Novi Sad, Septembar 2012

EkspertskaelaboracijapreostalihotvorenihpitanjaizmeuzemaljaDejtonskogsporazumaStatusnaiimovinskapitanjagraanaUrednik:RatkoBubaloIstraivanjejesproveoekspertskitimIgmanskeInicijative:RatkoBubaloBorisKneeviBranislavRaduloviSranArnautZaizdavaa:AleksandarPopovIzdava:IgmanskainicijativaCentarzaregionalizameljeznika35,NoviSadwww.centarzaregionalizam.org.rsPrevod:VladimirBoovitampa:ABMEKONOMIK,NoviSadTira:200primerakaNoviSad,Septembar2012ISBN9788686145185

Sadraj:

Uvodnenapomene.....................................................................................................................5

Statistikiokvir...........................................................................................................................9

I.Statusniproblemigraana....................................................................................................12

II.Imovinskiproblemi...............................................................................................................33

III.Problemipovraajaimovine,obnoveinaknadetete........................................................40BosnaiHercegovina............................................................................................................41RepublikaHrvatska..............................................................................................................47RepublikaSrbija...................................................................................................................60

IV.Penzionoiinvalidskoosiguranje........................................................................................62

Zakljunepreporuke.................................................................................................................71

5

Uvodnenapomene

Uokviruciljevautvrenihusvojojmisiji, Igmanska inicijativausvomprogramuzanaredniperiodsadrinizkljunihaktivnostiukojeseuklapa iprojekatkoji inicira trajno reavanjeproblema imovinskih i statusnih prava graana u dravama potpisnicama Dejtonskogsporazuma.

Igmanska inicijativa smatrada se jedinoefikasnim reavanjempojedinihotvorenihpitanjaizmeu zemaljaDejtonskog sporazumamoeubrzatidaljanormalizacijanjihovihodnosa iprocesEUintegracija.

Nakon poetka procesa demokratizacije zemaljaDejtonskog sporazuma do kojeg je dolopoetkom prole decenije, poelo je i reavanje niza problema koji su optereivalimeusobne odnose. U mnogim oblastima dolo je do meusobnog usaglaavanjazakonodavstva i njegove harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, potpisan je nizbilateralnih ugovora i dobar deo pitanja poeo da se reava u praksi. To je doprinelo ipopravljanjumeusobnihodnosaiunapreivanjumeusobnesaradnje.

I pored toga, ostao je nereen jedan broj otvorenih pitanja,meu kojima su i statusni iimovinskiproblemigraana.Postojivierazlogazaovakvusituaciju.Prvileiuinjenicidajeovopitanjetesnovezanozareavanjeproblemapovratkaizbeglicairaseljenihlica,zataupojedinimzemljamanijepostojalodovoljnopolitikevolje.

OvajprojekatseodvijauznakuznaajnihregionalnihaktivnostinaiznalaenjutrajnihreenjazaonajdeograanauzemljamaDejtonskogsporazumakojisutokomraspadaSFRJiratnihsukobauovom regionubilipogoeninajteim inajmasovnijimoblicima krenjaosnovnihljudskihprava, a to su izbeglice i raseljena lica.Na inicijativu Evropske komisije,OEBSa iUNHCRa,predstavnicidravauregionu:Bosne iHercegovine,Hrvatske,Srbije iCrneGoreusvojile su Sarajevsku deklaraciju u januaru 2005. godine kojom su se obavezali da e

6

omoguiti proces povratka ili lokalne integracije izbeglica i raseljenih lica u njihovimzemljama i dogovorili zajednike aktivnosti i uzajamnu saradnju. Meutim, usprkosdodatnimpodsticajima i inicijativamaodstranemeunarodnezajednice,malo jenapretkaostvarenouprocesusprovoenjaSarajevskedeklaracije,kojijeimaozaciljdaokonaprocespovratkaizbeglicauregionudokraja2006.godine.

Vaan podsticaj procesu zatvaranja izbeglike krize na prostoru Zapadnog Balkanapredstavlja i usvajanje Zajednike deklaracije o okonanju raseljavanja i obezbeivanjutrajnihreenjazaugroeneizbegliceiinternoraseljenalica,kojusuusvojiliministrispoljnihposlovaBiH,CrneGore,HrvatskeiSrbije7.novembra2011.godineuBeogradu.Sastavnideoove deklaracije jeste Zajedniki regionalni viegodinji program koji je usmeren na to daobezbeditrajnareenjazanajugroenijeizbegliceiinternoraseljenalica,azaijurealizacijujeveomavanadonatorskakonferencija,kojajeodrana24.aprila2012.godineuSarajevu.Zajednikadeklaracijaistieznaajpunogpotovanjapravaizbeglicaiinternoraseljenihlica,kaoiobavezuvladaovihzemaljadazatiteiunapredenjihovaprava,pauvezistimpodseana naela za trajno reavanje izbeglike krize utvrena Sarajevskom deklaracijom od 31.januara2005.godine.

SvrhaiovogprojektaiuoptedelovanjaorganizacijacivilnogdrutvaokupljenihuIgmanskojinicijativiijestedauodnosimatzv.konfliktnogpartnerstvasnacionalnimvlastimadoprinoseuspostavljanjuevropskihvrednostiuovomregionu,presvega,polazeiodtogadasuljudskaprava temelj na kojem poivaju te vrednosti i na kojima poiva Evropska unija. Zatodelotvorna,sveobuhvatnaipravednastrategijazatrajnoreavanjeiizbeglikogproblemauovomregionu jesamoonakojasezalaezadoslednopotovanje ljudskihprava izbeglica iraseljenihlica,kojasukaoisvadrugaljudskapravauniverzalnavrednostiuslovzasaradnjusvihdrava, atoznaidapolitikanamoebiti iznad ljudskihpravanitipakonamogubitipredmetkompromisailisekoristitizameunarodnupolitikutrgovinu.Polazeiodtoga,zaoekivatijedaeiodranadonatorskakonferencijaosnaitiborbuzaljudskapravaizbeglicairaseljenihlicakrozkonkretnupodrkuvladamazemaljaDejtonskogsporazumadazatiteiunapredenjihovaprava, izbegavajuidasereavanje izbeglikogproblemasvedesamonahumanitarninivo.

Hitnosti i neophodnosti reavanja statusnih i imovinskih pitanja graana u zemljamaDejtonskogsporazumadoprinosi i injenicadasereavanjeovogproblemanikakonesmesvesti samo na izbegla i raseljena lica, ve i na lica koja su u raznim okolnostima tokompostojanja SFRJ sticala ova prava. Naime, jedan broj graana SFRJ je sticao ova pravaroenjem,boravkom,imovinom,radomidr.utadazajednikojdravi(unekojodrepublika)ukojojsuimalijednakpravnipoloaj,istapravaidunostikaoidravljanirepublikeukojojsuimaliprebivalite,asadaimjeoteanilionemoguenpristupsteenimidrugimpravima.

Kako bi se ovaj problem trajno reio, postalo je jasno da je neophodno intenziviratiregionalnu saradnjuuciljupostizanjapravinog i sveobuhvatnog reenja za sveugroenegraane etiri zemlje, uz napomenu da bi to itekako doprinelo daljem unapreenjudobrosusedskihodnosa i stabilnosti regiona, kao iuzajamnojpodrciuprocesuevropskihintegracija.

7

Opticiljprojekta,kojiproizilaziizstratekihopredeljenjaiprogramaIgmanskeinicijative,jedoprinosnormalizacijiodnosaizmeuzemaljapotpisnicaDejtonskogsporazumakroztrajnoreavanjestatusnihiimovinskihpravagraanasvihdravapotpisnica.

Oiglednaprednost Igmanske inicijativeuostvarivanjuovakvogcilja jesvakakosposobnostdaunjegovurealizacijuukljuikljunepolitikelidereuregionuiokupieksperteizvladinoginevladinogsektoraizsveetirizemlje.

Igmanska inicijativatakoe imakapacitetezapokretanjeirokemedijskekampanjekakobise rezultati iradnaprojektudistribuiralivelikombrojumedija i javnostiusveetirizemljepotpisniceDejtonskogsporazuma.

Konkretanproblemna ije ereavanjebitiusmereneprojektneaktivnosti jesuprepreke itekoe graana u reavanju statusnih i imovinskih pitanja do kojih je dolo raspadomnekadanjeJugoslavije.

RatkoBubalopredsednikUpravnogodbora

Humanitarnogcentrazaintegracijuitoleranciju

8

9

Statistikiokvir

Izbeglice su najbrojnija kategorija ljudi koji imaju otean pristup svojim statusnim iimovinskimpravimaaliseproblemsvakakonebismeosvestisamonazvaninepodatkeobrojuizbeglihiraseljenihlica.

U Bosni i Hercegovini je vie od polovine stanovnika, odnosno oko 2,2 miliona osoba,raseljenoilijeizbegloizsvojihdomovatokomrataod1992.do1995.godine.Odtogbroja,oko1,2milionaosoba,potrailojeizbeglikuzatituupreko100zemaljairomsveta,aokomilion ih je raseljeno unutar BiH. U zvaninim statistikama registrovano je prekomilionpovratakauBiH.Odukupno1.032.895evidentiranihpovrataka,585.759ili56,7%odnosisena povratak raseljenih osoba, a preostalih 447.136 ili 43,3% na povratak izbeglica.1 UFederacijuBiHsevratilo741.006 lica,uRepublikuSrpsku268.207audistriktBrko21.074lica.Premanacionalnojstrukturi639.014povratnikasuBonjaci,253.107suSrbia132.677suHrvati,ameupovratnicimajei8.097ostalih.

Vie od polovine izbeglih i raseljenih osoba jo uvek se nisu vratili u svoje domove, aprocenjujesedaizvanBosneiHercegovinetrenutnoboravijooko400.000izbeglihosobaizperioda1992 1995.godine.Veinaodnjih je integrisanau zemljamaprihvata,meutimpreostalo jeoko65.000izbeglihosoba izBiHkoje jouvijektrebajutrajnareenja,odkojihgotovotrietvrtine(75%)boraveususednimzemljamauregiji.

U BiH je evidentirano oko 470.000 tzv. manjinskih povrataka. Povratniku populaciju,naroito onu tzv. manjinskih povratnika, uglavnom ine stare osobe. Prema proceniMinistarstva za ljudska prava i izbeglice, stopa tzv.manjinskih povrataka preraunata naosnovupretpostavljenogbrojaosobakojesunapustilesvojapredratnaprebivalitauodnosu

1 Mario Nenadi, pomonik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH, izjava za Politiku, 1. april 2012.http://www.politika.rs/rubrike/Temanedelje/povrataksrba/BiHZavrshenprocesteritorijalnehomogenizacije.lt.html

10

nabrojpovratnika,uFBiHje32%(povratnicisrpskenacionalnosti),auRSje30%,priemujestopapovratakaBonjakauRS36,6%,aHrvata9,6%.Premadostupnimpodacima,uBosniiHercegovini je u statusu vie od 100.000 interno raseljenih osoba za koje je potrebnoprioritetno pronai trajna i odriva reenja. Mnogi od tih ljudi su krajnje ugroeni,traumatizovaniiiveunehumanimuslovimauraseljenju.Oko2.700porodicajouvekiviukolektivnim oblicima zbrinjavanja u BiH i priblino toliko u mestima povratka ivi bezelektrineenergije.

U Bosni iHercegovini boravi 6.941 registrovanih izbeglica izHrvatske, od kojih veina nateritoriji Republike Srpske (u periodu 19911995. godine, BiH je primila izmeu 40.000 i45.000izbeglicaizRepublikeHrvatske,odkojihseveinaformalnointegrisalauBiH).

Buduidavelikibrojoptinaneraspolaepodacimaostvarnorealizovanimpovratcima,nitivoditakvestatistike,stvarnirezultatipovratkaesemoianaliziratitekkadabudeobavljenpopisstanovnitva.

U Republici Hrvatskoj, prema procenama UNHCRa, izmeu 1991. i 1992. godine bilo jeraseljenooko550.000osoba.Uistovreme,zemljajeprimilaoko400.000izbeglicaizBosneiHercegovine,aodtogajeoko120.000izbeglicaizBosneiHercegovine(uglavnomhrvatskogporekla)steklohrvatskodravljanstvo.Nadan31.12.2011.uHrvatskoj je,premapodacimaUNHCRa,bilo513 izbeglica izBiH i2.059 interno raseljenih lica.PremapodacimaUNHCRmisijeuRepubliciHrvatskojizdecembra2011.godine2uHrvatskojjeformalnoregistrovano132.608povratnika srpskenacionalnosti (odukupnopreko400.000 izbeglih Srba).Od togbroja,izSrbijeiCrneGorevratilose93.012izbeglica,aizBiHnjih14.656.Vratilosei24.940internoraseljenihlicasrpskenacionalnostiizdrugihdelovaHrvatske.

