ДЕЛА БЕЛЕ ХАМВАША

Упреводу Саве Бабића

Наслов оригинала:Н атуаз В61аАг бббк п!:ја 6б аг 1б1епек пђа МеШо к1ас1б, бгепиепдге, 1999.

© Н атуаб Ве1а © Сава Бабић

БЕЈ1А ХАМВАШ

Пут предака и пут богова

Превод и поЈовор САВАБАБИБ

СЛОВА ТАРДИС, Београд

Чуо сам од очева да људи имају два пута: пут предака и пут богова. Тако казује источњач- ка књига: пут предака је пут породица, нација, закона, човечанства. Сви ходимо њиме док нас васпитавају и док учимо. Њиме ходимо када поштујемо свој језик и обичаје, када испуњава- мо свој људски позив. Пут богова је пут савести. Сви ступамо на њега када се издигнемо из онога што смо учили и када чинимо оно што је изван језика и обичаја и закона и породице и нације, и када извршавамо свој задатак који нам је Бог поверио.

Два пута су дуго времена један, или су бар паралелни. Али има времена када се два пута разиђу. Никада пут богова не напушта пут пре- дака, него увек пут предака оставља пут богова. И ако, као данас, све више расте растојање из- међу два пута, и ако је, као данас, пут предака већ управо супротан путу богова, мора да дође неко ко ће рећи: стој!

Поштуј претке, каже Хиероклес, питаго- рејац, али шта да радиш ако су ови преци поста- ли недостојни себе? Ако божији закон наређује једно, а преци друго, покоравај се ономе што је боље, буди непослушан прецима, одреци их се, и не прихватај ништа друго до божије законе.

Тако је говорио неко пре две хиљаде и петсто година. Али би тако требало рећи и данас. Треба објавити рат онима којима можемо да захвали- мо за све што имамо! Од њих смо добили наше мисли и историју и земљу и законе. Повезани смо с њима речима нације, обичаја, расе, крви. Али човек мора да бира између пута предака и пута богова. Никада не може бити недоумице који је исправан. Ако треба, буди непослушан, ма колико тешко то чиниш, о Арџуна, маши се оружја, јер су богови на твојој страни! Насупрот теби стоје твоја браћа, рођаци, сродници, при- јатељи, говоре истим језиком као ти, иста их земља храни као и тебе. Али, јаој теби, ако сада узмакнеш! Јаој, ако си кукавица!

Више није о томе реч да си заратио против сопствене крви, него да коначно мора да постоји неко ко ће дати знак. Средство си у рукама бо- гова, не грешни човек. Више ниси свој. Не разу- меш? Човек не разуме богове. Не разуми, али се покори. Непослушност према прецима биће ти опроштена само ако се покориш боговима. Твоја неверност прецима биће ти опроштена, јер си веран боговима. Оно што си прихватио тешка је судбина. Пођи, Арџуна, покажи им пут богова!

6

Неугодна опгита питањаI

1.

У последњих десет година написано је више историја књижевности него за претходних две стотине. Има оних који кажу да је то разлог за радост, има пак оних који кажу да то изазива забринутост. Радује се онај ко претпоставља да историје књижевности задовољавају пробуђено и растуће интересовање. Забринут је онај који верује да се и овде збива оно што и другде у но- вије време: по дужности се одржава привид кул- та у који одиста нико не верује.

Ако историје књижевности одиста задо- вољавају појачано интересовање, наши кла- сици би требало да се објаве бар у десет нових издања. Знамо да се то није догодило. Нико се није машио поново дела песника или писца ни да их чита, нити да их купује, оних дела које до сада није читао нити куповао. Упркос томе што су класици већ објављени у великим тиражима, и готово да се нуде у бесцење, ипак нема никога који би од срца читао Чоконаија. Прво питање је следеће: постоји ли данас човек, ма и један једини, на чијем се ноћном орманчету налазе Верешмартијеве песме?

Људи се с поштовањем клањају књижевно- сти коју би, осећа се то, пре требало читати него пружати прилику да се о њој објављују књижев- ноисторијска дела. А тиме што су историје књи- жевности прихваћене, чак се и купују, још не значи да се и читају. Историје књижевности су исто тако нечитљиве као и песници. Мисле да одужују дуговање које се односи на писце, али оно не постоји. Изгледа да историје књижев- ности прикривају нехај према књижевности, на мноштву историја књижевности се види како је

9

снажно осећање кривице, На ноћном ормарићу се не налази Кишфалуди, него у најбољем слу- чају дело преведено с енглеског, у лошијем, али чешћем случају детективски роман, а у још го- рем, али најпретежнијем — жути роман.

Објављивање историја књижевности није разлог за радост. Као данас свуда, и овде, чим престаје интересовање за нешто, о томе се јавно и бучно почиње да говори, почиње да се проуча- ва, почиње о томе да се пише, и што су се везе неопозивије покидале, речи узношења су све теже, тон поучавања све строжи, књиге о томе све дебље и број њихов све већи.

Прво опште питање је било: постоји ли данас неко ко искрено и страсно чита Верешмартијеве песме? Одговор: не постоји.

Друго питање: због чега је нехај испољен према књижевности изазвао једну врсту лоше савести, и она се оправдава на тај начин што се пишу историје књижевности о писцима које нико не чита?

2.

Има ли оправдања, смисла, часности за то да човек у интересу колектива изриче такве мисли и објављује такве тезе које недвосмисле- но нису истините, али изгледа да их треба из- рећи у интересу колектива?

Питање се већ одавно удаљило од тога да буде књижевно или књижевноисторијско. Реч је о таквој појави која се не односи само на ми- сли не само политике, не само морала, не само религија, не само погледа на свет. Постоји ли данас званично прихваћена, јавно саопштива таква идеја коју одржава вера у њој самој? Не

10

личи ли без изузетка свака колективно разгла- шена мисао на нечитане историје књижевности које су написали писци који се не читају? Није ли разглашавање идеје све гласније што је там- нија свесто кривици која се налази иза ње? Није ли безверје оно што одржава ове мисли? Није ли идеја све активнија, плоднија, многоглагољи- вија, бучнија, нападнија, срдитија што све мање и мањи број њих верују у њу, што је малокрвнија и слабија и неживотнија?

Какав може бити разлог што у сразмери како расте нехај према идеји, њу треба брани- ти? Какав може бити разлог што у коликој мери нешто замире, његово поштовање постаје обаве- зно у све већој мери? Какав може бити разлог за противречност што се стварност не може и не сме исказати? Какав је разлог што људи потпу- ну свест о стварној ситуацији у целовитом ње- ном обиму сматрају опасном, па радије испишу педесет томова историје књижевности, него да признају како писце који имају улогу у историји књижевности нико не чита. Шта је узрок што се у једном дану држи девет беседа о таквим за- једничким идејама у које нико не верује? Шта је узрок што се за очување привида колективног стања радије одржавају целе организације, него да се буде свестан: одржавање стања је свакоме на терету? Зашто стварност треба скривати и за- што је не треба изрећи? Шта је узрок што у томе што јавно постоји, или о чему се говори, што се објављује, о чему се пише нико у то ни мало не верује, а насупрот томе сви говоре само о томе, јавно то објављују и о томе се пише, и што у то мање верује, тим пре, тим с већом колективном потпором, и тим безуспешније?

3.Питање није у томе што професор који пре-

даје Ђулу Варгу увече чита Валаса, и није у томе што пише чланак о Микешевим писмима, али му је на ноћном орманчету у најбољем случају Хаксли. Питање је у томе чему ово мноштво ис- торија књижевности када сви без изузетка, чак и писац историје књижевности, читају друго. Питање је зашто се колективно одржава при- вид иза којега се налазе нехај и досада, и зашто жели да се одржи идеја која се не може очувати ни према највећој вероватноћи уз потпуни на- пор укупне снаге целокупног човечанства?

Оно што следи на ово питање није одговор, него ново питање. И није питање, него гомила питања. Несумњиво је да се не налази супрот- ност, него противречност између јавно изре- ченог говора, јавно изложене мисли, односно у излог постављеног уводног чланка и стварне ситуације. Несумњиво је да званични глас и ко- лективно допуштено мишљење претпостављају јединство, поредак, мир, процват који нису ис- тинити чак ни у делићима. Свако зна да су вла-дајуће идеје: уживање, новац, титула и власт. А изван круга срећника који су то постигли налази се сиромаштво и глупост. Несумњиво је да увод-ник посредством парадокса логике верује ако је нешто порекнуто, онда то и не постоји, говори као да овде нема никакве невоље, чак све што се говори о корупцији, неморалу, грамзивости, опачинама, то је измишљотина злог неприја-теља. Ако пак понегде и буде грешке у размера-ма, из предострожности није добро ако се то из-несе у јавност, јер ће се можда погрешно схвати-ти, чак би тај дотични зли непријатељ могао то

12

да искористи против нас. Писац уводника исто као и слагач, као и коректор, као колпортер и читалац знају да у тексту ништа није истинито. Али знају и то да је илузорна идеја коју објављује и којом је скривена стварност безмерно опасна. Јер ако се од човека скрије стварност, онда је ис- пред њега скривено оно што је у његовом живо- ту једино битно. Ако човек не живи у стварности, његова ситуација одмах постаје катастрофална. Губи себе од самога себе. С психолошке стране то је самозаваравање, а са социолошке прева- ра света. Наиме, питање је сада зашто уводник треба да буде превара света када већ заправо и није то, јер је раскринкан и онако свако зна да је превара света, и писац исто као и слагач, као ко- ректор, колпортер и читалац? Зашто треба по- рицати стварност пред широком јавношћу када се више и не може порећи пред њом? Чему та бедна комедија када никога не забавља? Зашто грми званични говорник када је његовом слу- шаоцу дозлогрдила и скепса, и више се не цере- ка: лепо си грмео, беседниче мој?

4.

Нико не може да тврди да писци о који- ма говоре историје књижевности нису доноси- ли идеје. Али исто тако нико не може да тврди да ове идеје из четрдесетих година доносе бит- на решења за данашњу егзистенцију. Није реч о томе да егзистенцију може да разреши један једини писац, један једини песник, чак ни цела књижевност. Оно о чему је реч јесте да писци који су живели пре педесет и сто и сто педесет година нису то ни хтели. Ни Карман, ни Келчеи, ни Етвеш, ни Кемењ никада ни за тренутак нису

13

веровали да уче једном једином исправном путу. Зашто сада наступају писци историје књи- жевности и почињу стотину година касније да увијено траже оно што сами писци никада нису тражили? Зашто намећу силом данашњем чове- ку покушаје доба од пре стотину година као је- дина решења?

Намеру историје књижевности, било да су то писци судеоници историје књижевности, било дух целе књижевности, да разреши егзи- стенцијална питања данашњег човека, треба од-бити с најдубљим поштовањем. Исто тако и с ис-тим поштовањем, али треба одбити учење увод-ника, говорника, директиве колектива, погледа на свет и друштвене директиве. Ми већ знамо да решење започиње далеко изван њих. Не само због тога што и они знају, и што знају и то да они у својимуводницима и говорима исто тако мало верују као и ми. Не само зато што знају и то да су раскринкани, а оно што они знају, зна свако, а цела илузорна идејност, чије одржавање изгле- да тако важно за говорника је исто тако терет као и за било кога другога.

Било колико да питање изгледа стравич- но, треба ризиковати шта би било када би неко рекао: уводник тиме што објављује раскринка- не идеје, несвесно, али недвосмислено испоља- ва дефетистичку делатност? Наравно, питање у овој форми је смело. Али га поново треба пос- тавити: откуд то да је дефетистички дух нечи- таних историја књижевности о нечитаним пис- цима?

Да се разумемо. Није дефетистички у том смислу што отвореним речима потпаљује побу- ну. Наиван дефетизам јесте онај који се нала- зи само у речима. Ситуација је много опаснија.

Дефетистички уводник који објављује идејност без вере, идејност коју нико не узима озбиљно, чак ни сам чланкописац. Али не само уводник, већ и историја књижевности. Али не само исто- рија књижевности, него и беседа. Али не само беседа, већ и свака делатност која је застаре- ла, неразумљива, неправу идејност објављује као да у њу верује, и као да би у њу свако тре- бало да верује, мада нико не верује, чак ни онај који је објављује, а то зна и он исто као и свако други. Дефетиста је због тога што компроми- тује идеје, било да их свесно објављује без вере, било несвесно. Представља као узалудну празну фразу не само оно о чему говори, за што он зна, као и свако други да је узалудна празна фраза. Овакав дефетизам у вођама дубоко поткопава поверење и приказује како вођа лаже, заводи оне које предводи и свесно их вара. Овакве ства- ри су много опасније него отворена побуна.

Ново опште питање: откуд то да се прогони отворени и отуда готово сасвим недужни дефе- тизам? И откуда да се овај потенцијални и кри- шом деморализаторски дефетизам не само да не прогони, него је постао готово природна додир- на форма између вође и друштва. И ако би чо- век ову додирну форму само сасвим опрезно по- кушао да одреди, требало би, зар не, рећи: то је она форма када вођа издаје народ, а народ изда вођу. Али откуда то да неко ко води друштво, на овакав начин га заправо деструира? И откуда то да дејство деморализаторских покушаја који из- виру изнутра из друштва сасвим нестају поред дефетизма који у основи укида сваку веру, ра- зара сваки ауторитет, срозава сваку озбиљност, дефетизам који се управо намеће одозго? А на концу: откуд то да истински, делотворни — и

управо због тога неодбрањиви — дефетизам не извире из унутрашњости друштва, већ одозго?А потом је од свих најнезгодније питање: како је било могуће да деструкцију која стиже изнутра замени све јача, колективна деструкција која је као обавезна наређена одозго?

5.

Изгледа да у томе што неко изговара мис- ли колективног интереса које недвосмислено нису истините, али их треба изрећи у интере- су колектива, у томе нема ни права, ни смисла, ни поштења. Нема у томе права, смисла, пош- тења, али нема ни части, морала, добронамер- ности, истине. Исходиште је према прећутном споразуму увек да оно што постоји не може да се искаже. Зашто? Каква би се опасност јавила ако би, претпоставимо, илузорну идејност замени- ла једноставна информација, па макар била то- лико једноставна као ратни извештај? Каква би невоља настала из тога ако откривање истине не би више било издаја отаџбине? Јер шта се пости- же тиме ако се за песника испод просека каже да је испод просека? Шта би се испоставило ако би неко признао да идејни свет Келчеија нема ништа да нам каже? Ако се за неку идеју испос- тави да је застарела, зашто је треба узимати у заштиту у сразмери којом се према њој испоља- ва равнодушност?

Зашто треба нечему што све мање вреди придавати све крупније речи? И како би питања све више била питања: да ли је овде одиста реч о колективном интересу? Зашто ли је интерес ко- лектива да буде издан и да га вуку за нос? Шта је наводни колективни интерес? Зашто треба

16

пред колективом прећутати стварност? Да ли је одиста у интересу колектива да живи у илузији? Зашто треба да се појави стотину тридесет и две историје књижевности о писцима које нико не чита? Односно, пошто је књижевност увек само изговор: какав је то колективни интерес ако бе- седник и писац уводника полазе из претпостав- ке елизијумских стања од којих се до сада ниш- та није остварило.

Свуда по свету се усмерава? Нигде се не пош- тује друштво толико да би оно било информи- сано бар у форми ратног извештаја? Стварност се свуда саопштава дириговаио? По могућности тако да застрани тежина информације и само да преостане диригованост?

А шта је томе смисао, већ је било речено. Швеђани званично саопштавају да је норвеш- ка мањина испољила антидржавну делатност и зато су похапшене њихове вође. Истовремено Норвежани званично саопштавају да се у Шведској терорише норвешка мањина и да су невини похапшени. Швеђани су објавили изве- штај уверени да ће у то свако поверовати, а за- право нико им не верује; али су и Норвежани објавили информацију да би им се поверова- ло, али је пак стварна ситуација да им нико неверује. Швеђани кажу да је норвешки извештај диригован; Норвежани кажу да је шведски из- вештај диригован, чак и више од тога. А да су и један и други извештај дириговани знају то не само Швеђани и Норвежани, него и Енглези,Шпанци, Финци, Немци, Данци и Руси. Само нико не зна шта се стварно збило. Неугодно оп- ште питање је пак следеће: зашто и Швеђани и Норвежани објављују дириговане извештаје када и они исто тако добро знају, као и Јапанци,

Индуси, Холанђани и Бразилци да и није толи- ко реч о извештају него пре о дириговању? И ако смо већ стигли довде, треба поставити питање: зашто социјалистички писац уводника чини све да би дириговао када зна да ће га националис- та сутрадан раскринкати, али ће истовремено обојицу раскринкати представник владајуће партије, и њих двојица ће раскринкати члана владајућег режима, а од целог дириговања и раскринкавања уздуж и пореко неће се испоста- вити ништа друго, сем да су сви пали у дириго- ваном покушају. Каква је то потреба да се умес- то једноставне информације наставља откри- вање дириговања чије је откривалачко својство већ одавно раскирнкано? Зашто историје књи- жевности треба да следе дириговану праксу која једва да је нешто друго и нешто више до избега- вање озбиљне информације? И откуда то да зва- нично контролисано мишљење освештава ово дириговање, мада се зна да више нико не наседа на диригованост? Откуд то да нечитане историје књижевности о нечитаним писцима објављују исте ове идеје као уводници и беседе написа- ни и изречени о елизијумском општем стању? И на концу: у којем интересу колективне идеј- ности се збива дириговање? Ко су они који от- кривају и зашто? Ко су они који су откривени и зашто? Зашто у интересу колективне идејности треба дириговати када већ свако прозире дири- гованост? Зашто се треба упетљавати у сумњи- ву неправедност, бесмисленост, непоштење, чак у нечасност, неморалност и недобронамерност, чак и у дефетизам када у намерну диригованост више ни онако нико не верује?

