, a nisuni lcljuc za rjesenje problema. Sva unutrasnja rjesenja o ko-jirna je ovdje rijei', rnoraju biti autenticna u odnosu na zain-teresirane etnikume, dakako bez hlstericnih nacionalistickihkomponenti. Jedino to moze rjesiti pitanja unutar pojedinihdrzava, a time i otvoriti vrata za medudrzavno razumijeva-nje. Ali, to je dug proces, a poboljsanje medunarodnih odnosaje vec danasnja nuznost. To ujedno zruici da se i opet irebaosloniti na ekonomsku. suradnju - ona je svima najprihuai-ljivija i tiajbrze moze donijeii odqouarajuce koristi.8, Mogucnosti rjesenja i politiiika orijentacija. Navedeni a idrugi ovdje neizneseni aspekti, sugeriraju odredene mogucnostirjesenja: _

1. Ponajprije, nuzno je apsolutno postiuanje teriiorijalnoqstatusa quo, tj. priznavanje nepovredivosti granica kao prvi,najvazniji i nezaobilazni cinilac mira na Balkanu.r- 2, Nuzni su teritorijalni kompromisi - taka bi izmeduGrcke i Turske pitanje podjele egejskog bazena trebalo bitina osnovici Iinije medijana, a grcki odnosi uz tursku obalumogu imati sarno teritorijalno more (do 6 n/m sirlne).

3. Sto se tice grckog teritorijalnog mora ono se ne smi-je prosiriti na12 ri/rn, odnosno to bi mozda bilo moguce je-dino uz grcko kopno: dakle, radi se a nacelii nesirenja teriio-rija i nesirenja suvereniteta nad slobodnim medunarodnimmorem.

4. Drzavama -u Crnom moru treba osigurati trajni, slo-bodni i nesmetani izlaz u ostali otvoreni akvatorij Medite-rana, sto is to taka vrijedi i za Jugoslaviju, Italiju i Albanijuu jadranskom bazenu.

5. Drzavarna Crnog mora kao i geografski hendikepiranimzemljama trcba ornoguciti i druga tranzitna prava i pogodno-sti za izlaz na Jadransko i Egejsko more. Nernoguce je raz-vijati istinsku i dobronamjernu suradnju ako Bugarska i Ru-munjska nemaju najpogodnije mogucnosti izlaza na sporne-nuta dva akvatorija, takoder, i kopnom.

118

1,1I .

119

" 6. Sigurnost Balkana ovisi i 0 njegovoj ne-i denuklea-rizaciji sto treba biti i jedan od ciljeva balkanske poIitike uk-ljucno sa rubnim morima. Zbog specificnosti rubnih mora,koja su ujedno i strateski zatvorena mora, nuzno je i for-muliranje dodatnog prava mora kao dopuna Konvenciji UNiz 1982. god.

7. Za medusobnu povezanost balkanskih drzava, ali i nji-hovo ukljucivanje u sire evropske tokove, treba razvijati idjelovanje regionalnih organizacija (Alpe - Jadran) i naro-cito dovrsiti sistem cesta Baltik - Sredozemlje. Prometnoaktiviranje Balkana mora biti takvo da od veza Apeninskogpoluotoka sa Orckorn i Turskom imaju koristi i druge balkan-ske drzave (Jugoslavija i Albanija), a ne da budu prometnozaobidene.

8. Najbolja investicija za ostvarenje balkanske sigurno-sti je nastojanje .oko sto isprepletenijih medusobnih iniere-sa balkansldh drzaua, sto znaci da, ako je, primjerice, necimpogodena Jugoslavija da to osjeca i Grcka, ako je pogodenaRumunjska da to osjeca i Albanija, itd. Isprepletenost interesai meduzavisnost uzrokom su da ce svakome i u svakoj prilicibiti stalo do opce stabilnosti i suradnje.

Aka se u ocjeni balkanskih problema treba priklonitivanjskim ili unutrasnjim cinioclma, cini nam se ocitim da suovi posljednji ad preponderantnog znacenja. Balkan koji jeposlije II svjetskog rata postao zona stabilnosti gubi danastu svoju karakteristiku; medutirn, problemi koji postoje tiecedovesti do regionalnog rata i sukoba, ali, ani ce usporauatiHi onemoqucauati ekonomsku. suradnju sto je onda bitati [ak-tor zaostajanja u odnosu spratti ostale Europe. Time je rnogu-ca trajna marginalizacija u odnosu na procese unapredivanjazivota koji se odvijaju bilo u ostaloj Evropi ili drugim dije-lovima svijeta.

~

120

"

I:

I!

(ZARKO SOTRA

VOJNI ASPEKT BEZBEDNOSTINA BALKANU

1. Strategija velikih sila na Balkanu

Mazda ce u istorij skoj perspektivi tehnoloski napredak.uciniti da se umanji znacaj pojedinih region a u svetu za voj-nu strategiju velikih sila, jer sve vise raste njihova moc dasamostalno drze delove vojnih snaga u pojedinim udaljenimpomorskim regionima, sposobnost da brzo upute snage u kri-zne rejone u razlicitirn delovima sveta i da efikasno napadnuvojne ciljeve po celoj dubini protivnika, sa velikih ods to-janja. Medutim, pokazuje se da supersile ispoljavaju trajaninteres i ostro nadmetanje radi obezbedenja svog neposrednogprisustva i uticaja u pojedinim regionima. Takav je slucajsa Sredozemljem, a sarnim tim i Balkanom. Verovatno cetaka ostati i u doglednoj buducnosti. .

Poslednjih godina opste pozicije NATO u Sredozemljusu pojacane: Grcka je konsolidovala svoj polozaj u NATOi u EEZ; Spanija je postala clan zapadnog saveza, a Italijapojacala svoje aktivnosti u Sredozemlju; Francuska flota,mada nije pod komandom NATO, spremna je da jace podrziinterese zapadnog saveza. Cak je i SR Nernacka, zbog anga-zovanja flotnih snaga SAD, Britanije, Francuske i Italije uarapsko-persijskom zalivu 1987. godine uputila cetiri ratnabroda u Sredozemlje.

Jugoistocna Evropa sa istocnim Sredozemljem cesto seproucava sa stanovista njenog strategijskog znacaja, drustve-nag, posebno politickog, ekonomskog i kulturnog nasleda irazvoja. Taj region ima izuzetan znacaj u strategiji Zapada(SAD i ostalih zemalja NATO) kako u pogledu odbrane pozi-cija na jugu Evrope, u Sredozemlju taka i odbrane pozicijana Bliskom i Srednjem istoku i u Africi.

iI,iI

121

~

Strategijski znacaj ovog regiona nije statican vec je poduticajem razvoja vojne tehnologije (modernih oruzja), a timei vojnih doktrina. U regionu se menjaju i politi eke okolno-sti, uriu trasrija i medunarodne. Odredenu evoluciju dozivlja-vaju poltticki i strategijski interesi i ciljevi velikih sila, kaoi zemalja samog regiona.

Ballcan sa prosiorom. T'ursk.e i istocnini Sredozemljempredstavljaju kopneni, pomorski i vazdusrii most izrnedu trikontinenta. Irnajuci u vidu ekonomski i strategijski znacajsusednog arapsko-persijskog naftnog bazena prvenstveno zazapadne zemlje, ova dva reqiona cine skoro jedinslvenu ce-linu za vodenje politilce i »upravljanje krizama«. Strategij-ska meduzavisnost dva regiona pojacana je integrisanjemistocno-mediteranskog u zapadni NATO sistem deterenta.Na taj nacin region jugoistocne Evrope sa Turskom i istoc-nim Srcdozemljem postao je bitan u opstoj konfrontaciji Is-taka i Zapada. On je u neku ruku spona koja vojno-strate-gijski povezuje Zapadnu Evropu sa Arapsko-persijskim za-livom. .

U tom smislu znacaj ovog region a je povecan narocitoad energetske krize 70-tih godina, dogadaja u Iranu i Avga-nistanu, Iransko-irackog i drugih sukoba na Bliskom istokui u Africi tokom 70-ih i 80-ih godina. '

Tradicionalni znacaj balkanskog, posebno grcko-turskogprostora i istocnog Sredozemlja za SAD i NATO jeste u nje-govoj ulozi sprecavanja eventualnog sovjetskog prodora ne-posredno na obale Sredozemnog mora,

U ranijem periodu postojanja NATO je teziste svojihnapora usredsredio skora u celosti na centralno-evropsko vo-jiste. Juzno krilo dobija na znacaju sa porastom znacaja Arap-sko-persijskog zaliva u strategiji Zapada i sa jacanjern sov-jetskih snaga ' u istocnom Sredozemlju.

Carska Rusija je tezila da uspostavi kontrolu nad more-uzima Bosfor l'Dardanele jos ad pojave istocnog pitanja. Za-padni au tori isticu da je Sovjetski Savez neposredno po za-vrsetku drugog svetskog rata zahtevao kontrolu nad turskirnl11oreuzima. Ceni se da blizu 400/0 izvoza i aka 5U"/O uvozaSovjetski Savez danas ostvaruje kroz turske moreuze, ne ra-eunajuci'razmenu roba u okviru SEV-a. Ta cinjenica, kao ipovecano prisustvo sovjetske flote u Sredozemlju potvrdujsstrategijski, znacaj moreuza koje Sovjetski Savez na osnovuugovora iz Montrea (Montreux) 1936. godine koristi i za pro-

122

laz jedinica ratne flote. Turska je po slobodnom tumacenjudozvolila prolaz sovjetskog nosaca klase »kijev« , a u tokuje izgradnja ,i priprema za ulazak u redovnu plovidbu nosacaaviona povecane nosivosti klase »krernlj «.

Posle drugog svetskog rata Sovjetski Savez je nastojaoda ojaca svoje prisustvo i uticaj na Balkanu, ali nije uspeoda dobije direktan izlaz na Sredozemno more. Posto je Cr-vena arrnija oslobodila Rumuniju i Bugarsku i ove zemljerazvile unutrasnje drustvene sisteme po uzoru na SovjetskiSavez, obe su 1955. godine pristupile Varsavskorn ugovoru.Socij alis ticka J ugoslavij a j e ucvrstila svoj nezavisan (van-blokovski) polozaj i status nesvrstane zemlje, cime je sprecilada se Varsavski ugovor svojim kontinuiranim prostorom isnagama pojavi neposredno u Jadranskom moru, a prematome i u Sredozemlju. Takvimsvojim statusom Jugoslavijaistovremeno nije dozvolila da NATO kopnenom masom povezesnage zernalja clanica na svom juznorn krilu.

2. Vojno-pollticki i stratcgijski polozaj balkanskih zemalja

1 u proslosti balkanske zemlje su zbog svog geografskogpolozaja sluzile kao veza izmedu Evrope i Azije, kao i vezaiz istocne Evrope prema Africi. Preko Balkana vade znacajnigeostrategijski pravci: iz Lombardije ka Panonskoj niziji iiz ove ka Jadranskom moru, dolinama Morave i Vardaraka Egejskom moru, odnosno dolinom Morave, Nisave i Ma-rice ka Maloj Aziji, a na istocnorn delu poluostrva ad donjegtaka Dunava ka Mramornom i Egejskom moru i obratno. Usmeru istok-zapad znacajan je i crnomorsko-otrantski pra-vac koji vodi iz Bugarske ka Albaniji i obratno.

Svi ovi, pravci pruzaju mogucnost da u slucaju ratnogsukoba, dye blokovske strane preko Balkana razviju dejstvastrategijskih snaga izrnedu znacajnih geostrategijskih oblasti:NATO sa prostora srednjeg i istocnog Sredozemlja, iz Itali-jE:, Grcke i Turske ka juznorn boku glavnih snaga Varsav-skcg ugovora na centralno-evropskorn vojistu i u Ukrajini.I obratuo, snagama Varsavskog ugovora se na pravcima prekoBalkana pruza mogucnost dejstva ka Sredozemlju - severnojItaliji, Jadranskom, Jonskom i Egejskom moru i Maloj Aziji.

ad pocetka hladnog rata Grcka i Turska su za Zapadnisavez smatrane kao veoma znacajne i meduzavisne. Obe zern-Ije su dosle pod okrilje Trumanove doktrine 1947. godine ~

123

l·..·.

postale clanice NATO 1952. godine. Uputile su trupe 'u Ko-reju pocetkorn 50-ih godina i sa Jugoslavijom usle u kratko-trajni Balkanski savez. Turska i Grcka su potpisale sa SADbilateralne ugovore 0 ustupanju vojnih baza i instalacija,

Strategijski polozaj Grcke na juznorn krilu NATO vazanje ne sarno zbog obezbedenja komunikacija, baziranja savez...:nickih (SAD) snaga, nego : i za odbranu Italije sa istocnogpravca i Turske sa zapadnog. Gubitkom grckog prostora Tur-ska bi bila izolovana od ostalih clanica NATO. Sa blizu 3.000ostrva u Egejskom moru Grcka pruza strategijsku dubinuodbrane prilaza sa severa u istocno Sredozemlje. Takvi geo-grafski i maritimni uslovi (arhipelazi) su povoljni za efikas-nu upotrebu malih brzih brodova i camaca snabdevenih ra-darima i vodenim raketama za borbu protiv velikih povrsin-skih ratnih brodova. Uz dopunu sredstava minskog ratovanjai uz blizinu vazduhoplovnih baza na kopnu, Grcka moze us-pesno da kontrolise Egej i znacajno doprinese vojno-strate-gijskoj poziciji juznog krila NATO. Tome treba dodati ras-pored znacajnih vojnih baza, ukljucujuci i stokove taktickognuklearnog oruzja, aerodrome i pomorske baze za sestu flotuu Pireju, i druge. Ovo se narocito odnosi na ostrvo Limnosu blizini trakijskog moreuza. Uprkos politickim kontraver-zama u vezi sa militarizacijom ostrva Limnos njegova ulogaje potvrdena i zvanicnirn stavom NATO 1980. godine. Slicanslucaj je i sa Dodekanezom ciju militarizaciju za spoljnuodbranu su zvanicno SAD. podrzavale jos 1948. godine. Stra-tegij ski znacaj Egej a i grckih ostrva na svoj nacin uvazava iSovjetski Savez. Jedna trecina sovjetske Pete eskadre usi-drena je neposredno uz spoljnu liniju grckih teritorijalnihvoda, a tri od tih sadrista su nedaleko od Krita. To je rejon ukome su se jedinice Seste americke flote za vreme nedavnihkriza na BIiskom istoku konfrontirale sa najjacim koncen-tracijama sovjetske ratne mornarice u Sredozemlju.

Kontrola nad grckim kopnenim, vazdusnim i pomorskimprostorima je od vitalnog znacaja za NATO kao i za potenci-jalni pristup Sovjetskog Saveza Bliskom istoku i severnojAfrici. Strategijski polozaj Grcke znacajan je i u odnosu napomorske puteve u istocnorn Sredozemlju, na Izrael, Egipat,Suecki kanal itd., posebno polozaj ostrva Krit, petog po veli-cini u Sredozemlju. Imajuci u vidu njegov polozaj u sredis-njem delu Sredazemlja (300 milja ad Dardanela, 200 ad Sue-ca, 150 od Libije) vajne vazduhoplovne, pornorske i raketnebaze i osmatracke stanice na Kritu imaju nezamenljivu

124

(

ulogu u strategiji NATO, posebno SAD, na Bliskom istoku,u kontroli snabdevanja petrolom i u konfrontaciji sa sov-j etskom flotom.

Ameriiike vojne baze Helenikon (vazduhoplavna) i NeaMakri (centar veze i elektranskog izvidanja ratne mornarice)blizu Atine i Suda (pomorska i vazduhoplovna baza) i Iraklion(vazduhoplovni centar za elektronska izvidanje) na Kritu,skladista nuklearnog oruzja i oko 20 razliditih postrojenja od1953. goc1ine imaju posebna mesta u celokupnom rasparedusnaga NATO. Nedavna studija Komiteta za medunarodne cd-nose Arnerickog senata ocenila je komplementarnost i me-duzavisnost vajnih baza i postrojenja u Grckoj sa 4.500 iTurskoj sa 6.500 americkih vojnika. Prema toj studiji bazei postrojenja u Grckoj pruzaju direktnu operativnu podrs-ku Sestoj floti i imaju bitan znacaj za odbranu Turske i Gr-eke, za odbranu celog jugoistocnog regiona NATO. U tompogledu poseban znacaj ima stacioniranje vazduhaplovnihizvidacko-osmatrackih laboratorija tipa A WACS1 u bazi Pre-veza na obalama Jonskog mora (oko 210 km od jugosloven-ske granice). U Turskoj SAD imaju rasporedeno 14 radar-skih stanica mreze NADGE,2 u Italiji 9, u Crckoj 4. Vojneaktivnosti iz baza u ovim zemljama ornogucavaju zapadnomvojno-politickorn savezu ne sarno kontrolu Sredozemlja i Bal-kanskog poluostrva, nego obezbeduju eventualne napade poindustrijskim i vojnim objektima u juznom delu SSSR-a.

Turska sa svojim geostrategijskim polozajem, demograf-skim potencijalom i vojnom infrastrukturom zauzima istak-nuto mesto u strategiji SAD i NATO u Evropi, Sredozemljui Srednjem istoku. Njen znacaj je jos vise porastaa poslepada Sahovog rezirna u Iranu 1979. godine. Sa kopnenorn gra-nicom prema zemljama clanicama Varsavskog ugovora na du-zini oko 885' krn ona ima rnedusobno 2.000 km advojena dvapravca (sektora) - kavkaski i trakijski. Na trakijskorn Turskadrzi Bosfor i Dardanele - dva veoma znacajna i osetljivauska prolaza za sovjetsku crnornorsku trgovacku i ratnu mor-naricu ka Sredozemlju i dalje ka okeanima.

Na turskorn prostoru SAD imaju oko 30 vojnih baza ijos toliko razl icitih postrojenja, koji igraju znacajnu ulogu,

1 AWACS - Airborne Warning and Control System.2 NADGE - NATO All' Defense Gro und F.nvlroment - sistem nsmntr anf a,

jnvljnnja I nnvodenja u prntlvvazdusnc] odbranl zemaljn NATO, koga I:lnlrndarskn mrczn rnspuredena od Nnrvesjce do Turske.

125

(kako za prihvat vazduhoplovnih, kopnenih i drugih pojaca-nja, tako i za odrzavanje veza i izvidacko-obavestajnu delat-nost prema SSSR-u i Srednjem istoku. Najvaznije vazduho-plovne baze su IncirIik (sa 36 arnerickih aviona nosaca nu-klearnih oruzja), Izmir (vazduhoplovna i pornorska baza) iBelbasi, i pomorske baze - Iskenderun, Jurriurtalik, Korga-brun, Izmir i,Istambul, znacajne za americku .Sestu flotu.Turska je novembra 1982. godine sa SAD potpisala ugovoro zajednickorn koriscenju operativnih baza (Co-located Ope-rating Base). Ugovorom je predvideno ne sarno baziranjevazduhoplovnih snaga SAD u slucaju izbijanja kriza, negoi dogradnja dye vazduhoplovne baze u istocnoj Turskoj, uErzumu i Batmanu i izgradnja nove vazduhoplovne, baze uMusu."

Rumunija i Bugarska, zbog svoga geostrategijskog polo-zaja, imaju poseban znacaj za strategiju Varsavskog ugovorai Sovjetskog Saveza, sto se pre svega odnosi na Bugarsku.Severni deo Bugarske koji pripada slivu Dunava povczujeje sa srcdnjorn Evropom, a preko nje idu najkraci kopnenipravci od Panonske nizije ka Istambulu i obratno i izrneduSaramatske (ruske) nizije i Moreuza.

Vojno-strategijski znacaj Buqarske, za Varsavski ugovor,proistice iz njenog isturenog polozaja u odnosu na dye claniceNATO - Grcku i Tursku i na Sredozemlje. Na Bugarskoj te-ritoriji nema stranih vojnih baza, niti stranih trupa. Medutim,u slucaju sukoba blokova, razvijena vojna infrastruktura uBugarskoj (aerodromi, putevi, luke, sistem veza, skladistai dr.) omcgucila bi brzo dopremanje i razvoj snaga kopnenevojske, ratnog vazduhoplovstva i raketnih jedinica iz SSSR-ai ostalih zemalja Varsavskog ugovora, za dejstva na Balka-nu, Maloj Aziji, i u Sredozemlju. Na teritoriji Bugarske, tru-pe clanice Varsavskog ugovora izvode vojne manevre, a Bu-garska je delom snaga ucestvovala u vojnoj intervenciji uCehoslovackoj 1968. godine, sto nije slucaj sa Rumunijom.

Mada Rumunija nema posebnih spornih problema u odno-sima ni sa jednom clanicom NATO, ona opasnost vidi odNATO, posebno od medublokovskog sukoba na jugu Evrope.

:l U bllzlnl grada ){irenlju nn severu Klprn od J985. do 1987. godine Irajuradovl na prostrcnju I modernlzacljJ pomursk e luke u knj u vcc uplovljnvnjnhrodovl zn snubdevnnje zemnljn NATO'. Nn severu ){Ipra Ie lallol1e ntvnrennovl ucrudrum Leflwlllllo eljn Ie pnlctun-stetnn Rllt~n dllgn ~.IIIII 11111.CYI.n'BWceltly, 10. oktobrn 1987. g. Nlkozljo; Clllrnno prcmn 't'unjug, Vojnl prcglcdbroj 36/XVlI, Beograd 22. 10. 1987. godlne, sir. J /7.

126

(Na teritoriji Rumunije nema stranih vojnih baza, a od 1968.godine ona ne dozvoljava da trupe Varsavskog ugovora iz-vode vojne manevre na rumunskoj teritoriji. Rumunija de-lorn razvija vojno-ekonornsku saradnju i sa nekim zapadnimzemljama (F'raricuska, Britanija), ali pretezno sa SovjetskimSavezom.

Geostrategijski znacaj i osetljivost Jugoslavije na Balka-nu proizilaze iz cinjenice sto ona razdvaja snage dye vojno--politicke grupacije, a preko njenog prostora u slucaiu me-dublokovskog ratnog konflikta vode glavni operativno-strate-gijski pravci iz Panonije ka Severnoj Italiji, Jadranskom,Egejskom i Sredozemnom moru i obratno. Otuda i neposre-dna zainteresovanost velikih sila i blokova za jugoslovenskiprostor, a u vezi stirn su prema njoj dolazili pritisci i pret-nje, ukljucujuci i od pojedinih suseda.

Mada Jugoslavija prolazi kroz krizu privrednog razvojakoju karakter ise visoka stopa inflacije, spoljni dugovi, spor

: rust proizvodnjc i dr., njcna pozicija nesvrstavanja, opstena-rodna odbrana i drustvena samozastita, ostaju trajna i cvrstaopredeljenja i glavni su oslonci njene nezavisnosti.

Albanija je ulazila u prijateljske i saveznicke odnose, uk-ljucujuci i vojnu saradnju, a zatim, zaokretom u krajnjezaostrene - sa socijalistickim zemljama - Jugoslavijom,SSSR-om i NR Kinom. Uz veoma ogranicene odnose sa osta-lim zemljama i specifican unutrasnji razvoj, ovo je Albanijuteralo u izvestan samoizolacionizam - cak do neucestvovanjau KEBS. Otkako su se delovi sovjetskih snaga povukli 1962.godine, u Albaniji nema stranih vojnih baza. ad napustanjaclanstva u Varsavskorn ugovoru, a zatim raskida odnosa saNR Kinom, Albanija se razvija kao vanblokovska nezavisnazemlja, sto je znacajno, s obzirom na njen geografski polozajna Balkanu, na izlazu iz Jadranskog u Sredozemno more.Medutim, albansko rukovodstvo ispoljava »preteranu brigu«za polozaj Albanaca u SFRJ. U stvari, ono se mesa u unu-trasnje stvari Jugoslavije, pod stice separatisticki i sovinistickinastrojene grupe kod albanske narodnosti na Kosovu i drugde- na antijugoslovenske aktivnosti, sto narusava dobrosu-sedske odnose i miroljubivu saradnju. Poslednjih godina Al-banija postepeno i oprezno pocinje da razvija odnose sa dru-gim zemljama, posebno sa Grckom, sa kojom je i formalnoprekinula ratno stanje i potpisala niz sporazuma 0 saradnji.