Prema studiji o odrivosti povratkamanjina uHrvatskoj iz 2011. godine, koju je naruioUNHCR3, na podruju Hrvatske u trenutku sprovoenja istraivanja (2010.g.) relativnotrajnoprebivaoko38posto registriranihpovratnika, izvan zemljenekih45posto, ada jepriblino 17 posto osoba iz uzorka umrlo. Povratnici su uglavnom starije osobe (30%povratnikastarijejeod65,a45%od55godina),niegstepenaobrazovanja,kojesevraajuuglavnomururalnamesta.Stopaslubenenezaposlenostiupovratnikojpopulacijidoseedo 68%, to je za oko 2,6 puta vie od prosene stope slubene nezaposlenosti u etiriupanijeu kojima ivi veinapovratnika. Istraivanjena terenu koje su zajedniki sproveliUNHCR i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije 2008. godine pokazalo je da tek 5%izbeglicajouvijekrazmatramogunostrepatrijacije.4

U Republici Srbiji, prema podacima sa prvog popisa izbeglica 1996. godine, boravilo je537.937 izbeglica (44% izBosne iHercegovine,54% izHrvatske) i79.791 ratomugroenolice.BrojizbeglicaizrepublikabiveSFRJuRepubliciSrbijismanjiosezapreko85%uperioduizmeu1996.i2012.godine,adolojeidopromenestruktureizbeglicasobziromnazemljunjihovog porekla.Na svetski dan izbeglica 20. juna 2012. godine Komesarijat za izbegliceRepublikeSrbijeobjavio jepodatakdauRepubliciSrbijiboravi66.408osoba sa statusomizbeglice,od toga je 49,917 ili 75% izHrvatske, a 16,414 ili 25% izBosne iHercegovine.5 2http://www.unhcr.hr/images/stories/news/stats/docs/2_2012/unhcr_statistical_report_december_2011.pdf3ManjinskipovratakuHrvatskustudijaotvorenogprocesa,autori:MilanMesiiDraganBagi,nakladnikUNHCR2011.4 Republika Srbija, Komesarijat za izbeglice, Stanje i potrebe izbeglike populacije u Republici Srbiji, decembar 2008.,Komesarijatzaizbeglicewww.kirs.gov.rs5http://www.kirs.gov.rs/articles/navigate.php?type1=3&lang=SER&id=1788&date=0

11

PodatakdaseueeizbeglicaizBiHuukupnombrojuizbeglicauSrbijismanjilosa44%na25%,auee izbeglica izHrvatskeuukupnombroju izbeglicauSrbijipovealosa54%na75%,izmeuostalog,pokazujedajelakipristuppravimaizbeglicamauBiHnegouHrvatskojida sepovratak izbjeglica izSrbijeuBiHodvijao ida se idaljeodvija smanjeprepreka itekoauodnosunapovratakuRepublikuHrvatsku.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije od 1. jula 2012. godine, uRepubliciSrbijipostojijo37kolektivnihcentaraukojimaboravi553izbeglicei2.376internoraseljenihlica(ukupno2.929lica).6OdukupnogbrojakolektivnihcentaranateritorijiSrbijevanKosovaiMetohijenalazise24kolektivnacentrasa2.405lica,dokjenateritorijiKosovaiMetohije 13 kolektivnih centara sa 524 smetena lica. Oko 20 odsto izbeglica je reilostambenopitanje,doksuostalinastanjeniuprivatnomsmetaju.

Broj izbeglih osoba kojima je, bez obzira na slubeno priznanje statusa izbeglice u Srbiji,potrebnapomozalokalnuintegracijuilirepatrijacijuprocenjujesenaoko300.000.UNHCRje2008.godineuvrstioSrbijumeupetzemaljausvetusadugotrajnomizbeglikomkrizomije reavanje zahteva zajedniku akciju i saradnju zemalja u regionu, uz podrkumeunarodnezajednice.

Prema podacima Zavoda za zbrinjavanje izbjeglica Crne Gore iz juna 2012. godine naevidencijiMUPanalazilose3.412raseljenihlica(RL)izBosneiHercegovineiHrvatske.7

Svaova lica, shodno izmenjenomZakonuo strancima, imajumogunost sticanjapravanastalno nastanjenje, ili privremeni boravak u Crnoj Gori. Do sada je za status stranca sastalnimnastanjenjemapliciralo7.200raseljenih(izBiHiHrvatske)iinternoraseljenihlica(sKiM), a reeno je do sada oko 4.300 zahteva, a za privremeni boravak se prijavilo 340raseljenih i interno raseljenih lica, a reeno je do sada 90 zahteva. Rok za podnoenjezahtevazasticanjeovihstatusaproduenjedokrajaovegodine.

Sumirajui navedene zvanine podatke evidentirane od stranedravnih organa iUNHCRamoemozakljuitidaeprojektneaktivnostiindirektnobitiusmerenepremaciljnojgrupiodoko180.000licakojasuuformalnomstatusuizbeglicairaseljenihlica,kaokrajnjihkorisnikarezultataovogprojekta.Stvarnabrojkakrajnjihkorisnika jenekolikoputaveasobziromnatodapostojiznaajanbrojgraana,kojivienisuustatusu izbeglih,raseljenih iliprognanihlica,ilinikadnisubiliutomstatusu,akojiimajustatusneproblemeili,pak,problemeuvezisostvarivanjem prava na penziju, imovinu i drugih steenih prava, jer su u odreenomperioduubivojJugoslavijiiveliiradiliunekojoddrugihrepublika,stekliimovinuunjimaidr.

Ovajizvetajneobuhvataiproblemepreko220,000raseljenihlicasKosovaiMetohijekojisunaliutoiteuBosni iHercegovini,CrnojGori,Hrvatskoj i Srbiji jer jepretpostavka za to,poredostalog, iuee idoprinosnevladinihorganizacija sKiMu realizacijiovogprojekta,kao i specifinost ikompleksnost sameproblematikekoja zahtevadodatnu i sveobuhvatnustrunuekspertizu,atoesenastojatiobezbeditiunastavkuovogprojekta.

Konkretniproblemigraananakojeerezultatiprojektadelovatisu:

6http://www.kirs.gov.rs/articles/centri.php?lang=SER7http://www.zzzi.co.me/index_files/Statistika.htm

12

I.Statusniproblemigraana

UreivanjepitanjadravljanstvauosamostaljenimdravamabiveSFRJ imavelikiuticajnaivotgraana,aposebnoizbeglicaidrugihraseljenihlicanaovimprostorima,ito,presvega,namogunostpristupanjihovimosnovnimljudskimpravima.

Dravljanstvo je jedno od osnovnih ljudskih prava zajameno lanom 15. UniverzalnedeklaracijeUNo ljudskimpravima iz1948.godine.8Onose estodefiniekaopravodaseimajuprava,tj.dravljanstvo jepravniosnovzaostvarivanjemnogihdrugih ljudskihprava.Zato i suvereno pravo svake drave da propie uslove i postupak za sticanje i prestanakdravljanstva nije apsolutno i neogranieno, ve se pri tommoraju potovati i odreenistandardimeunarodnogprava sadraniumeunarodnim konvencijama,meunarodnomobiajnompravuiprincipimapravakojejeoptepriznatoupogledudravljanstva.

PrincipiutvreniuSavetuEvrope iodgovarajuimmeunarodnimkonvencijamaosnovasuza reavanje pitanja dravljanstva u dravama nasljednicama SFRJ, dogovaranja imeusobnog sporazumevanja izmeu drava bive SFRJ, usklaivanja interesa drava iinteresaoveka,pojedinca,aposebnopotovanjasteenihpravagraanabiveSFRJ.

1. Usaglasiti unutranje pravo dravljanstva drava Dejtonskog sporazuma s novimmeunarodnimpravilimaodravljanstvu

Odbitnogznaajazareavanjestatusnih i imovinskihpitanjagraananastalihkaorezultatdezintegracije Jugoslavije jeste iusaglaavanjepropisaodravljanstvu idrugih relevantnihpropisa drava Dejtonskog sporazuma, izmeu ostalih, i sa sledeim evropskim imeunarodnimkonvencijama:

a) Evropskomkonvencijomodravljanstvuiz1997.b) KonvencijomSavetaEvropeoizbegavanjuapatridnostiuvezisasukcesijomdravaiz

2006.c) Konvencijomosmanjenjubrojalicabezdravljanstvaiz1961.d) Evropskomkonvencijomoueustranacaujavnomivotunalokalnomnivouiz

1992.e) Meunarodnomkonvencijomozatitipravasvihradnikamigranatailanovanjihovih

porodicaiz1990.f) Evropskomkonvencijomopravnompoloajuradnikamigranataiz1977.

a)SavetEvrope je1997.godineusvojioEvropskukonvencijuodravljanstvukoja jeobaveznipravniinstrumentzadravelaniceSavetaEvrope.

OdzemaljaDejtonskogsporazumaEvropskukonvencijuodravljanstvusuratifikovaleBosnaiHercegovina(SlubeniglasnikBiHdodatakMeunarodniugovori,br.2/08)iCrnaGora(Slubeni listCrneGoreMeunarodniugovori,br. 2/10),aHrvatska iSrbijato jonisuuinile.

8 ...proglaenjempravasvakognadravljanstvo injegovimuvrivanjemucorpus ljudskihprava,naglasakodiskrecionompravudrave je pomerenukoristoveka,subjektapravanadravljanstvo.(Vidaok,Pravonadravljanstvo,Beogradskicentarzaljudskaprava,Beograd,1999,str.19.)

13

Evropska komisija protiv rasizma i nesnoljivosti (ECRI)9 u svom drugom izvjetaju oHrvatskoj, usvojenom 15.12.2000. godine, preporuila je hrvatskim vlastima da potpiu iratifikuju Europsku konvenciju o dravljanstvu. U svom treem izvjetaju o Hrvatskoj,usvojenom 17. decembra 2004. godine, ECRI konstatuje da: Hrvatska je potpisalaKonvenciju i hrvatske vlasti su dale na znanje da bi trebala uslijediti ratifikacija. ECRIpourujehrvatskevlasti ipreporuuje imdato jeprijemoguezakljueprocesratifikacijeEvropskekonvencijeodravljanstvu.10

UIzvjeusaborskogOdborazazakonodavstvooPrijedloguzakonaoizmjenamaidopunamaZakona o hrvatskom dravljanstvu, s Konanim prijedlogom zakona, P. Z. br. 913 sa 139.sedniceodrane26.oktobra2011.,posebno seukazujedakakovaeiZakon tako iovajPrijedlog njegovih izmjena i dopuna nije u cijelosti usklaen sa Europskim konvencijamaposebnooneodravljanstvu,aliioneosmanjenjugraanabezdravljanstva,toukljuujuii prednje primjedbe ukazuje na potrebu da se utvrdi i donese novi cjeloviti Zakon ohrvatskomdravljanstvu.

ECRIusvomprvomizvetajuoSrbiji,usvojenom14.decembra2007.godine,konstatujedaSrbijanije ratifikovalaEvropskukonvencijuodravljanstvupa jojpreporuujeda je,to jepre mogue, ratifikuje. U svom Izvetaju, usvojenom 23. marta 2011. (etvrti ciklusmonitoringa) ECRI podsea da je u svom prvom izvetaju preporuila Srbiji da ratifikujeEvropsku konvenciju o dravljanstvu i konstatuje da to jo nije uinjeno. Srpske vlasti suobavestileECRIdauprincipu,nemajuprimedabanaratifikacijuovekonvencije.ECRIponovopreporuujeSrbijida,tojepremogue,ratifikujeEvropskukonvencijuodravljanstvu.

b) Savet Evrope je 19. maja 2006. godine usvojio Konvenciju o izbegavanjuapatridnosti u vezi sa sukcesijom drava, kao sveobuhvatan meunarodni instrument odravnoj sukcesiji i izbegavanju apatridnosti, koji trebada se tumai i primenjujeu duhuprincipaEvropskekonvencijeodravljanstvu.

CrnaGora jedosad jedinaoddravaDejtonskogsporazumakoja jeratifikovalaKonvencijuSaveta Evrope o izbegavanju apatridnosti u vezi sa sukcesijom drava iz 2006. godine(SlubenilistCrneGoreMeunarodniugovori,br.2/10).

c) Obeleavajui, 30. avgusta 2011. godine, 50. godinjicu usvajanja Konvencije osmanjenjubroja licabezdravljanstvaod1961.godine,UNHCR,koji imamandatdaspreinastanakapatridije,pokrenuojekampanjudabiskrenuopanjunaovaj,estozanemarivanproblem sa ciljem smanjenja broja lica bez dravljanstva irom sveta. U tom cilju on

9Evropskukomisijuprotiv rasizma inetolerancije (ECRI)osnovao jeSavetEvrope.Komisija jenezavisno telozapraenjestanja ljudskihpravakoje jespecijalizovanozapitanjarasizma inetolerancije.Sastavljena jeodnezavisnih inepristrasnihlanova koji se biraju na osnovu njihovog moralnog autoriteta i priznate strunosti u domenu borbe protiv rasizma,ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. U okviru svojih statutarnih aktivnosti, ECRI sprovodi monitoring za svakupojedinanu zemlju,pri emuanalizira situacijuu svakojoddrava lanicaupogledu rasizma inetolerancije i formuliesugestijeipredlogezareavanjeuoenihproblema.10 Prijedlog Zakona o potvrivanju Europske konvencije o dravljanstvu bio je na dnevnom redu 19. sedniceHrvatskogsaborakojaseodravalaumartuiaprilu2006.godine.PredlogjebioraspravljeniprihvaennasednicisaborskogOdborazazakonodavstvo24.januara2006.godine,nasednicisaborskogOdborazaljudskaprava ipravanacionalnihmanjina31.januara2006.godineinasednicisaborskogOdborazaunutarnjupolitikuinacionalnusigurnost24.januara2006.godine.Meutim, Vlada RH, kao predlaga zakona, je dana 21. februara 2006. godine povukla predlog zakona iz saborskeprocedure.MinistarstvounutarnjihposlovauodgovorunapitanjeGraanskogodboraza ljudskaprava izZagrebaod24.februara 2012. godine navodi da nema saznanja omoguem ponovnom pokretanju postupka potvrivanja EuropskekonvencijeodravljanstvuuzakonodavnojproceduriuRepubliciHrvatskoj.

14

pospeujenacionalnevlasti,koje to jonisuuinile,da topre ratifikuju iprimenjujuovukonvenciju.

UBosni iHercegoviniseprimenjujeKonvencijaosmanjenjubroja licabezdravljanstva iz1961. godine (Aneks I Ustava BiH Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji e seprimenjivati).HrvatskajeratifikovalaKonvencijuosmanjenjusluajevabezdravljanstva,nasedniciHrvatskogsabora27.maja2011.godine(NarodnenovineMeunarodniugovori,br. 8/2011), a stupila je na snagu u odnosu na Republiku Hrvatsku 21. decembra 2011.godine.Srbija jeratifikovalaKonvencijuosmanjenjubroja licabezdravljanstva,nasedniciNarodne skuptine Republike Srbije 18. oktobra 2011. godine ("Slubeni glasnik RS Meunarodniugovori",br.8/2011od19.10.2011.godine).

CrnaGorajonijeratifikovalaovukonvenciju.

d)Evropskakonvencijaoueustranacaujavnomivotunalokalnomnivouiz1992.godine istie princip postepenog priznavanja graanskih i politikih prava stranimdravljanimakojiimajupravoboravka,ukljuujuituipravoglasa.

