- BASNE -

Basne

Heziod 7. st. prije nove ere; Poslovi i dani (Basna o jastrebu i slavuju) .................................... 3

EZOP, 6.st. prije nove ere .......................................................................................................... 4

JEAN DE LA FONTAINE, 17. st., Francuska ......................................................................... 7

GOTTHOLD EPHRAIM LESSING, 18. st., Njemačka ............................................................ 9

IVAN ANDREJEVIČ KRILOV, 18. st., Rusija ...................................................................... 10

Usporedba basni ....................................................................................................................... 12

Usporedba basni – HRVATSKI BASNOPISCI ....................................................................... 13

Ivan Filipović ........................................................................................................................... 13

Rikard Katalinić Jeretov ........................................................................................................... 14

Ivana Brlić-Mažuranić: ............................................................................................................ 14

GUSTAV KRKLEC - TELEGRAFSKE BASNE ................................................................... 16

VLADO HALOVANIĆ ........................................................................................................... 22

Heziod 7. st. prije nove ere; Poslovi i dani (Basna o jastrebu i slavuju)

BASNA O JASTREBU I SLAVUJU

Sada ću basnu vladarima pričati razumnim za se:

Tako je rekao jastreb slavuju šarena grla,

Kad ga je zgrabivši nosio gore pod oblak visoko,

I kad je ovaj, ranjen ubodom svinutih pandža,

Cvilio tužno, onaj reče mu premoćnu riječ:

Jadniče, zašto cviliš? Sad mnogo jači te drži;

Ići ćeš kud te vodim, makar si pjevač dobar,

Hoću li, mogu te pojest ili te pustit.

Luda je koji hoće nasuprot jačemu stati,

Jer pobijediti ne će i još će podnijeti sramotu.

Brzokril tako reče široko raskriljen jastreb.

EZOP, 6.st. prije nove ere

Ilustracija: Svjetlan Junaković

LISICA I GROŽĐE

Lisica, videći grožđe na jednoj visokoj lozi, pokuša ga na sve načine dohvatiti. Nikako nije

mogla doći do njega. Kad je sve probala, ona se okrene i ode govoreći: - Još je kiselo. Ništa

ne valja. Trnu zubi od njega.

ZEUS I PČELA

Jedna pčela odleti na Olimp i ponese Zeusu na dar mirisnog i zrelog meda. Zeus se toliko

obraduje, da joj obeća sve što poželi. I pčela je poželjela: ˝Daj mi jedan žalac, da mogu ubosti

svakoga tko pokuša da mi krade med.˝

To Zeusa razljuti, jer je Zeus volio ljude. Ali obećanje je obećanje. Zato dade pčeli žalac, koji

će i pčeli donijeti smrt, ako ga upotrijebi. Od tada pa i dan danas, svaka pčela ima samo jedan

žalac. Ako nekoga ubode, i sama umre.

LAV I MIŠ

Lav je bio umoran. On leže u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš odluči pretrčati

preko lava. Međutim, lav se probudi i ščepa miša.

- Je li, maleni ? Zar se ti, kraj toliko prostora, usuđuješ pretrčavati preko mojih leđa? Što

ćemo sada, govori? - viknu lav.

- Moćni lave - odgovori miš umiljato. - Pogriješio sam, priznajem. Molim te da mi oprostiš.

Nikada više neću to učiniti, ovo je prvi i posljednji put. - Uostalom, pomisli: Kakva bi to slava

bila za lava da ubije miša?

Lav se nasmije i pusti miša živog i zdravog.

Poslije nekoliko dana, lav se nesretno uhvati u jaku mrežu koju su postavili lovci. Nije se

mogao izvući pa je rikao od jada i srdžbe.

To je čuo miš. Odmah je dotrčao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreži, nije gubio

vrijeme. Počeo je gristi užad i malo po malo načinio je dovoljno veliki otvor kroz koji se lav

izvukao i tako spasio.

- Kakve se čudne stvari događaju na ovom svijetu! - reče lav. - Ko bi ikad pomislio da i miš

može spasiti lava od smrti!

