BEOGRADSKI IZBORI SU I PRE 4. MARTA POSTALI NEREGULARNI, NEDEMOKRATSKI I SKANDALOZNI

Uvodna reč glavnog urednika

Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da, kaže stara srpska po−slovica tako temeljito ugrađena u naprednjačku vlast.A učiti novo podrazumeva i usvajanje prethodnih is−

kustava, dobrih i loših. Ne mogu da poverujem da je gospodin Asaif, izraelski mar−ketinški stručnjak koji opslužuje Vučića i njegove napred−ne radikale, osmislio ovu budalaštinu sa zemunskim fanto−mom Miloradom Radulovićem, najplaćenijim srpskim ko−nobarom. U toj otrcanoj ujdurmi nema ni zrna od kreativ−nosti, pre bih je pripisao Vučićevom mentalnom zamoru,odsustvu političkih ideja, ali i panici. Ako je SNS spao na

to da im šef stranke, u protivustavnom pohodu na beograd−ske izbore, mitinguje po Batajnici i Ripnju, onda je na−prednjačka sveća prilično dogorela. Da se dešava nešto nepredviđeno po napredne radikale, možese zaključiti po akcijama u kojima se oni ne bave sopstvenimprogramom, već ogoljenom, sirovom kontrapropagandom.Blokiranjem uličnih štandova „Dveri“ i Pokreta slobodnihgrađana jasno ukazuju da više nemaju ni strpljenja ni poli−tičkog obzira (političke kulture nemaju još od devedesetih).Uprkos uzurpiranim i strogo kontrolisanim mas−medijima,opoziciji ne daju ni na ulice. To ni Milošević nije radio – apukao je! Falange pod belim kapuljačama i belim odoramabezmalo su asocirale na pripadnike ozloglašenog Kju kluksklana ili uniformisane minhenske batinaše iz 1933. Od crnihfantomki iz Savamale do belih krabulja u centru Beograda

naprednjaci su prebrzo evoluirali. Beogradski izbori postali su neregularni pre nego su se i desi−li. Glanc predizbornim mahinacijama dao je sam navrhvođa,neoprezno i nesvesno. Zapanjujuća je njegova izjava obja−vljena 17. februara u 10.55 u kojoj je najavio da će biti pro−glašene 24 liste za beogradske izbore (preneo RTS), iako je li−sta pod rednim brojem 23 proglašena tek u 22.22, a lista podrednim brojem 24 u 22.27. Da li nam je to predsednik SNS−a,a pomalo i države, samo vidovit ili je i dobro obavešten?! Ono što me brine je sve očigledniji rast agresije i mržnje. Ne−bitno je da li to napredni radikali rade po prirodi svog karak−tera, iz navike ili panike... Sluti na nešto loše – da bi njihovodlazak s vlasti mogao da bude propraćen ozbiljnim unutar−srpskim sukobom. A možda je to i namera onih koji su ovajpogubni projekat instalirali u Srbiji?

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 10 � 21. 2. 2018. � CENA 50 dinara

I seljaci su digli ruke od sebe

Od crnih fantomki do belih krabulja

VOJIN BILJIĆ, PREDSEDNIK

BEOGRADSKOG ODBORA

„DOSTA JE BILO“

Ukinućemoovo nenormalnostanje

MILADIN ŠEVARLIĆ, POSLANIK U NARODNOJ SKUPŠTINI I PROFESOR POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA U PENZIJI

VUK JEREMIĆ,LIDER NARODNESTRANKE

Poslušni režim podržan je spolja

Razgovori „Beogradskog glasa“

2 POLITIKA

� 1 ALEKSANDAR VUČIĆ – ZATO ŠTO VOLIMOBEOGRAD!

Kampanja se bazira na predstavljanju onoga što je SNSveć uradio u gradskim opštinama ponaosob, od izgradnje nadesetine ulica, puteva i bulevara do stvaranja uslova za otva−ranje na desetine novih radnih mesta, što će biti nastavljeno.Prigradske opštine imaju prioritet u realizaciji započetih i po−kretanju novih projekata jer jednaki razvoj ne znači da jedniimaju sve, a drugi ništa. Prioritet se posebno odnosi na iz−gradnju i rekonstrukciju škola, obdaništa i domova zdravlja.Bez kreditnih opterećenja budžeta, ulagaće se u infrastruktu−ru, u oblast bezbednosti, postavljanjem kamera u školama ivrtićima. Briga o penzionerima je najvažnija, sledi po−boljšanje njihovog materijalnog položaja, otvaranje štovećeg broja klubova za najstarije, izrada penzionerskih karti−ca (za celu zemlju, po uzoru na senior kartice) koje će menja−ti čekove i dati benefite. Najbolji studenti medicine će tokomstudija biti uključeni u istraživački rad u Kliničkom centruSrbije, a posao i specijalizaciju dobijaće odmah oni sa najbo−ljim prosekom. Grad je ove godine izdvojio 175 miliona di−nara za razvoj poljoprivrĺdĺ, a biće napravljena bolja platfor−ma za komunikaciju izmĺđu poljoprivrĺdnika i Gradske upra−ve, s obzirom na to da se u selima na teritoriji grada mnogoljudi bavi poljoprivredom. Biće izgrađen metro, u svakojopštini ono što joj je potrebno, npr. na proleće u Batajnicipočinje gradnja kanalizacije i silazna traka sa auto−puta.� 2. DR VOJISLAV ŠEŠELJ – SRPSKA RADIKALNASTRANKA

Beograd će voditi na srpski način, tako da u svakom delugrada ljudi žive od svog rada, ukinuće razliku između cen−tralnih i ruralnih opština jer razvoj infrastrukture, gradskogsaobraćajnog preduzeća i gradskih saobraćajnih linija, razvojpoljoprivrede mora da bude ravnomeran. Građani će proce−njivati opštinske prioritete, a stručni kadar stranke će rešava−ti probleme. Ukidanjem finansiranja NVO i medija koji radeprotiv srpskog naroda došlo bi se do sredstava za domaćeumetnike. Sprečiće korupciju u Gradskoj upravi, otkloniti bi−rokratske prepreke u legalizaciji brojnih bespravno sa−građenih kuća, stanova i poslovnog prostora. PobratimićeBeograd i Sankt Peterburg i dovesti Rusiju u Beograd. Izgra−diće izlaz na auto−put tako da Batajnica bude maksimalnodobro povezana sa Beogradom. Založiće se da Batajnica do−bije status gradske opštine.

Barajevo će postati vazdušna banja, brzim vozom poveza−na sa Beogradom. Nastaviće izgradnju Beograda na vodi, aliuz poštovanje zakona. Preporodiće poljoprivrednu proizvod−nju i tako rasteretiti gradski saobraćaj jer građani neće puto−vati daleko od svojih kuća zarad bednih plata. � 3. IVICA DAČIĆ – SOCIJALISITČKA PARTIJA SR−BIJE (SPS), DRAGAN MARKOVIĆ PALMA – Jedinstve−na Srbija (JS)

Cilj liste je Beograd sa više radnih mesta, socijalna prav−da, da periferija bude razvijena kao i centar grada, a gradbezbedan, sa perspektivom za mlade.

Akcenat je na socijalnoj pravdi i nastavljanju započetogjer su sve što je u Beogradu izgrađeno izgradili su komunistii socijalisti. Započeto se odnosi na oblast stanovanja, po−boljšanje zdravstvenih usluga, borbu protiv siromaštva, kva−litetniju gradsku infrastrukturu, podizanje nivoa u predškol−skim i ustanovama za osnovno i srednje obrazovanje, boljuzaštitu ranjivih grupa. Takođe, na očuvanje postignutog u tu−rističkoj tradiciji. Beograd ne vide kao mesto stanovanja iživljenja Beograđana, to je grad svih stanovnika Srbije, kaoi stranaca koji u njemu rade.� 4. DA OSLOBODIMO BEOGRAD – Demokratskastranka (DS), Socijaldemokratska stranka (SDS), Novastranka (NOVA) i Zelena ekološka partija – Zeleni (ZEP –Zeleni)

Koalicija će modernizovati i profesionalizovati Gradskuupravu, uvesti transparentnost u odlučivanju, oformiti viso−kotehnološki opremljenu gradsku kancelariju za administra−tivne poslove građana sa non−stop radnim vremenom. Izgra−diti neprofitne stanove za naučnike, istraživače, stručnjake iumetnike. Osnovati biznis inkubatore za 100 preduzeća go−dišnje, iz budžeta beskamatno kreditirati najbolje ideje. Po−

većaće budžet za kulturu na četiri odsto u prvoj godini man−data, vratiće gradski dug samostalnim umetnicima. Opre−miće postojeće i izgraditi nove domove zdravlja, uvesti po−rodičnog lekara, vratiće Beogradu osnivačka prava nad bol−ničkim centrima. Povećaće broj dece u predškolskom obra−zovanju. Uvešće sistem jednake plate za isti posao, žene ćeza isti posao biti plaćene koliko i muškarci. Majke će biti nabolovanju sve dok su deca na lečenju. Vraćanje policajca−po−zornika, reorganizovanje komunalne policije (oduzeti jojpendreke i lisice). Zaposliće dodatnih 200 gerontodomaćicau prvoj godini mandata, udvostručiti broj personalnih asiste−nata za osobe sa invaliditetom. Povećaće broj domaćinstavasa subvencijom za komunalne račune, smanjiti račune za gre−janje, borcima vratiti komunalne subvencije (50% cene), in−sistirati na vraćanju otetih penzija. � 5. ALEKSANDAR ŠAPIĆ − GRADONAČELNIK

Briga o deci i mladima je prva na listi prioriteta, značajnoće se uložiti u obrazovanje da bi bilo što jeftinije i dostupni−je, besplatni vrtići, školski pribor i udžbenici. Drugi prioritetje briga o starima, kroz solidarnost, besprekorne usluge jav−nih i komunalnih preduzeća, besplatne programe koji su većdostupni u opštini Novi Beograd. U dokumentu „Naš konceptrazvoja grada“ dati su ključni pravci za: osnove infrastruktur−nog razvoja (saobraćaj – što lakše stići iz jednog u drugi deograda; sređivanje vodovoda i kanalizacije u celom gradu; bu−dući generalni i detaljni regulacioni planovi pratiće speci−fičnosti svih delova grada); efikasna lokalna administracija(donošenje novog statuta Beograda), briga o porodici, refor−ma sistema zdravstvene zaštite (razvoj lokalnih ambulanti uokviru sistema domova zdravlja); izbacivanje tržišnog kon−cepta iz kulture i umetnosti, finansiranje profesionalnog spor−ta u zavisnosti od prethodnih i aktuelnih rezultata; razvoj ma−lih, srednjih i porodičnih preduzeća, a Beograđani su prioritetu odnosu na turiste, vraćanje sekretarijata za poljoprivredu;uprava beogradske policije trebalo bi da bude vraćena podUpravu grada Beograda.� 6. ŠTA RADITEBRE – MARKOBASTAĆ