18

6.Уобичајено одређење књижевности да је она

израз националног духа, никада није било тач- но. А од једног времена, мада је свако знао, и с овим одређењем се збило оно што и с осталима: са гледишта диригованости и даље га је требало одржавати.

Далеко би нас одвело када би требало рас- правити само значајнија одређења која говоре о књижевности. Сада то није циљ. Јер књижевност у овом случају само је изговор како би се мог- ло говорити о општијим стварима. Књижевност је критика живота. Кишфалуди својим сати- рама није учио, него критиковао. Етвеш у делу Мађарска 1514. није поучавао, него критиковао. И Кемењ је критиковао, и Миксат је критико- вао. У прошлости није било речи о објављивању идеја, него о критици. Данашње историје књи- жевности су без изузетка све у заблуди када ве- рују да су Петфијева песма Пал Пато и Арањев еп ИзТубљени устав оно објављивање идеја как- вим се данас сматрају. Ова дела су значила по- зитивни критички став. Књижевност је критика живота.

Стара књижевност, уколико је озбиљно узи- мала ову своју критичку делатност, била је оз- биљна. Књижевност је пак критиковала онај жи- вот, а не овај. Управо због тога будити привид да се критика односи на данас, делом је неспрет- ност, делом недобронамерност. Минули живот је проминуо, а с њим скупа заувек су промину- ла и сва питања која су у њему горела.

Данашња књижевност не наставља критич- ку делатност. Данашња књижевност није крити- ка живота. Данашња књижевност је неозбиљна.

19

Данашња књижевност не сме да критикује жи- вот, и то баш зато што се не сме признати ни пра- во одређење књижевности. Књижевност данас пише о привиду у који нико не верује. Објављује ону илузорну идејност коју и уводник. С нечу- веном благоглагољивошћу велича један живот који нигде не постоји. Да не буде заблуде. Не само она књижевност која се свесно чува сва- ке озбиљности. Чак и књига која привидно кри- тикује, супротставља се, буни се, ни она не зна ништа друго до да објаљује партијске идеје, а за партијске идеје знамо да у целини спадају у кругуводника.

Како би ситуација била јаснија, треба на- чинити разлику. Постоји егзистенцијална умет- ност и постоји идеолошка уметност. Основа ег- зистенцијалне уметности јесте човекова егзис- тенција: у свој тегоби, кризном својству, с блис- тавим радостима, трагичном ватром, на апсо- лутан начин, истински, дубоко, у побаченом и потресном ситничарству и величини људске егзистенције, без лажи, напуштено, али у свим околностима и увек човек стоји пред лицем Бога. Идеолошка уметност јесте уметност идеја: снова, жеља, наклоности, напора, великих мис- ли. Идеолошка уметност пак не може израс- ти само из егзистенцијалне уметности. Мисао, жеља, воља, сан само су искрени тамо, и тамо су истинити, где јесу на егзистенцијалној осно- ви, где сну претходи таласање кризе и радости, мисли трагика лома и победе. Идеологије неме без егзистенције, и ако постоји, лажна је. Нема идеје без озбиљног суделовања у животу, и ако постоји, превара је.

Данашња књижевност је таква књижевност у којој нема ни идеологије ни егзистенције, у

20

њој се налази само политика. Зато је неозбиљ- на. И овде се опет не сме упасти у заблуду: није реч само о огромном делу већине књижевнос- ти која се свесно чува сваке озбиљности и пука је неукусна комедија живота. Чак и она књига у великој мањини, која наизглед долази из велике дубине, болно се таласа, сломљена је, буни се и пати, не зна ништа друго до да објављује пар- тијска решења и секташке идеје, а за њих већ знамо да у целини спадају у круг уводника.

Под оваквим околностима и с оваквим схватањем сада је ваљда јасније зашто страна књижевност већ четрдесет-педесет година има овакву велику прођу. Овако је већ разумљи- во што су овде прворазредни аутори не само Толстој, Ролан, Хамсун, Франс, него и Хаксли, Драјзер, Жјоно, па чак и Ди Морије и Кронин. Ако човек од ових последњих и не добија наро- чито много, али добија привид егзистенцијал- ности. Овде бар нема неукуса комедије која лично повређује. У страној књижевности човек осећа да је мање-више реч о критици живота. Зато се не може приговорити професору иако пише књигу о Микешу, на ноћном ормарићу му се ипак налази Роберт Грејвз. Господин профе- сор је у праву, јер Грејвз прилично озбиљно узи- ма данашње ствари, а Микеш колико год их је узимао озбиљно, већ је живео прилично давно а да бисмо свој живот могли назвати истоветним. Ако један народ нема религиозних, научних и уметничких идеја — каже Манцини — онда је овај народ принуђен да ове идеје узима оданде где постоје. Где нема егзистенцијалне уметнос- ти, она се преузима с друге стране; где недостаје идеолошка уметност, тамо се преузима од дру- гих народа. Као што ако у једној држави нема

21

неке речи, онда се она прузима из друге државе. Нема изузетака, нити их је икада било.

7.

Књижевност је, разуме се, и овде изговор како би о другом могло да буде речи. Јер оно што се односи на књижевност, без даљњега се може пренети на социјалне идеје и поглед на свет. Ако један народ нема истина, онда је он принуђен да их узима оданде где оне постоје. У оваквим околностима биће ваљда јасније зашто иностра- не идеје имају тако велику прођу. Отуда је већ разумљиво зашто без отпора продиру социјал- не идеје, било да су левичарске, било десничар- ске, зашто се формирају партије чије су водеће мисли донете са севера или југа или запада или истока, и зашто то треба тако да буде. Сви зна- мо да је Луис изврстан аутор. Али знамо и то да је Луис Американац, и да такав аутор који кри- тикује живот не може бити надокнађен. Знамо да је социјализам, било да је левичарски, било десничарски, раднички и сељачки покрет, било да је економски или народни или културни, чи- нилац којег треба озбиљно примити. Али зна- мо и то да идеје стижу с разних страна и да оне не могу да надокнаде такав покрет који извире из овога живота. Али знамо и то да овде нема аутора који критикује живот. Сви који постоје само усмеравају. Управо због тога овде не може да се заснује такав покрет који извире из жи- вота. Сви покрети живе од идеја које су дошле са стране и немају сопствено егзистенцијално бивство. Ако један народ нема критике живота, он ће је узети оданде где она постоји; где један народ у настојању сталног преображаја нема

22

сопствене водеће идеје, он ће је узети оданде где она постоји. Зато се преузима Енглез Хаксли, Американац Драјзер и Француз Жјоно; и зато се преузима социјалдемократија и националсо- цијализам, и зато се преузимају важније и бит- није социјалне идеје.

8.

Ево све незгоднијег општег питања: откуд то да јавно наглашена идејност одиста има суп- ротан смисао? Како је могуће да је тајни смисао обавезно одређене конструкције деструкција? Како то да они који нас привидно уче морал- ности, домољубљу, верности, самопожртвовању они у стварности испољавају дефетистичко де- ловање? Односно откуд то да оно што се збива пред јавношћу више није ништа друго до усме- равање у које усмеривач исто тако мало верује као и усмеравани? Коначно како је могуће да оно што се назива усмеравањем није ништа дру- го до издаја усмераваног од стране усмеривача, усмеривача од усмераванога? А на самом кон- цу: како се могло догодити да онај који објављује конструктивну идејност, он испољава заправо и одиста деструктивно деловање?

Поуздана, дакле не диригована и не упли- висана, него фактичка стварност каже да живи- мо у обавезно одређеној издаји; налазимо се у принудној ситуацији, било да желимо или не, у интересу јавно важеће идејности издајемо јед- ни друге, своју заједницу, мисли, судбину, исти- ну, и то тако што ако то не чинимо, онда одмах изазивамо сумњу да вршимо револуционарну побуну против конструктивне идејности. Откуд то да онај ко се супротстави конструкцији, која

23

је заправо прикривена деструкција, тај у том тренутку, баш зато што заузима конструктиван, али истински констрктиван став, одмах изазива привид деконструкције?

Сви смо принуђени да живимо у стал- ној издаји. Зашто? Изгубљена је стварност на- шег бивства. Зашто је изгубљена? Зато што нам стварност није казана. И зато што се стварност не може рећи. Оно што нам је казано и што се сме рећи, то је само усмеравање. Уместо из- губљеног бивства измишљено је друго. Ово из- мишљено бивство, пошто је дириговано, није истинито, и издаје истинито бивство. Будући да наше бивство нема стварности, ми немамо оз- биљно егзистенцијално бивство. И будући да не- мамо егзистенције, нема могућности за развој истинских идеја. Из нестварног бивства извире нестварна идејност. И док се лажне идеје рађају из лажног бивства, зауставља се рађање истин- ских идеја.

Нико нека не верује да је овде реч о нечему што сада треба открити. Ове ствари већ веома одавно и свако зна. Зна и онај ко је размишљао о томе, ко је одмахивао главом, ко се борио про- тив тога, ко пориче и ко се саблажњава тиме. Штета би било правити се као да овде треба не- годовати због самовољних закључивања. Штета је обавезно одређену деструкцију доврхунити још оном новијом деструкцијом да човек чак и то пориче. Није требало ништа открити, и није овде ништа требало пронаћи. Чак није требало ни раскринкавати. Једино је требало поставити питање: откуд то да је место стварности заузело усмеравање, а место егзистенцијалног бивства заузело је лажно бивство, а место делотвор- них и правих идеја заузеле су идеје преузете из

24

прошлости и зато застареле, или унете из инос- транства и отуда без корена, али у оба случаја идеје без ефекта?

9.

Чим постане могуће исказивање истинс- ких и ефектних идеја, настаће особена ситуа- ција: квалитативну тежину правих идеја заме- ниће квантитативни број лажних идеја. У том тренутку, када уследи стагнација у појави ег- зистенцијалних идеја, појављује се статистичка продуктивност лажних идеја. Јер као што се из- губио квалитет бивства, он покушава да се надо- кнади квантитетом.

И ево одмах случаја историја књижевнос- ти. У последњих десет година објављено је више историја књижевности него за претходних две стотине година. Појава историја књижевности је статистичка продукција. Смисао јој је: сметња која је уследила у продукцији истинских идеја. Нема књижевности. Зашто? Зато што је књи- жевност критика живота, а данашња књижев- ност не критикује. Будући да је укинута пози- тивна критика, идеје не искрсавају, и ова ква- литативна неплодност јавља се у бројчаном и квантитативном порасту историја књижевнос- ти. Писање количином покушава да надокнади оно што се изгубило у интензитету. Производњу идеја спречава људска егзистенција која је пос- тала нестварна. Требало се окренути прошлос- ти. И овде се опет треба машити примера ис- торија књижевности. Оне у нечувеном броју и количини импортују стогодишње и двестого- дишње идеје. Немамо озбиљних информација о стању, јер што смо сазнали и могли да сазнамо,

то је само усмеравање. Стварност нико не зна. Истина се не сме рећи. Бивство је изгубило своју стварност. Али овде је већ сувишно упућивати на то да је овај пут случај историја књижевнос-ти само пример, а заправо је реч о социјалним,економским, религиозним, друштвеним и све-тоназорним идејама. Производња идеја стагни-ра не само у књижевности, стагнацију истин-ских идеја заменила је колосална инфлација лажних идеја не само у књижевности. Везе у ос- талим смеровима свако сам може да догради.

10.

Пауза настала у призводњи битних идеја покренула је нечувену призводњу небитних идеја. Укидање стварности људске егзистенције покренуло је безмеран пораст лажи. Ова зако- номерна појава је видљива и у књижевности. Обустава критике живота покренула је беспри- мерну плиму некритичности.

Довољно је бацити један једини поглед на главну тему статистички нарасле књижевности. Главна тема сасвим укратко: јагње. Јагње је сим- бол. Симбол невиног и безазленог, белог, при- митивног, дечијег бивства. То је оно у чему се самом себи допада допуштени и потврђени не- укус. Ужива у опису таквог живота у којем жене и мушкарци узвишеног мишљења узајамно пот- храњују уздигнуту љубав, у узвишеним живот- ним околностима у интересу узвишених циље- ва. Ако човек ове јагањце обрне, односно про- тумачи их одговарајуће стварности, он зна да је писац овде починио ону врсту обавезне издаје која је управо супротна критици живота. Није јагње овде ни јунак, ни читалац. Сви су вукови.

26

Књижевност-јагње објављује обавезни привид живота-јагњета, представљајући ситуацију тако као да је спокојство у овом суздржаном на- седању. Када писац-јагње приказује као ствар- ност и идеал живота подједнако ниски, подли, чулни, зли, грамзиви живот као што га покрива дело-јагње, он испољава најопаснију деструк- тивну активност. Јер схватимо једном и заувек да нема човека који ће поверовати у јагње. Свако поверује у оно што јагње покрива. У вука. Нико не види недужног човека-јагње, него себичног, злобног, лицемерног, разблудног разбојника. И ако се човек пита, у овом случају ипак пита да ли је могуће да је живот заиста овако ква- ран, подао, таман, зао као што казује књижев- ност-јагње, односно као што га покрива, однос- но лаже?

Један роман говори о томе како село о свом трошку васпитава сиротана. Други роман казује како се мала учитељица после многих патњи удаје за изабраника свога срца, Трећи припове- да о томе како младић узима за свој циљ спас до- мовине и одиста спасава домовину. Како? Па зар је одиста истина да сирочићи умиру од глади на очиглед села? Зар јадна учитељица коначно за- иста ипак доспева на улицу? Зар младић одис- та постаје подмитљивац и доспева у затвор? Јер то да се ствар збила тако како је испричао пи- сац, нико неће поверовати. Таквог глупана више нема. Свако је научио да начини разлику између манифестног и латентног догађаја, и свако зна да је менифестни догађај управо супротан ла- тентном. То је оно што деца у школи прво науче, а не писање, читање и рачунање. То прво науче, а не Толдија. То је онај забрањени предмет који школа прогони уз потпуно укључивање свога

ауторитета, али, иаравно, с оном истом узалуд- ношћу којом уводничар прогони дефетизам, или писац-јагње разбојника. Или се ваљда дру- го догађа у школи него у штампи, у књижевнос- ти, у друштву, у економији и у цркви? Односно, како би питање постало опште питање: зашто да ђак више верује педагогији-јагњету него чита- лац роману-јагњету, публика уводнику-јагње- ту слушалац беседнику-јагњету, гледалац дра- ми-јагњету и човек идеји-јагњету?

Књижевност данас није критика живота, него је у служби привида вештачки одржаваног живота-јагњета. Мисао је изгубила свој неза- висни карактер. Не рађа идеје. Не може да каже истину. Оно што може, то је једино служба усме- рењу. Подмукли слуга који учи да је дефетизам изрећи истину.

11.

На истраживања села се позива као да је то једини новији правац који поново покушава да покрене производњу идеја. Што се привида тиче, заиста нема невоље. Али нема невоље ни с при- видом књижевности-јагњета, а ни с привидом уводника. С привидима обично нема невоље. Привид истраживања села јесте што се привид- но откривају привидно стварни животни одно- си житеља државе, и тако привидно подстиче јавност на брзу и темељну промену ситуације. На друштвено-научни егзактни начин може се утврдити: истраживање села примењује ме- тод „Ле Плау“, односно тенденциозним пред- стављањем животне ситуације желе се изнуди- ти политичке реформе.

