UNIVERZITET MEDITERAN
INTERNACIONALNI UNIVERZITET NOVI PAZAR
SEMINARSKI RADPredmet: Osnove Informatike
NAZIV ZAVRNOG RADA: BAZE PODATAKA
Student: Irfan Licina, 4-168/11
Osnove InformatikeBaze PodatakaNovi Pazar, 20111Sadraj1.Baza
podataka32.Uvod43.OSNOVNI ELEMENTI KREIRANjA BAZA U ACCESS-U54.Veza
magacina sa ostatkom firme65.Baza Podataka
Magacin76.Zakljuak117.Literatura12
Baza podataka
Baza podataka se definie kao organizovan skup logiki povezanih
podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sline pojmove ili
predmete, organizovanih za odreenu namenu. Znai, baza podataka
predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi
gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po vie razliitih
obeleja po kojima je mogue primenom odgovarajuih mehanizama baze
vriti pretraivanja i nalaenje ba onih podataka koji su
potrebni.
Brigu o podacima, vezama meu podacima, ispravnosti podataka i
svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u
bazi podataka (DBMS Database Management Sistem). Svi moderni
sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model
podataka to znai da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa
slogovima, gde je i rezultat svake operacije nad sadrajem baze
podataka takoe tabela. Pored toga relacioni model koristi veze,
odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela)
baze podataka u strukturiranu celinu.
Access omoguuje skupljanje, slaganje i organizovanje podataka
kao i stvaranje izvjetaja koji vode do poslovnih odluka. Glavne
funkcionalne mogunosti Access-a su sledee:
Unos podataka direktno u bazu podataka ili uvoz podataka iz
drugih programa. Sortiranje, indeksiranje i organizacija podataka
na nain koji se eli. Brzo stvaranje izvjetaja ili priprema ispis
nalepnica za pisma upotrebom svih ili samo dela podataka. Kreiranje
formi kako bi manje struni korisnici mogli unositi nove podatke u
bazu podataka. Stvaranje upita koji e rezultirati izvetajem zavisno
od uslova koji su postavljeni.
Uvod
Veliki broj graevinskih firmi bavi se manipulisanjem robe, neto
radi s nekakvom robom. Roba ili materijal se od nekuda dobavlja, pa
se onda moe preprodati ili ugraditi u neki proizvod vee sloenosti
(zgradu, kuu, most, put. . . ), koji se na kraju prodaje. Znai,
ulazni materijal ili roba putuje od dobavljaa do finalnog kupca. Na
tom putu roba ili materijal nekoliko puta prolazi kroz magacine ili
stovarita. Ne mora da bude uvek zgrada ili ograeno stovarite, svako
mesto gde se roba zadrava neko vreme pre nego to promeni vlasnika
jeste u stvari magacin. Na ovaj nain, Kamion koji dovozi KNAUF
table u Beograd iz Subotice jeste magacin. KNAUF table su utovarene
i sedee na kamionu nekoliko dana, dok se ne uskladite u pravi
magacin. Opeka u ciglani koje ekaju da se prodaju jesu u magacinu.
Ova uoptenost znai da bi informacioni sistemi za praenje rada
magacina bili slini u svim ovim sluajevima, nezavisno od vrste
graevinskog preduzea.
Poslovni proces u magacinskom poslovanju
ta magacini rade?
Osnovna uloga magacina jeste da:
- primi robu od dobavljaa
- isporui robu kupcu/korisniku
Kako magacini odrauju ono ta rade?
Magacin je dakle veza izmeu dobavljaa i kupca. Moe se rei da
magacin vri transfer robe od dobavljaa prema kupcu. Da bi se taj
transfer robe izvrio, magacioner mora da:
- vodi evidenciju primljene robe- vodi evidenciju izdate robe-
zna gde se u magacinu nalazi roba
Magacioner je odgovoran pred zakonom za primljenu robu. Roba
koja je primljena mora biti ili u magacinu ili izdata
kupcima/korisnicima. Fiziko stanje u magacinu mora da se slae sa
raunskim stanjem.
