72

Bela Hamvas - Naime

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Bela Hamvas - Naime
Page 2: Bela Hamvas - Naime

www.dereta.co.yu E-mail: [email protected]

Page 3: Bela Hamvas - Naime

БИБЛИОТЕКА КОНТИНЕНТ ХАМВАШ Коло 1, књига 14

На корица.на: слика Нваllа Павића

БЕЛАХАМВАШ

НАИМЕ роман

Превео Сава Бабић

Београд 2000.

(ДЕРЕТА)

Page 4: Bela Hamvas - Naime

НАСЛОВ ОРИГИНАЛА:

Нашvаs Bela UGYIS

COPYRIGHT © МEDIO М kft

Превео Сава Бабић

МИНО открепи ли чере.

- МИСЛИI\·1 да хитно морате отпутовати.

НОВИl lар Швајцарац слеже раменима.

- Зашто?

- Прича се да је испражњена једна петоспратни-

ца. Остало всћ Зllате. Више вам нећу рећи. И ви сте до­

ушник.

Нисам расположен да доказујем супротно.

Грбави Юlавириста се осврне.

- Странац? - пита.

- Презирете ме због тога?

- Умерено. Њух. Знате, њух. Човек га развије. Кад

вам кажем да отпyry јете, онда се пакујте и и идите. Њух.

Сасвим се добро сећам када ми је први пут пало на па­

мет да је оно што се догађа смеша лудила и малоумно­

сти. Ни ја нисам сасвим сигуран у наш опстанак. На

прагу смо рације.

Новинар Швајцарац се налакти на сто.

Page 5: Bela Hamvas - Naime

- Не разумем целу гомилу ствари. Шта је то ра-ција?

- Двадесет је година. Отприлике. Занима вас? - ОзБИЉIIО.

- Беше јутро као ово данашње. Јутра су овде сва иста. Сунце, палме, Ilристаlfиште, море. Упловила је

"Санта Клара". "Санта Клара", пароброд са севера.

Баш овде, у холу хотела, вежбао сам рондо концерта у

це-молу.

Тада саЈ\·! још имао шаl!се. Од таца, наравно. Же­

лео сам да I IOСТШlем Jlијаниста, IfИсам имао К Јlавир, до­

лазио сам овамо, али то није ишло. ОД музике није

остало ништа цруго до џез и срџба према онима који­

ма нешто поl)е оц руке.

- За самоспознају и то је нешто.

- Лучке власти су спровеле четири младића,јед-ну отрцану девојку и једног старијег мушкарца. Као што се доцније испоставило младићи су себе назива­ли Самоједима, старијег су између себе називали "Све­ти Петар". Главу је имао попут ј едног јунака Жила Верна, односно попут мерино-овна. Према телеграму, требало их је притворити све док не стигне полициј­ски повереник. Побегли су из Поправног дома, зајед­но са старим педелом. То је на дневном реду у разним варијантама. Сваком је било досадило, и лучким вла­

стима, и Самоједима, и мени. С амо њух. Знао сам да

овим наступом започиње ново доба.

6

- Тако је и било.

- Није одмах. Касније . Отприлике хиљаду годи-

на. Претпоставке су већ постојале. Свеједно. Збило се

нешто, али тек онако? Авантура? Свети Петар је одго­

ворио. Неес, рече. Шта? У зимској башти је био бар,

постављсни су шатори, свиње, козе, ЖИВИllа и коњи пу­

ШТСIIИ, I lе ТОЈIИIЮ због животиЈЬСКС околине, колико

због ђубрета. На отвореним вратима се пскло месо, и

НИЈIO.

- То је онако.

- Да. Свсти Петар је ТОЈIИКО I I И О ца је повраћао.

Из јСЦI IС кутије изашла је змија, и остали су се кикота­

ЛИ, l Iеки су је IIOчели чачкати, и је.LtJ101' младића је у је­

ЈIа. ИздаХIlУО је после десет МИ IIута. Звечарка? Откуд

овце? Из Г.ЈЈсца. Једну девојку су ГОЈЈУ I IOЛОЖИЛИ, само

су јој ГЈшву IlрСКрИЛИ, И деветорица су се изреl)али. Де­

всти је рекао, ова жена је хладна. ОхлаДИJIа се, не мо­

же да издржи I IИ десеторицу. Штета. Обили су сеф До­

ма и ОДIIеш[ сто двадесет хиљада долара. У случају

звечарке и девојке била је реч само о људима. У слу­

чају сефа Дом је био и материјално заинтересован. Ве­

лика разлика. Побегли су и: повели и мене. Силом? Би­

ло је још нешто? Како да не, али иначе. Пустимо то.

Младићи сс церскају. Сећаш се? Ха-ха-ха. Наручили

L:Y пиће. Затим су се појединачно изгубили. - Шта ћу

с њима? - пита лучки полицајац. Свети Петар је остао

7

Page 6: Bela Hamvas - Naime

и обј ашњавао. Испоставило се да је добио новаца и

одеће и да су га напили. Нестали су. Па још и боље.

- Они су ти криминалци.

- Не-не. Прави младићи.

- Ви сте били судеоник ових шала?

- Наравно. Живети се ипак мора. Сви су такви.

Дом се налазио на фарми. Дечији град. Али не град где

се деца 'IУКУ, Управо обрнуто. Дечији град с лепим пра­

вим ули цама. Име му је Нови Јерусалим. Основао га

је професор lIовцеl\'1 милијардера, за преваспитаваље

запуштсне дсце. Наука и религија, разумете? Сваки дан

пљачке, l Iасиље, крађе, обијаље, полне болести, катка­

да убиства. Полицију ни бриге, ствар Дома. У Новом Јерусалиму сам имао одличан посао, МJIади су имали

у мене поверења. Радили су поименично. Орање, сеја­

ње, садља, производња воћа, гај ење живи не, приход

припада граду, сви суделују у сразмери с обављеним

послом. Благотворно морално дејство рада, зар не?

Остало већ знате. Удобни станови, дневно шест сати

рада. Оснивање града почело је на тај начин што су

провалили у магазин и опљачкали га. Недељу дана сви

су јели суво месо и компот од вишања. Изнајмили су

раднике да би неко радио. Једну седмицу су радили,

затим су и они извршили провалу, половина се разбе-, ,

жала, друга ПОЛОВИI-IaЈе покупила намештаЈ из стано-

ва и распродала га. Млади су помагали приликом пр­

одаје. Касније су распродали и пољопривредне машине.

8

Ангажовали музички оркестар, уредили биоскоп и бар.

Ја сам организовао излете у град, надзирао сам их, по­

себно девојке, јер се оне брзо разбеже.

- Нестану? - Нису биле луде, нигде им није било тако добро.

- Ипак су само криминалци.

- Не-не.

- Школе није било?

- Нису је баш посећивали, Професори су прода-

ВаЈ IИ теI l ихе и ступали у ОДIIосе с девојкама. Наука.

Град је добијао много новца од милијардера који се и

каl lдидовао за водећег сенатора. Коначно хуманизам.

Написао је књигу. Наука је велика ствар. Статистика,

та знате, сто двадесет и двоје постало је користан члан

друштва, сто деведесет и једно вредни радници, седам­

десет и четворо верници. Цифре. У затвору се нашло

тридесет двоје, на електричној столици деветоро, по­

бегло четрдесет и седморо. Каријеру начинило сто два­

десеторо. Опет цифре.

- Криминалци.

- Па кажем вам да нису. Сви ови млади су веома

даровити. У крајњем случају исти су као кад је нама

било осамнаест година, али су нас заIIлашиле приди­

ке наших очева. Заправо и ми смо желели да будемо

такви, само што смо били кукавице. Ови се не плаше.

Чега да се плаше? Једино од електричне столице. Не

оплакују себе. Хоће да живе. Ж ивот, па знате. Жене.

9

Page 7: Bela Hamvas - Naime

Најбољи посао је бити жена, до тридесете, после за­грепсти под земљу. Жена је у истој особи продавац и роба. Једино се не сме занети. Н икаква љубав, јер он­

да долази породица и варјача. Ха-ха. Од мојих васпи­таница још ниједна није изгубила главу. Жена осећа да

је роба, може да се купи и да се прода. Све се може из­разити у доларима.

Наравно, накнадно се испоставило да су на "Сан­

та Клари" убили данског конзула. Расцопали су 1\·IY гла­ву и I!абили га у клозет. Кад је брод у ПОДI!С запловио даље, откр или су га и одмах осум њичили Самоједе, али су се ОIlИ дотле разбежали. Новац су му вероватно покупили, јер код њега га више није било. Увертира се отприлике тиме и окончала. Дошли су. Мој њух је та­да говорио да се окончало раздобље сладолед-друштва

и да започиње нешто сасвим друго. Самој еди су се

уфилтрирали и каткад би се појављивали час овде или

онде, не знам шта су и ко су били, само кад сам чуо за

неки ужасни злочин, пао ми је на памет хотелски хол, сећаш се? Ха-ха-ха. Свети Петар је нестао, пронађен је мртав у близини неке периферијске крчме. Не знам коме је био на путу, био је оте жао и коштао је много новаца, наводно могао је много да попије. Не спорим, претпоставке за оно што је уследило постојале су и ов­

де. Наравно, нарочито међу младима. Није требало вр­шити увоз из такве даљине. Можда се и не би рашири­ло тако брзо. Али прилично брзо. Испунило се оно што

1 0

ј е онда ујутру рекао Свети Петар. Видите, сваки од

ових момака могао је без устезања бити ухапшен, али

ја вам кажем кад би и нас мало загребали, све би нас

могли похапсити. Будите искрени. Једино нас чува ли­

цемерје. Ми се још побунимо кад нам кажу да смо не­

часни. Млади отпљуну. Њима није важно поштење, не­

го сендвичи, и ракија. Верујте ми, млади су много

паметнији него што смо ми били. Јер штаје то поште­

ње? Речи, речи, рсчи. Ови млади су такви какви смо ми

у СlIовима жслел и да будсмо. Сладолед-друштво, пи­

тате мс, шта јс то? Молим вас, то је даје у живо'ry нај ­

ваЖШlји сладолед. Срећни су ОIlИ кој и лижу. Разуме се,

пеРЈ lе, дрогерија, бомбони , кич, голе бутине, џез и

тв ист. Будућност нс припада концентрационим лого­

рима, нсго опере·ги. Апотеоза цвиљења. Сладолед и оп­

тимизам.

- А њух?

- Прихватите мој савет. Нећу вам рећи шта се

спрема. Али већ данима.

Новинар Швајцарац одмахује главом.

- Ви би - каже - брзо требало да се вратите рон­

ду у це-молу.

- Пустите ме - каже грбави клавириста - не озле­

ђујте ми ране.

- А коначно, ништа нисам сазнао, сем једну по­

ЛИЦИЈСКУ вест.

- Видите, то је оно што ја називам странцем .

1 1

Page 8: Bela Hamvas - Naime

- А њух?

Књига М . Шараварага, као што се види, не спада

у лектиру којаје пријатна. У увертири ј унаци буду при­

казани, али, наравно, имена им се не наводе, и аутор,

изгледа, није глуп, бар не верује да зна узроке. Није ни

болећив, нити се клања генију педагогије. У сваком

случају не открива оно што свако зна и не пориче оно

што се збива пред нашим носем. Уопште, јасно нам је

шта је Поправни дом, поготово ако се зове Нови Јеру­

салим , и ко га ј е основао и ко ј е био Свети Петар, чак

и Ш1ЋЈе звечарка и гола жена прекривене главе, а! IИ l Iам

је јасно и оно што мерино-ован није испричао о крађа­

ма и пљачкама, и ако нас загребу, све нас могу похап­

сити. Оно што исприча, то је неукусно изнад сваке ме­

ре, али није неукусније од оног овај, живота, чега ли,

кој им живимо. Добро васпитан човек негодује против

овакве књиге, и сместаје купи. Нарочито, ако је жена.

Збивања још и хајде-де. Непоштена фантазија може,

евентуално, да пронађе и боље. Чак све то у својој савре­

мености упућује на сиромаштво маште и на одређену

неинформисаност. И сам М . Шаравараг зна да овде не­

што није у реду. Тврди да оно што се збива већ и није

грех, него корупција. Корупција се не може разумети

по геслу раздобља, по бици за опстанак. Што значи да

не постоји природни узрок. Битка за опстанак, односно

све оно што се збива међу људима, упропашћавање жи­

вотињског бића. Оно што изгледа да постоји у приро-

12

ди. А то је отприлике да се међусобно једемо. Није на­

рочито пријатно, али је бар јавна ствар. Корупција је

нешто сасвим друго и не погодује јакима, него слаби­

ма. Јер је корупција подла, и лажљива, и прљава, и там­

на. Корупција погодује ономе ко је кукавица и похле­

пан. То што ћемо се међусобно пождерати није подло,

и није подмукло, и није гнусно, крваво је и немилосрд­

но, али је вероватно чињеница. Корупцијаје кварење

бића. Потиче из извора изван природе, и тај извор је

квара", и квар"остје искључиво људског порекла. Не­

Morylleje чаСI I О живети у корупцији. У прашумама, и у

морима, и у степама, и у планинама нема корупције, та­

мо бића просто прождиру једна друге, не због покваре­

ности, I Iего због глади. Корупција је кварење бића зато

ЈСр НС дотиче природу, ни друштво, нити живот, него

цеЈ/ИНУ бића, себе сама и свакога и цео свет, анђеле, и

то тако што све укаља и попљује, али кришом, и ом 0-

гућава даљи квареж, чак омогућава бескрајан квареж.

Они младићи о којима говори Свети Петар нај ­

пре заиста нису криминалци,јер и м држање није кри­

минално, него корумпирано. Истина је да се без даљ­

љег могу похапсити, али није то важно, јер ако буду

ухапшени, бићејош више корумпирани него у Поправ­

ном дому, чак и онда ако се он зове Нови Јерусалим,

чак онда и много пре. Претпоставка М. Шараварагаје­

сте даје данас овде све корумпирано. Данас се овде це­

лом линијом збива квареж бића, и увече негде око по-

13

Page 9: Bela Hamvas - Naime

ла дванаест чуј е буку у кухињи, што ј е некако као кад

He�o налети на хоклицу. За сваки случај погледа.

ђин. у кухињи, када упали светло, збуњено стоји ту-

- В и сте провалник?

Туђин стоји, потом каже:

- Првобитно нисам ни хтео да провалим.

- Како то онда? Случај но?

- Не сасвим. Ја сам бравар и није ми било теш ко

да отворим ову просту браву.

Пауза.

- Нешто да однесете? Одмахује главом. Осврће се около. - Ове ствари?

- Знате - каже потом - 'напољу је рација. На ули-

ци х ватају. П озвонио сам на улаз, попео се l Ia трећи

спрат и отворио прва врата. Узнемиравам вас?

- Рација. Неприј атно. В и то мислите да х ватају

људе, без п итања, и одвлаче их. Можда ће се вратити,

пре ће бити да неће. Можда сте и ви повереник кој и.

Шта да кажем? - Можете бити мирни.

- Нисам м иран.

Пауза.

Бравар се огласи:

- Нас двој ица се сада бој им о један другога. С ва­

ки од нас веруј е да ј е други.

1 4

Клима главом и врпољи се.

- Ви верујете за мене, ја верујем за вас.

- С моје стране. - Нисам сигуран у то. Може се рећи. Свашта се

каже. И шта ј е?

- Не зна се ко кога обмањује.

Пауза.

- Седите. Ако не желите ништа да однесете, што

вам верујем, 11 ако нисте полицајац, што вам можда та­

кође верујем, ИI\'IШ\Ю врем ена за разговор. Сан ме ј е ИОIIaКО ШllIУСТI10. Жел ите л и чај? Или радиј е кафу?

- Хвала. Радиј е кафа.

- Како сте доспели у овакву СИ'lуацију? - Забављаћете се. Мислим да смо на вишем сте-

пеl IУ хумаll изма. Затвор се више не може избећи. - Веомаје тешко живети чаСНI1М животом у лажи.

- Сигурно. Пролетос сам се ожен ио. - Пре п ола године? До сада нисте имали невоља?

- Пролазне ствари. Сада. - Изволите кафу.

- Хвала.

Пауза.

- Синоћ ме спопало, не умем рећи шта.

- У браку то ниј е изузетно. Наставите.

- Видите, м орам да се правдам. До сада сам ве-

ровао да је то нешто добро. До сада ј е то и било. Би­

вао сам задовољен. Жена.

1 5

Page 10: Bela Hamvas - Naime

- Не објашњавајте. Вама је око тридесет, у тим

годинама. - Тачно двадесет и осам.

- И онда? - Тако изненада и с таквом снагом да бих ј ој нај-

радије поцепао одећу и бацио l I a под. Сасвим живо­

ти њски, мрачно, глупо, сраМ I I О . И раније је бивало НС­

што слично, али овако снажно никада. Бесно сам је

дограбио, она је попустила и омекшаJIа, положио сам

је у 1 10стељу и I l Oчео да је скидаl'l'!, као што се то обич-

1 1 0 рад и , мало жешће и узбуl)еIl О, и нестр пљ и во када

м и је О l lа шаПl lула да нс може. Зашто не може? - п и ­

там. Кревет, каже. Не разумем, шта кревет? Срушиће

се. Срушити? Како? Срушиће се п од тежином нас дво­

је, веЈII1. Сада долазим к себи. Ма откуд, кажем, кори­

сти м о га већ ПОJl а године, лежемо на љега нас двоје,

сасвим нас је добро подносио, н еће бити никакве не­

воље. Опруге ће се упропастити и ослабити, и поправ­

ка ће бити скупа. - Необично. - И ви мислите? Не обраћам пажњу, при мичем

се, али ме одбиј а. Срушиће се. О пруге ћ е се упропа­

стити, каже. О нда на поду. Про стирем покривач. Не,

не. На поду не. У постељи н е може. Опет јуришам, са­

да већ помамније. О пруге ће се упропастити. П ола го­

дине га користимо. Н ажалост, сигурно су већ и пропа­

ле. Испод двој е људи. Б иће скупо. Силом м е одбија.

1 6

Сада сам већ груб. Она ме п о л ицу. Не-не. Хвата ме

бес, цепам јој блузу. Опруге. Ко ће дуже издржати? Ри­та се и гризе. Јајош увек издржавам. Не-не. Пропашће

KpeBel� Устајем, вероватно знате да ј е човек тада хла­дан као лед и да дрхти. Облачим се и одлазим. Куда

ћеш? Не одговарам. И нећу сасви м поуздано. - И то је све?

Рацијаје. Очај ума. Мушкарац тегли два кофера,

жена храну и дете. Хајдемо. М и смо из унутрашљости

11 путујемо кући. Отпутоваће. Ал и молим вас. Хајде­

мо, I l eMa времена. Венчаље фудбалера, једанаест фла­

ша ви н а, хајдемо. Шта хоћете? ПеЊl1те се. Али молим вас. Ј едан, два, четири, седам, десет, једанаест. Хајде­

мо. Кола се пуне. Двоје иду на погреб старог, гробари

су бесни, јер је стари тако тежак. Ха-ха-ха. Хајдемо.

ИЗJlази из крчме 11 полази, али стижу кола. Кола се пу­

не. Улазите. Пењите се. Ј а не. Како да не, улазите. Шта

хоћете? Сада нема времена. Прилази новинар Швајца­

рац. Па значи тако, то је оно. В аља припазити, то је оно што је нањушио грбави ЮIaвириста. Како ли оно рече?

Рација. ИспразНИШI су једну петоспратницу. Чему? Та­

мо транспортују ово мноштво људи. Шта ће с њима

урадити? Рација је. У кола. Па ипак, ја сам страни др­

жављанин. Ниј е важно. Рациј а ј е . П олазимо. Девој ка

креће на судар. Љубав ј е ретка у животу жена. Баку

треба отпратити код новорођенчета. Шта? Рациј а је.

В ећина живи веома ј едно ставно, оно што и м се м ота

1 7

Page 11: Bela Hamvas - Naime

по глави није више од печене кобасице. Једна жена је

иста као и остале, претерано поверење, без тактично­

сти. Браво. Чули сте? Испразнили су петоспратницу,

јер ће бити рација. Већ су стигли. Улазите. Шта је? Без

приче, у кола. Испразнили су шест петоспратница. За­

устављају лепа бела кола. Излазите, шеф одељења про­

теСl)'Је, излазите, пељите се, и жена, наравно, одвоце

их, рација је. Па ипак, протеС'lује. Само причајте, у ко­

лима ћете, нико неће да се попне. Бравар, мадрац и

ОICруга, срушиће се, биће скупо. Ипак је скупо кошта­

ло. Рација је. Нсма бираља, ОIШко како ко наиђс. У то­

ме је виц. Двеста, четиристо, петсто, већ је више? Не

мари. Свеједно, само нск су људи, има од тога доста.

Брбљам. Волео бих да сретнем човека који има MI-IOI'O

новаца и није присталица владе. Волео бих да сретнем

човека који нема новаца и присталица јс владе. Свако­

дневни причесник се плаши за СВОЈе Сl!асење и у до­

брим је односима с Богом. Вара Бога као господина

професора, штребер, и шефа. Ха--ха-ха. Добар човек,

добар човек, сигурно ће се спасити, ј ер је скувао Бога,

и у рају ће бити богаташ. Како то? Па једноставно по­

чисте човека као мрвице са стола. Сређено. Од преда­

ваља никада не настаје трагедија, само скандал. Такав

покорни улази у продавницу. Јадник, џеп му је пун хи­

љадарки, повија леђа, јер ипак га нско може видети.

Пати. Јадник. Сада је већ свеједно, шапуће и улази у

продавницу, ха-ха-ха. Купује телеће бубреге, за ужи-

1 8

ну У десет сати, јер ако се и предао, јести ипак треба.

Може сто педесет грама. Мало салате од печурака и

француског вина, ха-ха-ха, неку белу кајзерицу, што

више пати, тражи све бељу кајзерицу, такви су покор­

ни, у џеповима им хиљадарке. Човек толико пати. Чо­

век мора да буде покоран ако жели да једе телеће бу­

бреге са салатом од печурака, може још мало рибе,

француског вина и крема од ананаса за десет сати, не

треба да плати ни целу стотку, ја сам покоран, ја се не­

ћу попети у кола, како да нећете, тамо ћете се покори­

ти, много их јс, ипак га одвозе. Покупе и лекара за ко­

жне болссти, пење се у кола, не гурајте се чујете ли,

пожурите, идем и сам, видећете се већ,ја сам лекар за

кожне болести, видсћемо већ, брзо у кола. Знате ли ви

колико врста кожних болести постоји, више стотина,

господине, више стотина. Уздахне, пропне се на прсте

и погледа кроз окно, постоји више стотина кожних бо­

лести. И железничар, опрезан човечуљак, премного

прописа, све их је поштовао, не зато, али ипак. Не ви­

ди смисао, оно што види само је механизам светогрђа,

светогрђе, каква крупна реч, смешно велика, црвена

као неки велики нос. Прдеж се назива божански напев

истине. Грабеж ума. Оде да би се радовао животу.

У затвору је у средљем делу изграђена просто­

рија у облику елипсе. Не много виша од једног спра­

та, и горе наоколо галерија. У просторију је набијено

колико год је могло од света скупљеног у рацији. Још

1 9

Page 12: Bela Hamvas - Naime

стотину, јер више не може ни да се мрдне. Свуда нао­

коло чувари с аутоматима, на раСТОјању од по два ко­

рака. Говори мајор. Сви морате стајати погнуте главе

без шешира или капе. Ко подигне поглед, њега ће стра­

жа убити. Разумеш? Стајати без шешира или капе, по­

гнуте главе и не гледати горе. Разумеш? Ако се неко

понаша непрописно, биће убијен. Нема овде шале. Раз­

умеш ти мене? Полиција све зна и све види. Питања

нема. Приватне ствари нас не занимају. Разумеш?

Комисија се окупила, недостајала је само Мадам.

Девет l\·1ушкараца, три жене, у униформи, каишеви

преко рамена, пиштољи и чинови. Колико је то данас?

Седам хиљада петсто. Мање него прошли пут? Мање

због неког разлога, није моја ствар. Мадам? Има одрс­

шене руке. Врата се отварају, стиже Мадам. Да ли смо

се окупили? Рапорт обављен? Онда крећемо. Излазе

на галерију, предводи их Мадам, њих тринаесторо се

зауставља на ивици галерије на подједнаком растоја­

њу, спрат и по ниже је набијена гомила, откопчавају

панталоне и мокре по главама народа. Доле треште

аутомати. Ипак подижу поглед и стража отвара ватру.

Новинар Швајцарац је погођен у лице и у груди, поред

њега бравар и не диже поглед, рафал га погађа у главу.

Ко погледа горе, стража га убија. И онога ко не погле­

да. Свеједно, само да је човек. Има од тога доста. Ко­

мисија, девет мушкараца и четири жене, мокри по гла­

вама масе. Жене у yr-rnформи, у панталонама, снабдевене

20

духовитом направом, исте су као да су мушкарци, мо­

кре кроз гумене цевчице. Сасвим добро функционишу

и умеју далеко да избацују, на два-три метра, напињу

стомаке и мокре, ко погледа горе, стража га убија. До­

ле треште аутомати, железничар, и једанаест фудба-. . .

лера, и покорни КОЈИ НИЈе погледао горе,јер он никада

не гледа горе, појео је телеће бубреге и добио рафал у

леђа. Приличан је број оних који се мртви стропошта­

ју, али нс могу да падну, јер их остали одржавају. Ко­

мисија мокри. Мадам наређује, доста. На команду за­

КО!Iчавају панталоне. Доле се разлежу аутомати. Лекар

за кожне болести добија рафал у потиљак. Колико вр­

ста кожних болссти постоји? Бравар више неће отићи

кући. Штета. Комисија се повлачи од OI--раде галерије

и чланови се враћају у собе. Хасим се прикључује Ма­

дам.

- Како сам посматрао ове попишане главе.

- Одвратно је бити човек.

- Тачно и ја то осећам.

- А сада треба да се побринем за ковчеге. Увек тре-

ба бринути о нечем. Бринути и дању и ноћу. Ковчези.

- Време је да их укинемо. Даске су скупе.

- Тачно. Мислите на нешто? И поњаве су скупе.

Поштовање које следује мртвацу. Пих.