28

Схватимо исправно: истраживање села сле- ди подробни филолошки поступак. Посебно те- жиште ставља на то колико људи у истраженом селу носи дуге и колико кратке гаће, колико сати је осветљена кухиња петролејком, или свећом, колико метара има уже за сушење рубља, коли- ко килограма може да износи онај дуван који је скривен од финанса, и дете колико часова изос- таје из школе зато што нема ципела. Овим фи- лолошким поступком буди се привид објектив- ности, што само на први поглед делује убедљиво. Ако неко посматра истраживача села у овом ње- товом наизглед објективном раду, неће избећи питање: шта ли је узрок ове брижљиве подроб- ности? Друга стране Парнасаувек је нихилизам. Тамо где претеже форма, тамо се прећуте бит- не истине. Микроскопско схватање, било да је свесно, било несвесно, без изузетка је у сваком случају окретање од макроскопског схватања,

То је смисао филолошког метода. Није овде реч о немоћи. Не окреће се маленим атомима онај који од великога има фобију простора. Оно што потхрањује ову претерану микроскопију, то није страх, и није кукавичлук. То је трагање према доле, истарживање ситничарства живот- них околности, тежиште које се ставља на са- свим ситне чињенице говори о томе да је овде реч о много пресуднијој појави. Претпоставка је истраживача села да се егзистенција мења на филолошко-статистичким чињеницама. А то значи да је овде престао осећај према истинској односно битној, другачије речено према пресуд- ној стварности. Јер значај маленкости придаје само онај ко не може да се оријентише у вели- ком. Микроскопија је у сваком случају макро- скопска немоћ. Само се онај окреће безначајном

29

који не схвата значајно. И што га мање схвата тим с више брижности негује безначајно. Што неко мање може да досегне битне мисли, он мора с већом брижношћу да негује формалне моменте. Истраживање села није ништа друго до продор кроз оно микроскопско схватање за које је већ целина духовне ситуације постала неразумљива и необухватна. Као што је смисао филолошког метода увек био да се скрива у ма- ленкост, јер није у стању да има преглед велико- га. Велика ситуација никада не зависи од мале ситуације, него увек мала ситуација зависи од велике. Ситуација државе не зависи од поједи- наца, него ситуација појединих индивидуа за- виси од државне ситуације. Космичка ситуација никада не зависи од живих бића, него ситуација живих бића зависи од космичке ситуације. Ко верује у супротно, он греши. У микроскопском схватању нема истине. И због тога истраживање села није у том смислу деструкција као књижев- ност-јагње која обрће стварну ситуацију и там- ницу претвара у кућицу од слаткиша из бајки. Истраживање села је деструкција у том смислу што не примећује пресудна и битна питања, не разуме их, не поставља непријатна општа пи- тања, него говори о ужету за сушење рубља и прави се као да другога уопште и нема.

12.Писање је изгубило свој независни значај, а

изгубило је своју слободу, и тако је морало да из- губи уметничку веродостојност и духовну поуз- даност. Писање се у пуној својој целини преоб- разило у пропаганду, и срозало се у службу вла- дајућих инстиката. Идеје више не може да рађа,

само може да служи. Најтежа последица ове си- туације јесте што је геније приморан да оде у опозицију. Геније није човек. Сасвим је изузет- но да својом појавом одликује само једно једи- но биће. Геније је, ако вам се више свиђа, дух Истине, или анђео Величине, или савест. Како год га назвали, увек је он геније. Може се пре- познати по томе што му се не може погледати у очи. Знам да је овде по томе што ми срце јаче за- куца. Он је Истина, Величина, Знање, Светлост. Каткада гане мало људи, каткада много. Али оне које гане, загонетно су монолитни у истини, знању и величини. Каткада се објављује у целим народима. Ретко. Каткада у уметности. Другом приликом у државницима, или мислиоцима, или апостолима.

Геније увек говори и чини нешто велико, и увек истину, и увек директно, и увек недвос- мислено. Геније се не бави микроскопијом, и не прича о јагањцима, и не пише уводнике ни исто- рије књижевности, и не држи говоре. Геније не пропагира застареле идеје, него доноси нове.

Геније је данас присиљен да буде опози- ција. Допуштено писање је импродуктивно, и због тога се може одржати само вештачком пот- пором. То и не треба објашњавати. Оно што је равнодушно, досадно и неплодно, то не може да преживи сопственом снагом. Геније је истовре- мено под цензуром. Он је у негативној ситуа- цији. Мора да буде побуњеник. Принуђен је да буде противречан. Не може да критикује озбиљ- но и мирно, слободно и под сунчевом светлошћу. Књижевност је критика живота. Али позитивна критика. Када геније доспе у опозицују, ова кри- тика постаје негативна. Из ове критике не може настати идеја ни велика мисао. Ова критика

31

не покреће срца нн народе. Негативна критика само буни секте, незадовољнике, бунџије и тајне револуционаре, не подстиче на велика дела, него на диверзије, и не на отворене поступке, него на загушљиве завере, не на колективни напор, него на глупе појединачне лудорије. Положај генија у опозицији није слава, него улога; а његова на- града није победа идеје, него скандал.

А сада се може поставити најнепријатније питање: где је рго№п рзешЈоз? Ко је први лагао? 0 томе ни за тренутак није могло бити сумње да за оно што данас постоји одговоран је, исти- на, данашњи човек, али ништа не може да учи- ни. Одговоран је због тога што је свако одгово- ран за живот који живи. Поред осталога то већ тако захтева и поштење. Чињеница је пак да да- нашњу ситуацију нисмо ми створили, него смо је наследили од предака. Од очева сам чуо: чо- век има два пута, пут предака и пут богова. Пут којим данас ходимо није пут богова. На путу бо- гова нема обавезне издаје, деструкције заодеве- не у конструкцију, вука који изиграва јагње; на овоме путу нема написаних нечитаних историја књижевности о нечитаним ауторима, ни увод- ника, нити говора; овде нема разлике између стварних и видљивих збивања; овде геније није принуђен да иде у опозицију, и не треба да пос- тане побуњеник, револуционар и јунак сканда- ла. На путу богова људи су у егзистенцијалној вези са стварношћу, писање је на овом путу по- зитивна критика живота, из ове критике извиру идеје и ове идеје воде људе путем богова.

Преци су напустили пут богова. Где је про- тон псеудос? Ко је лагао први? За протеклих пе- десет или стотину, или сто педесет година неко је лагао и нас је скренуо с пута богова. Ко је то

32

био? Где се збила прва лаж? Како се збило скре- тање? Да ли забуна? Намерна превара? Када се збила?

Поштуј претке, каже Хиероклес, питаго- рејац. Али шта да чиниш ако су ови преци пос- тали недостојни себе? Ако божији закон ово на- ређује, а преци пак оно наређују, покори се оно- ме што је боље, буди непокоран прецима, одре- ци их се, и не прихватај ништа друго до божији закон. У изузетно тешким временима човек мора да бира између пута предака и пута богова. И тада никада не може бити недоумице који је пут исправан. Ако треба, буди непокоран, било колико да то чиниш тешка срца, о Арџуна, јер су богови на твојој страни. Пођи, Арџуна, покажи им пут богова!

33

IIТраГедијаАГиса

1.

Тра1едија АЈиса за аутора вероватно није била онако тихо дело као што дело од тада ти- шина прекрива. Млади и лепи телохранитељ усред опојног сјаја, лаке раскалашности на беч- ком двору, где је живео, написао је такву траге- дију којом је из основа преокренуо себе. Ђерђ Бешењеи, млади гардиста, могао је међу помод- ним француским и немачким драмама свога доба да бира коју од њих да преведе и уз мало прилагођавања да каже како је његова. Зашто управо Агис? — Таква трагедије која, као да га је водило предосећање, касније постаје судбина њему и другима. Не! За Бешењеија ово време ве- роватно није било тихо. Када је писао Ашса не- могуће је било не осетити какву је праву драму призвао овим позоришним комадом. Уметник током стварања бескрајно много сазнаје о све- ту, а у своје дело не може да укључи ни стоти део. Онај ко не ствара дело, него само посмат- ра, у чистом је добитку ако од ових ствари нађе само и једну једину. Уметник сазна да „поезија није невин занат, него управо супротно: не- прекидна задуженост уколико осећа као при- нудни задатак преузимање једне врсте божан- ске моћи!“ Уметник сазнаје да га загонетни за- датак принуде подстиче на преузимање, зада- так који је као дуг који стално расте. Ма коли- ки део отплатио, терет задужења само може да расте и повећава се. Сваки стваралац то зна. И ако је то сада сазнао и гледалац „остварења", он ће покушати, поседућући ово знање, да разу- ме Бешењеијевог Ахиса. Агис, млади Спартанац, постаје свестан ако његов народ и даље настави тим путем којим је кренуо, пропашће. Исцрпен

37

зеленаштвом, осиромашен, народ је постао роб богатих: Агис верује ако краљ спали уговоре о дуговању, народ ће се ослоботити терета и вас- поставиће се ред. Владара већ успева да убеди када га надвлада противник. Ситуација се на- гло мења. Молочас је још био спасилац народа, а сада, изгледа, у свом паду као бунџија и побуње- ник. Убијају га. Ужасна судбина: хтео је да спасе домовину од зле власти, али је доживео крах, и власт не само да уништава њега, него и народ даље мори. Ето А ш а и ето Бешењеија. И ето још нечега: први покушај спасавања каквих ће по- том уследити пет стотина.

Не може бити сумње да је Бешењеи сАШсом ослободио демонске силе своје судбине, и овом драмом он је себе сама претворио у Агиса. Има ли разлике између младог Спартанца који жели да спасе свој народ и гардисте који одлучује даће своју домовину уздићи из незнања, сиромаштва и унижености у којима већ чами неких стотину година, и у које, као у растреситу мочвару, не- миновно тоне? Када је Бешењеи проживео и на- писао судбину Агиса, исписао је историју оних стотину и педесет година које је он започео. А они који су хтели да спасу народ, да ли су има- ли Агисову судбину? Спаљивање уговора о ду- говању није успело. Не! Живот није невини за- нат, него управо обрнуто: непрекидно дуговање. Ко доспе у посед виших сила, он је подстакнут на преузимање загонетног принудног задатка, а овај задатак је попут дуга који све више расте. Агис није тако тихо дело као што дело од тада тишина покрива.

38

2.

Бешењеијева спасоносна мисао не може се изразити једном речју. Мисао је надахњивала расправу о улепшавању нације, обнову језика, Академију и јато њима сличних идеја. бепзе оГ ћеаШу, али не само осећање, не само инстинкт, не само култ лепог, не само естетичка вредност, не само укус, не само стил. бепзе оП)еаигу је не- што што примарно претходи свему осталом у чо- вековом бивству, и значи лепоту говора, хармо- нични смештај човека у заједници, солидну ви- сина животне разине, пробирљивост мишљења и чистоту јавног живота. 5епзе оП>еаШ:у је вред- ност и осећање истовремено. Осећање хармо- ничног и узвишеног бивства, и осећање пре- ма лепоти овога бивства. У овом свету Бог је у првом реду Бог-уметник: стваралац-уметник чије је надахнуће надахнуће уметника, чије је дело света уметничко дело, коме је ово стварање принуда и слава, страст и радост, удес и судби- на. Крајњи смисао људског живота јесте да се јавни и приватни живот преобрази у уметност. Уметност да буду друштвени додири, разгово- ри, одевање: највиши тренуци људског живота— када је нехотично песник, када воли, бори се, моли се — да буду устаљени. И зеше оГ ћеашу није ништа друго до осећање да човек поетич- ност бивства разуме, истакне, оствари и учини обавезним. Бешењеијев круг, они који су пара- лелно кренули с њим, са загонетном монолит- ношћу заступали су исту ову мисао. Несумњиво као знак да се појавио геније. Француске, не- мачке, дијачке школе, у следећој генерацији Карман, Бержењи, Чоконаи, Казинци, па и они који следе иза њих, Келчеи, Кишфалуди, сви су

39

поткрепили ову мисао. Таримен почива на хар- моничној концепцији лепоте државе и човека. Преводили су дела из иностранства која су про- цењивали да су лепа. Започели су обнову јези- ка. Изградили позориште. Естетичко понашање одредили за човека. Створили естетички мит за свет: уметнички богови су хармонија, ред, висо- ка разина, укус, лепота.

3.

• Ма како човек да посматра, живот од полавека, који се протеже од 1770. до 1820. године, био је генијални живот. Успело се у настојању да се пробуди отвореност за вредности, успело је да се створи сигурна основа за критику живота, да се подигне разина критике, постави циљ, иза- беру средства. Укратко: било је то стропошта- вање према горе, као и свако бивство које пред- води геније.

Уметник бити — поготово у оном смислу како се онда мислило — није лако ни једностав- но. Данас то нарочито добро знамо када има на гомиЛе оних који своје биће напињу свом сна- гом која им стоји на располагању, али резултат напора није уметност, једино бомбастичност. И данас то нарочито добро знамо када недостаје онај моменат егзистенцијалног бивства који јес- те уметност: недостаје узимање у обзир ствар- ности, свест о питањима, проживљавање вред- ности, критика. Уметник бити и данас не значи ништа друго до прихватати све већи пораст ду- говања, и подносити драму која потиче из дуга. И ако се то данас овде и догоди, нико тога није свестан, тек генерацијама касније почињу да до-

лазе себи шта се то догодило; али ни тада нико не зна зашто.

Драма је ћопава, нахерена и измрвљена и што је грандиозније започела тим више је пос- тала чудан мали инцидент. Нико из ње не уме да ишчита оно што значи, и отуда све постаје скан- далозни неспоразум. Ни не слутимо како судби- на једног јединог човека може да ослободи целе народе. Незграпно стоје пред њим и сматрају га

сувишним.Двадесетих година деветнаестог века јавио

се правац који би се насупрот $еп$е о5 ћеаШу кратко могао назвати $еп$е оГ рго$реп1:у. Овај чинилац се такође не може изразити једном речју. Насупрот лепоти искрсла је корист. Али пре него што би било ко могао да начини при- говор, најодлучније треба утврдити да је лепота вредност, а насупрот томе корист није вредност. Када завлада мисао о користи, људи ће почети да верују да је држава погон. Човек није егзис- тенцијално биће, него произвођач, или потро- шач. Када лепота не казује шта је корисно, него корист казује шта је лепо, то се зове пропаган- да. Лепота је у служби користи. Корист је псе- удо-вредност, заблуда грађанства и социјализ- ма зато што су веровали да је то права вредност и свој живот градили на њој. Зато обоје морају пропасти. За вредност је карактеристично да је сама по себи, посредством себе саме, без изузет- ка и предомишљања потребна свима. Не може се заменити другим, несхватљива је и апсо- лутна. Претиче сваку другу животну појаву, и цело бивство на њој почива. Корист није сама по себи, није посредством себе саме, нема своје самостално бивство. Једино се може заменити, и једино је посредник. Корист је нешто чијим

41

посредством могу стићи до вредности ако то хоћу, али сама по себи није ништа. Само је средс- тво, и једино постоји посредством нечега друго- га. Корист чини корисном нешто друго, не она сама. Симбол користи је новац. А финансијско човечанство је као жедан караван у Сахари, дају му врећу злата, а њему је потребна чаша воде.

бепзе оГ ћеашу буди пријемчивост и отво- реност према укупним вредностима; зепзе оГ ргозрегку осећање према вредностима замењује осећањем према средствима прибављања. Када од уметника-творца-бога постане банкар-тр- говац-бог, каже се да се свет опаметио. Ова памет је супротност стропоштавању према горе: стропоштавање према доле. Узвишеност бивства више није важна, једино пун стомак и пун џеп. Не хармонја, стил, пробирљивост, укус, него просперитет. Песници постају несавреме- ни зато што нису добри пословни људи. Идеје су споредне, јер се њима не може трговати. Живот није уметност, него посао.

4.

Протон псеудос: бепзе оГ ргозрегку. Тре- нутак скретања с пута богова. Прва лаж после које следе остале. То је време када је геније пре- шао у (Јпозицију.

Схватимо што је боље могуће: идеја лепоте коју су истакли Бешењеи и његов круг није била савршена. Могла се наћи и погоднија. Али је си- гурно да је била узвишена, и да је била идеја. Педесет година је у средишту била мисао да се народи могу спасити развојем књижевности, култом језика, подизањем укуса, буђењем от- ворености према вредностима. Треба спалити

42

уговоре о дугу. Било какав да је био бепбе оГ ћеаШу, одржавао га је геније.

Схватимо што је боље могуће: мисао о ко- ристи била је ниске категорије. Нижа би се теш- ко могла пронаћи. И корист има места у људској заједници. Али је то место сасвим шесторазред- но, и зависи од претходних. Не може се почети од користи.

Држава се не може некажњено претворити у погон. Човек се не може некажњено претворити у призвођача. Бог се не може некажњено претво- рити у банкара и минстра финансија. Тежиште је с књижевности пало на менице; није постала важна обнова језика, него коњске трке; уместо позоришта ипак је изграђена банкарска штеди- оница. Економија у људском друштву није рпш а саиба. Материја није примарни чинилац. То је примитивни карактер живота, што значи да није први и изворни, него кварни (сагрешење). Из ма- терије се не може никада разумети народ, класа, држава, мисао, истина, једном речју ништа што је духовно. Јер оно што је духовно није објашњи- во без остатка из материје. Свуда постоји неки неразумљиви и неухватљиви вишак. А то значи да не потиче из материје. Материја није осно- ва човековог бивства. Материја је крајња после- дица кварног живота, најнижи степен грешног бивства. Управо због тога економија није исхо- диште, а корист, која је карактеристична мисао економије, не може бити водећа идеја.

5.

бепбе о? ргобрегку није Иштван Сечењи до- нео у Мађарску. Овакве мисли ретко доноси је- дан једини човек. Несумњиво је пак да се мисао

43

везује за његово име и ои се сматра за првог раз- гласитеља мисли бепзе о5 ргозрепгу. Сечењи је анти-Бешењеи, који се успротивио његовој идеји бепсе о5 ћеаигу, који се уместо идејама ок- ренуо материји, који је уместо спасавања живо- та учио економском просперитету. Бешењеи и његов круг већ су готово успели да убеде краља да уговоре о позајмици треба спалити, али је оја- чала линија Сечењија, и Бешењеи је пао. Његово дело Поверење је анти-Агис.

Опет и с озбиљним акцентом: у понашању и делу Сечењија има много елемената који говоре о томе да није био безрезервно на страни зепсе оГ ргозрегку као што се касније сматрало, пого- тову како се данас мисли. За то да би се питање могло разешити, ситуација је данас мутна и ма- гловита. Зашто?