Ili

\1

II,

I',dII,I

IIIII

.1'I

127

Oruzane snage balkanskih zemalja

Balkanske zemlje u celini! (Albanija, Bugarska, Grcka,Rumunija, Turska i Jugoslavija) sa oko 130,848.000 stanov-nika imaju relativno veliki broj ljudi pod oruzjern - ukupnooko 1,454.000 vojnika, ne racunajuci tzv. poluvojne forma-cije (zandarmerija, policija, granicne jedinice i s1.). U svakojzemlji postoji opsta vojna obaveza cija duzina sluzenja govorii 0 vojnim naprezanjima naroda ovih zemalja. Najkraci vojnirok je u Jugoslaviji - 12 meseci, zatim u Rumuniji - 16meseci (sem u mornarici gde je - 24 rneseca), u Turskoj- 18 meseci, u Grckoj - 21 do 26 meseci, u Bugarskoj i AI-baniji - 24 do 36 meseci. Mada u privrednom pogledu ovezemlje spadaju u red srednje razvijenih i zemalja u razvoju,njihova stopa izdvajanja sredstava za odbranu iz bruto nacio-nalnog dohotka je relativno visoka i krece se od 3,8% u Ru-muniji do 7,21()/o·U Grckoj."

Balkanske zemlje Clanice NATO - Grcka i Turska, kaoi susedna Italija imaju savremeno organizovane i dobro op-remljene oruzane snage, koje dalje modernizuju. I Grcka jemedu prvim zernljarna NATO po svom ucescu u izgradnjioruzanih snaga i vojnim troskovima. U 1986. godini ona je odbruto nacionalnog dohotka za vojno-odbrambene svrhe ulozila7,2%, prema Turskoj sa 4,40/0, Italiji 2,7% i SAD 6,41()/0.ad1971. do 1983. godine vojni izdaci Grcke porasli su za ,53,8%.Na poslovima i u sluzbi odbrane angazovano je 2,35% adukupnog stanovnistva. U Turskoj taj procenat iznosi 1,79 uItaliji 0,99 i u SAD 1,40. Mada ovakvo vojno naprezanje Gr-eke treba pripisati nepovoljnim grcko-turskim odnosima, onou svakom slucaju znaci i doprinos ukupnim vojnim potencija-lima zapadnog saveza. Orcka je od 1974. godine, ad Turske

•4 Balkansko poluostrvo, koje sa ostrvlma na jugu .zaltljucno so Krltom

zauzlma povrstnu oko 520 kms, ne obuhvata celokupnu teritoriju nekllt bol-kansklh zemalja, ilto se u ovom razmatranju, Iz prakticnih razlogn, znne-maruje.

Balkonsko poluostrvo zabvata jugolstocnl den Evrope, Izmedu Cr nng ,Mramornog, Egejskog, Sredozemnog, Jonskog I .ladronskog mora. Severnagranlca prerna evropskom trupu nlje prlrodno lzrnzlto povucena. Nll.lcesce seuzlma Ilntja Dunov-Sava-Kupll-severnll Iviea Rljeclwg znllva, odnosno reknRrlta-Vipnva-severnn Ivlen TrUnnskog znlivn.

U cellnl. na Dnlknnskom poluostrvu se nolnze I\lbnnljn, Ilugorsltn,Grcko, najveclrn delom Jugoslavljo, n somo mnllm delom Tursko (Trokljo)I Rumunljn (deo Dobrudze).

Vojno enelklopedljo, Drugo Izdonje I, Deogrnd, 1970, str, 459-4GO.5 Iz bruto nnctnnalnog doholkn zn odbronu su 11 1980. godlut lulvo.flJe:

Grckn - 7,G'/" Hnlljn - 2,7'/" Dugarska - 7,5'/" Modnrskn - 7,S"" numuntje- 2,5"., Albnnljo - 6,2'/' I Jugoslnvljn - 4.0'/. (jugosiovensici zvnnlcnl podntuk).Premn publllcacljnmn The World Bane Atlas 1986; NI\TO RevIew. Drisc1, Ic-brunr 1987. I Documentntlon on Defe nse Expenditures or NI\TO Countries1970-1986.

128

,.,

<...,~<:g~N

::..•~rn

~~~<CQ

<'?;<~<Zrn

~..•Z<NP~oo..•c<I::loCl....•Z;;.oZrno

II

..c:'= ~Q,) =••..•..0 0

0 •..•.•••••0 >CQ..o",

'">. 0 rn'O~OQ:j~::s

g.....= rn0· •..•0•.•o·CQ>::s

~'f'N '"::s.!ll:-0Vl •••

~bII= 0.... =)~ .,...,::SoI::l>

::s bII= 0.•. '" ="'~",O<i!'"=~.c==.!II:Q,) ••• 'O •.•0"'0<:.> '" 0..0· •.•0'0 <:.>..c:••• N ~ N '" 0Cl..._ N._ COO

~~'a>

.•..•00=... '"CQ'"Vl

<...,~:g~N

(

QQ...•

~...•

QQQc-i•••

~;;.~~::s ::srn rnee:g

..•. ~~C\1 M ••••

It).ri'

QC>C>.;.eeqM

<...,..•z<CQ~-e

It)e-e>l

C>II')

'",....;

C>QIt)00•••...•

;;. ;;.o 0~ ~::s ::sui uiOJ Q,)e;;. a..•. ~~C'l ••.. M

Ol.M

C>C>

~~'"'"00

~~rn~<epCQ

e>l

'"e>l

~toot"-,....;

C>g0;CN

~~:g~~~::s ::s ::s

~~~s s e~M<Oe>le>le>l

e>lr::

C>QC>c-ir--"lC>...•

~~I{.)

~o

00t"-M

C>M..,.,....;

C>C>t"-o;00....•

~ :g~ ~::s ::s

~ ~s;;. S~~ ..•.~,_N

t"-M

C>C>C>

<=>C>>qMe>l

<..,...zp:gp~

00••••••

C>C>r--eo;

It)r--M

~It)~

·zQ,)

~e00...•

•••..;.

C>

8,....;'"..,.~It)

<~rn~p~

'1)It)M

II,'III!I'

IC>e>lQ,....;

ciN

~!II

C>

8<=>...•e>l

co'tl1:1o..l

uiUl......41

:a.E'"

.~Q,)

~a

III.:.=~bDIII.•.CIS.'::!IIe>l...•CISN

.•..~.,.900

M~o..

CIS1:1::I'0III

~C>QQ

Iri

'""':.Me>l

..:GO

•••IGO

~IIIu1:1CISc;a:l<...,..•;;.

-e~rnoop..,

t'~~co

129

{

okupacije de1a Kipra znatno ulozila u modernizaciju oruza-nih snaga, 0 cemu govori i nedavna nabavka ' 40 aviona »F--16« i 36 »Miraz 2000« - sa rake tam a »rnaverick«, »bul-lpup«, »sparrow«, »sidewinder« i »falcon«. Nabavila je 230tenkova AMX-30 i 106 tenkova »leopard-I«, 1000 oklopnihtransportera M-113, 240 AMX-10P i proizve1a 300 dornacihtipa »leonidas«. Brodove ratne mornarice oprema najmoder-nijim protivbrodskim raketama »exocet«, »harpoon« i »pen-guin II«, itd.

Turska je po broju vojnika najjaca armija u NATO po-sle SAD, sa 654.375 vojnika i 125.000 ljudi 11 zandarmeriji.Pored visokog procenta u1aganja za odbranu - aka 5% na-cionalnog dohotka - Turska ad SAD prima godisnju pornocna ime ustupanja vojnih baza i usluga koja je 1986. go dineiznosila 900 miliona dolara. Tim sredstvima Turska moderni-zuje svoju armiju, mada sporije nego Italija i Grcka. Sjedi-njene Arnericke Drzave su potpisale sporazum sa Turskoma isporuci turskom ratnom vazduhoplovstvu 40 lavaca -bombardera F-4 »fantom«, novih raketnih sistema za protiv-vazdusnu odbranu i a pozajmljivanju ratnih brodova. U mo-dernizaciji oruzanih snaga Turska predvida nabavku 162 avi-ana F-16 (u ciju proizvodnju se ukljucuje i turska vazduho-plovna industrija), preko 1000 protivoklopnih raketa TOW,26 helikoptera za protivoklopnu borbu AH-1S »Cob ra« i dru-go moderno oruzje.

Balkanske clan ice Varsavskog ugovora raspolazu Jakimoruzanirn snagama u Ciju modernizaciju ulazu znacajne napo-re, u skladu sa blokovskorn disciplinom i doktrinom. U Bu-garskoj se istice »sudbinsko povezivanje« Bugarske narodnearmije i Sovjetske armije, istovetnost ciljeva, vojne doktrinei organizacije, zajednicko komandovanje, jedinstveno naoru-zanje i sistem obuke u dye saveznicke arrnije itd. Bugarskaarmija se popunjava modernim naoruzanjem, uvela [e aka200 novih tenkova T-72, oklopne transportere BMP-1, artilj e-rijska oruda D-20 kalibra 152 mm i D-30 122 mm, 80 avionaMIG-23, raketne sisteme protivvazdusne odbrane SA-6 i SA--13 i druga oruzj a.

Rumunsko rukovodstvo se zalagalo da izdatke za vojnesvrhe u godinama 1983. do 1985. zadrzi na nivou iz 1982. go-dine,' a 1986. godine je Rumunija smanjila vojni budzet za5% i oruzane snage za 10.000 ljudi. U naoruzanje armije

7 SIPRI YEAROOI{ 1987, Siockhohn, sir. 133.

130

uvedeni su moderni avioni MIG-23, 200 tenkova M-77 dam aceproizvodnje, 30 tenkova T-72' artiljerijska oruda D-20 kali-bra 152 mm i. D-30 ]22 mm kao i helikopteri IAR-316B iIAR-330 koje proizvodi prema francuskoj licenci i druga oru-zja i oprema.

Oruzane snage SFR Jugoslavije cine Jugoslovenska na-rodna armija i Teritorijaina odbrana. Uprkos brojnom sma-njenju zbog skracenja vojnog roka ad 15 i u ratnoj morna-rici 18 - 11<1 12 meseci, oruzane snage Jugoslavije svojuborbenu spremnost uspesno razvijaju na koncepciji opstena-rodne odbrane, osioncem na sopstvene snage. Shodno ekono-rnskim mogucnostima, modernizacija nekih delova oruzanihsnaga SFRJ zaostaje iza vecine susednih zemalja clanica voj-nih blokova i Austrije, sto ipak ne dovodi u pitanje reali-zaciju koncepcije odbrane. Domaca industrija je dala noveproizvode oruzanirn snagama: tenk M-84, oklopni transporterM-80, avione »orao« i »G-4 super galeb«, artiljerijska oruda122 i 152 mm, visecevni bacac raketa »oganj- i lako naoru-zanje ukljucujuci i za masovnu protivoklopnu i protivvazdu-snu odbranu.

Albanija ima savremeno organizovane i srazmerno stepe-nu ekonomske razvijenosti opremljene oruzane snage, kojese sastoje od regularne Narodne armije, snaga Ministarstvaunutrasnjih poslova i dobrovoljackih snaga narodne odbrane(organizovane na teritorijalnom principu). Odbranu temelji nakoncepciji »osloncem na sopstvene snage« sto je usledilo ponapustanju clanstva u Varsavskorn ugovoru 1968. go dine i~askida ugovora sa NR Kinom 1978. godine. Naoruzanje al-banske armije sovjetskog i kineskog porekla delom zasta-rev a sto Albanija nastoji da resi nabavkorn rezervnih delovau inostranstvu, kao i dekompletiranjem dela naoruzanja, ko-jeg po kolicini, narocito u kopnenoj vojsci, ima vise ad pri-kaza u navedenoj publikaciji Medunarodnog instituta iz Lon-dona."

8 Prorcsor Paul Lendvol, glovnl redoklor za tstoenu I [ug otstoenu Evropuoustrljskog rndljo (ORF), sulzdovoc I glovnl urednlk cosopiso »EllropliischeRundschou« u publll(ocijl »Dos elusome Albonlen«, sir. 101-103 ko~e: »Vero-volno ne poslojl zemljo U svetu gde se no ullcomo moze vldell lollko unl-(orml ... Svt mlndl Alboncl se obuenvnju svoke godlne jednn mesee dn rukujuorusjcm, delom u §kolnmn, delom no vefbomo. I devojke Imoju lemeljnovojno obrnzovonje... Albonljo Izdvnjn zn odbronu po glnvl slnnovnlkn trtpula vect procenlunlnl deo nacionainog doholko od I10lije I skoro dvo pulavect od Jugoslovlje. Prema proracunima Medunarodnog Inslilulo za strate-gljske sludljc, Izdael zo odbronu Iznose skoro prcko 8'1, naetonnlnog doholko,premo dr ug lrn prorncuntm« cnk 11'1,.

g' 131

(4. Vojna konfrontacija na Balkanu vida pojacavanje kopnenim i podrska vazduhoplovnim i ra-

ketnim snagama SAD i drugih clanica Saveza.Na Kavkaskom pravcu (sovjetsko juzno ratiste) prema

granici Turske i Irana, Sovjetski Savez raspolaze sa 12 divi-: zija, 2.435 tenkova i 2.735 artiljerijskih oruda. Te snage kojesu pretezno trece kategorije (popunjene ljudstvom do 25%)mogle bi biti pojacane sa jos oko 8 divizija. Turska u svomistocnom delu drzi 8 divizija sa oko 1.000 tenkova, 1.800 arti-ljerijsklh oruda i 351 borbeni avian.

Zapadni analiticari, takode, smatraju da bi u slucaju su-koba sovjetsko ratno vazduhoplovstvo sa baza na Krimu iKavkazu - avioni T-22 M (TU-26) »Bekfear« i TU-16 »Bad-ger«, naoruzani krstarecirn raketama mogli ugroziti jedinicearnericke seste note u Sredozemlju. Medutim, americka avija-cija sa baza u Turskoj i Orckoj, kao i avijacija i brodovi se-ste note naoruzani krstarecim i balistickim raketama u stanjusu da napadnu vojne i industrijske ciljeve u jugozapadnomdelu Sovjetskog Saveza i na teritorijama balkanskih clanlcaVarsavskog ugovora."

Poslednjih godina u Grckoj se neretko cuju izjave daglavna opasnost po njenu bezbednost ne dolazi sa severa, adVarsavskog ugovora, nego od susedne Turske. Dva su uzrokasporenja Grcke i Turske: problem Kipra, gde su se Turci is-krcali 1974. godine i sada na njemu drze 23.000 vojnika iEgejsko more gde Turska zahteva veca prava koriscenja vo-da, podmorja (kontinentalnog grebena) i vazdusnog prosto-ra, kao i povlacenje grckih snaga sa ostrva Lemnos.

Zapadni stratezi ocenjuju da bi u slucaju sukoba dva voj-na bloka, Varsavski ugovor dejstvovao protiv Grcke i Turskekombinovanim snagama na kopnu, moru i u vazduhu s ciljemda zauzme severnu Grcku, moreuze i zapadnu Tursku i obez-bedi pristup u istocno Sredozemlje.? Takav scenario bi zavisioad karaktera sukoba i od znacenja koji bi straLezi Varsavskogugovora pridavali ovom frontu. Pri tome, ceni se da bi Var-savski ugovor mogao na ovom delu jugozapadnog vojista daupctrebi snage aka:

31-33 divizije ad kojih: 10 bugarskih, 11 rumunskih i10-12 sovjetskih (iz Odeskog i delom Kijevskog vojnog ok-ruga), "

6.900 tenkova,5,300 artiljerijskih oruda raznih kalibara,2.100 borbenih aviona,350 lansera voaenih raketa i50-60 raznih ratnih brodova.

Naspram ovih snaga NATO (Grckapravcu raspolaze sa:

25 divizij a,4,000 tenkova,2.800 artiljerijskih oruda,1,000 borbenih aviona.!?

Turska) na ovom

~

Prema istom izvoru (»NATO and the Warshaw Pact« ... )na panonsko-Iornbardijskorn strategijskom pravcu dva blokaraspolazu sledecirn snagama:

- Varsavski ugovor u miru u Madzarskoj ima snageekvivalenta 10 divizija (4 sovjetske i 6 rnadzarskih) sa aka2.300 tenkova. Ove snage bi se mogle pojacati sa jos 7 divi-zija i aka 2.000 tenkova iz Kijevskog vojnog okruga;

- NATO u severnoj Italiji raspolaze snagama ekvivalenta8 italijanskih divizija sa aka 1.750 tenkova, za koje se pred-

11 Celovltost vojnog elnloea nil Balkanu ne mnze se sagledatl ukollkose De uzmu u obzlr snage superslla I druglh zemalja koje bl se u neklmvarljantama sukoba mogle brzo pojnvltl na ovom prosloru. U te snage bl se,pored pomenullb, mogle navesll:

- Sesla flota SAD u Sredozemlju sa oko 30 ralnlb I 12 do 15 pnmuenlhbrodovn, mcdu ltOjlmo dvo nosaen so oko 150 borbenlh avlona;

- Sovjelsko sredozemna eskndra sa oko 40 do 45 rnlnlh I 12 do 15 po-rnocnth brodova medu kojlma jedan nosae hellkoplera;

- Snnge Iz SAD za brze vojne lnlervenelje, nn primer: oJneano brlgndnmornartcko desanlne pesndlje, vazdusnodesantna I pesadtjska dlvlzlja sa odgo-vnrujucorn vnzduhoplovnom pndrskcm, speetjnlne I druge jedtntee;

- Pol{retne snnge NATO okn 7.500 Ijudl 80 120 lovoco bombordero - koscverotstucuu] JlIlIIj( I Trul{tJI, kno I pnmurskn snnge NATO I(OJe {lcJslvuJu.na pozlv«;

- Snage zn brze vojne IniervenctJe osiaJlh Nonovo NATO: ItollJe, art-tnnlje I Frnn cus ke.

Premo nmertckom tzvoru (Soviet MlIllnry Power 1987. Wnshlngton DC 20402.str. 17), VnrAnvsl{1 ugovor bl u slucaju sukobn na svom jugozapndnom vOjl§tumogbo nnguzovntt:

"- 53 dlvlztje (29 sovjetsklb I 24 ostnllh clnnleo),- 13.000 tenkovo (7.700 sovjelsklh I 5.300 ostnllb clonlco),- 1.610 borbenlb nvlonn (860 sovjefsklh I 750 Oslnllb clnntea),- deo ernomorske I medlteranskn ralnn flolo.

9 NATO'S SIXTEEN NATIONS, Drisel, oklobnr 1906. Vol. 31, .NO 6 sir.34-36.

10 NATO nnd the Worsnw Pnet, Force Compnrlsonos Drussel~, 1904.,pp. 21-23. Meauilm, po snnzl trupn dve clnnlee NATO, 'I'urskn I Grckn sa863.375 vojnlkn bile bl joce od dve CIanlee VnrAnvskog ugovora, RumunljeI Bugnrske so oko 338.375 vojnlkn. Dve clonlee NATO su takode jnce I uvazduboplovslvu od dve clnnlee Varsavskog ugovoro. U gornjem sagtedavanjuodnosa snnga ne bl Irebalo nn slrnnl NATO Ispustltl Iz vida nl amerlckuSeslu ttctu kno nt rtotne snage oslallh clnnlea u Sredozemtju.

132

II

"/

I'j!Ji

133

Posle vise ad pol a veka status kvo, Turska je 1976. go-dine pocela da postavlja teritorijalne zahteve prema deluGrcke teritorije i akvatorije. Pri tome se pominju grupe os-trva, medu kojima Dodekanez, Samotrakija, Lezbos, Hios, Sa-mas, Kos, Rados - sva velika i mala ostrva na udaljenosti50 km ad Turske obale. Grcka istice da na aka 3.000 ostrvau Egejskom moru zivi aka 1.500.000 njenih stanovnika.

Nakon sto se spar izrnedu dye zemlje zaostrio i poslezvanicne objave svojih zahteva, Turska je formirala IV ar-miju, »arrniju Egejskog mora«, koja ne pripada NATO. Sastavarmije cine: 4 divizije (2 ok, 2 pesadijske): 1 art. brigada;2 puka spec. snaga; 205 helikoptera i 120 desantnih brodova.

Grcka je, takode, ojacala snage prema Turskoj u Tra-kiji gde je rasporedila svoju IV armiju sa komandom uKsanti. Ratna mornarica i kopnene snage Grcke, mada broj-no manje vrlo su uvezbane, dok se ratno vazduhoplovstvoTurske ne ceni nadrnocnim nad Grckim vazduhoplovstvom.Zbog spomenutih sporova izrnedu Grcke i Turske povreme-no dolazi do veoma zaostrenih odnosa, uzajamnih optuziva-nja i pretnji, pri cemu se delovi oruzanih snaga stavljajuu najveci stepen pripravnosti."

Sjedinjene Americke Drzave pomazu jacanje turskih igrckih oruzanih snaga u razmeri 10 prema 7 u korist Turske.Konfrontaciju izrnedu dye zemlje SAD u nekim slucajevimakoriste kao sredstvo politike divide et impera, radi jacanjasvog prisustva i uticaja. Usled toga SAD nailaze i na teskoceu odnosima sa ove dye clanice NATO: u Grckoj na ' [acanjeantiarnerickog raspolozenja i na zahteve za ukidanjem ame-rickih vojnih baza, u Turskoj na povremene otpore i rezerveu pogledu delovanja iz baza u Turskoj i s1.

5. Zona bez atomskog .oruija na Balkanu?

Pre sarno 7 do 8 godina, u vreme izbora Ronalda Rega-na za predsednika SAD, Republikanska stranka se protivila

12 No pltonje urcdnlko Tonjugo predstovnlk Snvcznog scjcrctartjntn 2:0tnostrone poslove SFRJ je u vezt so sukobljovonjem Izmedu Turskc t Grfkckrojem marta 1987. godine Izjovlo:

_Jugoslovljo kojo Imo prljoteljske odnosc so Grfkom 1 Turskom, sozabrtnutcscu gledo na nojnovlJl rozvoj sltuoclje u njlhovlm odn0511110. Zoo-litreno sltuoclja u Egejskom moru je suprotno Intcreslmo ove dve zemlje, 0moze do dovede u opasnost stobllnost 1 mlr u nasem reglonu 1 lilre. Po)ozeclod svojlh poznotlh prlnclplJelnlh opredeljenjo, Jugoslovljo se zoloze do senostola sltuoclja rozrelil mlroljublvlm putem bez upotrebe sue-. (Vldl _Pollllko«,Beograd, 30. mort 1987. godlne, str. 3).

134

\''--

(svim pregovorima 0 razoruzanju, sve dok SAD ne dostignuvojnu supariornost nad SSSR, koju su navodno izgubile. Spo-razum SALT II, koga je potpisao predsednik Karter, ostao jeneratifikovan. ad 1980. do 1987. godine SAD su pokrenuleveliku vojnu izgradnju kada je za odbranu utroseno 1924milij arde dolara. t~

U Evropi su instalirane balisticke i krstarece rakete sred-njeg dometa, pokrenut je program kosmicke protivraketneodbrane, itd.

Medutim, u toku poslednje dye godine izgledi za smanje-nje nekih vrsta nuklearnih oruzja su se promenili u odnosuna pocetak osamdesetih godina.

Vec su i rezultati rasprava dveju supersila u Rejkjavi-ku krajem 1986. godine pokazali da je taj sastanak delovaona promene. Dve supersile izrazile su zajednicku spremnostza sporazum 0 smanjenju strategijskih nuklearnih sistemai uklanjanje iz Evrope raketa srednjeg i kratkog dometa(1000-5000 km i 500-1000 km).

