bankarstvo pitanja odgovori

Embed Size (px)

Text of bankarstvo pitanja odgovori

BANKARSTVO skriptaISPITNA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. PITANJA Trendovi i ciljevi bankarstva Karakteristike poslovnih banaka Perspektive bankarskog sistema poslovanja Novi lik poslovne banke zahtev novog bankarstva Novi vid strategije bankarstva prema komintentima klijentima Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu Podredenost bankarstva komintentima Odnos komintenta i poslovne banke Izvori sredstava poslovne banke Depozitni potencijal banke depozitni izvori sredstava Struktura depozitnog potencijala banke Transakcioni depozit depozit po videnju pravnih lica Oroceni depozit pravnih lica Depozit stanovnitva tedni depozit stanovnitva Faktori povecanja depozitnog potencijala Ostvarenje dobiti profit banke, bankovna dobit Vrste i oblici bankarskih poslova - predmet bankarskog poslovanja (aktivni poslovi, pasivni poslovi) 18. Prikupljanje novcanih sredstava 19. Plasiranje novcanih sredstava 20. Formiranje kreditnog potencijala poslovne banke 21. Determinante formiranja depozitnog potencijala 22. Neto kamatna mara razlika izmedu aktivne i pasivne kamatne stope 23. Bankarski marketing i razvoj banke u medunarodnim okvirima 24. Znacaj interne kontrole poslovne banke 25. Interna kontrola poslovne banke 26. Zadaci interne kontrole 27. Obezbedenje od rizika poslovne banke 28. Utvrdivanje rizika poslovne banke 29. Faktori kreditnog rizika 30. Osnova rizika u bankarskom poslovanju 31. Analiza likvidnosti poslovne banke 32. Koncept likvidnosti poslovne banke i solventnost 33. Strategija likvidnosti poslovne banke 34. Upravljanje aktivom i pasivom poslovne banke i likvidnost 35. Projektovanje likvidnosti poslovne banke 36. Interni bilansi poslovne banke 37. Bilans stanja poslovne banke 38. Bilans uspeha poslovne banke 39. Informacioni sistem neophodan elemenat bankarskog poslovanja 40. Bankarski informacioni sistem i stanovnitvo 41. Bankarski informacioni sistem i stanovnitvo 42. Koricenje visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu 43. Politika kamatnih stopa 44. Kamatni mehanizam odnos aktivne i pasivne kamate 45. Osnova strategije kamatnih stopa 46. Tehnologija kreditiranja 47. Odobravanje kredita 48. Koricenje kredita

1

49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58.

Primena i donoenje kreditnih odluka Vrste oblici kredita Vrste kredita prema domicilu kreditora Vrste kredita prema statusu kreditora Vrste kredita prema predmetu koricenja Vrste kredita prema roku koricenja Vrste kredita prema nameni koricenja Vrste kredita prema svrsi koricenja Vrste kredita prema nacinu obezbedenja Obezbedenje profitabilnog nacina poslovanja banke osnovni cilj funkcionisanja poslovne banke 59. Trina orijentacija poslovnih banaka 60. Trina konkurencija poslovnih banaka na finansijskom tritu 1. Trendovi i ciljevi bankarstva

Bankarstvo kao posebna naucna disciplina ima zadatak da ispituje i prati opta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi proucavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i nacina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, proucava bankarsko poslovanje, a narocito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i koricenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i proimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike,s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema s druge straneBankarstvo kao naucna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspeno vodenje bankarskih poslova, vodeci racuna o kreditnom pokricu, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, pekulativnim poslovima i sl.Nakon pocetne mikroekonomske orijentacije Nauka o bankarstvu je vremenom sve vie poprimila makroekonomsku orijentaciju. ''Savremeni nacin naucnog tretiranja bankarstva ne gleda vie na banku kao na preduzece, vec kao na izvrni aparat optih privrednih, finansijskih i monetarnih mera, pravilno uvidajuci da je funkcionalni znacaj tog aparata po drutvo i reprodukciju mnogo vaniji od internih problema banke i bankarskog sistema kao preduzeca. To znaci da se nauka o bankarstvu ne bavi interno-tehnolokim problemima banaka kao preduzeca, jer banka je u sutini deo privrede, ona slui privredi i nema neke svoje osamostaljene ciljeve. Danas bi se moglo govoriti o iznijansiranoj kombinaciji mikro i makro pristupa Nauke o bankarstvu. Polazi se od pretpostavke da je banka specificno preduzece koje posluje specificnom robom (novcem), zbog cega je veci drutveni znacaj takvog preduzeca u odnosu na bilo koja druga ''obicna preduzeca''. 2. Karakteristike bankarskog poslovanja (obeleja)

Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima finansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. Bitna karakteristika banke je transformacija sredstava, pri cemu banka transformie kratkorocniju depozitnu pasivu u dugorocniju aktivu. Jo jedna bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija trailaca zajmova. To znaci da se banka pojavljuje kao procenjivac kreditnog rizika u ime deponenta cija sredstva banka plasira. Treca je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita velikog broja deponenata, a raspoloivi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima.