- Врећа. Врећа од јуте, зар не?

- Може. Коначно.

21

Page 13: Bela Hamvas - Naime

- Каква церемонија. Овима. Цедуља, име, година

рођења. Као да не би било свеједно докле су живели.

- Ако случајно знамо. Ако не знамо, још боље.

- Мислите да је сувишно? Потрпају их у вреће и

одвезу. Једноставније је, врећа од хартије,јефтинија је

од јуте и свуда по један. Једнострука врећа од хартије,

пре ће се расквасити и иструлити, још боље. Задово­

љили смо хуманизам. Скуп је нама овај ху]\·шнизам.

- Сада смо ми с галерије изразили своје мишље­

ње о маси КОЈа се доле тискала.

- Дсфишщија је испраВllа.

- Да саСJlушамо и мишљење друге стране, како

бисмо били праведни.

Хасим пружа свежањ хартије. Мадам пружа ру-

ку, узима, прелиста.

- Шта јс ово?

- Прочитајте.

- Сада?

- Није хитно, али кад смо већ о томе.

- Мемоари скупљача опушака?

Мадам седа за сто.

Хасим пали цигарету у наслоњачи.

- Мемоари из мртвачнице? Морам да се смејем.

Каква јефтина сентименталност. Приђите, даме и го­

сподо, и помиришите ову чорбу од купуса, и престаће

да вам капљу сузе. Кришом сам и ја себе сматрао сном.

Исто као и остали. Узвишеним сном који се не може

22

ни реализовати. Ако бих за то начинио ма и само по­

кушај, морао бих се застидсти, за сан као за идеју чо­

вечанство мора да се увежбава стотинама година, док

достигне макар и маличко. Бити сан велика је ствар,

чак отмено. Открио сам да славодобитан није онај ко

ни говно не такне, него ко је научио да живи у говни­

ма. Знате ли чиме се бавим? Скупљам и продајем опу­

шке. Коме? Рецимо богатима. Станују у рупама уду­

бљеним у пристранак, јер се ту не плаћа станарина.

Поједине рупе су прилично простране, поред постеље

могу да се сместе сто и столица, чак и још једна посте­

ља. У оваквој јазбини стану јем као подстанар. Насеље

од милоште називају крематоријум. Наравно, постеља

је овде претеривање. ПеliЗионеру то не следује. Најче­

шће су то четири ноге, а понекад и опруге. Важан део

стана је шпоре'l� јер се ипак мора зепсти. То што ово

описујем, неукусно је. Па и? Неукусно. Шта се збива?

Са стварима ћу збијати шалу. Или ћу бар то покушати.

Неће успети. Опора ствар. Пустимо хуманизам. Ску­

пљач опушака није сентименталан. И ове пећине, ако

не бих полазио рано ујутро у град, и не бих на трам­

вајским станицама скупљао опушке у зембиљ, и не бих

правио цигарете, остале би без дувана. Продајем јеф­

тино, по цени одговарајућој за пензионере. Кромпира

се можемо одрећи, цигарета не. Зато што су убоги, још

не морају да су у праву. Само пате и цвиле. Тих и пре­

плашен народ, има их неких две стотине, али ће их би-

23

Page 14: Bela Hamvas - Naime

ти све више. Подижу буку само онда ако њих четрна-. .

есторо истовремено нагрну у граду наЈедан контеЈнер

и у буњишту пронађу кору од бундеве или кост.

у мемоарима из мртвачнице ви сте нањушили

трагедију, тужне муке и подругљиве неправде. То је ве­

за. Веома очаравајућа лектира на отоману. Нема оча­

равања у скупљачу опушака. Не ваља о томе ни гово­

рити. Сви ови овде су прљави свеци који живе без

лирике, недужни у буњишту. И са своје CTpalIC ја сам

се ратосиљао сваког Ilртљага. Свет са,,·! I1росвеТJlИО до

темеља, разградио га и што је npeocTaJlO јесте 6060.

Израз је IIOB. Сама ствар је тако стара као сагрс­

шење. Кажу да у првобитном свету није БИЈIO корова и

црва. Ова бића имају сасвим друго порекло. Чичак, и

зубача, и зељс, ОДНОСIIО ваш, и стеница, и бактерија ни­

су постојали у рају. Всћ и због тога је лоша мајмунска

библија (дарвинизам). Све ово није природа, lIero за­

разни покушај оне силе која јесте квареж. Ђаво није

могао да убије, само да укаља. Али је бар то урадио

успешно. Одавде нема излаза, јер то није грех, није под

законом и нема могућности покајања и нема могућно­

сти казне. То је срамота. Уз дух и природу ово је тре­

ћи, демонски почетак.ДеЛЮIlСКО је иначе темељна реч

двадесетог века.

Бобо, молим вас, потиче из овога демонског по­

четка. Сабласан је и комичан. Оно чиме неко или не­

што изгледа друкчије него што јесте, то је бобо. Ако се

24

каже слобода, једнакост, братство и у дворишту Кон­

сјержри лежи метар и по дубока крв погубљених, то је

бобо. Прилично је озбиљно, бар је цена мноштво љу­

ди. Историја света је препуна мањих или већих бобоа.

На пример, погледајте пријем делегације. Како је све

достојанствено. Све сами полубогови. Саслушајте го­

воре и дивите се чиновима, и одећи, и тону, и накло­

нима, и лицима. Све је то предигра за крваво купати­

ла и с љим је у тесној вези. Није превара. Не будимо

строги. Није забуна. Такви су дипломатски договори.

Ако се каже да су се две државе сагласиле у нај важни­

јим питаљима, онда су се све брице у џеповима већ

отвориле. Моја је сумња да је цела халабука историје

света бобо. То је супротност маштању о мисли. Знак

да се истина не може сакрити. Јер ако кажем бобо,

претходно морам знати шта није бобо. Реч таква која

не уништава ствари пре него што их објасни. Значи ни­

је филологија. Могућност да човек успостави трезве­

ност свога размишљања. Ни више, ни мање. Чак у то­

ме има и хумора. Оставља га оним што јесте, односно

што НИЈе.

Приметио сам да бобо нимало није смешан, пре . . Је срамотан, он Је ни ово, ни оно, напрегнут, све док

човек не открије шта хоће да буде, односно шта лаже,

али лаж није часна, него је непоштена чак и за лаж.

Ви сигурно знате ко је била Беатриче, небеска де­

војка, која је Дантеа одвела у рај. Знате и да је Гете го-

25

Page 15: Bela Hamvas - Naime

· . ворио О веЧНОЈ женскости КОЈа нас толико ПРИВJIачи,

знате ко је била Дулчинеа и Бетовен и Соловјевљева

вечна ПрИЈатељица и тако даље, и ви сте сасвим сигур­

но видели оне Беатриче које посећују посластичарни­

це, и позоришта, и фризернице, и козметичке салоне,

и чудили сте се шта тражи Беатриче у салону обуће, и

што се толико задубила у читаље филмског журнала.

Нај природније је тврђеље да ви поседујете ЗIlаље о Бе­

атричи КОЈе претходи сваком искуству, с друге CTpalle,

она даl\·lа КОЈУ ви ви.Ците у ПОСJlастичаршlЦИ Јlицка

крем. Овде Ilешто Ile ШТ11ма. Хиља.Цама ГО.ЦИllа већ за­

ЛУ.Ц, заЈЈУД покушавају да је уразуме. Из бор.Цела у .цро­

герију, из дрогерије у бордел.

Наравно, веома добро знамо о чему је реч. Одав­

но је то знана и прећутаIlа чињеница света, њеllO 01'­

криће је такав чин који у свом значају досеже откриће

Америке или гравитације. Само је ово ов.Це срамно, и

нема никакве наде да постане општепознато. Јер кад

не би било тако, после овога би уследила промена сме­

ра светске историје. Као што се каже, ови мемоари, од­

носно откриће бобоа већ је и зато противзаконито, јер

Је свака реч истинита.

Раније се писало да су се, као последица сагре­

шења, исквариле есенције бивства. Из ових покваре­

них есенција потичу бактерије, стенице, и комарци, и

муве, и буве. Али је У'А<асна последица сасвим друкчи­

ја. Сваки од тада рођени човек је до извесне мере про-

26

жет пригорелим есенцијама. Пригорелим, велим, то је

оДговарајућа реч, није лоша, није зла, али углавном ни­

је добра. Пригорело је оно што и ђаво испљуне. Не

треба ми, каже и зао крене. Ужасна последица је сле­

дећа: у првобитном свету Беатриче је човеков друг, чо­

век је у љу заљубљен, диви јој се, и одушевљава се њо­

ме, због њене лепоте и узвишености. Она је првобитно

била човеков орган, носио ју је у телу као своје срце.

ДреВIIИ народи су знали за то и називали су је разли­

читим именима. Ово биће у својој свезнајућој лепоти

и БОIЋТСТВУ није могло да поднесе свет заражен сагре­

шењем и поквареним есенцијама и узнело се на небо,

међу анђеле, и као надою·шда одоздо родило се ово би­

ће овде, биће које се кикоће, и бесмислено скаче, и ла­

же, и вара, али никаквог смисла. Ово биће одржава на

земљи безусловну владавину покварених егзистенци­

ја, такозвани реалитет. Све шараде, и лажи, и опсене

овог бића јесу за љубав мушкарца, као да га не би оча­

рa1IИ истина, и стварност, и једноставност. Препреде­

ност постоји зато да би припитомила мушкарца. Не­

где сам прочитао, можда код светог Августина, да сам

грех одавде потиче, односно од претеране слоге са су­

пругом. Све док човек живи у уверењу да воли узви­

шену лепоту и знање који живе у њему на месту где му

је срце, дотле иде. После извесног времена посумња и

стење. Нешто не штима. Не штима ту ништа. То није

то. Почиље да пије. Али не открива. Бобо је штркља-

27

Page 16: Bela Hamvas - Naime

ста и дрска реч" То га запрепасти, али још није у ста­

њу да га пробуди. Реалитет је јачи. Мисли, нема дру­

ге. Даље стење. Из пригореле есенције рађа му се го­

мила деце, и она их већ у материци квари. Сагрешење . .

НИЈе комеДИЈа.

у сваком случају, данас је већ веома тешко раз­

ликовати ово биће и бобоа. Какво искуство треба за то,

колико опраштања, каквих саосећања, и дивљења, и

одушевљеља, каква учтивост према Беатричи у свету

у којсм се ово биће lIеопозиво претворило у бобоа, ко­

јим оправдава свој крах, и никада lIеће сазнати каква

је разлика између бобоа и небобоа.

Није ништа толико суштинско као што би савре­

мени човек жеЈЈСО да се прода ђаволу. Тачно онако као

што се Фауст продао. Колико се завиди Фаусту. Уговор

јс потписао крвљу, да ће му душа после смрти припа­

сти ђаволу, јер шта други свет, желим да живим, да жи­

вим, моји ће бити сви бобои у животу. Цео овај свет

овде трчкара за ђаволом носећи потписан уговор и ку­

кумавчи. Јадни ђаво. Модеран човек? Не треба ми, ка­

же затварајући нос, хвала на љубазној препоруци, од

тога не желим, и скрива се. Не треба му бобо. Нису му

потребни чак ни свакодневни причесници. Они се мо­

ле Богу како би се продали ђаволу. Пих. Бобо не да ни­

је велики, али пије ни мали, нема ранг величине, јер је

увек нешто друго од онога што јесте, расточи се у ру­

кама човека, испари и не остаје од њега ништа до са-

28

мо мало смрада и гађења. На томе је изграђена наше . .

друштво, ништа НИЈе оно што јесте, као што се у њи-

ХОВОј штампи може свакодневно прочитати, кога како

треба узносити и кудити, И пљувати, и величати, и ка­

љати.

Битан знак распознавања бобоа јесте moral in­

sanity. О моралу нема ни говора, нигде и никада и ни у

чему. Немогуће га је уразумити. Искључено је да то

ово биће увиди. Чак ни светац. Понајпре плаче. Још

никада није рођен [[еко ко ће окренути ствари према

себи и да исноведи себе. И не зна да се промени, а и не

жели. Носи високе потпетице, фарба се и боји, све то

није завођеље и превара и опсена, него бобо. Бити не­

ко други lIего оно што јесте. Суманута опсена због оп­

сене, кривотворење због кривотворења, нешто што не­

ма ни ИСТИIIе, ни неистине, нешто што је забуна и тама,

нешто фалш и неосновано, односно бобо. То је кад се

обрве налазе другде него где су израсле. Неспособност

да се отрезни и да се покаје и да се промени. Боји се

да би променом изгубила себе?

Било какву критику да јој упуте, бациће се на зе­

мљу и добити грчеве. Несрећна је. Мисли да је напад­

нута њена женственост, не зна да је то једино што је

спасава, што може и зна да јој оправда биће. Не, не,

женственост. Оно што је сасвим друго него жена, што

није жена, д'руго је него што јесте. Оно што је фалич-

29

Page 17: Bela Hamvas - Naime

но, и лажно, и комедија, превара, завођење, односно

што је бобо.

Овај бобо је омама степенована до идиотизма и

у самом себи је поуздано бобо као да је то једина ствар­

ност, та немогућност да може да живи у другоме него

што он јесте. Само никакве искрености. Само улога,

бити на ПОЗОРНИЦИ, шалити се, фа.ЈIШ певати, клибери­

ти се, сцене и каћиперство и преварити, односно баба.

Нсзаl\НIСЛИВО је у каквим све ИllфеРНа.Ј/IIИМ варијаllта­

ма модс БJlУШIИЧИ, и колико је ЊСIIО бићс привржсно

фалсификату, како Yl\1C емоционаЛIIО ца буцс IIOllосита

на неукусне буцалаштинс, и ПОСТСllСНО КОlщентриса[[

бобо у којсм lIишта lIијс истинско, а понајмаље, разу­

ме се, жена.

Ја саца овде покрећем пресудан напад против

сваке такозване религије, и вероваља, и фИЈIOзофијс, и

то напад који ће смакнути и последљу крпицу стида.

Пошто су нападнуте идеје на којима почива наше ци­

вилизовано биће,једна је испуштена, и тај посао сада

обављам ја. У дрскости и окорелости, верујем, нико ме

не може превазићи. Нико се тако дубоко не предаје

страсти кварежа. Нико тако не познаје кал. Ово оправ­

давање унапред морам да најавим. И не говорим због

тога јер га сматрам истинитим. Није истина. Желим да

изазовем скандал. У цивилизацији више нема ништа

што би се могло узети озбиљно, изузев ракије. Желим

да изазовем ваш презир и гнушање. Разуме се, они ко-

30

ји су, с вашим Допуштењем, ви сами. Ха-ха-ха. Ука­

љали су и попљували (сасвим исправно, то су заслу­

жили) оно што је била такозвана идеја (боље да се о

њој и не говори), поткопали је и оклеветали и плазили

се на њу.

Стварна реч овога света је бобо. Погледајте др-

. жаве. Државс су варијације бобоа, крволочни и сме­

Шlll1 никоговићи који су због тога овде да би мучили

човека у бссмислсној лакрдији која се назива истори­

ја света. И ПОСЈIС сваке катастрофе као да се ништа зби­

ло IIИЈС, раци се исто.

Све је сам сам цит бобо.

3 1

Page 18: Bela Hamvas - Naime

Мадам полако подиже главу, и погледа Хасима.

- Овај човек је још жив? - пита готово шапаТО I\'f.

Хасим слеже раменима и од l\'f аху је главом.

- Он види наmе карте. Хитно га треба истреби-

ти. Чујете? - подиже глас.

Хасим климне главом.

- Мислио сам да ће вас занимати.

- Има ли много оваквих?

- Прилично. У одређеном смислу свако је такав

једном својом ПОЛОВИНОМ. Само сада кушају. Немојте

се чудити, и ви сте такви, знате то исто тако као и они.

Целокупне ове мемоаре, или шта ли су већ, схватате са

сумњом. Схватате их као било ко с улице, или из кре­

маторијума. Или постоји нешто што је остало у тами.

Мадам ћути.

- Људи ...

- Рекох, грозим се бити човеком.

- у томе смо сагласни. Људи су безгранично оно

за шта нема довољно гнусних речи.

3 2

схватам, и тог скупљача опушака Ј О Ш више мрзим.

Свет насели нитковима, и идиотима, и злочинцима, и

тријумфује на брдима лешева, као скерлетна звер. И

ви ми ј ош кажете да га узмем озбиљно. Видеће он шта

је бобо кад се буде превијао и урлао од мука. Кажите

ми, да нисте ви написали овог скупљача опушака?

- Нисам талентован. А то је пак прилично под-

ношљив спис. А и иначе.

- Шта иначе?

- Немам времена. Морам да се гнушам.

- Жена? Мене?

Хасим ћути.

- Знате - каже потом - дивљи народи једну вр­

сту жеI lе називају малекула, чудна је то бештија, у ње­

ном полном органу расту оштри ајкулини зуби, и она

мушкарцима одгриза полне органе. Вероватно је се

због тога тако ужасно плаше. Разуме се, они који су то­

ЩfКО поносни на своје полне органе. Други причају да

она између ногу носи рака, и његовим маказама сече

полне органе мушкараца. То је страшан симбол агре­

сивне жене, осветољубиве мајке. То је вештица која

кува змијски отров и кришом трује, нема на шару зе-. .

мљином опаКИЈе немани од ње, прежа, одаЈе, оговара,

поткопава, лаже, сикће, проклиње.

- Што то мени говорите?

- у вама је много од те малекуле.

Мадам се насмеши.

3 5

Page 19: Bela Hamvas - Naime

- Опростићу вам - каже. - Нарочито ако ми до­

ведете тог скупљача опушака.

Хасим одужи паузу.

- Не видим кад се смешите, боље је кад бесните.

Кад се смејете,ја вас се плашим. Знам да се нешто на­

лази иза тога.

- Шта?

- Не знам. Нешто друго. Друго него што јесте.

ПоДлост.

- Бобо?

- Кажем вам да не знам. Сам привид.

Заћути, затим брзо наставља.

- Ви мислите ако тај спис баците у ватру и смак­

иете скупљача опушака, све ће доћи на своје место.

Жена ће бити анђео и наш режим рај среће, а ми овде

витезови племенитости и човечнО СТИ. А бобо ће не­

стати с лица земље.

Опет пауза.

- Овај скупљач опушака пише да се истина не

може сакрити. Не знам откуд је то преузео, али ми се

чини да је то рекао један Кинез. У сваком случају све­

дочи о колосалној ограничености да бити уверен ако

о нечему не говорим и не говорим, онда се то изгуби

из света. Не. Овај човек је луд, већ и само због тога што

је то написао. Али говори истине. Ви мислите ако сво­

ју косу офарбате у црвено, онда сте ви риђа жена. Ја

кажем да ћете ви бити смеђа жена офарбана у риђу.

3 6

Што се риђост назива баба, или некако друкчије, спо­

редно је питање. Знате шта је то? То је вероватно ба­

ба. Ви ћете узалуд окрутно мучити скупљача опуша­

ка, оно што ће овде у овом на брзину склопљеном

спису, написаном гнусним отровом без премца, оста­

ти, да остати, и сви ће за то знати исто као и пре што

су знали. Знате, ово откриће бобоа одиста има такав

значај и тежину као откриће гравитације, или Амери­

ке. Само што је срамно, и не проричем му велику по­

пулаР I-lOС'I: Овај свет није прљава катастрофа, што и ви

врло добро знате, та гнушате се људи, што је сасвим

исправно, и ако у некоме ПО СТОЈИ и мрва трезвености,

и не уме да учини ништа друго. Најбоље је ствари раз­

гласити. Истина се ионако не може сакрити. Или не?

Потиснути, потиснути, каква одважност. Као да би он­

да нестала.

- Када ћете већ да завршите?

- Било када - каже Хасим.

Пауза.

- Какве су то пећине'у пристранку? Крематори- .

јум? Не знам. Никада нисам чула за њих.

- Настањују их пензионери, на пола сата од гра­

да. На напуштеном месту, праве станове не могу да

плаћају, с похабаним остацима намештаја се пресеља-. .

ваЈУ, и ту стаНУЈУ.

- Ја ћу се обрачунати с њима. Не подносим ћу-

мезе.

3 7

Page 20: Bela Hamvas - Naime

- Опет. Ако верујете да ће нестати ако их укло­

ните. Отићи ће другде. У још бедниј и ћумез, још ће се

више смрзавати, још ће више гладовати, наћи ће се не­

ки скуruъач опушака који ће се више бунити, и још ви­

ше отрова бљувати.

- Уништићу их.

- И ви сте оптимиста? Верујте у коначно добро,

у мир и у једнакост.

- Не, не, никаква једнакост, нема погодбе.

Скочи, стеже песницу.

- Не допуштам.

- У реду. Победа? Тријумф? Слава?

- Да, да, слава. Потпуно уништење противника.

- Употребљавате крупне речи.

- Да.

- Ви сте биготни.

- Причајте шта хоћете. И ви ћете доспети та.мо

где и остали. Повешћу рачуна о вама. Разбацујте се, а

у међувремену водите своју бригу. Наћи ћете се тамо.

- Без мене.

Њено лице се измени. Ј едно време укочено зури

у непостојеће место, затим ставља ПIаву на сто. Шту­

ца и стење.

- Шта хоћете од мене?

Хасим ћути.

Она почиње да плаче.

- Немојте да верујете.

3 8

- Не верујем. Уопште, не верујем ни у шта.

Мадам подигне главу, затим поново клоне по столу.

- Ја верујем.

- Знам.

- Шта?

- То што ћете ми рећи.

- Реците ми нисам ли ја светица?

- По чему мислите?

- Што толико патим.

- Не М ИСЈIИМ.

- Али јесам. Нечувена је духовна тековина напу-

стити Бога ради Бога.

- Чини ми се да сам то прочитао негде. Мислим

код Лојоле. Зар не?

- .Ја сам светица.

- Ce11aM се, јесте, Лојола. Тако лагати умеју само

свеци. Мислите да је патња привилеlЋја светаца?

- И ви патите?

- Кад ме боли зуб. Али без тога да сам светац.

Она га и не чује. Плаче.

- Четрдесет ми је година. Неопходно ми је десет

пута по четрдесет година како бих све по правила што

сам починила. Требало би да одем у манастир и треба­

ло би да се молим и дању и ноћу, да лежим на ексери­

ма и да гладујем. Да стану јем у тамном подруму, и да

зебем, и да се усрдно молим.

- Што то не учините?

39

Page 21: Bela Hamvas - Naime

- Јер ово овако како јесте, још ме више мучи. Чи­

ним супротно од онога што јесам. Како рекосте мало­

час? Малекула? В ештица, односно светица. Свеједно.

Ако ј една, о нда и друга. Никада она која јесам. Баба.

Нека будем баба. Али бар нека стрепе од мене.

у епизоди на галериј и, у диј алогу између М адам

и Хасима, М . Шаравараг покушава да опише стапаље

терористе и гангстера. Љуци уопште, каже, живе у ова­

квим УСЈ l Oвима 11 I 1 C само ца су сс нави кл и . Из реЧСI I И­

це М. Ш араварага CJI CLlI1 ца је то овако сасв нм зако ( [­

скн, и љуци то тако и захтевају. М ацам, и Хаси I\·t , и

галерија и мокрење, и пуцаље зај едно с брдима J lСШС­

ва нису самовољна дела, ( (его овај мстод захтева всћи­

[ [а. Стопљене су две врсте сензациј а, тсрориста и ганг­

стер. Ни ч иста пљачка, ни убиство, нити чисти акт

власти посебно не з наче ви ш е сензацију. Н ови исто­ријски догађај је онај страш ни злочин, ч иј и подстицај

ниј е пљачка, него такозвана идејност. Гангстер ј е у та­

козвани м л ибералним демократијама рат excel lence

злочинац, и о н ј е у знаку слободе, јер чини оно што за­кон изричито забрањује. Терориста у социјализму - рс-

. . . цимо - звани ч н и Ј е злоч и нац КОЈ И СВОЈ а н едела ч и н и под идеолош ким изговором, такође ј е под знаком сло­

боде. Њих двој ица вероватно нису могла остати одво­

јено. Лаж и друштава међусобно се мешају. Пуки зло­

чинац в и ш е Н ИЈ е занимљив. Н о, зан имљиво ст је

40

нај важниј и ч инилац. Да неко буде убијен, ситница је. Тек ако ј е иза тога још већи нитковлук. Мора се лага­ти. Гангстер је принуђен да преузме идеолошку осно­ву. Јер без злочина нема друштва. И ј едно и друго ј е само по себи мало. А ко неко буде убијен невин, то ј е узбуђење. А узбуђење ј е први историј ски чинилац. Без њега је све беЗl !ачајно. Али то је иовако мало, каже М . Шаравараг, јер н о в и тип, спој е н и гангстер-терориста, био би обавезан да верује у идеју у чије је име почи­нио нсдсл о. Мсђутим , потсшкоћа је у томе што дотич­ни ( је верује. Не верује толико као што средњовековни инквизитор, ИJ lИ ј езуита нимал о не верују у религију. Не верује, па ипак дела. Да Хасим не верује, не треба доказивати. Мадам га открива тиме што подозрева и прети и каже да цинизмом скрива свој цинизам. То ј е тачно. Хасим ни у шта не верује. Хасим пак открива Мадам тиме што је назива малекулом , због чега се Ма­дам уопште не љути, него то сматра ласкањем. И то је тачно. А то, пак, што ј е мени сасвим свеједно какав ј е режим, сам о нек страхују од мене, исто ј е тако свој­ство овога режима као и осталих. С њима заједно, раз­уме се, оних који мокре по главама и у које сасипај у рафале. Не протестују против тога. Н и н а памет им н е пада да учине нешто против, не говоре ни против иде­ологије, НИ против насиља.

Случај ниј е изузетан. Народ то тако жели. Жел и да живи под таквом претњом у таквом узбуђењу, ова-

4 1

Page 22: Bela Hamvas - Naime

ко дрхтећи и шћућурен, и зна оно што зна скупљач

опушака, али КУШУЈе.

