1. UVOD 1.1 BAZE PODATAKA - ACCESSBaza podataka se definie kao organizovan skup logiki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sline pojmove ili predmete, organizovanih za odreenu namenu. Znai, baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po vie razliitih obeleja po kojima je mogue primenom odgovarajuih mehanizama baze vriti pretraivanja i nalaenje ba onih podataka koji su potrebni. Brigu o podacima, vezama meu podacima, ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka (DBMS Database Management Sistem). Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka to znai da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima, gde je i rezultat svake operacije nad sadrajem baze podataka takoe tabela. Pored toga relacioni model koristi veze, odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. Access omoguuje skupljanje, slaganje i organizovanje podataka kao i stvaranje izvetaja koji vode do poslovnih odluka. Glavne funkcionalne mogunosti Access-a su sledee:

Unos podataka direktno u bazu podataka ili uvoz podataka iz drugih programa. Sortiranje, indeksiranje i organizacija podataka na nain koji se eli. Kreiranje formi kako bi manje struni korisnici mogli unositi nove podatke u bazu podataka. Stvaranje upita koji e reziltirati izvetajem zavisno od uslova koji su postavljeni.

1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA U ACCESS-U

Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledeih elemenata odnosno objekata:1. Tabele, 2. Forme, 3. Upiti i izvetaji 4. Makroi i VBA.

Pored osnovnih elemenata Access baza moe da sadri i Data Access strane, makroe i/ili VBA module (Visual Basic for Application - programski jezik za programiranje operacija u Office aplikacijama). Svrha ovih elemenata je nadogradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne mogue prilagoenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.1

1.2.1 TABELEOsnovni elemenat svake baze podataka je tabela. Svaka tabela sari kolone i redove a u njihovom preseku nalazi se polje ili elija u koje Access smeta karakteristian podatak. Red tabele predstavlja jedan slog koji sa svojim poljima daje grupu podataka iji je karakter odreen kolonama tabele. Definisanjem kolone, odnosno karaktera podatka koji e se slagati u koloni, polja u koloni se definiu i svrstavaju u odreen tip, koji moe biti: tekst, broj, datum/vreme, logiko polje, memo polje (polje u koga se moe uneti tekst proizvoljne veliine), polje za unos brojeva u novanom formatu, posebno polje u kome se automatski po zapoetom unosu sloga inkrementira broj (polje AutoNumber), hiperlink polje (pokaziva na adresu na Internetu), OLE objekt polje (polje sa objektom povezanim iz drugog programa) i Look Up polje (polje iji prikazani sadraj se nalazi u drugoj tabeli). Pri kreiranju baze podataka veoma je bitno postaviti tip polja, jer su pre svega, organizovanost podataka i veliina same baze u direknoj vezi sa ispravno postavljenim tipom polja.

1.2.2 FORMESvi podaci koji se unose u bazu podataka zavravaju u tabeli i spremni su za obradu. Pomalo je zamorno unositi podatke direktno u tabelu, te se kreiraju posebne maske tzv. forme kako bi se lake unosili podaci. Forma omoguava stvaranje stranice kako bi se kasnije unosili eljeni podaci na najjednostavniji nain. Access povezuje formu i tabelu pa podaci koji se unesu u formu neposredno se slau u tabelu formirajui novi slog tabele. Forma za unos podataka moe sadrati slike, komandne tastere (pritiskom na njih se aktivira neka komanda,...), moe sadrati podformu itd.

1.2.3 UPITIUpit je nain skrivanja informacija koje se ele videti, a da bi se informacije koje se ele prikazati videle to jasnije. U tom smislu bitno je iz mnotva podataka izdvojiti samo one koji su neophodni ne bi li se dobila egzaktna informacija. Tako se uz pomo upita mogu filtrirati podaci kako iz jedne tako i iz mnotva drugih tabela u okviru baze podataka. Pored toga mogue je i ustanoviti kriterijume po kojima e se vriti pretraga i sortiranje podataka. Rezultat svakog upita je, praktino jedna nova tabela sa novoformiranim slogovima po eljenim kriterijumima.

1.2.4 IZVETAJIIzvetaji predstavljaju elektronski oblik klasinih papirnih obrazaca koji se mogu gledati na ekranu ili tampati na papir. Podaci prikazani u izvetaju mogu biti izvedeni iz tabela ili iz upita (filtrirani podaci). Kreiranje izvetaja je veoma slino dizajniranju formi.