Takve promene uslovljene su verovatno i visokim pora-stom deficita u drzavnom budzetu i u spoljnotrgovinskoj raz-meni SAD, kao i stalnim pritiscima u korist sporazumevanja

. 0 razoruzanju ad strane Kongresa SAD. Kongres je u 1986.i .1987. godini izglasao skracivanje i probe antisatelitskih si-stema oruzja koja prelaze granice sporazuma SALT II i zahemijsko oruzje kao i delirnicno smanjenje fondova za »Stra-tegijsku odbrambenu inicijativu«.

Sovjetski Savez je, narocito od dolaska ina celo KPSSMihaila Gorbacova, dao niz dokaza spremnosti za sporazu-mevanje 0 smanjenju nuklearnog oruzja. Uveo je moratori-jum na podzemne nuklearne probe od avgusta 1985. do po-cetka 1987. godine. Prvi put je pristao na inspekciju konven-cionalnih vojnih snag a na lieu mesta od strane predstavnikazemalja NATO, a kasnije 1987. godine ga prosirio i na nukle-arne snage, sto je umirilo i one na Zapadu koji smatraju daje proveravanje iz satelita i drugih nacionalnih tehnickihsredstava nedovoljno. Sovjetski Savez je, takode, odstupio odtzv. sporazuma sa SAD u paketu tj. od zahteva da se spo-razum istovremeno potpise 0 raketnim nuklearnim sistemi-ma svih dometa i 0 protivraketnom kosmickorn stitu.

Prema tome, sporazum SAD i SSSR a eliminisanju nukle-arnih raketnih oruzja srednjeg i malog dometa koji najveCimdelom prekrivaju i balkanski prostor, nesumnjivo ce delovati

-I• j

I'

13 SIPRI YEARBOOK 1987, Stocholm 1987, str. 124.

135

~ ('\\

na jacanje mira i bezbednosti u svetu, a na odgovarajuci na-cin i na Balkanu. Instaliranje i trajno ostajanje raketnihsistema poput americkih krstarecih raketa dometa 2.600 kmneposredno aka Balkana, na Siciliji, znacilo je ne sarno po-vecavanje opasnosti po bezbednost zemalja ovog regiona, ne-go bi neizbezno, po Iogici konfrontacije i trke u naoruzava-nju u blizoj buducnosti vodilo postavljanju novih i drugihraketnih sistema na jugoistoku Evrope, kao sto je to poceloda se dogada . posle instaliranja sovjetskih raketa SS-20 iamerickih krstarecih i »persing 2« raketa u centralnoj Ev-ropi - posle 1983. godine. Takav kurs trke u naoruzavanjunajavljivao je dalji porast napetosti, vojriih pretnji i poli-tike s pozicij e sile.

Potrebno je imati u vidu da u vojno-tehnickom i opera-tivnom pogledu reketni sistemi navedenih dometa predstav-ij aj u oruzj a za precizne iznenadne napade sa velikih odsto-janja - sa distance. Male vanblokovske zemlje koje neraspolazu ovakvim sistemima oruzja niti efikasnirn sredstvimaodbrane izlozene su time novim teskocama da se brane, jersu u nemogucnostl da na slican nacin uzvrate eventualnomagresoru. Sem tgga, u slucaju sukoba sila posednica ovihoperativno-strategijskih raketa, visokorn stepenu opasnosti adagresije bile bi izlozene i mnoge zemlje koje takve sistemenemaju ili koje cak nisu u ratnom sukobu. Razumljivo je dabi svaki napadac koristio najkracu putanju rakete do objekatanapada, a branilac bi nastojao da rakete napadaca presrecei unistava na prostoru sto daljem ad svoje teritorije, ne stedecipri tome ni neutralne zemIje. Agresija na neutralnu zernljubi tad a postala ne sarno vise mogucna nego verovatno cak idvostrana. '

Atmosfera pregovaranja i sporazumevanja, u torn sklopui sporazum a delirnicnom raketnorn razoruzanju supersila,proces KEBS, posebno, dokument Stokholmske konferencijea merama za jacanje poverenja i bezbednosti, prema tome,ne mogu ostati bez delovanja i na balkanski prostor.

Normalno je da balkanski narodi misle i na vojni aspektsvoje bezbednosti. Istorijekirn razvojem njihove zernlje suposle drugog svetskog rata na razlicite nacine resavale ipitanjesvoje odbrane, vojno-politickog grupisanja i organizovanja.No, i pored razlicitog i suprotnog vojnog grupisanja, posto-janja sporova i razlika, medu balkanskim zemljama je posledrugog svetskog rata sacuvan mir i postepeno se, iako sporoi na razlicitim stepenima, razvijala ekonornska, kulturna,

sportska i ostaIi vidovi saradnje. U tom smislu rumunskipredsednik Kivu Stojka je jos na kraju perioda hladnog ratapredlozio stvaranje zone bez atomskog oruzja na Balkanu.Takvu ideju su ponovili vodeci ljudi i drugih zemaIja, me aunjima i Andreas Papandreu 1975. godine.

Nuklearno oruzje je vec odavno prisutno na Balkanskompoluostrvu i u neposrednoj blizini. Prerna jednoj publikacijiInstituta za istrazivanje mira u Stokholmu.> SAD sarno uTurskoj drze blizu 500 nuklearnih bojnih glava, a premadrugom izvoru'" na teritoriji Turske i Grcke - aka 650 nuk-learnih bojnih glava. U okviru ovih nuklearnih sredstava SADu Turskoj irnaju aka 300 nuklearnih avio-bombi, a skladistanuklearnog oruzja postoje i na teritoriji Italije.!" Prema istomamerickom izvoru, Bugarska raspolaze sa 66 raketnih sistemamalog dometa (manjeg ad 500 krn), ali ni u Bugarskoj ni uRumuniji nema skladista nuklearnih bojnih glava. BalkanskezemIje clanice vojnih blokova poseduju arbiljerijska oruda,takticke rakete i avione sposobne da nose nuklearne bojneglave, ali one ne raspolazu neposredno i nuklearnim ubojnimsredstvima.

Aka su supersile dosle do saznanja da nuklearni raketnisistemi srednjeg i kratkog dam eta predstavljaju opasnost zanjihovu bezbednost i da ih zato uklanjaju, tim pre se mazeoceniti koliko bi jacanju bezbednosti na Balkanu moglo dopri-neti pretvaranje njihovog prostora u zonu bez atomskog ihemijskog oruzja, a u perspektivi i bez stranih vojnih baza,instalacija i trupa. a bezatomskoj zoni su vec odrzani sastancieksperata balkanskih zemalja, a nedavno, na predlog rumun-skog predsednika Causeskua, i sastanak eksperata a stvaranjubalkanske zone bez hemijskog oruzja.

Balkanske zemlje u vecini ispoIjavaju interes i imajurnogucnost .da se bore za stvaranje zone mira na Balkanu,zone bez nuklearnog oruzja. Tu ideju su pedesetih godina

14 Vldl ovcrcomlnA' Thrcts to Europe: A New Deal for Confidence andSecurity. Edited by Svcrrc Lurlg aartl and Korl Blrnboum, SIPRI, Stockholm,1987, p, 31.

15 William M. Arkin. Richard W.Fleldhouse. Nuclcnr Bnttlcflelds nalllnucr,Cumbrf ge (Moss.), 1985.

16 0 brnju nu kleur nlh bojnlh glavn SAD u Itnlljl nnvode se razll~1tIpoduct, SovJctsld nCllcl.tnllt ••Novoe vremja« od 1. aprlJa 1985. godlnc pl§eda U skladl§Uma u HIIII.!1 Imn 1.0()() do 1.500 nuklearnlh bojnlh gtava : rim skilist ••Republlka ••, [nnunr 1981. godlne navodl clrru od 1.500 nuktenrrtlh bo.tnlhglava. Mltansltl list ••Pnnrrruma« r,0zlvajutl se na Instltut za rnzoruzanje,razvoj I mlr Iznosl dn se na lerl orljl ItaJlje naiad 650 nuklearnlb oruzja r25() nuktearnth avlo-bombl, 70 nuklearnlh boJnlh glava za rakete PVO ~NlkeLerculcs ••, 50 nuklearnlh boJolh glava za rnkete »Lance«, 40 ouklearoih gra-natn za oruda 203 mm ltd. SII~ne podatke Iznosl i Londooskl ensopts IlSS~Survlval •• br. 3/1983. g.

136

.'

137

III

IiI

.1

(. podrzavale clanice Varsavskog ugovora Rumunija, Bugarska,Albanija, (tada clanica) i Jugoslavija, dok su clanice NATOodbacivale. Sredinom 1970-ih godina pristanak za to je dalai jedna clanica NATO - Orcka, tako da za sada ostaje Turskakoja jos nije pristala na taj predlog.

Zona bez nuklearnog oruzja na Balkanu ne bi doduseotklonila sve bezbednosne brige .ucesnika, ali bi mogla korisnoposluziti kao znacajan korak ka daljern jacanju poverenja,dobrosusedskih odnosa, razvoja saradnje i trazenju regional-nog pristupa pitanjima bezbednosti. Ovakva zona na Balkanubi doprinela procesu nesirenja nuklearnog oruzja (onemogu-cila bi da neka zemIja na svojoj teritoriji gomila nuklearnooruzje druge zemlje), sto se pri sadasnjern Sporazurmr 0 nesi-renju ne rnoze obezbec1iti.

Balkanska nenuklearna zona bi obuhvatala dye claniceVarsavskog ugovora, Bugarsku i Rumuniju i dye claniceNATO, Grcku i Tursku i dye zemlje koje ne pripadaju bloko-virna - Albaniju i nesvrstanu Jugoslaviju. Na taj nacin bise ostvariIo izvesno simetricno ucestvovanje grupacija evrop-skih zemalja u zoni bez nuklearnog oruzja, sto u drugimregionima gde se predlazu takve zone, na primer u Skandi-naviji, nije slucaj. Sporazum 0 bezatomskoj zoni na Balkanuhe bi narusio ravnotezu snaga zemalja clanica vojnopolitickihsaveza, doprineo bi jacanju poverenja rnedu narodima kojihve na poluostrvu. Postizanje takvog sporazuma dalo bi pod-sticaj zemljama u susednim regionima, prvenstveno jakonaoruzanoj srednjoj Evropi, da pristupe makar i nekim skrorn-nim koracima ka smanjivanju i povlacenju taktickih nuklear-nih i konvencionalnih snaga.

Uprkos drustveno-politickim, kulturnim, ekonomskim idrugim razlikama, pa i postojanju raznih sporova, kao i cinje-nici da neke pripadaju razlicitim vojnim savezima, zemljeBalkanskog poluostrva, nekadasnjeg »bureta baruta«, su uperiodu od skoro pola veka sacuvale mir na svom prostoru.To je rezultat istorijskog saznanja da se u danasnjim uslo-virna, upotrebom vojne siIe ne rnoze resiti ni jedan medu-narodni problem. U tom svetlu pozitivna je cinjenlca i for-rnalno ukidanje ratnog stanja izrnedu Grcke i Albanije, kojeje izrnedu ovih suseda postojalo jos od 1940. godine.

Miru, bezbednosti i napretku na Balkanu jos vise bidoprineo razvoj intenzivne saradnje balkanskih zemalja naraznim poljima - ekonomskom, naucno-tehnoloskom, kultur-nom, ekoloskorn, saobracajnorn, sportskom, u borbi protiv

terorizma i droge itd. Jer, na planu ukupnemedunarodnesaradnje zemlje balkanskog regiona zaostaju ne sarno zazemljama u zapadnoj i severnoj Evropi nego i za zemljamau Latinskoj Americi, jugoistocnoj Aziji (ASEAN), i nekimregionima Afrike. Upravo zato sto svestrana saradnja zemalja

. jednog regiona pruza visestruke koristi svakoj od njih na

. bezbednosnom i ukupnom drustvenorn planu, sto ona zblizavai jaca poverenje me au narodima, Jugoslavija je predlozilaprvi sastanak ministara inostranih poslova balkanskih zemalja,a istu ideju ima i predlog vodecih ljudi Rumunije i Orckeo samitu balkanskih zemalja.

138 139

I

iIIII

lUllI!

II

Ii1'11;!;

/' ,

DANILO PESIC

BALKAN 1 SREDOZEMLIE-SAVREMENIMEDUNARODNI UTICAII

Pristup istrazivanju meduzavisnosti medunarodnih zbi-vanja u Sredozemlju i njihov uticaj na ana sto se uobica-jeno naziva Balkan maze u sebi obuhvatiti niz razlicitihpristupa. Po mom misljenju, lIZ ostalo, neizoslnvno je dovestiu vezu globalne geostrateske koncepcije supersila, politieko--geografske cinjenice i naravno (neo) geopoliticka pitanja.Mora se pri tome istaci, da ovi elementi doprinose da sekompleksno sagleda medunarodni realitet, ali i odgovarajucemeduzavisnosti sireg region a i njegove manje, ali opet vrlospecificne celine Balkana, Imajuci u vidu spomenuto, jedno-stavno se valja drzati stava prof. Iblera da »znanost o'medu-narodnim odnosima treba da ornoguci uvid u realnost medu •.narodnih odnosa« ... (IBLER, 5, str. 28). ' I

Pristupivsi takvom istrazivanju ne znaci da ce osnovarada biti ana sto bi olako moglo biti etiketirano kao geo-determinizam, vet: da sarna komplesnost problema i regionazahteva odustajanje ad jednodimenzionalnih pristupa. Upu-cenima nije potrebno naglasavati vaznost i znacaj prostorau medunarodnim odnosima i ostalog sto uz to ide, jer borbavelikih za globalnom dominacijom ne desava se na zrako-praznom prostoru vet: je vezana za osvajanje, Jcontrulu, si-renje zona uticaja i interesnih sfera, na vrlo precizno defi-nisanom geografskom prostoru. Izuzetak ad toga nije niSredozemlje i njegov integralni deo Balkan.

Kada se govori a samom Sredozemlju moramo imati uvidu cinjenicu da rezultante visestrukih istorijskih tokova uregionu, s jedne strane, jest visok stepen zajednickog u kul-turnom podrucju i, s druge, prevaga cepanja i sukoba na

140

(politickorn nivou. To saznanje navodi neke autore na razrms-ljanje da, »iako ideja a mediteranskoj zajednici u ovom pod-rucju uvek bila zivotna, krajnje je neizvesno da li Medi-teran kao takav sacinj ava smisleni predmet za ekonomskui politicku analizu.« (LUCIANI, 7, str. VII i VIII).

Iako se sa navedenim postavkarna ne mozemo u potpu-nosti sloz iti, Lucijanova razrnisljanja a razlozima koji dotoga dovode su prilieno utemeljena, jer cinjenica je da suprilike u Sredozemlju znatno slozenije i teze nego u vecinidrugih bazena. Slozenost je rezultat velikog broja nezavisnihobalskih zemalja, brojnih sukoba medu njima, istovremeneprisutnosti najjacih pomorskih snega supersila, blizine kon-frontacije supersila u kljucnim podrucjirna, odnosno central-noj Evropi .i Zalivu (Gulf). Te argumente Lucijani dopu-njuje i posledicom izgleda bazena sa njegovim brojnimostrvima i poluostrvima te oblikorn mora. Tu se maze do-dati i daljnja vaznost mediteranskog saobracaja za meduna-rodni morski promet i polerizaciju medu obalsklm zemljamapornocu rnedunarodne zavisnosti j savezniStva. (LUCIANI, 7,str. VIII i IX)

Cinjenica je da je u regionu Sredozemlja veoma teskopovuci precizne granice, pa je sasvim ispravno govoriti azemljama Sredozemlja, odnosno mediteranskim zemljama.Ali, pri tom, svakako treba voditi racuna a cinjenici da sve»rnediteranske zemlje« nisu u celini i stvarno mediteranske.

Ovakav pristup je u nasern radu veoma vazan, jerpitanje koje su to zemlje koje pripadaju regionu Sredozemljaosim svoje strucne dimenzije i egzaktnih nauenih kriteri-juma ima i prilicne rnogucnosti ukljucivanja proizvoljnostikoje veoma cesto imaju za cilj i odgovarajuca politicka pola-zista koja negiraju postojeci realitet (za primere takvih poku-saja i nedoslednosti videti PESIC, 11, str. 51-58.)

Razmatranje svih kriterijuma koje neku zemlju svrsta-vaju u Sredozemnu ili ne, ne bi nas daleko odvelo, a a tomekod nas postoje i relevantni radovi (STRAZICIC, 15, str.15-36) i TESIC, 16, str. 47-54).

U sirern smislu uzevsi, vazno je istaci da je obala svakojad zemalja Sredozemlja »mediteranska Iasada«, a vecini ze-malja i jedini izlaz na svetsko more. Pozivanje na ove geo-grafske cinjenice je izuzetno vazno u pitanju SSSR-a koji,iako supersila sa globalnim mogucnostima delovanja, spada II

141:f:"

I•• !

(

kategoriju geografski hendikepiranih zernalja, sto irna odlu-cujuci uticaj na medunarodno delovanje ove zemlje premaBalkanu, Sredozemlju, a i sire i na njegovu permanentnubrigu a prohodnosti svetskih plovnih puteva (ad prvorazred-nag znacenja prohodnost moreuza). Nacelo slobodne plovidbe,s obzirom na geostratesku lokaciju SSSR-a; pitanje je za kojemozerno tvrditi da sada i ubuduce spada u i'ed strategijskihpitanja.

U okviru gIobalnih geostrateskih koncepcija Sredozemljespada u zonu Rimlanda. Cinjenica je da upotreba ovog pojmau prakticnorn svakodnevnom delovanju u medunarodnirn od-:nosima ubuduce maze dobijati na znacaju. If loj zoui so odi-gravaju najznacajniji ratovi u 20. veku i danas se u njojsnazno manifestuje pcliticka, ekonornska, kulturna i vojnaprisutnost i utica], pri cemu veliki znacaj u lorn sekloru imaposedovanje onaga sto se uobicajeno podrazurneva vojna baza.Sukobi na ovom prostoru, zbog njegove vaznosti, u globalnimkoncepcijarna automatski privlace saveznistva velikih suprot-stavljenih vojno-politickih organizacija. 0 tome postoje brojniradovi na Zapadu. 0 kontroli Rimlanda kao pretpostavci zakontrolu sveta i nadmetanju oko toga (vicleli SEV AISTRO,12A, str. 865-870).

Savremenost pojedinih geostrateskih koncepcija za cijureaIizaciju danas postoje sofistikovani vojni sistemi nije nestosto se u analizama maze prevideti. Ova zona danas u nekimradovima teoreticara, ali i analiticara medunarodnih cdnosanasi naziv »luk nestabilnosti« ili »Iuk kr ize«. Stoga, izgledada je Alfred Tejer Mahan sa svojom prognozom da Heartlandne maze biti vojno razbijen ad strane maritimnih sila, zbogcega ce prirodna pozornica sukoba kontinentalne i maritimnemoci postati Rimland i svetsko more uvrstio sebe na listuonih eksperata cije prognoze treba pazljivo razmatrati. Savre-menost njegove misli najbolje se ocituje najnovijirn zbivanji-ma u Sredozemlju i Indijskom okeanu.

Postojece stanje odnosa snaga u Sredozemlju i Balkanuuz renesansu uloge vojnih flota kao najpogodnijeg sredstva.U lokalnim angazovanjima (ali sa globalnim pretnjama) kojesu zauzele nezaobilazno mesto u sredstvima onaga sto se na-ziva posredna strategija otvara niz novih pitanja ad, ne sarno,regional nag znacaja, a to su vojna uporista.

142

{

Uz savremenu tehnolosku opremu u okviru koncepcijakontejrnenta' i diterensa," uz jacanje antikornunizrna, vojnauporista bilo da se radi a ucvrscivanju, prosirenju postojecihili zadobivanju novih (uz sva »efikasna« sredstva vrsenja pri-tiska na zernlje da ih ustupe) dobijaju na znacaju.

Dodatak tom Sredozcmnom, ali i Balkanskom realitetuje razvoj trupa za brzu intervenciju (Rapid Deployment For":ces) koje imaju potrebu za vlastitom logistickorn strukturorn.Mada se po jednom delu vojnih analiza njihova upotreba iradijus dejstva smesta u podrucje Srednjeg is taka sa okolnirnregionima prevashodno u cilju zastite naftonosnih izvora, ipaku obzir dolaze i drugi prostori, kao [ugoistocna Evropa i pod-rucje Mediferana (podvukao D. P), Afrika i delovi .Iugoistoc-ne Azije i Australija (SCHAUER, 12, str. 122).

Navodenje prethodnih cinjenica iz realiteta medunarodnihodnosa maze se uciniti i odredenim skretanjern s osnovnogpravca istrazivanja naznacenog u naslovu, aIi nije a tome rec.Smatramo neophodnim naznaciti osnovne procese koji se cd-vijaju u sirem prostoru Sredozemlja i koji se i te kako tieubalkanskih zernalja, jer se odvijaju u njihovom neposrednomokruzenju. Uz postojece probleme na Balkanu, ovi procesiimaju znacajnog uticaja na spoljnu politiku balkanskih drzavapogotovo ako se odvijaju 11 vojno-blokovskorn kontekstu. Nesarno da mogu irnati uticaj na medunarodno delovanje u glo-balnim relacijama, vei: i u odredenim slucajevima mogu bitistvarna prepreka rnogucnostima balkanskih drzava da cdgo-varajuce zajednicke akcije na prostoru poluostrva realizuju ikrenu putem medusobnog zblizavanja. Stoga, poznavanjesustine globalnih procesa i odgovarajucih geostrateskih ken-cepcija i kombinacija uz postojeci odnos snaga NATO paktai zemalja clanica Varsavskog ugovora, pornaze da se realnijeprocene podrucja, ali i moguci dometi regionalnih inicijativabalkanskih drzava.

1 KONTEJMENT (contalment) - pofttlku zndrbvonjo III zaprecavanja nekevojne slle, Idcologljc III propagondnc akclje; bltna je karnktcrlsUkn hladnogrntn kojo u sebl ukljucujc I stulno jn~anje vojnlh snag a.

2 DITEltENS (dctcrcncej pndruzu mevn pollll~ku I vojnu okclju, kojapomocu prctnjc III zastraslvnnja naslojl dn sprccr, obesllrabrl, prottvntckustronu nnvcde IIn prnvovremeno odustnjunje od odrec'lenlll ctljevn, I toprvenstveno onlh kojJ so mugu ostvnrlll rulom. JoS vtse nego kontcjmentpollltko dltcrcsn znnCl jal'onjc uruzanlh snnga. No tnlost, oba ova terrnlnane snmo do nlsu lzastn Iz upotrebe nego su u novlf e vreme znacajnn elementpoJlllke dlptornuttj e topovnjnea so oug ovarajuclm vojnlm I pottttcktm sa-dr"ajlma. NnjsveZljl primerl ove polltlkc su zblvanja 1I Libnnu I sltunctja5 Llbljom I SAD, gde su nosact avlonn Koral SI, Sarnloga I Amerlknodlgrnll upceattjtvu 1I10gll II nrctvarnnju ovlh ne snmo teorljsklh vce Iprnktl~nlh sndrtojo u cflkasno vojno delovnnje onog {;to bl se u jednomdetu radovn nmcl'll'ldh v(JJnlh IcoreUl'arn nnzvalo »pncl ttkactjn « prol!vnlJm.

143

\

Ipak, ostajanje sarno na tom nivou ai.alize bilo' bi deter-ministicko, a time i nerealno, jer se ne odvijaju svi procesiu medudrzavnim odnosima sarno u skladu ' sa velikim savez-nickim obavezama, nego postoje i domeni u kojima su vlastitainicijativa i odgovarajuci sadrzaji odredeni unutrasnjo-poli-tickirn procesima u samim balkanskim drzavama. Postojanjenesvrstane Jugoslavije i njena aktivna spoljna politika u po-kretu, aIi i u oc1nosima sa susec1nim drzavama, u ovom pod-rucju gde postoji prilicno animoziteta, nerealnih ambicija izaostalih ideja 0 neprosanjanim velikodrzavnirn ambicijamairna izrazito stabilizacijsko znacenje. Naravno, da to trebavrednovati u skladu sa realitetom u medunarodnom okruzenju.•.