Сечењијеве мисли је у последњих двадесет година пропагирао Ђула Секфи. Употреба речи пропаганда је намерна. Пропаганда је појава када није корисно оно што је лепо, него треба да буде лепо и оно се улепшава што неко сматра корисним. У пропаганди није примарна умет- ност и не показује вредности живота, него ко- рист за коју неко уметност користи као средство. У пропаганди уметност постаје слуга, и то слу- жи користи. Ситуација се обрће у смеру личне заинтересованости. Јер док је идеја свачија, од- носно заједничка и колективна, корист је увек нечија, односно појединачна и лична. Лепота је апсолутна и надљудска, корист је материјална и људска. Када апсолутно подредим материјал- ном, када надљудско потерам у службу човека, када заједнички и колективни интерес корис- тим да служи појединачном и личном интере- су, када лепоту сматрам средством како би неко

44

њеним посредством задобио корист, то се нази- ва пропаганда.

Ласло Немет је напао Ђулу Секфија. Напад је био пре беспоштедан него снажан. И на кон- цу без ефекта. Јер Немет није приметио да је Секфију Сечењи само пропаганда како би њего- вим посредством одређена садашњост и прак- тични циљеви могли бити корисни. А уз то није приметио да Секфи иде путем предака. Ово последње није ни могао да примети зато што је и Ласло Немет ишао путем предака. Карактер критике је значи више био лична препирка, а не књижевна, односно не критика живота. Ласло Немет није видео и није ни могао видети да је Секфи тип данашњег безверног човека који своје безверје скрива у неку традицију. А што га скри- ва у Сечењијеву традицију, односно што баш Сечењија користи за пропаганду, то је довољ- но карактеристчно за ситуацију. У томе се на- лази увијено признање: припада мисли бепзе оГ ргобрегку, користи, пропаганди, материји, про- тивнику генија, коњским тркама и банкарској штедионици, а не лепоти, генију, отворености према вредностима. Овим увијеним признањем враћа се поставци протон псеудос. Тиме пак, ра- зуме се, ништа није спасао. Дабогме, може ли се рећи да је Т>ула Секфи безверан? Та сва њего- ва привидна делатност противи се овој тврдњи. Нема невоље с привидним објављивањем тради- ције. Нема невоље ни с привидним хришћанс- твом и националним мислима. Нема невоље ни с конструктивизмом ако већ знамо да је смисао ове отворене конструкције скривена деструк- ција. С привидностима обично уопште нема не- воље. Невоља се налази у томе што, на пример, никоме не пада не ум да Толстоју приговара за

антихришћанство, или да Ролана оптужује за антихуманизам. Откуда то да Ролан није анти- хуманиста? И откуда то да је Секфи безверан, он који своје безверје скрива у традицију? И откуда то да је Секфи аутор насупрот коме треба пос- тавити сва неугодна општа питања? Откуда то да би био безверан и онда ако не би пропагирао случајно Сечењија, него светог Августина, и био председник свих хришћанских и националних удружења? Чак откуда то да би непријатно опш- те питање тим пре требало поставити везано за његову личност што је експонираније конструк- тиван, и што бучније разглашава Сечењија?

Ево: какве тешкоће, чак сметње поставља данашње доба како се о Сечењију не би могло не само просуђивати, него да би му се уопште мог- ло приближити. Ето, пропаганда безверја толи- ко је замаглила ситуацију од пре стотину годи- на да се данас више не може ни видети.

Доста времена треба да протекне док се овде опет не буде могло поуздано и праведно просуђивати. Управо се због тога не сме тврди- ти да је Иштван Сечењи изрекао протон псеудос. На неки начин и вероватно је допринео томе да се не могу спалити уговори о зајму. Био је један од оних који је први скренуо с пута богова. И тако је ваљда он био тај код кога би требало тра- жити кључ данашње драме. Можда је он био ан- ти-Агис. Нека остане нерешено.

6.

Прва промена се догодила на најосетљи- вијој тачки: престала је критика живота. Раније су били важни недостаци и слабости, грешке и грехови, равнодушност и униженост, сатира и

46

учење, бич и шиба. Књижевност је позитивна критика живота и неопходно је да се ова крити- ка практикује у име идеја и у духу истине.

Сада одједном сви почињу да говоре о изу- зетности. Одједном је све изнад мере постало добро. Нестао је дух критике и отпочела је срам- на хвала која нигде више није видела ни недо- статак, ни грех, ни невољу, ни зло. Започињала је пропаганда која је заменила критику. Народ није био овде да би се из њега оплевиле негатив- ности, негода мусе некритичкиклања. Започела је безобразна национална охолост и језичка гор- дост, више се није желело ни да се поправља, ни да се учи, ни да се развија, ни да се уздиже, и веровало се да је овако како јесте готово, завр- шено и на свету никада виђено савршенство. За то време је, разуме се, национално осећање пос- тепено нестајало, и језик се постепено кварио, и узалуд охолост, почела је да се губи и самосвест, и залуд гордост, дух језика је почео да бива све болеснији.

Смисао бића различитих нација не налази се у њима самима, него у универзалности целог човечанства. Ако се нека нација окрене према самој себи и не чини ништа друго до пева не- критичке похвалне химне у делима својих пи- саца, до што непрекидно саму себе посматра у огледалу, она је попут самозадовољне жене која не може да поднесе ништа друго до комплимент. Није се смело о ничем другом говорити, једино да нације није ни било, него ће је тек бити, да је препуна беспримерних талената, знања и врли- на. Изузетан је овде политичар, војник, уметник и сељак. То не само да је себично и не само глу- по, него је и плитко и незанимљиво. Једна нација по себи ништа не значи, исто као и један човек.

47

Само глас стопљен с другима; у заједничком симфонијском звуку с осталим нацијама има не само озбиљности, него се тако уме потпуно развити, једино тако досеже сопствену истину и постаје смислена и за себе саму. Неподношљиво је ако једна нација не зна о себи ништа друго до да је она највећа међу свим народима света. Позвана је на најузвишеније, али не чини ништа друго до што се огледа. Величина и вредност на- ције унутар н>е саме не сме се ни претпоставља- ти, чак се не сме ни поменути; то споља и други треба да виде. Једино тако у њој постоји слава и тријумф и истина. Самореклама нације исто је тако неукусна као и самореклама човека. Како? Ако писац сам себе хвали, он је нижеразредан? Ако банка саму себе рекламира, она је глупа? Ако политичка партија развија сопствену про- паганду, то је увредљиво и смешно? Ако пак исто тако нација чини што и ташта глумица, пи- сац надмен од охолости, незасита банка и поли- тичка партија вођена инстинктом власти? Има ли у томе кап истине? Има ли у томе достојан- ства? Има ли у томе лепоте? Има ли у томе так- тичности? Има ли у томе укуса?

Озбиљну и позитивну критику живота по- чела су да замењују самореклама и пропаган- да. И почев од тада тиме је заслађивана свака пакост, прећуткиван сваки заостатак, затајива- на свака злоупотеба, порицана свака нижераз- редност, насупрот томе су уздизане малене вр- лине, одушевљавало се непостојећим врлинама и способностима, иживљавало се у томе што је предујмљивано оно чему је искуство налазило супротно. Исправно: и то може бити начин под- стицања. У овом случају пак није о томе реч. Да је било подстицања онда не само да би оно било

48

позитивно, него би се постигли и позитивни ре- зултати. Похвала, самореклама, загледање у огледало, пропаганда не узимајући у обзир ве- ома мало изузетака, били су сасвим и једино негативни и нису значили ништа друго до да је нестала позитивна критика. Почев од овога тре- нутка био је сумњив свако ко је чак и увијено смео да претпостави да нација међу свим на- цијама света није најистакнутија, најталентова- нија, најјача, најлепша, најотменија, најчистија и поготово највећа! Више се није смело ништа друго до проналазити рафиновани епитети за ову величину и по могућности производити што безочније и што лажније комплименте. Критика је већ постала грех, и ко се усудио да говори о пропустима или грешкама, он је призивао сопс- твену пресуду. Књижевност је престала да буде критика живота, она постаје слуга. А слуга слу- жи. Служи свакоме. Банци, политичкој партији, фабрици кекса, таштини, охолости, гордости, заблуди, подмитљивости. Лепоту ставља на рас- полагање како би служила користи. Књижевност је постала пропаганда.

7.

На овом месту би било грех пропустити прилику и не проговорити о ономе што се овде уопштено назива величином. „Велико" као епи- тет заправо је безобразлук, бескарактерност, и отуда бесмисленост. Такозвана фраза. Нисам сазнао ништа битно о нечему за што ми је ре- чено да је велико. Ни о човеку, ни о нацији, ни о делу, ни о мисли не казује ништа побли- же. Особеност нашега бивства није у томе да смо мали или велики, него да смо гранични

49

случајеви. Јединствени смо. Лик. Обличје. Екстремни случајеви. Заузимање становишта, појаве форме, садржинске различитости, дак- ле карактеристична лица. Та лица нису мале- на, или осредња, или велика. Малено или вели- ко само је другостепена ознака карактеристике која се односи на вредносни суд, која не дотиче суштину, својство и природу лица. Ништа више нећу сазнати о лицу ако кажем да је велико. Зато је велико или највеће или најнајвеће као епитет просто глупост. То није епитет, него вредносни суд. Карактеристичност, истина, индивидуално јесу својства бића и баш зато оно што је важно, не налази се у судовима, него у епитетима. Било колико да је „највећи“ ефектна фраза, она је без- начајна и ништа битно не сазнајем. Велика на- ција, велики народ, највећи језик —добро звучи, али иза њих нема ничега, једино да их се при- бојавам. А шта је ствар сама, то овде недостаје.

Наше бивство је карактер, облик, биће. Оно што је у нама важно, што је лепо, због чега јесмо и можемо бити драги или одвратни јесте запра- во и изворно и од природе и битно ко и шта је- смо, какво место заузимамо и на којој граници општег бивства се налазимо. Нисмо истакнути, него душе чија је примарна природа карактер. И то је оно што наше бивство одржава и оправ- дава, освештава и прихвата.

У нацији није битна величина, него лик. Не што је истакнута, него што је душа. И што о њој треба да знам и што о њој желим да знам, није каквог је обима, колико је висока, колико има сантиметара или километара, него шта је у њој крајњи лик и природа и карактер.

Некритична пропаганда, која је замени- ла критику живота, исцрпла се у безмерном

50

гомилању безобразних и безначајних величина судова. Истовремено више није изрицала битне истине о природи колективне душе. А истовре- мено, природно, о суштини и стварности, које свакога интересују, нико није говорио и управо је ова стварност одлепршала. Постали смо пуни великога и већега и највећега. А у међувремену више нисмо видели оно што је стварно било. Сви смо постали истакнути, али више нисмо имали појма о себи самима.

8.Разина живота одједном се срозала.

Насупрот свим судовима о величини почели смо да живимо животом све нижег реда. Сада није реч о томе пошто је лепоту заменио про- сперитет, човек нека каже критику живота која замењује лепоту и као што се од тада говори: постао је реалан, то јест практичан. Критика практичног живота делимично је већ изврше- на. Пракса није ништа друго до срозана прак- са, а ни практични живот није ништа друго до живети с идејама, али живети с идејама ниског реда, а уз то још и не бити тога свестан. Све је то једна од крајњих последица развитка зепзе о? ргозрегпу. Оно о чему је сада реч јесте да би било потребно позабавити с оном двостраном издајом која, с једне стране, издаје идеју, а, с друге, праксу. Јер се овде не догађа одлука ни на једну страну. Када се наглашава и тражи прак- са, издаје се идеја, када идеја — издаје се пракса. Претпоставимо како министар или универзи- тетски професор или научник исто као и глумац, писац, или адвокат желе да обављају свој позив у што ширем кругу. Истичу идеју. Објављују

51

науку, или државиичку мисао, или уметност. Овај човек уместо да се задуби у свој посао, или да усавршава себе, или учи, започиње специфи- чан поступак. Тражи утицајне пријатеље, по- чиње да шири о себи повољне гласове, суделује у завереничким друштвима чији је циљ да про- пагирају своје чланове, навраћа у редакције, где му се име појављује у повољној боји, суделује на ручковима и вечерама, бори се да га сместе по- ред државиог министра и тако полагано пос- тиже да му се име нађе у јавности. Овде нема речи о идеји. Ни о учењу, ни о удубљивању, ни о усавршавању. Уопште нема о ничему речи, је- дино о томе да је неко напрегао сву своју снагу и да је своје име увео у оптицај. Нема изузетака. То је начин да би неко постао посланик, универ- зитетски професор, научник, глумац, писац. У овом начину живота идеја је само оптерећење— непријатно је ако нешто стално упозорава да би требало да учи и требало би да испољи оз- биљније понашање. Идеју чак и заборавља. Што значи да је издаје. Али у оном тренутку када га упитају шта хоће, не може рећи истину. Или може рећи да по цео дан трчкара по редакција- ма, дрежди у предсобљима министара, педе- сет пута телефонира утицајном пријатељу шта ће бити већ с том великом наградом, да ли ће је добити, та нико заслужнији од њега нема. То не може рећи, дакле, оно што казује: у служби оп- штем добру или у интересу човечанства, или со- цијална добробит. Тиме пак одаје себе, односно цео свој живот, односно идеју. У следећем тре- нутку опет пада уназад, постаје практичан, јер коначно у данашњем свету треба бити реалан, и даље наставља издају. За овакво биће идеја је оправдање, ништа друго, лажни алиби. Управо

52

због тога пред овим човеком треба да искрсне непријатно и шкакљиво опште питање: зашто објављује да је Фалуди највећи писац 18. века ако успут чита жуте романе? Зашто из колек- тивног интереса изриче такве идеје као што су социјална добробит и корист човечанства и на- ционална обнова када не жели друго сем ранг, новац и моћ? Има ли оправдања, смисла и части да човек из колективног интереса изриче такве мисли и објављује такве тезе које недвосмисле- но нису истините?

Срозавање разине живота је управо то: ниг- де не бити. Објављивати хумане, социјалне и на- ционалне принципе, а у међувремену се бави- ти утајом проневерених државних имовинских предмета. Бити управитељ који заступа стро- го конструктивне принципе, а у међувремену шуровати с непријатељем. А то и не може бити другачије. У оном тренутку када је престала оз- биљна позитивна крити^а живота, гангстери су могли избити на површину. Што су били безоч- нији, све су се брже уздизали имовински, угле- дом, славом и утицајем. То се називало праксом, и реалитетом живота. Такав човек је називан паметним. А геније је у опозицији стезао пес- ницу од срџбе. Стезање песнице, наравно, била је пука негативност, јер ако се усудио нешто да каже, сместа би био ухапшен. Другачије није ни могло бити. Добро су чинили. Због пуке не- гативне критике која је рушилачка, јадна, глу- па и опасна, свакога треба ухапсити. Међутим, ситуација тиме још није спашена. Јер још увек искрсава непријатно опште питање: зашто за- тварају онога који речима врши деструкцију, а зашто уз њега не затварају и онога који својим чином и свим чиновима и целим животом, и

53

сваким погледом свога живота врши деструк- цију, и то још кришом — али кришом тако да то свако зна? Агис је чамио у тамници док су издај- ници држали говоре о препороду нације?

9.

Престала је критика живота, а истовремеио с њом престала је и производња идеја. Мера се изгубила. Нико није знао чега да се придржава. У новој ситуацији су се снашли само они који су лаке савести за добар новац продавали оно што је туђе ономе ко је највише обећавао. Када је на- стала стагнација у производњи идеја, природно, почела је нездрава обнова минулих идеја и исто таква нездрава навала иностраних идеја. Ако једом народу, каже Манцини, недостају религи- озне, научне и уметничке истине, он их узима оданде где оне постоје. Прошлост је одједном почела да плива у болесном ореолу и пролеп- шала се на неприродан начин. Одједном су сви почели да верују да је минули живот био мно- го савршенији него садашњи. И трагом продора идеја увезених из иностранства сви су почели да веРУЈУ Да је живот у иностраним државама мно- го савршенији него овде. Започело је болесно прецењивање историје и иностранства. Човек је нехотично одбијао чак и метлу од сирка и маст за косу ако нису били инострани, јер је био не- поверљив према свему што је потицало одавде. Полазио је од претпоставке да се чак и за хар- тију за писма лепи нешто од оне издаје која је изгледала да се одомаћује.

Случај Бајрона је школски пример. Свакзна да је лорд Бајрон живео у доба које непосредно следи после Наполеона. Његова уметност је са

54

становишта садашњег тока мисли имала два карактеристична момента: један је беспоштед- на позитивна критика енглеског племићког и грађанског јавног и приватног живота, а други— реализација новог, херојског осећања живота који је Наполеон ослободио.

Бајронов утицај је био веома јак у целој Европи до четрдесетих година. Последњи та- лас који је запљуснуо Руса Љермонтова управо се онда смирио када се овде појавио Бајрон као јунак доба. И његова критика, и херојски идеал живота почели су да делују четрдесетих годи- на, значи касно, и ово деловање је без прекида потрајало све до почетка новога века, исто тако нема никаквог претеривања у томе ако човек овде говори о несумњивој Бајроновој традицији.