LAV, MAGARAC I LISICA

Lav, magarac i lisica pođu zajedno u lov. Dogovorili su se da časno podijele sve što ulove.

Kada su dovoljno nalovili, lav reče magarcu da pametno razdijeli dobitak. Magarac podijeli

sve na tri dijela, rekavši onda da prvo biraju lav i lisica, a da će on uzeti trećinu koja poslije

njih ostane.

- Zar je to pametna podjela? - reče ljutito lav - Sad ću ja tebe naučiti pameti! - Zatim tresnu

magarca o zemlju.

- Dijeli ti sad - reče lav lisici.

Lisica natovari sve na jednu gomilu, a za sebe ostavi samo jednog zečića.

- He, he, premudra lisico! Tko te naučio da dijeliš tako pametno? - upita je lav.

- Magareća glupost - odgovori lija.

JEAN DE LA FONTAINE, 17. st., Francuska

GRADSKI MIŠ I POLJSKI MIŠ

Jednog dana miš iz grada

Pozvao je poljskog miša

U goste, jer dom mu sada

Pečenja pun je i slatkiša.

Na turskomu sagu zbilja,

Sve bje puno jela, pila

Zamislite tog obilja;

Kakva je to slava bila!

Sve bi prošlo s malo štete,

Ispunjena svaka želja;

Ali netko gozbu smete

Baš sred najljepšeg veselja.

Ko da vrata netko pipnu;

Odmah nesta dobra volja:

Gradski miš ko strijela đipnu,

A za njime drug iz polja.

Buka presta, mir zavlada:

Još bi im se častit htjelo;

I građanin reče tada:

Da svršimo naše jelo!

-Dosta!- seljak će mu na to;

Baš mi nije mnogo za to,

Da se častim sav pun straha.

Dođi k meni, bit će graha;

Nema tu što da se pita,

Mirno jedeš baš dosita.

Zbogom! Marim ja za slavu,

Gdje na pazar nosiš glavu!

(prev. Slavko Ježić)

GOTTHOLD EPHRAIM LESSING, 18. st., Njemačka

HRAST I SVINJA

Neka se proždrljiva svinja, pod visokim hrastom, tovila plodom, koji je padao na tlo. Dok je

još žvakala jedan žir, već bi očima proždirala i drugi.

-Nezahvalna živino!-doviknu mu napokon hrast.-Hraniš se mojim plodovima, a da u visinu ne

upraviš ni jedan jedini zahvalni pogled.

Svinja zastane na trenutak i zarokće odgovor:

-Moji zahvalni pogledi ne bi izostali kad bih samo znala da si poradi mene prosuo svoje

žirove.

PAUNOVI I SVRAKA

Neka se ohola svraka kitila poispalim perjem šarenih paunova, pa kad joj se učini da je već

dosta nakićena, ode među te blistave ptice. Paunovi je prepoznadoše i oštrim se kljunovima

strelimice okome na nju da joj iščupaju varavi ukras.

- Ta prestanite! – zavikne napokon svraka, sad ste već uzeli sve što je vaše. No paunovi

opazivši i poneko sjajno pero svrakinih krila, odvrate: - Šuti, uboga budalo, ni ova ne mogu

biti tvoja pa kljucahu i dalje.

SLIJEPA KOKA

Neka obnevidjela koka navikla na čeprkanje ni slijepa ne prestade marljivo čeprkati. A

kakvu korist imade od toga jadna radina budala? Neka druga, okata koka, koja je štedjela

svoje nježne noge, ne maknu se nikada od nje i, ne čeprkajući sama, uživaše plodove tuđeg

čeprkanja. Jer kad god bi slijepa iščeprkala zrno, mahom bi ga okata progutala.

Marljivi Nijemac sabire građu kojom se duhoviti Francuz umješno koristi

IVAN ANDREJEVIČ KRILOV, 18. st., Rusija

PIJETAO I BISER

Na bunjištu je pijetao biser iščeprkao

I gledajuć ga mrko

On reče: "Kad bi bila bar

Od koristi ta glupa stvar!