Наоко, крематоријум је као индијски пуебло, или

капела у Роншампу. У пристранак су укопане четири

терасе, у зидовима издубљен песак, усечене мале пе­

ћине, понеке с прозорима, понеке без љих. Један део

прозора има и стаклена окна. Четврта тераса је најжГl­

ша. Испред станова ред-два пеlунија, парадајз, чак ку­

куруз и лук. На јеДНИј\.1 вратима црвена завеса, на дру­

гим жута и љубичаста. Завесе нису сасви м ЦСЈlе,

међутим, слика је тако још више I 1адреаJ f истичка. На

средини у галопу жути коњић за љуљањс. На два кра­

ја терасе кочеви, на затегнутом конопцу суши се ру­

бље, женско бело рубље и плава спаваћица. Доњи

спратови ни изблиза нису били тако допадљиви. У

приземљу је испод котла горела ватра, очито се нешто

кувало, можда је било прање великог веша. Десно на

другом спрату, малко неправилно смештен клозет, с

вратима на бело-смеђе пруге, без браве, само закаче­

на жицом. На пет корака од котла бунар с лименим ка­

блом. Две стотине људи станује овде? Једва да се по-

веРУЈе.

Када се Хасим сутрадан или касније ссћао посt:-

те крематоријуму, поглавито види оног разбарушсног,

седOl� дугоглавог мушкарца у ритама, који !Ћ јс приме­

тио већ издалека, и ни за тренутак се није удаљавао од

њега, стајао је на удаљености од пет корака и није га

42

гледао право, него је кришом погледао према њему и

био шћућурен. Није смео да га ослови, само је нешто

ишчекивао, када се удаљио, дуго је гледао за њим, раз­

очаран, потресен. Хасим је старца препознао тек су­

традан. То је онај човек који увек чека. Само он зна

шта. Наравно, налази се у шкрипцу и·само га чудо мо­

же спасти, али он чека то чудо. Сви га знају, он је оп­

седнут поштом. Кад станује у граду, осам пута дневно

отвара поштанско сандуче и чека писмо. С каквом са­

држином? Да га нестрпљиво, необуздано и пожудно

обавесте. О чему? Не зна тачно. Ионако зна да дотич­

но писмо није стигло, никада и неће. Нема писма. Не­

ће га ни бити. Али ствари само споља могу приспети,

само споља. Увек споља. Чека да писмо стигне и да не­

ко, маГ.Jlовита ствар, пошаље сто хиљада форинти.

Споља. Већ одавно чека, можда пе'!' година. Истински

има шансу. И не зна зашто не стиже. Позваће га у Ју­

жну Француску, где ј е предиван дворац на обали реке,

то је онај дворац који му је ПО ЮIOњен и у којем се на­

лази скривено благо. Није домислио сасвим до краја,

али изгледа да намештај чине све сама уметничка де­

ла, и 'ЈУ се налазе слике нечувене вредности, чак и Гре­

ко. Старац је иначе она посрнула Грекова глава, с из­

дуженим цртама, сулуда. Чека и да га неко OTKp�e, не

зна се како. Биће чувен. Добиће карту за пут око све­

та. Сутра. Отвара поштанско сандуче, нема у њему ни­

шта, или реклама за прашак за прање. Можда се гуши,

43

Page 23: Bela Hamvas - Naime

али је у сваком случају увређен што га толико занема­

рују. Толико м ора да ч е ка. Н ишта ниј е комичније од

увређеног бога. Све очекује споља, нарочито то. С ње­

гове стране је довољно што отвара поштанско санду­

че. Више се од љега заиста не м оже захтевати. Њему

то припада од самог почетка. Не п ада му ни на ум да би нешто требаЈIO. Ама шта? Бар. Ви сте то, зар не, хо­

ће да каже из прикрајка Хасиму и без очи. Чека да тра­же њсга и да му пружс пап ир по KOj CI\·! ће се ис поста­

вити да јс госпо,Цар неизмсрних посе,Ца 11 палата, и КОЈЈа

ће одмах доћи по љега, и чска га свсчаllИ ручак. ГЈ lс,Ца

ОЧ I1I\.ta разро гач е Н I1 М од чекаља, н и ко нс зна, II ИТИ сс брине о њему, а он је богат човек, и разваљеl !И М очи­

ма ишчекуј е, већ полази један корак према Хасиму да

га позове н а одговорност зашто дозвољава да он толи­

ко чека. Мрски су му 013И људи кој и ни п ојма немају о

томе ко је он. Не знају зашто је о н н епрекидно у буси­

ји и зашто је такав као да је непрекидно одсутан, ки­

ван, али ће чекати још ј едан дан, заслужио је, чак му

је и неопходно, што да не добиј е, па чека. Без да и реч

прослови, плаши се, мрда уснама, хоће да каже да ја.

Што ионако сви знају, али у сасвим другом смислу.

Друго лице, кој е се подиже у Хасим овом сећању,

јесте Снежана, односно она девој ка кој а наводно псре

судове у неком ноћном локалу за осамсто фори нти, и седамсто деветнаест добија н а руке. У целом крсмато­

риј уму, каже Карфиол, она има нај већи приход. Он се

44

зове Кар ф и ол зато што му је цела гл ава прекривена брадавицама, само н ису беле , него лепе љубичасте. Карфиол је антиалкохоличар , и антин икотиниста, и верник суботарске секте. Снежана, каже он, може да купи ципеле и чарапе. Задивљујућа сума. Сваки дан је­де, попије у локалу преостало вино и ракију, пуши. То ј е све истина. Одлази код фризерке, купила ј е ТРШ-IЗИ­стор, мушкарцс п осећује у њиховим

.становима и има

неког старијег пријатеља кој и јој повремено даје стот­ку због нароч итих љубавних услуга. Бар се тако при­ча. Њеl l всрс! [ик долази овамо, њега познај емо. Млад, женствен ТИ l lсј џер, дсвојка се на њсму искаљује за све шамаре кој е је добила од мај ке. Тинејџер м исли да то тако треба, али каткада се на-ryшти и пије рум. Очара­ле су га ружичасте гаћице девој ке. Иначе се звала Сне­жан а јер се по цео дан владала као у л окалу, за форин­ту ј е било коме задизала сукњу до пој аса, за две форинте могла ј ој се опипа-ги и гола стражњица. Пен­зионери , стари људи, нема опасности. Истински отме­на дама, рекао је Карфиол, не зна се ни где је то учи­ла. У устима јој штрчи цигарета, употребљава руж, косу фарба у бело, обрве црне, с транзистором у левој руци јури: дуж тераса крематоријума, завирује у дупље, и зјављуј е да ће љен вереник купити прави стан, већ има осамнаест хиљада, имаће децу коју ће постројити и ш амарати. Када легне, кажу, стави малог пинча из­међу ногу, стегне га, пас тада почиње даје гризе за сто-

45

Page 24: Bela Hamvas - Naime

мак и Снежана вришти. Ж ивот ј е задивљујуће богат, и

уживања у њему су неисцр пна.

П остој е корисне и бескорисне ствари , каже М.

Шаравараг, п остоје радости и болови. Они припадају

само кругу живота. Добре и лоше ствари, оне спадају

само у круг морала. Корупција не припада н иједном

кругу. Задовољава друге захтеве. П остој и ч и стота и

прљавштина. То је предуслов свега о нога што се зби ­

ва и постој и пре корисног и бескорисног, или радости

и бола, добра и зла. Кажу, I I Oстој И о с амдесет и четири

хиљаде прљавштина, ч и стота само једна. Jl итају, шта

је м ера корупциј е? Ч ин ? Нс. Н ије Ч И I I кору м п и ра н .

Свако зна д а н иј е. Дубље. Н амера? Нс. С вако З l l а да

није. Дубље. Уверење? Не и не. Дубље. Карактер? Ду­

бље. Човек ј е у бићу целовИ'I� или корум пиран . То је

оно што ј е у његовом бићу нај константније. Н ајлакше

га ј е мењати и готово немогуће. Само треба да каже

кваран сам, и већ је превалио половину пута ка цело­

витости, ј ер ј е признао и тиме ј е постао целовитиј и .

Човек није корумпиран у свој им делима, н и у намера­

ма, ни у уверењима, ни у карактеру, него у бићу. Увек

сам корумп иран. Сада сам целовит. Јесам. Нема извр­

давања. Ко изврдава већ је корумп иран. Нема позива­

ња на нешто, нема м ол итве, нема теориј С, нема лага­

рије. То је већ све корупција. Нема правдаља. Ја с а'М у

свом бићу, п а или сам корумп иран, или сам ЦСЈЈО I:IИТ.

Или сам нечист, или сам целовит. Могу се прочисти-

46

ти, или могу бити на пуry прочишћења када већ уви­

дим и схватим, али још нисам био у стању да то и ре­ализујем. Шта значи реализовати? Значи учинити сво­

је биће константни м . Не н аука, не филозофиј а, не религија. У цел и ни свога бића или сам покварен, или

сам чист. О'lуда, из целине мога бића стиже у карак­

тер, и у уверење, и у намеру, и у дело. Може бити ко­

рисно, бескорисно, добро и лоше, пуно радости, бол­

но, то је све ПОВР ШИI lа. Ако је човек у свом бићу чист,

0 [ 1 ј е ч и ст, ако ј е I )о кварен, човек ј е покварен, и ту

н ишта нс ПОI\·l аже, сем ако се прочисти у бићу. Од ко­

рупције никада неће постати ни користан, ни радостан, ни добар. Коруп ција ј е квареж и ч овек одговара захте­

ву покваре[ IOсти . У човеку п остој и захтев за покваре­

ношl1у, воли смрад, и лаж, и освету, и убијање. од ква­режи може настати само бол, може бити бескорисна и

лоша. КОРУl lциј а је укаљано биће. Човек може да ла­

же, може да се моли, може бити религиозан, м оже об-. .

Ј ављивати истине, ако Ј е корумпиран, све што чини, свака намера, целокупно уверење и карактер је корум­

пиран, и кваран, и нечист, и ту нико н е може помоћи,

ни религија, I I И филозофија, ни наука, само он сам, јер

он сам је I Iечист. А биће н ије његово. Биће је - биће. Оно је свачиј е, јер у њему свако суделуј е. И тиме што

ј е човек нечист, о н ј е укаљан, он сам, и каља биће сва­

ког човека и целокупно биће, и срозавањем неконтро­

лисано и невидљиво квари све, и кришом и изнутра, у

47

Page 25: Bela Hamvas - Naime

дубини, у темељима, квари, и срозаваље квари љ ега

самог и цело љ егово биће, и з а то нема оправдаља.

Због тога мера корупциј е н иј е чин и н иј е намера, и ни­

је увереље и н иј е карактер, него је човеково б иће оно место где се решава да л и ј е човек корумпиран или це­

ловит.

Омар у ш ум ици седи на деблу, и кад се Хасим

приближи, устај е.

- Мило ми је што те видим. Давно. Чак и не з( [ам,

неколико година.

Поново седне и покаже поред себе место на де-

блу. - Проучавам хладовину. Шта мислиш, којаје нај­

гушћа? Л ипа. Нисам сигуран зашто. Баца узајамно по­везан, таман и сеновит хлад. Кроз крошњу не пропу­

шта сунчеве зраке. Ниједно дрво ниј е такво. Помислио

би да је орах. Орах ј е чудно дрво, и што се тиче љего­

ве р азгранатости, у сваком случај у ј е нај пр в и м еђу

свим дрвећем. Сви само ми робови оног H�j . А ко не­

што није нај , о нда га омаловажавамо . И л ип а ј е нај . Њена сена, приметио сам, најближа је црном. О пет нај .

Мушмула с е обично заборавља. Н е знам због чега. Иако ј ој је хлад густ, ако је и кратак, личи на огртач ,

човек се завуче и расхлади се за тренутак-два. Могао бих рећи да ј е ј езгровита хладовина. Н алик су јој са­

мо дивљи кестен и рогач. Ово дрвеће је чудновато, ј ер

48

свој у сенку повуче одједном у одређене границе. Ро­гач Је такав да ако са сунца ступим у љегову сенку, мо­гу и да се прехладим. Сигуран сам да је апостол Па­вле, на оном свом путу ка Дамаску, добио вртоглавицу на коњу када ј е доспео у хлад овог дрвета. Шта је то сенка? И ндуси обесенковитост називај у анабхаса, а у овој речи је много м етафизике, као што је цео хинду језик све сама м етафизика. Обесенко в итост значи чи­стоту сазl lаља, савршену просветљеност. Овај пут ( [ и­Је реч о светл ости, него о скривању од сунчеве жеге. Истовремено и о пеРСIJСКГИВИ света кој и је преплављен еветлошћу. Човек се скрива у хладу и ода-гле провиру­је на СВСТ.ЈIOСТ. Се( [ка јс нека телесност. Тамнијаје и је­згровитија од светлости. Човек је одувек волео сенку. Ако испод огртача муш муле провириш на светлост, ис­кусићеш нешто о вако. Безбедан си. Крупна ствар. Из безбедности свет пружа сј ај ан призор. А ко погледаш из жеге, много мање. То је суштинска сенка. у крајњој ли н иј и постој и мало апсолутних сенки. Можда дво­струка, или трострука сенка када земљу прекривају два или три дрвета, или сој еви листов а од жбуња. Јер ј е сенка зидова друго, о томе сада н иј е реч. Ако седиш у заЈ еднич ком хладу трешње и ораха и , на пример, зове, ил и брескве, можда шљиве, сунце једва да и просија­ва. Ни вишња баш није лоша, поготово дивља вишња. Бор је сасвим мањкав. Ако су три, или четири слоја бо­рова, сунчани зраци ипак просиј �ј у и н ачине проша-

49

Page 26: Bela Hamvas - Naime

р ицу. Сенка бора нас оставља незаштићене, чак и ако

је то шумски бор, па чак и оморика, или кедар, а понај­

више, разуме се алепски бор и планински бор. И шум­

ско дрвеће ј е непогодно, јасен, храст, буква, брест, да

и не говоримо о багрему. Багрем ј е шума без сенке. У

багремовој шум и је топлије него напољу, на сунцу. Ни

воћке нису добре. Јабука, крушка, бресква, шљива не­

мају значај ног хлада. Само је м аслина маље сеновита

од багреl\'Ш' Врба нешто мање. Ј едном сам седео у вр­

БИlIOМ шатору изнад којег су још били јабланови. Се/!­

ка ј е б ила сасвим КОНЦСI Iтр и са J l а , мада и светла, све­

тлозелсна, прилично хладовита. Са својим стакленим

прозорима билаје као црква када следи природну сен­

ку, јединаје невоља што из цркве не могу да погл едам

напоље у светлост, због тога у религији увск има не­

што тамно. Хасим малко ћути, потом каже:

- Од када те нисам видео, много си се прочистио.

- Немој да поверујеш. Само је једна ствар важна,

очишћеље од греха живота. Волео бих да се одвикнем

од ове речи - живот. - Шта наз иваш животом ?

- Поспаност, нечистоту, болеСl� опијеНОСl: И дру-

го. Сада ми не пада н а ум. - Не м ожемо се отрезнити од лудила живота.

- Тешко ј е. Али може.

Пауза.

50,

- Мислиш на Самој еде? - п ита Хасим.

- Мало и ретко.

- Мадам је постала шеф полициј е. М ислим.

- Шта?

- Ништа. Иста је као и други шефови полиције.

Само је жена. Утолико је подлија. Необично је што жи­

вимо скупа и мешамо се с овим неистраженим маси­

вом . Ништа не знамо о њој. Није утешно што и она не зна ни шта. Још је горе, ако је уопште могуће. Нисмо В И Ч I-I И .ЦСМОI-ЮЈlOгиј и . У сваком случај у сматрам да је глупост укидање сп аљивања вештица.

- Тако.

- Ире је постао универзитетски професор, зову

га: проф . Ире. П и ш е кљиге. Буј шеркац, вероватно

знаш. Или не З l l аш? - Често му чуј ем и ме. Свети Петар?

- Изглсда да ј е убиј ен. Још раниј е . - Мадам га ј е смакнула?

- Ниј е сигурно, али је вероватно. Хасим посматра сенку. Каква сенка? Л ипа?

- Крематориј ум је иначе осуђен на пропаст. Ви­ше страних новинара снимила га је и фотографије по­

слало ч асописима, у међувремену ј е објављено м ного поразних чланака о овдашњим стамбеним односима и

о п оложају пензионера. Становници крематориј ум а. Хасим покаже на грло. - Ликвидациј а.

5 1

Page 27: Bela Hamvas - Naime

- Нар авно. - Да. Познајеш л и неког скупљача опушака?

- Познај ем. Нисам га видео неколико дана. Мно-

го скита. Мислим да су га последњи пут дограбили.

- Знаш ли за мемоаре?

- В идео сам их, али пустимо то. Дошао си да ме

упозориш. Да се одсеJlИМ, или да побегнем, или шта.

- Гладујеш? - Гладуј ем.

- Смрзаваш се?

- Смрзавам.

- Какве су ти друге невоље?

- Патим се.

- М ислим да ти је савест чиста.

- Није.

- Болестан си.

- Сигурно, само не знам од чега. Шта мс брига.

- Жудња за смрћу?

- Не в ерујем. Не бих умро радо зато да се осло-

бодим овога овде. - Досадило ти ј е?

- Невоља ј е у томе што ми ј е досадило.

- Чекаш нешто?

- Чекам.

- Шта чекаш?

- Ово овде сам погрешио. Не може се поправи-

ти. Требало би изнова почети. Где сам се насукао? Сви

52

знају. Тамо где и остали. Н а слабој тачки карактера и

таштини, а да то нису желели да признају. Укаљао сам се. Требало би да пронађем и да протресем онога кога

још могу да протресем. То би требало да научи м . Ми­слим да треба да се вратим. Тога се плашим.

- Свако се нечега бој и. Нудим ти запослење. Не­

колико филера, па ипак. Моћи ћеш да живиш, и нећеш

морати сваки дан да се плашиш да ћеш бити смаКНУ1:

- Хвала на бризи. Ти си у служби овога света.

Хоћеш још да живи ш. А ј а овим бићима овде, бићима

какав си и ти , не признајем не само власт него чак ни

право на опстанак. Ни твоје право на опстанак. Тиме

што си им се прикључио про играо си своје биће. Ко је

ма и за треl1 тамо гце и ти, тај је све проиграо. То што

овако живиш већ ј е незаконито и зај едно с тобом мно­

гих. Н е бројим мил ионе. Свакоме је вреднији жи вот

него чистота. Ти то н азиваш животом. То ли је живот? Гнушам га се. Не прихватам ништа, свако парче хлеба

које би ми дао лепљиво је од лажи. Том мржњом сам кажњен.

- Помислио сам. Онда морам да применим убо­

ј итија средства. Ја морам да поднесем извештај о овој

посети. Пријавићу да си ти написао скупљача опуша­

ка. Крематоријум се ликвидира. Становници ће бити

искорењени. Тебе ће МУЧИТИ. Савршено бесмислено,

знам. Ко овде очекује смисао? Бесмислено с твоје стра­

не, јер нећеш постати пример, нећеш постати мученик,

5 3

Page 28: Bela Hamvas - Naime

нико неће знати за тебе, само она ж ивотиња која ће те

одрати. Твој а смрт н икога неће п отрести. Разумеш?

Све ће остати по старом. Као да се ништа није збило,

само ти више ниси жив. Али је бесмислено и с наше

стране, јер тиме ништа нисмо изменили.

- Захвалан сам ти што си ми то овако детињасто

испричао. Доста сам чуо о том е шта ме чека ако ме

ухвате, нарочито ако сам невин. Обећавам да нећу чак

ни .ца бежим. Нећу да rrочиним више н иједну издају.

Више нећу да Ј Iaжем. Н е тиче ме се да ли ћу бити при­

м ер или нећу. Н ећу да будем пример. Нећу да ме сле­

де десетине и хиљаде, и да изгину зато јер мрзе н ешто

што Је мрско.

- Религиозан си?

- Мени је религиј а м ало. Н и где се не скривам .

Ч ак ни у мол итве. Мислим да живим потпуно неза­

штићен. Живот има ј едан ј едини смисао, очеюшати

васкрс мртвих. Бар се тако каже.

- Завидим ти.

- Немој. Не ваља. Али тренутно не умем друкчи-

је да делу јем. Али ти си заступник пријатних решеља.

Зато си пуковник, шта ли? Пуковник си?

- Јесам. Кунем се, нико неће сазнати да си нестао

и на који начин. У сваком случај у штета ј е ... .rесТаТи без

трага. Али тако м ного њих н естај е . А да њихови не­

станци не доносе било какву корист бина коме, само

54

су жртве једне крвожедне бештије. Али за то нема на­

де. Нико неће приметити да ли си био овде, или ниси.

- И не рачунам на то. Ово је м оја приватна ствар.

Заборавићеш тренутак свој е смрти. Знаш. С едим и прибирам. Вежбам се у томе да сам н ишта. Онда сам

бар слободан. Било шта друго да учиним м ислим да

није исправно. Није исправно. Шта? Кад бих могао ре­

ћи. Понекад поверуј ем да прибирам свој будући жи­вот, као бодхисатва кој и се моли, никада за себе. Веру­

је у поновно рођеље, али не да ће се он сам прочистити.

Увек неко други. СЈ lаб сам, неЗI-iалица сам. Прибирао

сам, али ј едан живот није довољан. Н е верујем у по­новно рођеље. Добро би било у будућем животу бити

пола корака напред. Кад би било будућег живота. И ве­

рујем, и не верујем. Потпуно сам сам. Да се бар неко нашао. Можда жсна. Понај више што може да учини je�

сте да ми уштопа чарапе. Јадни ђ аво. Изгледа, ни то није допуштено. Немам шта да жалим. Овај живот ни­

је леп, није добар, штета ј е за љега, не знам зашто. бо­ли, али се вежбам да не боли. Пре сам сам него оса­

мљен. Ти мислиш , а заједно с тобом и остали, да си

победоносан и да си победио, јер живиш и имаш но­

ваца, и сваки дан си СИ1� и пробираш курве. - Искушаваш ме?

- Не вреди. Слаб си за то. Подао си, среброљу-бац, сладострасн и к, кукавица, лаком, неверан , зави­

дан, глуп, прљав. Чак ми за видиш и на мом животу, јер

5 5

Page 29: Bela Hamvas - Naime

. . . . веРУЈ еш даЈ е такво уживање КОЈе ти не познаЈ еш , и ље-

га желиш да пождереш. Јадни Хасим. По крви сам ти

прилично близак, па брат си ми и то је прилично. Мал­

ко те и волим, не бој се, не м ного. Само в идим да се

мучиш. - Идем.

- Иди и чини шта хоћеш . Мене ћеш увек овде на-

ћи. Н алазиш се у вратоломној ситуацији. Не з нам ни

како то можеш да радиш. Толи ко знати, па и пак. Јед-

1 1 0 1'1-1 ћеш се окл изнути. Ужаснућеш се сд саЗI lаља које

ти чува следећи корак. Кап итал твој их лажи је и сцр­

пљен . Жи виш ни од чега?

- У мој ој ОКОЛИIlИ нема н и кога КО не би исто 0130

знао. Овако нешто се не може не знати. Ниси у стаљу

да замислиш. Распомамљени бедници. Највећи број их

пије. И преОG-гаје ј едно, убиство. Живимо опиј ени зло­

чином. Нема ниј едног тренутка кој и није затрован . И

верују за себе да су свеци.

56

Постсоциј ализам је, каже ШараваРaI� раздобље

II С llаштања због соц ијал исти чког сна. В ећи на људи

ј о ш живи у уверељу да је 01-10 што се налази овде со­

цијализам, па ако и лагано, али се реал изује. Међутим,

lIа три крупна ч и н иоца физиономиј е историје, на ла­

Ж И , на насиљу и на израбљивању јављају се такве цр­

те које означавају зору I IОВОГ раздобља.

Први социј алиста, као што је познато, био је Хен­

рик ЈУ I<оји је препоручивао да се у недељу кува коко­

шка у лонцу сваког грађанина. М и сао ј е за кратко вре­

ме постала веома популарна, мада само код богатих,

сиромашни су у главном остали при воћној киселој

чорби. Касниј е ј е искрсла зај едничка кухиња, потом

теорија калорија. У постсоцијализму смо тренутно код

канте за помије, али ситуациј а указуј е ка срозавању.

Социјализам је првобитно био праведна и једна­

ка подела добара. Већина је с очај ни м оптимизмом ве­

ровала у то. Међутим, велики део теоретичара ј е сма­

трао да је социј ализам мртворођенче, и да га се чак и

57

Page 30: Bela Hamvas - Naime

не може убити. Некакав липсали сан. Каквих је препу­

на ИСТОрИЈа.

у историји нарочито треба запазити једну тачку

када се снови претварају у лажи. То је она тачка, веро­

ватно, када се снови почињу реализовати. Када идеал

постаје институција. Када вереница постаје супруга.

То, наравно, није грешка сна, односно идеала. Остало

је већ само некако овај, наука. Ако је време прохујало

изнад једног раздобља, први знак за то јесте, што 0 1 1 0

тоне назад, у преТХОД I IО раздобље, социјализаl\'1 ПОЧ I1 -

ње да тоне у CMP'l� у коју је грађa t lСТВО утонуло нецав­

но када се распршило и срозало се назад, у племство.

На праведну и једнаку поделу добара позиваШ1 еу се

само они КОЈИ су хтели да изврну uепове других, а на

једнакост само они који су друге бацали у тамницу.

На светске релације припремале су се искључи­

во велике силе које су имале атомску бомбу. Само су

такви народи имали такозвану спољну lЮЛИТИКу. Ма­

њи народи еу бю1И принуђени да ограниче спољну по­

литику да би повремено добили напојницу. Ратове су

имали или имају само вишеМИЛИО НОI<И народи. Мањи

народи се задовољавају унутрашњом политиком, од­

носно грађанским раздором. Према томе, за .I-ьих није

важна војска, него полиција. Непријатељ је унутра­

шњи. Градови се преображавају у тврђаве, кафане l-!'а

угловима изграђују се у бетонска војна упори шта. То

је стари историјски принцип. Богати израбљУiУ сиро-

5 8

машне, и ако се ови побуне, убијају их на гомиле. Ни­шта ново. Подземни пролази, аркаде, места наступа­ња ПОЛИЦИЈе, одакле се могу спречити разноврсни по­

крети незадовољника. Аутоматима, митраљезима, бојним отровним јуришни транспортер и сместа гуше демонстрације и поворке. Главна надлештва се граде са широким ходницима који се могу преплавити му­

ницијом. Непријатељ је ту, сиромашни, незадовољни,

дроњави. Тако испашта онај ко је веровао у праведну

подену добара. Ова се ситуација без противречности

назива слободом.