Zalažu se za ulazak uproces izgradnje novog si−stema okrenutog građanima,a ne političkim elitama. U„Planu za Beograd“, o kome semalo zna, inicira se u Gradskojskupštini da svi javni izbori buduproglašeni nacionalnim dobrom, ada ispred interesa građana ne smejuda budu interesi tajkuna. Pridružujuse „Čuvarima Miljakovačkog izvo−ra“, česme koju je 1975. građanimapoklonila „Hidrotehnika“, a čiju vodu zbog izuzetnih svoj−stava mogu da piju i bebe – a na tom mestu je sada pred−viđena izgradnja kompleksa zgrada, što bi uništilo ovo pri−rodno bogatstvo. Traže sakncionisanje nasilja, umesto njego−ve promocije. � 7. DOSTA JE BILO I DVERI – DA OVI ODU, A DASE ONI NE VRATE

Borba protiv korupcije (partijsko zapošljavanje, namešte−ni tenderi, burazerska ekonomija, kupovina glasova, neza−konit uticaj na medije, zastrašivanje zaposlenih u javnomsektoru); transparentnost (mesečno objavljivanje izvršenjabudžeta, popis i procena imovine...); učešće građana u radulokalne samouprave (građanske inicijative i lokalni referen−dumi o pitanjima iz nadležnosti Grada); decentralizacija Be−ograda (prenošenje nadležnosti i izvornih prihoda sa Gradana opštine); objava svih ugovora koje je Grad potpisao (odfontana, do „Bus plusa“ i Mosta na Adi); raskid ugovora zanaplatu karata sa privatnim firmama i vraćanje te nadležno−sti JKP GSP Beograd; prepolovljena cena mesečnog grad−

skog prevoza; izrada celovitog plana saobraćajnog sistema ugradu i okolini; promena GUP−a, obustavljanje projekta „Be−ograda na vodi“, raspisivanje konkursa za urbanističkorešenje Savskog amfiteatra; rušenje bespravnih objekata(počev od Savskog nasipa); pravilno oporezovanje neiz−građenog građevinskog zemljišta (od Luke Beograd do osta−lih lokacija koje su tajkuni stekli u pljačkaškoj privatizaciji);podrška porodicama sa decom; besplatni vrtići za svu decu iizgradnja nedostajućih vrtića; besplatni udžbenici za svu de−cu u osnovnim i srednjim školama; besplatan prevoz svihđaka i studenata; uvođenje kanalizacije na celoj teritoriji gra−da; povećanje budžeta za kulturu kroz uvođenje vaučera zasve građane; osnivanje „Venture capital“ industrije, da Beo−grad postane centar IT industrije na Balkanu; osnivanje za−druga u prigradskim opštinama radi zaštite individualnih po−ljoprivrednih domaćinstava; izgradnja sistema za navodnja−vanje ruralnih teritorija; smanjenje poreza na imovinu za do−maćinstva; smanjenje poreskog i birokratskog opterećenja.� 8. DR MILOŠ JOVANOVIĆ – DEMOKRATSKASTRANKA SRBIJE

U obimnom „Programu za Beograd“ opisane su mere zaprestonicu. U okviru reforme teritorijalne organizacije grada,omogućiće žiteljima Lazarevca, Mladenovca, Obrenovca,Grocke, Barajeva i Sopota da odluče hoće li da postanu sa−mostalni gradovi, odnosno opštine, dok će nove opštine po−stati Mirijevo, Bežanijska kosa, Dunavski venac, Avala i Ba−tajnica. Smanjenje zaduženosti i borba protiv korupcije (uki−nuće ili bitno smanjiti firmarine – u većem stepenu za ćiri−lične nego latinične; gradskim preduzećima će uvesti profe−sionalni menadžment da bi ih kroz departizaciju stabilizova−li). U svakoj opštini formiraće kancelariju za podršku predu−zetnicima. Povećanje konkurentnosti poljoprivrednog sekto−ra u periurbanim područjima (razvoj seoske infrastrukture,obrazovanja mladih poljoprivrednika, privođenje nameni za−puštenog zemljišta, smanjenja poreza na zakup...). Sniženje

poreskih obaveza, osniva−nje novih profita−

bilnih predu−zeća poputspalionica, for−

miranje kvan−taške pijace za

istočni deo grada. Uprvoj fazi snizićeza deset odstocene karata za

javni prevoz, a udrugoj fazi, za koju

je potrebno nekoli−ko godina, Beograđani će imati

potpuno besplatan javni prevoz. Iz−gradiće građanima, a ne strancima pri−

stupačno novo naselje Mihailo Pupin kraj istoimenog mostaZemun?Borča. � 9. ZELENA STRANKA SRBIJE

Imaju devet rešenja za zeleni i zdrav Beograd. To su: jef−tina energija i štedljivi kućni budžet (omogućiće građanimada kroz zeleni fond grada zamene dotrajalu stolariju i obno−ve fasade, da bi im računi bili manji, a uslovi života zdravi−ji); vazduh bez zagađenja (uvođenje električnih autobusa iautobusa na gas, proširenje biciklističkih staza); zeleni taksiprevoz (svim taksistima će uz pomoć zelenog fonda omo−gućiti zamenu vozila za hibridna, koja ne zagađuju vazduh);rekreativni sport od dece do penzionera; bez antena mobilnihoperatera i radioaktivnih gromobrana (preispitaće lokacije iukloniti sve antene koje zrače, kao i sve radioaktivne gromo−brane sa javnih i zdravstvenih ustanova); zdrava hrana(učiniće dostupnim finansiranje zdravih obroka za decu uosnovnim školama); briga za reke (odmah pokreću tretmanotpadnih voda da Sava i Dunav ne bi bili zagađivani); ukla−

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 10 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednica: Tatjana Čanak, Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 21. februar 2018.

Puno lista – sužen ZVANIČNO PROGLAŠENE 24 LISTE ZA BEOGRADSKE IZBORE 4. MARTA

3

njanje smeća sa ulica (postavljanje kontejnera zarazvrstavanje otpada i edukacija građana); kontrolapopulacije napuštenih pasa. � 10. BEOGRAD IMA SNAGE − ZAVETNICI

Promeniće trend gradskih vlasti da finansirajustrane kompanije, uz mnoštvo privilegija. Uvešćepaket olakšica za male i srednje privrednike, oslo−bodiće ih prekomernih nameta. Zaustaviće prodajedržavnog i gradskog zemljišta stranim investitori−ma u bescenje. Imaju konkretna rešenja za deponi−ju u Vinči, što je podnošljivo za gradski budžet ta−ko da strani investitori nisu potrebni. Manjak mestau obdaništima rešiće adaptacijom praznih objekataširom grada u vrtiće. Očuvanje ćirilice je srž kultu−rnog programa, insistiraće na ustavnoj normi da jeona jedino pismo u službenoj upotrebi. Zalažu se daBeograd podigne spomenik srpskim žrtvama naKosovu i Metohiji. Nastaviće da rade na jačanjustrateške saradnje Beograda i Moskve i una−pređenju političkih, ekonomskih i kulturnih veza.Oformiće poljoprivredne zadruge. � 11. DRAGAN ÐILAS – BEOGRAD OD−LUČUJE, LJUDI PČOBEÐUJU!

Program se sastoji od 15 ideja za „Beograd kakavzaslužujemo“. To su: rešavanje saobraćajnih pro−blema (npr. oživljavanje brutalno prekinutog pro−jekta izgradnje prve linije metroa Zemun – NoviBeograd – vrh Ustaničke ulice); ubrzana izgradnjaobdaništa i besplatan boravak dece u obdaništima;izgradnja škola u delovima grada gde postoji potre−ba (uz uvođenje školskih policajaca i medicinskogosoblja u osnovne i srednje škole, kao i besplatnihudžbenika za osnovce); osnivanje centra za preven−ciju školskog nasilja; prenošenje nadležnosti sa Re−publike na Grad u oblasti zdravstva, školstva i bez−bednosti (omogućava rast plata u tim sektorima od15 odsto, sredstva će biti obezbeđena raskidomugovora za spalionicu smeća); organizovana pravnapomoć penzionerima za vraćanje protivustavnouzetog novca, a za penzionere koji primaju do20.000 dinara trinaesta penzija u tom istom iznosu;150 evra subvencije za stanarine ili stambene kredi−te za mlade bračne parove koji nemaju nekretnine;uvođenje četvrtog besplatnog pokušaja vantelesneoplodnje; ponovno pokretanje izgradnje objekta zaautističnu decu u Denkovoj bašti; ozbiljne promeneu vođenju kulturne politike grada; zaustavljanjeprocesa privatizacije PKB−a i onemogućavanje bilokog oblika privatizacije komunalnih sistema; formi−ranje samostalnih opština Batajnica, Kaluđerica,Dunavski venac; pokretanje kurseva za obučavanjeza rad ljudi sa invaliditetom, poništavanje svihumanjenja subvencija za ratne vojne invalide i po−rodice palih boraca; angažovanje domaćih pravnihstručnjaka i arhitekata da bi se Beograd na vodi vra−tio Beograđanima. � 12. INICIJATIVA NE DAVIMO BEOGRAD− ŽUTA PATKA – ČIJI GRAD, NAŠ GRAD –KSENIJA RADOVANOVIĆ

Program se bavi upravljanjem i lokalnom demo−kratijom (da mesne zajednice budu mesta zajed−ničkog odlučivanja o lokalnim pitanjima), finansi−jama (sprovešće reviziju poslova za koje se sumnjada su štetni za grad), javnim preduzećima (grejanjese plaća po utrošku), gradskim inspekcijama (uki−danje komunalne policije), saobraćajem (destimuli−sanje privatnih automobila), urbanizmom (sudskoosporavanje Beograda na vodi), prostorima grada(evidencija javne svojine na lokalnom nivou), sta−novanjem (pomoć kod troškova održavanja zgra−da), radom (pružanje pravne podrške radnicima čijasu prava ugrožena), rodnom ravnopravnošću (nultatolerancija za nasilje), kulturom (revitalizacija na−puštenih prostora), obrazovanjem (stop dualnomobrazovanju), vrtićima (poboljšanje uslova rada za

zaposlene), bukom (sanacija izvora buke), vazdu−hom (bolja kontrola zagađivača), zdravstvom (po−jačanje prevencije zaraznih bolesti), sportom (fi−nansiranje amaterskog sporta) i životinjama(izmeštanje Zoo−vrta). � 13. RUSKA STRANKA – MILE MI−LOŠEVIĆNemaju klasičan program za gradske izbore. Akce−nat stavljaju na brz obračun sa kriminalom, drogomi korupcijom, kao i na presecanje sprege vlasti i kri−minala u Beogradu. Vraćanje oduzetih privilegijaratnim veteranima. � 14. PREDRAG MARKOVIĆ – POKRET

OBNOVE KRALJEVINE SRBIJENemaju program za gradske izbore.