OSNOVNI ELEMENTI KREIRANjA BAZA U ACCESS-U
Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledeih
elemenata odnosno objekata:
tabele, forme, upiti i izvjetaji makroi i VBA.
Pored osnovnih elemenata Access baza moe da sadri i Data Access
strane, makroe i/ili VBA module (Visual Basic for Application -
programski jezik za programiranje operacija u Office aplikacijama).
Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju
maksimalne mogue prilagoenosti baze ka njenom korisniku i
ispunjenja posebnih zahteva korisnika.
Veza magacina sa ostatkom firme
Magacin je samo deo poslovanja neke firme i ne moe se posmatrati
izolovano od ostatka firme. Magacin komunicira sa drugim delovima
firme. Zavisno od oragnizacije firme, uloga magacina moe biti
razliita. U nekim firmama, magacin alje izvetaje o stanju robe u
direkciju, a odande stiu nalozi za nabavku. U nekim firmama magacin
sam donosi odluku o nabavci. Negde magacin samo prima i daje robu,
a neko drugi vri plaanje i naplatu. Negde magacin vri i plaanje i
naplatu. to manja firma, to vie funkcija vri magacin.
Magacin ne mora da se zove magacin da bi vrio sve ove
funkcije.
U malim firmama, sve ove funkcije obavlja veoma mali broj ljudi,
esto samo jedan ovek.U veim firmama to rade itavi sektori, ali se
zahteva vea kooperacija izmeu sektora.Bilo da je firma velika ili
mala, mora se magacin posmatrati kao deo celine.
Karta procesa zamiljenog magacina
Ovako moe da funkcionie magacin:
Slika 1 : Poslovni proces
Pored aktivnosti prikazani su pratei dokumenti.
Informacioni sistem za praenje magacinskog poslovanja
Definiimo prvo pojam informacioni sistem, za potrebe ovog
dokumenta. Neka IS bude skup sledeih elemenata:
- baza podataka (tabele, sirovi podaci)- jedan ili vie programa
koji pristupaju bazi
Znai, treba da napravimo dvije stvari koje rade zajedno bazu
podataka i aplikaciju (ili vie njih), u naem sluaju potrebno je
izraditi samo bazu podataka.
Baza Podataka Magacin
Osnovna uloga magacina jeste da:
primi robu od dobavljaa isporui robu kupcu/korisniku
Dizajn baze podataka poinje uoavanjem vanih imenica u opisu
problema kojim se bavimo. Ovde imamo imenice:
robadobavljaikorisnici
Glagoli u opisu problema obino ukazuju na veze izmeu
imenica:
primiisporui
Onda se za vane imenice naprave tabele.Mi bismo imali:
Slika 2: Objekti koji uestvuju u procesu (imenice, entiteti)
Sve je dobro za sada. Potrebno je ove tri imenice dovesti u
vezu?
Logian raspored bi bio ovakav :
Slika 3: Veza izmeu objekata
Vidi se kako roba putuje od dobavljaa do kupca. Ali nam ne pomae
ba mnogo, nama je potreban kompletan proces magacina. Pogledajmo
dijagram procesa i obratimo panju na dokumenta u procesu. Uz prijem
robe ide prijemnica, a izdavanje prati otpremnica . Dodavanjem
istih na sliku dobijamo:
Slika 4: Potpunija slika objekata i veza
Naravno, ako se neto evidentira, tu su dokumenta. Znai,
evidentiraemo prijemnice i otpremnice. Ovakvu sliku objekata treba
pretvoriti u bazu podataka. Objekti se (stvari, dogaaji)
predstavljau tabelama realacionih baza. A osobine objekata
(atributi) predstavljaju se poljima tabela.
Koji je najbolji nain za uvanje podataka o prijemnicama i
otpremnicama?Znamo iz prakse da nam za svaki dokument ovakvog tipa
trebaju tri tabele: Zaglavlje_Dokumenta, Detalji i Roba. Imamo do
sada Robu i Zaglavlja_Dokumentata.Znai, treba nam jo tabela:
Slika 5: Objekti su ustvari tabele
Data slika je pomalo konfuzna. Nekako je sve povezano ali ne ba
najjasnije. Da bi se uprostilo potrebno je da razdvojimo prijemnice
od otpremnica. Kad roba ulazi u magacin, mi u principu ne znamo ta
e se sa robom desiti i kada, niti nas interesuje. Jedino nas
interesuje da evidentiramo prijem robe. Kad izdajemo robu, takoe
nas ne zanima kada je roba stigla i otkud se nala u magacinu, elimo
samo da evidentiramo tano koja je roba izala i kome je predata.