Социјализам је пао на оном месту где је свако

очекивао његову победу. Као што идеје падају на оном

меС1У где се очекивала њихова победа. Човечанство је

било убеђено да 0 1 1 0 што рађа земља и друштво изо­билно је довољно за подмирење света. Није се рачуна­

ло на апетите оних који су на власти, а апетити су би­

ли, испоставило се, много већи него што се мислило.

Пошто је народ од петнаесте до седамдесете укључен

у производњу, све што се произвело нестајало је на не­

разумљив и загонетан начин. Ова појава се називала

чудо статистичког завода, јер се није знало шта стати­

стика исказује, да ли цифру која се желела произвести,

или ону коју је социјалистичка теорија захтевала. То­

ме је још допринело и запрепашћење теорије где не­

стаје оно што се {Iроизведе и прекомерно производи?

Губи се без трага. Народ, изгледа, ради исюьучиво у

59

Page 31: Bela Hamvas - Naime

статистичким годишњацима. Ч ињеницаје да никада у

историј и тако мало људи није живело добро и тако

много лоше, чињеница Је да у ' време праведне поделе

добара они који су и мали доста новаца нису били та­

ко безочни, и раскош није била већа.

у социј ализму се, као уопште у историјским раз­

добљима, могу разликовати два стадијума. Први јс до­

бронамерни, када вође, због неке шеllртљаВИl lе, верују . . . .

у реализаЦИЈУ СОЦИЈализма, и уверени су даЈС дошао Kp(�J

хиљацугоцишљсм израбљиваљу. КOI l аЧ I fО СС остварује

правда. Други стадиј)'l\'1 је када у реаЈЈизацију социјШI I1-

зма вишс ни ко I lC верује, I l И они кој и су за то шrаћсн и ,

чак они понајмаљс. Сам социјализам сс прсображава у

израбљивачки систем и човечаl lСТВО се налази тамо где

је и било. Веровало се да ћс наредбом о укидању класе

бити укинута и социјштна I Iсправда, иако су се две веJlИ­

ке Ј?1асе, гладни и лупсжи, и даљс ОЧУВШlе. У социјшIИ­

зму су се само лажи разликовале, метод израбљиваља ј е

остао исти. Социј ализам је првобитно хтео да укине но­

вац, и желео је да се стави на страну праведности рада.

Експеримент обарања није успео, и није пао новац, l Ie­

го социј ализам. Изгледа да у социј ализму није било до­

вољно поштсња да би могао да сруши новац. Због тога

се срозао у грађанство, чије је обелсжјс баш новац. Свс

се може продати и купити. Поготово убеђеље.

За раздобље после социјализма каРаТ:'теристнч-. . . .

но Ј е да оно реалИЗУЈе сву ону подлост КОЈУ .Ј е истори-

60

ја до сада продуковала, и то у згуснутој форми'. Изгле­

да да експлоатација још није достигла овакав' степен,

а опет ова експлоатација никада није чуван а с одлуч­

нијим насиљем и колосалнијим бројем полицајаца и

доушника. Овај тероризам лупежа, помешан с грађан­

ском тричавошћу у новчану привреду, чини постсоци­

Јализам.

Никаква врста песимизма више није оправдана,

односно ствар 1 -10 ст Ј е I'opa од онога што може да зами­

сли било каква теорија. Теоретичари су се нашл и у

ужасној неприлици . Социјализам је прогласио себе за

напредак, а сад се показује нужда за неку још много

напреднију теорију. Међутим, такву нису нашли . Нај­

исправније би било да су признали крах. За то пак ни­

ко није имао ни довољно храбрости, ни довољно разу­

ма. Изменила се физиономија доба, принципи су пак

задржани, као што је то обично бивало током истори­

је с разним идеологијама, али не као уставни чинио­

ц�, него као лажи. Лаж и се назива она тврдња под чи­

ј им се престижем експлоатише и примењује насиље.

Постсоциј ализам је принуђен да користи идео­

логију социјал изма, с једне стране јер због духовне

тромости није био у стању да смисли новију и погод-" .

ПИЈУ идеОЛОГИЈУ, с друге стране зато што НИЈе препо-

знао ПрИрОДУ времена и сам ј е био и ј есте уверен у то

даЈе ЈОШ увек социј ализам, само што и не слути од ку­

да навире неподношљиви смрад липсалог сна.

6 1

Page 32: Bela Hamvas - Naime

Социј ализам је желео да власт заснује на дру­

штву које ће одбранити социјалну правду од сваковр­

сних напада. Та власт је држава. Због тога је у херој­

ско доба социј ализма претежни део човечанства

очекивао од државе раздобље м ира, и благостаља, и

знаља, и лепоте - и то с пуним правом, Ј ер ако се со­

цијализам реализује, свако би имао шансу.

Социјал изам, међутим, ниј е р ачунао с оним чи­

н иоцсм који јс преузео од грађанства, односно с нов­

цем . Прави социј ал изам, наимс, н иј е друштво I I овца,

него друштво рада којс штити .Црж аВ I I а власт. Зај СД I lО

с ( [овцем преузета је и корупција која БСЗУСЈIOВНО И.ЦС . .

заЈСДНО с НОЈ3чаном привредом, и тиме Је I Iаситно исец-

кан етос социјалистичког рада, прсузсте су банке, шпс­

кулације и наднице (борба за повишице), и гомилањс

капитала, и бесмислена произвођачка I IoMaMa, l Iа КОН­

цу целокупно друштво у коме је рад изгубио свој по­

зитивни значај . Вредност par ехсеl lеl1се нијс постао

живи човек који ради, него фиктиван новац.

Борба власти и новца током историје јесте кон­

стантна. Садаје била прва могућност за ликвидирање

новца. Као што је познато, новац је једини извор ко­

рупције. Међутим , социјалисти су били I 'рађани. И то

нису знали. Нису нашли друге вредности до новца.

Власт је доспела у шкрипац. Исплативост ј е почела да

буде толико искључива као у било које Ј'рађанско вре­

ме. Новац је победио, и тиме је социјализам постао јед-

62

на врста грађанства, социјализам који се срозао у гра­

ђанство, то јест постсоцијализам.

Увек је крупна ствар ако званична теорија држа­

ве (систем лажи), у ч ије се име ч ини израбљивање и

насиље, заостане. Јер ако неко од државе жели да му

донесе мир, правду, и да се одрекне насиља, он је фан­

таста. А реч др:жава иначе је фикс-идеја, ако се и то­

ком историје показала као најтрај нија фикс-идеја. Слу­

жбенu - то је пак друга фикс-идеј а. СЛУ:)lCбеIlU и

др:жава су пак таКОЗВаЈ Ја дупла фикс-идеја, то јест твр­

ди реалитет. Трећа фикс-идеја је новац. Према томе,

живимо у три тврда реалитета: службеност, држава и новац.

Заостала теорија државе значи да уопште они ко­

ји су на власти, чим седну у кола, обично оглупаве. Ми­

сле да је љихова теорија вечна и да им до краја света

пружа пријатну могућност експлоатације. Страх, наи­

ме, никада потпуно не заспи. Карактеристично пона­

шање власти јесте да се она плаши. Што је незакони­

тија, све више. Плаши се да ће се открити. Шта ће се

открити? Све.

Није неопходно да се у некој такозваној историј-. . . .

СКОЈ аКЦИЈИ ОТКРИЈе нитковлук, И на таЈ начин да заста-

релост теорије власти добије потврду. То ионако сви

знају. Грађани ни на шта нису осетљивији. Ако побу­

на, или устанак, или револуција, или нешто слично још

поврх свега и потврђује то, и ако и буду поражени, сва-

63

Page 33: Bela Hamvas - Naime

ки поједини грађанин државе начисто је даје прохуја­

ло време изнад званичне теорије државе. Ништа није

непријатније ни опасније него живети у превазиђеној

теорији државе. И власти и народу подједнако.

С мањим размерама и с мањом тежином положај . . .

ПОСТСОЦИЈ3лизма истовеТaI l Ј е с о 1-10 М ситуаЦИЈОМ у ко-

јој се нашао клер на крају средњег века. 3 I 1a се ,цајс па­

па, док су у ризницу гомилани злаТl IИЦИ , шапутао за­

ДОВОЉI IO сс смешкајућ и: добрс IlрИХОЦС l I ам ·доноси

YI l oc I I a Л С ГСl lда о XPI1C'IY. Добре ПрИХОЦС l IaM ЦОНОСI1

СJ lобоца, јс,цl lакост, братство? Какав I IPCOKpCT! Као ШТО

се кажс, ОЦ брукс бива знато. Чиљснице се не г-.югу еу­

стиhи безвредним теоријама.

Студент је - не сасвим случај l lO - дошао у кре­

матор иј ум , јср је нсшто дочуо. Човек увек нешто чује,

и оно ШТО затекне увек је лошије. Сада Be11 НС Ј /ИЧ И на

индијански пуебло, I IИМало не личи на каПСЈIУ у Рон­

шампу, пре је као станиште врана које је спаљено. Чо­

век и без објашњења зна шта се догодило. Нема врата,

ни прозора, н и завеса. Пе1уније на четвртом спр3.'1У по­

гажене, црвене мушкатле шутнуте на други спрат. Ру­

пе у пристранку сада су заиста празне, као ОЧ J lС душье

у лобањи. Котао оборен. Место је изгубило своју I1РО­вокативну I 1адреалистичност. Прљави крањјс нроши­

рио своју власт. Клозет на другом спрату обореп јс на

приземље, само је седало остало, стој и и ч ска да аеко

64

седне, утвара, или Еринија, с крвавим мрљама на вра­ту и бутинама, уздише за осветом, нема, јашући про­стором на коњићу за љуљање. То је оно када и беда бу­де уништена. На четвртом спрату, лево на углу, стан је прилично простран, одговарајући, то је онај који је имао црвену завесу, у њему је становао, заједно са су­пругом, пензионисани поштар. Студент гајош једном погледа, намештаја нема, изгледа даје ПРе1Ћорен у пе­ПСО приликом пожара. Иl lаче је у новинама читао даје крсматоријУ"'f преостао из прстходног грађанског пе­риода, и населили су га сумљиви елементи, преврат­ници друштва и дангубе. Сада је насеље коначно ли­квидирано. Лагати се мора и онда када то нико не тражи. На првом спрату десно нашао је нешто попут гвозденог крс вета, није изгорео, само су стенице по­цркалс. Ваљаће. Врата клозета могу се употребити. Две даскс су добре за полицу, Ilећ је остала. У близи­ни је шумица, дрва има у изобиљу, прозорски оквири су остали , негде ће у граду украсти стакла, у најгорем случају ће купити.

- Зашто сте се на то одлучили?

- Због Пелопонеског рата - одговори студент.

- Пелопонески рат? Шта је то? -Атина се припремала за рат. Беше оних који су

своје ствари товарили на мазге, беш е оних који су упрезали магарца у двоколице, беше оних који су ко­пали јаме у задњем дворишту, закопавали су посуђе и

65

Page 34: Bela Hamvas - Naime

одећу, беше оних који су јурили код својих дужника по

новац, беше оних који су све свој е распродавали , бе­

ше оних који су шапутаJIИ, викали , свађали се, међу­

собно се плашили, драли се, псовали, као што то обич­

но и бива. Диоген је дремао на углу трга, зати м је

устао, почео да котрља горе-доле своје буре, горе-цо­

ле, у међувреl\'lену ј е узвикивао неразумљивс реч и и

млатарао рукама. - Шта радиш, будало? - I IИТал и га. ­

Сви су погубил и l\'l Озак. Нешто се спрема. И ј а треба l Iешто да урадим. Видите, овде већ више Х l lљада гоци­

на траје ПСJlОПОНССКИ рат. До сада сам е хумором из­

J lазио на краЈ .

- Овдс ћете стаl lовати? Донећете свој намештај?

Студент се смсје.

Довуче гвозцсни кревет, две даске прибиј с l I a

зид. Прави Диогснов смештај . Онај угао је С l l a В(llш

део, овај онде је гардероба. Кабо с бунара постави у

угао, то је купатило. Овде је кухиња, ово је цснтрално

грејање. Требало би још нешто. Ноша. Морам да на.ба­

вим ношу. Краљевину за нашу. Својина. Да ли сте већ

видели некога без свој ине? Немам ништа. Да нс знате

негде једну ношу? И светиљку треба украсти. Покри­

вач и секиру треба украсти. Одвратна стпар. Гнусно је

бити човек. Ако се покрене, двоје кола вуче љегове по­

трепштине. Псима је добро, све своје са собом носе,

чак и реп. Украс'ги, светиљке су зато да се украду. Сво··

66

ј ина је зато да се краде. Свако ко нешто има, украо је.

Живели пси.

- Мора се припазити, н ије допуштено становање

у крематоријуму. Полицијска забрана.

- Па највише што могу, плашићу се. Плашим се

да се плашим. Све је забрањено. То је замена за влада­

вину, све је забрањено. Бојим се, дакле, јесам. Неће ми

поверовати да нисам комерциј алиста. Основаћу удру­

жење, одакле се избацује комерцијалисти. Све сама не­

ви на господа која живи оц краl)е. Остали купују и про­

даЈ У према прописима.

- Ви сте хвал исавац. По свему судећи ви сте

анархиста.

- Аl lархизам је, мислим, крајње очитовање опти­

мизма. - Како то?

- Зашто анархиста? Јер верује у то да оно крдо,

које јесте људско друштво, још може да се спаси, бар

аl !архијом . Са своје стране све сматрам застарелим.

Насукао се у заједници, насукао се усамљеник.

Пауза. Затим поново.

- Исправно. Иначе сам и ј а студент.

- Ја сам Студент 1 , ви Студен П. Хоћете ли овде становати?

- Хоћу.

- И поред тога што је забрањено. Живели. ВажНо

је да свако ради 01-10 што не схвата. Упозоравам вас да

67

Page 35: Bela Hamvas - Naime

ја не спадам међу оне који своје женке идеализују. Не

волим ако ме ометају у мојим приватним стварима.

Женку сам искључио из свог ЖИВО1'ног поретка. По

убеђењу сам онаниста. Жена ми није потребна. Женка

луксуз. Не треба ми. Ванредно олакшање. Уштеда вре­

мена. Имам име, али бих волео кад га не бих имао.

Студент 11 седне на праг и ћути.

- Ово место - каже - познајем одавно.

- Како то?

- Отац ми је овде живео.

- Ви сте имали оца?

- Ви нисте?

- Јесам, али Cal\·1 га већ заборавио. Име му можда

знате. Проф. Ире. Да? Универзитетски професор. Ме­

ђу нама постоје принци пијелне разлике. Мислим да ћу

га, пре или касније, убити.

Пауза.

- Знате - каже Студент II - сви ми овде, мислим

ми људи, савршено се осећамо, као код своје куће, са­

мо наједном једином месту. У данашње време CMQ пре­

пуни ужасних привиђења. Једно од њих је златно до­

ба. Можда таквог места и нема. Зам ишљате ли

Еденски врт? Како да не, ни ви нисте изузетак. Ово ме­

сто нимало не ли чи на тај врт. Овај крематоријум, ми­

слим.

- Свако место одмеравате с рајем и у односу на

њега сматрате га стварношћу.

68

- Како је глупо ако о њему говорим. О неописи­вом. Свако, кажем вам, свако то проживљава, тихо спа­сење у којем жели да се одмори. Ниеам ни схватао због чега овде уместо света није Еденски врт. Н исам схва­тао све док нисам видео Егејско море с грчким остр­вима. Разбуцану белину у бескрају азура. Поломљене ресе мрамора, како их плавило лиска СВОЈОМ горком со­љу под трагиtlНОМ светлошћу. Ово овде је ућуткана гр­мљавина, занемело дивљење у приказу смрти. Еден­CКl1 врт је порушен. Олупинаје бића које сева. Лепота која је с друге стране среће. Од како сам то видео, не могу да одаберем између раја и трагедије. Мислим да је то двоје једно, овде, на мору. Одавде с обале живо­та видите на другу страну, онамо где већ нема живота, само треперава, безбој на светлост наливена у стакло. Нема суза које саме по себи капљу због рањеног по­стојаља, више не боли, није тужно безнадежно поце­пано у разгореЛОЈ светлости и немо.

- Зашто то говорите баш мени сада?

Студент 1 седа такође на праг. - Ви сте увек били заузети сопственом лудошћу.

Немате времена да се осврнете око себе. - Шта је то требало да видим? - Ваш отацје стигао из туђине, са севера, отпри-

лике пре двадесет и пет година. Заједно с четворицом младића и једном девој ком.

- Откуд знате?

69

Page 36: Bela Hamvas - Naime

- Били су људи за које не постоји мир. Похлепа,

мржња, заблуда, страх, збрка - паметни, неповерљи­

ви, подли униживачи свега што је више, и грех. Про­

клета страст греха. Горели су у ватри проклетства.

Нигда не беше људи лакомиј их на живот. Ваш отац је

један од њих. Затим два Арапина, један се звао Хасим,

други Омар, мој отац. Хасимов старији брю: Четврти

је Бујшеркац, кога не треба да вам представљам, и де­

војка, Мадам, коју такође не треба да вам представљам.

- Причајте даље.

- У реду. О њиховој каријери касније. Сећате ли

се рације од прс две године? Погубљено је више хиља­

да људи. У историји света то је било прво грандиозно

MaCOBI 1 0 ГlOгубљење. Nota Ьепе: сви су били невини.

- Сећам се. Сећам се ужаса. Сећам се како су две

седмице касније с олакшањем клицали они који су би­

ли мимоиђени, нису ни помишљали како ће доћи на

ред следећом приликом.

- Тако су хтели да забораве како би се што лако­

мије бацили на сендвиче, и на пециво, и на ракију. То

је остало од оног што се н азивало живот. Хасим је из­

дао брата. Потказао га је да је написао неки бунтов­

нички спис.

- Није било тачно?

- Да се и не помиње. Ако се данас нешто догоди,

једини коректан одговор је да се није ни збило.

70

- До ставио је рођеног брата. То је мој човек Кра­сти, варати, пљачкати, лагати, убијати, издавати. ]{ивео.

- Омар је ухваћен и мучен. Мадам, која га је од детињства познавала. Заједно су стигли са севера.

- Сасвим исправно.

- Зналаје и да Хасим лаже. Зналаје и даје Омар невин.

- Само једно није знала. Ко је она. - То је истина. Није им довољно што убијају, још

се ТОГ\,је и смеју. То је ново. Ура. Мој је идеал убијање. Ја то схватам. И свог ћу оца убити. Мислим да ћу и вас убити. Иритира ме ваша чистота. Даље.

- Мадам је l Jаредила да се Омар ухапси, мада је

знала да Омар и није способан за оно за шта је оп·гу­

жен. Мучила га је, наводно четири дана, без прекида.

Омар је једино требало да каже. - Знам. Увек треба рећи само ј едну реч. Али је

није рекао.

- Док су га штројили, требало ј е да се одрекне самог себе. Мадам, као жена, била је мајстор штроје­ња. Мој отац је све, без изузетка све оне који су пре-­ћугкивали мучења људи, њихова убијања, и смакнућа, и нестанке, и клања, све оне који су прећуткивали ове ужасе и правили се као да се ништа није збивало, и би­ЛИ подмукли И повлачили се у ћошак и цвилели, мој отац их је оптуживао за саучешће у злочину. За њега је свако био одговоран за убијање. Изузетак је био је-

7 1

Page 37: Bela Hamvas - Naime

дан једини случај . Његов. За самог себе није желео

освету. Разумете?

- Разумем. То сам од њега и очекивао.

- Највећи грех који се може починити против чо-

вечанства јесте ћутање. Прећутати. Рекао је да смо од­

говорни за мученичку смрт хиљаде и хиљаде људи, ви­

ше него они кој и су та убиства починили. Зашто? Јер

су они од постанка живели у тами, а ми видимо шта се

збива. Омар је издржао. Шта ј е рекао, није повукао.

Оставио нас је овде у сраму. Био је благ човек, ал и

ч ВРСТ. Yl\'lPO ј е четвртог дана потпуно одераl l . Никог

није проклео. Једино је рекао шта је БИЈ ЈО. Шта јесте.

Хасим је мучеље посматрао до краја. Када је мој отац

издахнуо, машио се пиштоља и убио Мадам.

- Брависимо. Убијати.

- Хасим није побегао. О птужен је, осуђен на

смрт и погубљен . Петоро људи који су приспели са се­

вера међусобно су се називали Самоједи. То је судби­

на троје Самој еда.

Пауза.

- Четвртог, мог оца, проф. Иреу ја ћу устрелити,

или убити, или шта га ја знам. Како оно рекосте? Сад

сам с вама у блиској вези. В и ову сторију знате збр­

да-здола. Наравно, знате више него што сте рекли. На­

равно, знате више него што се збило. И вас ћу убити.

Рачунајте на то, мислим да ћу и себе убити. Ја бар ра­

чунам с ТИМ.

72

- Олуја грчких острва. Уништени рај .

- Шта хоћете с тим острвима?

- Уместо Еденског врта.

- Како оно рече? Одговорни смо једини за друге.

Сви они који су ћутали о овим ужасима, у нади да ће

себе заштитити, заштитили су се на једној не6итној по­

вршини, да би вишеструко битније себе укаљали. Ука­

љали тако да за то нема опроштаја. Да би спасили соп­

ствену кожу, ћУТаЈl И су, У злочину су они много више

саучеl 1 J1 ЦИ од оних који су га ПОЧИ IШЛИ . Нису чак ни

покушаВаЈlИ да га оправдају, него су га I IрећУТаЈIИ. Сви

смо саучесници. Живели. Убијати. Убице смо. Прокле­

ти они кој и то још и поричу. Погледајте како се дебља­

ју. Јадници. Убијати. Све истребити.

- Мислим да на Егејском мору човек ослепи. Ако

човек и самом себи потхраљује мисао о убиству, он је

слеп. Нека убије, боље је нареди'ги убијаље, него уби­јати.

- Гаје се. Вреће новца. Топле и светле собе. По­

стављеп сто. Све је то данас изгубило значај. Неопход­

но би било неко друго човечанство да би у свему томе

могло да ужива. Ово овде служи да би било попиша­

но. Није за друго. Ни ја. Ни ви. Мисле да су победили?

П итање остаје отворено. Вечно отворено. Бар за нас.

Разумете?

- Могуће је да је ваш отац био у праву. Овде је

сада овај ужас који ће се сутра можда поновити, ни-

73

Page 38: Bela Hamvas - Naime

шта не можемо да урадимо против, али неће доћи на

ред осам хиљада, него дупло, и петоструко, и нико ни­

ј е заштићен. Шта знам ја? Припремљен сам на то. Тај

дотични Омар је рекао да су у ужасу кривци они који

ћуте. Они који се скривају и праве се као да се ништа

није збило. Као да је све у нај бољем реду. Они који тр­

љају руке и уздишу да је поредак ствари одувек и био

овакав. Али веће бити попишано осам хиљада, него

четрдесет хиљада. Оптимисти кој и верују да ће увек

бити боље. Осамдесет хиљада, јер ће УМУК I lУТИ и ћу­

тати, само зато да би Ј1Х оставили у љиховим улогама.

Где су ови људи 11З крематоријytvш? Где је пеl lЗиоаиса­

ни поштар са супругом? Двоје јадних стараца који су

живели на љускама од кромпира и на костима, и смр­

завали се, и гушили се од астме, и где Је чистачица и

малени обућар и. Под земљом у заједничкој раци у па­

пирним врећама, а новине лажу да су били опасне дан­

губе и бунџије, и одавде су их ватром истерали , и ди­

ректори, и и нжењери, и надзорн ици, и песници, и

професори ћуте, и даље ћуте, даље и још даље ћуте.

Докле ће ћутати? Само да љих не дирају. Не говорим

то зато да им нарушим самопоуздаље, не, lУ нема сум­

ље. П одстичем их. Ха-ха-ха. Подстичем? На шта?

Остали су живи. Али какав је то живот? И то је живот?

Пих.

Треба посматрати лица. Све варијанте су варија­

ције истог. На сваком се налази страх. Нема чистих ли-

74

ца. Дрскост и оно што се налази иза ље, страх. Мало?

Чега се плаше? Да ће им одузети чак и ту прљавшти­

ну. Прети им не то да ће бити попишани и убијени, ма­

да ни то није пријатно. Прети им оно што раде. Цини­

чан је онај који све то види, кришом цвили и боји се,

јер ће можда и на њега доћи ред. Оно што су прибави­

ли на поштен начин забраљено је користити. Заједнич­

ки злочин. ЋУIЋље и одобраваље, увекје тако било. На

ГlШ\1ет I l икада r r e пада rюштар, ни r LOhни чувар, само

страх. Нс мислитс на лекара за кожне БОЈrссти, I l И на

једанаест фудбалера, [ [и на бравара, l lИТИ на l loB�l I Iapa

Швај царца. Само је дрзак и циничан, и боји се, и без­

образаl l је, и бучан, и подао и кукавица, и ништа га се

не тиче. Изиграва смиреност и да ј е обезбеђен тиме

што има много I lоваца. Укаљано лице, страх све упр­

ља. У оном тренутку када опасност запрети, маска не­

стаје, и остаје страх. Кажу да је у модерној цивилиза­

циј и нај важниј е да ј е брзо. Да човек брзо може да

побегне, наравно испред полиције. Побећи. Астрона­

уги ће показати пут, како се може побећи са земље. Пр­

љава лица, злобна, сурова лица која чекају у заседи јер

се боје. Чега се боје? Боје се Омара. Постоји разлог.

Ом ар зна да су прљави . Не од аутом ата. Од новинара

Швајцарца и од бравара. Лице им се оцједном укочи и

нестаје енглески чај , и печена телетина, и осигурање

и цинизам, и мноштво новаца. Залуд бежаније. Виц и

летњиковац, и свилено бело рубље, и луксузна женка.