NijednaodzemaljaDejtonskogsporazumanijeratifikovalaovukonvenciju.

Hrvatska je obavestila ECRI da prati stanje vezano uz Europsku konvenciju o ueustranaca u javnom ivotu na lokalnom nivou te da e njihova odluka o potpisivanju iratifikovanjuovogdokumentaovisitiorazvojusituacije.11

U svome Izvetaju o CrnojGori12 ECRI je konstatirala da CrnaGora nije potpisala i nijeratifikovalatuKonvenciju,anemaniplanovedatouini.Razlogzatojeinjenicadapremalanu45.Ustava,samodravljanikojiimajuprebivalitenajmanjedvijegodineuCrnojGorimogudabiraju ibudubiraniECRIprimeujedaCrnaGora imaznaajanbroj raseljenih iinternoraseljenihlicakojisupobegliodsukobauBosniiHercegovini,HrvatskojinaKosovutokomdevedesetihgodinaprologvijeka.Veinaovih ljudiveboraviuCrnojGoriduinizgodina,neki ak idecenijama.Onidoprinose ivotu lokalne zajednice.Meutim,njima jeuskraenopravodauestvujuuprocesimadonoenjaodlukanalokalnomnivouopitanjimakojainanjihutiuAkoCrnaGoranameravadaintegrieraseljenaiinternoraseljenalicakoja ele da ostanu u zemlji, trebalo bi da preduzme neophodne korake da postanepotpisnicaKonvencijeoueustranacaujavnomivotunalokalnomnivou

ECRI ponovo preporuuje da Srbija, to je pre mogue, ratifikuje Konvenciju o ueustranacaujavnomivotunalokalnomnivou,atakodjepreporuujeda,topre,uradeiBiH,CrnaGora iHrvatska.SrpskevlastisuobavestileECRIda,uprincipu,nemajuprimedabanaratifikaciju ove konvencije.Meutim, i Srbija iHrvatska, kao i Federacija BiH i RepublikaSrpska, kao to je to ve reeno za Crnu Goru, trebale bi izmeniti i ustavne odredbe oizbornompravukakobiomoguilestrancimaueeujavnomivotunalokalnomnivou.

e)Meunarodnakonvencijaozatitipravasvihradnikamigranatailanovanjihovihporodicaiz1990.polaziodtogadapravaradnikamigranatailanovanjihovihporodicanisusvugdedovoljnopriznatazbogegajepotrebnaodgovarajuameunarodnazatita. 11Europskakomisijaprotivrasizmainesnoljivosti,TreeizvjeeoHrvatskoj,usvojeno17.prosinca2004.,str.7.12IzvjetajEvropskekomisijezaborbuprotivrasizmainetrpeljivosti(ECRI)oCrnojGori(etvrticiklusprocesamonitoringa),usvojenudecembru2011.godine

15

Bosna iHercegovina jedosad jedinaoddravaDejtonskog sporazumakoja je ratifikovalaovukonvenciju.OnaseuBiHprimenjujenaosnovuAneksaIUstavaBiH(DodatnisporazumioljudskimpravimakojieseprimjenjivatiuBiH).

Crna Gora je potpisala ovu konvenciju 23. oktobra 2006. godine, ali je jo uvijek nijeratifikovala.UIzvetajuECRIsenavodidasuvlasti informisaleECRIda jeprocesratifikacijeotpoeo i da Ministarstvo rada i socijalnog staranja priprema relevantni tekst. ECRIpreporuujedaCrnaGorazavriratifikacijuovekonvencije.

Hrvatskanijepotpisalanitiratifikovalaovukonvenciju.HrvatskevlastisuobavestileECRIdae idalje razmatratimogunosti ratificiranjaoveKonvencije,uzimajuiuobzir, interalia,ratifikacijeodstranedrugihevropskihdrava.ECRIpreporuahrvatskimvlastimadapotpiuiratifikujuovukonvenciju.

Srbija je 11. novembra 2004. godine potpisala ovu konvenciju, ali je do danas nijeratifikovala. ECRI preporuuje da Srbija, to je pre mogue, ratifikuje Meunarodnukonvencijuozatitipravasvihradnikamigranatailanovanjihovihporodica.SrpskevlastisuobavestileECRIda,uprincipu,nemajuprimedabanaratifikacijuovekonvencije.

f)DravelaniceSavetaEvropeusvojilesuEvropskukonvencijuopravnompoloajuradnikamigranataiz1977.uciljupostizanjaveegjedinstvasvojihlanicaradiobezbeenjaa iostvarenja ideala inaela koji su im zajednikabatina idaolakanjihovekonomski isocijalninapredakuzpotovanjeljudskihpravaiosnovnihsloboda.

NijednaodzemaljaDejtonskogsporazumanijepotpisalanitiratifikovalaovukonvenciju.

HrvatskajeobavestilaECRIdapratistanjevezanouzovukonvencijuidaenjihovaodlukaopotpisivanju i ratifikovanju ovog dokumenta zavisiti o razvoju situacije. ECRI preporuujehrvatskimvlastimada ratifikujuovukonvenciju.ECRIpreporuuje iSrbijida ratifikujeovukonvenciju.UsvojimizvetajimaoBiHiCrnojGoriECRIseneosvrenaovukonvenciju.

Od navedenih 6 konvencija bitnih za usaglaavanje svoga prava dravljanstva saevropskimimeunarodnimpravomdravljanstvaHrvatskaiSrbijanisuratifikovale5,CrnaGora4,aBiH3konvencije.

16

Polazeiodmeunarodnihprincipaipravilaodravljanstvu,sadranimdelomiunavedenimkonvencijama,potrebnoje:

1.1. Olakati sticanje dravljanstva za dravljane drugih republika bive SFRJ koji su unjimaimaliprebivalitenadansukcesije

UbivojSFRJsunjenidravljaniimalidvostrukodravljanstvo(republikoisavezno).Njegovasutina jeu tomeda jedravljanin jedne republike imaona teritorijidrugih republika istaprava idunostikao idravljanitihrepublika.Stoga jenaunutranjemplanu iufaktikomivotu republiko dravljanstvo imalo marginalan znaaj, da bi nakon dravnogosamostaljenjajugoslovenskihfederalnihjedinicaonopostaloodluujue.

Mnoga lica na osnovu jednakopravnog poloaja na celoj teritoriji bive SFRJ stekli suodnosnoostvarivaliodreenapravaudrugim republikama kojihnisudravljani, a koja senajeeuvezisdravljanstvom(pravovlasnitvananekretninamakui,stanu,zemljitu,umi,pravona stan,pravona rad i slobodu rada,pravona socijalnu sigurnost i socijalnoosiguranje, pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na besplatno osnovno kolovanje, kao idostupnostsvakome,podjednakimuslovima,srednjokolskogivisokokolskogobrazovanja,pravonaposedovanjepasoa izdatogu toj republiciumestuprebivalitaosobe,aktivno ipasivnobirakopravo,pasunatemeljutogpravaiglasalinaprvimviestranakimizborimadevedesetih godina i na referendumu o samostalnosti i nezavisnosti republike u kojoj suprebivali idr.).Vezivanjemnjihovogostvarivanja zaposedovanjedravljanstva republikeu

Preporuke

Preporuaseda:

- HrvatskaiSrbijaratifikujuEvropskukonvencijuodravljanstvuiz1997.

- Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija ratifikuju Konvenciju Vea Evrope oizbegavanjuapatridnostiuvezisasukcesijomdravaiz2006.

- CrnaGoraratifikujeKonvencijuosmanjenjubrojaosobabezdravljanstvaiz1961.

- drave Dejtonskog sporazuma ratifikuju Evropsku konvenciju o uestvovanjustranacaujavnomivotunalokalnoomnivouiz1992.

- CrnaGora,HrvatskaiSrbijaratifikujuMeunarodnukonvencijuozatitipravasvihradnikamigranatailanovanjihovihporodicaiz1990.

- draveDejtonskog sporazuma ratifikujuEvropskukonvencijuopravnompoloajuradnikamigranataiz1977.

DraveDejtonskogsporazumatrebadapreispitaju iuskladepropiseodravljanstvu idrugerelevantnepropisesprincipimaipravilimautimkonvencijama.

Preporuuje se nacionalnim vlastima da se pravom dravljanstva koriste i kaoinstrumentom zatite steenih ljudskih prava i reavanjamnogih ivotnih problemanovihstranacanaprostorimanekadanjezajednikedrave.

17

kojoj su imali prebivalite, ugroena su mnoga steena prava graana koji su imaliprebivaliteudrugim republikamabiveSFRJ, zbog ega jedeograanadoaou izuzetnoteakpravniiivotnipoloaj,aposebnoonikojisuustatusuizbeglicairaseljenihlica.

Meunarodnopravo,meutim,polaziodnaelapotovanjasteenihpravanadansukcesije,tj.nadan zamene jednedravedrugomuodgovornosti zameunarodneodnosenekogapodruja.Svrhatogaje,atonaodreeninainveedravusukcesoradaseizbegnepravnivakuumiodripravnasigurnostpravnihifizikihosoba.OdteinjenicepolajeiArbitranakomisijaMirovnekonferencijeo Jugoslaviji,koja jeusvomMiljenjubroj1.od7.12.1991.zakljuila da su "imperativne norme optegmeunarodnog prava, a naroito potovanjetemeljnih prava pojedinaca i prava naroda i manjina obvezujue (su) za sve strankesukcesije...".13

Upraksi,meutim,napodrujubiveSFRJ,anaroitouonimdelovimakojisubilipopritaoruanih sukoba i masovnog prinudnog premetanja stanovnitva, nije izbegnut pravnivakuumpajebilaugroenapravnasigurnostpravnihifizikihosoba,presvegaustatusnimkaoiimovinskim,socijalnim,penzijskimidrugimsteenimpravima.DravesukcesorkeSFRJnisu u dovoljnoj meri uoile novu realnost u odnosima nastalim nakon disolucije biveJugoslavije.Regulisanjedravljanstvanijeseusvimsluajevimakretalouokvirugranicakojeutvrujemeunarodnopravo.Upraksi,osnovniprincipiinaelanisupotovanauodnosunavlastite dravljane razliitog etnikog porekla (izbeglice i raseljena lica). Kanjenje udonoenju iprimeni zakona,nejednaknain tretiranjaefektivneveze,odsustvo reenjazazatituporodinog jedinstva,negativnoseodrazilonapitanjavezanazaostvarivanjepravagraana.Problemisupostupnoprevazienizakonskimnovelama iadministrativnimaktimadrava sukcesorki, ali posebno s aspekata ravnopravnosti i jednakosti pred zakonom,odreenapitanjaostalasujouveknereena.

Pravila iprincipio sukcesijidravanalaudravamanaslednicamabiveSFRJdapropiuolakavajueokolnostizasticanjedravljanstvazadravljanedrugihrepublikabiveSFRJkojisuunjimaimaliprebivalitenadansukcesije.

Evropskakonvencijaodravljanstvu iz1997.godineu lanu18.utvrujeprincipeuvezi spitanjemdravnesukcesijeidravljanstva.

Stav2.ovoglanaodreujedaeudonoenjuodlukeodavanjuilizadravanjudravljanstvausluajevimadravnesukcesije,svakadravalanicakojesetotie,posebnouzetiuobzir:

a/sutinskuistvarnuvezunekeosobesatomdravom;b/stvarnoprebivanjeosobeuvremedravnesukcesije;c/eljuosobeokojojjere;d/sakojeteritorijeosobapotie.14

13Zatobisedravljanstvomtrebalokoristitikaoinstrumentomzatitesteenihljudskihpravaireavanjamnogihivotnihproblemanovihstranacanaprostorimanekadanjezajednikedrave.Utomsmislu,dvojnodravljanstvobiimaloveomaodreenznaaj.Mogunostzatakvoreenjepitanjadravljanstvadajeiunutranjeimeunarodnopravo.(Vidaok:Pravonadravljanstvo,BCLJP,1999,str.104.)SrazvojempravavezanogzaljudskapravaodDrugogsvetskograta,postojirastuepriznavanjedadiskrecionopravodravenaovompoljumorauzetiuobzir temeljnapravapojedinaca. Tako je,naprimer, Interameriki sud za ljudska prava,usavetodavnommiljenjuiz1984.,proglasiodajepravonadravljanstvouroenoljudskopravopriznatoumeunarodnompravuidasuovlaenjadravadareguliustvarivezanezadravljanstvoogranienenjihovomobavezomdaosigurajupunuzatituljudskihprava(uvezisaAmandmanimanaodredbeonaturalizacijiUstavaKostarike,OC4/84,HRLJ(1984),Vol.5,str.161).14Stav3.odreujedaeusluajudasticanjedravljanstvapodleegubitkustranogdravljanstva,vaitiodredbelana16.oveKonvencije,pokojemtakavgubitakneebitipreduslovusituacijamagdjetonijemogueilisenemoerazumnotraiti.

18

Za koritenje dravljanstva kao instrumenta zatite steenih ljudskih prava i reavanjamnogih ivotnih problema novih stranaca na prostorima nekadanje zajednike draveposebno suznaajnapravilaonediskriminaciji iopotovanju izraenevoljeodnosnog licasadranauKonvencijioizbegavanjuapatridnostiuvezisasukcesijomdrava.15

IznaprednavedenihprincipaproizilazijasnaobavezasvakedravenaslednicebiveSFRJdaolakasticanjesvogdravljanstvazaosobekojesubiledravljanidrugerepublikebiveSFRJikojesuimalestalniboravaknanjenojteritorijiuvremedravnesukcesije.

