Baze podataka II kolovkijum

1. Obeležje ili atribut je neka osobina ili svojstvo klase entiteta, domen je skup mogućih vrednosti koje neka obeležja mogu da prime. Svakom obeležju se pridružuje domen. Mbr, imer, pol, spr,npr su obeležja, a vrednosti su domeni.

2. Strukturalna komponenta se sastoji iz osnovnih koncepata (gradivnih elemenata) modela podataka i služi za modelovanje statičke strukture realnog sistema. Shodno nivou apstrakcije postoje dva nivoa strukturalne komponente RMP-a, a to su: nivo ekstenzije i nivo intenzije. Intenzija prikazuje osobine klasa entiteta i vrši nivo apstrakcije, dok ekstenzija prikazuje konkretne entitete i reprezentuje stanje u kome se relacioni sistem nalazi odlikujući se pritom nižim nivoom apstrakcije. Domen je primitivni koncept nivoa ekstenzije, a obeležje je primitivni koncept nivoa intenzije. Svi ostali složeni koncepti strukturalne komponente relacionog modela podataka se dobijaju kombinovanjem primitivnih koncepata. Složeni koncepti nivoa intenzije su: skup obeležja, šema relacije i šema baze podataka, a nivoa ekstenzija: torka, relacija i baza podataka.

3. Torka predstavlja pojavu entiteta i pomoću nje se svakom obeležju iz nekog skupa obeležja dodeljuje konkretna vrednost iz odgovarajućeg domena. Restrikcija torke je podskup obeležja X ili ti njegovo skraćenje. Tada se svakom obeležju iz skupa X pridružuje ona vrednost koju je imala torka t. Na primer: t=(Maticni_Broj, 210), (Ime, Aca), (Pol, M), (Šifra_radnika, 0105), (Naziv_projekta, „Univ.IS“); neka je X=Maticni_Broj + Ime onda je t[X]=(Maticni_broj, 210), (Ime, Aca)

4. Relacija – u relaciji se ne mogu pojaviti dve identične torke, to bi onda bila ista torka samo dva puta prikazana. Relacija je konačan skup torki i reprezentuje nekekav skup pojava entiteta. Pododan način za prikazivanje relacije je pomoću dvodimenzionalne tabele. Podredak obeležja ne utiče na informacije koje sa sobom nosi relacija, te je s toga nebitan. Šema relacije i pojava šeme relacije iz knjige verovatno. Ipak ima i ovde – šema relacije je imenovani par N(R,O) gde je N-ime šeme relacije, R-skup obeležja šeme relacije, a O-skup ograničenja šeme relacije. Pojavu nad šemom relacije predstavlja bilo koja relacija r(R) takva da zadovoljava sva ograničenja iz skupa ograničenja O.

5. Operacijska komponenta relacionog modela podataka: Imamo jezik za manipulaciju podacima – operacije za ažuriranje relacija – dodavanje nove torke i brisanje postojeće torke, kao i modifikacija podataka postojeće torke. Operacije za izražavanje upita nad jednom relacijom ili skupom relacija. Upitni jezik sačinjavaju operatori za izražavanje upita i pravila za primenu tih operatora, to su: relaciona algebra, relacioni račun. Relaciona algebraima svoje skupovne operacije nad relacijama, kao što su: unija, presek, razlika, selekcija, projekcija, prirodni spoj, teta spoj i dekartov proizvod. Operaciona komponenta RMP-a kaže da upitni jezik mora da zadovolji visok nivo deklarativnosti, ali i da se izrazom upitnog jezika iskazuje koji podaci se traže, a ne iskazuje se način na koji se ti podaci dobijaju.

6. Ključ šeme realcije je minimalni podskup skupa obeležja šeme relacije na osnovu koga se jedinstveno može identifikovati svaka torka odgovarajuće relacije nad datom šemom. Vrlo često se kao skup ograničenja šeme relacije zadaje skup ključeva.