75

Page 39: Bela Hamvas - Naime

Сити идиоти. Треба посматрати лица. Како би брзо мо­

гао да побегне. И разум му служи да би се припремио

за брзо бекство, да брзо може бити дрзак и зао, да бр­

зо може да постане прљав и да не мисли на поштара и

Омара, јер је кривац због тога што ћути и што се пра­

ви да се н ишта није збило, и оптимиста је, јер је успео

да прећути, јер се сутра четрдесет хиљада спрема за

папирне вреће.

Како је то могуl1е, пита М. Шаравараг, ослободи­

ти се из овог загушљивог смрада историје? Озбиљни

људи, односно они који добро знају да гризу своје нок­

ТС, почињу да истражују шта се збило. Педесет хиља­

да људи је остало I la разбојишту, али само због тога то­

л ико, јер је лево крило заостало, иначе би било

двоструко више. Кан је наредио да изведу пред њега

команданта левог крила, да би га позвао на одговор­

ност, али је овај знао шта ће се догодити, повукао се у

град и припремио за одбрану. Кан га ј е напао, али се

командант држао, склопио Ј е савез с командантом де­

сног крила, напали су капа и набили му главу на ко­

пље, ондаЈ е командант десног крила напао левокрили

град, истребио становнике и главу команданта левог

крила набио на копље и постао кан. Шта је ово? Тако­

звана историја. Освета и издаја, и покољ и убиства, и

насиље и беда, и поквареност. Чувене радње, достојне

бележења. Развитак човечанства. Вреди забележити

76

колико је курви имао, под каквим називима пореза је

пљачкао народ. Како су му просипали црева, понос и

право. Убијати, красти, варати, лагати, издавати, там­

ница, вешала. Шта је то? Историја. У читељица живо­

та. Прецизно, колико је људских руку одсечено, толи­

ко је бачено у тамницу, остали су обешени. Данас овде,

сутра онде. Сви ћуте и гутају. О да, кад буде крај , до­

ћи ће краљ, грозни, он ће све изменити, неће више би­

ти дссног КРИЈlа, НИ левог крила, ни на копље набије­

НС главс, ни заставс, I I И одликоваља, I-ЈИ амбасадора, и

човск сс ухвати за главу. Штаје то? Историја. Али ако

је ово историја, да ли ће је јсдном бити доста? Поку­

шајмо без историје. Коначно нека буде нешто друго,

не историја. Шта је ово стељање, и скривање, и бежа­

ње, и урлаље, и синод о слову "и". Биће описано и учи­

ћс се ко је какав шrтковлук починио, какав јс јунак био,

гдс је убијсн, шта је лагао, што крао, где је сакрио.

Историја стотине година, пет стотина и хиљаде годи­

на, препуна одрубљених глава, сасушених костура по

тамницама, јадника растргнутих на точку и спаљених

бедника, такви смо, и то желимо, и о томе расправља­

мо, ко је код нас већи разбојник, и педесет хиљада мр­

твих, и то је историја, одрубити главу, обесити, хиља­

ду и пет хиљада година, и попишати и ћутати и

одерати. Постоји ли неко ко ће зауставити ову истори­

ју? Постоји ли неко ко ће избећи ову кавгу? Ко не бра­

ни себе? Ко ће се вратити у не-отпор? Историја тог ве-

7 7

Page 40: Bela Hamvas - Naime

читог понављања сагрешења пада у таму. Догодило се.

Али се могло догодити само зато ј ер смо слаби , и ку­

кавице, и подлаци, и могло се догодити зато да бисмо

учинили да се не догоди. Жао ми је што је тако, али ни­

сам склон да о томе ћУТИI\.! и н исам склон да се не по­

буни м п ротив тога. Тим е што СШ\1 жив, ништа н ећу

прсћутати, чак и ако је то тако срамно. У овом сраму

треба да живим, двоструки ј е срам што у томе жи в и м ,

и о томе ћУТ I1 М , и праВI1М од тога н ауку, историјску ( (а­

уку, и ( Ie стидим сс ( (сго сам безобразан 11 постављам

захтеве. Ј ер ! Јостој и ( ( IJOCBeT� beњe, постој и ( Iешто што

поносно призн ај е да је било тако и да ће тако и бити ,

и укопаl1е градове у земљу, и народ l I ахранити кашом

и за време велике голомразl l и це обути га у дрвене цо­

куле и обући у вашљи ве вреће, и бићс дозвољеl l рад, и

сахраљивање TpynaJla од пегавог тифуса у смрзнуту

земљу. Ко ј е просвећен? Ко ј е победио другога. Про­

свећеношћу се н аз ива када се говори о з абрањен ој

историји. Дозвољено ј е само о куmури , дозвољено је

само о двадесетоспратном универзитету, дозвољено Је

само о миру и о конгресу, и државници се церекај у, и:

треба и м аплаудирати. Дозвољено ј е само напредова­

ти, дозвољено Је напредовати, остало тоне у клоакама . .

радних логора и у мучилиштима таЈ н е ПОЛИ ЦИЈ е.

Ово је опет ј една тирада Ш араварагин ог типа,

као што смо их неколико већ чули, а у свему је понај -. .

више неПрИЈ a'lЋО што у томе и м а неЈ:(е и стине, али Ј е

7 8

она неприхватљива з бог анимозитета. Све ово није пе­

симизам и без илузиј а, него сасвим вероватно бесомуч­

ни отров ј едног насуканог ч астољубља. Наравно, не­

ма ни говора о истини, сем онога шта ј е ту истина. Не,

као да се ништаније збивало, и као да нису протество­

вал е стотине, хиљада људи, под л епим и ПРИСТОЈ Н И М

заставама, манифестације под пажњом п олиције, као

добро васп итани и лој ални грађани који код куће и ма­

ју супруге и децу, због тога треба добро да при пазе, у

( I OЦ Н С су ј ел и колачс са ШЈlaГОМ , остало је и за ЦОВС4С,

добро трсба припазити и пристој ( ю IlротествоваТI1 ( IPO­

тнв l IехумаНОСТI1. Брави симо. Насупрот томе ништа се

шIj е збило, држаВl ! l1 ЦИ су се 11 даље ЦСРI1ЛИ, ЉУДИ оку­

( [љени l I а КОl ! грес и м а и даље су аплаудирали , aJl l1 Ј е

и стина и да се залуд ХВаЈ l и wемо Бетовеном и М и кслан-·

I)елом, то ХВаЈ 1Исање ј е безобразЈIУК. Крв и п юј , баЈlе 11

говна ће нас преплавити, 11 хваJlисати се тиме да има

о н и х који лепо свирају и лепо сли кају. Култура и ура,

летимо на Месец када ујутру у колони по ч етворо од­

лазе људи н а губили:ште. Уместо песимизма требало

би п ронаћи неку нову реч кој а се разли куј е од п оква­

реног стомака. Која н иј е депресиј а. Треба научити да

се Ж.иви у калу. Л ако ј е да буде п аметан онај који нема

срца. Л ака је 'гакозвана правда. Али нема п равде све

док и један бедни к скапава у рудницима олова, и док

постој и ј едан једини бедни к кога штрој е у полицијском

мучилишту. Нема п равде, ј ер ћу и ја одговарати због

79

Page 41: Bela Hamvas - Naime

њих, не знам где, али хоћу. И хоћу, и судеоник сам у

њиховим мукама и беспомоћан, али судеоник, мрзим

и ја, без смисла, али се бринем за сопствени запећак и

за свој топли живот за који толи ко страхујем да се не

охлади .

Правна држава јесте реална држава. То је главни

став проф. Иреа. Додаје да сс овде и сада реализовала

ова рсаЛ l lа и правна држава. Сма је всћ све у реду. То

ј с држава у којој се маКСИl\·lаш rа слобода, благостаљс 11

сигурност грађана 1 l0КJ la l Ia с И l Iтерссима маса И љихо­

ви ",! јСДИ I IСТВОМ У друштву. КонаЧ I IО смо СТИГЛИ до тач­

ке с које нсма никаквог сксцеса I lрсма било којем I Ie­

законитом смеру, и почев од овога трена немогуће је.

Нема насиља, нема еКСI lJ IOатације, I ICMa лажи. Среh l lИ

и весели живот је чврст као хридина, кој и сваки поје­

дини грађанин државе свесно разуме, јер га и ужива.

Једна нова младост већ је одрасла у овој атмосфери и

и нстиктивно брани његове законе. Реалитет има само

оно што заједница прихвата и брани . А то је закон.

Овако почиње текст проф. Иреа о крематоријуму.

Сви су задовољни, јер је свима сигуран и пропи­

сан опстанак, сопствено издржавање и издржавање по­

родице. Цвета обиље. Грађани схватају да су то они са­

ми створили, држава се бри не да грађани суделују у

праведној подели добара, да с најмаље рада постигну

највиши ниво. Животне намирнице су јефтине. Стам-

80

бена ситуација народа налази се на ненаданој висини.

Било куда се пође, ч исти културни станови, велика

уд06ност и богатство. Ако се каткада и догоди да мо­

рамо да се бранимо од наших непријатеља, редак до­

гађај , ми праведно поразимо оне који желе да ослабе

нашу државу. У тамним рупама предграђа О I- l И скрива­

ју оружје и мун ицију И кују побуну. Наш [ [арод није

могао да беСl IOмоћно посматра ту завсру којајс финан­

сирана I -IОВЦСМ убаче I I ИМ из ИI-fOСТРal i ства. Кривци су

живел и l Ш Ј lуксузан начин . Слаби карактсри, ако их јс

и мален број , окуп или су се , овде, јср су лако добија­

ли крварину за срсlши мир својих 'суграђаl Iа. ПОВСДС I l

јс ПОСТУI lак I lРОТИВ завереI lика. Остаће [ [а слободи, ал и

ће заКО I lСКИМ I I YTCM Б ИТI1 утврђено какав јс циљ има­

ло удруживаље, и колико јс ко био саучеСI I ИК.

Нема чега да се НJIашимо. Ми смо на исти нски м

основама и због тога смо реални. Наше И I /СТl1'lуције ра­

де беспреКОРI lО. Сваки функционер скромно 11 преци­

зно извршава својс обавезе, и служи интересима зајед­

нице. Задатак наше полиције је заправо лак. Ако су

грађани задовољни, полиција готово да и није потреб­

на. Ред се одржава и постоји сам по себи, и свакоме је

у интересу да се овакав поредак одржи . Изгредс изолу­

ју сами грађани. Образовање најзад, први пут у цеЈЈО­

купној светској историји, васпитава такве младиће и . , .

деВОЈке КОЈ И, гrрожети идеЈОМ чистог живота, не желе .. . ,

ништа друго до да раде и да СВОЈ живот уграде у заЈед-

8 1

Page 42: Bela Hamvas - Naime

ницу. Наши су се професори коначно одвикли да круп­

но лажу због такозваних идеала, и да заводе младе.

Наша и ндустрија већ је достигла степен одлич­

не производље и обилног снабдеваља народа наше др­

жаве. Последњих година наши су индустријски про­

изводи достигл и онај светски ниво кој и се у овом

тренутку не може превазићи. Плата наших радника је

највиша могућа. Због тога индустријске производе мо­

жемо да продајемо јефТИ I l ијс I IСГО у било којој држа­

ви света.

РазвијС l IOС'I; и богатство нашс I IOљопривредс ј с­

су ПОСЛОВИ Ч I I И . Производи су ДОСТУ 1II- I И за неколи ко

филера, али су I I аши I Iроизвоljач и задовољни . И Н­

СТИ I lКТ шићарџијства, кој и је још недавно био каракте­

ристичаI I , потпуно је I I CCTao. КваJ Iитет је набоље мо­

гући. Свим оним што производи мо у земљи, обилно

смо снабдевени, чак преостајс и за извоз, и I Iаша роба

је у иностранству тражена, јер се нс може ни мерити с

другом робом.

Због тога немамо чега да се плашимо. Наша др­

жава је правна и реална. Не поч ива на идеалима, него

на правом животу грађана, на оном који сви инстинк­

тивно одржавају. На концу, пак, она околност коју тре­

ба сматрати најважн ијом . У реалној држави реалан је

и сваки унутрашњи однос. И однос грађана између се­

бе. Друштвсни греси, као што су завист, грамзивост,

тврдичлук, надметање, потиснути су у позадину и по-

82

чињу потпуно да се губе. Грађани су склони пријатељ­ству, попустљивости, опраштању, у њима се развија l\'lеђусобна симпатија. Раздора нема. П очиљемо да би­вамо човечни, онако као што треба да буде основа истинског колективног периода. Постоје сви разлози да се ова чињеница већ сматра реализованом. Раније, током других времена, за минулих рсжима грађани су се бојал и ј сдни других. Овај страх јс нестао. Зашто? Јер се развило повсрсљс 1 Iрема држави и rIOBcpCl be се I IРОШИРИЈ IO на сваког I Iрипадника ( (арода.

- Прочитали сте?

- Јесам - одговори CrYJleI IT 1 1 . - Таквс кљиге објављују, таква предаваља држи

на Факулте'IУ, такве ЧЈl aI Iке пише . З I Iате шта каже? Пре сам социјаниста I Iero ја сам .

Сlудеl IТ II ћути , савије новине и врати их. - Између I I отлаченог и тлачитеља, као и између

мира и рата нема разлике, само се могу истаћи две вр­сте стида.

- Чекајте. Говорим о свом оцу. О тој хуљи, о том подлом ниткову. - Одмахне руком . - Манимо се. Про­фесор је универзитета, али се вара ако верује да се да­нас човекова сюуација може одредити његовим запи­мањем. Ви то смете да поверујете.

- Штаја смем, препустите мени. Ви ужасно много причате. Што се види по вашим широким носницама.

.- Откривен сам?

83

Page 43: Bela Hamvas - Naime

- А сем тога, ви сте егзалтирани.

- Мислите даје ствар иста и без страсти. Страст

је друга половина истине.

- Зашто? Ваљда ви више верујете од ч ињеничне

стварности. Можете ли ви да замислите шта је ствар­

ност? Кад бисте се укаљали од главе до пете и полуде­

ли и у лудилу трабуњали и почели да фантазирате, да

набрајате нај прљавиј а зло,цела, засти,цели бисте се, јер

бисте видели да сте били далеко заостал и, и меки, и

БЈЈаги, и кротки, и I\шаки у односу на оно што постоји.

Ја сам то учинио. Покушао сам с О I I И М што сам зами­

слио, затим сам прскинуо док ми јс образ горео. Бу,ца­

ла! Мислим да онај ко би био у стању да и за тренутак

домисли оно што већ постоји, 0 ( [ би се скљокао о,ц УА<а­

са и гнушања, и своју би душу, ако ј ош постоји, испу­

стио.

Поче да говори о свом оцу.

- Универзитетски је професор, односно на осно­

ву тога за пет хиљада, или не знам већ колико, упису­

је на универзитет. Вас, мене, било кога, немате сведо­

чанство . Нема проблема. Н ешто ћемо већ урадити,

само нека имате новаца. Јер то што је он професор, ни­

је ништа. У нашој машtи професор живи тако што од­

лази у библиотеку, и чита, и припрема се за предава­

ња. Кротки безвезник. Проф . Ире зна да је важан

утицај . Студенте једино он уписује, пет хиљада, десет

хиљада. Нешто ћемо урадити. О н може, шта ти га ја

84

знам. Треба отићи код њега, с добро набијеном ковер­

том. Учити? У нашој машти професор ЖИВИ као тихи

човечуљак кој и ћути и чита, профссор је безвезник,

ал и проф. Ире је uамбас, као што је данас и песник

Uдl'v1бас, и Иlfжињер uамбас, и књиговођа џамбас, и кон­

зул uамбас. Говорим ТО тек зато да бих га похвалио.

Десет хиљада? Утицај је важан.

- Ви кажсте да пут на факултет води преко каби­

J ICTa проф. Иреа. Тако треба.

- Тако трсба. Да. Спусти коверат. Слобода учс­

ља. Свако учи 0 1 1 0 што не жели. Учи и шшћа, ПОСЈIС из­

IJСС I I О Г BpeMCl la заврши, добија диплому, онда сс всћ

љему I IJшћа. Због тога треба да ( [лати . Ви стс сада убе­

l)е l fИ да стс СУОЧ С I I И С Г.JIаВl I И М I I ИТКОВЛУКОМ. Ни гово­

ра. Проф. Ире јс н свидљиви ,цИРСЈ(ТОР свих l1'здаваЧI<И'Х

кућа. Clзаки рукопис l I Jшћа, ,ца би му било плаћеlJО .

Проф. Иреу гшаћа. Своја дсла шаљу они кој и. Свако ко

жели ца буде објављен. Агснти проф. Иреа већ прежа­

ју свој плен, и чекају да пристигну рукописи. После

извесног времена их враћају с тим да не одговарају од_·

рсђеном усмерсљу, претходно пак опљачкају, и пова­

де из њих оно што им је потребно н објаве то под сво­

јим именима, али проф. Иреу плате опо што треба ,ца

му плате. Да Ј1И сте ви помишљаJlИ на то даје опо што

буде објављено покрадено из беЗИМСlIИХ дела, али за

то проф. Ире добија повац?

- Нисам.

85

Page 44: Bela Hamvas - Naime

- То се зове Предузеће за плагиј ате. Званично,

овде се из књига краде рад безимених. Али то није до­

ста. Проф. Ире је утицај ан човек прибавља пасоше,

станове, дозволе за одлазак у иностранство, десет хи­

љада, стан десет хиљада, не овакав као ови у кремато­

р ијуму, двособни комфорни стан, петособни, вилу, сто

хиљада, сто педесет хиљада.

Студент П ћути.

- Проф. Ирс је У I I ИВСРЗаЈ l I l И I I ИТКОВ. Проф. Ире јс

ТОТаЈ l l IИ ! ! итков. Да ли добро говорим? Пљачкаш, и прс­

Bapaт� и ЛОI IОВ, И држи предаваља о помирељу, и о Јед­

накости, и о мирољубивој толераl l цији, и о будућности,

И О 0 1 lТИМИЗМУ. Знате ли шта је оптимизам? Завежите,

и ДОl lесите l Iовац проф Иреу. Оl lти мизам је неопходан

израбљивачима да смотају l Iовац у џеп уз смешак. Та­

ко је веома добро. Оптимизам је када народ кличе ура

ако га тлаче. Оптимизам је право име за мучеље наро­

да. Шта још да кажем? Оптимизам је када се послода­

вац не задовољава профитом, него захтева да му се кли­

че браво. Живео . Проф. Ире је оптимиста. Научник,

професор, оптимиста и окорели пљачкаш, и ви се још

чудитс што хоћу да га уцмекам . Једино бих се стидео у

том случају ако би ме неко предухитрио. Ја имам пра­

во на то. Мој НаЈЮГ: убити. Рећи ћу вам. Шта? Чућете.

Мајка ми је била конобарица у посластичарници, била

ј е лепа, пих. Иначе сам због мајке постао женомрзац и

онан иста. Док не прослови, лепа бештија, али чим

86

отвори уста, одвратна курвештина као и ОСТаЈlе. Проф.

Ире је тотални НИТКОВ. Касније се удала и постала до­

марка, васпитаван сам у кухињи, кусао сам купус и слу­

шао различите називе за полне органе. Иначе се све то

може видети на очима. Онај уплашени трептај иза ко­

ј ега следи расцопана глава. Изненада склапа очи, и тр­

за главу. Погледајте ме, у кухиљи еам одрастао. Мој

очух је одмах знао шта треба да уради, почео је да пи ­

је, друкчије I I С би издржао. Отацје плаћао за Mel le, ал и

"е много. Имао је l Iеких десеторо деришта у различи­

тим деловима града, од разних жеl l а. Каткада бих од­

Јlазио код њега, и добијао десетицу. Иди куhи, рекао би.

За "овац сам KYl loBao СЈ Јаткише и француску сала-гу, и

све смазао. НедеЉI IО јеДI IОМ, у бифсу. Постао сам би­

феџијски l I абигуз. Почео сам да крадем. Крао сам од

домаРКИI -lОГ бакшиша, мајка мс I ютказивма и уцењи­

вала оца како ме не би пријавили. Мајкаје хтела да бу­

де козметичарка, у белом мантилу, да мацка даме. До­

марки је притицало доета новца, м ного сам крао, за

бифе и за биоскоп. Ждерао сам пихтије и крем од чо-

1C0ладе. То је ново раздобље. У старо доба беше леба с

машћом и леба с пеlCмезом. У рају, као што ви кажете.

Данас се молим вас, мајонез и сала-га називају напрет­

ком? КУЛ1ура. Ха-ха-ха. Код lCуће је било само купуса.

Поочим се ни о чему није бринуо, само је пио. Кад би

се ноћу вратио пијан, мајка је вриштала, ОН би разбио

ДЈза тањира, затим би се стропоштао. Мислим да због

87

Page 45: Bela Hamvas - Naime

тога има толи ко пијаница, јер има толико жена таквих

као моја мајка. Ја сам онаниста, мени ракија не треба.

Имун сам . Али знате ли ко то све ради? Проф. Ире.

Својим юъигама о оптимизму. Верује у будућност . Шта

треба чинити? Рећи ћу вам: овог црва треба шкартира­

ти. Кажете да сам анархиста. И то је урадио проф. Ире.

Нс осећаl\1 се добро као анархиста. Ком ђаволу је по­

трсбно убиство, али шта да радим? Имам широке но­

С l lице, кажу да због тога ОВОЈ IИКО брбљам. Зашићу их.

УЧИ l l ићемо нешто, као што каже I lРОф. Ире. Убићемо

нскога, секиром ћемо му расцопати ГJlaBY. Још пре не­

го што се умешате, веома добро З ll ам ,ца ћу га убити,

али ће доћи ,цруги, постој и десет хиљада, стотину хи­

љада, једног смакнем, ето гамиже уместо њега један

милион.

- ОЈlакшали сте душу?

- Још ни близу. Пре две године сам доспео код

старог човека и жене. Беше добар стан, купили га од

проф. Иреа, не знам за колико, услов је био да ја ста­

нујем у дворишној соби и да имам потпуну о пскрбу.

Брачни пар је разговарао у дневној соби. За мене је то

било ново. Из кухиње у собу, добијао сам бечку шниц­

лу, салату од краставаца и могао сам да читам. Мушка­

рац каже:

-- Говеђа суп а с кнедлама од џигерице два и че­

трдесет.

А жена на то:

88

- Јефтино.

- Роштиљ четрнаест четрдесет. - Скуп.

- Пуњене говеђе груди девет шездесет.

- Јефтино.

- Штрудла с орасима четири и педесет. - Скупо.

- Крем пита један осамдесет.

- Јефтино.

- Палачинке с џемом комад један двадесет. - Скупо.

Стиже учитељица у пензији. Има прозукли глас и тон млаких помија, кад га човек чује, тоне у сулуду глупост, спопадају га неке будалаштине попут воде од опраних ногу, као даје премазан јучерашњим варивом о,ц кромпира, глас је свечан и ужива, и ја кад га чујем, одлазим на супротну страну земљине кугле.

- Беше веома пријатно. Била сам на претрагама, узела сам пробни доручак па су ме прегледали рентге­нам. (Ова болница је веома пријатна. Ништа м и нису нашли (Гест.) Рентген Шlућа, и стомака, и желуца. Пре­гледали су ми и зубе. (Гест.) Да. Беше пријатно. Човек стиче нове импресије. Рентген јетре. Помишљам и на то да сваких. пола године одем у болницу и прегледа­вам се. Стичем .нове импресије. Н ису ми ништа про­нашли. (ГeCl�) Преглед мокраће, преглед измета, крв­ног притиска, екаге, реуматологија, купке. Сензације.

89

Page 46: Bela Hamvas - Naime

Беше веома пријатно. И леву ногу су м и прегледали

рентгеном. Нове импресије. Поновићу свако пола го­

дине.

Потом даље:

- Трико-гаће педесет два.

- Јефтино.

- Џемпер сто двадесет и четири.

- Скупо.

- Шал деведесет.

- Скуво.

- Капа седамдесет и осам.

- Јефтино.

- ОIOртске чакшире двеста шездесет.

- Скупо.

- 8унене чарапе шездесет. - Јефтино.

- Чланкобран четрдесет два.

- Скупо.

За доручак.

- Чварци четири и десет.

- Скупо.

- Пекмез од бресака три .

- Јефтино.

- Чај двадесет.

- Скупо.

За вечеру.

- Качамак три и педесет.

90

- Скупо.

- Маслинке два и двадесет.

- Јефтино.

- Лук два и шездесет.

- Скупо.

- Беше веома пријатно. Држала сам куру маса-

же. Тридесет минута минералне купке и мазање кре­

мом од менте. Користила сам и услуге педикира. По­

новићу свако пола године. Заиста беше пријатно. И

жснске ствари су "НI испитали, али нису пронашли ни­

шта.

- Наушнице с два брилијанта шеснаест хиљада.

-: Јефтино.

- Можда нису златне.

- Скупо.

- Наруквица, четрнаест карата, златарска изра-

да, двадесет и четири хиљаде.

- Јефтино.

- Знате ли шта је ово? Хтели су да ме срозају у

грађанство.

Пауза.

То је суштина делатности проф. Иреа. Тако сам

се интелигентно изразио. Деградација у грађанина, од

свакога начю-rити грађанина, то јест идиота, зарађива­

ти новац, и скупљати га и штедети, остављати на штед­

Њ у, шта ј е ј ефтин о и шта је скупо и сузити, купити

аутомобил, стан, продати и зарадити, тутнути у џеп,

9 1

Page 47: Bela Hamvas - Naime

бројити новац, бити завидљив и грамзив, ура, претпла­тити се на лист владајуће партије и читати уводнике. Хтео је да ме утопи у грађанство. Шпекулације и пре­варе. Постати модни креатор, и оженити се певачицом, и људе ословљавати анђеле, сунце, и бити свакоднев­ни причесник и по цео дан слушати радио, и бити по­

хлепа l l потрошач страсти и задовољстава.

- Мисл им да је ваш л иризам сувишан.

- Шта кажете?

- Кажем да се ви бун ите I [РОТИВ ч иљеница света.

Л и ч ите l I a ОСl I и вача религије . Сматрам сувишним ва­ше МРЖl ье I Iрема женама и грађанству, и према оцу, и

ваш онанизам .

- Убиhу вас. Ваша ме памет иритира. Ви стану­

јете у фрижидеру.

- Можда не знам шта је добро. Али оно што ви

причате, лоше је .