SticanjedravljanstvaBosne iHercegovineodstranedravljanadrugihrepublikabiveSFRJureenojeul.38.st.3.i4.ZakonaodravljanstvuBiH("SlubeniglasnikBiH",br.br.4/97,13/99,41/02,6/03,14/03,82/05i43/09).Uskladusmeunarodnimstandardima,Zakonimje, kao bivim dravljanima SFRJ, omoguio olakanu naturalizaciju u dravljanstvo BiH.OlakavajueokolnostizasticanjedravljanstvaBiHsastojese,poredostalog,utomedanepostojiobavezaodricanjailinanekidruginaingubljenjaranijegdravljanstvanakonsticanjadravljanstvaBiH,toznaidaoveosobepostajudvojnidravljani.Osimtoga,zarazlikuodredovnenaturalizacije,kadanadleniorganimapravonadiskrecionuocenu,tj.moe,aliinemora,pozitivnoreitizahtevzaprijemudravljanstvoBiH,uovomsluajuakosuispunjenenapred navedene pretpostavke, nadleni organ mora doneti reenje o prijemu udravljanstvoBiH.16

Zahvaljujui i propisima susednih zemalja, a naroito nakon ratifikovanja bilateralnihsporazuma,moesezakljuitidanepostojeizrazitijiproblemiureavanjudravljanstvalicasaprostorabiveJugoslavijekojasenalazeuBosni iHercegovini.VelikibrojdravljanaBiH(praktinosvi)hrvatskenacionalnostiimajuihrvatskodravljanstvo,atomesemoedodatiivelikibrojBonjakakojitakoe imajudravljanstvoHrvatske,naroitosapodrujazapadneBosne.

Uslovi zaprijemucrnogorskodravljanstvodrugih republikabiveSFRJkoji su imali stalniboravak(prebivalite)nateritorijiCrneGorepostepenosusemenjali.

Prema lanu 41. stav 1. Zakona o crnogorskom dravljanstvu (''Sl. list CG'', br. 13/08 od26.2.2008.godine.),donetognakondravnopravnogosamostaljenjaCrneGore,dravljanin

UObrazloenjudonoenjaEvropskekonvencijeodravljanstvulana16 uvanjeprethodnogdravljanstvanavodisedapostojanjenerazumnih,injeninihilipravnihuslovaprocenieseusvakompojedinanomsluajuodstranedravnihteladraveugovorniceijedravljanstvoosobatrai.Naprimer,odizbeglicasenemoeoptetraitidasevrateusvojuzemljuporeklailitraitiodnjihovogdiplomatskogilikonzularnogpredstavnitvadaseodrekneilidapribavenjihovootputanjeizdravljanstva. S obzirom na to da je ovaj lan izuzetno vaan u sluajevima dravne sukcesije, lan 18 u stavu 3 iniposebnu referencu za lan 16, to je bitno u pogledu ogranienja da drave izraze rezerve na pojedine odredbe ovekonvencije.15PrilikomprimeneoveKonvencije,odnosnedravenesmejudiskriminisatibilokojeodnosno licepoosnovupola, rase,boje koe, jezika, vere, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, povezivanja sa nacionalnommanjinom,svojstvom,roenjem ilidrugimstatusom.(lan4.)Dravapravnisledbenikneeodbitimogunostdadsvojedravljanstvou skladu sa lanom5 stav1 takab,u sluajevimakada seodluka zaprihvatanjedravljanstva temeljinaizraenojvoljiodnosnoglica,sobrazloenjemdatakvolicemoedadobijedravljanstvodrugeodnosnedravenaosnovuodgovarajuevezesatomdravom.(lan7.)16UBosniiHercegovinijevrenoipreispitivanjestatusaosobakojesudravljanstvoBiHprimiliuperioduod6.aprila1992.do 1. januara 2006. godine (preko 10.000 lica) i ovaj postupak je zavren bez nekih znaajnijih korekcija primljenogdravljanstva,aradiloseuglavnomoosobamasapodrujabiveSFRJ.Nakontogapreispitivan je iprijemudravljanstvoBiHlicakojanisuimalamatinibrojsapodrujabiveSFRJ(oduzetooko1000dravljanstavalicimaafroazijskogporekla,odkojihveinaumomentupreispitivanjanijeboravilanapodrujuBiH).ZaodreenbrojovihlicajouvijeksevodipostupakproterivanjaionisenalazeveviegodinauAzilantskomcentru.

19

republikabiveSFRJ,kojiimaprijavljenoprebivaliteuCrnojGoripre3.juna2006.godine17,moe stei crnogorsko dravljanstvo prijemom. Olakavajue okolnosti za sticanjecrnogorskogdravljanstvasudasenetraidaliceuCrnojGorizakonitoineprekidnoboravi10godinaprepodnoenjazahtevazaprijemucrnogorskodravljanstvo inetraiseznanjecrnogorskog jezika. Rok za podnoenje zahteva za prijem u crnogorsko dravljanstvo zadravljanedrugihrepublikabiveSFRJproduavaosedo5.maja2011.godine,apotomdo31. jula 2012. godine. Radi se o dravljanima republika bive SFRJ, koji imaju prijavljenoprebivaliteuCrnojGoripre3. juna2004.godine,aneposeduju linukartu izdatuuCrnojGori po tadanjim propisima, ili su prijavili prebivalite u Crnoj Gori posle 3. juna 2004.godine,asvedo3.juna2006.godine.

lanom 41v st. 1, 2, 3 i 4 Zakona o dopunama Zakona o crnogorskom dravljanstvu("SlubenilistCG",br.46/11od16.9.2011.)omoguenojedravljanimarepublikabiveSFRJkojiimajuprijavljenoprebivaliteuCrnojGorinajmanjedvegodinepre3.juna2006.godinei linukartu izdatuuskladusazakonomo linojkartikoji jevaioutrenutku izdavanja,dasteknucrnogorskodravljanstvobezotpustaizdravljanstvadrugedraveijedravljanstvolice poseduje (dakle, da imaju dvojno dravljanstvo). Uz ovakve olakavajue okolnostizahtevzaprijemucrnogorskodravljanstvomogaosepodnetinadlenomorganunajkasnijedo31.januara2012.godine.

Evropskakomisijaprotivrasizmainetrpeljivosti(ECRI)usvomeIzvetajuoCrnojGori(etvrticiklusprocesamonitoringa)usvojenomudecembru2011.napominjeda je zapodnoenjeprijavaodreenvrlokratakrokdo31.januara2012.godine(etirimeseca).

Za sticanje crnogorskogdravljanstvanaosnovu lana41v st.1,2,3 i4ZakonaodopuniZakonaocrnogorskomdravljanstvu,kojijestupionasnagu24.09.2011.godine,avaiodo31.01.2012. godine, ukupno je zahtev za prijem u crnogorsko dravljanstvo podnelo oko5.000 lica. Do 08.02.2012. godine, ukupno je reeno 1.677 zahteva, a za ostale zahtevepostupak jeu toku.Rokzapodnoenjezahtevapoovompravnomosnovu,bio je,shodnoZakonu,do31.januara2012.godine,inijeproduen.

Prema Zakonuo strancima ("Slubeni listCG",br.82/08,72/09,32/11 i53/11)dravljanidravanastalihnaprostorubiveSFRJ,kojisuimaliprijavljenoprebivaliteuCrnojGoripre3.juna2006.godine,imajupravonastalnonastanjenje,bezpotrebepodnoenjazahtevaibez posebnog odobrenja, uz obavezu podnoenja prijave radi registracije. (l. 54. st.1.)DravljanindravenastalenaprostorubiveSFRJ,kome jeprijavljenoprebivaliteuCrnojGoriposle3. juna2006.godinedo4.marta2008.godine, imapravonastalnonastanjenjebez posebnog odobrenja, uz podnoenje prijave radi registracije u evidenciji stranaca sastalnimnastanjenjem ivaeeputne isprave,akododanapodnoenjaprijavenijeodjavioprebivaliteizCrneGore.(l.54.st.2.)

Korpuspravakojimagraaniraspolaunaosnovudravljanstvamoesepodelitinarazliitenaine, ali se u literaturi najee sree podela tih prava u tri kategorije: ljudska prava,politikaprava isocijalna(ekonomskosocijalna)prava.Kadpojedinac jednomdobijesvataprava,moesesmatratigraaninomupravomsmislurei.Zarazlikuodtoga,statusstrancasa stalnim nastanjenjem je mnogo neizvesniji, jer crnogorski dravljanin ne moe biti

17Dan3.jun2006.godineseuzimakaodatumjerjetogdanaSkuptinaCrneGoredonelaRezolucijuonezavisnostiCrneGore.

20

prognanniti izruendrugojdravi,osimuskladusameunarodnimobavezamaCrneGore,dokstrancuprestajepravonastalnonastanjenje,akomujeizreenazatitnameraudaljenjailimera bezbednosti proterivanja; ako se utvrdi da je neprekidno boravio due od jednegodineu drugojdravi, a o tome nijeobavestioMinistarstvo; akomu je otkazano stalnonastanjenje.

SticanjehrvatskogdravljanstvaodstranedravljanadrugihrepublikabiveSFRJkojisuunjoj imali prebivalite na dan njenog dravnopravnog osamostaljenja 8.10.1991. godineureeno je u lanu 30. stav 2. Zakona o hrvatskom dravljanstvu na etniki selektivnojosnovi.OdsvihdravljanadrugihrepublikabiveSFRJkojisuimaliprebivaliteuHrvatskojnadan8.10.1991.godine izdvojenisupripadnicihrvatskognarodakojisesmatrajuhrvatskimdravljanimapoduslovomdadajuizjavudasesmatrajuhrvatskimdravljanima.

Osobekojenisuhrvatskenacionalnosti,adravljanisudrugihrepublikabiveSFRJ ikojesuimale prebivalite u RH na dan 8.10.1991., nisu imale pogodnosti koje su date osobamahrvatskenacionalnosti,vesumoraleda ispuneuslovepropisanezaredovnunaturalizacijustranaca.OdsustvomolakavajuihokolnostizanaturalizacijuovakategorijastanovnikaRH,koja jedosukcesijekonzumiralasvapravavezanazadravljanstvouHrvatskoj jersuunjojprebivali,dovedena jeu veoma tekupravnu i ivotnupoziciju.18Oni su postali stranciuHrvatskoj, to je uzrokovalo pravni vakuum kao i ugrozilo pravnu sigurnost tih osoba,posebno u statusnim, imovinskim, socijalnim, penzijskim i drugim steenim pravima, ijepotovanjenalauimperativnenormeoptegmeunarodnogprava.Mnogiodnjihsudanasupoloaju izbeglica iliprognanika izHrvatske,kojima jeMUPRH,kaodravljanimadrugihrepublikabiveSFRJ,umeuvremenureenjemponitiotrajnonastanjenje,tj.prebivaliteuRH.

UpraksisejavljajusluajevidaosobekojesudravljanidrugihrepublikabiveSFRJ,akojesuimale prebivalite u RH na dan 8.10.1991. godine, nemogu ostvariti pravo na stambenozbrinjavanjejernisureilisvojstatusodnosnoboravakuRH,iakopopropisimakojiureujupitanje stambenog zbrinjavanja to nije prepreka. Ne samo da su uslovi propisani zaregulisanje statusa odnosno boravka u RH bili prepreka ostvarivanju prava na stambenozbrinjavanje,veisamapraksapostupanjaupravnihtela,presvegaMUPa.

Tek izmenama idopunamaZakonaohrvatskomdravljanstvukrajemoktobra2011.godineovimosobamasudonekleolakaniuslovizasticanjehrvatskogdravljanstva.Olakavajuaokolnost je ta da sobe koje su na dan 8. oktobra 1991. imale prebivalite u RepubliciHrvatskojikojimajeodobrenstalniboravak,ispunjavajupretpostavkepotrebnogboravkaupostupcimasticanjahrvatskogdravljanstva.OveosobenemorajuimatiprethodnoodobrenprivremeniboravakuRepubliciHrvatskoj, sredstva za izdravanje, zdravstvenoosiguranjenitimoraju poznavati hrvatski jezik i latinino pismo, kao i hrvatsku kulturu i drutvenoureenje.Uslovizaodobrenjestalnogboravkasusamodaimavaljanustranuputnuispravuidanepredstavljaopasnostzajavniporedak,nacionalnubezbednostilijavnozdravlje.

18U izvetajuopotivanju ljudskihpravauHrvatskojza1999.godinuMinistarstvavanjskihposlovaSAD,koji jeobjavioUredzademokraciju, ljudskaprava irad23.februara2000.godinenavodisedaZakonodravljanstvurazlikujeonekojipolaupravonahrvatskunacionalnostionekojitopravonepolau...EtnikineHrvatimorajuzadovoljitistroekriterijeiprihvatitinaturalizacijudabidobilidravljanstvoak iakosuranijezakonitoivjeliuHrvatskojuvrijemebiveJugoslavije(vidiOdjeljak1.D.)...EtnikineHrvatimorajuzadovoljitistroekriterije iprihvatitinaturalizacijudabidobilidravljanstvoakiakosuranijezakonitoivjeliuHrvatskojuvrijemebiveJugoslavije(vidiOdjeljak1.D.).Ovajdvostrukistandarddoveojedodiskriminacijeudrugimpodrujima,osobitouodnosunapravoglasa(vidiOdjeljak3.).

21

Zakonskiuslovzanaturalizacijuovih lica,akojinemajuosobehrvatskenacionalnosti, jesteda i ova kategorija osoba ima otpust iz stranog dravljanstva ili da podnese dokaz da eotpustdobitiakobudeprimljenauhrvatskodravljanstvo.19

Propisivanjeolakavajuihokolnostizasticanjehrvatskogdravljanstvaovojkategorijiosobana etniki selektivnoj osnovi upitno je s aspekta odredbe lana 5. Evropske konvencije odravljanstvu iz 1997. godine o zabrani diskriminacije. Naime, po tom lanu propisi odravljanstvudravelanicenetrebadasadreposebneodredbenitidaukljuujubilokakvupraksu koja bi vodila diskriminaciji na osnovu pola, religije, rasne pripadnosti, boje koe,odnosnonacionalneilietnikepripadnosti.

Dok Evropska konvencija o dravljanstvu utvruje samo opte principe, Konvencija oizbegavanjuapatridnostiuvezisasukcesijomdravautvrujepravilazanjihovuprimenuusluaju sukcesije,a to jeupravopitanjekojeureuje lan30. stav2.Zakonaohrvatskomdravljanstvu, kojim se pogoduje naturalizacija samo dravljanima drugih republika biveSFRJ hrvatske nacionalnosti s prebivalitem u Hrvatskoj na dan 8.10.1991. godine. Ovakonvencija (koju Hrvatska dosad nije ratifikovala) obavezuje drave da prilikom njeneprimenenediskriminiubilokojeodnosnolicepoosnovupola,rase,bojekoe,jezika,vere,politikogilidrugogmiljenja,nacionalnogilisocijalnogporekla,povezivanjasanacionalnommanjinom,svojstvom,roenjemilidrugimstatusom.(lan4.)