Nije li smiješno, što je tako cijene?

Na primjer, što se tiče mene,

Ja volim većma

Zrno ječma.

Ono doduše nimalo ne sija,

No zato prija."

Budale uvijek sude:

Što ne shvaćaju, preziru i kude

Usporedba basni

Ezop

ČAVKA I PTICE

U želji da postavi pticama kralja, Zeus im odredi rok kada će sve k njemu doći da im

dražesniju od sviju postavi za kralja. One dođu do neke rijeke i stanu se prati. Znajući dobro

svoju rugobu, čavka ode, sabere ispalo ptičje perje i prilijepi ga na sebe. Tako se dogodilo da

je zbog toga postala krasnija od sviju. Međutim, dođe i određeni dan i sve ptice stignu Zeusu.

Kad im je Zeus htio izabrati čavku za kralja zbog njezine kićene vanjštine, rasrde se ptice i

svaka joj oduzme svoje pero. Tako je čavka opet postala čavka.

Tuđi ukras služi na sramotu onima koji se njime kite.

La Fontaine: ŠOJKA NAKIĆENA PAUNOVIM PERJEM

Paun perje smijeni: šojka ga ukrade,

Nakiti se sama njime;

Tad međ paunima šepirit se stade,

Misleć, da je ljepša s time.

Netko je prepozna: sad je svatko draži,

Kao predmet sprdnje važi,

Operušali je od repa do glave;

Pa kad i kod svojih zakloništa traži,

Pred vrata je oni stave.

I dvonožnih šojka imaš cijele svite,

Što se tako rado tuđim perjem kite,

Plagijatorski je to soj.

Šutim; uz sve brige, što će mi još i te,

Ta to nije posao moj.

Lessing

PAUNOVI I SVRAKA

Neka se ohola svraka kitila poispalim perjem šarenih paunova, pa kad joj se učini da je već

dosta nakićena, ode među te blistave ptice. Paunovi je prepoznadoše i oštrim se kljunovima

strelimice okome na nju da joj iščupaju varavi ukras.

- Ta prestanite! – zavikne napokon svraka, sad ste već uzeli sve što je vaše. No paunovi

opazivši i poneko sjajno pero svrakinih krila, odvrate: - Šuti, uboga budalo, ni ova ne mogu

biti tvoja pa kljucahu i dalje.

Usporedba basni – HRVATSKI BASNOPISCI

Ezop

DOBRA I ZLA

Dobra su bila odviše slaba da se brane pa ih Zla lako protjeraju. Dobra stignu na nebo

i upitaju Zeusa kako treba da dolaze među ljude. On odgovori da treba da dolaze među ljude

jedno po jedno, a ne sva zajedno. Zbog toga Zla, jer borave u blizini, napadaju neprekidno

ljude, a Dobra sporije s neba silaze

Basna pokazuje da nitko na dobro ne nailazi brzo, a zlo svakoga danomice pogađa.

Ivan Filipović

DOBRO I ZLO

Jednoć navali zlo na dobro, pa budući ovo još nejako, otjera ga s ovoga svijeta. Dobro

ode u nebo i zapita Boga, kako da se odsele druži s ljudima. Bog mu reče: "Ne dolazi nigda

cijelo među ljude, nego uvijek malo pomalo!" Zato je sada zlo uvijek među ljudima, a dobro

dolazi sve pomalo i polagano s neba.

Bez napora i bez muke

Dobra ti se ne nalazi,

A na zlo se svake ruke

Eto svaki čas nagazi!

Rikard Katalinić Jeretov

DVIJE KOKE

Vrabac na grani, a dvije koke na buništu u dvoru. Jedna starija, bijelka, radina, ali

nešto već slaba vida, sve čeprka marljivo po buništu, a za njom iskaču zrnca žita i prosa.

Druga crnka, lijenivka, sve lijepo za njom ide, pa slasno guta zrnca.