� 15. DR MUAMER ZUKORLIĆ – STRANKAPRAVDE I POMIRENJA

Nemaju program za gradske izbore.� 16. ZELENA STRANKA – KAKAV BEO−GRAD ŽELIŠ? MISLI

Predizborni program „Pametan zeleni grad“ imašest tačaka. Traže da od ekoloških taksa koje se sli−vaju u gradski budžet bude odvojena veća svota zaekologiju. Takođe, da deo tih sredstava dobiju 196osnovnih škola i 104 srednje škole, iz kojih će barpo troje učenika dobiti finansijski podsticaj za daljeobrazovanje, da svaki od ovih učenika dobije raču−nar i plaćeni obilazak nekog od „zelenih gradova“(poput Beča ili Stokholma). Rešavanje problemakanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda. � 17. REPUBLIKANSKA STRANKA – NIKOLA SANDULOVIĆ

Nemaju program za gradske izbore.� 18. JEDINSTVENA STRANKA PRAVDE(JSP) − JEKHUTNO ĆIDIMOS ČAĆIMASKO

Bore se, prema letku „Za bolji i dostojanstvenživot u Beogradu“, za: upošljavanje mladih obrazo−vanih ljudi u javnim gradskim službama; osnivanjepri gradskoj vladi kancelarije za sprovođenje pro−grama „Dekade Roma“ i ostalih državnih strategijakoju će voditi Romi; osnivanje službe pravne po−moći u ostvarivanju pre svega prava na lična doku−menta i socijalnih prava; pokretanje fonda za mladetalente u obrazovanju, kulturi i sportu; rešavanjeproblema nehigijenskih i kontejnerskih naselja i le−galizaciju urbanih romskih naselja uz izgradnju in−frastrukture. � 19. ZA BEOGRAD – BEOGONDOLA – SA−OBRAĆAJ, URBANIZAM, TURIZAM – JOVAN RANÐELOVIĆ

Lista se zalaže za izgradnju javnog gradskog pre−voza urbanim gondolama, tj. „vazdušnim tramva−jem“, zato što je to efikasnije i ekološki prihvatlji−vije rešenje u odnosu na postojeće. Predviđene sutri linije: od Borče, preko Koteža, Vilinih voda iCvijićeve do Tašmajdana; iz Bloka 45, preko AdeCiganlije, do Slavije i Tašmajdana; od Mirijeva doGradske bolnice i Tašmajdana, do Kalemegdana.� 20. NIJEDAN OD PONUÐENIH ODGOVORA

Nemaju program za gradske izbore. � 21. GRAÐANSKA STRANKA GRKA SRBIJE– VASILIOS PROVELEGGIOS

Nemaju program za gradske izbore.� 22. LJUBIŠA PRELETAČEVIĆ BELI – ZA−TO ŠTO VOLIMO BELOVGRAD

Nemaju program za gradske izbore. � 23. DOSTA JE BILO PLJAČKE, KORUPCI−JE I LOPOVLUKA – RADULOVIĆ MILORAD

Nemaju program za gradske izbore.� 24. LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTI−JA – LDP – ČEDOMIR JOVANOVIĆ

Nemaju program za gradske izbore.

PROGNOZA� dvocifren

� na ivici dvocifrenog

� iznad cenzusa

� na ivici cenzusa

� ispod cenzusa

Beogradski glas, 21. februar 2018.

SVI PREDSEDNIKOVILJUDI

izborOvih dana svet se zabavlja još jednim gafom najbližih saradni−

ka američkog predsednika Donalda Trampa. Dizanje obrva,čuđenje, pa i poneki smešak izazvalo je obelodanjivanje spi−

ska ruskih političara i oligarha koji su u vrh društvenih zbivanja naj−veće države na planeti dospeli u, takozvanoj, eri putinizma, periodu odkada (2000) Rusiju vodi aktuelni šef države Vladimir Putin.

Na spisku koji su mediji već okvalifikovali kao svojevrsnu „crnu li−stu“ nalaze se imena 114 političara i 96 oligarha: od premijera Dmitri−ja Medvedeva, šefa diplomatije Sergeja Lavrova, ministra vojnog Ser−geja Šojgua i šefova tamošnjih tajnih službi, pa sve do multimilijarde−ra Romana Abramoviča, Mihaila Prohorova ili softverskog magnataJevgenija Kasperskog. Objektivno, reč je o ljudima koji su, svako nasvoj način, stvarali današnju Rusiju. Sve sa njenim dobrim i lošim stra−nama, nesumnjivim globalnim ugledom i realnom ekonomskom i voj−

nom moći koju je u međuvremenu stekla. Kada je reč o Srbiji, teško je verovati da

bi Trampova administracija našla za shodnoda pravi ikakvu „crnu listu“. Ali ne samozbog toga što mi ni na koji način ne pretimo„američkoj posebnosti“ i njenom načinuživota, već stoga što u našoj državi za sličanspisak, jednostavno – nema materijala.

Objektivno, na koga bi iz okruženja pred−sednika Aleksandra Vučića sastavljači listemogli da upere prst? Na Maju Gojković,Aleksandra Vulina, Nebojšu Stefanovića ili,

ne daj bože, na Sinišu Malog, Vesića… Mada, zvanično, nosioci visokih državnih i lokalnih funkcija, niko

od pomenutih nije kreator srpske politike. Ni na koji način. Ni unu−trašnje, ni spoljne. Oni samo sprovode ono što im kao zadatak dodelenjihova partija i njen predsednik. Bez imalo lične inicijative ili kreaci−je. A upravo te komponente određuju važnost pojedinca za sredinu ukojoj deluje.

To, takođe, značida bi Vučić, uslučaju potrebe,bez problema mo−gao da se odrekneusluga bilo koga odnavedenih. Jer zarazliku od onih izRusije, ovi naši su u političkom životu tek obične figure. Bez obzira nato šta oni sami o sebi mislili i kakvu važnost svojim funkcijama prida−vali. Uostalom, na to jasno ukazuju izborne poruke, i na lokalnom i nadržavnom nivou. Njihovi likovi i imena vešto se kriju iza lika i delašefa im i predvodnika. Čak se i u većini propagandnih dešavanja istipojavljuju, uglavnom, kao dekor.

Sve pomenuto unosi priličnu dozu nesigurnosti u srpski politički život.Naime, Vučić je svestan da će mu onoga trenutka kada kola krenu nizbr−do svi ovi koji mu sada zdušno aplaudiraju i reaguju na svaki njegov migprvi okrenuti leđa. Nema u tome ništa neobično, ništa što se i drugimanije dešavalo. Posebno u periodima složenih društvenih promena, ili utotalitarnim društvima na kakva i ovo naše počinje da liči.

Sa druge strane, da bi uopšte opstao na vlasti, prvi čovek SNS−a mo−rao je da se osloni na takve ljude. Bilo koga drugog, ko razmišlja svo−jom glavom, jednostavno ne bi mogao trajnije da veže uz sebe i uz po−litiku koju je zacrtao. Ostao bi usamljen i brzo bi morao da menja po−sao. Ovako opstaje, ali je prinuđen da se nosi sa onim sa čime raspo−laže. Da i sam nije zbog toga presrećan, pokazao je u više navrata. Pr−vo najavama ostavki pojedinih najbližih saradnika, a potom i „zabora−vljanjem“ odluke o njihovoj smeni.

Ukratko, Aleksandar Vučić se našao u začaranom krugu iz kojegteško može da se izvuče. Sada, kada su stvari krenule loše, balast ne−funkcionalnih saradnika još je teži. Dokle se stiglo, videće se već napredstojećim beogradskim izborima…

kolu

mna

Piše: Slobodan Samardžija

DA LI JE I SRBIJI POTREBNA AMERIČKA „CRNA LISTA“

�Vučić bi prvo najavio ostavkepojedinih najbližih saradnika,a potom „zaboravio“ odluke osmeni

�Bitno je uzajamno nenapadanje antirežimskih stranaka4 POLITIKA

Beogradski glas, 21. februar 2018.

RAZGOVOR: VUK JEREMIĆ, LIDER NARODNE STRANKE

Poslušni režim podržan je spoljaRazgovarala: Dragica Bg. Pušonjić

Vlast SNS−a je totalitarno ustrojena izato izbori u Srbiji, od lokalnih dopredsedničkih, imaju karakter refe−

renduma, konstatuje Vuk Jeremić (42), osni−vač i predsednik Narodne stranke, u razgovoruza „Beogradski glas“. Ukoliko SNS izgubi makoje izbore, pojašnjava naš sagovornik, izgu−biće vlast u celoj zemlji: srušiće se kao kula odkarata.

Jeremić, bivši predsednik Generalneskupštine UN i šef srpske diplomatije(2007–2012), školovan u Beogradu, na Kem−bridžu i Harvardu, smatra da opozicija nemože računati na ozbiljnu podršku iz ino−stranstva dok je razjedinjena, a režim predu−sretljiv prema svim zahtevima stranaca.

Zašto vam je jedino prihvatljiva koalici−ja koju predvodi Dragan Ðilas?

Od osnivanja u oktobru 2017, Narodnastranka se snažno zalagala za jedinstven na−stup opozicije na beogradskim izborima.Smatrali smo da je to najsigurniji način da seuzdrma režim Aleksandra Vučića. U tom ci−lju, nismo imali bilo kakve posebne zahteve,niti smo postavljali „crvene linije“ – osim jed−ne. A to je: javno obavezivanje da oni kojistupaju u koaliciju, ni pod kakvim okolnosti−ma i na bilo kom nivou, neće ući u ma kojuformu postizborne kolaboracije sa režimom.U tome se, nažalost, nije uspelo. Ali šta je – tuje. Sada bi trebalo marljivo raditi da se postig−ne najbolji mogući rezultat za opoziciju. To,po našem mišljenju, podrazumeva i uzajamnonenapadanje antirežimskih stranaka.

Narodna stranka je prošle godine stupila ustrateški savez sa Pokretom slobodnihgrađana Saše Jankovića i smatrali smo da jelogično da Janković, zbog rezultata postignu−tog na predsedničkim izborima, vuče „bele fi−gure“ u procesu ujedinjavanja protiv vlasti.On je predložio Ðilasa kao kandidata za gra−donačelnika, a mi smo se sa tim predlogomsaglasili nakon diskusije na stranačkim orga−nima.