Propisivanjem olakavajuih okolnosti za sticanje hrvatskog dravljanstva, poput onih zaosobe hrvatske nacionalnosti, ispotovale bi se garancije hrvatske vlade da se njihovpovratak nee ograniavati i uslovljavati i da e biti do kraja izjednaeni s drugimkategorijamalicaupravimakojaproizilazeizstatusapovratnika.

Zakon o hrvatskom dravljanstvu sadri jo jednu odredbu kojom se pogoduje osobamahrvatskenacionalnostiusticanjuhrvatskogdravljanstva.Premalanu16.Zakonapripadnikhrvatskog naroda koji nema prebivalite u Republici Hrvatskoj moe stei hrvatskodravljanstvoakodapisanu izjavudasesmatrahrvatskimdravljaninom idase iznjegovaponaanjamoe zakljuiti da potuje pravni poredak i obiaje u Republici Hrvatskoj i daprihvaahrvatskukulturu.

ZakonodravljanstvuRepublikeSrbije20(l.23.st.1.)propisaojedapripadniksrpskognarodakoji nema prebivalite na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen udravljanstvoRepublikeSrbijebezotpustaizstranogdravljanstva,akojenavrio18godinaivota inijemuoduzetaposlovna sposobnost iakopodnesepismenu izjavudaRepublikuSrbijusmatrasvojomdravom.Za razlikuodZakonaohrvatskomdravljanstvu,kojinemaslineodredbe,stavom3.lana23.ZakonaodravljanstvuRSpropisanojedapodistimovimuslovimaudravljanstvoRepublike Srbijemoebitiprimljen ipripadnikdrugognaroda ilietnike zajednice sa teritorije Republike Srbije. Izmenama i dopunama ovog zakona

19UsvomTreem izvetajuoHrvatskojod17.12.2004.ECRIkonstatujedazabrinjavajupodacida jouvijekpostojevelikiproblemivezaniuzstjecanjehrvatskogdravljanstva.OsobekojenisuhrvatskogporeklaidaljesuunepovoljnijempoloajuuodnosunaetnikeHrvatekadaseradiouslovimakojetrebaispunitizastjecanjehrvatskogdravljanstva.Jouvekpostojebrojnepreprekenaturalizaciji.Naprimer,nijemoguedobitihrvatskodravljanstvoakoseosobaprethodnoneodrekneprvotnogdravljanstva.ECRIpotiehrvatskevlastidapoduzmusvepotrebnemerekakobisereiliprobleminakojenailazedugogodinji stanovniciHrvatskekojinisuHrvatikod stjecanjadravljanstva.Naturalizacijabi senaroitomoglaolakatiukidanjemzahtjevadasedrugogdravljanstvatrebaodreiiprihvaanjempojmadvojnogdravljanstva.20"SlubeniglasnikRS",br.135/04i90/07.

22

ogranien je rok za podnoenje zahteva za prijem u dravljanstvu RS pripadnika drugognarodailietnikezajednicesateritorijeRepublikeSrbijenadvegodineoddanastupanjanasnaguovogzakona(stupionasnagu7.10.2007.).

OdredbaoogranienjurokazapodnoenjezahtevazaprijemudravljanstvoRSpripadnikadrugog naroda ili etnike zajednice sa teritorije Republike Srbije bila je predmetpreispitivanja od strane Ustavnog suda RS s aspekta njene usklaenosti s Ustavom RS ipotvrenim meunarodnim ugovorima. Ustavni sud je odbio predlog za utvrivanjeneustavnosti inesaglasnosti sapotvrenimmeunarodnimugovorimanavedeneodredbeZakonaoizmenamaidopunamaZakonaodravljanstvuRepublikeSrbije.21

Za odreivanje kriterijuma na osnovu kojih se utvruje da li je razlikovanje u pitanjimadravljanstva na nacionalnoj osnovi dozvoljeno ili je re o diskriminaciji od znaaja je iObrazloenjedonoenjaEvropskekonvencijeodravljanstvuiz1997.Uobrazloenjulana5onediskriminacijise,poredostalognavodi,dasamaprirodadavanjadravljanstvazahtevaod drava da donesu odreene kriterijume da odrede vlastite dravljane. Ovi kriterijumimogu rezultirati, u datim sluajevima, u povlaenom tretmanu na polju dravljanstvaDraveugovornicemogupruitipovlaeni tretmandravljanimaodreenihdrugihdrava.Na primer, drava lanica Evropske Unije moe zahtevati krai period boravita zanaturalizacijudravljanaostalihdravaEvropskeunijenegotosezahtevaoptimpravilom.Ovo predstavlja povlaeni tretman osnovom dravljanstva, a ne diskriminaciju na osnovidravljanstvauostalim sluajevima. Stoga jenunodrukije razmotriti razlikeu tretmanukoje zapravone znaediskriminaciju i razlike kojebi znaile zabranjenudiskriminacijunapodrujudravljanstvaPopis izstava1 lana5stogasadriosnovneelementezabranjenediskriminacije u pitanjima dravljanstva i ima za cilj osigurati jednakost pred zakonom.Nadalje, Konvencija sadri mnoge odredbe osmiljene da spree proizvoljno izvravanjeovlaenja(naprimerlanovi4.c,11i12),totakoemoerezultiratidiskriminacijom.

21Odlukajeobjavljenau"SlubenomglasnikuRS",br.18/2012od9.3.2012.godine.UObrazloenjusvojeodlukeUstavnisudnavodiiEvropskukonvencijuodravljanstvuSavetaEvropeod6.novembra1997.godine,aposebnolanove3,5,6,i17.Ovomkonvencijom,kojuRepublikaSrbijanijeratifikovala,ustanovljavajuseprincipiipravilakojaseodnosenadravljanstvo,sakojimaeunutranjepravodravaugovornicamoratidabudeusklaeno.Sudjestanovitadajezakonodavacmogao,naosnovuovlaenjaizlana38.stav1.Ustava,dapredvidisticanjedravljanstvananainpropisanodredbamalana23.Zakonaodravljanstvu,ureujuitopitanjekaopravoilikaozakonskumogunostkojasemoekoristitiuodreenom roku.Ustavnisudukazujeda jestvarvoljezakonodavcadauureivanjunavedenogpitanjaopredeliciljeveuvoenjuzakonodavnepolitikeuovojoblasti,tojeovomzakonskomodredbomiuinjeno.Ustavnisud je imaouvidu i injenicudaseZakonompropisan rokzaprivilegovaninain sticanjadravljanstva,koji jesadranuosporenojodredbi,odnosipodjednakona sva licakojapripadajuonojkategoriji licanakoja seodredbaodnosi,a to supripadnicidrugognaroda ilietnikezajednicesateritorijeRepublikeSrbije,pa jeUstavnisudoceniodanipotomosnovunema diskriminacije. Iz svih napred navedenih razloga,Ustavni sud je ocenio da osporena odredba lana 18. Zakona oizmenama i dopunama Zakona o dravljanstvu Republike Srbije nije nesaglasna sa ustavnim naelima zabranediskriminacije,odnosnozabranediskriminacijenacionalnihmanjinaizlana21.st.1.i3.ilana76.st.1.i2.Ustava,kaonisalanom14.Evropskekonvencijezazatituljudskihpravaiosnovnihslobodailanom1.Protokola12uzKonvenciju.U Izdvojenommiljenju prof. drMarijaDraki, sudijaUstavnog suda smatra da je osporena odredba kolski primernejednakostiu tretmanukoja jepropisanazakonom,ada jeUstavnisudpropustioda seo tome izjasninaodgovarajuinainOnotodiferenciedozvoljenorazlikovanjeodnedozvoljenediskriminacijeEvropskisudzaljudskapravajemnogoputajasnorekaousvojojbogatojpraksikojaseodnosinalan14.Konvencije...Zaaljenjeje,stoga,tojeprilikomoceneustavnosti osporene odredbe lana 18. Zakona, Ustavni sud propustio da ispita da li je nejednakost u tretmanu bilaobjektivno i razumnoopravdana,oslanjajui se inadobroustanovljenupraksuEvropskog suda za ljudskaprava.Drugimreima,Ustavnisudtekodabimogaoutvrditibilokakav legitimniciljzarazlikovanjekoje jeuinjeno izmeupripadnikasrpskognarodaipripadnikadrugognarodailietnikezajednicesateritorijeRepublikeSrbijesamonaosnovuargumenatakojisupratiliusvajanjespornenoveleZakona.

23

Poblieo(ne)diskriminacijiupitanjimadravljanstvasegovoriuIzvetajuEvropskekomisijeza demokratizaciju putem prava (Venecijanske komisije) o privilegovanom tretmanunacionalnih manjina od strane matine drave, usvojenom na njenom 48. plenarnomzasedanju19.do20.oktobra2001.godine.PomiljenjuKomisije,dravekojesupotpisniceEvropske konvencije o ljudskim (ECHR) moraju da obezbede nediskriminatorno uivanjepravapredvienihovimdokumentomsvakojosobiuokvirunjihovejurisdikcije.lan14ECHRzabranjujediskriminaciju izmeupojedinacanaosnovunekognjihovog linog svojstva;onsadri otvoren spisak primera zabranjenih razloga za diskriminaciju koji obuhvataju jezik,veruinacionalnoporeklo.tosetieosnovazarazlikuutretmanupozakonimaipropisimaokojima je re, prema miljenju Komisije, okolnost da je deo stanovnitva dobio manjepovoljantretmannaosnovutogatooninepripadajuodreenojetnikojgrupinije,samaposebi,diskriminatorna,nitisuprotnaprincipimameunarodnogprava.Zaista,etnikociljanjesestandardnoradi,naprimer,uzakonimaodravljanstvu(Komisijaupuuje,naprimer,nalan116nemakogustava(GermanGrundgesetz)odravljanstvuosobanemakogetnikogporekla).Prihvatljivostovogkriterijumazavisie,naravno,odciljaijemseostvarenjutei.Utompogledu,Komisija smatrada jeuputno razlikovati,kad jeupitanjuprirodapovlasticakojesedajuodnosnimzakonodavstvom,onekojeseodnosenaobrazovanjeikulturuidrugepovlastice.Umeriukojojseradioonimprvim,razliittretmandokogaonedovodemoedaseopravdalegitimnimciljemnegovanjakulturnihvezaciljnogstanovnitvasastanovnitvommatinedravePrivilegovanitretmannemoedaseduoblastimakojenisuobrazovanjeikultura,osimuizuzetnimsluajevimaiakojedokazanodasetimenastojiostvaritilegitimnicilj,teakojesrazmerantomcilju.

PremamiljenjuKomisije,dravamoelegitimnodadonosizakoneilipropisekojiseodnosena strane dravljane, a da nije prethodno traila pristanak odnosnih drava njihovogdravljanstva, sve dok ti zakoni ili propisi treba da imaju dejstvo samo u okviru njenihgranica. Kada ovi akti imaju za cilj primenu njihovog dejstva na strane dravljane uinostranstvu,uoblastimakojenisuobuhvaeneugovorimailimeunarodnimobiajimakojimatinoj dravi dozvoljavaju da pretpostavi pristanak relevantnih drava domaina, takavpristanakbitrebalotraitipresprovoenjabilokojemere.

Usvakomsluaju,meusobnoobavetavanje idogovaranjeuosetljivimpitanjimaureenjadravljanstva na prostoru bive SFRJ doprinosi jaanju meusobnog poverenja i razvojaprijateljskihodnosa izmeudrava ipotovanja ljudskihprava iosnovnihsloboda,naroitozabranediskriminacije.

Utvrivanje olakavajuih okolnosti za naturalizaciju dravljana drugih republika koji su uSrbiji imali prebivalite zapoelo je donoenjem Zakona o jugoslovenskom dravljanstvu("Slubeni list SRJ",br.33/96 i9/01), koji je stupiona snagu1. januara1997. godine.Kaojedan od uslova za sticanje jugoslavenskog dravljanstva zakonodavac SRJ propisao je dadravljani drugih republika bive SFRJ moraju uz zahtev za sticanje jugoslavenskogdravljanstva priloiti i izjavu da nemaju drugo dravljanstvo. Ukoliko imaju drugodravljanstvo,onimorajudatiizjavudasugaseodrekli.

Izmenama i dopunama Zakona o jugoslovenskom dravljanstvu22 u martu 2001. godineomogueno je dravljanima drugih republika bive SFRJ da steknu jugoslovensko

22"SlubenilistSRJ",br.9/01.Zakonjestupionasnagu10.marta2001.godine.

24

dravljanstvoada istovremenozadre isvojedosadanjedravljanstvo,tjda imajudvojnodravljanstvo. Na taj nain stvorene su zakonske pretpostavke za olakanu naturalizacijudravljanadrugihrepublikabiveSFRJ.

Mogunost dvojnog dravljanstva za ovu kategoriju lica predvia i Zakon o dravljanstvuRepublikeSrbije,ijajeprimenapoeladana27.02.2005.godine.

Prestankom postojanja dravne zajednice Srbija i CrnaGora dotadanji domai dravljani(crnogorski dravljani koji su ostali da ive na teritoriji Republike Srbije) u novonastalimokolnostimapostalisunedravljani/novistranci.Zato je izmenama idopunamaZakonaodravljanstvu Republike Srbije omogueno i crnogorskim dravljanima sa prijavljenimprebivalitemuSrbijinadan3. juna2006.godine(dannastupanjapravnogsledbenitvazaRepublikuSrbiju) sticanjedravljanstvaRepublikeSrbijepodolakanimuslovima,odnosnoizjednaavanje poloaja crnogorskih dravljana sa poloajem dravljana drugih republikabiveSFRJupostupkusticanjaiprestankadravljanstvaRepublikeSrbije.Poredprebivalitanadan3. juna2006.godineuslov zanaturalizaciju jestepodnoenjepismene izjaveda sesmatradravljaninomRepublike Srbije i zahteva zaupisuevidencijudravljanaRepublikeSrbije.Izjavaizahtevmogusepodnetiurokuodpetgodinaoddanastupanjanasnaguovogzakona (stupio na snagu 9.10.2007.). Organ unutranjih poslova, bez donoenja reenja,izdaenadlenomorganupismeninalogzaupisuevidencijudravljanaRepublikeSrbijezalicezakojeutvrdidajeispunilonavedeuslove.