Просто је критика енглеског јавног и при- ватногживота заменила домаће односе. Нестало је аутохтоне критике, дакле преузета је оданде где је постојала. Бајрон је постао домаћи пи- сац. Имитиран је, поштован, изражавано му је дивљење, људи су се позивали на њега. Али није деловала само критика. Важније од тога, пресудније и дубље — идеал херојског живота: песник узнемирен осећањем истине, страсни и распомамљени геније који одлази у добровољ- но прогонство, јер се код куће не може изрећи истина. Истина се не може изрећи! То је херој доба који истину не сме да искаже! Минуло је већ време да је писање још било критика живота. Време је минуло када је још било дозвољено ши- бати, писати сатиру, учити, наступати, отворено, поштено говорити. Већ није било слободно ниш- та друго до отворено фабриковати дрске фразе о користи човечанства и о обнови нације и тајно их гутати на лупешки начин. А ужасно је било то

55

што је све започело тек онда, али се већ видело да га ништа неће спречити у његовом светском походу. То је био пут напретка. Прогресивно фарисејство. То је призивао зепзе оГ ргозрегку?

— пракса? — банкарска штедионица? — коњске трке? — да будемо реални?

Свако у коме је горела једина мала искра душе, Бајрона је примио у своје срце. Бајрон је постао невидљиви вођа песника. Бајрон геније. Песник који сме да каже истину. Биће достојно завидљивости и дивљења, он који је у својој еле- ментарној страсти примио на себе срџбу целе земље, јер је морао да каже истину. Слободан човек! Каже оно што види, и оно што свако види и зна, али нико не сме да искаже. Подноси пору- гу, прогањање, али ни за тренутак се не поколе- ба. Бајрон је херој доба!

10.

Почетком четрдесетих година пак престаје дејство Бајрона у Европи. Јавили су се нови хе- роји доба, не толико гласни и не толико театрал- ни, али не мање истински. Ти хероји су: Бодлер, Кејркегор, Шопенхауер, да човек и не помиње Гогоља, Јакобсена, Леопардија и остале. Ако је књижевност слободна, она онда испољава дво- струку делатност: критикује живот и пружа хе- ројски идеал живота. Делатност међутим није паралелна. Обе су једно. Агис је и критика, и хе- рој, Бајрон је и критика, и херој. Нова критика и нови херој: онај човек који је ухваћен на делу своје критике, кога прогоне, ућуткавају, исмеја- ваЈУ> гуше, који живи осамљен, у сиромаштву, поремећена ума, и скапава у сиротињском дому. Али он исказује истину. У односу на ситуацију

56

овај нови херој већ изговара сасвим другу вр- сту истине. Смисао живота тоне према унут- ра, истине постају све присније. У односу на њих Бајрон је младалачки и површан. Бодлер и Кјеркегор већ су дотакли религију. Овде је жи- вот потегао тако темељну и радикалну крити- ку која је већ слутила да ће нова херојска фор- ма живота потпуно и у целини почети да постаје религиозна форма живота.

Нови преокрет који је започео четрдесе- тих година својом елементарном снагом овде већ није приспео. Последњи херој је био Бајрон, и ово је раздобље овде потрајало до краја свет- ског рата. Овде-онде је искрсавао глас Бодлера, Шопенхауера, Кјеркегора, углавном код аут- сајдера, или ако није било баш тако, онда пот- пуно погрешно схваћен и фалсификован. Карактеристичан пример: Бодлерово име је први пут искрсло на почетку новог века, и онда је до дна срца било кварна појава, чак у својој кварности разблудно патолошка. Свако би се био зачудио ономе ко би смео да каже да је Бодлер за Французе: „последњи црквени отац“.

После четрдесетих година престала је ду- бока и битна веза која је одржавана с Европом. Бајронов дух је живео још педесет-шездесет го- дина, а онда је престало узајамно дејство. И из иностранства су углавном пристизала само но- вија инфлаторна дела: Зола, Мопасан, Вајлд, и само су она имала утицаја. То је била ситуација на почетку прелома века.

11.

Ако један народ нема религиозних, научних и уметничких истина, он их преузима оданде

57

где оне постоје. Ако једном народу недостаје критика живота, он је преузима оданде где пос- тоји. Ако једном народу недостаје херојски иде- ал живота, он га преузима оданде где постоји. Народ који скрене с пута богова, узима своје бо- гове оданде где они постоје.

То је једино у чему не може бити преваре. Истина и критика и идеал и богови могу се про- терати с говорничке трибине и с вашара и из јав- ног живота, али се не могу прогнати из човеко- вог срца.

Агис је осиромашени, заостали народ који је чамио у тами желео да изведе на пут богова. Бешењеи је донео истину, критику, херојски иде- ал. Пут предака и пут богова као да су се прими- цали један другоме. И он је споља донео крити- ку и идеал. Али уз Французе ту су били Латини и Немци, а ту је била и прошлост. Из сећања је започета изградња пута богова. Остварена је не- зависна и слободна критика, и појавио се нови и сопствени идеал живота.

Међутим, два пута су се опет разишла. Средином деветнаестог века пут богова више није означавао мађарски песник, већ Бајрон, чак и за најнационалније песнике. Генерацију од 1820. године оборила је мисао запбе о^ргозрепгу. Следећа генерација је морала да бира, и одабра- ла је између два пута: куда да крене, да ли да настави Бешењеија, или Сечењија. Одабрала је другога. Ојачао је зепзе о? ргозрегку. Ово више није било случајно скретање. Већ су две генера- ције ишле овим путем. Већ је за трећу генера- цију заиста био пут предака. Трећа генерација, Деак и нагодба опет су изабрали споразум, не критику, просперитет, не идеју, пут предака, не пут богова.

58

Четврта генерација се већ супротстави- ла путу богова. Изгледало је да истиче идеал. Изгледало је да пракса и просперитет и реална политика постају идеал. Идеал постаје нагодба. Критика је практикована, али је овом критиком започето исмевање пута богова и његов презир, схватање да је он застарео. Из овога доба поти- че идеалиста као подругљив назив. Овај преок- рет означава Миксат. У Новој зрињијади се дого- дио преокрет: богове (Зрински) тапшу по раме- ну и говоре им да они више нису за наш реалан свет. Како се неопажено овде појављује Велики Инквизитор! Како се глатко и с каквим смешком солгабирова шаље лепо Спаситељ: одлази, при- јатељу, јер ако нећеш, поново ћемо те разапети!

За мит се испоставља да је празновери- ца (Кишобран светоЈ Петра). Херој није ништа друго до преживели ћакнути ћудљивац (Опсада 1рада Бестерца). Ми смо већ одавно изван тога. Важни су избори народних посланика, остало је за ђаке пригодом патриотских школских све- чаности. Ми смо већ озбиљни и зрели људи, не идеалисте. Ми се — када беседник говори о Богу и домовини — згледамо и намигујемо. Миксат је први отворено намигивао на путу предака, бо- гови су се заруменели.

Избор је обављен. Богови су компромито- вани. Претходне генерације су се увек помало бојале. Чак су Деак и његова генерација целог живота имали лошу савест. Сада су већ могли да дођу Ђурковичи, и пештанске кафане! Критике се више не треба плашити. Херојски идеал жи- вота је мора егзалтираних песника! Протекција је важна: партијска вечера, редакција, проспе- ритет. Тако је освештан пут предака.

59

12.Онога тренутка када је уследила пауза у

производњи битних идеја, започела је нечувена производња небитних идеја. Чим уследи стаг- нација у јављању егистенцијалних идеја, на- стаје статистичка продукција у лажним идеја- ма. Јер оно што је бивство изгубило у квалитету, покушава да надокнади квантитетом. Писање васпоставља количином оно чега се одрекло у интензитету. Започела је инфлација иностран- ства и прошлости, позоришна конјунктура, вре- ме штампе, беседа, пропагандних чланака. Пут предака и пут богова одвојили су се на свим тач- кама.

Али су се раздвојили стварна историја и привидна историја. Манифестна, опипљива ис- торија, припремљена за јавност и за школске ђачке свечаности, добро нашпиковано мисли- ма из уводника, и миксатовска прошлост којом се рукује уз добронамерни смешак инквизи- торског тапшања по рамену, прошлост препу- на оне узвишене свести да је нација велика, чак највећа, па чак и од тога много већа. Насупрот томе латентна, прећутана, горка, скривена ис- торија генија побуњене савести, који се повукао у опозицију, била је препуна грехова, подлости, издаја, неверности, опачина. Њих две се нису могле сусрести. Нација је имала две историје: једна се учила у школи, али онај ко се освестио, похитао је даје заборави.

Таква је била и историја књижевности, чија је атмосфера личила на изборе народних пос- ланика, и на уводник, она од које је за десет го- дина написано више него пре тога за две сто- тине година. Друга историја је била окретање

60

претходне на наличје. Историја која се учи јес- те све сам мед и шећер и изборна пропаганда, а прећутана је све сам отров, завист и освета. А истина је нестала. Само су се кошкале страсти и интереси. Једна историја је исто тако неистини- та као и друга. Истина је у њима само потресни инстинкт власти, која је била безобразни израз.

Затим су пристигли виртуозни лажови, који су осам томова налагали о националним херојима и песницима и сликарима. То је плод зашећерене инфлације прошлости. И појавили су се виртуозни лажови друге стране, који су по узору на психоанализу с напетом природношћу анализирали задах постељине слугу. То је плод иностране инфлације. И стигли су побуњеници који су у првом лицу једнине дерњавом испуни- ли свет како је све малено што је велико, и како је све велико што је малено, али, разуме се, од свега великога они су највећи.

А ситуација нације: после и на основу це- лог низа основних иностраних изјава ствари се више нису могле сасвим забашурити. Само на- сумице: Толстој, Ролан, Франс, Хамсун, Ибзен, Стриндберг, Ниче, Шпенглер, Георге, Клагес, Ортега, Кајзерлинг, Евола, Мерешковски значе такве геније пред којима се више не може скри- вати. Генерација од 1920. године открила је да треба да бира између пута предака и пута бо- гова. Нашао се не мали број људи који је бирао. Знали су да оно што ће жњети јесте усамљеност, сиромаштво, прогањање. То је тада већ свако морао да зна ко није био идиот. Истина се није смела изговорити. Зато ју је тербало одржати и чекати. Боље је чекати с генијем, него тријум- фовати против њега.

61

У међувремену су постали тридесето- годишњаци. Шта је? Не догађа се ништа? Не. Ништа се није догодило, само је просперитет цветао даље, и појављивали су се романи од осам томова, и даље је анализиран задах постељине слугу, одржавани су говори о препороду нације и писани уводници о много већој величини која је већа и од највеће величине, и побуњеник, који је још увек мислио да је Бајрон, без престанка је дизао галаму у првом лицу једнине.

Ништа се није догодило. Имали су спо- собности, имали су знања, имали су савес- ти. Постали су нестрпљиви. Изгубљено све? Неплодно треба умрети без изговорене речи? Напустили су каријеру, напредовање, имање, углед, утицај, али пре свега веру да се може по- моћи? Шта да радимо? — Онда је један почео да лаже. Не много. Онолико колико малено зрнце прекрупе. За малени положај. За малени при- ход. За малено напредовање. Ето, гле! Па и није било тако тешко, а какав леп резултат! А онда је још мало лагао. Али тада већ колико зрно па- суља. Па још мало колико шљива. Ускоро је пос- тала велика као лубеница. Постигао је што је хтео, ушао је, именован је, унапређен је, добио је новац. За мало издаје. Одиста није била вели- ка ствар.

Али стиже катастрофа. Када су припадни- ци ове генерације, који су издали истину, пос- тигли што су хтели, доспели у благостање, пос- тали директори, председници, и када су приспе- ли у непосредну близину достојанствене титуле, онда су поверовали да могу да се маше свог при- времено скривеног генија и да започну да гово- ре истину. И у томе су били поштени: нису га се потпуно одрекли. Хтели су да кажу. Истина, не

све и не одједном. Својој позицији су дуговали да то не учине. Само у деловима. Међутим, ге- није није дошао. Нестао је. Чудно! Толико се уп- лашио малене лажи! Толико се згрозио малене издаје! И таленат као да више није био онај ста- ри. И он је нестао. Нестала је истина, нестала је идеја, ватра критике, одважност, снага. Коначно и неопозиво и заувек нестале.

63

Мистика уместо политикеIII

1.

Око хиљаду деветсто тридесетих година у духовној ситуацији Европе догодила се тако ду- бока промена чији се значај за сада не може оце- нити ни у главним цртама. Више н»их је, у исто време, готово истоветним путем, скривеном мо- нолитношћу — што претпоставља присуство ге- нија — схватило да велика питања човечанства не разрешава социјална мисао, него религија.

Откриће је тако нечувено, превазилази све остало по важности, значају и темељности, својом оштрицом задире у све оно што је до сада сматрано важећим, досадашња мишљења то- лико поставља наглавце, стара уверења толико распршује, ломи, мрви и мете да човек збуњено стоји и не може да се освести. Како ни за трену- так не би било сумње: није реч о томе да рели- гија велика питања човечанства разрешава тек тако, уопштено као последњи судија. У открићу је потресно што је религија продрла сасвим не- посредно, сасвим конкретно, сасвим практично и у сасвим обична свакодневна питања. Не иде- алистички, теоријски, академски, у књигама, с предикаонице и у цркви, него егзистенцијално, фактично, у кухињи, на пијаци, у кафани, на улици, и у дућану. Не у највишој идеалној ствар- ности, него без ценкања у целокупној стварнос- ти. И то колико изненадно, исто толико коначно и неопозиво. Захтев продора религиозне свести, религиозне одговорности, религиозне савести, односно преокрета који се догодио од социјал- ног у религиозно, у оном тренутку када се поја- во, постао је у толикој мери обавезан да почев од тог трена сви они који то нису примили к знању, једноставно су могли сматрати да се налазе

67

изван игре: њихова реч и делатност су већ пре-вазиђени, не односе се на фактичку стварност, заостала су, застарела и иреална бића. Док чо-век, и то сваки човек на самом себи није докрај-чио радикални религиозни обрт, дотле свака та-козвана реформа, било социјална, културна, ду-ховна, било реформа укуса, морала, или нечега другога — јалова је. Дотле се само пуке споља- шњости могу изменити. Може се бирати између краљевине, демократије, социјализма, дикта- туре. Избор у суштини неће значити ништа. Не може ништа ни да значи. Спољна обнављања не разрешавају велика питања човечанства. То је све само политика. Оно уверење које очекује ре- зултат од спољних промена назива се политика. Велика питања човечанства једино зна и уме да разреши онај човек који је спознао да решење не треба почети реформама, него човеком, не по- литиком, него религијом: не споља и социјално, него изнутра у човеку; не масовно, него свако понаособ. Управо зато она делатност која служи промени, и која жели да разреши велика питања човечанства, треба да се преобрази. Свака врс- та спољне делатности безразложна је и сувиш- на и бесциљна. Политика је вера у успех спољне делатности. Политика води од краљевине до де- мократије, од социјализма до диктатуре. Крајњи резултат политике, односно спољне делатности јесте појачана спољна активност: насиље. Почев од овога трена треба радити на унутарњој про- мени. Активитет треба да се окрене према унут- ра. Музп^ие аи Неи с1е роН ^ие, каже Пеги: умес- то политике мистика.

2.Предходна ситуација, макар овај пут само

назначена, могла би се започети сумирањем на- ших знања која се односе на кризу. Треба почети од кризе, јер раиије не вреди, а нема ни смисла. Светска криза се од средине прошлога века већ могла да осети на свим линијама. Седамдесетих година су започели социјални покрети, на крају осамдесетих пажњу је обратила и еконо- мија, у новом веку скупа су запретили морална, друштвена, светоназорна, духовна криза; избио је Први светски рат и потом се почело говорити о сутону Запада. Наравно, не овде. Овде је криза била припуштена само петнаест година касније, и у смислу зепезе оГ ргозрепгу само је смела да буде пролазна финансијско-прометна збрка.

Криза је неочекивано погодила нацију. Није имала генија који би је упозорио. Касније, када је већ свако знао да је стигла, порекли су је. Покушали су да се повуку назад у сецесију. Пред Други светски рат најпомоднији човек био је Фрања Јосиф, животни идеал царски Беч, људ- ски идеал аустријски официр и његова партнер- ка млада шваља из Гринцига. Агис се вратио на бечки двор одакле је и кренуо.

У Европи су начињени многобројни поку- шаји за разрешавање кризе. Ако свесно и није увиђано да је одиста реч о великим питањи- ма човечанства, јер је то на крају века тек ре- као Ниче, претеће својство ситуације веома се осећало. Прво питање је било економија. Онда се још веровало да је то услов људског бивства. Збрку кредита и финансијских токова, грешке производње, царине, уговоре, конјунктуру, раз- мену роба, питање рада еконимија није могла да

69

среди унутар сопственог круга. Коначно, сваки битни део овога питања зависио је од појединих држава. Тако је цео проблем пребачен на про- стор сила света. Покушано је да се овде оствари нека равнотежа. Покушај није могао ни да сту- пи у озбиљан стадијум, јер је међу појединим државама било толико дубоког друштвено-ор- ганизационог и класног померања да их је било немогуће довести на заједнички именитељ.