Za razumevanje prakticnog delovanja i interesa SAD uSredozemlju neophodno je pozabaviti se i onim sto se u nji-hovoj teoriji naziva - nacionalni interes. 0 toj temi postojei kvaIitetni radovi nasih autora koji s pravom tvrde da je sampojam nacionalnog interesa razradio amerikanac Dzejrns Ro-senau, i on se upotrebljava u dva osnovna smisla; kao sred-stvo politicke akcije i kao sredstvo politicke analize (MILE-TIC, 9, str. 17)

U prvom slucaju, kao crude ucesnika politicke borbe na-cionalni in teres je sluzio i sluzi za opravdanje odredene spolj-ne politike, za odbranu stare ili prec11aganje nove spoljno-politicke orijentacije ili akcije. U drugom slucaju, konceptnacionalnog interesa je posluzio kao okosnica za izgradnjuleorije koja upravo u odbrani i ostvarivanju nacionalnog inte-res a vidi sustinu spoljne politike, pa prema tome i polazniosnov za njenu naucnu analizu i objasnjenje i osnovni kri-terijum za njenu ocenu. (MILETIC, isto, str. 17).

Za potpunije razumevanje kategorije nacionalnog inte-resa SAD moze posluaiti i tabela na sledecoj strani, koja iakomozda nije potpuna verovatno je najkompletnija u brojnimparcijalnim pristupima tom pitanju.

Interesantno je da rangiranje interesa SAD ima cetiriosnovna nivoa: vitalni (zivotni in teres), veliki interes, vazaninteres i interes.

Svi ovi stepeni u sebi ukljucuju odgovarajucu spremnostkonkretnog vojnopolltickog angazrnana u slucaju njihovogosporavanja. Po americkim izvorima, Sredozemlje je regionkoji se svrstava u pcdrucje vitalnog, odnosno iivotnog inte-resa. To u prakticnom smislu znaci da je in teres od takvogznacaja da ima direktan uticaj na postizanje osnovnih ciljeva

144

(, 'rIITabela 1.

LOSNOVNI NACIONALNI IN TERESI SAD U SREDOZEMLJU

JIIKategorijanaclonal- E1ementi

Vojna strategija Strategijskinog Inte- politike problemi IIresa I

I- Odvracanjo od - Sposobnost - Gotovost

nuklcarnog unlstenjn : NATO za rat.rata - drugl udar - Francuskc

- Sprceavanje - tri nuklcarnesirenja broja »stozera«. • snagc i izvozdrZava - Elasfienost u tchnologije.posednloa primcni - Sprecit! razvojnuklcarnog nuklearnih i upotrebuoruzja. srcdstava. nuklearnih

Opstanak - Odrzavanje sr edstava odkontingcnta strane Izraelarezervnlh i Arapa

., snnga.--·.Odriavanje .

priblizneravuotcscsnaga.

- Zavrsdaltsukoba ukor ist SAD.

- I{ontrola - Isturena - Vaznostpomorsklh I odbrana. kontrolcvazdusnlh - Suociti SSSR pomorsklh ipr ilnza sa viSestrukim vazdusnlhScvernoj opasnostlma, saobracajnihAmcrici sa vise strana. pravaca.

'I'er itorf- ,. - Prisustvo 6. - Vazllostjalni fIote SAD. odbraneintegritet Evrope i

ulogaSrcdozcmlja.

- U slucaju dandvracanjezakaze, kakavkoncept rataimatl zaSredozemlje?

--- Odbiti napade - Prisustvo - Vaznost

na izvore pomorskih pravacastrovlna i snaga. saobraeaja za

--10 145

Ekonom-sko bla-gostanje

odgovarajucepravcepomorskogsaobracaja,

- ZaStititi prilazeizvorima naftei uredajimaza njenueksploataciju.

- Obezbcditistabilnost ureglonu.

- Unapreditltrgovlnu IInvestiranjei obezbeditisloboc1anprilaz.

- Poboljsatibezbednost.

- OnemogucitinastojanjeSSSR dapovecanrtsustvosnaga.

- Vojna pomoc.

pristupsirovinama.

- Odbrana Saud.Arabije.

Svetsklporedak

- Sprecitipolitickepr ittske naprijatelje isaveznikeSAD.

- OcuvatiteritorijeSaveza.

'- Ogranicitiuticaj SSSRno. njcmusaveznickedrzavc Iklljente.

- Ozlvetistrategiju no.jllznom krUu.

- CvrstaodbranaIzraela.

- Resitiarapsko-Izrael-ski sukob.

- Izbcdldestabillzira-juee jacanjesnaga.

- Suzbltiternrlznm.

- Strategijakoalicije.

- Suociti SSSRso. viSestrukimopasnostima,so. vise strana.

- Stalnoprfsustvopomorskihsnaga uSredozemlju.

- KontrolisatiprIstup SSSRu Sredozcmljukroz tursklntoreuz I uAtlantik krozGibraltar.

- Vaznostpravacasaobracaja zapomocsavezniclma IzaStitusopstvenihintcresa.

- Poboljsatipokretljivost,prebacivanje,sistem baza,snage za hltneintervenclje.

- Rcsltlgrcko-tllrsklsukob.

- Cvrseepovczati:- Portugal,- Hallju,- Greku,- Tutsku I- Francusku.

:-; Mogllcnuuloga Snanlje.

- l\faroko ITunis.

- E/I"iput.- Vecc ucesce

saveznika.

• Tri »stozera«: Tri komponente nuklearnih snaga - no. kopnu,moru i vazduhu.

Izvor: William O. Staudenmaier, Strategic Concepts Cor the1980's, Military Review, Volume LXII, No.4, April, 1982, str, 45.

146•.

{nacionalne bezbednosti. Stoga je Amerika spremna da rizikujecak i vodenje opsteg nuklearnog rata radi zastite tog interesa(STAUDENMAIER, 13, str. 39). Mozda se ova tvrdnja einina brzinu .izvedenom, ali nije lose videti rad analiticara Kon-gresa SAD posvecen toj terni. (LAIPSON, 6 str. CSR-2).

Studiranje onoga sto SAD smatraju svojim strategijskimproblemima u okviru kategorije nacionalnog interesa istice uprvi plan, u Sredozemlju, vaznost pravaca saobracaja za po-moc saveznicima i zastitu sopstvenih interesa, potrebu po-boljsavanja pokretljivosti, prebacivanja, sistema baza i snagaza hitne intervencije, resavanje grcko-turskog sukoba (naravnou blokovskom kontekstu) evrsee povezivanje Portugalije, Italije,Greke, Turske i Francuske, moguce uloge Spanije. VaznostiMaroka i Tunisa, ali i Egipta uz ocekivanje veceg ueeseasaveznika. Ovo vece ueesee saveznika verovatno se ogleda iu izgradnji Duzepe Garibaldija »broda eija namena je odpocetka gradnje nekoliko puta preimenovana tako da zadnjavarijanta iznosi da je rec 0 nosacu aviona. Zanimljivo je dase u okviru kategorije starih problema postavlja i pitanjedye nesvrstane zemlje i to Maroka i Egipta, koje zele uvuciL1 vlastite vojne kombinacije primenom najsireg rnogucegspektra delovanj a, cime se vrsi blago receno - pritisak :ria:pokret nesvrstanih i slabi se njihovo akciono jedinstvo. Zgcd-ne elaboracije 0 ovim pitanjima politoloski obrazovane ana-liticare ne bi smele da zavedu, jer osnovno pitanje je vec

: odavno postavljeno i kod zapadnih autora, koji s pravomtvrde da brojcani podaci, objasnjavanje namene flota i slicno,nisu dovoljna merila za vrednovanje pomorske sile. Onauvek zavisi od prirode sukoba i odgovora na veoma osetljivopitanje - »sta sa silom« (CABLE, 1, str. 30) (podvukao D. P.).To je znaci ev~r problema: koja je politiiika funkcija vojnesile? U tom kontekstu biva i jasnije one sto je u okviru nacio-nalnih interesa SAD - elemenii politike se dovode u vezusa onim sto se uobicajeno podrazumeva kao svetsld poredak.Ocuvanj e i prosiren] e kapitalistickog nacina proizvodnj e, zi-vota, osnovno je pitanje koje ne mozerno smetnuti s uma.Pri tome su dozvoljena sva raspoloziva sredstva, a medu nji-ma znacajnu ulogu igraju krediti i vojna pomoc (videti tabelu,prilog I). Vojni faktor sarno obavlja postavljeni zadatak okru-zenja (videti prilog II). Disciplinovanje saveznika i pritisak nanesvrstane zemlje pojedinacno dovode do toga da s pravommozemo govoriti da se ide u pravcu bipolarizma medunarod-nih odnosa u svetu, a sarnim tim i u Sredozemlju i na Bal-

IIIIII

I III~'

!I'

10' 147

r: (nooperacijskih pravaca koji idu preko Balkana, tu se granajui presecaju. Zbog toga je vazna pclitika prema tom kopnenomdelu. Cetvrto, SSSR nije uspeo da na akvatoriju uspostaviklasicne vojne baze kao protivnicka strana, ali je osvojio ve-stinu sidrenja flote na odredenim sektorima. To je ad nemalog znacaja pogotovu zbog rezirna koje podrzava u regionu.U tom kontekstu strateski in teres ove supersile moze biti ori-jentacija Albanije s obzirom na njenu geostratesku lokaciju,a del om i zbog toga jer ova zemlja ima i odredene kolicinenafte sto u scenariju mogucih obracuna, odsecenosti od rna-ticnih luka nije bez znacaja, Postojanje jednog broja kriznihzariSta u regionu, ma kako nam se cini cudno, u odredenojmeri odgovara Sovjetima jer imaju priliku da budu u takvojsituacij i akter.

Zbog svega toga, po novo iaticerno da je SSSR zaintere-sovan za slobodni prolaz morskim putevima, posebno krozBosfor i Dardanele (medunarodno pravni aspekti vezani zaova dva moreuza korektno su obradeni u studiji DavorinaRudoIfa, 2 i 3).

Saznanja 0 globalnim interesima velikih ne oslobada odobaveza da se makar naznace pitanja koja su odvojena odmedunarodnog globalnog konteksta. Ranijih godina su se ci-nili napori da bi Balkan, obzirom na procese koji su se de-savali, mogao uci u Ieorijske i prakticne radove gde se neceu pezorativnorn smislu upotrebljavati pojam balkanizacija.Najvazniji doprinos tome bio je posle drugog svetskog rataproces koji je vodio stvaranju stabilnosti na Balkanu. Da liu onoj meri u kojoj su to svi zeleli, ili ne, to je vet: drugopitanje. U poslednje vrerne situacija pokazuje obrnuti trendi postoji Citav niz neresenih pitanja rnedu kojima bi istaklii ona nacionalna. U nekim zemljarna nije otpoceo proces de-mokratizacije u meri u kojoj bi morao, a radi se 0 zemljamasa socijalistickim drustvcnirn uredenjern. Jos uvek se u po-jedinim sektorima Balkana oseca da nije zavrsena politoge-neza. Pitanje granica u savremenosti i neutemeljenih aspira-cija pojedinih drzava nije bas os nova za sporazumevanje.Podele etnikurna u slucaju Bnlkana nose veliko opterecenjeu medubalkanskim odnosima, jer se 0 njemu ne vodi brigakako je to u skladu sa medunarodnim pravom i prihvacenimobavezama pojedinih drzava. Egzaktna je stvar, da narodi kojisu na raskrscu brojnih vojnooperacijskih pravaca morajuimati bitno drukciju poziciju nego one drzave i narodi kojisu loci rani u mirnijirn zonama. Aktiviranje pitanja zivotnog

kanu, uz povratak politici sile, interesnih sfera, odnosa snagai alieno. Realiaticniji i dalekovidniji anali ticari su jasno uka-zali na to ko je predvodnik trke u naoruzanju i zasto (MOM-CILOVIC, 10, str. 87-100).

U sovjetskom delovanju prema Balkanu i Sredozemljupostoje brojni radovi starijih kolega, ali ja bih podsetio naneke zanimljive analize klasika. Jedan od Marksovih vaznijihradova, koji je nedavno objavljen, je i knjiga - Hisiorijatajne diplomacije 18 stoljeca. 2estok kao i obicno u analizi,Marks tvrdi da Rusija jos od Petra Velikog pocinje da teziStespoljne politike i trgovine prebacuje sa Baltika prenia jugu- Crnom moru i Levantu - radi izlaska na takozvana toplamora (istakao D. P.) ... « Petar Veiiki je odmah od pocetka pre-kinuo sa svim tradicijama slavenske rase. »Voda je uno stoje Rusiji potrebno.« Te rijeci, koje je jednom prijekornouputio knezu Kantemiru parola su njegova zivota. Cilj nje-govog prvog rata protiv Turske bilo je osvajanje Azovskogmora, osvajanje Istocnog mora bilo je cilj njegova rata protivSvedske, osvajanje Crnog mora bilo je cilj njegova drugograta protiv Porte, a osvajanje Kaspijskog mora bilo je ciljnjegove himbene intervencije u Persij i. Ako se zeljelo sirit!sarno lokalno, nedostajalo je za to kopno, ako se zeljela uni-verzalna agresija, more je za to bilo prvi zahtjev« ... (MARKS,8, str. 77). Ova zanimljiva konstatacija je danas izuzetnosavremena, jer program predsednika SAD Regana 0 izgradnji600 plovnih jedinica . u narednom periodu jasno govori 0 na-merama i globalnim ambicijama. Na drugoj strani n~ rnozese osporavati da je i SSSR. razvijao svoje pornorske efektivei da je arhitekta stvaranja sovjetske pomorske sile dugo go-dina bio admiral Groskov, cija elaboracija teza 0 potrebi rna-ritirnizacije SSSR-a je sintetizovana u njegovom radu Pomor-ska moc drzaue koja je, .interesantno, objavljena i na Zapadu,ali ne i ked nas. (videti: GORSHKOV, 4).

Svakako da je u odnosu na. drugu stranu Sovjetski Savezcesto bio u prilici da ulaze napore u cilju stizanja onog tempakoji je moran da prihvati. Tesko bi se, medutim, mogla pri-hvatiti teza 0 »crvenoj opasnosti« u Sredozemlju i eventualnojugrozeuosti Zapada. Brojke 0 jednim i c1rugim potcncijalimato jasno potvrduju. Drugo, Sovjeti su u svojim kornunikaci-jama sa akvatorijern vezani prolaskom kroz moreuze Bosfori Dardaneli koji su pod kontrolama Zapada. U slucaju nekekonfrontacije brzo bi se mogli zatvoriti, a tada bi sovjetskafIota van Crnog mora bila laka meta protivnika. Trece, takvasituacija narnece potrebu za posec1ovanjem odgovarajucih voj-

148 149

"-prostora (Lebensrauma) jedan je od destabilizacijskih cinilaca:Jos uvek nerazvijena maritimna orijentacija znaci i zaostaja-nje u drustvenom i ekonomskom smislu, a svojevrsno obliciorijentalnosti u zivotu i u nekim drugim domenima. Sve na-vedeno maze voditi zakljuccima da je saradnja teska ili go-tovo nernoguca. No, i ta konstatacija ne bi mogla u potpunostistajati, jer vec ova negativno odredenje situacije danas irnajednu znacajnu funkciju, a to je za pocetak, da da sliku stvar-nog stanja sto maze i obicno biva polaziste za dalje prornislja-nje realiteta i rnogucu akciju u cilju prevazilazenja razlika.Neka pitanja se ne mogu resavati preko noci ad hok meramai politikom velikih skokova, naglim otopljavanjima odnosapo jos uvek nejasnu cenu takvog nastupa. Politika stabiliza-cije prilika mora voditi racuna da bude planirana na dugestaze, korak po korak, uz ucesce vecine drzava i uvazavanjespecificnosti u unutrasnjepolitickim situacijamq svake ponao-sob, ali i njihovim medunarodnim obavezama i vezama. Na-stupanje u stvaranju novog poverenja i stabilnosti moze du-gotrajne rezultate dati aka se pozabavi ternama ad opsteginteresa svih zemalja. Put ka jednom novom medubalkanskorndijalogu u ovom casu vodi rnozda preko Konferencije mini-stara spoljnih poslova iduce godine u Beogradu. Sarno sazi-vanje takvog skupa u kame bi se svi nasli za zajednickimstolom i otpoceli proces traganja za zajednistvorn i zajednic-kom medudrzavnorn komunikacijom predstavlja prapocetakutiranja puta novih medudrzavnih odnosa na Balkanu i sva-kako znacajan poen nase zemlje u sir im medunarodnim rela-cijama. Pitanja koja bi mogla doci na dnevni red bila bi rnoz-da iz domena trgovine, turizma, ekologije i drugih pitanjakoja ne bi odrnah na pocetku izazvala sporove. Sve bi to rnoz-da u buduce vodilo stvaranju svesti a zajednistvu na ovomprostoru i resavanju niza pitanja medusobnirn dogovaranjemi sporazumevanjem uz uvazavanjs svih specificnosti i poseb-nosti koja postoje u jednoj puna tclerantnijoj atmosferi koeg-zistencij e.

150

'.

(I

DUSKO TOPALOVIC

NEKI ISTORIJSKI I SA VREMENI ASPEKTIGEOPOLITICKOG POLOZAJA BALKA1VA

Posrednicka funkcija Balkana, na pravcu ad IstocneEvrope prema jugu i Sredozemlju, te putu Srednje Evropeka jugoistoku, ostvarivala se preko transverzalnih [poprecnih)i longitudinalnih (uzduzriih) komunikacija. One su imalevazno ekonomsko i narocito stratesko znacenje, za svakusilu koja je nastojala dominirati ovim prostorom. __RimskaVia Egnatia prvi .e sa radeni transverzalni ut i najkracaveza izmedu Rima i azijskog Istoka. Njime se a raca;preko Saluna 1 egejskog primorja, za dvadesetak dana stizalodo Carigrada. Iako su postojale druge poprecne veze (npr.ad Skadarskih vrata dolinom Drima na Lipljan i NiS, ili adValone preko Janine na Voloski zaljev), Via Egnatia je imalaprvorazredno znacenje. Gospodarski i geopoliticki interesipoticali su rimska osvajanja do Dunava. Osim sirovinskih iprehrambenih mogucnosti, time se dobijala dovoljna dubinaratista izmedu granica carstva i njegovog sredozemnog sre-dista. Osim toga, drZanjem Panonije i do)ine Save. ostvarujese s o· s na'vazni"im uzduznim utem balkanskog prostora- moravsko-vardarskom i moravsko-marickom omum a-cijom. Posebno vazan strateski polozaj ima NiS, preko kogase uspostavlja veza Soluna, Carigrada i Beograda.1

~o povijesno znacenje imao je knlZni pomorski.iputspojnica jndrnnskog. egejskog i crnomorskog obalnouro-

eelja. Kako su se neka •.najznaeajnija 1Tgovackar--p.r.ometna,upravna i vojna sredista - prije svega Drac. Solun i Cari-

rad_- yalazila 11 priobalnom pcdrucju, kontrola pomorskih

',J

! ~

!

1 Ovdje spomlnjemo samo neke najznacajntje promelne pravce. Sire 0njtma, kao I 0 neklm druglm vezama, vldl: J. Cvljlc: »Balkansko pnlu-ostrvo .. ,. te G. East: »Pnvfest nl zemljopls Europe« (Zagreb, 1944.)

151

** *

Teritorijalizacija politike, kao bitna znacajka medudrzav-nih odnosa :na Balkanu, dopunjena je nakon drugog svjetskograta novom ideoloskorn komponentom. Marksisticko-lenjinistickateorija, u formi drzavne doktrine, ideolosko je utemeIjenjekompaktnog teritorijalnog bloka - Madarske, Rumunjske,Bugarske, Jugoslavije i Albanije. Sovjetski Savez, preko Ma-darske i Rumunjske, ostvaruje granicni kontakt s tom novo-formiranom balkanskorn teritorijalnom cjelinom, stumu orno-

154

gucuje donekle razlicite varijante nastupanja ka Sredozemiju.Novi geopolitieki odnos snaga postavlja pred zapadne sile, kaoprimarni zadatak, potrebu stabiliziranja rezima u Italiji, Gre-koj i Turskoj - s ciljem okruzenja sovjetske balkanske inte-resne sfere. Jugosiavenski zahtjevi za Trstom, kao i bugarskiza Zapadnorn Trakijom, optereceni su ovim vanregionalnimgeopulitickim interesima te se stoga ne mogu ostvariti. Te-ritorijalna cjelovitost balkanskog socijalistickog bloka, razbi-jena je prekidom jugoslavensko-sovjetskih odnosa 1948. go-dine. Nezavisnost jugoslavenske pozicije olaksalavo je nepo-stojanje izrazitije sredozemne orijentacije Sovjetskog Savezau poslijeratnorn periodu, te osjetljivost geopolitickog polozajanase zernlje. Za balkanske prilike to ujedno znaci snaznijereaktiviranje pitanja makedonskog etnikuma i problema veza-nih uz alba:nska saveznistva.

Jugoslavensko-bugarski odnosi dozivljavaju nakon 1948.godine radikalne promjene. Do tada se razmatraju mogucnostiostvarivanja Balkanske Iederacije, te drzavne granice nisuprepreka drustveno-ekonornsko] suradnji. Medutim, bugarskipritisci na Jugoslaviju nakon rezolucije IE-a, uspostavljajuzajednicku granicu kao osnovnu liniju podjele same okosniceBalkanskog poluotoka. Prekida se medusobna povezanost Mo-ravsko-vardarske i Iskrsko-strumske udoline - dvaju najvaz-nijih saobracajnih pravaca i gospodarskih sredista tog pod-rucja. Nepriznavanjem makedonske nacije u Bugarskoj, Grc-koj i Albaniji, kao i teritorijalnim zahtjevima prema dijelovi-ma nase zemlje, izuzetno tezak geopoliticki polozaj ima SRMakedonija. Buduci se nasla u okruzenju, prekinuta je pri-[asnja orijentacija prerna Solunu, te Skoplje kao glavni gradrepublike dobija vece gravitacijsko znacenje. Nekadasnja ko-ridorska funkcija makedonskog prostora, kratkotrajno izrazenau ruskim nastojanjima za sanstefanskom Velikom Bugarskom,u savremenim prilikama dobija izuzetnu geopoliticku vaznost.SR Makedonija cini prekid teritorijalnog kontinuiteta na prav-eu sovjetskog izlaza naSredozemlje, cime je onerncgucenakopnena veza s Albanijorn. Ova geopoliticka cinjenica je olak-savala albansko istupanje iz sovjetske interesne sfere."

Normalizacijorn jugoslavensko-sovjetskih odnosa nisu rje-seni ovi balkanski problemi. Albanija prekida odnose sa Sov-jetskim Savezorn i izrnice njegovoj kontroli, dok Bugarska i

4 Vldl prlloge nuiorn ovog teksta _Geopolltl~ke komponenie nlbnnsklhsaveentstava« ("Mnrkslsllckn mlsan« 6/85.) 1 ~Geopolltl~kl nspektl jugostavensko--nlbnnsklh odnosn« (_Markslst!ckn mlsno 2/86.)