7. Integritetna komponenta – ograničenja predstavljaju neophodni sastavni deo definicije šeme baze podataka. Koristi se pri formiranju i ažuriranju baze u cilju održavanja sadržaja baze u saglasnosti sa uočenim odnosima između obeležja stanja realnog sistema. Ograničenja se mogu klasifikovati kao: ograničenja torki, relaciona ograničenja i međurelaciona ograničenja. Kod ograničenja torki provera važenja se sprovodi posebno za svaku torku relacije, kod relacionih ograničenja pri proveri važenja posmatraju se međusobni odnosi više torki iste relacije, a kod međurelacionih ograničenja pri proveri važenja posmatraju se međusobni odnosi torki različitih relacija. Ograničenja torke predstavljaju slučaj relacionih ograničenja. Putem relacionih ograničenja se reguliše lokalna konzistentnost tj. Usaglašenost pojave sa ograničenjima definisanim u šemi relacije. Međurelaciona ograničenja regulišu globalnu usaglašenost baze podataka sa ograničenjima definisanim u šemi baze podataka. Baza podataka je konzistentna ukoliko je globalno i lokalno konzistentna. Tipovi ograničenja relacionog modela podataka su: funkcionalna zavisnost, višeznačna zavisnost, zavisnost spoja i zavisnost sadržavanja.

8. Funkcionalna zavisnost je prvi tip ograničenja koji je definisan u obliku relacionog modela podataka još tokom 70-ih godina XX veka. Kaže se da X funkcionalno određuje Y ili da Y funkcionalno zavisi od X. To znači da se svakom elementu domena X može pridružiti najviše jedan element iz domena Y. Poznavanjem jedne vrednosti X može se tačno odrediti odgovarajuća vrednost Y. U literaturi se često koriste i pojmovi leve i desne strane funkcionalne zavisnosti. Uvodi se i pojam skupa obeležja funkcionalne zavisnosti. Jedini način za njihovo utvrđivanje je pažljiva analiza značenja obeležja i odnosa između elemenata njihovih domena u realnom svetu.

9. Armstrongove aksiome su skup formalnih pravila putem kojih se mogu izvesti sve logičke posledice polaznog skupa funkconalnih zavisnosti. Tokom vremena definisano je više ekvivalentnih akcioma. Aksiome ovih sistema se nazivaju i pravilima izvođenja. Sistem aksioma se označava sa Pi. Reč je o sledeća tri aksioma. Refleksivnosti, proširenju i pseudotranzitivnosti. Prilikom izvođenja refleksivnosti dovodi se do definisanja trivijalnih funkcionalnih zavisnosti, a kada je reč o pravilu pseudotranzitivnosti onda ono kada je skup=0 prelazi u tranzitivnost. Sistem aksioma je neredundantan i neprotivrečan. Aksiomi se izvode putem unije i dekompozicije. Ograničenja definisana u postupku projektovanja baze podataka nazivaju se još i uslovima integriteta. Uslovi integriteta ograničavaju broj dozvoljenih sadržaja baze podataka.

10. Neće biti11. A ni ovaj12. Šema relacije (R,F) je u prvoj normalnoj formi ako su vrednosti iz dom(A) elementarne(atomične)

za svako obeležje ApripadaR. Recimo da imamo ID pilota i njegovo ime koje usput sadrži i prezime u istom polju tada šema relacije Pilot nije u prvoj normalnoj formi, jer nisu sva obeležja atomična, ali ako polje ime_pilota podelimo na ime_pilota i prezime_pilota smestićemo šemu relacije u prvu normalnu formu.

13. Druga normalna forma se odnosi na otklanjanje anomalija ažuriranja. Recimo da imamo šemu relacije Nalog(let, datum, pilot, peron) i definisana ograničenja – F(Let+datum->pilot, peron, let->peton) sadrže nepotpunu funkcionalnu zavisnost. Let+datum->peron, jer postoji zavisnost let->peron. Posledica postojanja nepotpune funkcionalne zavisnosti jeste da šema relacije Nalog nije u II normalnoj formi što nam pokazuje i mogućnost izvršenja operacije ažuriranja gde let može da bude na dva perona istovremeno. Ali ako bi se napravile dve posebne šeme relacije nalo-p(let,

datum, pilot) i nalog-per(let, peron), onda bi se ispoštovala II normalna forma. Šema relacije je dakle u II normalnoj formi ako je u I normalnoj formi i ako je ispoštovano da je svako nepripmarno obeležje u potpunosti zavisnos od svakog ključa R.

14. Šema relacije je u trećoj normalnoj formi s obzirom na skup funkcionalnih zavisnosti, ako je ona u II normalnoj formi i nijedno neprimarno obeležje iz R nije tranzitivno zavisno od ključa R.