Može li se opozicija samoizlečiti od, po vašoj oceni,partikularnih interesa i sujeta koji haraju u njenom vr−hu?

Pokušao sam, u tom smislu, da dam lični primer prihvata−njem da podržim Ðilasovu kandidaturu, uprkos tome što jepoznato da smo u prošlosti imali značajne nesuglasice. Uve−ren sam da neće biti moguće uzdrmati režim osim ako svi neodustanemo od partikularnih interesa i sujeta.

Znači li to da je za ujedinjenje opozicije potrebno na−dahnuće sa strane? Ko je sposoban da to uradi?

Ne mislim da je u ovom trenutku realno računati na ozbilj−nu podršku iz inostranstva. Tako će biti dokle god režim iz−lazi u susret svim zahtevima stranaca, a opozicija, sa drugestrane, nastupa razjedinjeno i ne izgleda kao kredibilna alter−nativa koja može da pobedi i bude ozbiljan sagovornikmeđunarodne zajednice. To svakako nije idealna situacija,ali daleko od toga da je fatalna. Diplomatija je moje polje

ekspertize, verujem da je to uz nešto umešnosti moguće pro−meniti, i to u ne tako dalekoj budućnosti.

Da li je tzv. kosovsko pitanje relevantno za izbore uprestonici?

Ova vlast ima totalitarni karakter. Jedan od ključnih eleme−nata toga jeste da SNS mora sve izbore u Srbiji ili dobiti sa ve−likom razlikom ili izgubiti vlast, koja bi se posle bilo kog po−raza sasvim sigurno srušila kao kula od karata. Prema tome,svi izbori u Srbiji – od lokalnih do predsedničkih – jesu zapra−vo referendumi na kojima se odlučuje o promeni poretka. I za−to su potpuno legitimne sve teme, uključujući i one koje nisudirektno vezane za mesto u kojem se izbori održavaju. Dakle– da, kosovsko pitanje je relevantno za izbore u Beogradu.

Hoće li DJB i „Dveri“ kao parlamentarna opozicijauspeti da okupe 60 poslanika radi iniciranja opozivaAleksandra Vučića sa funkcije šefa države i izglasavanjanepoverenja kabinetu Ane Brnabić?

Verujem da kod nekih postoje dileme o tajmingu ove ini−

cijative, jer se ona može razumeti i kao elementpredizbornog marketinga jedne liste. Uprkos to−me, kada je reč o Narodnoj stranci, nema nikakvedileme da ćemo je potpisati i da će svi naši posla−nici glasati za obe inicijative.

Smatrate da Aleksandar Vučićvodi „banditsku diktaturu

koja je rezistentna napružanje otpora“, za raz−liku od „državne dikta−ture starog kova Slobo−

dana Miloševića“, na štaSNS odgovara da ste „Li−

munov telal i lakej MiroslavaMiškovića“, plaćen za izazivanje ne−

reda u zemlji. Otkud ovako personalizovanažestina na relaciji SNS – Narodna stranka?

Režim doživljava Narodnu stranku kao svognajopasnijeg protivnika na duže staze. Zato ježestina njihove kampanje usmerena prvenstvenona nas. Slično je bilo i u kampanji za predsedničkeizbore, kada sam ja bio jedan od kandidata. Mi,naravno, nemamo nikakvu zadršku u kritici vlastii ne libimo se da otvoreno kažemo sve što misli−mo, ali je rečnik koji upotrebljava SNS bitno dru−gačiji od našeg – što je očigledan pokazatelj civi−lizacijskih razlika između nas.

Mogu li opozicione stranke i pokreti, bez izu−zetka, da budu abolirani za stanje u Beogradu iSrbiji? Kako opozicija doprinosi svemu što kodvlasti kritikuje?

Iskustvo nas uči da, u okolnostima sličnim sa−dašnjim, vlast može biti srušena jedino kroz zajed−nički front. Zbog toga bi trebalo da nastupamo štoje više moguće jedinstveno i da se izborimo da sle−deći parlamentarni izbori budu održani u fer i de−mokratskim okolnostima, sa oslobođenim mediji−ma. Tada će svako moći da nesmetano kandidujesvoju politiku i da odgovara na optužbe i primed−be drugih, uključujući i one o svom prethodnomradu.

Bili ste naš drugi čelnik u UN (dr MomčiloNinčić bio je predsednik Lige naroda, zametka

UN). Zašto takvo postignuće faktički niste kapitalizovalina srpskoj političkoj sceni?

U obe trke koje sam trčao u Ujedinjenim nacijama – i zapredsednika Generalne skupštine i za generalnog sekretara,od kojih sam u prvoj pobedio, a u drugoj bio na drugom me−stu – vladala su potpuno drugačija pravila. Nije bilo prljavekampanje i svako je mogao slobodno da predstavi svoj pro−gram. Okolnosti u Srbiji su se, nažalost, pod ovom vlašćubitno promenile, a koliko su te promene drastične, shvatiosam tek u jeku predsedničke izborne kampanje.

U prelomnim trenucima za državu i narod bilo biočekivano da krucijalna pitanja ujedine većinu društve−nih aktera, bez obzira na njihove osobenosti i proti−vrečnosti. Kakvu elitu imaju Beograd i Srbija danas?

Ideja naprednjačkog režima je da što više mislećih ljudi iz−gura iz politike i u tome je kod značajnog broja njih i uspeo.Jedan od naših najvažnijih zadataka je da objasnimo da supromene nezamislive bez političkog angažovanja jer se stva−ri neće promeniti same od sebe.

�Ova vlast ima totalitarni karakter

foto

: e-s

tock

/M

iloš

Rafa

ilovi

ć

Sarađivali ste sa Dušanom Petrovićem, koji u Šapcu, kako tvrde upućeni Šapčani,vlada na principima koje koristi i Vučić: kontroliše medije, netransparentno trošibudžetski novac, šikanira lokalnu opoziciju. Zašto?Bojim se da ne mogu da se saglasim sa vama, pogotovo kada je reč o netran-sparentnom trošenju budžetskog novca. Naprotiv, mislim da kada je reč o tran-sparentnosti, u Srbiji trenutno prednjači – Šabac. Najbolji primer za to je referen-dumsko odlučivanje građana o trošenju budžetskih sredstava od poreza na imo-vinu. Sami građani su odlučivali kako će biti potrošen njihov novac. Mislim da je toveoma dobra ideja koju bi trebalo primeniti na nivou cele Srbije.

5Beogradski glas, 21. februar 2018.

�Vučićev angažman na gradskim izborima pokazuje da,iako bi po Ustavu morao biti predsednik svih građana, onto ipak nije, da postoje njegovi i tuđi građani

RAZGOVOR: VOJIN BILJIĆ, PREDSEDNIK BEOGRADSKOG ODBORA „DOSTA JE BILO“

Razgovarala: Dragica BG. Pušonjić

Zalažemo se da gradonačelnik treba da se bira neposred−no na izborima, kao što je bio slučaj ranije dok vlast De−mokratske stranke nije uvela to da se gradonačelnik bi−

ra u Skupštini. To je običaj u čitavom demokratskom svetu. Je−dan čovek ne može ništa garantovati, niti može stati iza svojihpredizbornih obećanja jer zavisi od odbornika koji su ga nafunkciju izabrali i koji u svakom trenutku mogu da ga smene.To građani treba da znaju – smatra sagovornik „Beogradskogglasa“ Vojin Biljić (41), prvoimenovani na zajedničkoj listi po−kreta „Dosta je bilo“ i „Dveri“. – Otuda svako obećanje i pred−izborna parola tzv. kandidata za gradonačelnika imaju istu vred−nost kao kad bi jedan igrač u fudbalskom timu ga−rantovao da će postići gol, a pritom ne zna da li ćeuopšte igrati – kaže Biljić.

SNS je sada fokusiran na gradske probleme, ainteresovanje opozicije za život u Beogradumože da simbolizuje i raspevana fontana na Sla−viji. Zašto se opozicija bavi velikim temama, dase niste preigrali?

Fontana na Slaviji simbolizuje mnogo toga. Meni simboli−zuje isti odnos Ðilasove i Vučićeve vlasti prema građanima,pošto je fontana projekat koji je odobren za vreme Ðilasa, a re−alizovan za vreme Malog. Novcem koji su za to izdvojili mo−gli su obezbediti besplatne udžbenike za sve osnovce u Beo−gradu. Najveća tema za nas upravo jeste život u Beogradu, ko−ji se sada svodi na noćni život za strance, dok o životu pro−sečnog građanina niko nikada nije brinuo. E, upravo tom po−niženom i uvređenom građaninu, kome život mora da seolakša. i to kroz besplatne udžbenike i vrtiće, prepolovljenucenu gradskog prevoza ili smanjenje poreza na imovinu,želimo da vratimo dostojanstvo.

DJB i „Dveri“ upravo otvaraju problemopoziva predsednika i Vlade Srbije. Zaštobaš u jeku predizborne kampanje?

Ja bih rekao da je taj zahtev iznet u jekukampanje za brisanje preambule iz Usta−va, što je način na koji Vučić planira daplati podršku koju mu zapadni lideripružaju, iako su potpuno svesni da nivoljudskih prava, sloboda medija i ostale teko−vine zapadne demokratije više ni u tragovi−ma ne postoje u Srbiji. Najbolji primer zato je Vučićev angažman na gradskimizborima, gde pokazuje da, ia−ko bi po Ustavu moraobiti predsednik svihgrađana, on toipak nije, da po−stoje njegovi ituđi građani, gdepokazuje da mune predstavljaproblem da funk−ciju predsednikaRepublike podre−di interesima SNS−a, gde pokazuje daga ustavna ogra−ničenja uopšte ne inte−resuju. Pitanje je zaštodruge stranke nisu po−držale naš zahtev.

Zbog čegase niko ne

bavi pitanjem da li Statut Grada koči funkcionisanjegradskih opština, samim tim i Beograda?

Naš stav po pitanju funkcionisanja gradskih opština jasan jeod samog početka kampanje. Posebna tačka u našem progra−mu jeste decentralizacija Grada i prenošenje nadležnosti nagradske opštine. Smatramo da opštine mogu mnogo bolje pro−ceniti šta je primarni interes lokala. I sada je, kao što je bilo iranije, problem to što opštine dobijaju sredstva od Grada bezbilo kakvih kriterijuma, pa zbog toga nisu ni stimulisane da ra−de dobro, kao što nemaju bilo kakav strah od loših rezultata.