.f

155

~f

I

dalje povremeno iznosi svoje teritorijalne pretenzije. Savre-mene balkanske politicke odnose, takode opterecuju grckizahtjevi prema Albaniji vezani za nacionalne manjine; zahtjeviMadarske prema Rurnunjskoj: Turske prerna Bugarskoj, Alba-nije prema Jugoslaviji, te vec pomenuti polozaj makedonskemanjine u Bugarskoj, Grckoj i Albaniji. Uz to, prisutne suvelikodrZavne koncepcije koje osporavaju teritorijalni integri-tet nekih susjednih zemalja. Rijec je 0 fikcijama proslosti, kon-cepcij ama 0 »Velikoj Bugarskoj« i »Velikoj Albanij i«. Odlikesu to specificne za tzv. fragilne zone - npr. srednjoistocni ijugoistocno azijski »shatterbelt«." Medutirn, ovaj balkanskislucaj odstupa od tradicionalnih geopolitickih razrnisljanja 0

takvim podrucjima, iako time nisu eliminirane potencijalneopasnosti koje on sadrzi u sebi. Nairne, formiranjem evropskihvojno-blokovskih organizacija (NATO-a i Varsavskog ugovora),definiran je vojno-politicki odnos snaga na ovom prostoru.Time su ujedno »rjesena« sporna balkanska pitanja na relacijiIstok-Zapad. Razgranicenje interesnog podrucja na vojno-blo-kovske clanice, te Jugoslaviju i Albaniju (7) kao tzv. »sivuzonu«, jeste faktor stabilnosti. Tim vise sto su ove interesnesfere obostrano priznate, iako postoje pomenute teritorijalnepretenzije pojedinih balkanskih drzava. Dakle, aktuelna teri-torijalna pitanja na Balkanu (kojima dodajemo i grcko-turskiegejski spor), nisu u okviru konfrontacije Istoka i Zapada.Postojeci odnos snaga, kao i izuzetna osjetljivost geopolitickogpolozaja pojedinih drzava (Jugoslavija i Albanija), blokirajuostvarenje svake velikodrzavne i teritorijalne ambicije. 8togase pnliticki pritisci, u nernogucnosti ozbiljnijeg izlaska van dr-zavnih okvira, usmjeravaju na »strane« nacionalne manjine.Pri tom ista, slicna ili razlicita ideolosko-politicka i strateskaorijentacija, ne igra bitnu ulogu."

Unatoc nabrojanim problemima, historijsko poimanje Bal-kana kao »bureta baruta«, danas ne stoji. Vazan cinilac novestabilnosti jeste izrazito politicko-geografski. Nairne, granieebalkanskih drzava jesu delimitirane, demarkirane, stvarno ken-trolirane i medunarodno priznate - s izuzetkom Albanije,

5 0 geopollllckoOl odrellenJu Inkvlh zonn neslnbllnosll (sballer'belt) vldls. n. Cohen: .Geugrnphy nnd Politics In a World dlvlded« (Oxford UntveraltyPress, London 1975.) Ie 1'. L. Kelly: _Escnlollon of reglonnl cunfllcl - IcsllngIhc shallcrbcll conccph (d'ullII cnl Geography Quarlerly 2/86.)I 6 Npr. nslmlJaclJo Turnkn u nugarskoJ ne 'vodi sukobljovonju SSSR-o(Varliovskog ugovoro) 1 SAD-o (NATO-o). Dapajie, ne odgovarn ni prvombugarskom snvezniku, Sovjetskom Savezu, kojl je kno geogrnfski heodl-kepirann zemlja zalntereslrnn za dobre odnose s Turskom. 0 bugarsko-tursklmodnoslma vldl F. n. Chary: .Bulgarln's Role In Enst Europe« (.Current Ilislory«.November 1985.) •

156

(

koja nije potpisnik Helsinske povelje 0 priznavanju granica iteritorijalnog integriteta evropskih drzava. Medutim, miSljenjasmo da albanska i slicne velikodrZavne koncepcije imaju viseunutrasnje-politicku i ddeolosko-manipulafivnu funkciju, negoreal no vanjskopoliticko znacenje. 8toga one u strateskorn pog-ledu ne predstavljaju opasnost, ali uz ostale probleme cine koc-nieu drustveno-ekonomskog razvoja balkanskih zemalja. Uspo-ravanje ekonornske i opcenito gospodarske dinamike ovog pro-stora, postavlja se kao primarni problem. Prvenstveno njegovoprevladavanje nudi izlaz iz tradicionalnih odnosa balkaniza-cije. Karakteristike geopolitickog i prometno-geografskog po-lozaja, te nezavisna politick a orijentacija (nesvrstanost), orno-gucuju da upravo Jugoslavija rnoze imati odlucujucu ulogu ucvrscem regionalnom povezivanju. Mogucnosti integracije Bal-kana u politicko-teritorijalnu cjelinu postojale su tokom raz-doblja turske vladavine te, u nesto okrnjenom obliku (izuzetakGrcke), u kratkom poslijeratnom periodu sovjetske dominacije.Medutim, takvo zajednistvo, zasnovano na odnosu snaga, imaloje prvenstveno politicko-strateski karakter. 8vako novo pove-zivanje mora biti prije svega rezultat autohtonih interesa, uznaglasenu ekonomsku zasnovanost - buduci su nadasve eko-nomska pitanja ona na kojima se opstaje ili pada.

Granicni kontakti Jugoslavije sa svim drzavama Balkana(a u sirem pojmovnom odredenju i s Madarskorn), njena par-ticipacija na glavnim prometnicama Balkanskog poluotoka, jad-ranska i podunavska komponenta naseg polozaja - neke sugeografske prednosti koje daju prostorni okvir pomenutim na-stojanjima. Ukljucenje drzave u ekonomski zivot vlastite re-gije, te njegovo neprestano unapredivanje, osnov je svakoggospodarskog, prosperiteta. Drugo je pitanje postojanje poli-ticke volje pojedinih balkanskih drzava za izrazenijim eko-nomskim povezivanjem. Geografske pretpostavke postoje, a dali ce se politicka volja (osim deklarativnih izraza), formiratisubjektivno ili kao rezultat ekonornskog deterrninizma -problem je cije ce rjesenje ekonomskorn povezivanju balkan-skih zemalja dati preciznije vremenske odrednice.

157

,.\ ,I

RANKO PETKOVIC

MITOVI I REALNOSTI NA BALKANU

U citavom posleratnom razdoblju na Balkanu traje dra-maticni duel izrnedu istorije i' ideologije.

U prvim posleratnim godinama cinilo se da je izrazitaprednost na strani ideologije: na Balkanu su postojale dyeodvojene i zavadene ideoloske porodice pod patronatom dvejuvelikih sila, koje su nastupale kao personifikacija vladajucihdrustvenih sistema.

Ovaj striktni ideoloski poredak nakon 1948. dozivljavapravi lorn. Pokazuje se da istorija moze da l:mde daleko mas to-vitija od ideologije. Od tad a na Balkanu vlada asimetrija:ideoloske she me prestaju da budu kljuc za razumevanje bal-kanske situacije. Umesto aksiorne da najvece politicko razu-mevanje obitava u krugu iste ideoloske porodice, na Balkanuje situacija upravo obrnuta: najveci otvoreni problemi egzi-stiraju u odnosima zernalja koje imaju isto drustveno ure-denje i isti medunarodni polozaj.

~Nepovredivost granica

Ono sto su vekovi izrnesali i ispreturali u balkanskornprostoru, i nakon velikih udara i sudara u dva balkanska idva svetska rata, preostalo je da balkanske zemlje same sredei regulisu u skladu sa idejama-vodiljarna savrernenog medu-narodnog politickog i pravnog poretka. Po prirodi stvari, to bimogla biti dva kapitalna pitanja: teritorijalno i manjinsko.Iako se u prethodnim epohama teritorijalno pitanje pojavlji-valo kao manjinsko, a manjinsko kao teritorijalno, danas suto dva odvojena pitanja.

180

Kada je rec 0 teritorija1nom pitanju, nema dvojbi: Po-ve1ja UN pravno garantuje teritorija1ni integritet drzava, azavrsni akt KEBS-a iz Helsinkija uspostav1ja mora1nu i poli-ticku obavezu striktnog uvazavanja nepovredivosti granica.Sa te tacke gledista, teritorija1ni dosije na Ba1kanu je za-kljucen ugovorima 0 miru, Osimskim sporazumima Jugoslavijei Italije i grcko-albanskirn dogovorom a okoncanju ratnogstanja. lspoljavanje teritorijalnih pretenzija, kao vid ekspan-zionisticke politike pojedinih jugoslovenskih suseda, ne spadau ovaj dosije, vec u registar akata koje zabranjuje PoveljaUN i u anale politike koja podriva dobrosusedske odnose istabilnost na Balkanu.

Nacionalne manjine

Kada je rec 0 manjinskom pitanju, sasvim je izvesnoda ono ima prvorazredan znacaj, jer predstavlja jedini otvo-reni balkanski dosije.

Sa pijedestala onih koji se danas na lovorikama naucno--tehnoloske revolucije otiskuju u kosmos, zagledani u zvezdana.prostranstva, glozenje oko manjina u tamnom balkanskomvilajetu moze da izgleda kao preispoljeni istorijski anahro-nizam. Nije tako! Manjinski problem na Balkanu je, u naj-sirirn istorijskirn koordinatama, deo svetskog procesa jacanjanacionalne i etnicke samosvesti koji ce se, bez sumnje, pre-tociti i u XXI vek.

Sasvim je drugo pitanje zasto su pojedine balkanskezemlje poprilicno zaostale u resavanju manjinskog pitanja Hipribegle raznirn manipulacijama da bi pokazale da manjinskopitanje u njihovim nacionalnim granicama uopste i ne po-stoji. Uzroci se krecu u sirokom rasponu ad mita a superior-nosti vecinske nacije do teznji da se precicom postigne nacio-na1na monolitnost. Ovaj .prvi fenomen je prisutniji u tzv.civilizovanijim sredinama, a ovaj drugi u zaostalijim zemljamakoje neguju duh svojevrsnog nacionalnog militarizma. U to-me, kako izgleda, niti mnoze niti dele ideoloske orijentacijei drustveni sistemi: ima socijalistickih zemalja, koje bi, podefiniciji, trebalo cia budu pravi perivoj za rascvat pravanacionalnih manjina, a u kojima su one tota1no obespravljene,kao sto ima kapitalistickih zemalja u kojima se ulazu vidninapori za regulisanje prava pripadnika drugih naroda kojizive u njima. Ali, istorija se na Balkanu postarala da nito ne budu jedina dva obrasca!

181

182 183

~( (

Sastanuk na vrhu

odista, pun .raz lici tih istorijskih i neistorijskih savezniStava).Albanija je oduvek stajala po strani, ali posle njenog zapa-zenog otvaranja prema Grckoj, i uopste, tihe evolucije unjenoj politici, ni eventual no pristupanje Albanije balkanskiminicijativama ne bi trebalo, bar ne po automatizmu, odbaci-vati. Turska, u ovom casu, mozda nij e odvise »za« , ali ukolikobi doslo do norrnalizovanja njenih odnosa sa Bugarskom,mogla bi promenili stay. Rurnunija gleda na balkanski pro-stor kao ria vazan manevarski prostor za svoja samosvojnapoliticka dejstva. Jugoslavija nema razloga da bude protivbalkanskog sastanka na vrhu, jer je uvek smatrala da boljepoznavanje i cesce razgovaranje mogu da doprinesu jacanjusaradnje i poverenja, svugde, pa i na Balkanu.

Kada se sve odmeri, ipak ostaju nedoumice. Postojesporna pitanja Cije bi resavanje utiralo put sastanku na vrhu,ali neka od njih, realno gledajuci, jos dugo nece biti resena.Isto tako, neka od njih ne mogu biti resena ni na samom sa-stanku na vrhu. U oba ova slucaja, balkanski sastanak navrhu se, hteli ne hteli, odlaze ad calendas grecas.

To je, rnedutim, jedan nacin gledanja na sastanak navrhu, naime, da sve bude priprernljeno i sve unapred re-seno. Postoji i drugi: sastanak na vrhu rnoze dati podsticajstvaranju atrnosfere i konstelacije za uspesnije resavanjespornih pitanja. Ova varijanta bi mogla biti plodonosnija upolitickorn opticaju na Balkanu.

Bilo kako bilo, istorija je potpuno iscrpila sadrzinu tra-dicionalne i konvencionalne formule da manjine mogu bitijabuka razdora Hi most prijate1jstva. U sadasnje vreme, po-lozaj manjina je, pre svega, ogledalo demokratskih odnosa usvakoj zernlji; dokaz 0 tome kakav je njen stay prema medu-narodnim obavezama i standardima; svedocanstvo zaintereso-vanosti i1i nezainteresovanosti za razvoj dobrosusedskih od-nosa.

Sada se moze postaviti sledece pitanje: Ima li u tomkolopletu istorije i ideologije mesta za sastanak na vrhuba1kanskih zemalja i za uspostavljanje zone bez nuklearnogoruzja na Balkanu?

U vreme kada je multilateralna diplomatija uzela maha,sastanci na vrhu su postali sastavni deo politicke svako-dnevice. Iz tog vidokruga je neobicno da se u toku minulihcetrdeset godina drzavnici ba1kanskih zemalja jos ni jednomnisu sreli na svom sastanku na vrhu. Bili su, izuzirnajuciEnvera Hodzu, na okupu. u He1sinkiju 1975, ali to je ipakbio siri politicki simp. Neste je kocilo i ornetalo odrzavanjebalkanskog sastanka na vrhu. Okolnost da bi to bio prvi multi-lateralni sastanak na vrhu pojedinih evropskih clanica dvajuvojno-politickih blokova. Oko1nost da se nisu stekli uslovida se jedan naspram drugoga nadu lideri Grcke i Turske.Okolnost da Tito, koji se sastajao sa drzavnicima celog svela,nije ispoljavao (iz odredenih razloga) posebne afinitete zaorganizovanje jednog takvog balkanskog susreta. Prevedenona jezik politickog realizrna, ocigledno su postojala otvorenapitanja koja su balkanski sastanak na vrhu odlagala za boljavremena.

Da Ii su ta vremena dosla? J edan moguci odgovor bimogao biti: nisu! Odnosi izmedu Grcke i Turske su gori negosto su bili u proslosti. Odnosi izmedu Jugoslavije i Bugarskenisu nista bolji nego sto su bili. Odnosi Bugarske i Turskezapali su u krizu nakon maticarskog atentata na Turke uBugarskoj. Ali, ne bi trebalo prenebreguuti ni ono sto ide uprilog mogucern odrzavanju balkanskog sastanka na vrhu.Odnosi Bugarske i Grcke su stigli do nivoa jedne svojevrsneentente cordiale (ciju jednu od osovina predstavIja negatorskiodnos prema postojanju Makqdonaca u tim zemljama; svet je,

Zona bez atomskog oruzja

Ako ima toliko problema sa samim sastankom na vrhu,koliko ih tek moze da bude u sklopu ostvarivanja ideje G

pretvaranju Balkana u zonu bez atomskog, hemijskog i sva-kog drugog oruzja. Skandinavci, u belim rukavicama, po-vremeno skidaju prasinu sa Undenovog i Kekonenovog planao denuklearizaciji Skandinavije, ali na tome sve i ostaje.Mozda ce Balkancima to poci za rukorn? Na Balkanu po-stoje dobri uslovi za uspostavljanje takve zone. Jugoslavijai Albanija, kao dye zemlje izvan blokova, vec Cine nenu-klearnu zonu. Clanice Varsavskog ugovora, Rumunija i Bu-garska, stavljaju do znanja da bi preuzele cvrstu obavezuda nece uvoditi nuklearno oruzje na svoju teritoriju. Crckaje uporna u nameri da otkaze gostoprimstvo americkim voj-nim bazama. Ostaje jedino Turska, koja ima atomsko oruzje,

,.", (

ali ne ispoljava poseban interes za uspostavljanje nenu-klearne zone!

Pustena je u opticaj ideja: maze bez Turske! Ali, trebamisliti na to da bi posledice prekrajanja Balkana prema efe-mernim prilikama i potrebama mogle biti pogubne. Sve bal-kanske zemlje imaju pravo i obavezu da odlucuju 0 sebii Balkanu. Albanija se ne rnoze tretirati kao presedan: onasamovoljno ne uccstvuje u balkanskim aklivnosLima, ali suvrata pred njom stalno otvorena. •

U tom nadmudrivanju istorije i ideologije ostaju po-drucja na kojima je multilateralna saradnja ne sarno rno-gucna i neophodna, vec na kojima je i dosta odrnakla. Naj-gore bi bilo stati i cekati, kada se u celom svetu mnogi po-lako oslobadaju ne sarno ideologije, vec i istorije i okrecuprema vremenu koje dolazi.

Jos pre dvadeset pet godina u 'knjizi Eugena Hinter-hofa 0 bezatomskim zonama bilo je navedeno bar dye sto-tine projekata tih zona u evropskom prostoru,medu eijimsu autorima bili Unden, Kekonen, Gejtskel, Rapacki, Idn,zu Mok, Lidl Hart i ko sve ne. Do dana danasnjeg nijedanod tih projekata nije ostvaren. Nijedan! Zasto? Navescernosarno dva razloga: zbog teskog uskladivanja i balansiranjain teresa zemalja a kojima je rec i zbog toga sto se kljucevimnogih od tih zona nalaze u rukarna onih koji su nedavnobili u Rejkjaviku,

Ali, postoji i druga strana medalje: da ideje 0 bez-atomskim zonama uvek iznova dobijaju politicki podstrek inovu vojno-strategijsku sadrzinu. U sadasnje vreme sledeceokolnosti posebno doprinose sirenju prostora za inicijativete vrste: obnavljanje pregovarackog kontakta supersila; re-lativno uspesno okoncanje Stokholmske konferencije i oce-kivanje da bi Becki sastanak KEBS mogao biti plcdotvor-niji od Beogradskog i Madridskog; poodmakli .procesevropskog osamostavljivanja i jacanja zajednickcg evrop-skog identiteta. 0 tome svedoci i najnoviji zajednicki pro-jekt Socijaldemokratske partije Nernacke i Jedinstvene so-cijalisticke partije Nernacke 0 uspostavljanju nenuklearnogkoridora u granicnorn pojasu dvaju nernackih drzava. Od-skora su u opticaju i ideje a bezatomskoj zoni na Iberij-skarn poluostrvu, a gradovima kao bezatomskim zonama (ini-cijativa Serilda), kao i a bezatomskoj zoni koja bi obuhva-tala Severnu Italiju, Austriju, Madarsku i Jugoslaviju.

Prvu specificnost balkanske bezatomske zone vidimo utome sto su njeni pokretaci vlade, a ne opozicione partije,

mirovni pokreti ili pojedinci, kao sto je to vecinom slucaju drugim evropskim prostorima. Druga specificnost je utome sto su najangazovaniji protagonisti uspostavljanja bez-atomske zone na Balkanu zemlje iz dva vojno-politicka sa-veza - Varsavskog ugovora i Atlantskog pakta, dok su to,recimo, u Skandinaviji neutralne zemlje - Svedska i Fin-ska. Na osnovu toga se maze reel da su izgIedi za uspo-stavljanje bezatomske zone na Balkanu rnozda nesto vecinego u drugim geografskim i politickim sredinama u Evropi.

Postoje, medutim, dye tacke gledista a putu koji vodido pretvaranja :Balkana u zonu bez atomskog i hemijskogoruzja i bez svih drugih sredstava i .vidova upotrebe slle.Prema prvoj, trebalo bi prethodno resiti otvorene problemeu bilateralnim odnosima balkanskih zemalja. Prema drugoj,uspostavljanje zone bi sarno po sebi imalo povoljno poli-ticko i psiholosko dejstvo na stvaranje uslova za resavanjeotvorenih pi tanj a u odnosima .balkanskih zemalj a. Ako bise oberucke drzali prvog gledista, onda bi stvaranje zone naBalkanu, pokrenuto jos 1957, kao uostalom i zona mira isaradnje u svim drugim delovima sveta, s obzirom na korn-plikovano stanje u bilateralnim odnosima zemalja a kojimaje rec, Iaktick i.bilo pomereno ad kalendas grekas. Aka bise netremice opredelili za drugo glediste, onda bi mnoge adpredvidenih zona pocivale na trosnirn temeljima. Pravi putje u sinhronizovanju onaga sto je razumno i .realno u obanavedena misljenja.

Stav Jugoslavije

Jugoslavija je za uspostavljanje zona bez atomskog oruz-ja bar iz tri razloga: sto u nacelu podrzava sve inicijativekoje vade smanjenju opasnosti ad upotrebe nuklearnog oruz-ja; sto je preteca i ucesnik svih akcija za jacanje bezbed-nosti i saradnje u evropskom prostoru; sto sarna vec pred-stavlja zonu bez nuklearnog oruzja i sto nema obavezaprema vojno-politickim savezima velikih sila koji, ne zabo-ravimo, u datom trenutku mogu da stacioniraju nuklearnooruzje na teritoriji svojih zernalja-clanica. Tome treba do-dati da Jugoslavija, kao clanica pokreta nesvrstanosti, podr-zava uspostavljanje zona bez atomskog oruzja, zona mira isaradnje, u celom svetu od Afrike i Mediterana do Indijskogokeana i juznog Atlantika.

184 185

( ((

ih dosad nije imala, kao i evidentan interes Albanije da pro-slri .raalicite vidove saradnje sa zemljom koja igra jednu odsredisnih uloga u evropskom prostoru, to sporno pitanje jesada prevazideno: albanskim odustajanjern od reparacija izapadnonernackim pristankom na davanje ekonomskih po-voljnosti koje ce dosta znaciti za slabasnu privredu Albanije.Pri tome, treba imati u vidu da je SR Nemacka vec izbilana drugo mesto, posle Italije, 11.a listi albanskih ekonomskihpartnera iz zapadnog sveta (godisnja vrednost zapadnone-macko-albanske : trgovinske razmene iznosi izrnedu 80 i 90miliona maraka).

Sada postaje sve aktuelnije i pitanje da Ii se uskoromoze ocekivati uspostavljanje diplomatskih odnosa izrneduAlbanije i Velike Br itanije. Razlog sto ove dve zemlje dosada nisu uspostavile diplomatske odnose spada u posleratnidosije, tacnije, u dosije hladnog rata. Kada su 1946. godinebrodovi Velike Britanije naleteli na mine u albanskirn teri-torijalnim vodama, u Krfskom tesnacu, britanska vlada [euzaptila albansko zlato (navodi se: u vrednosti ad sedarnde-set miliona dolara), koje se preneto iz trezora Iasistickihsila naslo u Velikoj Britaniji, zahtevajuci ad vlade Albanijeda joj isplati odstetu za nastradale brodove. Albanska vIadaje odbila da se povinuje presudi Medunarodncg suda pravde1948. godine kojom se pcdrzava zahtev Velike Britanije, tvr-deci da nisu u pitanju njene mine. Od tada do danas, to jesmetnja uspostavljanju diplomatskih odnosa izmedu ovih dve-ju zemalja: Albanija trazi svoje zIato, a Velika Britanija od-stetu za nas tradale brodove!

S obzirom na zainteresovanost zapadnih zemalja za pro-sirivanje veza sa Albanijom (grubo receno: da se ne bi po-novo nasla u narucju Istoka!) i proces otvaranja u sadasnjojalbanskoj politici, maze se ocekivati da bi i na relaciji Ti-rana-London racuni uskoro mogli biti - izravnati!

Time bi ciklus otvaranja Albanije bio zaokruzen, bu-duci da ona sada ima diplomatske odnose sa najvecim bro-jem zernalja u svetu - ad Japana do Kanade, od Bolivijedo Eilipina, ad Maroka do Irana.

Albanijn jcdino ne zcli dn uspostavi ad nose sa SSSR iSAD iz »principijelnih razloga«, smatrajuci da su te dvesile uzrocnik svih zala u svetu, Da li ce se i tu - i kadasta promenili u albanskom stavu, ostaje da se vidi. U sva-kom slucaju, i SSSR i SAD u poslednje vreme sve cesceizrazavaju svoju spremnost da norrnalizuju ad nose sa Alba-nijom.

.I

Sada je rec 0 tome da se nesvrstana sadrzina spoIjnepolitike Jugoslavije sto visprenije i sto optimaInije .valori-zuje u geopolitickom prostoru u kome se ana sama nalazi.