1.2.5 MAKROI I MODULI

2

Makroi i moduli predstavljaju dva alata za kreiranje elemenata baze podataka pisanjem programa. Nije retkost da se javlja potreba za formiranjem funkcija koje ne postoje u Accessu, ili se grupe funkcija moraju vezati u jedu celinu, pa se za razvijanje i automatizovanje baze podataka mora pristupiti pisanju programa. Makroima se iz konanog skupa funkcija i naredbi automatizuje rad baze, oni se uglavnom koriste prilikom aktiviranja nekog objekta ili dogaaja na objektu. Meutim, korienje makroa se u novijim aplikacijama izbegava, jer se puna sloboda i funkcionalnost ostvaruju tek kreiranjem i upotrebom modula. Objekat, modul predstavlja niz procedura i funkcija koje nisu napisani za neke konkretne forme ili izvetaje. Access poseduje mogunost direktne upotrebe Visual Basic-a u svrhu kreiranja modula.

2. ZADATAK2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJEOvaj seminarski rad bavi se projektovanjem baze podataka za potrebe jedne koare sa posebnim naglaskom na praenje proizvodnje. PRAENJE PROIZVODNJE je aplikacija koja obezbeuje sve evidencije o stanju i prometu robe, neophodnih za organizovano i aurno praenje zahteva za izradu proizvoda. Ova aplikacija prati kretanje roba od faze nadotave i bojenja koe do faze zavrnog pakovanja koe.

2.1.1 ULAZNI PODACI APLIKACIJE

Broj radnog naloga, Kupac, Artikal, Datum bojenja artikla, Datum pakovanja artikla, Koliina u komadima Vrsta posla

2.1.2 INTERAKTIVNI RADGlavni meni aplikacije Praenje proizvodnje obezbeuje:

Unos i auriranje matinih podataka artikla, Unos i auriranje matinih podataka kupaca, Knjienje svih vrsta prometnih promena, Upite na ekranu, Preglede na tampau,3

Prelazne i zavrne obrade, automatsko otvaranje i dr.,

2.1.3 TAMPANI IZVETAJI

Nedovrena proizvodnja po radnim nalozima, Nedovrena proizvodnja zbirno, Koliina spakovane robe po vrsti robe, kupcu, periodu...

2.2 ANALIZA I ZRADA APLIKACIJE 2.2.1 Relacioni model podatakaNa osnovu definisanog projektnog zadatka a u cilju to efikasnijeg manipulisanja podacima, uzimajii u obzir injenicu da moe biti vie desetina hiljada podataka, potrebno je izvriti organizaciju podataka. U tu svrhu koristi se metod E-R modelovanja podataka. Ovaj model omoguuje analitiaru da identifikuje objekte i njihove veze. U smislu strukturne analize, ovakvo modelovanje prua detalje u vezi skladita podataka i njihovih veza prema procesima prikazanim u modelu toka podataka. Osnovna karakteristika ovakvog modelovanja je kreiranje entiteta odnosno pojma za koji postoji interes da se posmatra, odnosno da se posmatraju neke od njegovih osobina. Te osobine nazivaju se obeleja ili atributi. Svaki od entiteta sadri odreen skup osobina gde svaka konkretna vrednost obeleja iz skupa osobina ini podatak. Takoe u skupu obeleja postoji podskup koji se naziva identifikator entiteta odnosno primarni klju. Svi ostali atributi iz formiranog skupa dodatno opisuju entitet i mogu se po potrebi pojaviti kao sekundarni kljuevi. Entiteti se dele na objekte, osobine i veze. Ulogu objekta obino preuzimaju vrsti (primarni) elementi sistema koji ne zavise od drugih primarnih elemenata, ali i objekti koji su u odreenom stepenu zavisni od drugih. Osobine opisuju objekat koji se posmatra, dok su veze posebni entiteti ili pridruene osobine koji povezuju dva ili vie objekata. Na osnovu E-R modela identifikovani su sledei entiteti sa pripadajuim atributima:

Entitet: ARTIKAL4

RED. BROJ1. 2. 3. 4.

ATRIBUTifra artikla Naziv artikla Boja Karakteristika

TIP PODATKANumber TEXT TEXT TEXT PRIMARNI KLJU

Entitet: Kupac RED. BROJ1. 2.

ATRIBUTifra kupca Ime kupca

TIP PODATKANumber TEXT PRIMARNI KLJU

Entitet: Kupac artikla RED. BROJ1. 2. 3 4. 5. 6. 7.