Sa „Dverima“ ste u tehničkoj koaliciji. Zašto je ovaj mini−mum političkog udruživanja bio nemoguć između DJB i onih

opozicionih stranaka koje smatrate „ideološki bliskim“?To je pre pitanje za Pokret slobodnih građana, kome smo pr−

vo ponudili saradnju. Iz kog razloga je njima bilo neprihvatlji−vo da se napokon uvede red i prestane sa krađom i zloupotre−bama, već su smatrali da je rešenje u rehabilitaciji Ðilasa, nimeni nije jasno. Činjenica je da samo ozbiljni i neukaljani lju−di mogu doneti promenu. Očigledno je da su se takvi ljudinašli u opcijama različite ideološke opredeljenosti. Osim„Dveri“ pozvali smo i „Ne davimo Beograd“ i pokret „Samojako“. „Dveri“ su se odazvale pozivu.

Čini li vam se, kao pravniku, da je Visoki savetsudstva, obrazlažući zahtev da Ministarstvo prav−de povuče predlog ustavne rekompozicije pravo−suđa, zapravo očitao lekciju iz osnova prava au−torima tog predloga?

Za petnaest godina provedenih u advokaturi jošuvek nisam video da je Visoki savet bilo komeodržao lekciju. Umesto toga, taj organ je bio po−

ligon za političke uticaje u pravosuđu. Nisam si−guran da je u ovom slučaju Visoki savet demonstri−

rao integritet. Pre bih rekao da je Ministarstvo prav−de pokazalo toliku neozbiljnost da su uspeli da izazo−

vu čak i reakciju Visokog saveta sudstva. A to nije la−ko. Što se tiče ustavnih promena, Pekić je rekao

da je nepostojeći zakon bolji od zakonakoji se ne primenjuje. I sa tim sam

potpuno saglasan. Sa pukim pro−menama Ustava ništa se neće

postići, ali kad počnemo dadosledno primenjujemo

Ustav i zakone, promene ćebiti vidljive i tek tada

stručna rasprava možeimati svoju svrhu.

Kažete dagrađani 4.

marta birajui z m e đ u

„ v l a s t i ,bivše vlasti iprave opozi−

cije koja će do−neti promenu“. Zaštoje „neprava“ opozicija– neprava?

Kada definišemo opoziciju, prirodno je da znamo čemu smoopozicija. Trideset godina se isti ljudi smenjuju na vlasti i rademanje−više iste stvari, počev od zloupotrebe javnih resursa, pre−ko partijskog zapošljavanja i korupcije, pa sve do otvorene i jav−ne pljačke građana. Postalo je uobičajeno da se javne funkcijezloupotrebljavaju u lične i partijske svrhe. A za to stanje su jed−nako odgovorni i ovi iz SNS−a koji sada rade tako, ali i oni izbivših vlasti koji su radili isto. Mi smo opozicija ne zato da bi−smo došli na vlast i radili isto, već zato da bismo promenili to po−remećeno, nenormalno stanje. Zato smo mi prava opozicija kojanosi suštinsku promenu, za razliku od opozicije koja prostoobećava da će raditi isto kao što je ranije radila ukoliko se opetdokopa vlasti.

Iako biramo odbornike koji će, uz ostalo, iza−brati gradonačelnika, skoro svi govore o samo jed−nom čoveku. Zašto i kakve mogu biti posledice?

Naš stav je – gradonačelnik treba da se bira neposred−no na izborima, kao što je bio slučaj ranije dok vlast De−mokratske stranke nije uvela to da se gradonačelnik bi−ra u Skupštini. A kad je već to slučaj, onda je logično da

jedan čovek ne može ništa garantovati, niti može stati iza svojihpredizbornih obećanja, pošto je u svakom trenutku zavisan ododbornika koji su ga na funkciju izabrali i koji u svakom trenut−ku mogu da ga smene. To građani treba da znaju. Svaka garan−cija, svako obećanje, svaka predizborna parola takozvanog kan−didata za gradonačelnika imaju istu vrednost kao kad bi jedanigrač u fudbalskom timu garantovao da će postići gol, a pritomne zna da li će uopšte igrati utakmicu. Nama je potreban sistemkoji će garantovati da će program koji kandidati prezentujugrađanima biti implementiran.

Računate na dvocifren izborni rezultat i da postanetenajjača opoziciona lista. Da li je to dovoljno za ostvarenjeciljeva zbog kojih ste u koaliciji sa „Dverima“?

Uvereni smo da procenat od 15 i više procenata, koji će namomogućiti da postanemo najjača opoziciona grupacija, pred−stavlja prvi korak ka pobedi na sledećim parlamentarnim izbo−rima. Taj rezultat nije nedostižan i pored ove medijske haran−ge od stranačkih glasila ovih i onih. Kada budemo u prilici dagrađanima pokažemo da je moguće prekinuti sa krađom i zlo−upotrebama javnih resursa, kad pokažemo da je moguće spro−vesti program, kad građane delima uverimo da nismo isti kaoostali, pobedićemo na parlamentarnim izborima.

Večita izborna tema jesu izborne nepravilnosti. Od ne−sklada između broja stanovnika i broja birača u prestoni−ci, preko medijske jednostranosti, do hapšenja MilanaVukšića, oficira Vojske Srbije, zbog navodnog nasilničkogponašanja prema aktivistima koji prikupljaju tzv. sigurneglasove za SNS. Prati li vaša koalicija šta se tu događa?

Mi smo jedina politička opcija koja se za slobodne izborebori tokom cele godine. U tom smislu smo predložili značajnepromene izbornog zakonodavstva, počev od predloga da sejavno objavljuju zapisnici sa biračkih mesta, omogućavanjagrađanima da mogu da provere da li je neko umesto njih gla−sao na izborima, pa sve do konkretnih radnji u zaštiti izbornogprava građana. Neverovatno je da nijedna vlast ne može dauredi birački spisak, isto kao što je neverovatno da nijednavlast ne želi da precizno utvrdi pravila izborne trke. Svi izbor−ni zakoni su do te mere paušalni i kontradiktorni da su omo−gućili organima za sprovođenje izbora, pre svih Republičkoj iGradskoj izbornoj komisiji, da se iz nezavisnih i stručnih telatransformišu u poluge vladajuće stranke. Slučaj hapšenja ofi−cira je samo ilustracija tog stanja i pokazuje u kojoj meri orga−ni za sprovođenje izbora, predsednik Republike i ministar od−brane svoje državne nadležnosti podređuju interesima jednestranke. Takvih primera ima mnogo i svakim danom su sveekstremniji.

�Svi izborni zakoni su do te mere paušalni i kontradiktorni da su omogućili i Republičkoj i Gradskoj izbornoj komisiji da se iz nezavisnih telatransformišu u poluge vladajuće stranke

Ukinućemo ovo nenormalno stanje

6 EKONOMIJA

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: Foto E-stock Agency/Miloš Rafailović

Iako je selo ishodište celokupnog razvoja ljudske civilizacije, gde je irođena većina ljudi u većini zemalja sveta, ono je svuda predmeteksploatacije u funkciji razvoja gradova i uvek u drugom planu u

odnosu na njih. Ovaj globalni trend kod nas je još izraženiji nego u ure−đenim i razvijenim zemljama, a poslednjih godina, kako u razgovoru za„Beogradski glas“ kaže Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednogfakulteta u penziji i nestranački poslanik u Skupštini Srbije, drastično sesmanjuju sredstva iz državnog budžeta namenjena selu i agraru.

Koliki je udeo agrarnog budžeta u ukupnom ovogodišnjem budžetui kako to izgleda u poređenju sa, recimo, Evropskom unijom?

Naš agrarni budžet je najviše omalovažavajući deo državnog budžetaSrbije. Mi zapravo i nemamo pravi agrarni budžet jer poslednjih pet god−ina umesto stavke u budžetu namenjene za podsticaje i subvencijeagraru, što zapravo i jeste agrarni budžet, imamo stavku sredstva zaMinistarstvo poljoprivrede. Ona iznose samo 4,46 odsto ukupnihporeskih prihoda, ali sada služe za sve troškove Ministarstvapoljoprivrede, uključujući i plate svih zaposlenih u njemu, od ministra dospremačice. Ni u jednoj drugoj državi na svetu agrarni budžet nije uku−pan budžet ministarstva poljoprivrede, ali ovde su napravili igru reči dabi mogli da pravdaju smanjenje davanja agraru, tako da je srpski seljak

doživeo pravu budžetskueutanaziju. Ranije se petodsto budžeta odnosilosamo na podsticaje i sub−vencije i zato supoljoprivrednici u 2018.godini realno zakinuti za

15,1 milijardu dinara. Takvim načinom definisanja agrarnog budžetaseljaci su, prema mojoj računici, od 2013. godine zakinuti za oko 76 mil−ijardi dinara ili za dva i po godišnja agrarna budžeta. Inače, ovogodišnjibudžet Ministarstva poljoprivrede iznosi 44,1 milijardu dinara, što je za5,32 milijarde manje od pet odsto ukupnih poreskih prihoda u državnojkasi, dok Evropska unija za poljoprivredu izdvaja blizu polovine svogbudžeta. Pritom, svaka članica ima i svoja posebna sredstva zapoljoprivrednike.

Podsticaji smanjeni 15 puta, kao nigde u svetu

Kako se nov način definisanja budžeta odrazio na podsticaje isubvencije u poljoprivredi?

Odrazio se tako da su oni za samo dve godine smanjeni 15 puta, štose nije desilo nigde u svetu. Prvo su 2015. godine subvencije za biljnuproizvodnju smanjene sa 100 hektara na 20, odnosno pet puta.Sledeće, 2016. godine i za tih 20 hektara smo imali smanjenje sa12.000 dinara na svega 4.000 dinara po hektaru ili tri puta manje. Nepostoji poljoprivreda u svetu koja bi mogla da izdrži petnaestostrukubudžetsku eutanaziju kao što je naša.

Kako tumačite to bagatelisanje agrara?Tumačim ga ispunjavanjem direktive Evropske unije da se uništi sitni

seljak jer je EU izvukla gorko iskustvo iz pridruživanja Bugarske iRumunije. Za one koji ne znaju, Rumunija je među 28 članica EU državasa najvećim brojem farmi, ima ih oko 1,8 miliona. Toliko farmi nemajuItalija i Francuska zajedno. One imaju krupnije posede, a u Rumuniji jedominantan sitni seljački sektor. EU neće da distribuira sredstva izagrarnih fondova na tako veliki broj farmi jer je to skupo za adminis−traciju. Mi smo u periodu od 2002. do 2012. godine, dakle između dvapopisa, smanjili broj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava za 150.000,sa 778.000 na 628.000. Siguran sam da će taj broj do sledećeg popisa, začetiri godine, biti smanjen za još 250.000 i da će Srbija u EU, ako uopšteu nju uđe, ući sa svega 150.000−200.000 gazdinstava.