PremapodacimaMinistarstvaunutranjihposlovaRepublikeSrbijeuperioduodstupanjanasnaguZakonaojugoslovenskomdravljanstvu1.janura1997.godinedo13.03.2012.godine,po lanu 47. Zakona o jugoslovenskom dravljanstvu i lanu 52. Zakona o dravljanstvuRepublike Srbije u dravljanstvo Republike Srbije primljen je 363.021 dravljanin drugihrepublikabiveSFRJsaprebivalitemnateritorijiRepublikeSrbije.Odprestankapostojanjadravne zajednice Srbija i Crna Gora u evidenciju dravljana Republike Srbije upisana su71.102crnogorskadravljaninasaprijavljenimprebivalitemnateritorijiRepublikeSrbijenadanprestankadravnezajedniceSrbijaiCrnaGora.23

Zakljuno se moe konstatirati da su sve republike bive SFRJ u svojim zakonima odravljanstvunarazliitenaine,uveojilimanjojmeri,propisaleolakavajueokolnostizasticanje dravljanstva dravljana drugih republika koji su u njima imali stalni boravak(prebivalite)nanjenojteritorijiuvremedravnesukcesije,pauodnosunatoimajumanjeiliveeproblemeuzatitisvojihsteenihljudskihpravaireavanjasvojihivotnihsituacija.

23MUPRepublikeSrbije,Direkcijapolicije,Upravazaupravneposlove03/10br.204136/12Pod13.03.2012.

25

1.2.Olakatinaturalizacijuizbeglica

DraveugovorniceKonvencijeostatusu izbeglica iz1951.godine,meukojimasu idravesukcesoribiveSFRJ,obavezalesuselanom34.daeomoguiti,unajveojmoguojmeri,asimilaciju i naturalizaciju izbeglica. One e naroito nastojati da ubrzaju postupaknaturalizacijeidasmanje,unajveojmoguojmeri,takseitrokovetogpostupka.

Evropskakonvencijaodravljanstvuiz1997.ulanu6.stavu4.alinejig)odreujedasvakadravaugovornicatrebadaolakasvojimunutranjimpravomsticanjenjenogdravljanstva,pored ostalih, i licima bez dravljanstva i priznatim izbeglicama koje imaju zakonitoprebivalitenanjenojteritoriji.

ZakonodravljanstvuBosneiHercegovineulanu38.stavu3.i4.propisaojeolakavajueuslovezanaturalizacijuizbeglica,iakoseeksplicitnonenavodireizbeglica.SvalicakojasubiladravljanibiveSFRJikojasuseuvremenuizmeu6.aprila1992.godineistupanjanasnagu Zakona stalnonastanilana teritoriji jednogodentiteta i kojana toj teritoriji imajuneprekidno prebivalite u trajanju od dve godine nakon stupanja na snagu ovog Zakona,nakonpodnoenjazahtevadobieidravljanstvotogentitetaiBiH.

RaseljenimlicimaizbivihjugoslovenskihrepublikauCrnojGori,kojimajestatusodreenuskladusaUredbomozbrinjavanjuraseljenihlica(SlubenilistRCG,br.37/92),24omoguenaje lokalna integracija na dva naina: sticanjem crnogorskog dravljanstva ili dobijanjemstatusastrancasastalnimnastanjenjem.

Oni imaju mogunost da steknu crnogorsko dravljanstvo prijemom ako ispunjavajuzakonompropisaneuslove.Premalanu13.Zakonaocrnogorskomdravljanstvu,licekojemje,uskladusazakonomkojimseureujeazil,priznatstatus izbeglice25uCrnojGorimoe

24Umeunarodnompravusepod izrazomraseljena licapodrazumevajusva licakojasumoralapobei izsvojihdomova.Postoje dve kategorije raseljnih lica: izbeglice i interno raseljena lica, u zavisnosti od toga jesu li ili nisu preli nekumeunarodnopriznatugranicu.Izbeglicesustranciudraviutoita,ainternoraseljenalicasu,popravilu,njenidravljanikojisubiliprimoranidautoitenauudrugomdelutedrave.Premal.1.Vodeihprincipaointernojraseljenosti,internoraseljena licauivajupotpuno jednako istaprava i slobodepomeunarodnom idomaempravu kao i svadruga licaunjihovojzemlji.Premanjimanetrebadapostojidiskriminacijaupogleduuivanjabilokojihpravaislobodanaosnovutogatosuraseljeni.25Status izbeglice,premalanu75.stavu2.Zakonaoazilu(Slubeni listRCGbr.45/06od17.7.2006.god.),priznaeselicimakojimajepriznatstatusraseljenoglicanaosnovuUredbeozbrinjavanjuraseljenihlica(SlubenilistRCGbr.37/92),

Preporuke

Drave sukcesorke SFR Jugoslavije trebale bi se redovnomeusobno obavetavati idogovaratiopitanjimaureenjadravljanstvanaprostorubiveSFRJkakobisenjihovezakonodavnepolitikemeusobnouravnoteileiharmonizovaleuskladusapravilimaiprincipima o sukcesiji drava. Time bi se, barem delom, ublaile tetne posledicesukcesijenagraanskopravneodnoseisteenapravapojedinaca.

PozivajusedraveDejtonskogsporazumadajojednompreispitajupostojeazakonskareenja,kao ida sagledajumogunostipropisivanjadodatniholakavajuihokolnostiza sticanjenjihovogdravljanstva zadravljanedrugih republikabive SFRJkoji suunjimaimaliprebivalitenadansukcesije.

26

steicrnogorskodravljanstvoprijemomuzsledeeolakavajueokolnosti:dauCrnojGorine mora imati obezbeen smetaj i stalan izvor prihoda u iznosu koji mu omoguavamaterijalnu i socijalnu sigurnost, te nemora znati crnogorski jezik.Ono,meutim,moraimati, pored ostalih uslova, i otpust iz dravljanstva druge drave, kao i da u CrnojGorizakonito i neprekidno boravi 10 godina pre podnoenja zahteva za prijem u crnogorskodravljanstvo. Odlukom o utvrivanju kriterijuma za sticanje crnogorskog dravljanstvaprijemom (Slubeni list CG, broj 47/08, 80/08 i 30/10) je propisano da se zakonitim ineprekidnim boravkom smatra boravak lica iz bivih jugoslovenskih republika saraseljenikimstatusom.

Od5.maja2008.godine(danpoetkaprimeneZakonaocrnogorskomdravljanstvu),do9.decembra2011.godine,crnogorskodravljanstvoprijemom je steklo658 raseljenih lica izbivihjugoslovenskihrepublika(RepublikeHrvatskeiBosneiHercegovine).

ZakonomodopunamaZakonaostrancima,kojijeuprimeniod7.novembra2009.godineivaie do 31. decembra 2012. godine,26 propisano je da se raseljenim licima iz bivihjugoslovenskih republika, koja su privremeno zadrala status raseljenog lica u skladu saOdlukom oprivremenom zadravanju statusa i prava raseljenih i interno raseljenih lica uRepublici Crnoj Gori (Slubeni list RCG, br. 46/06), moe odobriti stalno nastanjenje,ukoliko se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na evidenciji raseljenih lica.27Takoe,ovomodlukompropisanojedaesestatusovihlicareavatiuskladusazakonimakojimaseureujepitanjeazilaistranaca.

U periodu od 7. novembra 2009. godine do 9. decembra 2011. godine, ukupno je 3.124raseljenalicapodnijelozahtevzaodobravanjestalnognastanjenja,odegajeukupnoreeno1.823zahteva,dokjepoostalimzahtevimapostupakutoku.

Raseljena lica, status stranca sa stalnim nastanjenjem u Crnoj Gori, stiu pod tzv.privilegovanimuslovima, jeronanemorajupriloitidokazda imajusredstvaza izdravanje,zdravstvenoosiguranjeiobezbeensmetaj.Jedanoduslovazastalnonastanjenjejestedaraseljeno lice imavaeuputnu ispravu.Ukolikonemajuvaeuputnu ispravupotrebnuzaostvarivanjepravanastalnonastanjenje,odobravaseprivremeniboravakdoobezbeivanjavaeeputneisprave,anajduetrigodineoddanaodobravanjaprivremenogboravka.

Priznavanjempravanastalnonastanjenjeraseljenim licimaprestajestatusraseljenog licauCrnoj Gori.28 Lica koja ne ostvare pravo na stalno nastanjenje smatraju se licima kojanezakonitoboraveuCrnojGori.

akoseupostupkuutvrdidaraseljenolice,nadanpoetkaprimeneovogzakona,stalnoboraviuCrnojGoriidanepostojerazlozizaprestanakiliukidanjestatusaizbeglicepropisaniovimzakonom.26Zahtevzaodobravanjestalnognastanjenjaraseljenalicamogupodnetido31.decembra2012.godine(l.105dZakonaodopuniZakonaostrancima("SlubenilistCG",br.53/11od11.11.2011.godine)27OdlukomoprivremenomzadravanjustatusaipravaraseljenihiinternoraseljenihlicauRepubliciCrnojGori(SlubenilistRCG,broj46/06),propisanojedaraseljenalicaizbivihjugoslovenskihrepublika,kojimajestatusutvrennaosnovuUredbeozbrinjavanjuraseljenihlica(SlubenilistRCG,broj37/92)privremenozadravajustatusipravauRepubliciCrnojGori,kojasuimalanadan3.jun2006.godine.28 Momentom dobijanja statusa stranca sa stalnim nastanjenjem u Crnoj Gori, a shodno lanu 17 stav 2 Zakona ozapoljavanju i radu stranaca,ova licamogudobiti linu radnudozvolukoja se izdaje strancukome jeodobreno stalnonastanjenje.Ovadozvolaseizdajenazahtjevstrancakomejeodobrenostalnonastanjenje,naneodreenovrijeme.Stranackoji ima ovu radnu dozvolu ima slobodan pristup tritu rada, odnosnomoe se zapoljavati pod istim uslovima kao i

27

U IzvetajuoCrnojGoriECRInavodida jeprocedurakoja jeutvrena za reavanjeovogpitanja(daseovalicaprijavezastatusstrancasastalnimnastanjenjem)sloena(je)imnogiljudineebitiumogunostidaispunepostavljeneuslove.Nekiseodnjihnalazeurizikudade facto postanu apatridi. Lica koja nisu dravljani Crne Gore, ukljuujui i raseljena iinternoraseljenalicanemogudaglasajuinemogudasekandidujunalokalnimizborima,apostojeiogranienjadaseoniprijavezacrnogorskodravljanstvo.

RepublikaHrvatska u svom zakonu o dravljanstvu nema posebnih odredbi koje bi se, unajveoj moguoj meri, odnosile na omoguavanje naturalizacije izbeglica. Na temeljuodredbi o olakanim uslovima za prijem u hrvatsko dravljanstvo osobama hrvatskenacionalnosti olakano je sticanje hrvatskog dravljanstva, ali samo za izbeglice hrvatskenacionalnosti.

UsvomTreem izvetajuoHrvatskojod17.12.2004.ECRIprimeujeda izbeglice izBosne iHercegovinevenekolikogodinaivepodreimomprivremenezatite.VeinasenjihneeliilinemoevratitiuBosnuiHercegovinuielelibipronainekinainsocijalneintegracijeuHrvatskoj.Meutim,osimdravnihsredstavakojasenudezapomouintegracijitihljudinalokalnom nivou, u ovom se podruju ne planiraju posebne mere kao to je donoenjepojednostavljenihpostupakanaturalizacije.ECRIsnanopreporuadahrvatskevlastito jebremoguepronaudugoronoreenjezaosobeizBosneiHercegovinekojetrenutnoiveu Hrvatskoj pod reimom privremene zatite. Na dan 31.12.2011. u Hrvatskoj je, premapodacimaUNHCRa,bilo513izbeglicaizBiH.

U pogledumogunosti za naturalizaciju izbeglica u Srbiji i u tadanjoj Saveznoj RepubliciJugoslavijipostojao jedugogodinjipravni vakuumnakondonoenjaUstava SRJ27. aprila1992.godine,kojijetrajaosvedojuna1997.godinekadasepoeoprimenjivatinoviZakonojugoslovenskomdravljanstvu.UtompetogodinjemrazdobljunijebilopravnihmogunostizanaturalizacijuizbeglicauSrbiji,pa,prematome,nizanjihovuintegraciju.

Olakice koje je dao tadanji zakonodavac SRJ za naturalizaciju izbeglica i drugih ratomugroenihlica,kojasunalautoiteuSrbiji,subilenedovoljnezatrajnoreavanjenjihovogstatusa izazatitunjihovih,presvega,steenihprava.Naime,zakonodavacSRJ jepropisaokaouslov za sticanje jugoslavenskogdravljanstvada izbegliceuSRJ,morajuuz zahtev zasticanje jugoslavenskog dravljanstva priloiti i izjavu da nemaju drugo dravljanstvo,odnosno ako imaju drugo dravljanstvo, oni moraju dati izjavu da su ga se odrekli.Neprihvatanjemogunostidvojnogdravljanstvastvaralojenereiveproblemeizbeglicamaidrugimraseljenimlicima,presvega,zatotobitoznatnootealoostvarivanjenjihovihpravakojaproizilaze izdravljanstva zemljeporekla,pre svega, zatitunjihovih steenihprava iugrozilomogunosteventualnogpovratka.Zbogtogasemnoge izbeglicenisuodluivalenarizikpodnoenjemzahtevazanaturalizaciju, tj.dauineprvinunipravnikorakzanjihovuintegraciju u Srbiji. Obaveza davanja izjave o odricanju dravljanstva zemlje porekla upostupkustjecanjadravljanstvaSrbijeiSRJugoslavijepostojalajeurazdobljuod1.januara1997.,kada jestupionasnagunoviZakono jugoslovenskomdravljanstvu,dostupanjanasnagu njegovih promena 10. marta 2001. godine. Moe se, dakle, zakljuiti da pravnemogunostizaolakanunaturalizacijuizbeglicauSrbiji,kaoneophodnogprethodnogkoraka

crnogorski dravljanin, sa izuzetkom obavljanja onih poslova iji je uslov crnogorsko dravljanstvo, dok se za vrijemenezaposlenostimoenalazitinaevidencijiZavodazazapoljavanjeiostvarivatipravapotomosnovu.