- Коначно нека одређена изјава, не начелно бр­

бљање.

- Видите, ј а све више имам поверења у мртве.

Поштуј ем у љима то што жуде према нечим крупни­

јем него што је ЖИВ01: Нечем озбиљнијем и тежем. Кад

бих желео да будем образован , рекао бнх да жуде ка

супстанциј и. М ртви су упознали небитност и жуде да

буду стварни. Ово овде ниј е стварност. Ово овде ј е у

нај бољем случају оргија празнине, као што се вели.

92

Цитат мога оца, и он је негде прочитао. Беше светац

столпник. Једини човек кога поштуј ем.

- Зашто не побијете све који нису као ваш отац?

- Н а концу свако убија себе. Или нам се догађа

нешто још много горе. Поједу нас црви, свакакви цр­

ви. Држава, друштво, ю .. ьижевност, музика, сликарство,

позив, частољубље, жене, да ређам даље? Не треба жу­

р ИТИ. Столпник има сасвим другу представу о време­

I IY, не хита. Ви сте СМСШIIИ ако верујете да сте нскога

убили ако сте га УКЈIOI( Ш I И са света.

Знате л и шта је било оно што је мој отац тако те­

шко I !Однео? Непрекидно је стајао на граници сопстве­

( !ог бића. Ништа није могао да напусти од онога што

је лоше урадио, ништа што је добро није могао да ре­

ализује. Од себе сама ништа н ије могао да учини. Тај ,

0 1 1 сам, није био фантазам. Вишекратно је контроли­

сао. Није психолошким рафинманом измишљено би­ће. Оно што ме у њему задивљује јесте монолитнос'с с

којом ништа није напуштао од себе, имао је две речи,

да и не, као грађани јефтино и скупо. Као саве ет, не ис­

правно и неисправно, него истина и неистина која је

према себи верна и неверна. Стајао је на граници. Отац

је рекао да му је неопходна друга телесна метаморфо­

за како би разрешио свој живот. Због тога је пристао

да буде убијен, јер је веровао да ће се за време мучења

збити преображај , '-ЈаК промена суштине која ће проте­

ћи за време једног сасвим другог живота, за време не-

93

Page 48: Bela Hamvas - Naime

вероватних телесних мука, реализоваће се у њему ста­

пање с истинским Ја. Изгледа даје то могуће само под

притиском патљи, зато онаЈ ко пати , иде исправним пу­

тем. Само-не бити задовољан. Не б ити срећан. Отацје

одабрао судбину мученика. И мученици су због тога

одабирали мартирску CMP1� као и мој отац. Веровали

су, за време TpelIYTaKa мучеља доби ће један, ј едан је­

дини трен када ће I Ы4ХОВО истинско биће, оно које је

БИЈ IO СКРИВСI lО у I ьима дубоко, всома дубоко, забл иста­

ти у I l>И!lta И I Iреl IJIaВИТИ их. Н е З I lам да Ј IИ је то могу­

ће. М ИСЈI И М да је љегов живот жива рШ Ia . ИЈ/ И ј е мој

отац био у I Ip а ву. Могуће је да је то и м ИЈIOСТ. ДОК му

лав цепа стомак и просипа црева, 0 1 1 се преВИЈа у ЦИр­

КУСКОЈ аРСI I И , и не уме НИ на шта друго да мисли , само

I [а 0 1 1 0 једно. Сада му се остварило. Сада. Ово бедно и

кукавичко Ја је тријумфовало над смрћу, и он је нашао

себе . Или је можда баш порицање милости победа.

Можда се у паду тријумфује. Овде тек схвате да побе­

дити значи пасти . Ни један једини трен не може живе­

ти с љом , и не може ј ој се радовати. Конац, ево смрт,

али ј е окусио своје истинско биће. Вредело је. Остало

ништа не вреди . За опо за шта се човек припремао це­

лог живота уз безграничне напоре, сада је доеегнута

ј едним једиrrим скоком, јер и није било делатности, пи­

је било скока, него се препустио. Ако је то истин а, ОН­

да се он обесмртио, како то мученици веле. То је отре­

жњење из лудила реалитета. Н икога ниј е могао да

94

поведе са собом, знао је да то и није могуће. Сви су ку­

кавице. Н ико не зна за њега. Око њега одјекује биће,

као и у животу, празан простор, нико није с њим, чак

ни бог, као на Голготи.

- И још ви причате о лиризму. Ха-ха-ха. Прокле­

ти лиричару. Егоитичка похлепа за спасењем. Задиха­

на пожуда за спасењем повређеног Ја. Не треба ми,

разумете? Не треба. Знате ли шта је грађанство? Рећи

ћу вам : м ир. Мир по сваку цену. Значи оставите ме на

м иру. Значи, заштитите ме, и уништите моје неприја­

теље. Да будем у сигурности. Сама сигурност. Да ми

новац буде на сигурном. Држава знач и чување новца

богатима. Не мешајте се. Пустите ме да варам, и ла­

жем, и да се кријсм и не пребацујете ми непреКИДI I О

моје н итковлуке и поготово д а нс говоримо о МОЈОЈ са­

вести. М ир је само зато да бих ја и даље шпекулисао.

Не упетљавајте се у моје унутрашње ствари. Нека бу­

де м ир, то јест нек МОГУ да ухапсим свакога кога ја хо­

ћу, и нека ми сви раде uаба, и да се одржавају логори,

и да непријатељ не узме мој новац, и да сав нитковлук

буде дозвољен, али само мени И нека буде мир, и мир,

и светски мир, и вечити мир, и не позивајте ме на од­

говорност, та мир је. Затвор није важан, и пресуде ни­

су важне, радни логори нису важни, ко није крив, не­

ће доспети у радни ЛОГОР, полиција није важна, ко се

добро понаша не долази у сукоб с полицијом. Уводник

ј е важан, ура, важно ј е да буде мир и да сви умукну, не

95

Page 49: Bela Hamvas - Naime

тиче ме се што људи нестају, ко се добро влада, тог не прогута мрак. Не треба ми овај м ир. То је оно када се

куга скрива чумом. Нека се коначно нађе неко ко ће

крикнути да Је проклет и подао мир, мир слугерањства

и мир насиља и лажи, и мир зато постоји да би се до­

пустило мирно пљачкањс народа, и хапшење, и не ме­шајте се у унутрашње ствари. Мир. Овоме миру мало је рю� Подли и прљави мир, само се шћућурити, зна­чи Уl\" УЮ IУТИ И ћутати. Нећу .l.J.a умукнем, прихватам 0 1 1 0 што ћс УСЈIСДИТИ . ПОСЈIС овога само l\.fOже да услс­

.l.J.и: сигуран сам у СВОЈ нитковлук, шrко ме не можс по­

ВРС.I.J.И 'i 'И , јср сам l Iодао и пажљив, јер је мир. Живео

мир . Само зато што се нс пуца кроз прозоре, и може да

сс l Iосрка чорба. Нећу да УМУКIIСМ. Лажни, разбојнич­

ки и самовољни мир. Кошта десет МИJlиона? Па нска

кошта. Кошта сто хиљада милијарди долара? Па нека

кошта. Нс бој им се, нека дођс крај овом прљавом ми­

ру. Коме је неопходан мир? Ономе ко купује и прода­

јс. Комсрцијалистима и ономе ко пева и мешетар ј е, и

џамбас, и подмићује, и вара, и ужасава се због својс

сигурности , и кукавица ј е, и зао, и цвокоћу му зуби.

М ир само зато да би сви ћутали , да би никоговићи по­

ч инили своје крваве злочине, или и од њих ужаснија

злодела без крви.

Студент 1 ове вечери изненада устаје с прага, ула­

зи у полунамештену дупљу, нешто тражи, потом се без

96

поздрава спушта с четвртог спрата и журно одлази. Још је виђен у свом стану, вероватно тражи секиру, и

кад је пронађе изгуби се. Ули ца пролази између кућа с

баштама. Скрива се иза првог стуба и првог пролазни­

ка распали по глави. Дотична жена. Беше веома при­

јатно. И женске ствари су јој претражили, али ништа

нису нашл и. Друга ј е такође жена, супруга бравара.

Опруга се покварила, и треба је поправити. Свеједно,

убијати . Мир. Не треба мир. Трећи : љегов станодавац,

I ьега всћ треснс по спави као цспаницу, кратким, сна­

ЖНИМ замахом секире, чак га и I lе погледа, зна да то ни­

је његов отац, убијати, као штребсри, И из даљинс ви­

ДИ сподобе l I a тротоару, застаје. Студент прилази, не

ПРОСJIОВИ I IИ речи, само удара. Проф. Ире не може да

се измаКI IС , други га ударац noralja , пада му шешир,

трећи по сред чела, одмах издаХI IС. Одбаци секиру, од­

лази, не жури, руке су му малко окрвављене, враћа се

кући, пере руке. Жена у фотељи чита јеловник, пуље­

на свиљска ребра, ооам и четрдесет, скупо. Неко при­

лази труплима и позива полицију. М ир је, полицајац

стиже после осам и по минута, убиство. Убијати. При­

лази телефону. Ово овде је проф. Ире.

- Проф. Ире је убијен.

Бујшеркац не разуме.

- Како?

Бујшеркац је председник. Председник председ­

ништва. Председник председничког председника.

97

Page 50: Bela Hamvas - Naime

Потом изненада:

- Тако. Ко га је убио?

- Његов СИН.

- Хм. Од пет Самоједа остао је сам? Мадам, Ха-

сиr-.'I , Омар, Ире. Чуо сам да му је син даровит и луд. То

двоје иде скупа. Ухваћен?

- Сам се пријавио.

Пауза.

- Морамо I lрецузеТI1 Ч l1ш l1еl bе. Нека буце четири хиљаце. За сваког Самојеца по хиљацу. Мана? Да оста­( [смо код тога, буцимо великодуш ни . Уобичајени 11 0-

СТУI ЈаК назива се рација? Добро. Рецимо сутра попод-. .

не кадаЈ е на УJl l1 цама I lаЈ више света, поподне у четири.

Четири хиљаде, ни више, I I И маље.

Разликујемо три разцобља управљања државом.

Први је перикловеки. Трудио се да влада тако да

никоме из ока не кане ни ј ецна једина суза.

Другаје макијавелијевски, чијије главни циљ да

се сваки нитковлук сакрије неком добростивом лажи.

Нитковлуци изазивају м оре суза, добростив глас се

труди да убрише сузе. Ово раздобље се називало рене­

сансном.

Трећи је бујшеркацовски, чији је циљ да по мо­

гућности сузе капљу из свих очију, и ТО што више су­

за, и од тога се и не прави тајна, чак се и признаје. Ово

раздобље се зове модернизам .

98

Наравно, постоји и четврто раздобље када нико

не примећује да неко влада, ствари следе свој поредак

и сви су задовољни . Хвале временске прилике, јер су

уверени да је све то резултат Сунца и кише. Не пада

им на памет ни краљ, ни цар , ни закон, и никоме ни­

шта н ије наклоњеiю, и нико ни од кога не узмиче. Ово

је четврто раздобље кога се сваки човек сећа. Истори­

ја зна само за макијаВСЈ1ијевеко раздобље које јс у Ш Ia­

давини начинило свеСШfМ l юквареl lОСТ б l1ћа. Ч I1 IППИ

н итковлукс свесно и систсматски , и НСl Iрекидно юра­

бљивати, примењивати I I aC!1Jl.>e 11 убеђивати нас да је

све то за наше добро.

Бујшсркац је одбацио макијавелизам. Макијаве­

ли н ије био ДОВОЉI lО нечастаl I . Циљ љегове владави­

не Је Један : lIамучити народ и увести такве законе ко­

ј и ће 110 МOI)'ћности свакоме ДОl Iети Ilатњу. Раздражити

људе, набити их срџбом И осветом док не постану не­

праведни, сурови и подли.

Ово су три степена срозаваља нивоа бића. У жи­

вот Ј е ступило кри м инално друштво, демонска слика

и прютика реалитета.

Непрекидно се налазимо на крају. То се наз ива

о птимизам.

Место Бујшеркаца у друштву М. Шаравараг

означава тако што каже да Ј е он идеолошки злочинац.

Од осталих теоретичара разликује се по томе што иде­

ј ну сентименталност сматра суви шном. Своја дела не

99

Page 51: Bela Hamvas - Naime

скрива иза облигатних хуманистичких фраза, као на пример проф. Ире и остали. У својим поступцима је потпуно модеран, то јест непристрасан, и за десет филера убиће било кога. Макијавели још има савест, или бар изгледа као да је има. Идеолошки злочинац је нсма, и [ се жели да је И!\1а. Потпуно је равнодушан да Л И је 0 1 1 0 што ради добро, или ЗЛО, бољс је да је зло, чак што је више зло , боље је .

М . Шаравараг И l l аче ћути о каријери Бујшерка­

ца, већ и због тога што је нај исправније цубоко ћута­ти о моцеРl l ИМ каријерама. Због всроцостој lЮСТИ ј ед­не епизоце М. Ш аравараг се при ма јемства, као да овакво јемство нешто вреци. Збило се наводно у руц­l I ицима олова. Недостаје О l l ИС ближих околности. Не зна се како је Бујшеркац тамо доспео, И шта је рацио. Узмимо као да верујемо у сваку реч М. Шараварага. Заједно с нсколи ко својих цругова Бујшеркац је при­надао неком контролном органу. И иначе је све око Бу ј ­шеркацове ЛИЧНОСТИ било несигурно. Почело је кад је преузео свој делокруг рада, или пре? Ко зна? Можда неко други, али ни то се не може поуздано знати. Оло­во је транспортовано у блоковима од десет килограма, кој и су мереl lИ на поштанској ваги. у милиграм, Један део блокова, међутим, н ије био олово, него злато. Јер је рудник истовремено био и рудник злата. Можда је Бујшеркац за то знао. Мада, шта ј е то што он није знао? Неизвесно је који је блок био од чистог олова и

1 00

који од злата у оловном омотачу. Златни блокови су од­

лазили у иностранство, паре су пребациване, нико ни­

је знао када. Факат је да су привидно цене биле за оло­

во , разлика између олова и злата се губила, нико на

свету НИЈе знао куда.

Критична тачка у случају злочина јесте када је

он на прагу јавности, баш кад искрсава. Када о љему

почиље да говори неко КОЈ И с тим нема никакве везе.

П очело је да се шаl lуће ца је у блоковима олова кој и се

ТРШ lСlюртују за И l lостранство заправо злато. Нису ми­

нул и даl l И , чак I lИ сати. Једино минути . Буј шеркацје . .

заЈСЩfO с неКОЈ IИКО СВОЈ ИХ другова аутоматима сместа

побио тридесет и јсдног човека, хитро l Iаписао изве­

штај , уз који је I I РИJlОЖИО златни БЈ fOК у кошуљиЦИ од

олова, сео у кола и одвезао се у l I ајближи центар вла­

сти . Овде је ствар l Iрсцставио бираним речима, уз спи­

сак тридесет и једног имена и љиховим фотографија­

ма, и всћ ее вратио као комесар за откривање злочи:на,

сви су у руднику дрхтали. Свако је знао да је почини­

лац Бујшсркац, али су се због тога још више плашили.

Блокови су испитани. Почелаје истрага. Наравно, три­

десет и ј едан мртвац ј с био нем, али и остали живи.

Нови не су чекале спремне да загрме, али се није сме­

ло објавити н и реч. В елика улица у главном граду до­

билаје име Булевар Бујшеркаца, велика железараје та­

кође добила име Бу ј шеркац. И менован ј е за министра.

1 0 1

Page 52: Bela Hamvas - Naime

Прошла је година дана. Председник. У рукама му п о­

лиција, то је важно. Остало такође остаје скривено.

М. Шаравараг протестује што се љегово дело

сматра политичким памфлетом. Кажу да aTOJI.lcKa бом­

ба уништи познату биосферу, али скоро у року од не­

коли ко сати из земље ШИК l lе нова, наравно слабија ве­

гетација. 01 1 описује овај I lроцес. Нека l Iепозната зараза

искорени уобичајеl lO човечаI IСТВО, И обезбс,ци место за

таква бића као Самоје,ци. Да Ј I И сс тај l Iроцес I lазива 1 10-

Ј ЈИТl'IКОI\'1 ИЈ/Н I I e, иреЈIСВal IТНО ј е. Само 1 1 0 ссби се разу­

ме да се раздобље Самоје,ца l Iазива l Iапретком . ИЗВОШI­

те, УТВрЩ1Те. ОЧИ ГЈ Iе,ц 1 1O ,ца је реч о неки м црвима, о

ЗООЈ !ОШ КИ слабиј им бићима која су се Mel)y остал има

стаЛОЖИJ lИ и l I a јаВ I lИ живо'/� Разуме се да је ПОТОl lула

и I IОJlитика, јер је O l la I Iре у карактеру. Маље зависи од

,цржаВI IИХ принципа, М I IOГО вишс од I IOВОЉI-tих околно­

сти које иду наруку ширељу I IОВИХ црва. Да ли су ОВИ

чиниоци чисто биолошке, ИЛИ такозване духовне при­

роде, или је реч, на крају крајева, о космичком зрачењу,

то јест о друштвеI !ој журпализацији , неизвесно је. Об­

јашњеље опипљивим природним узроцима, разуме се,

примитивније је и због тога употребљивије. Могуће је

да су два узрока истоветна. Уоп ште: могуће су многе . .

разноврсности, чак и да одговараЈ У И СТИНСКОЈ стварно-

сти.

Дејство заразног вируса, као што каже М . Шара­

вараг, у првом реду се очитује у комерцијал изму. У 1'0-

1 02

ме што се у модерном друштву све може продати и ку­

п ити. То је атмосфера распродаје. Због тога је М. Ша­

равараг првобитно имао намеру да својој кљизи да на­

слов: Очеl lаш курви. Заправо то је материјализам.

Наиме, курва је апсолутно комерцијално бићс које се

може нродати без остатка, односно купити, уз ТО је ро­

ба и продавац истоветна особа. То ванреднр олакшава

посао. То је СРОД I IОСТ с новинаром, и ВСОl\Ш једноста­

Bal l начин живота, мајмуни се на љега могу научити за

веома кратко време и М I IОГО боље то раде него људи.

За то I'щје I lOтрсбно ништа друго ,цо ю човека o l I epa­

цијом УКЛОI IИТИ метафюичку подозривост. Без узима­

ља всћс IСОЈ IИЧ IШС I Iсилоциба, хемикалије која, као што

је ПОЗllато, ИС l 1 ира из човековог мозга сваКОВРСI lУ ме­

тафизику. Ова ,цИВl l а сро,цност између I IОВИl lара (убе­

ђена комерцијализација), писца, пссника, сликара, тр­

говца, музичара, ГJlумца и курве заиста је упа,цљива.

Самоједи су били они, каже М. ШараваРaI� који су уве­

зли и раширили црве. Иначе, када је Студент 1 уведен

у кабинет Бујшеркаца, радио је емитовао циганску му­

зику која је најдеЛОТВОР l Iиј и сурогат за псилоциб.

- Зашто правите неред? - пита Бујшеркац.

Беше то тон који моћници користе према неза­

штићенима. Генерали, главне кљиговође, главн и ИН­

жињери, шефови ИНСТИ1уција, професори, директори,

м илионери, министри . То је случај када је онај други

у потпуној моћи па у пуној мер и хоће да кривац осети

1 03

Page 53: Bela Hamvas - Naime

његову моћ. То је пораз ни однос џелата и осуђеника.

Деликвент дрхти. Оно што је у опасности, нечасније

је од смрти. Нај пре га треба обешчастити.

тви.

Студент 1 подигне поглед.

- Самој ед? - пита смирено.

- Шта знате?

- Све.

- Испричајте [\IИ . Кроз пет МИl lуга сте ИОl lако I\IP-

- Меl l И је свеједно.

- Добићете l I овац.

Студент 1 се смеши и одмахује руком.

- То је последљи корак комерцијал изма. Новац.

В идите, нисам ја идиот. Ви ми платите, убијете ме и

одузмете м и новац. Иначе м и не треба. Знате ли ко то

данас ради? Полиција.

- Прилично сте изучени .

- Оставите ме на миру. Ваепитали су ме Самоје-

ди. Мени и онако нема помоћи. Покварен сам. Али не­

мам снаге за обрачун. Ја сам зли ца и скитница, станов­

ник канализације и непоправљив, због тога ћу отићи.

Знам да ћете ме убити. Своје прљаве руке нећу поди­

оо на себе, убиће ме онај кој и је каљавиј и него што сам

ја. Гнушам се, убио сам , убијте, изволите.

Пауза.

- Једина могућност да се искобељам јесте да ме

убијете.

1 04

Бујшеркац устаје и прилази му. Студент 1 седне

и неМ Ј е.

- Све сте м и рекли? В идите, ја нећу да вас спа­

сем. Није ми ни накрај памети да будем добар и да вам

се смилујем. Ја умем да вас користим . Не због ваше од­

важности, него због ваше окорелости.

- Не, хвала.

- Мени су потребни такви људи.

- Знам. Кој и CTpaCIIO мрзе. ВИ l fемате страсти. И

сувише сте каљави да бисте ј е имал и . Моја страст је

Гl fycl la, али је још увек страст. Мрзим, али вас мрзим.

Преварили бисте ме, али се тога не бојим . Објављива­

л и сте да ДОL l осите правду, једнакост, слободу, брат­

ство. Тиме сте преварили цео свет, донели сте ропство,

беду и тамнице.

- Чекајте, ја не расправљам. Поготово не о прин­

ципијелним питањима. Принципи служе да би се њи­

ма I Iреварили људи. Ја ћу вас поставити за министра

унутрашњих послова. Даћу вам одрешене руке за ва­

ше суровости, радите шта хоћете.

- Знате ли шта бих нај пре урадио. Обесио бих

вас.

- То сам од вас и очекивао. Мило м и је што при­

знајете. Коначно, можда бих и ја обесио вас.

- Али бих вас претходно попљувао. Шта хоћете?

Још неколико милиона? Оно мноштво златних блокова

није б ило довољно?

1 05

Page 54: Bela Hamvas - Naime

--------------------------;c�- _____c-------

- Имам сасвим други циљ. Много новца данас

више није посао . Одајете примитивног човека. Само

заостали људи желе новац. То и ви знате. Знам сјај но

занимање за вас.

Пауза.

- Жел им да усавршим телев изију. Хоћу да се

еМ ИТУЈУ сним ци с лица места, нарочито paTl le сцене, и

злочини, и погубљеља, и мучења. Шта ВСЈ Iите? Ваш би

задатак био да I I р И l I рсматс снимке и тскст. Деци, на

пример, приказати битку питона и алигатора. ПР I'I каз

Bepa l l природи са свим гласовима, с крцкаљем кости­

ју, и стењаљем, и сиктањем. Вел ичанствеl l О , зар не?

Рвање? Спорт? КОМИЧ I IО . Само 01-10 што је I Ia живот и

смрт. Или на пример разговор државника, o l laKo како

се у редакцији Договорите, веома ЦИНИЧ l lO . Снимци С

лица места о несрећи у руднику. Бомбардоваља. Ври­

ска и самртни крици жена и деце. Сјајно. Стрељаља ге­

нерала. Величанствено. Разумете? Хоћу да се људи са

суманутом п охлепом држе онога што је за њих још

преостало од такозваног живота, чоколадног крема,

француске салате, шлага, нарочито, шлага, лискати,

пијуцкати ракију и верМУ1\ ха-ха. Схватате шта хоћу.

Хоћу да прикажем мучења, наравно, као да се догађа­

ју у непријатељским државама, какав ужас, какве стра­

хоте. Хоћу да прикажем полне актове, успорено, шта

велите на то, ха-ха. То је за вас, та ви сте онаниста. Мо­

ј а машта за то је преслаба, приредићу надметаље у ко-

1 06

итусима, како би жене навалиле, каква би гужва била,

како би се окупљале, која колико може, краљица кои­

туса, ха-ха-ха. Тако нешто може измозгати само ста­

новник канализације, али је ту пут будућности. Хоће­

те ли? Прихватате?

. Студент равнодушно седи, I-IИ да се покрене. На

краЈУ каже:

- Чиме хоћете још да ме преварите? Ја се не бо­

ј им. Всћ и због тога јер што се догађа, или што ће се

кроз некол ико година догодити, то је оно. Свеједно. Нећу.

Беј шеркац устаје.

. - Штета што не прихватате. Није ми жао. Наћи

ће се неко други који ће загристи.

Пауза.

- Хоћете ли да живите?

- Нећу.

- Овде бих вас држао, чак и годину дана. Дуга је

година. Добили бисте и женску. И ја могу да будем

убијен, постали бисте председник. Били бисте добар

председник, председник предсеДI-IИЧ КОГ председни­

штва, ха- ха-ха, сјајан бисте председник били. Сто

хиљада људи у папирним врећама.

- Оставите се. Не желим да ме мучите, али то и

не делује на мене. Ионако знам да ништа друго и не

знате до да лажете.

1 07

Page 55: Bela Hamvas - Naime

А варна ј е реч санскрта, каже М . Шаравараг, зна­

чи бескастан. Као што је познато, п остоје четири ка­

сте, духовна (свештеник, лекар, учитељ), витешка (вој­

ник, судија, чиновник) , привредна (земљорадник,

занатлија), радник (физички). Ове четири касте су за­

конити склоп друштва и он се назива варна. Народ ко­

ји живи по прописима не може без иједне касте. Ако

се поредак поремети, ј едан сталеж незаконито влада

осталима. Ако се I lOpCJJaK сасвим укинс, јеДl Iа каста се

помеша с другом 11 I 10 стај е безобJIична руља, ова бес­

кастна маса је аварна. СУВl1ше је ГОВОРI1ТI1 О класама.

Класа је погреШI !О схватање појма касте.