Gleda vrabac na grani pa se oglasi:

- Koko, crnko, alaj si gospodskog soja te živiš, lijenivko, o tuđoj muci!

- Ne reci da ti reknem! – zasoli mu crnka – Ti si još gori od mene. Ti jedva čekaš da i

ja odem pa ćeš na bunište po moje ostanke.

Ezop: LAVICA I LISICA

Lavica, kad joj je lisica prigovorila da uvijek rađa samo jedno mladunče, ovako joj

odgovori: "Jedno, ali lava."

Basna pokazuje da se vrijednost ne očituje u mnoštvu, nego u vrlini

Ivana Brlić-Mažuranić: LAV I KRMAČA

U prašumi nekoj, sred svakakva življa

Našla se jednom i krmača divlja.

Našla tu se svinja, u čemu nije bila,

Te stala baš zato svog svinjskog rila

Svud trage zabadat. – I poče da ruje,

Da njuška, da traga, da grdi, da psuje –

A praščići njeni, desetak na broju,

I rokću i ruju uz majčicu svoju.

Tako do lava.

Pred spiljom na suncu kralj pustinje spava.

A do njega lavić. Te šapicom gipkom

Poskakuje vješto za tanašnom šipkom.

I krasan je mališ: ko zrnašce jedar,

I snažan, i gibak, i žustar, i vedar.

Al neka je lijepo od suhoga zlata,

Kad krmača hoće i traži inata!

Prikuči se lavu i roknu mu drsko:

- A nije li vama, gospodine, mrsko,

Što morate čuvat tog jedinog sina,

Dok deset ih ima valjana živina?

U čudu se prene moj lave od sna

I pridiže glavu – a što drugo zna?

Jer ako se hoćeš vlastodršcem zvati,

Tad odgovor možeš i konačni dati

Pa na noge skoči i upravi stas,

A gorom i dolom zatutnji mu glas:

- Iš tragom bez traga, ti njuškalo jedno,

Što lavljega nisi ni pogleda vrijedno!

Ti sinove krmke na čopore gojiš,

I što ih je više, to gordije brojiš.

Ja uzgajam sina i ponos mi sav,

Što jedan je samo, al zato je lav.

GUSTAV KRKLEC - TELEGRAFSKE BASNE

ZEČJA LOGIKA

- Imam oklop - kornjača se hvali

- a ja bodlje! - jež će nato mali.

zec će hrabri: - u mom selu drže

kažu da je bolje, kad su noge - brže...

MAGAREĆA POSLA

Magarac se uputio vlasti.

tuži zeca zbog uvrede časti:

- slavni sude, zec mi ugled ruši

tvrdeć svud da imam - duge uši.

IMA DANA

Poslao sam po kuriru zecu

mladom jarcu pjesmicu za djecu.

- baš ti hvala! - poruči mi jarac -

čitat ću ih kada budem starac.

EČJA ŠKOLA

O vuku sred šume neke

zečićima zbori zeka,

al ne znaju jadni zeke

u zasjedi vuk da čeka.

NEPOPRAVLJIV

Čita jagnje ezopove basne,

pa se divi: mudre su i krasne.

tek jedno je pri tom grdna muka,

što ne mogu da poprave - vuka...

MILO ZA DRAGO

Vuk se jedan smijao psetancu

što je danju vezano na lancu,

a psetance smijati se stade,

kad vuk noću u stupicu pade...

VUČJE POKAJANJE

- Ezopa mi! - vuk pastiru reče -

- zbog jareta tvog me savjest peče! -

a na ove "pokajničke" riječi

pastir vuka toljagom izliječi...

TUŽNO PRIMIRJE

Vidjeh kako jagnje vuku

pomirljivo pruža ruku.

taj mi slučaj stvori povod

da zamislim - skori sprovod.

NIŽI RAZLOZI

Dva se jarca susrela na brvi,

pa svijet gleda: koji će prijeći prvi ?

ali jarci još na brvnu stoje,

jer se oba - hladne vode boje...