28

zanjihovuintegraciju,nisupostojaleodprvepojaveizbeglicaizrepublikabiveSFRJuSrbiji1990.godinepasvedomarta2001.godine.

Tema o integraciji izbeglica u Srbijidugo godina je bila tabu tema i na nacionalnom inameunarodnomplanu,posebnokodglavnihmeunarodnihhumanitarnihorganizacija,ionaseveomatekootvaralazbogbojaznidasenatajnainprihvatajuposledicepolitikaetnikogienja.Teknakondemokratskesmenevlasti2000.godineutadanjojSRJpolakopoinjedaseotvaraiovopitanje.PraktinoprolojegotovopunihdesetgodinaizbeglitvauSrbiji,adasedo2000.godinenadrutvenoorganizovannainuiniloveomamalouomoguavanjuintegracije izbeglica u Srbiji. Srbija 2002. godine, nakon gotovo 11 godina od pojavemasovnog izbeglitva na njenom tlu, usvaja Nacionalnu strategiju za reavanje pitanjaizbeglihiinternoraseljenihlica.

Prema podacima MUPa Republike Srbije u periodu od stupanja na snagu Zakona ojugoslovenskomdravljanstvu1.januara1997.godinedo13.03.2012.,polanu48.Zakonaojugoslovenskomdravljanstvuilanu23.stav2.ZakonaodravljanstvuRepublikeSrbije,kojiureujupitanjenaturalizacijeizbeglicauSrbiji,udravljanstvoRepublikeSrbijeprimljenoje371.478lica.29Ovajpodataknepodrazumevasamolicakojasuimalazvaninopriznatstatusizbeglog iliprognanog lica(izdatu izbegliku legitimaciju),ve i licakojasu izbeglaodnosnoprognananateritorijuRepublikeSrbije,anisuimalazvaninopriznatizbeglikistatus.

1.3.Olakatisticanjedvojnogdravljanstva

Institut dvojnog dravljanstva bi mogao da poslui da se danas lake reavaju mnogiproblemidravljanabiveSFRJ.Usvetluevropskeperspektiveovihprostora,abitnacrtatogprocesajestedasudravljanilanicaEvropskeunijeujednoigraaniUnijeidaUnijausvimsvojim aktivnostimamorapotovatinaelo jednakosti svojih graana (lan9. Lisabonskogugovora o Evropskoj uniji), dvojno dravljanstvo se javlja i kaomogue sredstvo zatitesteenih prava i interesa dravljana bive SFRJ ostvarenih na osnovama nekadanjegjedinstvenogdravljanstvaSFRJ,kao i ispunjavanjaobavezakoje imajudravenaslednicebiveSFRJstimuvezi.Onojemoguesredstvoreavanjamnogihivotnihproblema"novih"stranaca na prostorima nekadanje zajednike drave, pridonosei posebno trajnomreavanju izbeglikihproblema iuspostavljanjupoverenja izmeuosamostaljenihdrava.30Tolerisanjem i legalizovanjem dvojnog dravljanstva olakalo bi se reavanje masovnihproblemanastanjivanja,kretanja,porodinih ivlasnikihodnosadravljanaosamostaljenih

29MUPRepublikeSrbije,Direkcijapolicije,Upravazaupravneposlove03/10br.204136/12Pod13.03.2012.30DrVida ok istieda jedvojnodravljanstvo "esto izraznunostida se 'premoste'negativneposledicekojepogaajustanovnike drava iji se unutranji politiki i pravni poredakmenja, sve do formalnog dravnog preureenja u smislupodele,razdvajanjailistvaranjanovihdravnihtvorevina".(Vidaok:Pravonadravljanstvo,BCLJP,1999,str.89)

Preporuke

PreporuujesedravamaDejtonskogsporazuma,presvega,CrnojGori iHrvatskoj,dapreispitaju svoje propise i praksu prijema u dravljanstvo izbeglica kako bi topotpunije ispunile svoju obavezu omoguavanja, u najveoj moguoj meri,naturalizacijeizbeglica.

29

republika bive SFRJ. Prednost instituta dvojnog dravljanstva je to ne stvara samomogunost integracije izbeglicaunovusredinu,veostavlja trajnootvorenim imogunostnjihovogpovratkakadsesteknuzanjihpovoljneokolnosti,pospeujuitakokretanjeljudiinaroda i oivljavanje na podruju bive SFRJ zamrlogmultietnikog, viekonfesionalnog imultikulturalnogdrutva.

Zagovaranje olakavanja dvojnog dravljanstva ima svoje uporite i u tome to je usavremenom zakonodavstvu uoljiva tendencija da sve vei broj drava priznaje dvojnodravljanstvo.Ovaj trendnijezaobiaouveoj ilimanjojmerinidrave naslednicebiveSFRJ.

No, postoje i upozorenja u vezi sa olakavanjem sticanja dvojnog dravljanstva.Oprezanodnos prema prihvatanju instituta dvojnog dravljanstva obrazlae se, pored ostalog,sledeimrazlozima:Nepoeljniefektidvojnogdravljanstvaproistiuizinjenicedajelicesadvojnimdravljanstvom,usvakojoddrava iji jedravljanin,domaidravljanin, testogamoe imati i dvostruka prava i obaveze.Dvojno dravljanstvo otvara i pitanje dvostrukelojalnosti, naroito ako u jednoj dravi ivi brojano velika manjina iz druge, posebnosusedne drave. Za male drave, moglo bi se desiti da veina njenih dravljana ima idravljanstvo susednih, veih drava, to bimoglo da dovede do potekoa u ouvanjunacionalnogidentiteta,amoglobisepostavitiipitanjebezbednosti.Kadajeupitanjumaladrava,susednedravemogustvoritipravnumogunostdapripadnicimasvognarodautojdravi,dodeleinjenodravljanstvo(SrbijaiHrvatskaveimajutakvepropise).

U sluaju otvorenih granica i slobodnog protoka ljudi i nedostatka razmene informacijameu dravama, neka osetljiva pitanja ostaju otvorena: zapoljavanje lica sa dvojnimdravljanstvomuoblastimajavnihdelatnostikojesuuvezisabezbednosnimiodbrambenimpitanjima;diplomatskazatitanosilacadvojnogdravljanstvautreimzemljama;pitanjakojaseodnosenasporazumeoreadmisiji;obaveznosluenjevojnogroka;nekiaspektipolitikihprava;viemestastalnogboravka (akonijeregulisanosporazumom),asatimciljempravonapristupsocijalnimiekonomskimidrugimpravimauobedrave.

Ovo su argumenti koji ukazuju na to da je kod otvaranja ovih pitanja i bilateralnogdogovoranja potrebno veoma paljivo razmotriti sve aspekte ove problematike, vodeiraunao interesimadrava,ali,presvega,o interesimagraana izatitenjihovihsteenihidrugihosnovnihljudskihprava.

1.3.1.BilateralniugovoriodvojnomdravljanstvuizmeudravaDejtonskogsporazuma

Dosad su zakljuena dva bilateralna ugovora o dvojnom dravljanstvu izmeu zemaljaDejtonskogsporazuma:

UgovorodvojnomdravljanstvuizmeuBosneiHercegovineiSRJugoslavije(SrbijaiCrnaGora),kojise,nakonizdvajanjaCrneGore,nastavioprimenjivatisaRepublikomSrbijom (SlubeniglasnikBiHdodatakMeunarodniugovori,br.4/03) stupio jenasnagu15.maja2003.godine.31

31Naprimer,u2009.godini,poosnovuSporazumaodvojnomdravljanstvuizmeuBiHiSrbije,dravljanstvoBiHjestekloukupno758osoba, itodravljanstvoBiH iFederacijeBiH409osoba,adravljanstvoBiH iRepublikeSrpske349osoba.U

30

Ugovorodvojnomdravljanstvu izmeuBosne iHercegovine iRepublikeHrvatske(Slubeni glasnik BiH dodatakMeunarodni ugovori, br 10/11) stupio je nasnagu28.02.2012.godine.

VladaCrneGore,nasedniciod18.septembra2008.godine,utvrdilajeOsnovezapregovorei zakljuivanje bilateralnih ugovora izmedju Crne Gore i drugih drava o dvojnomdravljanstvu sa Nacrtom ugovora o dvojnom dravljanstvu.32 Ministarstvo unutranjihposlova i javneuprave CrneGore dostavilo je, diplomatskim putem,nadlenim organimaRepublike Srbije, Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine Nacrt ugovora o dvojnomdravljanstvu i predloilo da odmah zaponu pregovori o zakljuivanju ugovora. S drugestrane,MinistarstvounutranjihposlovaRepublikeHrvatskeje09.09.2008.godinedostaviloNacrtugovora izmeuRepublikeHrvatske iCrneGoreodvojnomdravljanstvu ipredloiloda zaponu pregovori. Takoe je i Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije,25.09.2008. godine, dostavilo Nacrt ugovora o dvojnom dravljanstvu izmeu RepublikeSrbijeiCrneGore.

Prema podacimaMUPa Republike Srbije zapoeti su pregovori o dvojnom dravljanstvuizmeuSrbijeiCrneGore.SaRepublikomHrvatskomnisuzapoeti.UprimeniSporazumaodvojnom dravljanstvu s Bosnom i Hercegovinom nema problema. Po odredbama ovogsporazuma od poetka njegove primene (stupio na snagu 15. maja 2003. godine) udravljanstvoRepublikeSrbijeprimljenoje3.020lica.

2.Problemipribavljanjadokumenata

Mnoge izbeglice, raseljena lica i drugi graani zemalja Dejtonskog sporazuma imajuproblemeupribavljanjudokumenata izdrugih republikabiveSFRJ izkojihpotiu.PremaistraivanjuKomesarijataza izbegliceRepublikeSrbije44,25% izbeglicauSrbiji jeusituacijidaimnedostajenekioddokumenataizzemljeporekla.Uslednedostatkadokumenatatalicanajeeimajuproblemeprizapoljavanju,leenju,prijaviboravitaikolovanju.Procenjuje

2010.godini,poosnovuSporazumaodvojnomdravljanstvu izmeuBiH iSrbije,dravljanstvoBiH jestekloukupno728osoba,itodravljanstvoBiHiFederacijeBiH478osoba,adravljanstvoBiHiRepublikeSrpske250osoba.AnalizaukupnihpodatakaolicimakojesudobiledravljanstvoBiHpremadobiipoluukazujudajenajvielicakojasustekladravljanstvoBiHudobiod18do59godina ida jedravljanstvoBiHsteklovieenanegomukaraca.(Ministarstvoza ljudskaprava iizbjegliceBosne iHercegovine,Drugiperiodini izvjetajBosne iHercegovineopravima svih radnikamigranata i lanovanjihovihporodica,Sarajevo,maj2011.)32NavedenipodacizaCrnuGorusuizMUPaCrneGore.

Preporuke

Polazei i od toga da su u zakonima drava Dejtonskog sporazuma predvienemogunosti da semeunarodnim ugovorima i sporazumimamoe ustanoviti dvojnodravljanstvo,poduslovomuzajamnosti,Igmanska inicijativapozivavladeovihdravada zakljue bilateralne sporazume o dvojnom dravljanstvu kojima bi omoguili dadvojno dravljanstvo bude instrument zatite steenih ljudskih prava i reavanjamnogih ivotnih problema novih stranaca na prostorima nekadanje zajednikedrave, te reilipitanja tzv. sukoba dravljanstva u skladu sprincipima utvrenimuEvropskojkonvencijiodravljanstvuidrugimstandardimameunarodnogprava.

31

sedajepotrebnoobezbeditipravnupomozapribavljanjeoko32.000razliitihdokumenataizzemaljaporekla.Potrebezadokumentima izdrugihrepublikabiveSFRJ ima ivelikibrojgraanaSrbijekojisuuSrbijudoliukolonistikimtalasimanakonDrugogsvetskogratakaoibrojni drugi koji su posleratnih godina se naselili u njoj, a koje su posebno naglaene uposlednje vreme zbog uvoenja novih biometrijskih dokumenta. Podatak da je udravljanstvoRepublike Srbijeod raspada SFRJdodanasprimljeno,po raznimosnovama,preko800.000dravljanadrugihrepublikabiveSFRJ,asvakiodnjihjemoraopriloitibaremdvadokumenta (uverenjeodravljanstvuzemljeporekla i izvod izmatineknjigeroenih)pokazuje da je samo za regulisanje dravljanskog statusa u Srbiji trebalo pribaviti preko1,600.000dokumenata(nestarijihod6meseci)izzemaljaporekla.

Radise,dakle,omilionimadokumenatakojesugraanibiveSFRJmoraliadelommorajuidaljepribavljatiizzemaljasvogaporeklakakobiuoptebiliumogunostidaostvarepristupsvojimstatusnim,imovinskimidrugimsteenimpravima.

Problemegraanima,aposebno izbeglicama iraseljenim licimaupribavljanjudokumenatadodatnouveavapraksaupravnih idrugihdravnih telakojaodnjih zahtevajudapribavedokumente ioinjenicamaokojimadravniorganivodeevidenciju ikoje jedravniorgan,koji vodi postupak, duan pribaviti po slubenoj dunosti. Obaveza da slubeno lice poslubenojdunostipribavipodatkeo injenicamaokojima slubenuevidencijuvodiorgannadleanzareavanjeuupravnojstvariilidrugiorgan,propisanajeusvimzakonimadravaDejtonskogsporazumakojiureujuoptiupravnipostupak.33Takvomodredbomtrebalobise poboljati poloaj stranke, ali, s druge strane, javnopravnom telu koje vodi postupaknametnuta je obaveza koja se u praksi esto neopravdano i neosnovano izbegava, sobrazloenjemdaestrankasamaprepribavitipotrebnepodatkeoinjenicamaokojimasevodislubenaevidencija,posebnokadnekuevidencijuvodidrugotelo,aneonokodkojegsevodipostupak.Takvapraksajeprotuzakonita.Danas,kadajeveideodravnihevidencijainformatizovan (zemljineknjige,katastri,evidencijeprebivalita,knjigedravljana,maticeroenih iumrlih,branematice idr.)nema izgovorazadravnuupravudasenedrisvojeobvezepremastrankama.34

Problemegraanima,aposebno izbeglicama iraseljenim licimaupribavljanjudokumenatadodatnouveavajupodzakonskipropisiipraksapostupanjajavnopravnihtelakojistrankamanameuprekomerni teretdokazivanja (dakle, ipribavljanjavelikogbrojadokumenata),tonijeuskladusastandardimameunarodnoghumanitarnogpravakoji,sobziromnauzrokeiprirodu izbeglitva,nalaudravamadapojednostaveprocedure iolakajuuslovipristupapravimaizbeglica,poredostalog,odreivanjemobavezedostavljanjaminimumanajnunijihdokumenataodnosnodokaznihsredstava.