Ово данас о вде н ије једнострана владаВl1на ЈЈУ­

ховне касте, 1 1 11 В l1тешке, I I И привредне, ни рад[-(ичкс,

него владавина бескаСТl !е руље. Свака је од касти из­

губила сопствеl IУ снагу и обележје. Друштвене обаве­

зе су се измешале. Нико ништа не извршава. Заједни­

ца се у аварни развиј а уназад. Аварна ј е феномен

смрти. Једина је нада да из ње постоји васкрсење, али

оно из чега је могуће васкрсење, то је духовна потла­

чеНОСl� не аварна. Јер препород долази само одозго,

аварнаје пак доле, дубоко доле, одакле нема пута пре­

ма горе. Исплива гнусније и подлије. И то не по тален-

1У, што не би био проблем, него по карактеру, што је

корупција. Корупција пе чини живот неподношљивим,

него укаЉа опстанак. П онови сагрешење. Живети се

м оже само нека нико не пита како. Бескастност значи

1 08

да постоји само један ауторитет, корупција. Минуо је ауторитет богатства, данас нема богатих, само оних ко­ји имају много новаца. Богатство је још било ранг (еко­номски), много новаца је бескастност. Аварна. Авар­

на је обезрангираност на целој линиј и, у религији , у политици, у уметности, у карактеру. Нема величине, само каријера. Човек и не може ПОI IОВО да прибави свој ранг. Не може ни да прибави pal l l� може постати чувен, пре ОЗЈIOI"Јlашеl l , због l I eKOI' колеКТИ ВI IОГ I lеспоразума. Једино што је могуће јесте да се ни чега не ОЈЈреюrе. Али је онда несавремен, у сваком случају бедно сме­шан. Нема вредности, само реклама. ОНО ШТО би било важно јесте знање резервисано за изузеТllе, знање ко-. ' . . Ј е нестаЈе, l I e зато што Је у мањини, него зато што ОНЋЈ

. . . КОЈ И Је судеоник у знању и саМ Је корумпираll , и ако па-

ти, и то је небитно. Остај е беседништво, позорница,

радио, ПрОДУКЦI'(ја, разметање, ласкање, дрскост и лаж.

Бујушеркац прилази столу и телефонира.

- Шаљем вам доле ј едног младића.

Неко нешто пита, не чује се шта.

Бејшекрац одговара:

- Ес, ес.

Спушта слушалицу.

- Шта значи то ес, ес? - пита Студент.

- Сместа смакнути.

1 09

Page 56: Bela Hamvas - Naime

- Имате глупе шифре. Кугла у потиљак? Како не

би гледали у лице смакнутог? Чак ни то није поштено.

Мучко убиство.

Бујшеркац је наводно започео сасвим скромно

као погребник. Организовао је станице за прикупља­

ње мртваца, где су грађани транспортовани мртва те­

ла и где су она нестајала за релативно малу суму. По

свему судећи, у машинама за млевење. Каснијс је да­

ље на l lредовало тријумфаЛI IО подлаштво. Основао је

I Iредузеllе за општу провалу. Ово предузеће је пљачка­

Ј ЈО све l Iеосигуране магазИ l lе и станове. Тако им и тре­

ба, зашто се нису осигурали . Провалници су, срећом,

ствари транспортовали у О I I ШТУ залагаоницу, и тамо

је свако, уз малу доплату, могао опет да доl)е до соп­

ствених ствари. Истовремено је основао Дечје изнај­

м ивалиште. Наиме, запазио је да аварна всома нагиње

сентиментализму, и ко има дете, њега пропуштаЈУ у ре­

ду напред, у трамвају му уступају место. Деца су се

могла изнајмити релативно јефтино, и ако би се изгу­

била, мајке би се још и обрадовале. Дечје изнај мива­

лиште је постало врло популарно, и свако јутро је до­

ношеl Ј О у изнајмивалиште више хиљада беба, где су

O l Ie добијале много б6ЉУ храну него у обдаништима.

Буј шеркац ни касније није имао частољубља, само је

био незамисливо бесраман и подао.

1 1 0

Порекло онога што следије непоуздано. Није ве­роватно да ј е аутор Бујшеркац, за то ј е опис сувише објективан, и још нешто. Није и сувише повољан. Мо­

гуће је да је то Студент 1 писао у затвору, јер није би­ло ни говора о тренутном смакнућу. Као што ће се доц­НИЈ е испоставити, живео Ј е ЈОШ око четири године, а зашто, нс може се замислити. Можда зато јер је нађен спис, нешто попут пророчанства, бар је био визија бу­дућности.

Био је човек кој и није смео да се о Г.JIс.Ца. Јс.Цина ствар коју је још смео билаје производња оваквих спи­са и утврдио је која је подлост обележила боре на ње­говом лицу. Ову студију иначе треба препоручити па­

жњи савременог човека. Кажу да је негда дав но био l Iеки грчки мудрац који је учио: познај самога себе. До­бар CaBe'l� Ха-ха-ха. Није мала ствар ако човек Зl /а ко­ја му је бора када настала и који никовлук ју ј е l Iеиз­брисиво урезао. Јер ј едно једино својство [ (е може толико да упропасти једно лице. Суровост? Н ије до­вољна, нешто више него суровост, поруга, подсмева се његовој суровости очајном продукцијом покушава да га поништи, а ено свега на лицу, заЈ едно, стопљено и у новом својству. Човек не сме да се суочи ни са јед­ном, поготово у огледалу да види све, бацам подао и подмукао поглед са стране и за милионити део секун­де мењам 'Iумачење свога погледа, само зато како се не бих пљунуо, ха-ха. Попут модерног човека, признаје

1 1 1

Page 57: Bela Hamvas - Naime

и скр ива се истовремено, на позорници је , беседи и

исмејава себе као неки песник. Пих.

Не, овај спис није могао потећи испод Бујшерка­

цове руке, није могуће да унесе ово подло церекање на

које се навикао током генерација кадајејош био лопов

и цимбалиста. Јер се прича да је Буј шеркац био Цига­

Ш1Н . На плакатама, којс су ношене на челу масс уз ко­

рачнице покрета, то сс нијс много примећивало, једи-

1 1 0 1 1 0 малко таМ l fијој боји лица и по густој црној коси .

Смрдим од покваРС I IОСТИ , аJ lИ не обичнс, него рецимо

трансцеllДСНТНС поквареl lОСТИ, изванискуственим, ди­

јаБОЛИЧ I- lИМ смрадом кој им може да оди шс само једаl l

овакав становник канализације. Подли и прљави ста­

I IОВНИ К канализацијс чије је место у септичкој јами, и

вуче свет међу пацове. Покварен сам , ситничар, J IC I-!.>,

глуп, ташт, грамзив, и завида l l, и кукавица. Глупс ре­

чи престравиће ме. Речи ! Шугави, одвратни црве. Ка­

кав укус има ј една оваква реч у односу на стварност,

какав јој је укус хлеба с медом и путером.

Становник канализације на трону. Ако бих дана­

шње човечанство желео да окарактеришем, то би тре­

бало рећи. Свако се пред љим клаља. Нико није поква­

рениј и и подлији и јадниј и, и о н ј е на врху. То ђубре,

та крвожеда и црна егзистеl lција, тај скандалозни и оп­

сцени никоговић.

Нема места ни за какву самоумереност. Познај

себе сама. Ха-ха-ха. Не само даје каљав него на себе

1 1 2

набацује кал. То није искреност и није кајање. Исто та­

ко неукусно пљување као и све остало. Становник ка­

нализаЦИЈе на трону.

Шта то значи становник канализације на трону?

Значи да ствар народа подређује својим тамним и пр­

љавим инстинктима. Јадни народ. Тако му и треба. За­

то је тако бирао. Шта то значи државник? Да народ

пљује и рита. Четири хиљаде, осам хиљада, петнаест

Хl1љада. Рација. Чак 11 призна. Црв, Сви су црви. Пра­

ви хероја од себе. Литературу. Млади желе да буду та­

кви, такви ће и бити. Н и јеД l lа једина реч у њима нека

не буде ИСТИ l I ита, 0 1- 1 је онај зли јунак, глаВl lа ЛИЧ I IОСТ

позоришног комада. Што је више Н l1коговић, све је ви­

ше он херој . Од самог себе прави литературу.

у баруштини света који се срозао у грех. Онај ко

од овога сме да порекне и мрвицу, изазива сумњу даЈе

саучесник у настојању и да га шти'ги.

Поезија која се усмрдела од много новаца.

Корумпирати их? Чиме? Новцем. То је једино чи­ме се све може уништити.

Измишљен. Појавио се. Али се нису надали да

ће им крастача засести за врат.

Новинари, глумци, писци, песници, музичари ,

сликари, даћу им много новаца, оденућу их модерно,

и стаћи ћу награде како би се међусобно надметали .

Сад могу да радим с љима шта год хоћу. Затварам нос

каД Ј е о њима реч.

1 1 3

Page 58: Bela Hamvas - Naime

IпtеГllаtiО llаl Commi ltcc оГ I lldcpcl1dcl1ce. Всроват­

l IO беЈlешка Студента 1 .

СШIС ј с наВОЦl IO l I aшао М. Шаравараг мсђу С I I И­

сима Буј шсркаца.

lпtешаtiО l1аl Commi ttcc оГ Indepcl1dcl1ce даје пре­

поруку да сс мирним срецствима, ИЈ IИ оружаном силом

(непотребно прецртати), увсзе l l ОМ ИДСОЈЈОгијом, I IрИ­

премом COI l cTBe l lC ИЦСОJ Iогијс (непотребно прецрта:ги),

обуздају побуњснички еЈI СМСI IТИ државе и ца народ на­

чини погодним за мирну производљу. Поступак је ис­

кључива надлежност ИЦИ, и после потписивања уго­

вора никаква институција више I Iема права да се у то

меша. Што се пос'ryпка тичс I Iресудни су мирно чове­

чанство и трајна производња. Њихово успостављаље

држава из неких разлога, како је не би оптуживали за

пристрасност (опасност од грађанског рата), не оства­

рује и поверава национално објективној институцији

КОЈа Ј е независна од сваке класе, партије, нације, инте­

ресне групације владајућег слоја. Делатност Комитета

1 1 4

-----�- -

која има за циљ успостављање реда гаранција је да ће

на најхуманији начин бити задовољени циљеви нару­

чиоца. Комитет се не формира унутар државе, поред

тога не води се никаквим унутрашњим интересом, циљ

му је једино спровођеље принципа које је означио на­

ручилац (евентуално ИЦИ). ТО је пацификација држа­

ве, и уклањаl Ье метежних елемената. ИЦИ изјављује да

неће склапати I[икакве, [ [и отворене, ни тајнс, нагодбе

I I И са каквим l Iацијама, l IOЛl1ТИЧЮ'IМ партијама 11 КЈшса­

I\·ta, ни с владајућим слојевима, I IИТИ ће их Г lОМRгати, из­

узев онога што је искључив циљ наручиоца: Пацифи­

кација. Наручилац с тим увези изјављује да га руководи

искључиво интсрсс цржаве, и да у всзи с тим нема ни­

каквог материјалног циља и циља власти. ГЈШВI I I1 циљ

је добро државс. О томе сведочи и то што наруџбу ис­

кључиво жели с идеолошком припремом допреМЉСI IОМ

преко ИЦИ (жеJl И с идеологијом остварсном I Iрсма же­

љи државе) да или не (непотребно прецрта:l'И). Нарав­

но, идеологија допремљена преко ИЦИ много је ску­

пља, и то за двадесет и пст процената на суму укупне

наруџбе. Што је природно, јер куповина штампе, ради­

Ја, литера:rypе, пропаганде и летака износи позамашну

суму. За идеологију коју спроводи сама држава јамчи

сам наручилац. ИЦИ се не бави политичким п итањи­

ма. Он l-Iродукује неопходне оружане ч ињенице за пре­

узимаље власти.

1 1 5

Page 59: Bela Hamvas - Naime

Овде примећујемо да Комитет у изузетним слу-. .

чаЈев има l\юже стаЈати на располагању и приватним

особама. То су они случај еви када приватне личности

желе да прибаве популарност, глас итд. и хоће да им

име буде општепознато. За то постоје посебно способ­

не особе које неопходном техником то умеју да оства­

ре, има оних кој и се устежу да се тиме баве, као што

сличне ствари захтевају много одрицања у политици,

J IитсрcrЈУРI'I , музици, сшrкарству и цругде. ИЦИ l IJ)ихва­

та да ИМСl lа пеС l I ика, писаца, љуци 11З jaBI IO I' живота,

I I аУЧ l I ика УЧИ I I И О I IштеI ЮЗI IaТИМ, и да их, свеf I'IУаЈ I IЮ ,

без БИЈЮ каквих заСJIУI'а l Iачи ( [и такозваним "великим

људима", то јест ца им l I аl lрави каријеру и ослободи их

брига. Наиме, ПОI'реШI I О је м ислити да је нешто слич­

но последица неке заСJIуге. Најчешhе је претериваље

мислити тако.

у делатности ИЦИ треба одвој ити начеЛ I l И део

од дела ратних операција. Начешrи део је компликова­

ниј и и више кошта него ратне операције. Идеологија

је у сваком случају нужна. Треба обележити контуре

о них лажи на којима ће почивати будућа држава. ИЦИ

и дотична држава се усаглашавај у још пре него што

проговори ОРУЖЈе, Јер после тога више нема места за

промене.

ИЦИ трупе су потпуно интернационалне. Саста­

вљене су од побеглих, прогнаних, избеглих дисидена­

та из свих држава, дисидената кој има ј е забрањен по-

1 1 6

вратак у њ ихове земље. Ови одлучни момци С неизве­

сном егзистенцијом способни су и за немогуће само за

мало најма. Томе доприноси још и младост, најпоузда­

ниј и елеменат су они испод двадесет. Обука је веома

енергична и делотворна. Официрски кадар је сталан .

Сваки члан генералштаба завршио ј е генералштабну

академију у најбољим цржавама, има праксу у осваја­

њу градова, у ратоваљу по uунглама, у операЦИЈама на

мору и у ваздуху.

ИЦИ 1 l I1же I Iриказује ТРОШ КОВ I fИК који заинтере­

соване стране обавсштава о ТРОШКУ оружаllИХ CI-ШI'а.

Џелат (по потреби).

[CHepaJIcKa и генералштапска ПРОВl1Зија (по по-

треби).

лара.

лара.

Одликоваља и награде (по потреби).

Пешаци по глави : 6,50 долара

МоторизоваI lа пешадија по глави 9 цолара .

Чете аутоматичара: 1 240 долара . .

Артерија; по батерији : 8700 долара

Комплетна копнена војска: 1 000 глава - 62500 цо-

Са сопственим снабдевањем : 62500 долара.

С нај мом (по потреби).

С дозвољеном пљачком (по потреби).

Морнаричка пешадија по јединици: 1 88750 до-

Ваздухопловство по јединици 1 02205 долара.

1 1 7

Page 60: Bela Hamvas - Naime

лара.

Тенк: 97000 долара.

Техничка група, 1 оо глава: 44000 долара.

Одељење за снабдевање за 1 оо глава: 300000 до-

Војни суд.

Падобранци : по глави 1 4,50 долара.

Лекарска служба: за 1 оо глава 6000 долара.

Логорски бордел (еспресо, посластичарница, би-

феи) : 1 260 ЦОЈlара.

ТаКТl1ЧКО оружј е (према роцу оц 1 5 000 до

1 20000).

Набавка оружја спада у искључиву надлежност

ИЦИ.

Ако уговорна страна може да ИЦИ стави на рас­

полагање оружје (веће јединице, батерије, оклопна во­

зила, бојне бродове) то се одбија од горње листе, то јест

упису ј е се у корист државе. М ин имални трош ак за

укључивање ИЦИ јесте 12 милиона и 500 хиљада до­

лара. Ово је база за покрет ратне силе ИЦИ, сума се по­

лаже у облику депозита у неку од познатих међународ­

них банака. За штете проузроковане на грађевинама и

другде ИЦИ не преузима ОДГОВОРI-ЮС1� али изјављује да

неће проузроковати сувишне штете, изузетак су бом­

бардоваља која ИЦИ примењује само у нај неопходни­

ј им биткама. Рањеници и мртви , посебице и издвојено

1 1 8

једни од других брига су уговорене стране и ИЦИ. За­

робљеници се могу заменити за одређену суму.

За ратне операције и за идеолошке припреме уго­

ворна страна ће уступити без наплате И ЦИ неопходне

грађевине. Њихово коришћење не може трајати дуже

од шест седмица после завршетка ратних операЦИЈа.

Трупе ИЦИ и запослена грађанска лица дужни су ца за

ово време напусте државву територију. Изузев ако је

уговорној цржави још увек потреБШ I I'ЬИХОВ рад. У том

случају склапа се нов уговор,.

Овде се завршава ИЦИ проспект. Спис вије пи­

сан руком , Hel'o писаћом машином, и отуда није мог.Ј1O

да се установи ауторство. Факат је ца је неко.J lИКО ме­

сеци , или гоцина касније, то није поузцаI IO, букнуло

неко превирање, Каје Је имало само толико смисла што

ј е ухваћено и погубљено неколико љуци, неко.J lИКО хи­

љада је, гом ил ице побијено, наравно, углавном савр­

шено невиних и нешкодљивих. Ко је то приредио и

против кога, никада се НИЈе разЈ аснила, према мишље­

њу грбавог клавиристе, наводно, Бујшеркацје то мон­

тирао против самог себе, али се не зна заштCI. Оборе-. .

но је девет авиона, КОЈИ су наводно хтели да прелете у

суседне државе, у свакоме од њих Је путовало л и це

потпуно сличцо Буј шеркацу, али ј е још осам авиона

избегло обарање, и у љима је био по један Бујшерка­

цов двојник. Прави Буј шеркац је сасвим изве9НО по-

1 1 9

Page 61: Bela Hamvas - Naime

бегао у иностранство и тамо основао ИЦИ, наиме ако

ј е то заиста тачно. Факат ј е да се појавило саопштење,

Бујшеркац с косом и брковима офарбан у плаво, у ге­

нералској униформи, уз веома отмену пратљу; посетио

Је неколико главних градова страних држава и водио

разговоре о склапању уговора. Техника живота је би­

ла много савршенија да би се његов успех могао спре­

чити , сасвим је извесно, међутим, да Бу ј шеркац од та­

да није виl)С I I .

- Ви сте познавали мога оца? - речс Сlудент П.

- Претераl l О би било тако тврдити - одговори гр-

бави клавириста. - Био сам тамо када ј е упловила

"Санта Клара", и видео сам младиће. И каСl l ије сам га

сусретао када су се остали већ сигурно возили аутомо­

билима. То је све.

- Никад нисте разговарали с њим?

- Н ије ни слутио ко сам, и ја сам само мислио

ово је ј едан од Самоједа. Реците ми, колико је година

од како је подлегао мучењима?

- Осам.

- Од како сам га први пут видео, минуло је че-

тврт века.

- Слаже се.

- Онда ме је још занимало шта се збива. Пошто

сам крахирао као уметник на клавиру, хтео сам да пи­

шем. Сада знам да не писати није ништа више него пи-

1 20

сати. То проклето частољубље. Хтео сам да опишем

шта се збило од доласка Самој еда. Литераrypа. Пих. У

кратким реченицама чињенице чврсте као камен. Це­

локупна књижевност овде је ионако ђубре. Лаже се

збрда-здола како би било подношљиво. Зато су плаће­

ни. Шта би било када бих описао оно што заиста ј е­

сте? Шта би било када бих описао каријере Мадам, Ха­

сима, Иреа, Бујшеркаца? Без било каквих преправки,

шта би било када бих О l 1 исао историју каријера,

ха-ха-ха, историја ! Рекли су ца је песимиста, идиоти.

Не воле I I И да попију кафу без Ј lажи, радије све 110РИ­

чу и лажу уз млак церек. Што називају литературом.

И зову песимизмом. Читао сам такозване озбиљне

ауторе. Зашећере привиђења принципима, кажу добра

намера, заблуда, људски. Цела књижевностје забава и

такозвана узвишеност. Омарова смрт је узвишена. Вр­

ло добро. Све опрашта. Све разумети значи што и све

попљувати. Нећу да говорим имсна и онако их нс зна­

те, само знате писце пустоловних романа. ПреПУIlе су

их библиотеке како би људи још били расположени да

полно опште, и зачињу децу, и да их васпитавају, да би

се ова чума овде могла наставити. То је скандал света,

рече недавно неко, не сећам се ко. Поверује се даје ре­

алитет оно што кљижевност ствара. Само зато да би

мирно појели своју порцију телеће главе у шкембету.

Појава Самоједа превазилази све ужасс, не само поли­

тички него и у приватном животу, ПрИI-IЦИПИЈелно, на-

1 2 1

Page 62: Bela Hamvas - Naime

учно И све остало без изузетка. Без тога бисмо данас

потонули. Куда? У песимизам ? Не љутите ме. Остави­

те ме на миру, оставите ме да иструнем у литератури .

Пауза.

- А ви? Видим по спољашњости. Доспели сте у

рај . Већ вас шкропи златна киша. Имате ли много но­

ваца? Да ли сте се ожеl lИЛИ? Имате ли деце. Добар

стан? Аутомобил? В идим да сте вој ник. Налазите се

на правом путу према Хасимовој каријери. Само НИ­

сте тако даров ити . Све моје саосећање је на вашој

страl ! И .

- Хвала. Знам да ви више и нисте чемерни. Када

сам доби о позив, мислио сам да ћу отказати послу­

шност.

- Зашто?

- Успомена на оца. Беше једини чист човек кога

сам игда познавао. Иако је протестовао против тога. У

сагрешењу нема чистог човека. али ја сам мислио да

ћу се укаљати ступањем у војску.

Клавириста слеже раменима.

- У овој држави је забрањено служити државу.

- Када сам прошао обуку, додељен сам државној

ПОЛИЦИЈИ .

- То је већ велика невоља. В ој на служба се може

парирати, ПОЛИЦИЈа не може.

1 22

- Имам лошу савест. Чини м и се да штитим сав

онај нитковлук који се чини И на мојој кожи. Али сам

упознао девојку, хтео сам да се оженим.

- Разумем. Да ли сте читали светог Августина?

- Шта кажете?

- Даје човека у првобитни грех нагнала слога са

женом. Жене хоће да се размножавају. Даједу кремпи­

те, да сс ваљушкају. Да се фотографишу.

- Неi'rреКИДI IO имам лошу савест. Био cal\l обузет

самоубиством. Неверство, издаја, глад за животом, ука­

љаl l о ст.

- Жена? - Ужива у БЈlагостању. Није примеl1Ивала ништа

од онога што сам проживљавао.

- И ОI lда?

- Сваки пуг кад бих добио специјално наређсље,

одлучивао сам да га нећу извршити. Радије ћу изабра­

ти очеву судбину.

- Ха-ха-ха.

- Подлац сам?

- Као и остали. Црв.

- Мислио сам да ће доћи тренутак када ћу моћи

рећи доста. И онда нека ме деру. - Ко има супругу, дете, трособни стан, ауто, те­

левизор, тај неће да га деру.

- Знам. али не напуштам наду.

- Онда ћете до смрти живети у лажној нади.

1 23

Page 63: Bela Hamvas - Naime

- Савету јете м и нешто?

- Ако хоћете добро да живите, да имате много

новца, ића-пића, да имате углед, да вас се плаше, да

имате чин и остало, ћутите. Ха-ха-ха. Ако желите да

и мате чисту савест и да се клањате успомени оца и

правди, онда се побу[ {Ите. Ха-ха-ха.

Пауза.

- Сећате л и се смрти проф. Иреа?

- Како .Ца нс, врло 'цобро. СИН га јс убио секиром

lIа УЛИЧ I I ОМ УГЈ[у.

- Сина сам УПОЗl lао '1'0[' дю ш. З l lате ли где? У кре­

маторијУI\IУ. Тамо смо хтсл и да CTa[ lyjeMo. И 0 1 1 јс био

сту.Цент, као и ја. Егзалтиран дсчко. Мислим да је мо­

гао бити анђео, смеша al L l)cJ la и Самоједа. Страшан чо­

вск, свака реч му ссва. Всома сам га заволсо, јер је б ио

истинит, као неки злочинац. Тај дан увече је убио оца,

и сам се одмах и пријавио. Г[ [ушао се живота, али га

ј е Бујшеркац, то дијаболично ђубре држао у животу

још четири године не зна се због чега, ваљда да би не­

што извукао из њега. Вечерас њега треба да стрељам.

Ј ем .

- А тако.

- Треба да га стреља одељеље који м ја команду-

Грбави клавириста се бучно закикота.

- Шта се смејете?

- Смејем се томе што вас спопадају стрепље са-

вести . Смирите се, мол и м вас. Све је то, како да вам

1 24

кажем. Комедија, не пада ми на ум друга реч. Коме ви

то овде изигравате савест? В и ћете, молим вас, стре­

љати свога пријатеља кога нај више поштујете од свих

живих људи. Још и више ћу вам рећи, кад би осуђеник

на смрт био и ваш рођени отац, ви бисте га и онда стре­

љали, онда би вам била слађа жена, ауто, новац и пре­

мија за стрељање, и остало. В и сте, молим вас, подлац.

Кад би то био ваш отац, и кад би требало да га одере­

те, ви бисте имали грижу савести и проклиљали бисте

овај бестијал н и реал итет и вратил и бисте се куhи , и

спопао би вас грчевити плач , али бисте га стрељали и

одерали. Ви бисте проклиљали, али би ваша врцкава

жена легла и повукла вас на себе. Ваљушкали бисте се,

и после десет минута од стрељања не би остало н ишта

друго до пријатн и жмарци за коитус, и од тога би се

могло и дете родити, јер је чест случај да узбуђени му­

шкарац постаје плодан и из споја овако надраженог чо­

века рађа се дете. Лепо детенце! Нови Бујшеркац. Па

да се онда не смеј ем? Ви питате шта да радите. Одре­

ците послушност? Ма откуд да ви одбијете наређење,

лепо ћете командовати: мирно ! пали ! Немојте се пла­

шити, биће све беспрекорно.

Студент II ћути.

- Мени нема помоћи?

- Ма има. Постоји неко ко вам може помоћи. Тај

човек сте в и сами.

Пауза.

1 25

Page 64: Bela Hamvas - Naime

Клавириста пита:

- Имате ли ви транзистор?

- Имам.

- Укључен је и ноћу?

- Јесте.

- И кад спавате? И онда?

- Да.