Paralelno sa smanjenjem izdvajanja za poljoprivredu, iz budžeta sudavane ogromne sume novca stranim investitorima za otvaranjenovih radnih mesta. Je li bilo pametnije da su te pare ulagane u agrar?

Kao poslanik sam Branislavu Nedimoviću, ministru poljoprivrede,postavio poslaničko pitanje vezano za preuzimanje „Mitrosa“ od„Gerlingera“ i davanje državnih para toj firmi. Ministar je bio gradon−ačelnik Sremske Mitrovice i učestvovao je sa tadašnjim premijeromAleksandrom Vučićem u dogovorima oko dovođenja „Gerlingera“. Dali

INTERVJU, MILADIN ŠEVARLIĆ, POSLANIK U NARODNOJ SKUPŠTINI I PROFESOR

STRANCI SPAVAJU

U BEOGRADUU 2017. u Beogradu je registrovano1.758.000 noćenja stranih turista, što je20,4 odsto više nego 2016. ili dva putaviše nego 2011. kada je u prestonicinoćila 871.000 stranaca. Čak sedam me−seci uzastopno, od aprila do oktobra, Be−ograd je ostvarivao istorijske rekorde ubroju noćenja, a najveći je bio u oktobrukada je registrovano 180.800 noćenjastranaca.

Radi se o dugoročnom trendu po−većanja broja noćenja stranaca u velikimgradovima čitavog regiona. Tako je u pe−riodu od 2011. do 2017. Zagreb povećaobroj noćenja stranaca za 115 odsto (sa884.000 na 1.901.000), a Ljubljana za 88odsto (sa 757.000 na 1.424.000). Me−sečni podaci pokazuju da Ljubljana i Za−greb imaju mnogo veću koncentracijubroja noćenja u turističkoj sezoni, odmaja do septembra, dok su u Beogradunoćenja malo ravnomernije raspoređena,te on ima najveću posetu od oktobra doaprila.

Ipak, a uprkos proceni Gorana Vesićao uticaju skupe jelke na broj turista, udecembru 2017. Zagreb je imao neznat−no veći broj noćenja stranaca od Beogra−da (139.000 prema 137.800).

MILIJARDA ZA TAJNA

IMENOVANJAIz pregleda završnih računa Grada Beo−grada, objavljenih u Službenom listu Gra−da, vidi se da je od 2014. godine došlo dovelikog povećanja rashoda za zaposleneiako su na snazi bili restriktivni zakoni ozapošljavanju i smanjenju plata u javnomsektoru. Iako je Zakon o privremenomsmanjenju neto plata stupio na snagu 1.novembra 2014, već naredne godine ras−hodi za neto zarade zaposlenih bili su većiza 586 miliona dinara ili za 7,71 odsto.Protekle godine Grad Beograd je za platezaposlenih, bez poreza i doprinosa, po−trošio 8,579 milijardi dinara, što je skoromilijardu više nego 2014. Porast troškovaza zaposlene ostvaren je najčešće naračun izmišljenih potreba za povećanimobimom posla ili je broj zaposlenih po−većavan tako što se neko tajno imenujena mesto pomoćnika u nekom sekretarija−tu ili drugom organu Gradske uprave, aonda odmah razrešava i prevodi u stalniradni odnos.

Od promene vlasti u septembru 2013.broj angažovanih izvršilaca u gradskoj ad−ministraciji povećan je za 12−14 odsto.

Beogradski glas, 21. februar 2018.

I seljaci su digli ruke �Od 1960. do 2012. godine Srbija je

izgubila milion i po hektarapoljoprivrednog zemljišta. Deo je otišao zaurbanizaciju, a na delu je izniklo šipražje

Dobra vest

Losa vest

foto

: Dim

itrije

Gol

l

Osim što ste decenijama predavali naPoljoprivrednom fakultetu u Zemunu i štose kao narodni poslanik u Skupštini Srbijeborite za srpsko selo i seljaka, u rodnojPreljini kod Čačka obrađujete i neštozemlje. Šta biste sa tolikim stručnim i prak-tičnim iskustvom savetovali seljacima ivlasnicima zemlje? Vlasnicima ili naslednicima bih savetovaoda što pre regulišu svojinske odnose i dase upišu u katastar jer ne znamo kakve ćepropise u narednom periodu sadašnja ilineka buduća polukolonijalna vlastdonositi, a koji mogu da budu na štetu

nacionalnih i, posebno, interesa seljaka.Zato je veoma važno da postanu posed-nici zemljišta, zatim da registruju svojapoljoprivredna gazdinstva i da upišu svečlanove domaćinstva ma gde se oninalazili. I da sačuvaju izvore vode. Uverensam da će 2050. godine onaj ko budeimao dva hektara zemlje i bunar bitibogat čovek. Danas mnogi seljaci i vlasni-ci ne znaju ni gde im je zemlja ni gde sumeđe. Parcele treba omeđiti jer ako neznaju sadašnji posednici, kako će znati nji-hovi naslednici. I sâm sam nedavno izveogeometra da omeđim svoje parcele u

Preljini, a među njima i jedan deo šumepod bagremom. Kada smo završiliomeđavanje i seli da se odmorimo, prekošume je naišao jedan čovek koji me nijeprepoznao i rekao: „Da mi je znati koja jebudala pobila one betonske stubove pošumi.“ Rekao sam mu da sam ja „tabudala“. Izvinio se i pitao ko sam, a kadasam odgovorio, rekao je „A, ti si Milošev iMilenin sin, njih sam znao, a tebe nisamodavno video.“ Eto, i zato međe morajuda se postave. Ja da nisam obeležiomoje, moji sinovi nikada ne bi znali gde sunjihove parcele.

Vlasnici zemlje da se obavezno upišu

7Beogradski glas, 21. februar 2018.

�Godine 2012. ustanovio sam da je manje od 50 procenata teritorijeSrbije poljoprivredno zemljište. Dakle, više nismo država bogatapoljoprivrednim zemljištem kao što mislimo da jesmo

su mu 5,8 miliona evra podsticaja da zaposli 300 radnika, odnos−no 19.333 evra po radniku. Međutim, oni su zaposlili svega 186radnika. Pitao sam ministra da li su vraćene pare za ovih 114radnika manje i da li je plaćena kamata na nevraćena sredstva.Kao odgovor dobio sam ocenu da je moje pitanje neozbiljno.Zašto je neozbiljno – jer ako nije 300 radnika nego 186, onda jeto 30.183 evra po radniku. Nijedan inostrani investitor nijedobio tolike subvencije po radniku. A da su te pare uložili u revi−talizaciju „Budimke“ u Požegi i „Srbijanke“ u Valjevu i razvilidva zadružna sistema, napravili bi održivim barem 60.000porodičnih gazdinstava kao proizvođača sirovina. Eto, to jesamo jedan primer, a koliko je subvencija davano drugim stran−im investitorima dok seljaci nemaju novca za seme, đubrivo,gorivo, a poljoprivredna prerađivačka industrija propada? Ovdedolazimo do našeg osnovnog problema, a on glasi – odsustvozaštite interesa poljoprivrednika u ovakvoj strategiji razvoja.

Trebalo je da finansiramo razvoj zadruga i kooperativa i dausmeravamo poljoprivrednike da se baziraju na najprofitabilnijeprograme, odnosno organsku hranu ili integralno kontrolisaneproizvode. Od pola milijarde ljudi koliko živi u Evropskoj uniji,njih 10 odsto preferira organske proizvode. To je 50 milionapotrošača, i da cela Srbija proizvodi organsku hranu, ne bimogla da podmiri te potrebe.

Jedino Srbija bez regresa za gorivo

Kakva bi bila korist društva kao celine od seljaka koji imanovca?

Ja se nikada ne bih plašio bogatog seljaka. Jer bogat seljak neiznosi novac na razna ostrva i ne pravi ofšor kompanije nego gaulaže i troši ovde, u nabavku nameštaja, mašina, opreme, školo−vanje dece, širenje posla. Problem je samo kod onih koji nema−ju naslednike koji će ostati na gazdinstvu. Oni su potpuno demo−tivisani. A nije ih malo. Samo neoženjenih vlasnika porodičnihgazdinstava u Srbiji ima blizu 200.000. A koliko ulažemo u seloi kada se zna da seljaci i seljanke nemaju nikakve beneficije, niječudo što se devojke nerado udaju na selo. Nekada su se seljacibunili zbog niskih otkupnih cena, niskih subvencija, poskupljen−ja goriva. Poslednjih godina su se prilično ućutali. Zašto?

Svi su digli ruke od seljaka i konačno su seljaci digli ruke odsebe. Drugi odgovor nemam. Inače, mi smo jedina država uEvropi koja nema regresirano dizel gorivo. U vreme SlobodanaMiloševića imali smo 50 litara po hektaru besplatnog dizel gori−va, sada nema ni pare regresa ili povraćaja akciza, a ništa upoljoprivredi ne može da se uradi bez goriva. U proizvodnjijabuka, recimo, godišnje se troši 300 litara dizel goriva po hek−taru, što košta 360 evra. Od evra i 30 centi, koliko košta litardizela, oko 80 centi su akcize i PDV, što znači da seljaci za 300litara državi daju 240 evra. A od te iste države seljak za hektarjabuka dobija 2.000 dinara u novcu i 2.000 na ime regresa zanabavku mineralnog đubriva, ukupno 33 evra. Ništa više. A datragedija bude veća, u organskoj poljoprivedi je još i gore.Jedina smo država u svetu koja ima manje subvencije za organ−sku nego za konvencionalnu poljoprivredu. Pošto se u konven−cionalnoj poljoprivredi koristi mineralno đubrivo, dobija se2.000 plus 2.000, ukupno 4.000 dinara, a kod organskepoljoprivrede samo 2.000 uvećane za 40 odsto, odnosno 800dinara. Znači podsticaj iz agrarnog budžeta za organskuproizvodnju je za 1.200 dinara manji po hektaru nego u konven−cionalnoj proizvodnji.

POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA U PENZIJI

Uleto 2012. u seluGornjane kod Boravideo sam najveću

kupinu u životu. Moji do−maćini Grada i Seka Vanucićispričali su mi da je za takofantastičan izgled njihovogkupinjaka, a posebno za pra−vilno funkcionisanje sistemanavodnjavanja „kap po kap“,zaslužan i agronom−savetnikkoji je u njihovom domaćin−

stvu boravio u okviru programa Vlade Srbije „Stručnoznanje za vaše imanje“. Zato me je po povratku sa odmo−ra veoma iznenadila vest da je ministar poljoprivrede Go−ran Knežević, kao prvi potez u svom mandatu, odlučio daotpusti svih 1.658 agronoma koje je u okviru pomenutogprograma na određeno vreme angažovala prethodna vlada.Obaveštenje o otkazu agronomi su dobili SMS−om.