MAJMUN I NAOČARI

Slab na vidu, jedan majmun stari

kupio je nove naočari,

pa se hvali: - sa staklima ovim

mnogo lakše sada - buhe lovim...

PRIČA IZ DAVNINA

Usred našeg malog, ptičjeg sreza

postavili gavrana za kneza...

- a što kos i slavuj vele na to ?

- oni vele: "šutjeti je - zlato!"

NA BUNJIŠTU

Gizdav pijetao ostrugama struže.

pita vrapca: - kako pjevam, druže?

- divno pjevaš, velim ti po duši -

- reče vrabac - pa začepi uši...

SUDBINA CAREVA

Tužio se stari lav:

- zvijeri moje, nisam zdrav!

a na ove riječi lavlje

priredile zvijeri slavlje...

GORKA SUDBINA

Lav se tuži na svoj jad,

što ne može ostat mlad.

jer kad jednom bude starac,

za rep će ga vući - jarac...

KOME ZVONI

Miševi su spleli tanke konce

pa svezali mačku o rep zvonce,

al mačak razmrsio konce,

pa sad njima zvoni - smrtno zvonce.

STARA ŠKOLA

Vaš sam sluga - šapće lisac lavu

i ponizno pred njim spušta glavu,

a kad zeca susretne kraj brazde,

viče: - skidaj šešir ispred - gazde!

KOKOŠJA PAMET

Čeprkala jedna koka žuta

i pronašla biser pokraj puta.

- što ćeš s njime? - pijetao pita.

- prodat ću ga za tri zrna žita

NESHVAĆENA POŽRTVOVNOST

Na seljaka crn se kudrov tuži:

- ne znam što me zbog lijenosti ruži,

a ja, jadan, sve od sebe dajem -

cijele noći dok na mjesec lajem!

MUDROLIJA

Kad lija liscu veli:

"O, moj mili, što si lijep!"

tad sigurno od njeg želi

da joj kupi novi – rep.

LOŠE ISKUSTVO

Stari medvjed u košnicu gleda,

pa sve misli: bit će slatkog meda!

No ipak je propustio zgodu,

sjetivši se kako pčele – bodu...

VIŠI RAZLOZI

Zašto kradeš tuđe voće? –

pita majmun sina.

– "Oprosti mi, dragi oče,

nemam – vitamina..."

SATELITSKA LASTAVICA

Jesen... telefonska žica,

a na žici – lastavica.

"Još si tu? Ta snijeg je blizu!"

A lasta će: "Čekam vizu!"

PROTEKCIJA

Rekle krave, pune bola:

"Cijelog dana mi smo pasle,

a za našeg lijenog vola

gazda vazda puni jasle!"

STRAŠNA SREĆA

Ribica se mala raku tužila:

– "Jadan mi je život rijeka pružila,

a pogledaj moju sestru stariju

ta je sretna: živi u akvariju..."

ZAŠTO ŽURE

Zec spazio izdaleka

motoriste kako žure,

pa pomisli jadan zeka:

sigurno ih lovci jure.

SVRAKA I SOVA

Mudroj sovi reče svraka:

"Ti si, sovo, dijete mraka!"

A sova će: "Ni dan svijetli

svračju pamet ne rasvijetli!"

NADMUDRENA LIJA

Lisica se obratila fazanu:

– Što si sjeo na visoku granu?

Njoj će fazan: – Moja kumo mila,

to je stoga, što ti nemaš krila!

KOZA KO KOZA

Pitao sam jednu staru kozu

da li voli pjesmu ili prozu?

A koza se crnim papkom krsti:

"Ja ti volim ono, što se brsti!"

ON SE NE SKITA

Što se skitaš? –

grdi muža gušterica sve to ljuće.

– Ogledaj se ti u puža;

on se stalno drži kuće.

U ZOOLOŠKOM VRTU

Reče seka: "Draga mamo,

ti obrve farbaš samo, a pogledaj:

tetka zebra nafarbala vrat i rebra."

VLADO HALOVANIĆ