ATRIBUTBrojRadnogNaloga SifraKupca SifraArtikla DatumBojenjaArtikla DatumPakovanjaArtikla Koliina VrstaPosla

TIP PODATKATEXT Number Number Date/Time Date/Time Number TEXT PRIMARNI KLJU

REFERENCIJALNI INTEGRITET Access omoguava formiranje relacione baze podataka, koje omoguavaju kombinovanje podataka iz vie tabela. Relacije su logike veze izmeu tabela. Osnovni alat za uspostvaljanje i rad sa relacijama u Access-u je prozor Relationships. On nam dozvoljava da povezujemo odgovarajua polja koja imaju ista ili razliita imena i da vidimo relacije koje pravimo u grafikom pregledu. Na paleti alatki Relationships kliknemo na taster Show Table.5

Veze, odnosno relacije izmeu ovih entitet a prikazani su na sledeoj slici:

2.2.2 Izrada tabela U listi objekata Tables Microsoft Access nudi tri naina da se kreira nova tabela: Create table in desing view Create table by using wizard Create table by entering data Od ponuenih opcija izabere se Create table in Desing view. Potrebno je definisati naziv polja, tip podatka i opis. Za svako polje potrebno je izabrati odgovarajue vrednosti svojstava u6

Properites listi. Tip podataka je zapravo atribut polja. On odreuje koju vrstu podataka to polje prihvata (tekst, brojeve, datume i vreme, podateke tipa Yes/No itd.). Tabela Artikal Izabere se Create table in desing view. U polje Field Name upisujemo SifraArtikla, u polju Data type izaberemo Number, u listi General u polju Field Size izaberemo Integer. U polje Field Name upisujemo NazivArtikla, u listi Data type izaberemo text a u listi General u polju Field Size upiemo 50. U polje Field Name upisujemo Boja, u listi Data type izaberemo text a u listi General u polju Field Size upiemo 10. U polje Field Name upisujemo Karakteristika, u listi Data type izaberemo text a u listi General u polju Field Size upiemo 30.U polje caption upiemo vrsta tave/dotave. U polju Field name idemo na ifru artikla i aktivacijom desnog tastera mia izaberemo Primary key. Primary key je polje ili grupa polja koja jednozmano definie zapis u tabeli. Ima viestruku namenu, koristi se za uspostavljanje relacija izmeu tabela, omoguava da svi zapisi u jednoj tabneli budu povezani sa zapisima u drugoj tabeli. Aktiviramo taster Close Window, Access nas pita da li elimo da sauvamo promene, izaberemo Yes i upiemo ime tabele Artikal. Slika 1. Tabela Artikal u Design modu

Tabela Kupac Izabere se Create table in desing view. U polje Field Name upisujemo SifraKupca, u polju Data type izaberemo Number, u listi General u polju Field Size izaberemo Integer. U polje Field Name upisujemo Ime kupca, u listi Data type izaberemo text a u listi General u polju Field Size upiemo 50. U polju Field name idemo na ifru kupca i aktivacijom desnog tastera mia izaberemo Primary key. Primary key je polje ili grupa polja koja jednozmano definie zapis u tabeli. Ima7

viestruku namenu, koristi se za uspostavljanje relacija izmeu tabela, omoguava da svi zapisi u jednoj tabneli budu povezani sa zapisima u drugoj tabeli. Aktiviramo taster Close Window, Access nas pita da li elimo da sauvamo promene, izaberemo Yes i upiemo ime tabele Kupac Slika 2. Tabela Kupac u Design modu .

Tabela KupacArtikla Izabere se Create table in desing view. U polje Field Name upisujemo BrojRadnogNaloga, u polju Data type izaberemo text, u listi General u polju Field Size upiemo 15. U polje Field Name upisujemo ifraKupca, u listi Data type izaberemo number a u listi General u polju Field Size izaberemo Integer. Zatim u Karticu lookup izaberemo Combo box, u Polje row Sorce Type izaberemo Table/Query, u polju Row Source izaberemo tabelu Kupac. Na taj nain smo obezbedili da pri unosu podataka biramo raspoloivog kupca iz tabele Kupac. U polje Field Name upisujemo DatumBojenjaArtikla, u listi Data type izaberemo Date/Time a u listi General u polju Format izaberemo Short date.Takoe, u listi Validation rule upiemo