Slično se dogodilo i prilikom prethodne smene ministrapoljoprivrede. Čim je stupio na dužnost, Kneževićev pret−hodnik Dušan Petrović ukinuo je projekat Saše Dragina„Mreža za podršku ruralnom razvoju“. Tom prilikom bezposla su ostali neki drugi agronomi koji o otkazu nisu oba−vešteni čak ni SMS−om.

Visoku cenu eksperimenata s poljoprivredom plaćamodecenijama. Naročito kad nas zadese poplave ili suša, po−

put prošlogodišnje suše koja je umanjila prinose svih kul−tura načinivši štetu od milijardu evra. Zato je i suficitspoljnotrgovinske razmene agrarnih proizvoda od oko 1,4milijarde dolara, za 16 odsto manji nego u 2016, daleko odrealnih mogućnosti srpske poljoprivrede i prehrambene in−dustrije. U 2017. proizvodnja pšenice opala je za 21, šećer−ne repe za 14,6, suncokreta za 13, a kukuruza čak za 45,5odsto. A uvoz poljoprivrednih proizvoda povećan je za15,4 odsto, jaja i mlečnih proizvoda za trećinu, a smrznu−tog svinjskog mesa za više od 50 odsto.

U poređenju sa 2016. uvoz svinja iz Hrvatske povećanje čak šest puta, a srpske krave su u značajnoj meri oseme−njene spermom hrvatskih bikova. Uvoz bikove sperme iz„lijepe naše“ koštao nas je 22.000 evra, a još sedamdese−tak hiljada evra potrošili smo na uvoz ovog artikla iz Au−strije, Nemačke, SAD i Francuske. Doduše, značajno je to

manje nego 2012. kada smo za uvoz oko 230 kilogramasperme bikova iskeširali čak 447.000 evra. Iako imamodobre centre za veštačko osemenjavanje, a naši su bikovina glasu po kvalitetnom semenu, mi ovaj zlata vredan ge−netski materijal radije izvozimo, a krave osemenjujemouvoznom spermom sumnjivog kvaliteta. Šta vredi što jeSrbija, posle Nemačke i Austrije, vodeća po genetskomkvalitetu bikova, kada veterinarska služba koja se bavimatičnom evidencijom, prikupljanjem, ocenjivanjem, kla−siranjem i analizom DNK životinja praktično funkcionišebez ikakve budžetske podrške.

Vladina strategija razvoja agrara 2014−2024. krcata jebesmislenim projekcijama. Tako je, na primer, predviđenprosečan godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 6,1do 9,1 odsto, dok u nedavno urađenoj studiji SANU pišeda je u proteklih 30 godina poljoprivreda Srbije u prosekurasla za manje od 0,5 odsto. Za dve decenije tranzicije ni−je rešen nijedan sistemski problem grane u kojoj je se stva−ra oko 12 odsto društvenog proizvoda zemlje. Nikada ni−smo imali tako ekstenzivnu poljoprivredu. Više od dvetrećine stvorene vrednosti potiče iz biljne proizvodnje, dokje učešće stočarstva palo ispod 30 odsto, što je potpuno su−protno strukturi poljoprivredne proizvodnje u EU. S ta−kvom strukturom poljoprivrede miljama smo daleko odprocesa evrointegracija, a o učinku jedne Holandije koja,iako samo malo veća od Vojvodine, godišnje izveze hraneza oko 70 milijardi dolara, možemo samo da sanjamo.

Ni više ministara, ni manje subvencija – u najkraćem toje situacija u srpskoj poljoprivredi na početku 21. veka.Budžetska podrška po glavi stanovnika iznosi 27, a pohektaru obradive površine 40 evra, dok je ta podrška u EU156, odnosno 364 evra. Sa pet milijardi u 2016. vrednostagrarne proizvodnje u 2017. pala je na 4,3 milijarde dola−ra. Branislav Nedimović, deseti po redu ministar poljopri−vrede od oktobarskih promena 2000, ne može tu ništa dapromeni. Ne zato što je po obrazovanju pravnik, već zatošto je pre svega političar koji je od svoje 26. do 40. godi−ne života promenio već tri političke opcije (DSS, DS,SNS) i nekoliko nevladinih organizacija. I kao takav je ti−pičan primerak multikompetentnih naprednjačkih kadrovakoji su politiku „ne trebaju nam agronomi“ podigli na višinivo – „ne treba nam niko ko zna i misli drugačije“! Pamakar ostali bez bikova.

�Seljaci su od 2013. godine zakinutiza oko 76 milijardi dinara, ili za dvai po godišnja agrarna budžeta

od sebeAGRARNI EKSPERIMENTI

STRATEGIJE BIKOVE SPERME

Karikatura: Saša Dimitrijević

kolu

mna

Piše: Branislav Krivokapić

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 21. februar 2018.

U tom grmu leži zecGradska izborna komisija (GIK) najzad je izdala akredi−

tacije domaćim posmatračima izbora i tako im omogućilada prate rad tog organa. Akreditacije su dobili predstavni−ci Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Cen−tra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA),Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) i organizacija„Građani na straži“. Akreditovani su pozdravili postupak,ali i ukazali na činjenicu da je GIK mesec dana radio bezprisustva javnosti, iako je rad te institucije po zakonu ja−van. U GIK−u su im nezvanično rekli da su postupali postarim procedurama, pošto nove nisu pravovremeno stigle.

Zbilja su se pretrgli

Nebojša Stefanović, predsednik Gradskog odbora SNS−a, potpisao je prošle nedelje sporazum o saradnji s pred−stavnicima sedam udruženja osoba sa invaliditetom Beo−grada, a vest se našla među izveštajima o predizbornojSNS kampanji. Stefanović je rekao da je ova gradska vlastpodržala 38 udruženja sa 56 miliona dinara, zaposlila 40osoba s invaliditetom, napravila 300 rampi i da je 2016.uvela usluga personalnog asistenta, koju sada koriste 53osobe. Da nije sramno i tužno, bilo bi smešno. Jer proce−njuje se da u Beogradu živi više od 25.000 osoba s invali−ditetom.

Gospodari biračkog spiska

Pokret slobodnih građana (PSG) najavio je da će pokrenu−ti krivične postupke protiv ministra policije Nebojše Stefano−vića i ministra državne uprave Branka Ružića zbog neregu−larnih biračkih spiskova u Beogradu. MUP je inače nadležanza prijavu i odjavu prebivališta, a Ružićevo ministarstvo zavođenje jedinstvenog biračkog spiska iz kojeg se vadi pose−

ban birački spisak za Beograd, koji se dalje de−li po opštinama. PSG je utvrdio da je od pred−sedničkih izbora u aprilu do oktobra 2017. kon−statovano veliko povećanje broja birača u poje−dinim beogradskim opštinama – na Zvezdari za10.183 birača, na Vračaru za 4.976 i u Mlade−novcu za 2.588 birača. PSG je od 17 policijskihstanica tražio objašnjenje, ali nije dobio nije−dan odgovor.

38 kandidata, malo li je

Među poslednjim proglašenim kandidatimaza Skupštinu grada su i oni sa liste „Nijedan odponuđenih odgovora“, koju je podneo AleksaVujović (25) iz Beograda. Osim dva, tri kandi−data rođena pedeset i neke, većinu od 38 pred−loženih osoba čine Aleksini vršnjaci. Skupilisu, znači, 1.140 potpisa, overili ih kod notara(što košta), sabrali (zvanične) podatke iz 38ličnih karata i dodali im humorističke odredni−

ce u jedinoj koloni formulara Gradske izborne komisije u ko−joj je to uopšte bilo moguće uraditi. U onoj s odrednicom„zanimanje“. Evo kompletnog spiska: izbeglica, predsednik,feministkinja, futsaler, bitkoin majnerka, salivač strave, lotodevojka, prosjak, homeopata, cvetić, rukometni sudija, baba,vodič kroz noćni život Valjeva, šeširdžija, muzičar, MMAborac, čarobnica, čuvar plaže, blogerka, pumpadžija, uličnaumetnica, protojerej, crtačica japanskih obrva, vlasuljar,buržujka, šerpas, kalfa, čitač brojila, CEO, derviš, suvozač,drombuljaš, frizerka za kućne ljubimce, erotski maser, kla−berka, skeledžija, žbir i teoretičarka zavere.

Internacionala,nema šta

Među učesnicima beogradskih izbora za koje se sa sigur−nošću može reći da pripadaju opoziciji zasad samo Inicijati−va „Ne da(vi)mo Beograd“ ima zvaničnu podršku iz ino−stranstva. Gradonačelnica Barselone Ada Kolau je u pisanojporuci poručila da pokret „Barcelona En Comú“ (Zajedno zaBarselonu) pozdravlja odluku Inicijative da učestvuje na iz−borima za Skupštinu grada 4. marta. Zato što ih podseća,kaže se u pismu, na njihov ulazak u politiku i zato podržava−ju proces koji počinje odozdo i „želi da promeni pravila igretako da obični ljudi postanu akteri gradskih politika“. SemBarselone, Inicijativu „Ne da(vi)mo Beograd“ podržao jezvanično i pokret DiEM 25, čiji su koosnivači Janis Varufa−kis, ministar finansija u prvoj Ciprasovoj vladi, i Srećko Hor−vat, čuveni zagrebački filozof i politički aktivista. Kroz Di−EM 25 Inicijativu „Ne da(vi)mo Beograd“ podržalo je višeevropskih građanskih pokreta – „Zagreb je naš“, „Massa Cri−tica“ iz Napulja, Evropska akciona koalicija za pravo na sta−novanje i grad, Međunarodna mreža za urbano istraživanje iakciju INURA, „Marea Atlántica“, građanska platforma igradska vlada Korunje, „Take Back the City“ iz Londona,„Decide Roma“ iz Rima, „Interventionistische Linke“ izBerlina i „Miasto Jest Nasze“ iz Varšave.

Ako nema hleba, ima ćevapa

Naprednjački prvaci trče ovih dana s kraja na kraj Beogra−da – pritom indikativno zaobilaze centralne gradske opštine –

Marširaju zastave! Sad ćeSPOTOVI I BOTOVI, IZBORI I ROVOVI, KAMPANJE I... ZAMALO.