Graanidokumentaizzemaljaporeklamogupribavititakodalinootputujuuzemljuporeklailidaopunomoedruguosobuda impribave, jerupraksi jouveknijezaiveomehanizampribavljanja dokumenata putemmeudravne pomoi, pre svega, zbog njegove izuzetnesporosti.Problemnastajeondakadatalicanisuustanjudalinootputujuuzemljuporekla 33lan134.Zakonaoupravnompostupku(SlubenenovineFederacijeBiH,br.2/98i48/99),lan124.Zakonaooptemupravnom postupku (Slubeni glasnik Republike Srpske, br. 13/02), lan 127. Zakona o optem upravnom postupku(Slubeni listCG,br.60/03), lanak47.Zakonaoopemupravnompostupku (Narodnenovine,br.47/09), lan126.Zakonaooptemupravnompostupku("SlubenilistSRJ",br.33/97i31/01i"SlubeniglasnikRS",br.30/10).34 U svom Programu 2011. 2015. Vlada RH izrazila je nemeru da e potivati proceduru prema kojoj se veinadokumentacijepribavljaposlubenojdunosti.

32

zbogstarosti,bolesti,socijalnoekonomskihrazloga(siromatva)ilizbogstrahaodpritvaranjailizbogtogatonemajuputnihisprava,anemajunitidruguosobukojubimogliopunomoitidaumestonjihpribavineophodnedokumente.Ovimlicima,upravilu,jeneophodnapomoupribavljanjudokumenata iz zemljeporekla,bez kojenisuumogunostidapokrenunpr.postupak naturalizacije i ostvare pristup pravima u procesu njihove integracije. Tu pomouglavnom im pruaju nevladine organizacije kroz projekte besplatne pravne pomoi zaizbeglice iraseljena lica,akojisuna izdisaju jersubitnoumanjenadonatorskasredstvazanjih.

ReavanjuproblemapribavljanjadokumenatauzemljamaDejtonskogsporazumaposvetilase iRegionalna tehnikagrupazapojednostavljenjeprocedurepribavljanjadokumentacije,kojajedosadodralatrisastanka.35Onasefokusirala,presvega,napribavljanjedokumenatazaraseljenalicaizbivihjugoslovenskihrepublikakojaboraveuCrnojGori,kakobiovalicamogla podneti zahtev za regulisanje statusa u Crnoj Gori. Ova lica, pored mogunostipodnoenjazahtevausvojimdravama,zahtevzaizdavanjedokumenata(paso,36putnilist,izvod izmatinog registra roenih,uverenjeodravljanstvu idr.),kao iupisa inaknadnogupisa u matine registre roenih i dravljana mogu podneti i dokumenta preuzeti udiplomatskokonzularnimpredstavnitvimaovihdravauCrnojGori.

Regionalna radna grupa je konstatovalada sepojednostavljene procedure za pribavljanjedokumenataodnose,nesamonaraseljena licakojaboraveuCrnojGori,ve ina izbegla iraseljenalicakojaboraveuRepubliciHrvatskoj,RepubliciSrbijiiBosniiHercegovini,takodase rezultati rada ove regionalne radne grupe odnose i na izbegla, raseljena lica u celomregionu,kaoipovratnike.

Ad hocmodel pribavljanja dokumenata iz zemalja porekla, primenjen u Crnoj Gori, nijezaivio u drugim zemljama Dejtonskog sporazuma u pogledu njegove pristupanosti iefikasnostizaizbeglairaseljenalica.Naprimer,pribavljanjerodnoglistailidomovniceprekodiplomatskokonzularnogpredstavnitvaRepublikeHrvatskeuRepubliciSrbijikota27eura(cena takse i obrasca za ove dokumente u Hrvatskoj je oko 4 eura) i traje viemeseci.Nevladinmehanizampribavljanjadokumenata jemnogoaurniji i jeftinijioddravnog.Naprimer, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju iz Novog Sada, koji je dosad zaizbeglice iz Hrvatske u Srbiji pribavio preko 29.000 dokumenata, a iz BiH preko 8.500,pribavljatedokumenteuprosekuod15danaitobesplatno,akadanemadonacijeondasutrokovipribavljanjadokumenatagotovotriputaniiodtrokovanjihovapribavljanjaputemdravnogmehanizma.Zatoaurnosturegulisanjugraanskogstatusaiuostvarivanjuprava,jouveknezavisiiskljuivoodzainteresovanostiilineinicijativeovihlica,veiodobavezadrava da stvore jednostavne, pristupane, jeftine i efikasnemehanizme za pribavljanjedokumenataizzemaljaporeklaovihlica.

35 Regionalnu tehniku radnu grupu sainjavaju predstavniciMinistarstva unutranjih poslova Crne Gore,Ministarstvaunutarnjih poslova RepublikeHrvatske,Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije iMinistarstva civilnih poslovaBosneiHercegovine.SastancimasuprisustvovalipredstavnicidiplomatskokonzularnihpredstavnitavaovihdravauCrnojGori,kao ipredstavniciUNHCRkancelarija iznavedenihdrava.Oodravanjusastanaka,blagovremeno jeobavetavana iDelegacijaEUuPodgorici.36RaseljenalicaizRepublikeHrvatskekojaboraveuCrnojGori,zahtevzaizdavanjepasoa,kaoipreuzimanjepasoamoglisu podneti u Ambasadi Republike Hrvatske u Podgorici i Generalnom Konzulatu Republike Hrvatske u Kotoru, uogranienom rokuod15.08.2011.do31.12.2011.godine,dok za lica izBiH iSrbijenemaogranienjadaudiplomatskokonzularnimpredstavnitvimasvojihdravauCGpodnesuzahtevzaizdavanjepasoa,kaoipreuzimanjeistog.

33

Preporuke

UciljureavanjaproblemapribavljanjadokumenataIgmanskainicijativapredlaedase:

pojednostavi procedura pribavljanja dokumentacije pa u tom smislu podravadogovor postignut u Podgorici na sastanku Regionalne tehnike grupe zapojednostavljenje procedure pribavljanja dokumentacije od 7.09.2011. godine,37kaoidasepreduzmusveneophodnemeredaontoprezaiviupraksi;

drave Dejtonskog sporazuma dodatno obaveu da to pre stvore jednostavne,pristupane, jeftine iefikasne mehanizmezapribavljanjedokumenata izzemaljaporeklaizbeglihiraseljenihlica;

preispitajupodzakonskiakti,uputstvaiobrasciuupravnompostupkukaoiuskladipraksa postupanja upravnih tela i pravnih osoba s javnim ovlaenjima u svrhudosledne primene obaveze pribavljanja po slubenoj dunosti uverenja oinjenicamaokojimasevodislubenaevidencija;

u skladu sa standardima meunarodnog humanitarnog prava, pojednostaveprocedure i olakaju uslovi pristupa pravima izbeglica i raseljenih lica, poredostalog, odreivanjem obaveze dostavljanja minimuma najnunijih dokumenataodnosnodokaznihsredstava;

podri aktivnost nevladinih organizacija kroz prekogranine projekte pribavljanjadokumenata, koja i dalje uveliko nadoknauje tromost, komplikovanost ineefikasnost dravnog mehanizma pribavljanja dokumenata, a ija aktivnostzahtevaskromnasredstvauodnosunaefektekojisenjimapostiu.

II.Imovinskiproblemi

Procespovraaja imovine,priznanjapravana imovinu izatite imovine izbeglih iraseljenihlica i drugih graana koji su imali imovinu u nekoj od drava nekadanje Jugoslavije vegodinamatraje i jonijedokrajadovren.Udravamaregiona jeprimetanrazliitpristupipraksauosiguravanjupristupapravunaimovinuidom.

1.Zaujednaenregionalnipristupreavanjuimovinskihproblema

Trajnom reavanju izbeglikih problema, posebno povratku, veliku smetnju inio jeneujednaenregionalnipristupreavanjunekihkljunihpravnihproblema,kaotosupitanjavraanja imovine i stanarskih prava, uea u privatizaciji i dr., to je stvaralo dvojnestandardeza istapitanja i isteproblemeu regionu izbog egapostoje i razlikeupoloaju

37Jednaodtaakapostignutogdogovoraglasi:Miposebnonaglaavamopitanjevaeecivilnedokumentacijeislaemosedaobezbedimodausluajevimakadagraanskadokumentacijapredstavljapreprekuzaefektivnouivanjepravaizbeglica,povratnika i interno raseljenih lica, da treba da bude ustanovljena i podrana od svih zemalja olakana procedura zaizdavanje potrebne dokumentacije i/ili uvjerenja, i da e se dokumenta, koja su ve u njihovom posedu, sa posebnompanjomcenitikaodokaziuovimpostupcima.

34

meuizbeglicamairaseljenimlicimauregionuimogunostimaiznalaenjatrajnihreenjazanjih. Na primer, jednim su izbeglicama u zemlji porekla (BiH) vraeni u posed stanovi unekadanjem drutvenom vlasnitvu i omoguio otkup, a drugim izbeglicama u zemljiporekla(RH)nisuvraenistanovi,veimseuviduhumanitarnogprogramanudistambenozbrinjavanje uz restriktivne uslove koje moe ispuniti samo mali broj izbeglica. Jedneizbegliceimajupravoueauprivatizacijipoosnoviminulograda(uBiH),drugeizbeglicetopravonisuostvarile (uRH). Izbeglice izHrvatskekojeiveuBiH,na temelju pravosnanihsudskihpresudauBosniiHercegoviniodnosnouRepubliciSrpskojoponitenjuugovoraozameni stambene imovine, bivaju deloirani iz stambenih objekata koje su zamenili sizbeglicamaizBiHkojeiveuRepubliciHrvatskoj,dokseuHrvatskojneprimenjujeinstitucijapriznanja stranih sudskihpresuda,pa su tako izbeglice izBiH koje iveuHrvatskoj stekleimovinuuobedrave,dok izbeglice izHrvatskekojeiveuBiHgube imovinuuobedrave.IzbegliceuHrvatskojsuimaleprvenstvoprivremenogposedapredpravomvlasnikadaueusvojukuuilistan,svedokimseneosiguraalternativnismetaj,dokjeudrugimdravamaDejtonskogsporazumapravovlasnikabiloispredpravaprivremenogposednika,toje,poredostalog,otealoiusporilopovratakizbeglicauHrvatsku,itd.

2.ImplementiratiAneksGSporazumaopitanjimasukcesije

Za reavanje imovinskih problema izbeglica, raseljenih lica i ostalih graana zemaljaDejtonskogsporazumavelikiznaajimaiUgovoropitanjimasukcesije,kojisu29.juna2001.godine u Beu potpisali predstavnici drava sukcesora bive SFRJ. Aneksom G ovogsporazumatiteseprivatnasvojinaisteenapravagraanailidrugihpravnihlicaSFRJ.38

AneksomGugovorenasuosnovnanaelanakojimasetemeljepitanjasukcesijeupogleduprivatne imovine i steenih prava, kao to su: naelo jednakosti u priznavanju i zatitisteenih prava,naelopriznavanja i zatiteprava steenih do odreenog datuma,naelo

38UAneksuGlanu2.odeljku(1)pododeljku(a)odreenojedaesepriznatipravanapokretnuinepokretnuimovinukojasenalaziunekojdravinaslednicinakojusugraaniilidrugepravneosobeSFRJimalipravonadan31.decembra1990.,teebitizatiena ivraenaodtedraveuskladusutvrenimstandardima inormamameunarodnogpravabezobzirananacionalnost,dravljanstvo,mestoboravkailiprebivalitetihosoba.Osobekojenemoguostvaritiovapravaimajupravonanaknadu u skladu s normama graanskog imeunarodnog prava. (b) Bilo kakav navodni prenos prava na pokretnu inepokretnuimovinuuinjennakon31.decembra1990.izakljuenpodprisilomiliprotivnopododjeljku(a)ovogalana,bienitavan.lan6AneksaGSporazumapredviadaesedomaezakonodavstvosvakeoddravasukcesorakojeseodnosinastanarskopravoprimjenjivatijednakonalicakojasubiladravljaniSFRJikojasuimalatakvapravabezdiskriminacijepobilo komosnovu, kao to su pol, rasa, boja, jezik, religija,politiko ili drugomiljenje,nacionalno ilidrutvenoporeklo,pripadnostnacionalnimmanjinama,imovinskostanje,roenjeilidrugistatus.

Preporuke

Preporua se zemljama Dejtonskog sporazuma da razviju mehanizme redovnogobavetavanja i dogovaranja u svrhu osiguranja ujednaenog regionalnog pristupareavanju imovinskihproblemagraana,aposebno izbeglih i raseljenih lica,polazeiodtogadasuprihvatanjeidoslednoprimenjivanjestandarda,principa,pravilaiobiajameunarodnogpravakojiseodnosenazatitu imovinskihpravagraana,aposebnoizbeglih i raseljenih lica, polazna osnova i najdelotvorniji mehanizam usaglaavanjazakonodavstavaiprakseudravamaDejtonskogsporazuma.

35

naturalne restitucije, naelo prava na naknadu ukoliko naturalna restitucija nijemogua,naelouvaavanjastandardainormimeunarodnogpravaidr.SobziromdasuAneksomGugovorena samo temelj