2

Cetvrta za banku se moe reci da je kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni finansijski instrumenti koji sadre: kamatnu stopu, rok dospeca, pokrice... Dualizam u koncepciji komercijalne banke sastoji se u tome da one s jedne strane predstavljaju monetarnu instituciju, a sa druge strane nemonetarnu finansijsku instituciju. Kao monetarne institucije, komercijalne banke su organizacioni nosioci transakcionih depozita na kojima praduzeca i gradani dre transakcioni depozitni novac. Drugi deo poslovanja komercijalnih banaka cine nemonetarni depoziti, tedni i oroceni, kao i zajmovi. Centralna banka je manje zainteresovana za ove aktivnosti. U razvijenim trinim ekonomijama je izvreno potiskivanje banaka. Transakcioni depozitni racuni kod banaka koji su nekamatni, delimicno su potisnuti stvaranjem novog tipa transakcionih racuna kod nebankarskih institucija, kao to su zajednicki fondovi novcanog trita koji su prvi put lansirani od strane berzanskih firmi, pocetkom 70-tih godina HH veka u SAD. To su vrste transakcionih depozita koji predstavljaju akcije vlasnickih sredstava. Kupci tih akcija dobijaju protivvrednost u vidu depozita na posebnim racunima kod ovih institucija. U razvijenim zemljama stvaraju se finansijski konglomerati ciji vlasnici mogu da budu komercijalne banke, osiguravajuce kompanije, berzanske firme, trgovinske kompanije sa razvijenom mreom klijenata. Finansijski supermarketi koje su formirale takve institucije, kao na primer American Expres, Sears (sistem robnih kuca) obezbeduju da individualni klijenti mogu na jednom mestu da obave citav niz finansijskih aktivnosti: da otvore transakcione racune, da dre tedne i orocene dopozite. Na taj nacin se ostvaruje princip unakrsne prodaje i to na jednom mestu. Banke u tranformacionim procesima ne ostaju u tradicionalnim okvirima depozitno-kreditnih aktivnosti, vec ulaze u neke nove aktivnosti, kao to je poslovanje sa vrednosnim papirima, pa i poslovanje u oblasti osiguranja. Uspenost bankarskog poslovanja zasniva se na interakciji tri kljucne komponente: preduzetnitva tehnologije organizacije. Finansijske institucije su posrednici u transferu sredstava izmedu preduzeca i domacinstava. Postoje 3 osnovna tipa finansijskih institucija: 1) kreditne institucije 2) institucionalni investitori 3) berzanske firme (investicione banke) 4. Novi lik poslovne banke zahtev novog bankarstva Razvoj trinih odnosa prouzrokovao je drugacije tretiranje banaka. Banka se ne posmatra samo sa mikro aspekta (mikroekonomija pojedinacne banke), vec se definie i kao drutvena finansijska institucija. Banka je za razliku od drugih preduzeca u krajnjoj instanci drutvena finansijska institucija, cija poslovna sposobnost i efikasnost funkcionisanja imaju izuzetan uticaj na racionalnost koricenja sredstava na nivou makrosistema.Savremeno svetsko bankarstvo karakterie se izrazitom dinamicnocu promena, za ta se koristi izraz ''bankarska revolucija'' koja se ogleda u nacinu na koji su reorganizovane i prestruktuirane banke i druge finansijske institucije, u njihovim medusobnim spajanjima i preuzimanjima, u pojavi novih funkcija, ubrzanju kretanja novca, u deregulaciji finansijskih trita,u do skora neslucenom razvoju i primeni tehnologije u bankarskom poslovanju, u neverovatnoj ulozi i znacaju informacija kao faktora konkurentne trine pozicije banaka i td. Mocni

3

kompjuteri kojima raspolau banke omogucuju im skoro apsolutnu procesnu brzinu...a to je jedina ''konstanta'' bankarske ekonomije . Savremena bankarska teorija relativizuje rizik na nivou pojedinacne banke, to se postie apsolutizacijom znacaja finansijskih inovacija u funkciji profitabilnosti pojedinacne banke, dok se zanemaruju makroekonomski efekti potencijalnih rizika u makro sistemu. Mogu se definisati neki opti principi relativni za savremenu banku : 1. to su elektronski opremljene, banke naplacuju vece provizije; 2. - to je bri prenos podataka, to je dua i komplikovanija kontrola boniteta i banke i njenih komintenata; 3. - ukoliko su ceca knjienja, povecavaju se i one najmanje bankarske provizije, a ukoliko su reda knjienja veci su pauali ; 4. ukoliko imate manje sredstava na racunu, elektronska knjienja ce vie kotati. Prema tome : - banka je samostalni privredni i trini subjekt; - banka je preduzece sui generis ; - banka se zasniva na prenetim ovlacenjima i poverenju; banka ima posrednicku ulogu u transformisanju sredstava izmedu finansijskih suficitnih i deficitnih transaktora; - banka obavlja sve depozitne, kreditne i novcane transakcije svojih komintenata, pri cemu se odvija sekundarna emisija novca; - banka ob