Тако је наступио социјализам. Настојања социјалиста су у светско-историјском тумачњу смерала да остваре равнотежу унутар држава, али с међународног и људског гледишта. Ова равнотежа желела је да у свим државама оства- ри јединствен друштвени поредак. Да се то ус- пело реализовати, онда би државе могле доћи у међусобну равнотежу. Да су потом државе света биле доспеле у равнотежу и у питањима држав- не власти — ово стање се онда називало свет- ским миром — онда би се могла отворити нада и за сређивање економских питања. Невоља је једино била што унутар држава није успело ос- тваривање друштвене равнотеже. Испоставило се да је беспомоћан социјализам који је желео да спасе човечанство од моћних чинилаца и од рата за економску незаситост (1914). Зашто? Јер се у међувремену испоставило ако се жели ре- шити економски део кризе, не треба започети од економије, али ни од инстикта власти држа- ва, а ни од уједначавања друштвене структуре појединих народа, него још много дубље и ра- није. Социјална мисао је непромењено остала код тога да је решење кризе социолошко питање. Треба започети од обнове друштва. А онда је из- ненада и неочекивано један део људи, најбољи од најбољих приметио да је и социјална мисао

70

мало. Не треба започети од друштва, него од об- нове појединих људи. И оно што помаже није нека научна, просветна, културна, морална, ду- ховна обнова. Човека треба обновити на мета- физичкој основи. То је био преокрет од социјал- ног у религиозно. Једино кад се човек измени на метафизичкој основи, једино онда може да се говори о осталом. Дотле не може. Захтев и право на морална, економска, друштвена доб- ра и мир могу имати само они који умеју да до краја спроведу религиозни преокрет; и онда може бити речи о томе да се изнутра уједначе- не државе међусобно уједначе и у стремљењи- ма власти, и светски мир може да уследи; и тек тада се може говорити о томе да се васпостави рад, трговина, новац, промет роба, непоремеће- ни економски поредак. Вера у економску и моћ- ничку и друштвену обнову почива на спољним чиниоцима. Политиком се назива настојање које верује у промену човека спољним средствима. Економија, власт, социјализам све су варијанте политике. То је спољни пут. То је пут предака. Свет се може изменити једино унутарњом об- новом човека. Политика само наизглед мења, а суштину ни не дотиче. Једино религиозно пре- ображен човек може остварити социјални поре- дак, светски мир и само тако је једном и заувек могуће уклонити глад и оскудицу. Треба почети од метафизике. Први корак свако треба сам да начини, и изнутра га треба начинити, и према Богу га треба начинити. То је унутарњи пут. То јепутбогова.

3.

Данашња ситуација би се, ма и у облику скице, овако могла сумирати: манифестна сли- ка доба просто је обезоружавајућа. Концертне сале су препуне. Већ сви и без концертних про- грама знају сва дела Хајдна, Моцарта, Бетовена, Баха, Чајковског, Брамса, Шуберта, Шумана, Цезара Франка, Вагнера и Стравинског и зато треба прибирати петоразредне ауторе рене- сансе и барока да би било изведено нешто ново. Попуштајући заједничким жељама сваке неде- л>е пред препуним клупама одржавају се фило- зофска, метафизичка, естетичка, математич- ка, физичка, астрономска предавања. Глад за знањем је тако велика да се стотине људи упи- сује на курсеве за отварање рупица, за низање бисера, за учење беседништва, за књиговесце, за прављење картонских кутија и за дојење беба. У међувремену сваког се месеца појављује бар по пет енциклопедија о позоришту, о музици, о правној науци, о ботаници, о аеронаутици и о ратној науци. Истина је да је образовање онај те- рет од којега човек што више узима, све лакше хода. Али човеку се каткада ипак јавља утисак да је ово знак исцрпљивања. По музејима струч- ни водичи масовно поучавају стотине посети- лаца Белинијевим лепотама. Али исто толики број људи ходочасти на крај града и под струч- ним вођством три сата разгледа камени зид који су, по свој прилици, саградили још Римљани. Невероватно! Зар то није исцрпљивање! Зар то није компендијум, зар није очајна и патолош- ка екстраверзија човека који је сасвим изгубио своју унутарњу везу. Спољна средства напрежу сву своју снагу како би могла да измене човека.

72

И људи напињу сву своју снагу како би себе из- менили спољним средствима. Не доводи на сто- тине њих жеља за образовањем на курсеве и у учионице и на концерте и на научне излете, него вера у политику. Сви ови људи верују да ће их спољна средства успети да измене. Због тога је много енциклопедија, научних путовања, из- ложби, коментара. Ни не слуте да је прошлос- ти: књижевности, уметности, музици, фило- зофији једом и заувек и потпуно крај. Мисао и уметност и дух увек само потпуно превреднова- ни, преодевени, поново доживљени могу да ос- тану, прецизније само тако постоји могућнест да се поново роде. На тај начин — као пуки на- ставни предмет — цела прошлост је колосална ропотарница, понајвише декорација снобова. Има само археолошку занимљивост. Више није ништа друго до култура. Традиција има смисла само ако се поново ствара у садашњости; али се традиција у садшњости само изнутра може по- ново остварити.

Инфлација општег просвећивања није ниш- та друго до искуство пуке статистичке културе у маси која је постала некритичка, и латентни смисао целе манифестне појаве: велика већина, која слепо верује у снагу преобажаја спољних средстава, хвата се за похабану културу. Ствар не значи ништа друго, и говорити више о томе, сувишно је.

4.

Вера у спољња средства испољава се не само у томе што човечанство очекује решење својих крупних питања од подизања општег об- разовања, или од техничког напретка, или од

73

сређивања екоиомских питања, или у крајњем случају од доласка на власт неке политичке пар- тије. Очитовање некритичности најболније је тамо где се збива одлука у човеку о избору спољ- них и унутарњих средстава.

То место је психологија. А ситуација опстаје или пада на психолошкој култури. Ово неугод- но опште питање искрсава готово сваки дан: како је могуће да у јавном животу, у економији, у црквеном животу, у књижевности, у уметнос- ти иступа у први план искључиво све сам срам и никоговић? Све такви људи чије би право мес- то у правим односима било у тропском логору на присилном раду. Како је могуће да — како би рекао побуњеник — друштво терорише одврат- ни тип разбојника, и немогуће га се ослободити? Зашто није могуће? Јер када год буде такнут, из његаувек искачу такозвене велике идеје. Обнова нације, или напредак човечанства. А идеју тре- ба узети озбиљно. Ако човек ради у интересу ве- ликих идеја, не смемо га дирати.

Наравно, свако зна да човек који је по ма- нифестном привиду генерални председник-ди- ректор, по латентној стварности је бруталан, на- силан и подмукао тип робијаша на галији. Ипак против њега се ништа не може. Зашто? Јер чове- ку недостаје психолошка култура која распола- же средствима методичне и свесне одбране од оваквих појава.

Основа познавања човека је идеологија. И то музеална идеологија. Потхрањују је историје књижевности. Ни не слуте да основа познавања човека треба да буде егзистенцијална. Не тре- ба поћи од спољњег привида, него од унутарње стварности; не од идеје, него од егзистенције. Не од манифестног, него од латентног човека. Али

да би неко видео латентног, односно стварног, односно егзистенцијалног човека, неопходна је психолошка култура. Неопходна је психолош- ка култура ако се неко, случајно један робијаш, позива на препород нације, хладнокрвно упита: колико кошта тај препород нације? Питање је опште, и прилично је неугодно.

Народу који нема психолошке културе не- достаје за људско бивство неопходно потребно позвање људи. Познавање људи иначе није ниш- та друго до знак да се бринем о човеку с којом за- једно живим и да га прихватам озбиљно. Трудим се да га разумем. Из овога покушаја разумевања настају категорије колективног познавања људи, које несвесно регулишу социјални живот. Где ових категорија нема, људи једни према дру- гима живе у незнању. Ту недостаје познавање људи. А то је увек и без изузетка знак да се људи не брину једни за друге, чак да су једни другима на терету. Не постоји онај елеменат љубави који претходи познавању, на којем се може пробу- дити и развити неко знање, виђење. На оваквим местима људи се међусобно ни не разумеју, а не могу се ни разумети. Не познају се, а ни не могу да се познају. У психолошки некулурним наро- дима људи су — управо зато што се међусобно не разумеју и не познају — неповерљиви једни према другима. У некултурним народима недо- статак међусобног познавања коначно резулту- ра тиме што се између себе непрекидно препи- ру, гложе, расправљају, мрзе и из потаје једни на друге реже. Пошто се не познају, неповерљиви су, и пошто су неповерљиви, како би прикрили и одржали у противтежи своје незнање, једни друге мучки пробадају. Не постоји познавање људи, али је тим више оговарања; једни према

75

другима су иа манифестан начин медени, али једни о другима иза леђа само пакости умеју да говоре.

Вера у спољна средства до сада је изазвала неслућену инфлацију образовања. Истовремено због занемаривања унутарњих средстава усле- дила је потпуна психолошка непросвећеност. То је разлог што ови људи виде само идеологије. Само су на идеологије наштимовани. Само њих сматрају важним. Мисле да су људи покрет- на схватања света. То је разлог због чега је при- бављање свих значајних места у друштву пуко спољње питање. Укупни принципи и вредности критике су спољашњост.

5.

На овој основи би се могло даље, а коб- не последице одступања између два пута могу да се укину на целој линији човековог бивства. Може бити речи, на пример, и о томе како пос- тоји управо безверје у корену психолошке не- културе. Истовремено откуд то да недостатак метафизичке основе води неинформисаности и у спољњем свету. Самој овој теми требало би посветити посебну студију. Не треба изостави- ти ни то како се недостатак метафизичке осно- ве испољио у овој појави која се назива репага- низација. Репаганизација се очитовала, поред осталога, и у срозавању варварске честитости и обичаја, неотесаног понашања, грубог укуса, морала на разину дивљака, али и у неумереном узимању маха, у универзалном немиру и за- кржљаним враџбинама, као и у ширењу замена за религију.

Требало би поставити питање не само у књи- жевности, која је очитовање позитивног критич- ког духа народа, него и у економији, у васпитању, у моралу, у јавном животу, у уметности како је одложено свако питање које се јавило и које је тражило решење, и како је забашурено и порек- нуто и утајено. Како се догодило да је народ вео- ма јако осећао одлагање решења, и ово осећање се јављало у све снажнијој жељи за вођом, у нади да ће вођа разрешити сва питања. Наравно, пос- ле Бајрона нема више вођа, а не може их ни бити. Нема никога на чијем би рамену свет, потонуо у таму, опет могао да исплови на светлост. Око 1930. године још би се могла наћи једна једина таква личност чији би одлучан наступ бар мало изоштрио ствари ако их и не би рашчистио. Овај вођа није стигао. Од тада, као последица наго- миланих пропуста, задатак је већ превазишао границу до које је још могао деловати један чо- век. И на концу, од тридесетих година уследио је религиозни преокрет, разбудио је свет: вођа је само спољње решење, што је само други из- раз за то да је политички. Спољким средствима остварити суштинску промену—ово уверење се такође назива политика.

Поставаљање ових питања за сада треба од- бацити. Исто тако не може бити ни говора о томе пошто је престала књижевност као позитивна критика живота, тиме је нестала и у књижевнос- ти, али и у животу она особена уметничка мо- нолитност која се назива стилом. Стил је у људ- ском бивству општа разина вредности, и скриве- не аналогије међу објектима, остварене посред- ством ове разине, која се може наћи у предмет- ној култури, у људском животу, у обичајима и другде, али увек извире из критичког духа. Ово

су унутар културе стилске истоветиости живот- них појава. То је оно што се изгубило. У књижев- ности данас стил замењује трик. Стил је нехо- тична лепота, трик је намерана опсена фалси- фикатора новца злих намера. Овај пут не може бити речи ни како је у оваквим околностима и после претходних догађаја потпуно неочекива- но уследио Други светски рат, рат који главом удари у најкрупнија питања кризе, и како је из данау дан све разумљивије све што је спољашње, односно крах политичких средстава. Други светски рат је у светско-историјском тумачењу потпуно раскринкавање политике, пораз свих спољњих средстава. Раскринкавање тога како насиље као раг ехсе11епсе појава политичког ак- тивитета може да одводи милионе људи у смрт, али да кризну ситуацију ни за мрвицу не уме да измени. Крупна питања човечанства се не могу решити спољним средствима. Наравно, рат има и другачије тумачење, а оно је тесно повезано с претходним. У свету који је остао без демона и без бога већ је Први рат призвао Силе. Тада су већ призване такве Силе пред којима се и овде, и другде хтело устукнути. Овде се устукнуло у сецесију, у бездемонско време, и хтело се успос- тавити макар и најгоре, макар и сецесија. Демон их је узнемравао. Па јесте, није сувише пријат- но живети с боговима, живети у такозваним ис- торијским временима. Много је пријатније жи- вети безбожним, бездемонским животом, каси- но-животом и животом коњских трка. ЕшШсћ е т СоШ — узвикнуо је Рилке када је избио Први светски рат. То је био први бог доба, прва не- пријатност: ужасни Рат. Сада се већ може раз- мишљати о томе како политика односи у гроб једну нацију. Обнову може да спроведе само

78

обновљен човек. Људи се могу поставити у вр- сту, могу се обасути значкама, могу се научи- ти идејама, историји музике, прављењу рупица за дугмад, археологији, џепови им се могу на- бити новцем и мозгови такозваном културом, а ситуација се ипак ни мало променити неће. Све су то спољна средства. Вера у промену спољним средствима назива се политика.

6.

Принцип обнове код Агиса није био беспре- коран. 0 томе је већ било речи. Од 1770. до 1820. година важећи естетички начин живота, међу- тим, донео је геније, и тако то и треба прихва- тити. Ако естетика и није дала вредност, буди- ла је осетљивост према вредностима; ако и није пружила идеал живота, живот је критиковала на позитиван начин; ако и није умела да ство- ри истинског хероја, остварила је високу рази- ну. Пут који је означио Агис није био пут богова, али је био с њим паралелан. Није био унутарњи пут, али је остварио оне могућности да се пут отвори и према унутра. А сасвим је поуздано да за тих педесет година вредност књижевног дела није зависила од тога колико је представља- ло политичко становиште. Безначајност истак- нутих људи била је уметничка, а не политич- ка. Онда још није бркано национално осећање с ординарном политичком пропагандом. Јер на- ционално осећање уме да оствари повезаност с другим нацијама; тиме што је верно себи самом, оно признаје и верност осталих. То је први услов хармоничног осећања човечанства. Сто година касније то већ није вредност. У космополитској поезији нација и човечанство су се већ узајамно

79

искључили. Већ нису познавали ништа друго до политичку пропаганду. Национализмом се на- зивао правац који је разорио повезаност с дру- гим нацијама. Национално осећање међусоб- но изједначава народе, политика их хушка јед- не на друге. Као што се истински верници без религиозних разлика сусрећу у Богу, а теолози се гложе око „јоте“. За ових педесет година било је највише шанси да се нација непосредно и де- латно укључи у европску духовност. Сто година касније и ова могућност је нестала. Књижевност је већ била само политика. Књижевне личности и књижевна дела одржавали су само политичка струјања; док је струјање живело, дотле је и дело деловало; чим би струјање пало, и дело се губило, и остајало је пука занимљивост доба. Књижевно дело је имало други циљ, а не да каже истину. Служило је. Правцу, партији, принципу, поли- тичкој личности. Роман, драма, песма поста- ли су дидактичка партијска дела. Истовремено се изгубила чиста књижевност, што значи и осећање за чисту истину. Стилови који су сти- зали из иностранства већ нису били у стању да се протумаче другачије, једино као политичко борбено средство. Тако је, на пример, натурали- зам постао средство политичке пропаганде со- цијалиста; касније ни кубизам нису умели дру- гачије протумачити, једино као феномен кому- низма. Тако је прошао чак и Гап роиг Гаг*. Тако је прошло и народњаштво. Чак су и у песме и у књижевну критику шверцоване тенденције уводника; да се и не помињу томови историје и историје књижевности. И истраживање села је имало политичко порекло. У то време је изгле- дало као да је социјална правде избила у први план. Како би ситуацију пореметио, и скренуо

пажњу са стварности, слој градских капитали- ста иницирао је покрет „у интересу праведне по- деле земље". Почели су да прогоне феудализам, велике поседе. Све то парама крупног капитала, и само зато да у случају једног социјалистичког покрета крупан капитал скрене пажњу са себе и да страстима народа добаци земљишни посед. 0 правди је овде исто тако било мало речи, као и другде. Оно о чему је било речи јесте — полити- ка. Под оваквим околностима Европа ову књи- жевност није узимала озбиљно, а није ни могла узети. Нико није био склон да хонорише пропа- ганду. Национално питање би свуда изазивало одјек, као што је и изазивало свуда где се ис- пољавало: у Скандинавији, у Русији, у Италији. Где се огласила истинска национална мисао, Европа би то увек приметила. Али малена пар- тија, дух касине, атмосфера бирања солгабиро- ва — кога, до ђавола, то да занима? Измишљане су улепшавајуће теорије како се нација увек мо- рала борити за опстанак, па отуда ни њена умет- ност није била ништа друго до израз те борбе. То је академско опште место којим се две-три новије генерације одржавају у мраку. Наравно, тиме се ништа не спасава: ни све смањенији критички дух, ни губљење хуманог, ни недоста- так увиђавности, ни фразоликост мисли, ни све већи пораст заинтересованости, пристрасности, нестрпљења, све ужасније сужавање перспекти- ве. Академско опште место хоће да наслути као да се ова књижевност мање поштује због свог претераног националног својства. Не. Оно због чега се мало поштује, то је управо због потпу- ног и савршеног недостатка националних црта. Наиме, споља се сасвим добро видело оно што нико изнутра, због нестанка критичког духа,

81

није приметио: мора се начинити разлика из- међу националног и политичког. Овде је била политика, али се нација изгубила већ пре сто- тину година. Национално осећање и политичка пропаганда већ су тада били потпуно поисто- већени.