Dakle :
Slika 6 : Objekti i tabele, razdvojene otpremnice i
prijemnice
Da tabele nebi visile u vazduhu potrebno ih je povezati. Sve
ostalo deluje funkcionalno. Dobavljai nam daju prijemnice. Na
prijemnici pie spisak robe koju primamo (Deatalji_Prijemnice). Tu
se dakle javlja problem, robu treba vezati sa Detljima_Prijemnice.
Ista pria vai za Otpremnice i Kupce, poto je ta radnja samo
inverzna sa prethodnom.
Slika 7: Objekti i veze, skoro gotovo
Dobijamo jednu simetrinu sliku, ali ne povezahu, potrebna je jo
i veza izmeu dve strane. Prilino je jasno o emu se radi. ta znae
strelice? Tabele na slici su u nekoj vezi. A veze u bazama podataka
se izraavaju kao 1 prema vie , vie prema vie . Umesto strelica,
usvojimo simbol za vie - krui. Potrebno je da dodamo i neke
atribute naim tabelama (polja). Sledea slika prikazuje ta smo
dobili dodavanjem atributa.
Slika 8: Objekti i veze relationships dijagram
Tabela Roba javlja se dva puta, jednom za prijemnice jednom za
otpremnice.To je potrebno ispraviti da nebi dolo do zabune:
Slika 9, Magacin: logiki model baze = dijagram tabela i relacija
meu njima
Ovo moe da bude osnovni model za praenje rada magacina ali i za
uopteniji problem praenje protoka robe. Ovaj model moe da slui kao
osnova za magacin materijala, alata, ili nekog slinog skladita bilo
kog graevinskog preduzea. Kako kad su ovo sve razliite stvari?
Razliite stvari ali u osnovi iste. Roba se prima i prosleuje negde.
U emu e se videti razlika? U robi koja cirkulie magacinom.
Ukoliko se vratimo na simetrinost modela, u nekim sluajevima
(ali ne uvek) moe da se model generalizuje. Prijem i isporuka robe
su jedna te ista operacija sa razliitim predznacima.
Upit Stanje bio bi ono to je potrebno naoj bazi. Kad izlista
karticu Robe, odmah se jasno vidi ta od robe(materijala) imamo u
magacinu. Pored upita Stanje, potreban je jo i upit Prijemnica kao
i Otpremnica. Time bi smo imali kompletan uvid u stanje robe u
magacinu, ali bi smo mogli da tampamo ili vodimo evidenciju
prijemnica i otpremnica radi lake evidencije podataka o robi u
magacinu (koliini, jedinici mere, ceni).
Zakljuak
Baze podataka danas predstavljaju neizbean alat u poslovanju
svake firme. Laka dostupnost bazama (Access u okviru microsoft
Office-a) uslovila je da praktino ne postoji firma koja nema ma
kakvu bazu podataka to je i pokazano ovim seminarskim radom da se
na vrlo jednostavan nain moe kreirati baza podataka koja moe da
zadovolji veinu prosenih korisnika.
Ovim seminarskim radom eleli su se pokazati osnonovni elementi
kreiranja aplikacije UPRAVLjANjE UGOVORIMA. Aplikacija sadri samo
osnovne elemente ugovora ali ostaje otvorena za sve vrste dorada i
dopuna ne bi li se mogla direktno primeniti i prilagoditi eljama i
potrebama konkretnog poslovanja.Literatura
a. Blog "Baze podataka" http://www.baze-podataka.net/b.
Informacione Tehnologije i poslovni informacioni sistemi
Univerzitet Mediteran Podgorica 2006.c. Wikipedija
http://hr.wikipedia.org/wiki/Baza_podataka