Istine i zablude 0 Albaniji

Spadam rnedu one koji se vrlo retko slazu sa saopste-njima Albanske telegrafske agencije - ATA. Ovoga puta jebilo ponesto istine u kritikama koje je AT A uputila na ad-resu jugoslovenske stampe da je prilikom nedavne odlukevlade prernijera Papandreua a ukidanju ratnog stanja sa Al-banijom imala vise razumevanja za stav opozicije ,koja jebila protiv tog cina.

Prvo, bez rezervi se mora pozdraviti svaki akt koji do-prinosi likvidiranju otvorenih pitanja iz zaostavstine drugogsvetskog rata, u sta, bez surqnje, spada i okoncanje ralnagstanja izrnedu Grcke i Albanije.

Drugo, sasvim je izvesno da poboljsanje odnosa izrneduGrcke i Albanije, dveju balkanskih zernalja vsa razlicitimdrustvenim sistemima i medunarodnorn pozicijom, predstav-lja doprinos jacanju mira i saradnje u citavorn balkanskornprostoru.

Cini nam se da to ne maze biti sporno ni sa stanovistaprincipa za koje se jugoslovenska spoljna politika oduvekzalaze, posebno u odnosu prema Albaniji, ad Mirovne kon-ferencije u Parizu 1947. i Balkanskog saveza 1954. do danas,niti sa stanovista vrlo pragmaticnih i opipljivih nacionalnihinteresa Jugoslavije u balkanskorn prostoru.

Kao sto se ocekivalo, ·doslo je i do potpisivanja spora-zuma a uspostavljanju diplomatskih odnosa izmedu Albanijei SR Nernacke. I taj dogadaj spada u dosije koji se vezujeza drugi svetski rat. Posle sloma Musolinijeve Italije, ne-macke trupe su 1943-1944. okupirale Albqniju. Posta naMirovnoj konferenciji u Parizu Albaniji nije priznat statussaveznicke i udruzene sile, pitanje njenih diplomatskih od-nasa sa SR Nernackom ostalo je otvoreno. Glavno spornopitanje predstavljao je zahtev Albanije cia joj SR Ncmackaisplati dve milijarde dolara na ime ratnih reparacija, dok jezapadnonemacka vladu uporno cdbacivalu taj zahtev, poziva-juci se na Londonski isporazurn a reparacijnma iz 1953.

S obzirom na ekonomsku, ali u odredenoj meri i poli-ticku zainteresovanost SR Nernacke da uspostavi diplomatskeodnose sa Albanijom, jedinom evropskom zemljom sa kojom

186 187

Cesto se prave liste zemaljasa kojima Albanija ima»najbolje odnose«. Na njima se uvek nalazi Italija, koja jeznacajan ekonomski, pa i politicki partner Albanije; Fran-cuska, koju u :Tirani ubrajaju u red »tr adicionalnih« prija-telja; Grcka, Austrija, Belgija, Svajcarska, Svedska, Turska,Egipat, Iran itd. .Ali, ne treba zanemariti ni socijalistickezernlje sa kojima Albanija razvija sve siru privrednu sa-radnju, polazeci od Cehoslovacke, koja je naglo izbila u vo-dece ekonornske partnere Albanije, Rumunije, non, Poljskei Bugarske, do Kube i Vijetnama, jedine socijalisticke zern-lje sa kojorn Albanija odrzava srdacne i medupartijske od-nose. U novije vreme napreduje i proces obnavljanja vezasa Kinom, podstaknut pot reborn remontovanja privrednih ob-jekata izgradenih u razdoblju »prijateljskih i saveznickih«odnosa sa tom zemljom.

Prilikom razmatranja diplomatskih i drugih odnosa AI-banije sa svetom treba imati u vidu i neke specificnosti kojeproisticu iz sledecih dveju okolnosti: da je u pitanju mala irelativno sirornasna zemlja i da proces njenog otvaranja pre-ma svetu jos snazno pritiskaju krute ideoloske sheme. IakoAlbanija ima diplomatske odnose sa vise od 100 zemalja, uTirani se nalazi svega dvadesetak diplomatskih misija, a nialbanske ambasade nisu otvorene u svim zcmljuma sa ko-jima ona odrzava diplomatske odnose. Isto tako, treba imatiu vidu da Albanija ucestvuje u' aktivnostima sistema Ujedi-njenih naeija, ali da jos bojkotuje takve multilateralne me-hanizme, kao sto su Konfereneija 0 evropskoj bezbednosti isaradnji, ili neke od inieijativa balkanskih zemalja u poli-tickoj sferi i u domenu bezbednosti.

Kada je rec 0 Jugoslaviji, ona spada u red najvecihspoljnotrgovinskih partnera Albanije. U toku prosle godinetrgovinska razmena Jugoslavije i Albanije iznosila je izmedu80 i 90 miliona dolara, Protokolom za 1987. godinu predvi-dena je robna razmena u iznosu od 126 miliona dolara, alije pitanje da li ce ta suma biti ostvarena zbog relativno uskestrukture albanskog izvoza (struja, hrom, duvan), kao i ogra-nicenosti albanskog uvoza iz Jugoslavije. Inace, Sporazum 0razmeni roba za period 1986-1990, potpisan 1985. u Tirani,predvida medusobnu razmenu u iznosu od 680' miliona do-lara.

Zajednicki interesi, ali i otvorena pitanja postoje u ob-lasti vodoprivrede, saobracaja, zdravstva, kulturne saradnje idrugim domenima. Mnoga od otvorenih pitanja mogla bi biti

188

~

I ( )

brzo i lako resena na bazi obostranih interesa, kada bi u po-litiei Albanij e prema J ugoslavij i preovladala orij entaeij a narazvijanju dobrosusedskih odnosa.

Terna koja se nalazi u osnovi ovoga clanka navodi nasda kazerno i nekoliko reci 0 izvesnim nasim zabludama 0 Al-baniji.

Postoji unas jedna zabetonirana predstava 0 Albanijikao zernlji koja se dragovoljno i nepromenljivo izolovala odcitavog sveta. Iako Albanija ne ucestvuje u balkanskim ievropskim inieijativama u politickoj sferi i na planu bezbed-nosti, ipak ona nije ogradila sebe neprobojnim kineskim zi-dom. Pre svega, treba imati u vidu da je Albanija imala re-lativno veoma razudene odnose, u razlicitim fazama, sa Ju-goslavijom, Sovjetskim Savezom i Kinom. Odredeni razlozidovodili su do toga da ona prekine saradnju sa svakim odtih zemalja. '

Zablude 0 samoizolaeiji Albanije, ili 0 presporom i go-tovo zanernarljivom procesu otvaranja prema svetu nakonsmrti Envera Hodze, takode, ne mogu da opstanu, jer je AI-banija, uprkos skrornnim ekonomskim mogucnostima i rela-tivno malom politicko-diplomatskom aparatu, vidimo, dostaaktivna u prosirivanju veza sa svetom. U vrerne dok su se»albanolozi« razapinjali izrnedu teza da li ce Albanija kre-nuti na Istok i1i Zapad, ona je postepeno sirila odnose i sazapadnim i istocnim zemljama. Odredene strateske implika-cije, kao i razlozi ekohomske prirode doprineli su brzem izivljem razvoju veza sa zapadnim zemljama.

U kojoj je rneri pogresna teza 0 samoizolaeiji Albanijesvedoce i njene veze sa albanskom emigraeijom u inostran-

: stvu, bez obzira na njene ideoloske i politicke deobe. Istotako, svedoci smo veoma prodorne albanske aktivnosti napoliticko-propagandnom planu. Dela Envera Hodze i uopstezvanicni materijali albanske partije i drzave plasiraju se uveIikim kolicinama u inostranstvu. Sta na to reci? Jednazemlja koja se nalazi u stanju samoizolacije ne bi moglabiti tako i toliko .prisutna u svetu - to bi bio istinski poli-ticki contradictio in adjecto.

Pocetnu i zavrsnu poentu u nasim publicistickim i dru-gim napisima i govoraneijama 0 Albaniji predstavlja tvrdnjada u toj zemlji postoji jedan rigidan staljinisticki drustveno--politicki sistem. U isto vreme smo svedoci teze da upravotaj rigidni staljinisticki rezirn obezbeduje i personifikuje po-lozaj Albanije izvan blokova koji je najpovoljniji sa stano-

:~

189

(vista nacionalnih interesa Jugoslavije! Taka sma veliki deoposleratnog vremena proveli u zigosanju i razoblicavanju re-zima Envera Hodze i, hteli ne hteli, ,u nadanju i ocekivanjuda on takav i opstane s obzirom na to da izrazava i odr-zava vanblokovsku poziciju Albanije!

Kao sto je bio uzaludan posao albanske propagande daetiketom »revizionizam« diskredituje sve jugoslovenske teko-vine i aktivnosti u sferi samoupravljanja i nesvrstanosti, takani prosta kvalifikacija albanskog drustva kao »sfaljinistickog«nije mogla da danese uzvratne plodove. Sustina takvih kva-lifikacija je upravo u tome sto predstavljaju zavrsni sud iodvracaju ad autenticnog i kreativnog istrazlvanja stanja idrustvenih odnosa u bilo kojoj zemlji. ,

Cak i kada bi bila tacna tvrdnja da je najgori mogucialbanski rezim najbolji moguci rezirn za Jugoslaviju, njegovuAhilovu petu predstavlja okolnost sto nijedan rezim, pa nialbanski, ne maze ostati takav kakav jeste ad calendasgrecas, pa se onda narnece kao zakljucak da ce svaka pro-mena u unutrasnjern razvoju Albanije dovesti do njenog ve-zivanja za Istok ili Zapad. Zbog toga bi bilo vreme da seistraze sledece solucije: prva, da li ce proces postepenih pro-mena u politickirn i drustveno-ekonornskirn odnosima u Al-baniji uticati, ili nece uticati, na menjanje vanblokovske po-zicije Albanije; drugo, kakve mogu biti konsekvence alban-skog priblizavanja Zapadu; trece, kakve mogu biti konse-kvence albanskog priblizavanja Istoku; cetvrto, da li su mo-guce druge varijante albanskog otvaranja prema svetu?

Razapeta izrnedu zelja i interesa da dode do dernokrati-zacije politickog i drustveno-ekonomskog sistema u Albanijii bojazni do kakvih bi promena u spoljnoj politici Albanijeto moglo da dovede, nasa politika bi trebalo da analitickipronikne u sustinu navedenih solucija i bez apriorizma i cakfatalizma ustanovi kakve bi bile reperkusije, svake ad njih,na nacionalne interese Jugoslavije. Svet ad juce nije sto isvet danas, a jos manje ce to biti u buducnosti, pa ni odgo-vori na ta pitanja, u kontekstu dinamicnih evropskih i svet-skih promena, ne moraju biti ni unapred dati, niti unapredpoznati.

190

tDRAGAN SUB OTIC

NACIONALNO PITANJE I KONCEPCIJETZV. SOCIJALISTICKIH NACIJA

Nacionalno pitanje za koje se godinama verovalo u na-ucnim krugovima, da pripada proslorn veku, tacnije, nacio-nalnom romantizmu niza balkanskih nacija, ovih osamdesetihgodina naseg xx veka, dozivljava pravi preporod. Klasicneserne sadrzane u paradigmi marksisticke provenijencije, daradnici moraju bratstvu burzuja svih naroda, suprostavitibratstvo radnika svih naroda'), odnosno, proletarijat morada se podigne do vodece klase nacije, prvo mora da osvojipoliticku vlast, da se sam konstituise kao nacija"), u danasnjedoba svedene su iskljucivo na onaj uski, boljsevicki okvir,kategoriju prava nacija na samoopredeljenje, do otcepljenja,sto se u sustini svodi na obrazovanje samostalne drzave.Izvorni Marksovi stavovi a tome, da nijedna nacija ne mazepostati slobodna i ujedno hastaviti da ugnjetava druge na-cije"), a narod, koji podjarmljuje drugi narod, kuje svojevlastite okove+) sarno su teorijski putokaz za razumevanjeklasno-socijalnih aspekata Istocnog pitanja, za koje smamislili da je vec davno istorijski prevazideno.' Nairne, imajuciu vidu trenutne nesuglasice medu balkanskim zemljama, po-sebno sto se tice problema nacionalnih manjina koje ziveu skora svim drzavarna, ocito je, da se nacionalno pitanjejavlja i kao deterrninirajuci faktor rnedudrzavnih odnosa, sa

1 Frldrlh Engels »0 PolJskoJ, 'gnvor u Loudonu, 21. 11. 1817", K. Marks--P. Engels-V. I. Lenjln: »Naclonalno pttanje« Svjefloat; Sarajevo, 1973,str. 9-10.

2 »ManIrest komunlsttcke parttje«, K. Marks-F. Engels ••Izabrana deJa••tom I, str. 25-28.

3 tsto, kao pod 1.4 K. Marks ••PIsmo KlIgeJmanll, od 28. 3. 1870". Izallrana deJa; str.

125-127.

191

DANILO PE~HC

o NARODNIM MANJINAMA'NA BALKANU

•Trebalo bi nesto reci 0 narodnim manjinama na Balkanu

i to prvenstveno pripadnicima nasih naroda koji zive U Sll-sednirn zemljama. Vrlo cesto se govori da narodne rnanjinernogu biti rnostovi saradnje, prijateljstva, zajednistva madaje rnedubalkanski realitet bitno drugaciji.

Krenimo od ,Bugg~e;)Ugovorom 0 miru iz 1947. godineBugarska je prihvatila obaveze 0 zastiti prava coveka podsvojom vlasti bez ikakvog razlikovanj a, s obzirom na ra:su,pol, jezik i veru. Postala je potpisnikom '9Vih vaznijih do-kumenata Ujedinjenih nacija 0 zastiti prava coveka, uklju-cujuci i Pakt 0 gradanskim i politickim pravima. Gore na-vedene cinjenice iz domena medunarodnog prava ne znac~istovrerneno i njihovu prirnenu u praksi. Zanimljivo je stogdvideti i prakticnu primenu ovih obaveza. )

Prema popisu stanovnistva iz Q.946. gadine vise ad nOo/stanovnika Pirinske Makedcnije izjasnila -se kao ~edoncj.Po popisu iz 1956. godine, pokazuje se postojanje 18]~Makedonaca u Bugarskoj, da hi po popisu iz 1965, go menjihovo brojno stanje bilo svedeno na .JL 75057 pripadnika tenarodne manjine, a prema rezultatima popisa stanovnistvaiz .JJ!1.5.. godine, Makedonaca u Bugarskoj uopste viSe,~Zanirnljivo je kako se statistika u ovorn slucaju iskaZiijekao TIClUOna disciplina koja tacno obrndujc i prikupljn nc-tacne podatke. Podaci su iz studije prolesora dr BudislavaVu.kasa sa Pravnog fakulteta u Zagrebu. "

Slicno je pitanje turske manjine, jer ll~ld izvori proce-njuju da ee radi a milion gradana, ili Q."00/Q. stanovnistvaBugarske. Tokom Q984. godine, bugarske vlaSti su otpocele»bugarizaciju« turske narodne manjme, sa nasilnorn prome-

206

':

(

norn turskih irnena u odgovarajuca bugarska. Izvori kojesam konsultovao, a kaje bi oficijelni bugarski krugovi moglinazvati zlonamernim, navode da je tokorn kampanje »bugari-zaoije« biloI nekoliko stotina mrtvih (prema podacima Medu-narodnog instituta za strategijska istrazivanja u Londonu unjihovom godisnjaku STRATEGIC SURVEY 1985-1986).

Ni u Grckoj situacija sa makedonskorn manjinom nijebolja. PO' riekim studijarna ona broji 80 ili 150 haljada. Uperiodu prije i poslije drugog svjetskog rata ana je bila htvaiseljavanja u prekomorske zemlje, a polozaj onih koji suostali II Grckoj se ne popravlja, jer se nastavlja asirnilacijauz potvrdu teze a Grckoj, kao »etnioki homogenoj naciji«.Situacija sa dolaskorn PASOKA na celo drzave nije doprinelapoboljsanju situacije rnakedonske narodnasti u toj zemlji,a pitanje nepriznavanja makedanskog jezika i dipll()ma steee-nih na Umverzitetu u SkaplJu ne gavore u prilog raZVIJanJUsaradnje i uspostavlJanJu rnostova prijateljstva te zemljes nama.

Polozaj nasih nacionalnih manjina u TA1baniji rnorao bibiti predmet specij alnih studija koje -narn, na zalost, nedostaju.Po nekim podacima najbrojniji su Makedonci kojih ima iz-medu 50 i 60 hiljada. (Institut za makedonsku nacionalnuistordju u"·S1WpTfuT Po. starijim istrazivanjima koja je objaviosovjetski istoricar Seliscev u knjizi »Slovenska naselja uAlbaniji« objavljenaj 1934. godine pominje preko hiljaduslovenskih toponima i reci slovenskog porekla u jeziku porno':raca ~ ribara u Albanij i. Italij anski diplomatski izvestaj i iz1922. godine pominju postojanje 85.000 Srba u Albaniji(valja napornenuti da u to vreme nije priznavano postojanjemakedonske i crnogorske nacije). Ovi izvori naravno nisunaveli muslimane koji su se tselili u Albaniju posle austrij-ske okupacije Boone i Hercegovine. Profesor dr RadoslavStojanovic s Pravnog F.akulteta u Beogradu na osnovu sta-rih analiza i istor ijekih podataka izvlaci zakljucak da uAlbaniji zivi najmanje oko EQ..QQQ. Iica sjpvenskog p_orekla.Bitno su drukciji albanski podaci, jer se na bazi popisastanovnistva od 7. januara 1979. pominje brojka ad sarno1.1G3 pripuduiku mukcdouskc manjinc. Pre neku godinu jealbanski arnbasador u pismu UNESKO-u od 8. oktobra 1976.navea podatak da u Albaniji zivi 3.000 Makedanaca. Politikaasimilacije ukljucuje izmenu slovenskih imena, izmenu imenamesta u kojirna su fiveIf, Hi zive Makedonci, Crncgorci iSrbi. Nazivi rnesta su umesto slovenskih zarnenjeni alban-skirn. Nepostojanje ni statistickih ni drugih popisnih lista

207

..

sa ,rubrikam za upisivanje nacionalne pripadnosti nasih narod-nosti u Albaniji, cime je de facto anulirana u:stavna odredbao postovanju prava lIlacionalnih mafijma, posto im je oduzetasvaka mogucnost da se javno oglase i potvrde ko su i sta suo

U slucaju Albamije i njenog odnosa prema narodnirnmanjinama situacija je »geopoliticki jasna«, jer je njenaosnova sledeca: jedna drzava - jedan teritorij - jedannarod - jedan jezik, a moglo bi se dodati i jedan voda imnostvo spcljnih »neprijatelja« zbog uruitrasnje-politickihpotreba. U prakticnorn dornenu ovakav pristup neodoljivopodseca na ideje - ideologije krvi i tla, nedostatak zivotnogprostora, potrebu za movirn »vlastitim Lebensraumorn« i tou okviru danasnjih medumarodno priznatih balkanskihgranica. '

Prof. Radavan Pavic cesto govori studentima: »Citajte stareknjige da bi Site dobili nove ideje za razumevanje savrerne-nosti«. Izgleda da se odredena istorijska literatura na Balkanupazljivo asCitava, i to u negativnom kontekstu. Bilo bi ko-risno podsetiti 'se riekih radova koji spadaju u klasikupoliticko-geografske literature, ,kaa npr. knjiga RudolfaKjellena - »Drzava .kao oblik zlvota« gde autor, govorecia odnosu drzave i teritorije, govori i 0 paznji koja Be trebapridavati ulozi jez ika nekog naroda. Citiramo: »Ipak se po-kazuje da i jezik moze stajati u riekorn vamjskom' odnosuprerna nacionalnosti. J eziok j e vazno svj edocanstvo provedenogdovrsencg stvaranja nacije, ali .on ruije njezin uzrok, negojedan od ucinaka njezinih. On je ogledalo nacionalnosti,koj a j asno odrazava nj en temperament i genij, a uj ednonjeno najsnaznije sredstvo, kojirn se ona drz! na oikupu icuva. Stoga, narod se grcevito -drzi jezika i srnatra ga bede-mom 0. cijem drzanju zavisi njegov cijeli zivot. No to' visepociva na sadrzaju jezika, na njegovom duhovnom blagu,na ocitovanju volje i raspolozerrja, nego na rijegovorn obliku«(str. 7). Imajuci u vidu prethodnu misao lako se da zakljucitista narodnirn manjinama u Albaniji znaci oduzimanje njiho-vog maternjeg jezika, pisma 1 skola. Savremenost ovih pi-tanja vezanih za jezik ogleda se i u sistematskom delovanjukontrarevolucije na Kosovu. . ,

Pored pitanja narodnih manjina postoje i teritorijalnapitanja za Cije razresenje postoje razlicite mogucnosti, Jednaad mogucih je zasnovana na pukom odnO'SIUsnaga, geopoli-tiokirn resenjima koja su na najnieem nivou, sto ne znacida se ova resenja ne karakterisu i izuzetnim znacajern.

208~

(,

S pravom upozoravaju nasi naucnici da takva resenja danasnisu moguca, vec da je jedino moguce resenje postojecestanje odnosno Iizicka odvojenost i paralelan zivo.t dva pode-ljena sektora.

Sva ova pitanja na Balkanu izazivaju napetosti T pred-stavljaju kocnicu razvoju saradnje rnedu zemljama. Vazno jeistaci da su Ova pitanja autohtono balkanska, da su !lasleder~~ pros1osti, ali da u 6'V'O'm danasnjern obliku lose uticu 8ak i

na blokO\nska saveznistva.Za prevazilazenje sporova ria Balkanu potrebna je bar

priblizno ista zainteresovanost za rnedusobno resavanje pro-blema. Prevazilazenje geopolitickog nivoa razresavanja otvo-renih pitanja u regionu znacilo bi traganje za istorijskimresenjima, a ka tome dosledno tezi bar jedria zem1ja naBalkanu _. Jugoslavija.

14 209

, ,

jurisprudencija sve oCiglednije naginju ka tome da smatrajupovredom medunarodnog prava one postupke drzave kojimabi se nanosila steta drugoj drzavi-susedu. S obzirom na sverazvijeniju savremenu tehnologiju, takvi problemi sve cescece se postavljati u odnosima izmedu drZava. Zato se logicnonarnece pitanje, maze li se ici brze u razradi nacela medu-narodnog prava susedstva? Kada je rec a balkanskim prosto-rima, eini se, da je odgovor nesumnjivo potvrdan.

224

(RADOV AN PAVIC

GRCKO-TURSKI SPOR U EGEJU KAOCINILAC SIGURNOSTI BALKANA

Osnovno pitanje medunarodnih politickih odnosa, njihovsazetak i kvintesencija jest pitanje stabilnosti i mira: miromogucuje suradnju, suradnja ornogucava progres; a progresdanas je jedina leqitimacija reiima pred ulastiiom. [aimoscu.U analizi politickih cdnosa moguca su uvijek dva pristupa:jedan se bavi pojavama i procesima, drugi - njihovim ute-meljenjima, pa nam se zato cini u znanosti vaznijim.

Jedno ad mogucih utemeljenja jest ana geopolitickog zna-caja. Nazivat cerno ga taka iako se zapravo radi a trijadi kojucine politicka geografija, (neo)geopolitika i geostrategija -ovisno a sadrzaju izabrat cerno uvijek i termin koji izraaavaodgovarajucu tendenciju. Pri tome cerno pod pojmom geopo-litickog podrazurnijevati vezu (interakciju, ovisnost) izrneduprostorne stvarnosti i politike.