7.

Питање народа постављено је отприлике пре сто година. И како би се ствар од првог тре- на рашчистила, треба изјавити, чак треба бити и против сваког приговора, питање није поставио народ. Идеју слободе грађанства најпре је пос- тавило племство. То је био крај 18. века. Идејни свет Агиса разумљив је само тако што овде племић говори грађанину и жели да га уздиг- не. Естетика, односно развитак осетљивости за вредности, реализација критичког духа, поди- зање разине живота односило се на грађанство.

Стотину година касније пак грађанин Миксат већ је пролетер у томе како исмејава мит, Херцег је пролетер у томе како обожава џентрија, а Тиса је пролетер у томе како влада- вину гради на принципу насиља. То је симулта- на историчност.

Племство је у грађанству пробудило жељу за слободом. Грађанство је у радништву пробу- дило жељу за слободом. Да је покрет пролета- ријата кренуо из грађанства, то се може лепо ко- рак по корак пратити у европским и у домаћим односима. Идеје слободе приспеле су одоз- го. Идеја увек долази одозго. И мисао о народу је дошла одозго, и то од градског човека. Сада нека не буде речи о социолошком сентимента- лизму и о носталгији за селом грађанина, што

82

свако исувише добро зна. Нека не буде речи ни о томе колико је овај емоционални елеменат мо- гао бити пресудан у развитку неке политичке тенденције. Ни о томе како градска симпатија, негована према провинцији и селу, несвесно до- пуњава себе сопственом супротношћу. Факат је да мисао о народу најпре није ништа друго до излив потиснутог идеализма-природе у град- ском човеку. Сам свет села то и не разуме; и ако има неко у народу који то разуме, сматра га отужним.

Од деморализаторског својства начина живота сеоски свет не пати више од било које друштвене формације, од грађанина, радника, интелектуалца. Свако се бори с кризом, изузев оних неколико хиљада људи који, насупрот свом маленом броју, има социолошки нарочиту улогу: конјунктурна класа. Формира се мешовито од грађана, од радника 5е1Г та<1е т а п , од пропалих аристократа и од сељака који су постали грађа- ни. С изузетком конјунктурне класе, свако пати, јер је свачија ситуација критична. Манифестни привид је једнозначан: сиромаштво, неприли- ке, незнање, занемареност, беспомоћност, пот- чињеност. И латентна стварност је једнозначна: сиромаштво, неприлике, незнање, занемаре- ност, беспомоћност, потчињеност. А зашто си- туација народа изгледа критичнија од других класа то је због тога што су народу понајмање у поседу средства којима се мења судбина. Оно што се обично не примећује: егзистенција наро- да је понајвише осигурана од свих слојева.

Тежину кризе народ најјаче осећа, то је ис- тина. Али је народ понајвећма у ситуацији да издржи и поднесе целу кризу. Народ понајмање уме да промени сопствену судбину; али стоји на

83

ненарушивом тлу. То тло је земља. Чиниоци се поравнавају.

Смисао народног покрета је следећи: у кри- тичној ситуацији негде треба започети разре- шавање ствари. А онда се каже: почнимо одатле одакле све долази. На извору. Одоздо. Од народа. Све то, наравно, каже грађанин. Ток мисли, као што се види, јесте политички. Спољни. Уверење које верује у промене које се догађају посред- ством спољних средстава називамо политич- ким. Претпоставља се пошто народ производи жито, које нам је главна храна, народ је извор живота, почетак ствари, извор. Отуда дакле све треба овде започети.

Оно што је најчудније, једва да је прошло не- колико година, сви су заборавили на решавање кризе народа, насупрот томе остала је закржља- ла мисао: народ је извор живота. Народ је при- мер. Народ је узор. Народ је идеал. Одједном је изгубио веру свако ко уназад до деде и бабе није могао да искаже своје чисто сељачко порекло. Говорило се о томе да за народ терба оснивати универзитете и тамо ће се предавати нечитане историје књижевности о нечитаним писцима. Народ ће учити да слуша Бахову музику, учиће да отвара рупице, беседништво, прављење ку- тија, па чак и како треба орати, сејати и жњети.

У међувремену нико није мислио да народ заправо није класа. Народ је примарна основна форма древне заједнице, древни колектив. Услов опстанка народа није да буде научен свим музе- алним идеологијама. Народ је управо оно што данас не постоји: савршено јединство свих кла- са у оном ирационалном јединству које повезује све људе. Владар је исто тако део народа као и сељак — ако уопште постоји народ. Ако га нема,

84

онда је земљорадник исто тако мало то као и ин- телектуалац. Народ је унутарњи реалитет. А да- нас упрво то не постоји, једино политичка при- видна маса. Ово уверење које верује у спољња средства назива се политика.

Народ се од свих других друштваних фор- мација разликује по томе што је религиозан. Корен народа није у политици, него у религији. Ова суштаузајамна припадност неразумљива је, натприродна,апослутна, непобедива стварност. И народ зна да жито даје земља, а идеја дола- зи одозго. Геније се налази горе. И када грађа- нин почиње да одоздо узима пример, укус, идеју, он управо иде супротно од пута народног духа Праизвор претпоставити доле: вера је безвер- ног политичког човека који је искварен у кри- зи. Постоје два пута, пут предака и пут богова. Пут предака је доњи пут који верује да је порек- ло бивства доле; пут богова зна да је порекло бивства горе.

8.

Ситуација је већ сазрела за то да се ствари коначно могу одвојити једне од других: постоји историја која се учи у школи, постоји идеја која се разглашава с предикаонице, постоји ствар- ност о којој говори штампа, и постоји човек о коме пише јагњећа књижевност. То је манифес- тна историја, идеја, стварност и човек. То је при- вид, спољашње, признато, разглашено, са стра- хом чувано и одржавано и допуштено. Али пос- тоји историја која је ипак у општој свести, иако се нигде не учи. Постоји идеја која се не разгла- шава, па ипак се у њу верује. Постоји стварност о којој само поверљиви пријатељи смеју да говоре

у четири ока. Постоји човек који живи у сред среде светске кризе, или би бар волео да живи.

Манифестна и латентна историја, идеја, стварност и човек односе се једни према дру- гима као спољње и унутарње; као неистина и истина; као илузорно и фактично, као полити- ка и религија. Између то двоје треба начинити разлику. Да би неко умео да направи разлику између манифестног и латентног човека, за то треба психолошка култура; да би неко умео да направи разлику између илузорне и фактич- не стварности, потребна је критика; да би неко умео да направи разлику између неистине и ис- тине, за то је потребно осећање за вредности; да би неко начинио разлику између манифестне и латентне историје, за то је потребан геније.

Психолошка култура, критика, осетљивост за вредности и геније живе скупа у књижевно- сти која је позитивна критика живота и оства- рење идеала живота.

Књижевност је критика и служба. Критика живота и служба идеји. И идеје служе, узајамно служе: лепота добру, добро истини, истина и ле- поти и добру. Што је неко на вишем месту, више треба да служи. То је тајна владавине. Јер вла- давина није инстинкт власти, него покорност. Владавина над животом и покорност пред бого- вима.

Водећа мисао критике није политика, од- носно није спољашњост, није манифестни при- вид, манифестна идеја ни манифестна ствар- ност, него религија, односно унутарња ствар- ност, латентни човек, и истинска идеја. Права је уметност религиозна.

Истинска књижевност иде путем богова.

86

9.Додавати много уз све ово није неопходно.

Треба се суздржавати од пропаганде; а програм неће убедити онога који до сада није убедио са- мога себе. Није нужан програм, јер није реч о тезама. Човек мора да одлучује. Мора да реша- ва, и решава. Не речима и јавно, него фактично и пред самим собом.

Сада треба само да бацимо поглед на човека који има натпросечне способности, на такозва- ног талентованог човека. Директно је очара- вајући број талентованих, снага и богатство спо- собности, оно мноштво препуно нада и подсти- цајних почетака, нијанси, гласова у чијој поја- ви свако може да ужива. И директно је поразна ниска разина талената и способности, чак и код оних који су наоко најдаље стигли. Образовање, укус, пробирљивост још није разина. Чак ако се придода мера, дубина, знање, мајсторска веш- тина, чак ни то није разина. Разина у написа- ном делу јесте оно што је у друштву дечија соба, тактичност, добро васпитање, свакодневно уми- вање и уредно бело рубље. Разина је претпо- стављена, али невидљива предусретљивост која се од осталих ни по чему не жели да разликује, а задржава елементарне обичаје који се траже од свакога. Супротност разини је дивљи геније, су- манути боем, бестидни и брбљиви бунџија, ор- динарни политички говорник који верује, пози- вајући се на своје способности, да може попљу- вати све што није он. Али је разина чак и од ово- га много више.

Код културних народа је видљиво како стварају дела уметници који располажу друго- разредним и трећеразредним способностима,

87

дела која ако и иису изврсиа, бар су прихватљи- ва и угодна. И код културних народа је видљи- во како уметници непрекидно подижу разину, а тиме подижу и разину егзистенције. Овом на- стојању је управо супротно откривање такозва- них изворних талената. Или кад уметност своје узоре узима одоздр, од народа, или од прими- тиваца. Примери дивљег генија, изворног та- лента коначно су срозали разину. Пробуђена је магловита сумња да је таленат крајња вредност, на њега се не може апеловати, и разина уопште није потребна. Тако је могла настати ситуација да су ординарни, неуки таленти без разине и без образовања потпуно разорили укус. Разина није пука естетичка категорија, људски, морални, егзистенцијални ранг. И ако недостаје, књижев- ност ће постати плен морално нижеразредних, људски безвредних, егзистенцијално лажних, болесних, или неуропатских, или сулудих, или мономанијакалних, а уз то и кварних, морбид- них и подлих талената.

Открити ово питање за књижевност исто је тако егзистенцијално питање као у друштву от- крити значај психолошке културе. Већ дуге де- ценије овде нешто није било у реду. Многи су осећали да не ваља и да на неки начин треба по- моћи. Под фирмом талента дивља хорда је ју- рила напред с прљавим устима и прљавим ру- кама. Нико није смео да подигне глас. Били су изворни таленти. Истина је да нису ништа рек- ли, истина је да оно што су писали, било је не- артикулисана дерњава, или безоблично муцање, или бескрајна брбљарија. Ако би се неко осме- лио да помене, одмах би га ућуткали: таленат! Многи су осећали да је невоља и с народном уметношћу. Коначно, за данашњи укус једва да

88

би се могао наћи нижи и неподеснији пример од земљорадника.

Ни таленат, ни уметност сама по себи није озбиљан чинилац живота, чак ни онда ако је из- ворни таленат или народна уметност. Наравно, у овоме случају „изворни“ је само политичка пре- тераност. Није изворни, само одоздо. Таленат је сам по себи безвредан. Чак постоји опасан и штетан таленат. Пример за то је џепарош, или трговац-накупац. Грешка би била када би се овде порицале способности. Исто таква грешка као кад би се веровало да ова способност може бити пример за остале. Грешка би било тален- тованим покварењацима, морбидним дивљим генијима и генијалним идиотима оспорава- ти способности. Нема недостатка талената. Недостатак је у разини. Недостатак је у вреднос- ти. Директно је очаравајући број талената, сна- га способности, њено богатство, оно мноштво пуно нада и подстицајни почетак и нијанса у чијој појави човек налази задовоство. Али је ди- ректно поражавајући недостатак разине тален- та и способности чак и код оних који су наоко постигли највише резултате. Нема невоље с та- лентом. С разином, с вредношћу, с образовањем, с укусом, с егзистенцијом, с истином, с дубином, са човечанством — укратко ипак је невоља с ра- зином. Невоља је што таленти насупрот тален- тованости на целој линији и готово стопостотно могу бити потпуно безвредни.

10.

Први проблем талента: вредновање. То је разина. Други проблем талента: егзистенција. Егзистенцијално питање је већ једном искрсло

89

када је било речи о укључивању геиерације из 1930-тих годииа. Испоставило се да талеитова- ни човек није смео да искаже истину. Геније ју је продао политици. Другачије речено: дух је про- дао пракси. То је егзистенцијално питање тален- тованог човека.

Питање је болније и мучније од било које- га другога. Не само због тога што се сваки дан збива, односно сваки дан неко ђаволу прода свој таленат, односно политици, другачије рече- но пракси, на концу каријери. Као и зато што у највећем броју случајева сума за коју је продан, бедно је малена. Као и зато што купопродаја за- право никада није извршена. Таленат се налази само у сталној продаји, односно издаји, на концу продавац, боље речено издајник, принуђен је да се задовољи или обећањем, или титулом и од- ликом са неким скромним приходом. Питање је мучније од било којега другога, јер продаја та- лента у продавцу буди неугасиву гебзепптеШ: за истином, за озбиљношћу, за вредношћу, на кон- цу и за генијем.

Издани таленат у човеку постаје негативан и почев од тог трена кад је приметио пад, од- носно кад се испоставило да је лагао дотле док није заборавио истину, опет другачије речено, почев од тог трена када је био принуђен да из- вуче и препозна горке последице издаје генија што је приспео до таквог слома да га одатле не може извући ни изнова започети живот, почев од тога трена геније нема од себе суровијег и не- праведнијег прогонитеља. Сада више не сме да такне ништа што је са становишта манифестне идејности малко спорно и сумњиво. Ако је реч о заузимању становишта, наводи уводник нај- конструктивнијег дневног листа. Пре него што

90

донесе одлуку у пресудним питањима савести, пита свог протектора и директора. Има једну једину врлину: пориче сопствену веру. Али нај- више уживања налази у негативностима: у згра- жавању и скандализовању. Он се ужасава и нај- мање критике и затвара очи када Инквизитор шаље Спаситеља назад у рај.

С овим подлим каријеристом и издајником који продаје генија можемо се сусрести свако- дневно. А питање је тим мучније и болније што се за сада не можемо надати промени ситуације. Успех, односно политика, другачије речено ђаво, опет другачије каријера, у крајњој линији прак- са и просперитет исувише су примамљиви и ко је егзистенцијално само мало начет, он ову пос- тојаност, која је овде нужна, не може да оствари. После стотину падова следи више стотина па- дова.

Оно што се на овом месту може рећи, само је једно: одрећи се. Не хтети ништа од праксе, ни од ђавола, другачије од политике, однос- но од успеха. Не сме се правити каријера. Шта треба чинити? Чекати. И опет само чекати. И кад већ изгледа да даље не иде, опет само чека- ти. Уследиће време. Сигурно ће уследити када ће се моћи напред. Али до тада треба чекати. И не бунити се. Побуна одвлачи с пута богова, али и с пута предака. Она је негативна у оба смера. Беспуће. Побуњеника одбаце богови, али га од- баце и преци. То је одбаченост. Побуњеник не може бити у праву никада, чак ни онда ако умре за истину. Не побунити се! Служити, стрпљиво, с усхићењем, с истрајношћу, с одрицањем служи- ти генија и богове и истину. Чекати и ћутати, и опет чекати. Сиромашно? Потиснуто? Згажено? Да. Нема другог начина, једино: чекати.

91

и.Око 1930-тих годииа у духовној ситуацији

Европе збила се дубинска промена: постало је очито да крупна питања човечанства неће реши- ти социјална мисао, него религија. Испоставило се да човека не могу изменити спољна средства, а промена је неопходна, јер дргачије не можемо да изађемо из кризе. Вера у промену спољним средствима назива се политика. Почев од овога времена активност је морала да се окрене према унутра. М уб^ие аи Иеи <1е роШ^ие, каже Пеги: мистика уместо политике.

Човекова егзистенција, а онда и друштва, а онда и нације не зависи од материјалних сна- га, него од Сила. Добро, постоји склоност да се то прихвати. Али прихватање има и своје по- следице: основна промена човекове егзистен- ције, а онда и поретка друштва, а онда и нације: поставка зависности одозго, одговорности пре- ма горе, буђењу религиозне савести. А за то је потребна много тежа, далекосежнија одлука него што се може и помислити. Наиме, насуп- рот општем уверењу треба изјавити: религија неће спасити човека од тога да живи моралним животом. Никаква спољна вежба нити на мани- фестан начин заузета политичка или очигледна конфесионална делатност, или национални по- зив, задатак, или дар, или положај не може дати разрешење ни за издају, ни за затвореност од ис- тине, ни за огорчење над истином, нити за по- рицање истине. Нема основе ни допуштења за објављивање неистините мисли изречене у ни- каквом колективном интересу. Ко не казује ис- тину, он лаже. Било из каквог интереса да је ка- зује. Пресудни значај религиозне мисли није

92

академски и није иделани и није за књиге, него је фактичан, егзистенцијалан и стваран. И нема од тога изузетка, није ни било, нити ће икада бити.