- Разговарајте с њим. Транзистор је ваше Ја. То Ја

је већ изумрла у претходној генерацији. За I bera већ ни­

су знали Н И Самоједи. АЈЈИ је онда ово ]а било празни­

на, н ишта. Ови људи су живели потпу"о без Ја. Њ има

је припадао И ваш пријатељ, син Иреа. Ваша ј-енераци­

ја своје Ја I IОСИ у ЈЈевој руци и ставља га на уво, и слу­

ша пренос фудбалских утакмица и твист. То Ја, савест,

јесте фетиш. Без њега више не умете ни да спавате.

- Шта да радим?

- ГЈryПОС'Ј� што то питате? Врло добро знате, иди-

те и стрељајте пријатеља. Нећетс ваљда упропастити

тако лепу каријеру. Своју супругу бисте принудили да

потражи новог ловарног буџу. Налазите се пред уна­

пређењем. Две-три издаје, још два-три нитковлука и

тајне доставе, како вас ја познајем , бићете капетан, по­

сле две године мајор. Ваш транзистор сјајно ради.

Кикот.

- Међутим , не заборавимо нај важниј е, као што

то рече седи учитељ, Плотин. Н ај важније. То ј е нај­

важније. Колебање кукавице.

1 26

- Ј а кукавица?

- Не, молим вас. Немојте о себи имати тако не-

двосмислено добро м ишљење. Не улепшавајте. Не

правите литературу. Ви нисте кукавица. Ви сте гнусан

модеран човечуљак.

Пауза.

- Ви ћете од свега н ачинити поглед на свет, и

стварате га већ. Кажете да је узрок свему томе овај гну­

сни реалитет. Ви целу одвратну лаж пребацујете на ре­

алитет. Чак сте у стању да целу одвратну лаж преба­

ците на друштво, и да кажете да је то овде поеЈЈедица

сагрешења. Због тога сте принуђеl l И чак и ноћу да слу­

шате сурогат-Ја. Видите, кад оно што кажем не би би­

ло исти на, онда би било пљуваlbе. Свемир је скандал,

кажете ви. Оно што вас присиљава ,ца стрељате свог

пријатеља, то је јагље, једно крвожеДI IО јю'њс, јер сте

ви заправо добри, та ви се колсбате, што је доказ да сте

ви, на концу, племенити, ха-ха-ха, ви имате Ј 'РИЖУ са­

вести. Веома вас мучи та проклета малена грижа саве­

сти? У овом комаду више је мртвих него у Шекспиро­

вом ХаЛ-lЛей1у, само је у овој ствари све мање чисто, чак

са свих капље кал. Рекао бих да сте карикатура. Стре­

љаћете свог пријатеља, који је уз то још и у праву. Би­

ли бисте карикатура кад не бисте обешчастили појам

карикатуре. Фуј. Зло. Стил. Сви живимо у прљавом де­

лиријуму. Ви мислите да сте часни, и поштени, и пра­

ведни, бар вам то шапуће ваша малена савест, преко

1 27

Page 65: Bela Hamvas - Naime

сурогата-Ја. у паузи између два твиста. Оперета. И то је литература и ђавоља комедија којој сви овде аплау­дирају, бар не мора да се мисли на то шта јесте. То је апотеоза нитковлука. Лади-лади-лом. згуснути ре али­Tel� и тријумф опсцености. Све доприноси вашем схва­тању света. Међутим, стварност је ј езовитија. Незграп­но је то рећи . Насупрот томе ј а сам у отпору. Не Допуштам да будем преварен. Ово овде је само нијан­са, тек плаШСlbе. Постој и оно од чега се нај више боји­мо.

( 1 966- 1 967)

128

Хамваш - романсијер плус 0 0 0

1. Великан свеiПске КЉU.)lсевносil1u Бела Ха!нва ш

(1 897- 1 968) йаралелно иuще есеје и ромаllе: чиil1аоцu

и исil1раживачu се сиоре, u дуго ће о йЈоме још расира­

вљайЈи, којаје сйЈваралачка линuја овога йисца значај­

Iшја, где се боље осйЈварио. Они који йрво иРОЧUl7Јај\i

књигу есеја - -"шсле да су йЈо eCf!ju: о/ш који најйре иро­

чишај)Ј неки роман - убеђени су да је Ха.�'lващ ире све­

га рол-taнсијер. Изгледа да су у ираву иједни и други.

А Бела Ха.-ft,tваш је сшваралац у чији се ирофuл

уклаиа све �UШО је наиисао, и й1ешко би било лиLUий1и

се било ког његовог књи;жевног и " филозофског " дела

(йод знаком навода сQ;1ю због шога шшо он није волео

да за себе корисши ову ознаку). Па и йоред шога шй10

је, као и обично, најирuxвашљивujе и најйримајиљиви­

је ираший1и XP01-LOлmuко насшајање овога грандиозног

1 29

Page 66: Bela Hamvas - Naime

дела, ийакје већ и данас могуће означиши изразише вр­

хупце у �\lгO-"1 низу његових дела.

Од есејисшичких збирки најЗllачајније је шро­

ШОЛIl-lO дело Патам ПI, йоследња љегова заврщеJ-lа књи­

,'ia (i7иСШta 1 959-1 966, објављеllа йЈек 1 992-1993), а йо­

сле овога дела ЛlOгао би се наређаши Ilиз есејисшичкuх

збuркu: Зачела, Невидљиво збиваље, Тајни записник,

U l1 i согt1 i s , S i l С l1t iuП1 . . . Међу po.Hallll.'l ra свакако је Ilaj­

ЗltaчајlllУ'u Карнсвал 1 -7 , једаl, од "ајвећuх свейlских

ро.'l /т{(l (Писаll 1 948-1 95 1 објављеll 1 985), грандиОЗllа

сага која се Ile ЛIO.71се уйоређивашu IIИ с једllи.1l другИЛl

ЙОЗlLаШи,·1 / ролralLШ1.

Негде 113Лlеђу ове две линије, иЗЛlеђу есеја и ршra­

Ilа, узди.же се lТipeћe I/ајЗllачајније дело Беле Ха'llваша,

ЛlOlюiУрафска сшудија Scientia sacra, чијије йоднаслов

"Д).'Ховна башшzша древlLог човечаllсшва ". Кљига 1 .

ове једИlLсшвеllе СГйудије йисаllаје 1 943- 1 944, обима

око 600 сшраllа (објављена 1 988), докје Кљига 2. (йи­

calla 1 960- 1 96 1), осйlала недоврUlена, а flИ чешири

ОКОflчШta йоглавља "ису jOLU објављена.

Незахвалllоје uздвајаши йоједиllа XG.JHemueea де­

ла, јер су једllим делол.t још увек Ilеобјављеllа, и ко зна

када ће I/аН биil1и дОСШуЙна. Али већ сада се са сигур­

lюшћу може рећи да је Ха:мвmи један од llајЗllачајllи­

јuх ул 10 ва овога века. IЮ .�юргину йошиснуши човек ко­

јије ийак осшварио своје грандиОЗflО дело.

1 3 0

2.

Библиой1екар Бела ХаЛ/ваш од важио се на вели­

КУ аванй1уру: с инй1уий1ивниАl слуй1ња.на заl�уй1ио се да

ой1крије зmuй10 је човечансй1во дошло у кризу. Тачка,

йрелшmи люмеllай1 .�IY је сшално UЗЛ.fUцао. нейрекидт-IO

га је люрао йомерай1и уназад и докучио је: најбољи му­

драци древног човечаflсшва знали су неUlШО шшо се

дОЦlLије заборавило; човечансшво се й10КО.Н свог iJJзв.

развоја нашло у ћорсокаку; люраАIO се врай1uши �pxoв­

',Щ.'Н СУLlu71иналrа, а не СЛlеAlО се eUUle заносиши науч­

МИ.'!1 лаЈ/СLнra за које се .'!tuслило да йредсшављајv исши­

lау . . . Некадmиња целиllа свеша је раздробљена;

[ЈЈелигија је већ уйрошћавање, филозофија ново йојед­

mосшављење, наука издваја за себе сано сегЛlенше и

iПрешвара се у Z�YKY Шехнологију. Једш-lO је йесник йре­

(])сшао, он хоће да обухваши целину. Зай10 91 йоједина

if>ела у;нешносши највећи врхунци и најшрајнија осшва­

{ЈЈења човековог дела.

А шша је онда решење? Не " lюви Исшок ", не

'" нови машријархаш ", него йокушај да се усйосшави

щрекинушо, заборављено знање човечансШва. Пушје у

сйасењу, искуйљењу, али човек мора сам да се искуйљу­

ре, други Аюгу само донекле да ЙОЈ1югну, али HeJlta ИН­

д}ивидуалног сйасења, исшинско искуuљење насшуuа

uuек онда када сви будемо искуЙљени. На крају сваког

)(!{а�·tвашевог дубинског uонирања свешлуца: љубав.

1 3 1

Page 67: Bela Hamvas - Naime

Сва оваква сазнаља не шреба да обесхрабре чо­

века, lюйрошив, он шреба да :живи 1�)'!lU�I, једИflИ.'11 .ЈIСИ­

вошом, да �);дe шшо ближе 6ивсшву, а да се ослобађа

uредл/еша који владају ЊUЛlе. Свако шреба да сшиzне

до сушшине 6ивсШва.

З. По био-биб.rzиОс'рафскил/ йодаЦИЛIa Зllамо да је

Ха. lIваш pal/O lюйисао два 6елеiПрисiПuчка дела: РШ /ШI

Ћавол ијада (/ 9 18- 1 92 9) 1I збирку lIовела Теш ко је

сатиру l Iе l I исаТi1 (/ 929-193 1). Али С:); оба ова делајош у РI:КОЙUС).' И llедоСГйУЙllа.

06ја6љеllи су Ibегови каСllцјu РОЛЮllи, йре свес'а

КаР l Iевал. Пре ово<'а pOMalla llасГйала је (1 948) веома

Зllачајна сiПудија Фрагмент о теориј и романа , која се

Л IO:Јlсе С.'1 IaШраШи и йишчевол/ uрийрелlOЛI за РОЛlаl/си­

јерски низ. Ха.'1/вашје йрегледао најбоље евройске ро­

мане, кришички разрешио uуш од Хамлета, за његаје

зайраво йочешак романа кад је у ценшру йаЖ'ње већ

иltдuвидуа, и од Дон Кихота до ltaших дана и - найи­

сао је један од највећих ршиана овог века.

После грандиозног Карневала - романа од седам

делова, који зайочиње краје.м ЙРОLUлог века а заврша­

ва се у деценији када га йисац окончава, јунаци рома­

на ће се наћи гошово на свим коншиllеllШИЛЮ, йроћи

кроз два свешска раша, али су несйоразуми шолики да

се иза једне маске /tалази друга и /·tикада се не СШUJ/се

1 32

до йравог лица - найисаће још шри романа (бар ЗНQ}vto

за њux јер С:У објављени, али ;НО:ЈlCда U�ta још йреосша­

лuxурукойисu,на): Ново лето (1 95 7), У одређеном по­

гледу (1 960-1961), Наиме (1 966-1 966): објављени йр­

ви йуше шек 1 991 . године.

Већ у Карневалу Х.Јшора и ироније бuпо је У uзо­

БИЉ.Ј/� а романи који С:)l уследuлијоUl С:)l ойущшеllији,

још забавllијu и -још дубљи. Ха'1 /ваш више Ile заснива

грш{дlЮЗ/�}: фреск.) � већ ор/!аllизује расшресиГйо ШКU60,

йоиграва се, али uсШовре.,неItО, и СИ.'1lболиЧIIО и .ЈlсивоШ­

IЮ, огро.шш.'1l захваГйОЛl са:ЈlсиЛIa Лllюге еле.,неm7Је чове­

кове исшорцје, Olle којаје Ilарочишо доu/Ла до изра:>lCа­ја у овоме веку.

РОЛlШI Ново лето U.'1ta йодllаслов " Ексйеримен­

шална И.'1 tагиllаццја ", а йрва реченица гласи: " Прин­

ций је: ко год МО:Ј/се lleKa за војни йоход анга.JlCује

евроПског ариСШОКРaL71у. " И уследиће йовесш, исшо­

вр�·tено и забавна и Y:J/caCfta, о белосвешској булу;нен­

ШИ, о војвоШкињам.а и йринчевu",ta, мајорима и генера­

лима, о чудном и ЗШ\llршеном рашовању које изгледа

као лов lIа йашке или лисице, а зайраво бесмислен раш

и УНИLuшавање Шрају. Негде се неки конци йовлаче, али

изван сцене, о шоме се само слуши, а на саЛl.Ој сцени за­

бава до �уше, као и крв. Разлика ИЗЈ1,tеђу живоша и CJVtP­

ши не йосшоји, све је забавно; шаква нам је исшорија,

ве.пи Хамвти. Недокучиве СУ разлике између ОКOLuша­

лог човековог мозга, љеговог срљања и йрешйосшавље-

1 3 3

Page 68: Bela Hamvas - Naime

lюг бuвсй1ва које се, ийак, налази негде зайрешено у

сваКОЛI човеку.

Ро."Iан је йисан Ј 95 7. године, а сасвиЛI је савре­

мен, 06.1'хваШа све рашове које слю у .Heђyвpe�[eIlY гле­

дали lIа iТiеттевuзuјu, све до йоследњuх - СОЛ/Qлuја, Бо­

сnа . . .

у одређе l lОМ погледу Предсшавља РО.'1 /Шl који је

Ше'lIо.1 / II . 1 I0iТiuви.lIa још iТiрuчавuји . На СЈ 'ду се yiТiвp­

ђујЈ' ЧUII,еllllце: ко је ПодмеШIIУО ЙО:Ј/сар у бараци. Али

IlU та чuњеIlUL(а, сасвU. ·1/ би iТiребало да је KOIIKpeйJIla и

оПиПљива; lIe . \ /ОЈ/се да се .Ј 'тврди, а кш/Олu lIешйЈо ШШО

је за lIujallcy аПсйЈракШ/щје. РО.'1/ансијерски: Гйкаље се

lIеПрекидllО ПреiТiайа изједне приче у дPI '�J'� иако С:Ј? йри­

че Лlеђусобно ПроiТiивреЧllе и искључујЈI се. Ако у чиша­

ОЧЈ1 йрокључа СЈ :нња, да Лll је ШО нека збрка, ко је све

й10 оПЙl.1;Ј/Сell за йо:жар, ЛЮЈlсе да caciТiaви сасви./1/ йре­

цизан сЙисак. Ево ко све одговара због Йод.�/ешнуШоi'!

ЙОЈlсара: Мирабеll, Угор, Понд, Барон, еКОNОЛI, Пуков­

никовица, Грофица, г. Орлеаu, Конобар, Тони Фласшер,

Јоца Лил/ун и Марuјус Шай1ацол. Али је Л/Qње ваЈ/СIЮ

ко је сшварlЮ Подл.[еiIlUУО ЙОЈ/сар него Ulша су йоједи­

не личносши йоводол[ iПога рекле, а u/.Ша сакриле, и ка­

ко се зайраво и нехошице разой1кривај}1 каракшерu, ай­

сурдllосши, ЈlсивОШllосши, ойеш булуменша, али овај

йуш она на ни:жеiН сшуйњу.

ХаЛ·lващев йолусвеш и свеш, декласирани све ш -

како йю га некада звали - илю свој Ј/сuвош, све ф}lflК-

1 34

lfuoHULue као да је све йошаман и у најбољеll,>t реду, са­

мо Ulша сшоји иза ших Jlсивоша: uсшо оно LUШО и иза

сваког, Па и најЈlсПешнијег живоШа. Привре�.[еносШ.

Неко Ј/сиви Пуни/н Ј/сивОШОЛf и у сагласносши са ду­

БЉОЛ1 људскол/ сушШино.н, бли;же бивсшву, неко други

шакође Ј/сиви ПуниЛ1 .Ј/сивОШОЛ4 али без сагласносши,

зuачи бли,же исшорuји, дшье од бuвсШва. 3аШи.Н следе

варијације којих UАЮ безброј као и у свакодневНОЛ1 ,жи­

eoiTi\'.

Али да код ХамваиlQ lЈОЛ1ансuјера "икада не до­

лази до збрке, лю.жеiJ10 йосведочиши Шu.не UI.1Uo је, због

Преводилачке Пошребе, йроверавана ж'ивошна чиње­

"ица Ilавођеља Л/I-lОUlшва кафаllа По којил.JQ се л/увај1l

ЛUЧl/Осши ромаllа. Ево Ilазива кафаllа: Црвеllи буђеllар,

3ијанкул, Три сuрошаllа, Сиllови ка,неnог срца, Клоко­

шањац, РУЖIlО z7аче, Булка, Колибри, Војвода, Аладиli,

Повечерје. Ха�,/ваш нигде не zpeLuu, шойографuја iП0г

малеllог Ј/сuвошног йросшора 170 које;..., се безглаво .�·ty­

вају његове личносши савршено је у складу, uell,>ta огре­

шеља, иема llемарносши, као да је свака йоједи1l0СШ

йрецизно уцршана и никако се не J110J/Ce Йо.мериШи. Кад

је шако са ;живошним реалијалю, мора даје сличио и с

фu.лозофскwн оквиртна у којима се крећу ове лично­

сши и йулсира љихов јединсшвени и неЙОl-lовљиви ж:и­

воШ. Последљи роман, Наиме, најкраћи је од свих

Хаklвашевих романа. Као да је йосле Карневала (1200

1 3 5

Page 69: Bela Hamvas - Naime

сй1рна) 17исац AlOzao да са:жuма романсијерску грађу и

до циглих 17едесей1ак сй1ра1-lица, а да й10 и даље осй1а­

је Мlюгозначан и 170 идејама и 170 каракй1ерина ЛИЧI/О­

сй1и, РО.нан за који би се .'Iюгло накнадllО й1врдий1и да

је и оБЮ/ОЛI ЛI/IOZО већи и разгранай1ujи. А Хамваш 17РИ­

ча 17риЛИЧIIО једllОСй1авну и cYI/OP"Y 17ри чу о lIеколико

људи који су сй1иi!лu са севера и који С1: сасви.'ll дю'КЧИ­

је йрисгп уйиЛll људСКUЛI вредllосй1илю и uшчаulUЛU З,УЈ/О­

бове свеГйа, .11.muсаЛll цео .Јlсивой1 и обезвредuлu чове­

ка. Al/aйJo.'l /uja власГйu, рекли Оuсл/О. Са,жеГйа lIСГйорцја

овога века, још таЧl/uје. 3айраво, једl/осmавШI у.JlCас.

Али 17ре свес"а РОЛ/(/I/, шй1иво које се чuй1а као РО"\ЮIl.

4. Чuй1аоцu ће . \Ј();жда бuй1u збуљеl/И 17рвОЛ I речеllИ­

ЦОЛI РОЛlшta: да Ilије IlUЗ щЙЈа.нЙарскuх ZpeLuaKa. Шй1а

УО17шй1е значи речеlluца: Мино ой1кре17И ли чере'! f fий1и

је tuйJa.'\I 17apCKa, ний1и 17реводилачка ZpeUlKa.

у оригиналу сй10ји: Ze iyasill se medal1. И нелю ни­

какве логике 'tИ СЛlисла У мађарском језику, 17а чий1алац

й1акође осй1аје збуњен: да ли је й10 нека грешка ?

Није грешка, већ Хамвmиева игра. Али како је ра­

зреший1и ? Најпре реченици й1реба дай1и смисао у ори­

гиналу. ПреЛ'lеuаUањем слогова и слова, слуй1ЊО.�·1 се

лю;же докучий1и да би реченица У оригИllШ1У могла гла­

сий1и, али са.�ю 17риБЛИ.ЈIСНО овако: Az ilyesmit monta. А

кад се оваква " нормална" реченица йреведе, она гласи:

1 36

ОН )\Ш ой117рилике рече. Пребацивањем слогова и слова,

као щй10 је ауй10Р извео у оригиналу, добија.�ю 17ревод

загОllей1не реченице: Мино ой1кре17и ли чере.

Да лије баш йревод й1ачан. Ко зна ! ? Алије бар

загоней1ка сач);,вшш као у оригиналу.

5. Рекослю да су ХаЛlваu./еви рО.'1lШlИ uсй1ински ро­

.'1 IШ/U. Тако их й1реба и 17puxeazuuйJu u чuй1ай1и. Али ће

се 1:век изнова јавЈъай1u йий1ање: да ли је й10 Хал. lваш

своје идеје о свеiПу заодевао у РОЛ/Q/lсuјерску фор.�/У?

Такво 17ий1ање Ile 17оСй1ављамо кад чuй1амо романе До­

сй10јевског, иако бислю .'Iюгли, јер је ДоСilJојевски ро­

ЛЈансuјер, а й1ек из његових РОЛ.Јаllа, посредно, изводи­

.'\10 њe(�oвy " филозофиј11 ". Пр Ш\l ара н је РОЛЈаН. Али ако

чий1а.но Сарй1рове ромаllе, не .НО.Ј/семо их одвојий1и од

његове " филозоф ије ". Па ка:же.'но, Сарй1р није усйео

да у романе йрmиверцује своје идеје, није осй1варио ве­

лике романе, без обзира чак какве су ЈИУ филозофске

идеје. Једини йознаши романсијер овога века којије

осшварио саглаCfIOСШ између својих идеја и романа, а

и идеје и романи имају велику вредносш био би Албер

Ка.ми. У й10М йогледу уз Ка.�шја МО.ЈIСeJI1.0 да cй1aвuмo

јmијед�lOг великог Евройљанина двадесей10г века - Бе­

лу Хамваща.

Познаваоци дела Беле Ха.мваuю лако ће видеши

колика је сагласносш између две сшварала чке линије

1 37

Page 70: Bela Hamvas - Naime

овога аушора, UЗАrеђу његових есеја и сшудија, с једне,

и pmralla, с друге сШране. Чакје веома занимљиво шра­

гаши за ПреферлrеншацијОАr идеја у рол ra не. Јер ако се

не знају Халrвашеве идеје, нећелю их наћи у његовИ.�1

ро . . lIШlUлra који су огрезли у Јlсивошносши, калу, нево­

.љалra 11. ПаШlbалrа, срећнuл/, ведри;!./ узлешuлrа и озаре­

IЫI-,1Ю. НТ/н ПреЦИЗlluје: I/аћи ће их са.'1 1О савесшан ис­

ГГiра:Jlсuва ч 170." 1110 анализuрајућu 11. UUlЧ1l.Шавај1lћu

РШЮllсцјера. Али за то и 1le.·lIa Пошребе, јер је ХаЛlваlll

осшавuо довОЈЫLO сГйраll lща свос';а бо/јато,'! ойуса Па се

рШIGllи КО. \ IOШl/О .'1lОгу .1/ПоређиваГйи с дР1:/!илr његовил/

осГйварењи.'1lG.

Ево л tO<�1 'ћих Йаралела. РолrЩI Kap l lcBaJl - Scien­

tia sacra; ромаи НаИI\·IС - Патам 1 1 . (крашак К.1 рс савре­

меllе иСГйорије) . Осшали романи, изгледа не.,нају своје

Паllдаllе, али везе се .ногу ошкриваГйи у ПоједИIIИМ есе­

јилrа, шГйо чишање XaMealueeoz дела чи/-lи јmu заlJU­

л rљивијим за радозналог чиШаоца. Али, шреба Понови­

ШИ, ХаЈ1·rвашеви PO!1.[QI-tU се и без његових есеја чишају

као велика ромаllсијерска осШварења.

За чишаоца /ИОЈlсе биши занимљиво како се Хам­

ваш Поиграва с језиком. Као LUШО је у РОЈ1.щну био ком­

иОЗUЦИО1l0 веолtа разуђеl1 Па зашшн cYJlcaeao обшн, го­

шово сличан ПосinуПак видилю и l1а Плаl1У речеl1ице.

Пол·tеflИМО овО.фt ПРИЛИКО'�'1 CaA-tO како Хаiивatu саЈlсима­

ње.iН Прииоведа о сшваРИ!1Ш, исШовре.l'etеl10 и КОllкреш­

н им и оиUlШИЈ1.t иа за шреl1ушак кад јНУ се учини да је

1 3 8

већ и чишаоцу све јасно, он једносшавно сшави шачку,

иако реченица УОПLuше није довршеl1а. Зatuшо да је он

доврluава. МОЈ/се ШО да Преl�);СШИ и свОА! чишаоцу, али

и чишалац зна за празан даљ и шандрк реченице: йисац

и чишалац 9' се и на шај начин сасви.�/ добро разу.'не­

ли. Јощједаu од видљивих облика сарадi-ье Писца и чи­

Шаоца. А Хш/ваш управо ра чу"а на читаоца: Прочи­

ГйШIO дело со.но је Почетак и Позив за даља Пуiliовања.

БеОi?рад, 2. j1/1l 1 994. годИllе

Сава Бабuћ

1 3 9

Page 71: Bela Hamvas - Naime

Бела Хамваш НАИМЕ

роман

За uздавача Мирослав Дерета

Уредник

Дијана Дерета

Лuковно-графuчка оL7ре;lШ

Игор Шкрбић

ЛеК/Пор / KopeKiТlop

Љиљана Ш ијаковић

I SBN 86-73'+6 - 1 08- 1

Тuра:ж

500 примерака

Београд 2000.

r IзсЈarmч/ l! liТlСl1 lйа/ Ј f.'lClс.I/Ш/ Графнчки атеље ДЕРЕТА

ВлаДИJ\lира Роловића 3 0, 1 1 030 Београд тел ./факс : 0 1 1 /5 1 2-22 1 , 5 1 2-'+6 1

Интернет презента циј а : " ЋЋ.dеl-сtа.со.�·н c-mai l : ()fTic(YEdcl-сtа.со.�·н

Књижара ДЕРЕТА . Кнез Михаилова .+6 тел . : 0 1 1 /62 7-93'+

Page 72: Bela Hamvas - Naime

C I P - Катало гиза ција у публ и кацији

На родна б и блиоте ка С рбије, Београд

859 . 0-31

ХАМВАЩ Бела Наиме : рома н / Бела Хамваш :

превео Сава Бабић. - Београд : Дерета ,

2000 (Београд : Дерета) , - 1 39 стр. ; 1 7ст. - (Библиотека Континент Хамваш : коло 1 , књ. 1 4)

Превод дел а : Ugyis / H a mvas Bela. -

Тираж 500. - Стр. 1 29- 1 3 9: Хамваш ­

романсијер плус / Сава Бабић

ISBN 86-7346-1 08-1

ИД=8 5 1 1 1 564