Geostratesko znaceiije Svedozemlja. Vec tijekom II svjet-skog rata klasicno Sredozernlje! postaje akvatorij vazan zabuduce globalno geostrateske odnose izrnedu SAD i Sovjet-skog Saveza. God. 1943. rijesena je sudbina Staljingrada cimepostaje svima jasno da ce SSSR iz rata izaci kao pobjednik.Za SAD to znaci da ad tad a moraju misliti a odnosima abuducern svijetu u kojem ce politicko, stratesko i teritorijalnookruzenje SSSR-a u Rimlandu imati veliku ulogu i predstav-ljati jedan ad osnovnih viclova nmericke vanjske politike uodnosu na komunisticku euroazijsku jezgru (Heartland). Zato,SAD ulaze u mediteranski akvatorij prije nego sto se otvaradruga fronta u zapadnoj Evropi: to je i logicno, jer je Sre-

1 RlnslCno SredozemlJe III evropako-ntrtejco-aztjsko sredozemlje. Ova] sepojnm upotrebtjava da se naglase razIlke prema druglm sredozemnlm morlmnu svljelu .

. 1:; 225

(

dazemlje krrticni dia Rirnlanda za koji je jasna da ce imatiodlucnu ulagu u buducim geostrateskirn adnasima; dakle, Sre-dazemlje pastaje izuzetno znacajno u cjelini a taka je i da-nas. Medutim, veliku vaznost imaju i pojedini njegovi sektori

. narocito ani kaji magu vrsiti ulogu kapnenih i maritirnnihspajnica i krizista i imati barazir ajuce znacenje. Imajuci na-veden:o U vidu u citavol11 Sredczernlju po svojoj je geostra-teskoj ulazi bez premca kr-iziste koncentri rano na Mramornoi Egejska mare: tu je spojnica balkansko-azijskog prostora, tuje i jedina pomorska spojnica crnornorskog bazena sa oslalimotvorenim sredozemIjem juznije od peloponeska-kretsko-rada-sko-rnaloazijske baraze. Uz kosovsko-makedonsku patencijalnufragilnu zanu ovo je kljucni prostar i za stabiInast Balkanau akvirima sireg regiana; zatim, odnosi Grcke i Turske vaznisu i za funkcianiranje natavskag okruzenja sa glabalnim zna-cenjem, ovdje su interesi SAD najvise izrazeni, avuda pro-lazi vazna komunikacijska veza SSSR-a sa svijetam. U akva-tariju Mediterana nigdje ne postoje ovakve koncentracijeglabalnih i regionalnih geostrateskih problema zbag cega jepitanje stabilnasti i mira uprava u ovorn dijelu Europe -Sredazemlja ad krucijalne vaznosti.

Balkan - od bureia baruia do zone siabilnosti i nouih.problema. Kao i uvijek i svagdje i u ovorn je balkansko-egej-sko-rnaloazijskom prastoru terneljna pitanje - -pitanje stabil-nasti. Pavijesna sudbina Balkana nije bila privlacna, ali po-slije II svjetskag rata Balkan je prvi put a astvaria politicko--teritarijalna (granicnu) stabilnast. U starijoj fazi nekadasnje»bure baruta« pastaje u navije vrijeme stabilan prastar: toje vazno bez obzira da Ii je ta stabi lnost postignuta »s lijeva«i1i s »s desna« - nesvrstavanjem, podjelorn na priznate inte-resne sfere, respektiranjem »svih zona«, podjelom na blokove;stabilnost je cinjenica sve do 1970/80-tih gadina. Medutirn,najnavija faza vise nije toliko pavaljna - grcko-turski sukabna Egeju panovna je prilog nesta:bilnasti i to' u uobicajenornkantekstu to' znaci i uz interes velesila. Taj je interes logican,jer grckc-turski sukab ne adgavara SAD, a zbag slozenostimedunarodnih ad nasa SSSR ne maze iskor istiti nave proble-me koji pagadaju protivnika.

Osim avoga vazna je i druga patencijalna zona sukaba- radi se 0 mogucnostima (?) stvaranja politicko-teritorijalnefragilne zane izmedu jadransko-atranskog i crnogorskog akva-tarija preka sredisnje i sjeverne Albanije, Kosova, SR Make-dondje i Pir.inske Makedanije. Dodatni je problem u tame sto

226

se sa tom patencijalna fragilnam zanam paklapa i jedan advaznih evrapskih vajna-aperacijskih pravaca (jadransko-crno-marski sa odvojcirna za sjeverni Egej), iaka treba naglasitida je za Balkan povoljno da se nalazi izvan glavnag evrop-skog pavij esnag koridora ratova izmedu Kanalskih zemalj a

. i Ruske nizine gdje je i danas lociran najvazniji evropski- vojno-operncijskl prnvac sa najvaznij.im politicko-geostrates-lcim detaljem tj. podijeljenorn Njernackorn i njernacko-polj-skim kontaktorn.

Konacno, na Balkanu teritorijalno shvacenom i sirernsrnislu, dakle i sa Rumunjskam, treba ukazati i na trecu pri-jeparnu zanu; radi se a adnasu Madarske i Rurnunjske sprarnpitanja madarske manjine u Erdelju. Uocivsi ove tri sparnezane odnosno prablema na Balkanu, u njegovim akvatarijima,ili na rubavima valja admah naglasiti da oni nemaju tezinu.koja bi izazvala ratni sukob, ali da oni moqu bitno otezaiiproces suradnje, a time i progres: njihava inhibirajuce zna-cenje u tam je smislu ad hezaabiIazne vaznosti.

Grcko-tuiski sukob 11 Egeju sarna je dia sirih problemaadnasa izmedu dviju drzava u sto se ubraja i izuzetna teskiproblem Cipra, zatim i pitanje nacionalnih rnanjina. Vaznoje pritom napamenuti da su prablemi 11 Egeju kakve godizrazavali politicke i diplamatske pasljedice i akcije, kakvoim god hila gospodarsko znacenje - u svajaj biti ipak geo-politickog znacaja, buduci da se nadi 0 problernima pripad-nosti i padjele teritorija kao i prablemima kaji slijede izprostornog polozaja: vrijedi to' i za pitanje sirine grckog te-ritarijalnag mara, rasprastiranje kontinentalnog praga i epi-kontinentalnog pojasa, kantralu zracnog prostora, zatim zapolozaj i ulogu grckih otoka Icao i za problem okruzenja Tur-ske. Isto taka i ani siri aspekti vezani uz odnase velesila iblokova avdje sou, takoder, geopolitickog znacaja, Dok su, da-kle, sadrzaji i, geopolitiokog karaktera, politicke su sarno me-tode u rjesavanju spora.

Grcko-turski sukab u Egeju irna u odnasu na cjelinuadnasa dviju drzava i jednu vaznu specificnost, nairne: 1)ovdje je taj sukob izravan i daleko najtezi sto se najbaljevidi .iz turskog slava da bi prosirivanje terltorijalnih vodaGrcke sa 6 nrn (11,1 km) na 12 nm (22,2 km) znacilo casusbelli. Za razliku, 2) granica zapadne i istocne Trakije (drzav-na granica), iako ovdje pastaje oruzani incidenti, sarno jepotencijalna zona sukoba, i konacno 3) sukab na Cipru samoje indirektnog znacaja. Tezina grcko-turskog sukoba bitno je

15' 227

opcenito naglasena povijesnim nasljedem koje nije lako prev-ladati: s jedne strane je osvajacka Turska, koja nije ni nos i-lac, a niti nastavljae prastare mediteranske civilizacije, sdruge je strane podjarmljena Grcka, aIi i staro civilizacijsko za-riste na kojem je utemeljena, ne sarno Evropa koja oko sebevidi same barbare, a svoj negatorski stay .ispoljava u skladusa odnosima snaga prema »rnakedonskim Slavenima«. S jednestrane Evropa, a sa druge Azija, kontrast stare sedentarnecivilizacije i pokretne horde - sve same razlicitosti, ali takvekoje prizivaju i na vrednovanje. S jedne strane, novi sred-njevjekovni dosljaci kontinentalne orijentacije i svjetonazora,s druge strane, anticka talasokracija dobro ukotvljena uegejskom (i crnomorskom) bazenu koji je njezin istinski »rna-re nostro«: Konstantinopolis, Smirna, Solun, Atena i egejskiotoci - staro su i istinsko grcko zivotno trziste ; s jedne straneekspanzivni islam i njegova civilizacija, ali u neizvornimoblicima i koji od Stambola tek treba stvoriti islarnsko zi-votno zariste, sa druge sbrane starije krscanstvo koje padombizantskog Konstantinopolisa dozivljava jedan od najtezihudaraca: s jedne strane, .krvavo inzistiranje na kolonijalnomposjedu i blizina i pripadnost Evropi 'karakteriziranoj inova-cijama i revolucionarnirn razvojem; s druge, isto tako krvavoinsistiranje na oslobodilackim procesima; srednji vijek i pet-rificiranost odnosa. U novije vrijeme pohodi, odmazde i po-kusaji kornadanja Turske i grcevita borba Turske za inte-gritet; zatim, prava i kriva saveznistva u I svjetskom ratu,s jedne strane pobjednici, s dtuge porazeni: i onda izmjenestanovnistva sto se ne zaboravlja desetljecima. S jedne stranegospodarska i civilizacijska razvijenost koja se ne boji suocitisa XXI stoljecem, s druge dojmljivi primjeri srednjeg vijekai na prostranim podrucjima, i odnosu na veliki broj stanov-nika; zatim preorijentacija u odnosu na shvacanje prijetnj i iopasnosti - za Grcku nekada je to bila prije svega slavenskaopasnost sa sjevera sto poslije drugog svjetskog rata pop rimavid opasnosti i od Varsavskog ugovora. Ali, danas glavnuopasnost za Grcku vise ne predstavljaju Slaveni i Varsavskiugovor, nego saveznicka i natovska Turska (!). Radi se 0 opas-nosti na sve tri strane: zapadnotrakijskoj, egejskoj i cipar-skoj; pri tome grcka bojazan od politike svrsenih cinova iopet se ne odnosi na Varsavski ugovor, nego na Tursku -kao sto je ona zauzela sjeverni Cipar mogla bi zauzetii neke najblize egejske otoke: a sve to u zonikoja je danasvazna za NATO kao sektor okruzenja, a za SSSR kao mjestoproboja kroz okruzenja. Suprotnosti su uelik:e ~ zaprauo osim

228

(

suprotnosti tesko bi bilo naci neku. drugu karakteristiku. Prob-lem egejskog bazena najveci je danas od svih unutrasnjihzatvorenih mora u Sredozemlju (Jadran, Egej, Crno i Azovskomore). Problemi kontinentalnog Balkana nestali su barem nanacin da vise ne mogu izazvati teske i otvorene sukobe ipcdrucj e se napetosti dislociralo u egej ski bazen.

Vaznost i uloqa geopolitiCTcog polozaja i oblilca Grckenezaobilazni je clnilac i u ocjeni egejske krize i grckog me-dunarodnog polozaja u odnosu na velesile. Uzimajuci u ob-zir povijesne aspekte treba naglasiti sarno jedan elemenat,tj. raspored grckog stanovnistva duz sjevernih obala Egejskogmora izrnedu Soluna i Marice. Izduzenost ovakvog etnickogkraka s malom dubinom prostiranja u zalede, ili cak uznjegov prekid u neposrednorn zaledu Soluna sa postojanjemsireg slavenskog Hinterlanda bila je trajna opasnost za grckuparticipaciju .na sjevernim egejskim obalama. Oblik grCkogkopnenog etnickog teritorija tipicni je panhandle", ali za raz-liku ad, primjerice, aljaskog panhandle-a sa kanadskim zale-dem koje je prakticki demografski desertum, ovdje je histo-rijska situacija bila nepovoljna. Medutirn, zbog odnosa snagaGrci su ipak zadrzali sjeverne egejske obale i ovdje se nisuostuarili proces i odnosi kao izmetiu. naseg dinarskog zaletlai romanizirarie [adranske obale: Slaveni nisu uspjeli zauzetiSolun (a niti Carigrad), bugarski koridori do Egeja nisu semogli odrzati, (od 1912--1919. god. Bugarska je imala izlaz

: preko Trakije do Dedeagaca na Egejskom moru), Slaveni op-cerrito nisu prodrli do mora. Geopoliticki gledano grcki jeprotuslavenski pritisak bio nuzan, buduci da pojava Slavenau zaledu nije efemerida - oni su brojni, bioloski ekspanzivnii kontinuirano povezani sa citavom balkanskom unutrasnjoscu.I u XX st.' slavenska je opasnost aktualna - dokazuje to iMetaksasova odbrambena linija; ali, razdoblje od 1970-tih go-dina ima posve druge znacajke: Grcka smatra da vise nisuopasni Slaveni i Varsavski ugovor, nego Turska; zato ce gra-nica ria Marici postati jedno od najosjetljivijih grckih pro-celja,

Povijesni oblik grclwg etniekoq teritorija je takav daEgej zaista predstavlja »grcko jezero« i grcki »rnare nostro«jos i danas, iako se grcki etnikum i nije mogao odrzati naazijskom kopnu (sa sredistern u Smirni). Zbog teritorijalno

,I

2 Panhandle (engl.) - 8pecJfl~nl prostornl obllk drtavnog terltorlJa RdJese od glavrrtne terltorlJa odvajn jedan lzdu'-enl krak zbog l!ega sve slll!ltavl sa dr§kom.

229

(

etnickog kontinuiteta moguce je bilo zadrzati rnakedonsko--tracki panhandle, ali ne i izdvojene maloazijske sektore -sa maloazijskim kopnom nema teritorijalnog kontinuiteta,a jedna tradicionalna talasokracija maze zadrzati sarno otoke.

Suuremeni qeopolitiiiki polozaj Grcke prvenstveno je zna-c:ajan u odnosu na globalno geostrateske sadrzaje, tj. odnosevelesila. Pri tame, vazno je naglasiti da su prostarne real-nosti takve da znacenje lokacije Grcke objeklivno zaostajeza znacenjern Turske iz cega logicno slijede dvije cinjenice:americke su preferencije ipak na strani Turske, a za SSSRisto taka odnosi sa Turskom imaju vece znacenje. Zato grckapolitika spram NATO-a i SAD mora biti itekako oprezna -Grcka se uvijek maze supstituirati sa Turskom, dok obratnonije moguce. Aka bi SAD morale izvrsiti odlucni i definitivniizbor izrnedu Grcke i Turske ocito hi izabrale Tursku, a,razumljivo, to' Grckoj ne maze biti u interesu. Medutim,znacenje geopoliticke lokacije Grcke daleko je ad toga da birnoglo biti zanemareno:'

1) U Solunu zavrsava (ili zapocinje) jedan ad najvaznijihevropskih vojno-ope.racijskih pravaea (prema Panonskoj niziniiz koje se grana vise krakova tzv. panonske lepeze]; osim togataj se pravae poklapa i sa vardarskim odvojkom ad vojnooperacijskog pravea Jadransko-Crno more preko Albanije iBugarske; na sjeverni Egej izlaze i regionalni pravci dolinarnaStrume i Meste - svi ti pravci mogu ne sarno razdijeliti gre-ki teritorij na dva sektora, nego i onernoguciti izravni gra-nicno-ter itorijalni kontakt i vezu natovske Grcke i natovskeTurske.

2) Grcka Egejska Makedonija i Zapadna Trakija odje-ljuju Bugarsku i Varsavski ugovor ad sjevernog Egeja, a zaVarsavski ugovor taj je izlaz znacajan, buduci da mu ornogu-cava kopneni obilazak preko Tjesnaca.

3) Grcka je vazna pomorska spojniea Italije i Turske.Nedostatak je NATO-a nepostojanje teritorijalnog kontinuite-ta koji bi imao ne sarno znacenje okruzenja, nego i lcgistickuvrijednost. Vazno je podsjetiti da i Grcka i Turska za vezesa ostalirn NATO-om ovise prije svega a moru i zrakoplovnimvezarna sto je nepovoljna osobina.. 4) Grcki egejski otoci potencijalna su uporista za bara-ziranje iz Crnog mora; iako se cijeli Egej maze smatratizapravo kao jedinstvena barazna zona, ipak treba naglasitipostojanje triju vaznijih sektora: to' su: a) otoci Lcmnos,Evstratios i Lesbos, kao neposredna kontrola .izlaza iz Dar-

230

danela (cernu sa turske strane treba dodati i otoke Imroz iTenedos): b) otocna baraza Andros - Tinas - Mikonos -Ikaria - Sames u sredisnjern Egeju; i c) peloponesko-rnala-zijska bar ijera sa Kitherom - Antikitherom - Kretom -Karpatosorn :i Rodosom. I

5) Vazan je polozaj Grcke, koj i ornogucava participacijuna dva akvatorija (egejskorn i onorn tzv. atvarenog Sreda-zemlja tj. sa Jonskim morem). Ovakav mosno-koridorski eko-nomeko-geogralski :i geopoliticki polozaj znaci da Grcka nemoze biti blokirana u egejski bazen, buduci da raspolaze ijednirn drugim slobodnim primorskim proceljern: sta god sedogadalo u bazenu Egejskog mora ne maze odijeliti Grckuad sire mediteranske participacije ..- istina, odgovarajuca iIJUZna infrastruktura jas ne postoji na zapadnim grckirn oba-lama, ali postoji potencijal: zato se u citavom SredozemljuGrcka ubraja medu najtipicnije drzave mosno-koridorskog zna-caja. Povoljno je sto je u slucaju Grcke mosno-koridorski ka-rakter dvostruko izrazen, tj. mogucnostima i kapnenog tran-zita, ali i pornorskim putem s obzirom na Karintski kanal.

Geopoliticki polozaj izrazen: i odgovarajucim kontaktirnamar a utjeeati i na vojnu doktrinu: u Grckoj ana ne odgovaraNATO-u jer glavna opasnost vise nije sa sjevera, nego saistoka tj. ad strane Turske; prema Turskaj arijentirana jeglavnina vojnih snaga, opsesivni (i ne sarno retoricki) strahod napada odnosi se na Tursku, geostrateski najosjetljivijisektori (grcki otoci) blizu su turskog, a daleko ad grckogmaticnog kopna - zato ani moraju biti remitalizirani unatoctoga sto se time povreduju norrne medunarodnih ugovora.

Za razliku qeopolitiiiki poioza] 'Eurske, za NATO je da-leko vazniji: i historijsko naslijede ovdje igra znacajnu ulogu:Turska i Rusija vodile su 13 ratova.: teritorijalne izmjene saopcorn tendeneijam povlacenja Turske bile su znatne, ruske(savjetske) ambicije prema tjesnacima" postojale su i u IIsvjetskom ratu.

a) Prije svega, Turska se po geopolitickom polozaju srnat-ra okruienom. zemljom - Grci su na zapadu, blizina njihovihotoka neposredno uz tursku obalu ima (navodno) ofenzivnoznacenje, Rusi su na sjeveru, a Arapi na jugu, teritorijalni

3 Kno podrucje Tjesnnca podrazumljevnju se Bosfor. Mramorllo more IDardnnell. Dovoljno je lIpotrebljavatl I sumo vlostito Ime Tjesnacl jer Ievat.nosl OVOK p(l(Jru~jn \I Evropl - SredozcmlJu lollko dn nlsu polrcbnc I)Iobll?e odrcdnlcc. '1'0 jc stlcnn altunctja kno I u s)ulln.lu ICnnnlo - I ovovlnsUlo Ime zbog svojc vnt.nostl nutomalskl podrnzumljevn da se radl 0Engleskom knnalu I Doversklm vrntlma (Pas de CalaIs).

I

l231

problemi su ili aktualni (angazrnan na sjevernom Cipru), ilisu moguci (problem Iskenderuna i Hatay-a sa Sirijom); je-dina povoljnija fasada je ona prema Iranu gdje postoji zajed-nicka protukurdska orijentacija, kao i otvoreno primorskoprocelje na jugu gdje Cipar ima veliko geostratesko znacenje.Upravo i zbog cinjenice sto je .izrnedu grckog Kastellorizonana zapadu i Iskenderuna na istoku Jocirana jedina zaista slo-bodna turska Iasada znacenje Cipra i njegove vanjsko poli-ticke orijentacije je toliko veliko, buduci da i Cipar mozepostati cinilac okruzenja oko Turske; a bojazan od okruzenjastalno je prisutna u Turskoj od I svjetskog rata - taj je osje-caj intenziviran u novije vrijerne mogucnostima (?) da Grckaprosiri u Egeju teritorijalne vode na 12 n. m. cije bi seizrnedu turskih egejskih obala i ostalog otvorenog Sredozemljajuznije od Krete formirala baraza grckog teritorijalnog mora.

b) Turska raspolaze sa Tjesnacima sto je definitivno osi-guralo arnericko saveznistvo i blagonaklonost; dakako, pritome uopce nije vazan pravni status tjesnaca, nego Iaktickaprisutnost i kontrola i Iakticka mcgucnost njifiovih baraz ira-nja ili proboja. Ali, raspolaganje tjesnacima osigurava Turskoji sovjetsku teznju za dobrosusjedskim odnosima u kontekstuodrzanja prohodnosti Tjesnaca, buduci da je Sovjetski Savezu nacelu zivotno zainteresiran za Furrkcioniranje :i tih, alii svih drugih pomorskih prolaza u svijetu, jer to odgovaranjegovim vitalnim interesima sto je i logicno jer se SSSRubraja medu tzv. geografski hendikepirane drzaue (GHD).4

c) Turska ima izravni granicni kontakt sa SSSR-om, pase ubraja rnedu one rnalobrojne drzave koje ostvaruju :izravnidodir izrnedu NATO-a i Sovjetskog Saveza. Vec i sama posebi ta cinjenica moze opterecivati rnedunarodne odnose, stoje naglaseno u uvjetima kada je prostor uz tursko-sovjetskugranicu dobio i novo kompenzacijsko znacenje: nairne, nakongubitka Irana za Sjedinjene Arnericke Drzave (iranska revolu-cija, rasp ad CENTO pakta) porasJa je strateska uloga drugihsovjetima prigranicnih prostora zbog obavjestajne djelatnosti.

d) U kontekstu odnosa Istoka i Zapada, a dakako i uregionalnom kontekstu, vazan je polozaj Turske i spram Iraka- naftovod iz Iraka do Iskenderunskog zaljeva treba prornat-rati u kontekstu cinjenice da je Irak prosovjetski saveznikkoji preko Turske ima izlaz na Sredozemlje i zato manje ovisi

4 GHD - Geografskl hendlkeplrnne ddave: one koje Imaju Izlaz namore, all koJI l>llaz Iz vtse razlogR ne mora oslgurnvntl slgurnu. povoljnu Itrajnu povezanost sa svjetsklm morem,

232

I'

(

o Horrnuskom tjesnacu. Vazna je cinjenica da je odnos salrakom za Tursku faktor prlblizavanja i odrzavanja dobrihodnosa sa arapskim svijetom.

e) Po svom prostornom polozaju i Tursku valja ubrojitiu mosnokoridorske drzave s obzirom na participaciju na dvaakvatorija - crnomorskom i ostalom Sredozemlju. To zriacida slicno kao i u slucaju Grcke bilo sto se dogodilo u zoni Ege-ja i Tjesnaca u smislu nekomunikativnosti moze biti odmah i uznatnoj mjeri .kompenzirano; ·dakako, veze izmedu turske cr-nomorske i juzne mediteranske Iasade moguce su kroz Egeji kabotazom duz turskih teritorijalnih voda, ali, zbog velikihudaljenosti i rnoguce strateske ugrozenosti ad grckih otokaovo je, izgleda, ipak sarno teoretska mogucnost.

Geostrategija Egeja - Egej kao zatvoreno more. Egejskibazen je u skladu sa geostrateskorn definicijom (koja je uprakticnorn zivotnom smislu i bilo kojoj kriznoj situaciji vaz-nija od one medunarodno-pravne) izrazito zatvoreno moresto znaci da se Iizicki lako maze barazirati i iskljuciti iz kon-kretnih takticko-strateskih prilika, ill da se takvim barazira-njem mogu postici i zarnasitiji strateski ciljevi. Kao zatvorenomore Egej mora izazivati interes svih cetiriju glavnih partnera(SAD - N~TO, SSSR -- Varsavski ugovor, Grcka - Turska).