Последице религиозне мисли не могу се от- крити ни у крупним потезима. Ствар је генија шта ће од њих начинити. Факат је: оне постоје. Али је већ и данас сигурно да треба рачунати с новим, и од досадашњих радикалнијим на- челима критике живота. Долази беспоштедно време духа. Књижевност је позитивна крити- ка живота. А од нових позитивности прва је: ве- лике ствари стижу одозго, а не одоздо. И обно- ва стиже одозго. И пример и идеал стижу одоз- го. Свака идеја и пример узети одоздо и споља, пропали су. Народ не може бити пример, и не може бити извор обнове. Јер народ није извор ствари. А социјална обнова је спољњи чинилац. Васпостављање друштвеног поретка може се предузети тек онда ако се сам човек обновио, и успоставио ред. То васпостављање се назива ре- лигијом. А назива се тако зато што се не може догодити без пристанка Бога.

Како политика убија нацију? Тако што уместо духовне идеје поставља корист. Тако што уместо духовне делатности разглашава праксу. Тако што захтева просперитет уместо лепоте. Тако што врши пропаганду, односно уметност ставља у службу користи. Тако што каже: пре- пород зависи од спољњих средстава. Тако што каже: пример треба узети из прошлости; при- мер треба узети из иностранства. Тако што до- носи спољње реформе и одржава веру у спољње реформе.

Уследио је скривени пад свих јавно разгла- шених идеја. И уследило је скривено ослобођење

93

свих изиутра делујућих генијалних сила. Ево нас, налазимо се усред среде Другог светског рата, и чекамо.

12.

Ако су се раздвојили пут предака и пут бого- ва. Човек мора да бира између два пута. Никада не може бити сумње који је исправан, као што не може бити сумње у то који је користан. Пут предака је користан: то је оно што земља уме да дадне. Даје ли?

Можда.Пут богова је тежак. Ако човек ступи на

њега, он пориче земљу. Треба да рачуна с тим да ништа од добара добити неће, може остати сам и сиромашан. Али ће му богови дати оно што чо- век може да добије једино од богова.

Сигурно.

94

Поговор

Хамвашеви путеви

1.

Тридесет година после Хамвашеве смрти и педесет шест година од завршетка рукописа ко- начно нам је доступно дело Пут предака и пут боГова. Годину настанка рукописа приређивачи стављају под знак питања (1943?), мада на пос- ледњој страници Хамваш изричито бележи: „Ево нас, налазимо се усред среде Другог светс- ког рата, и чекамо." Значи да је рукопис настао за време рата, добро би било знати прецизно и годину, али је за Хамвашево дело, — и данас вео- ма актуелно, просто одговара и на наша најваж- нија, суштинска питања — готово свеједно да ли годину-две раније или касније. Добро је знати годину, околности, шта је претходило, шта ус- ледило... — воли то Европљанин, али за дело које је после више од пола века први пут објављено и живо је као да је сада писано, ни једна његова реченица не тражи тумачење уз помоћ време- на настајање — такав захтев је сасвим излишан. Трајност мисли је прави одговор, само дело може да понесе и поднесе минуло време, јер су му идеје живе, мисли неиспражњене, подстичу читаоца да на њиховим крилима даље броди и дубински схвати овај свет.

Важније је како ће (да ли ће?) мађарска кул- тура реаговати на велики добитак, на актуелно и значајно савремено дело. Треба се опет бојати да га неће приметити, или му неће препознати актуелност и дубину. Прошло је пола године од

97

појаве књиге, још нема реаговања у листовима и часописима.

Важније је да дело постоји, сада је и доступ- но, неизоставно долазе времена и генерације којима је намењено.

2.

Знало се и раније да је Хамваш написао дело у којем разматра два пут, пут предака и пут богова. Пут предака је онај којим сви идемо: породица, васпитање, одрастање, заснивање по- родице... Пут богова је напуштање пута предака, издвајање од других људи и посвећеност живота Богу. Али нисмо знали каква је веза, има ли је уопште, између та два пута. Сада то можемо да видимо и да схватимо онолико колико можемо.

Хамваш се позива на некадашњу исто- ветност два пута који се повремено раздвајају у појединим сегментима, али данас, каже Хамваш, путеви су се раздвојили на свим тачка- ма; увек пут предака напушта пут богова и зато човек треба да се одрекие предака да би се вра- тио на прави пут богова. Зато се позива на вели- ки и трагични пример Арџуне из индијског епа БхаГавад шша, ратника коме је било одређено, није ни могао да бира, да се сукоби с прецима и да се врати на пут богова.

Човек може да зна како пут којим иде он и човечанство није добар, али како да сазна који је то пут богова како би се поуздано супротставио прецима и напустио тај пут? Да не погреши и изабере још химеричнији и погрешнији пут, пут демона?

Хамвашево разматрање постављеног про- блема није ништа друго до постепено увођење

читаоца у разјашњавање стања у коЈем се нала- зимо и потрага за путем до којега треба доћи. Срећом, у овом походу имамо са собом вођу — Белу Хамваша.

Следе три поглавља, свако са по дванаест делова: опет савршена композиција; једностав- на расправа и рашчишћавање прашуме појмова и схватања у које смо беспомоћно залутали.

Око нас влада лаж. И у новинским уводни- цима и у књижевним делима. Сви знају да је тако. Стварност нам се не казује, она се закукуљује и — ми због тога не живимо истинским живом, тако је изгубљена стварност људског бивства. Новине лажу, књижевност такође лаже зато што није критична према животу. Нема критерију- ма ни у животу, ни у књижевности, збрка пос- тоји, али сви за њу знају, нико више не верује у оно што се говори и пише. Све се заснива на до- садним, пропагандним лажима, а и зна се да је баш тако. Онај ко је у стању да види целовитост, Геније, принуђен је да се повуче, да оде у праву опозицију у односу на укупно друштво, да бар не учествује, без било каквог изгледа, у лажи уводника и некритичке књижевности. Он и даље трага за путем богова. Геније? Али шта да чини обичан, нормалан, паметан човек?

Лепота и уметност су највише вредности хармоничног живота. Уметник је божански ства- ралац који израста заједно са својим делом, и тек тада је истински човек. А онда се јавља про- сперитет као захтев и идеал. Претходни идеал, идеал лепоте јесте вредност, корист није вред- ност, каже Хамваш: „Када лепота не казује шта е корисно, него корист казује шта је лепо, то се

зове пропаганда. Лепота је у служби користи. Корист је псеудо-вредност, заблуда грађанства

99

и социјализма зато што су веровали да је то пра- ва вредност и свој живот градили на њој. Зато обоје мора пропасти." И, закључује Хамваш, прва лаж је — корист, идеја користије скретање с пута богова. Када завлада корист, нема више књижевности која критикује живот, влада про- паганда, новински уводници, све коначно креће низастрану, утаман... Корист за мене, моју око- лину, нацију... Време национализма, шовиниз- ма, невиђене пропаганде... Лаж царује.

Ако ништа друго, човек бар мора бити свес- тан пута којим се иде кроз лаж. Пута малих и великих компромиса који срозавају човека. Ако је већ свестан, довољно је за почетак. Ствар је личног избора и одважности хоће ли, може ли да закорачи на постојећи пут богова.

Значи, преостаје повратак религији. Политика је увек спољни поступак и — неизбеж- но насиље. Религија је прихватање унутарњег поступка, ето најважније разлике. А спољни пут је — пут предака, унутарњи — пут богова. Велика је заблуда да обновитељске идеје, као идеје уопште, долазе одоздо, из народа, неис- квареног сељака итд.; идеја о обнови може стићи само одозго. Кад се јави таква велика разлика између пута предака и пута богова, као што је данас, зна се да је пут богова прави пут

3.

И овај пут је Хамваш ујединио древна и савремена знања, Исток и Запад; расправа је от- режњавајућа. Нашао је путеве из наше замрше- не ситуације и овим делом опет покушава да нас изведе, да помогне како бисмо наслутили куда воде истински путеви. Убедљив је, разложан, и

100

опет је то дело које се може препоручивати но- вим читаоцима. А познаваоци Хамваша ће му се искрено обрадовати.

Сава Бабић

Дело Пут предака и пут боШа објављено је 1999. године. Преведено је на Дурмитору 9-14. августа 1999. године. Превод је објављен у ча- сопису Писмо, Београд, зима/пролеће 2000, бр. 60/61, стр. 123-168

Превод је поново сравњен с оригиналом и може се сматрати коначним.

Садржај

ПУТ ПРЕДАКА И ПУТ БОГОВА

Неугодна општа питања............Трагедија А гиса............................Мистика уместо политике.........

ПошорСава Бабић: Хамвашеви путеви

Бела ХамвашПут предака и пут богова

ИздавачТардисБеоград, М ис Ирбијеве 61/5>тт.гаг(Ц$.Г8о№се@1:аг(И5.г$

За издавача Споменка Пулулу

Уредник Сава Бабић 5ауаћа№ с@ §таП .сот ш мт.зауаћаћк.пеС (011) 2431-407 (064) 22-99-823

На предњој корици: Дрво, цртеж Анте Мариновић

Портрет Беле Хамваша: цртеж Цветко Лаиновић

Технички уредник Жарко М илићевић

С1Р-Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд

821.511.141.09821.511.141.09 Хамваш Б.

ХАМВАШ, Бсла, 1897-1968Пут предака и пут богова / Бела Хамваш;

Превод и поговор Сава Бабић. - Београд: Тардис, 2009 (Велика Плана: КМ Принт). - 101 стр. :ауто- рова слика; 20ст. - (Дела Беле Хамваша: у преводу Саве Бабића; 27) (Слова / Тардис)

Превод дела: Аг б?6к и(ја $5 аг 15(епек п(ја / Нашуа$ В61а.-Тираж 1.000-Поговор: стр. 95-101.

!5В^ 978-86-6099-002-2а) Хамваш Бела (1897- 1968) б) Мађарска књижев- н о с т - 19-20век

Око нас влада лаж. И у новинским уводницима и у књ и -П жевним делима. Сви знају да је тако. Стварност нам се не казује, она се закукуљује и — ми због тога не живимо истинским живом, тако је изгубљена стварност људског бивства. Новине лажу, књижевност такође лаже зато што није критична према животу. Нема критеријума ни у животу, ни у књижевности, збрка постоји, али сви за њу знају, нико више не верује у оно што се говори и пише. Све се заснива на досадним, пропагандним ла- жима, а и зна се да је баш тако. Онај ко је у стању да види целовитост, Геније, принуђен је да се повуче, да оде у праву опозицију у односу на укупно друштво, да бар не учествује, без било каквог изгледа, у лажи увод- ника и некритичке књижевности. Он и даље трага за пу- тем богова. Геније? Али шта да чини обичан, нормалан, паметан човек?Лепота и уметност су највише вредности хармоничног живота. Уметник је божански стваралац који израста заједно са својим делом, и тек тада је истински човек. А онда се јавља просперитет као захтев и идеал.Ако ништа друго, човек бар мора бити свестан пута којим се иде кроз лаж. Пута малих и великих компро- миса који срозавају човека. Ако је већ свестан, довољно је за почетак. Ствар је личног избора и одважности хоће ли, може ли да закорачи на постојећи пут богова.

1_ (Изпоговора)

Бела Хамваш (1897-1968), мудрац нашега доба. Речено I је за њега да је Сократ 20. века, заронио је у прошлост човечанства и, знајући садашњост покушао је да нађе путеве изласка за човечанство које се нашло у ћорсо- каку.

1. МОДЕРНА КЊИЖЕВНОСТ, Есеји и прикази 1, 1919-29.2. БЕСОВИ, роман, 1928-29. |3. ТЕШКО ЈЕ САТИРУ НЕ ПИСАТИ, сатире, 1929-31.4. АПОКАЛИПТИЧНА ФИЛОЗОФИЈА ИСТОРИЈЕ, Еип 2, 1930-33.5. КЊИГА ЛОВОРОВА, есеји, 1932-45 (Сомбатхеј, 1993)6. ОНО ШТО ПОТОМ СЛЕДИ, Еип 3,1934.7. ЧОВЕК БЕЗ УМЕТНОСТИ, Еип 4, 1935.8. АНАТОМИЈА ЈАВНОЕ МЊЕЊА, Еип 5, 1936.9. МАТјАРСКИ ХИПЕРИОН, писма, 1936. (Сентандреја, 1999)

10. КРИЗА СВЕТА, студије, 1936-37 (Будимпешта, 1983).11. ШЕСТОВАЛ, студија, 1937 (Сомбатхеј, 1993)12. ЛЕПОТА, Еип 6,1937-38.13. ЗАЧЕЛА, есеји, 1938-42 (Сентандреја, 1994)14. ДУХ И ВЛАСТ, Еип 7,1939-40.15. А. Пал: УВОД У МОДЕРНУ КАРАКТЕР0Л01 ИЈУ, Дебрецен, 1941.16. ИЗВАН ДРУШТВА, Еип 8, 1941-42.17. НЕВИДЉИВО ЗБИВАЊЕ, есеји (Будимпешта, 1943, 1988)18. 8С1ЕМТ1А 8АСКА 1 ,1943-44 (Будимпешта, 1988, 1995)19. ВЕЛИЧИНА РАТА И МАЛЕНКОСТ ЧОВЕКА, Еип 9, 1943-194420. СТОТИНУ КЊИГА, мини-есеји, (Будимпешта, 1945,1990)21. ФИЛОЗОФИЈА ВИНА, 1945 (Сомбатхеј, 1988) 122. ОДА XX ВЕКУ, есеји, 1945 (Сентандреја, 1996)23. ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА, есеји, 1943-, (Сентандреја, 2003-4)24. НА ПАРИПУ ЈАКОЖЕ ДИМ, Еип 10,1945-48.25. МАЈА, студија, 1946 (Сентандреја, 1994)26. АНТОЛОГИЈА ХУМАНА, (Будимпешта, 1946, 1990)

Ш - 27. ПУТ ИРЕДАКА И ПУТ БОГОВА, есеји, 1946 (Сентандреја, 1999)28. ТАЈНИ ЗАПИСНИК, есеји, 1947-48 (Будимпешета, 1987)29. СВЕТ СЛИКЕ - СЛИКА СВЕТА, ( Будимпешта, 1947, 1989)30. Г1ЕТ 1'ЕНИЈА, студија, 1948 (Берн, 1985, Будимпешта, 1988)31. ТАБУЛА СМАРАГДИНА, 1948 (Сомбатхеј, 1994)32. ТЕОРИЈА РОМАНА, студија, 1948 (Будимпешта, 1985)33. Ш1СОКМ15, 1948 (Будимпешта, 1987)34. КАРНЕВАЛ 1-7, роман, 1948-51 (Будимпешта, 1985)35. ХИЕОТИЈМ, есеји, 1949 (Будимпешта, 1987)36. МАГИЈА СУТРЕ, 1950 (Сомбатхеј, 1994)37. САРЕПТА, есеји, 1951-55 (Сентандреја, 1998)38. НИЈЕ ЗЛАТО СВЕ Ш ГО БАКРИ, драма, 1956-5739. НОВО ЛЕТО, роман, 1957 (Сомбатхеј, 1991)40. ПАТАМ I, есеји, 1959-63 (Сомбатхеј, 1992)41. 8С1ЕМТ1А 8АСКА II, 1960-63 (Будимпешта, 1996)42. У ОДРЕЂЕНОМ ПОГЛЕДУ, роман 1960-61 (Сомбатхеј, 1991)43. НАИМЕ, роман, 1966-67 (Сомбатхеј, 1991)44. ЛАЗАР МЕТјУ НАМА, Еип 11. 1964.45. ПАТАМ Н-Ш, есеји, 1964-66 (Сомбатхеј, 1993)

Д*Ј1А БЕЛЕ ХАМВАША -1

Преци су напустили пут богова. Где је протон псеудос? Ко

је лагао први? За протеклих педесет или стотину, или сто

педесет година неко је лагао и нас је скренуо с пута богова.

Ко је то био? Где се збила прва лаж? Како се збило скре-

тање? Да ли забуна? Намерна превара? Када се збила?

Тежину кризе народ најјаче осећа, то је истина. Али је

народ понајвећма у ситуацији да издржи и поднесе целу

кризу. Народ понајмање ум е да промени сопствену судби- ну; али стоји на ненарушивом тлу. То тло је земља.

Насупрот лепоти искрсла је корист. Али пре него што би

било ко могао да начини приговор, најодлучније треба

утврдити да је лепота вредност, а насупрот томе корист

није вредност. Када завлада мисао о користи, људи ће почети да верују да је држава погон. Човек није егзистен-

цијално биће, него произвођач, или потрошач. Када лепо-

та не казује шта је корисно, него корист казује шта је лепо,

то се зове пропаганда.*

Свет се може изменити једино унутарњом обновом чове-

ка. Политика само наизглед мења, а суштину ни не доти- че. Једино религиозно преображен човек може остварити

социјални поредак, светски мир и само тако је једном и

заувек могуће уклонити глад и оскудицу. Треба почети од метафизике.

Смисао бића различитих нација не налази се у њима са-

мима, него у универзалности целог човечанства.

Неподношљиво је ако једна нација не зна о себи ништа

друго до да је она највећа међу свим народима света. Поз-

вана је на најузвишеније, али не чини ништа друго до што се огледа.