Za odnose Grcke i Turske vazno je uociti vise znacajki:Pitanje ueliiiirie. Po svojoj velicini (oko 179 000 krn") Egej

je malo more, sto znaci da ovdje relativno lako maze bitiostvarena dominacija i sarno jedne sile - tu nema dalekih,izol iranih i slabo pristupacnih dijelova, u Egeju zbog malihdimenzija problerni na jednom njegovom sektoru imaju bitnogutjecaja prakticki u citavom akvatoriju. Pored toga, Egej nijeu odnosu na zivotne regije jezgre (i one povijesne i one da-nasnje) neko periferijsko more, nego su na njegovim otocimai obalama bile lccirane historijske grcke regije jezgre :i zi.:.votna tezista (Atena, Solun, Smirna, Kreta, itd.), a taka jei danas, to znaci da zbivanja u Egeju bitno utjecu i na obakontinentska ruba - i grcko i maloazijsko kopno: prostorizmedu Atene i Soluna nije nevazna periferija, nego sredisnjistozerni prostor. Otoci nisu puki dodatak grckorn kopnu, negodio »grckog jezera« i grckog »rnare nostra«: ova je cinjehicavazna i za razumijevanje danasnjih odnosa.

Bro] i poloza] otoka5 - u egejskom bazenu ima gotovo2.400 otoka, a njihov broj i polozaj izuzetno su vazni iz geo-

5 Geografskl pojmovl polo1aja 1 smjestaf a medusobno se bltuo rnzllkuju;medutfrn, na ovom mjestu Inzlstlranje nlje nnjpolrebnlje.

233

strateskih razloga. Broj atoka ima svoju tezinu i u odnosuna politicku pripadnost, jer ana maze stvoriti i osjecaj nerav-noteze na cemu inzistira Turska sto je i logicno, jer samo dvarelativno veca atoka (Imroz, 285 km2 i Tenedos, 42 km")pripadaju Turskoj, sto je onda prvi razlog zasto Turska ne biodbacila posjedovanje jos nekih grckih atoka. A ako se tomedoda Ii cinjenica da su osim Eubeje i Krete prakticki svi vecigrcki otoci po geografskom polozaju blize turskom negoligrckorn kopnu, i da su te udaljenosti cesto svega nekoliko k111onda imamo i drugi razlog da Turska ne bi odbacila posjedo-vanje vise grckih atoka. Uocivsi znacenje broja i .polozajanuzno je ovu situaciju ocijeniti sa stanovista prirodno-geo-grafskog (prirodoslovnog) determinizma i ujedno - odbacitigal Po samoj cinjenici smjestaja atoka uz tursko kopno josne slijedi i drustveni odnos koji bi onda otoke morao ode-finirati kao turske; a u Turskoj ima politickih snaga koje smat-raju da bi svi egejski otoci kojj su 50 km udaljeni ad turskeobale zapravo morali pripadati Turskoj, a tu se and a ubra-jaju i neki od najvecih grckih atoka (Lesbos, Samos, Rodas).

Siratesko znacetije atoka dijelom je vet: istaknuto kadaje govoreno a mogucnosti barazrranja; dakako, pritom se neradi samo a barazir anju u odnosu na prekid veza Crno mo-re--otvoreno Sredozernlje", nego i spram uzth regionalnih~iljeva (grcki Lezbos i Kios u odnosu na turski Izmir). Sadatreba dodati i male dimenzije akvatorija kao i njegovu poci-jepanost mnogobrojnim otocima - to znaci da zbog relativ-no malih dimenzija baraziranje ne izaziva enormne troskove,fl da se zbog broja i rastrkanosti otoka svagdje maze nacij kopnena uporista; medutim, to maze imati i slabih strana,buduci da je kontrola taka velikog broja atoka ocito otezana.

Strateski poloza] grcldh atoka neposredno uz tursku obaluima dvostruko znacenje: obicno se njihova lalcacija promairau afenzivnam grclwm kotitekstu, dakle kao opasnost koja pri-jeti turskom kopnu; razumljivo je da na takvom gledanju in-zistira Turska: Grcka je dominantnasila u egejskom ekvato-riju, a istureni otoci prema istoku opasnost su za Tursku (!?).Medutim, kada se govori 0 opasnostima slozena je zivotnastvarnost ipak nesto drugacija, pogotovo ako se ima u vidune samo postojeca nego i buduca dernografska situacija. Grcka

6 U ovom se teksiu 1 Crno more rnzumtjtvo tretlra kao dlo Sredozemljaono to zalstn 1 jest po svim znnnsivenim krlterljlma; dakako, siluaclja je

drugacija ako se rndl 0 pollticklm mnnlpulacijnmn u sklndu sa odrec'lenimInicresimn. .

234

(danas : ima 9,900.000. stanovnika (1984; god.),· a Turska48,279.000 stanovnika.

Uz prirodni prir ast u Grckoj ad 0,60/0 (prosjek 1980-83)- broj stanovnistva Grcke podvostrucit ce se tek za 115,5godina, a u. Turskoj uz prirodni prirast ad 2,10/0 (prosjek1980-83) broj ce se stanovrristva podvostrucitt vec za 33godine. A ov'i brojevi i perspektiva rnoraju imati utjecaja iu egejskom bazenu tim vise sto je turska egejska obala ipakjedno ad turskih zivotnih zarista dok su greki otoci u fazidemografske depopulacije; dakle, qrcki otoci su u slabijemcbrambenom potoiaja aka bi doilo do turske invazije, s ob-zircm i na demagrafslcu situaciju, blizinii turskoni kopnukao i cinjetiicu da neki krugovi u Turskoj traie Lesbos iDodekaneze.

Zapravo, moguce jepokazati da je tursko gledanje a of en-zivnom znacenju i opasnosti ad grckih atoka jednostrano:1) otoci su isuvise daleko ad grckog kopna sto znaci da jenjihova obrana teska, a izlozenost turskom napadu (uklju-civsi i stalnu ar tiljerijsku aktivnost) velika; 2) osim toga,njihova funkcioniranje ovisi a tome da li Grcka u pornorskomi zrakoplovnorn smislu zaista kontrolira citav Egejski bazensto se maze osporiti. Ocito je da Turska maze lakse zauzetiisturene grcke otoke, nego sto ih ova moze braniti; 3) eventu-alnu grcku opasnost treba promotriti i sa jos jednog i tolroncepcij skog stanovista - tj. moralo bi unaprij ed biti rij e-seno i biti jasno pitanje koja bi zapravo bila svrha osvajanjadijela zapadne turske obale kojemu je u sredistu lociranaSmirna? Svrha osvajanja dijela turskog teritorija cini nam seriedokucivorn, osim u jednom smislu tj. da se uz eventualnuglavnu frontu u Trakiji otvori i druga fronta. To bi mogaobiti jedinim razlogom: rasierecenje trakijske [ronie uz onc-moqucauatiie . zauzimanja gl'Clcih atoka uz turskii obalu; jer,osvajanje teritorija otvara nove probleme kada se ne znasto ciniti sa tim novim prostorom i kakva mu je uloga. Treba

;podsjetiti naprimjer Iraka koji naprosto nije znao kako is-koristiti osvojene dijelove teritor ija u ratu sa Iranom.

Pored toga polozaj grckih atoka uz obalu Turske ne pred-stavlja apsolutno nikakvu opasnost, buduci da je nezamislivgrcki prvotni napad, iako treba dozvoliti da ce Grcka ucinitisve da obrani svoje egejske otoke. U tom smislu Grcka ispo-ljava dvostruku bojazan: jedna se odnosi na cipa rski prese-dan (turska okupacija sjevernog dijela atoka 1974. god.), iakousporedbe zapravo ne mogu izdrzati kritiku, buduci da je

"

Ij,

235

Cipar posebna politicka tvorevina, posebna drZava, a u kojojpostoji i znatan dio turskog stanovnistva, sto je bitno razli-Cita situacija od one egejskih otoka; druga bojazan Grcke od-nosi se na postojanje turske IV armije na egejskoj obali (iz1975. god.) sa stabom u Izmiru, nastale po turskom uvjera-vanju kao odgovor na grcku mi1itarizaciju egejskih atoka. Bit[e problema u tome sto ta arrnija ima desantne [edinice, anije u sklopu i pod komandorn NATO-a. Prerna grckom shva-canju njezino ofenziv.no znacenje je ocito , pa bi i to govoriloa odredenoj opasnosti. Medutim, za ocjenu ove situacije va-7.an je redosljed zbivanja - Turska upozorava da je IV ar-mija formirana tek 1975. godine i da je ana samo odgovorna vet: raniju mi1itarizaciju grckih atoka (zabiljezenu vectijekom 1960-tih gcdina), inace zabranjenu 1923. i 1947.god. (konvencija iz Lozane, Pariski sporazum). Osim toga IVarmija je onaj, slabiji i onaj manje kvalitetan dio turskihoruzanih snaga za razliku ad arrnija lociranih u Trakiji,u Kurdistanu i uz sovjetsku granicu. Medutirn, bilo kako biloGrcka se osjeca ugrozenorn pogotovo sto je jasno da Turskamaze zauzeti grcke otoke uz maloazijsko kopno i bez obzirana postojanje IV armije. Ali, kao glavna potencijalna frontaostaje ana u Trakiji ~ dstocna Trakija predstavlja zaledeStambola, ad Mramornog mora cini tursko unutrasnje morei osigurava Bosfor i Dardanele, u tom je zaledu ne sarno kon-takt sa Grckom, nego i Varsavskim ugovorom. U svojoj tur-skoj neprikosnovenosti Istocna 'I'rakija odgovara neprikosrfo-venosti grckih otoka. I konacno - treba naglasiti da bi dva aktamogla za jednu i drugu drzavu znaciti casus belli, tj. akaTurska okupira bilo koji grcki otok, i1i aka Crcka prosiriteritorijalne vade na 12 nm.

Problemi sirine grClwg teritorijalnog mora u Egeju danassu glavni cinilac moguceg ratnog sukoba izmedu dviju drZava.Zbog velikog broja atoka, njihove razasutosti po citavomakvatoriju i malih dimenzija Egeja sirina teritorijalnog moraima odlucno znacenje zapitanje da Ii ce Grcka povscanom si-rinom teritorijalnog mora (ad izvornih 3 na danasnjih 6 i1ipotencijalnih 12 nm) pretvoriti prakticki citav Egej u svojeteritorijalno more dovodeci tako i Tursku i sve drzave crno-morskog bazena u nepovoljan polozaj. Prema konvencij i izLozane Grcka i Turska imaju teritorijalne vade ad 3 nm,god. 1936. Greka ih je prosirila na 6, a zatim i Turska 1964.god. U skladu sa novom konvencijom 0 pravu mora (UN -1982. god.) prosirenje teritorijalnog mora bilo bi ~oguce i

236

(na 12 nrn. Sirina Grckog teritorijalnog mora odnosi se, da-kako, i na sve grcke otoke osim onih koji su ad turskog kop-na udaljeni manje od 6 nm. Postojeca situacija sa sir inomgrckcg teritorijalnog mora prvenstveno je vazna iz jednogstrateskog razloga - nairne, u ovm slucaju izuzirnajuci zonuTjesnaca (dakle sistem Dardaneli, Mramorno more, Bosfor)postoji izrnedu Crnog mora i as tale turske egejske obale i osta-log dijela Sredozemlja (tj. otvorenog Sredozemlja juznije adKrete) povezanost putem slobodnog mora. I Turska i geografskihendikepirane drzave Crnog mora dolaze do slobodnog morau Egeju napustajuci Dardanele. Osim toga Turska moze josna 3 mjesta izici u slobodno more Egeja (sa kopna istocnoad Tenedosa, iz Izmira izmedu grckih Lezbosa i Kiosa izsjevernog sektora zaljeva Kusadasi sjevernije ad grckog Sa-mosa); radi se, dakle, 0 cetiri mogucnosti izlaza dovoljne sl-rine sto bitno umanjuje rnogucnosti (nejslucajnih incidenata.Problem je za Tursku, medutirn, u tome sto navedeni izlazi,osim u slucaju Izmira, nemaju u zaledu odgovarajuce luke iprometnu infrastrukturu.

U navedenoj situaciji sa 6 nm sirme grckih teritorijalnihvoda postoje i 2 izlaza putem slobodnog mora koje mogukoristiti i Turska i drznve crnomorskog bazena - to su pro-lazi izrnedu Krete i Kasosa i Karpatosa i Rodosa. Ocito jeda ovakve mogucnosti odgovaraju i najsirirn medunarodniminteresima. Medutirn, u skladu sa novim medunarodno-prav-nim rnogucnostima Grcka bi mogla prosir iti svoje teritorijal-ne vade i na 12 nm - ana smatra da na to ima pravo, aliis tice da to ne zeU Ciniti oci to kao koncesij u Turskoj. Teri to-rijalnim vodama od 12 nm Grcka smatra da u Egeju ne biokruZila Tursku, buduci i kroz teritorijalno more postoji pravoneskodljivog prolaza. A u odnosu na SSSR Grcka je spremnauciniti jos jednu koncesiju, tj. ostaviti sarno za SSSR u Egejukoridor sirok 12 nm (22,2 km) pod rezimom slobodnog mora.Medutirn, pitanje koridora slobodnog mora izrnedu Crnog morai otvorenog Sredozemlja nije za sovjete i jedini problem -radi se jos i a tome da SSSR koristi sidrista u slobodnommoru aka 10 - 11 nm na pucini kod Krete, Antikithere i Eus-tratiosa, dakle izvan zone ad 6 nm. Ukoliko bi Grcka ipakprosirila teritorijalne vade na 12 nm obuhvatila bi i ta sid-rista i njihova daljnja sudbina mogla bi biti i dadatni problem.

Prosirenje grckih teritorijalnih voda na 12 nm imalo bidalekosezne posljedice - naime, grcke teritorijalne vode uuvjetima sirine ad 6 nm zauzimaju oko 35\)/0 povrsine Egeja,

II:'

237

,-,

R Turske 8,8010,' dok 56,20/0 otpada na slobncdno more. Ali,sa sirinom grckog teritorijainog mora ad 12 nm Grckoj bipripalo cak oko 63,90/0 povrsine Egeja _. istina, s jedne stranepreostale bi i zone siobodnog mora (26,1010), ali medusobnonepovezane. Jedna ad tih zona (ana sjevernije ad Krete) imalabi, doduse, izravnu vezu sa otvoreni:m Sretlozemljem, ali jeta cinjenica bez znacenja, bilo za tursko egejsko procenje,bilo za crnomorske drzave, S druge strane svaki izlaz iz Dar-danela do slobodnog mora u sjevernom Egeju b10 bi blokirangrckim teritorijalnim morem, Turskoj bi preostale do zonespomenutog slobodnog. mora sarno dvije mogucnosti (iz Izrnirai sa jugozapadnog dijela poluotoka Klazomena). Medutim,ta je cinjenica ad malog znacenja, buduci da do otvorenog Sre-dozemlja juznije ad Krete postoji prakticki kontinuirana ba-raza grckog teritorijalnog mora. Zato je tursko stajaliste uodnosu na sir inu grckog teritorijalnog mora naglaseno u svojostrini: Aka Grcka prosiri teritorijaine vode na 12 nm bitce to uzrok rata! Turska smatra da je Egej zatvoreno moregdje su potrebni drugaclji medunarodno-pravni odnosi odonih uobicajenih.

Problem lwntinentalnog praga, epikontinentalnoq pojasai razqranicenja ekonomskiii prava u podmorju. Egeja, takoder,bitno opterecuje grcko-turske odnose. Vazno je naglasiti da sei opet susrecemo s argumentima koji su i1i u domeni juriste-raja, i1i prirodoslovnog determinizma, te su stoga neprihvat-ljivi, Medunarodno-pravni argumenti su posve suprotstavljeni,tj. radi se 0 pitanju imaju li otoci i1i nernaju i vlastiti pragi epikontinentalni pojas; ocito je da se stvar maze rjesavatiili pukim odnosom snaga, ili razumnim konpromisom. Za Tur-sku, dno Egeja je sarno produzetak maloazijskog kopna saeijeg se potopljenog dna dizu grcki otoci - ova bi podrucje,dakle, moralo pripasti Turskoj sve do prakticki linije medi-jana na zapadu. Tursko je stanoviste tesko braniti, buduci dagran ice maloazijskog praga nisu jasne ni izrazite: postoji, isti-na, Anatolijska udolina izrnedu zaljeva Saros i poluotoka Hal-kidika priblizno u smjeru istok-zapad, ali to znaci da bisarno podmorje Lemnosa i Eustratiosa pripalo Turskoj. U os~talom podrucju sve do kretsko-rodoskog otocnog luka pod-morski reljef pruza malo jasnih kriterija: sjeverno ad Kretepostoji Kretska udolina, a i ona nije relevantna za razgrani-cenje; isto taka, izrnedu Rodosa i Krete podmorska uzvisenjai udoline takoder nisu relevantne. Vazno je uociti da u kljuc-nom spornom podrucju na profilu Atena-Izmir nema jasnih

238

"""------------------------------------------------------------------------------------------ .•..

reljefnih pretpostavki za razg ran icenje ; turski su zahtjevi dak-le, prilicno neutemeljeni, a njihova ispunjenje rezultiralo bineuobicajenom situacijom koja zapravo i ne mora biti ne-prihvatljiva, tj: prag je turski, a na njemu su grcki otoci sa,odgovarajucim pravima u zoni sirokoj 6 nm.

Konacno, posljednji, aspekt spora u Egeju je pitanje kon-trole grckog zracnog prostora - Grcka traz! zonu od 10 nmoko otoka, Turska priznaje sirinu sarno od 6 nm kakva jej sir ina teritorijalnog mora. Problemi su u ovom slucaju slicnikao i u odnosu ria sirintl teritorijalnih voda. Medutirn, ovdjetreba dodati i osobinu kumulativnosti - aka, nairne, Grckaprosiri teritorijalne vade na 12 nm, aka se grcki otoci uztursku obalu nalaze na vlastitorn kontinental nom pragu, i akase ostvari suverenitet i u zracnorn prostoru ad 10 nm sirine,radilo bi se zaista 0 tzv. puzajucoj jurisdikciji (creeping ju-risdiction), koj a bi stvarno pretvorila egej ski bazen u isklju-civo »grcko jezero« sto ne bi bilo prihvatljivo. '

Mogucnosti rjesenja moraju se ocito osnivati na kornpro-misima. S jedne strane, za sprijecavanje sukoba pogodno je,'a rnozda i odlucno, da su obje zemlje clanice NATO-a. U sva-kom slucaju NATO (SAD) maze izvrsi ti pritisak koj i bi spri-jecio izbijanje raln. Sto se tice SSSR-a. s druge strane, onje u onosu i spram Grcke i Turske u vrlo delikatnoj situaciji:zbog kljuceva Tjesnaca koje drzi, Turska, mora irnati stobolje odnose sa tom zemljom (ne maze pristati uz grcku stra-nu). Uostalorn, sovjetska nastojanja aka dobrih odnosa saTurskom su poznata - primjerice: »Deklaracija a nacelimadobrosusjedskih odnosa izrnedu SSSR-a i Republike Turske«iz 1972. god. Isto tako ne rnoze pristati niti uz Tursku, jerGrcka drzi kljuceve Egejskog mora.

Spomenuti kompromis Grcke i Turske moran bi uklju-civati: 1) Pristanak da se spor preda medunarodnorn - sudu11 Hagu. 2) Grcka bi moral a definitivno odsustati ad idejesirenja teritorijalnih voda na 12 nm sto je lcgicni izraz geo-grafskih specificnosti u egejskom bazenu. 3) Podmorje trebapodjeIiti po medijanu, a grckim otocima treba u turskornsektoru pripasti podrucjo sarno u sirini teritorijalnog moraod 6 nm; podjela po medijanu negira prirodno-geografski de-terminizam i fataIizam, jer Grcka nije zasluzna, a Turskanije kriva zbog postojeceg rasporeda atoka. 4) Jedna je adrnogucnosti da se podmorje uopce ne dijeIi teritorijalno, negoda uvijek postoji zajednicka eksploatacija u skladu sa nacelorn

II

II

;'1

II, Iii

239

jednakih koristi. 5) U vojnom i strateskorn smislu potrebnisu: a) ugovor 0 nenapadanju, b) grcki otoci uz tursku obalui sva turska egejska obala mogu biti militarizirani, ali bezofenzivnog oruzja i moraju u slucaju bilo kakvog (vojnog) su-koba Grcke i Turske u bilo korn podrucju ostati izvan funk-cije. To znaci da Grcka nece koristiti otoke za napad na turskokorpno, i da Turska nece napasti grcke otoke. 6) Turska moraprestati povredivati grcki zracni prostor oko atoka i raspustitiIV armiju, dok Grcka treba prestati sa propagandnim ofenzi-varna protiv Turske.

Sire qeostratesko znacenje egejslcog problema tice se pri-je svega SAD i NATO-a. Pri tom je vazno da Grcka raspolazeizuzetno djelotvornom polugorn u vodenju svoje politike pre-ma SAD, tj. uvijek se moze prijetiti neproduzavanju ugovo-ra 0 americkim bazama (ugovor je sklopljen 1983. god. -tzv. »Defence and Economic Cooperation Agreement« (DECA)kakav postoji i sa Turskom iz 1981. god., a istjece krajem1988. god). Grcka moze suspendirati americke baze ako bidoslo do ugrozavanja vlastitih nacionalnih interesa. Baze sene mogu koristiti ofenzivno protiv Libije i grckih prijateljskihzernalja na Bliskom i Srednjem istoku. SAD povecavaju vojnupomoc Grckoj sa 280 na 500 mil. $. Medutirn, uza sve toGrcka ipak nije sigurni clan NATO-a, ona je izvan vojnestrukture bila od 1974-80. god, a i danas je u NATO-u (?)prvensteno, stoga, jer se tim clanstvom osigurala od turske ag-resije. Iako je Turska geostrateski vaznija od Grcke SAD suipak i za tu zemlju bitno zainteresirane. Ocito je potrebnaamericka prisutnost, buduci da se Grcka ne moze sarna bra-niti, a dovodenje konvencionalnih snaga iz ostale Evrope jeotezano i zahtijeva vremena. Iako Sredozemlje (1985/86) visenema toliko arnerickih nuklearnih podmornica kao nekada,iako sovjetsko zrakoplovstvo bazirano na Krimu predstavljaopasnost za VI flotu, arnericka flota je ipak jaca od sovjetskekoja se najvise moze ogranieiti na sprijecavanje ulaza arne-ricke flote u crnornorski bazen; ali, vazno je uociti da se nekiarnericki saveznici nalaze u sovjetskom okruzenju sto nagla-sava znacenje americke prisutnosti - to se odnosi na Turskuspram SSSR-a, sovjetske note u Crnom moru, Eskadre u os-talom Sredozemlju i Siriji.

Grcko-turski spor u Egeju bitan je prilog militarizacijeEvrope - Sredozemlja i znaci odrzavanje trajne napetosti.ad svih ostalih sukoba na Sredozemlju i mediteranskih suko-

240

ba? grcko-tursk] spor je i naj tezi evropski problem uopce. ZaJugoslaviju njegovo je znacenje utoliko, sto bi se u slucajugrcko-turskog rata nasla jedna .Jugoslaviji granicna drzava,i to upravo ona gdje je moguce ostvariti. teritorijalni konti-nuitet SF! potencijalnom fragilnom zonom izmedu jadran-sko-otranskog prostora preko srednjeg Balkana do Crnogmora.

7 Sukobt »na Sredozernlju« ! »sredozemnt sukobt« nlsu jcdno tc ISlo:dok su, prtmjcrtcc problcml u Egcju lit Slrt! ar edozernnj sukobl, problemL!bnnonn Ie sumo sukob nn Sredozernlju,

16241