Piše: Ružica Mevorah

Foto

: e-s

tock

/Dra

gan

Milo

vano

v

Foto

: e-s

tock

/Kat

arin

a C

vijo

vić

9Beogradski glas, 21. februar 2018.

pa smo u moru njihovih predizbornih podviga našli priču i otome kako je Nebojša Stefanović, predsednik GO SNS Beo−grad, posetio etno−selo „Zornića kuću“ u opštini Barajevo(zato što, kaže vest, gradska i republička vlast rade na stalnompronalaženju modela stimulacije za privrednike koji žele darade i unapređuju svoj posao) i tu razgovarao s penzionerima(zato što država želi da kroz najrazličitije projekte iskoristiznanje i iskustvo onih koji su gradili našu zemlju). Mašala!

„Zornića kuća“ mi je zapala za oko zato što znam mesto.Nije baš etno−selo, ali jeste imanje od tri lepo uređena hekta−ra u Baćevcima, s kafanom i smeštajnim objektima, pado−kom i ribnjakom, stazicama i bašticama, sve šareno, a u mo−ravskom stilu sve podigla braća Elvis i Denis Zornić iz Sje−nice. Kafana je poznata po roštilju, pa mi se javlja da su i tipenzioneri dovedeni da se uz ćevape uglave sigurni glasovi.

SNS će izvesno imati silne troškove za reprezentaciju uovoj kampanji. Prošle nedelje je navodno jedan bik okrenutna ražnju u Batajnici, a čulo se na društvenim mrežama i daje gradonačelnik častio ćevapima pogon GSP−a na Karabur−mi. Svakom radniku zapalo po tri komada. Sigurni smo da supenzioneri u Baćevcima bolje prošli.

Zeleno, volim te zeleno

Beo−grad pod−stiče razvojzelene ekonomije,poruka je predizbornog skupau kome su stranačke recke (za učešće u kampanji) udariliBranislav Blažić, državni sekretar u Ministarstvu zaštiteživotne sredine, Dragomir Petronijević, član Gradskog većai predsednik Saveta za zapošljavanje Beograda, Filip Rado−vić, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Milan Ne−deljković, predsednik opštine Vračar, i više neimenovanihpredstavnika Privredne komore Srbije i Zelene privredne ko−more. Sav taj svet se okupio da javnosti kao krunski dokazpodsticanja zelene ekonomije pokaže jednu kompjuterskianimiranu sliku.

Ne, nije reč o maketi Beograda na vodi već o prvoj zele−noj zgradi na Zelenom vencu.

Slika je ilustracija jednog od nagrađenih projekata na kon−kursu za rekonstrukciju zgrade „Beobanke“, ali problem ješto, kad se rekonstrukcija okonča, zelena zgrada sigurnoneće izgledati kao na slici.

Jeste Projektantski biro „Štatverk“ iz Beograda, ogranakistoimene nemačke kompanije, raspisao lane konkurs zaidejno rešenje „balkanskog eko−centra“ i zatražio od učesni−ka da u projekte uključe vertikalne bašte i obnovljive izvoreenergije, ali je u konkursu jasno naveo i da nije obavezan daizvede nagrađene projekte. Zasad je u jednu zjapeću beton−sku rupu bivše „Beobanke“ postavio tablu metar sa dva i oki−tio je s nešto malo puzavica. Nagrade su, naravno, isplatili.Udarili ljudi recku, pa će da vide šta će dalje.

Stavimo tačku napljačku

Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindi−kata penzionisanih vojnih lica Srbije pozivaju sadašnje i bu−duće penzionere da se okupe u četvrtak 22. februara u 12.05na Trgu Nikole Pašića i učestvuju u još jednom protestu pro−tiv Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

„Tražimo poništavanje neustavnih i nemoralnih zakona! Sta−vimo tačku na pljačku! Iskažimo nezadovoljstvo zbog nepo−ništavanja zakona o smanjenju i neusklađivanju penzija, zbogurušavanja Fonda PIO, ćutanja Ustavnog suda, načina na kojiRTS izveštava o penzijama i diskriminaciji penzionera, kao ipredizbornim manipulacijama koje vlast vrši s penzionerima!Sprečimo umanjivanje naših stečenih prava! Kad nepravda po−stane zakon, protest je naša dužnost!“, kaže se u pozivu.

Tri i po godine od primene Zakona o privremenom uređiva−nju načina isplate penzija i dve godine od podnošenja druge ini−cijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti tog zakona, poslemnogih zahvaljivanja i hvalisanja kako nam dobro ide, penzio−neri organizuju još jedan protest protiv Zakona koji pogađaviše od 700.000 penzionera – od 1.750.000 koliko ih živi u Sr−biji – pa oni od novembra 2014. primaju penzije umanjene za10?25 odsto.

Ko mari za centar

gradaSakrili tablu koja je ranije sta−

jala u Ulici cara Lazara i na kojojpiše da je rok za završetak radovabio 15. januar. Danas ulice ovakoizgledaju, a radnika nema već ne−deljama.

Prenosimo sa „Tvitera“ ovajtekst i fotografiju.

Štampanje kapilarnihglasova

Za vikend su u prostorije Gradskog odbora DSS−a Beograddopremljeni predizborni leci Miloša Jovanovića sa nalepnica−ma na kojima piše Opštinski odbor SNS Zemun. Da li Mi−loševe letke plaća SNS, kako su odmah presudile društvenemreže, ili je sve nameštaljka iz štaba naprednjaka? I jedno idrugo je moguće. Vlast vodi prljavu kampanju sa ciljem da ocr−ni i ogadi biračima političke protivnike, sve mogu i sve im semože, pa je i podmetanje moguće. Ali može im se i da finansi−raju male stranke. Što duža izborna lista – beogradska se zau−stavila na broju 24 – to je veće rasipanje glasova, a u našem iz−bornom sistemu glasovi za sve liste koje ne pređu cenzus jesutakozvani kapilarni glasovi, idu onima koji se nađu iznad crte.I to srazmerno udelu u ukupnom broju glasova – u prevodu, na−prednjacima.

i svetla da pogaseZARAZAN JE OVAJ FRENETIČNI RITAM U FINIŠU IZBORA

�„Smanjili smo nezaposlenost u Beogradu. U gradu je trenutno 86.000 nezaposlenih osoba“Goran Vesić, gradski menadžer

Foto

: e-s

tock

/Kat

arin

a C

vijo

vić

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 21. februar 2018.

KAKO SE PROBLEM DIVLJIH DEPONIJA

Piše: Dr Dragoslav Budimirović, dipl. inž. tehnol.

Beograd ne leži samo na otpadnoj vodi, Beogradleži i na đubretu. Tačan broj divljih deponija jepraktično nemoguće utvrditi jer se, nakon ukla−

njanja, vrlo brzo ponovo formiraju na istom mestu. Pro−cenjuje se da ih u Srbiji ima više hiljada, a u Beograduviše stotina. Verovatno najveća divlja deponija u Beo−gradu trenutno nalazi se u prolazu ispod Pančevačkogmosta, od Vilinih voda do Stare Karaburme.

Divlja deponija jeste mesto, javna površina, na komese nalaze nekontrolisano odložene različite vrste otpadai koje ne ispunjava uslove utvrđene propisom kojim seuređuje odlaganje otpada na deponije. Rešavanje pro−blema divljih deponija zahteva angažovanje značajnihljudskih i materijalnih resursa.

Kako se problem divljih deponija rešava u Beogradu?Očigledno nikako! Grad Beograd preko svog preduzećaJKP „Gradska čistoća“ nadležan je za uklanjanje divljihdeponija. Kako oni to rade?

U godišnjem izveštaju o poslovanju za 2016. godinuJKP „Gradska čistoća“ navodi da su prihodi od GradaBeograda vezani za uklanjanje divljih deponija iznosi−li 16.666.000 dinara bez PDV−a (ili 20 miliona dinarasa PDV−om). Ugovorena vrednost usluga uklanjanjadivljih deponija izvršena je u potpunosti. U posebnojtabeli prikazan je pregled odnetog otpada po opština−ma gde se vide količine odnetog otpada po svakojopštini po ceni od 1.113,69 dinara po metru kubnomotpada bez PDV−a. Ukupna vrednost sa PDV−om izno−si tačno 19.999.645,02 dinara! Vrlo je interesantno dase realizovana količina u dinar poklapa sa planiranimsredstvima. Čestitam Beograđanima što su uspeli da

naprave divljih deponija baš onoliko koliko je „Grad−ska čistoća“ planirala da ukloni.

Iz ovog primera vidi se sva neozbiljnost u radu javnihpreduzeća, ali i gradskih organa koji usvajaju ovakve iz−veštaje. Štimovanje je očigledno. Zbog toga je opravda−no postaviti pitanje da li je navedena količina otpada za−ista i odneta, ili je samo fiktivno prikazana kako bi seopravdala dobijena sredstva?! Da li je Sekretarijat zazaštitu životne sredine vršio nadzor kako bi bio siguranda su budžetska sredstva za koje je odgovoran zaista po−trošena za pravu namenu? Pošto je očigledno grad pre−kriven divljim deponijama, osnovano je pretpostaviti dasredstva nisu potrošena za njihovo uklanjanje, već da supotrošena na neki drugi način, što znači nenamenski!

Fiktivno čišćenje

Piše: Mirjana Šćekić

Više od 35 godina u Beogradu se periodično,po uspostavljanju svake nove gradske vlasti,ponavlja priča o gradnji metroa. Svedok

višedecenijske beogradske sage o metrou direktni jeučesnik radova na projektovanju ove zasada samo ur−bane legende, inženjer građevine Dušan Pačić.

– Činjenica je da je najdalje u pretvaranju sna o me−trou u javu otišao gradonačelnik Branko Pešić, sa iz−borom tada najistaknutijih inženjera: Jovanom Kata−nićem, Branislavom Jovinom, Mihailom Maletinom iSavom Ðakonovićem, koji su osamdesetih godinaprošlog veka angažovali više od 30 firmi ovog grada.Uradili su sintezni prikaz urbanističko−tehničke iinženjersko−ekonomske dokumentacije o beograd−skom metrou. Celokupna dokumentacija je verifiko−vana i zvanično usvojena od trodomne Skupštine gra−da Beograda kao planski dokument

trajnog opredeljenja u budućem razvoju prestonice– priča Dušan Pačić i ističe da je ceo projekat zausta−vljen jer „se nije imalo para“, što je bio, kako navodi,samo izgovor, jer se baš tada odlučilo da se „krenetramvajem u 21. vek“, ali i zbog nerazumnih postupa−ka u urbanizmu, uz pojavljivanje „stručnjaka“ sa „spa−sonosnim rešenjima“ kakav je laki metro, što je zapra−vo moderni tramvaj koji danas koriste Beograđani.

– Koliko je tramvaj efikasan, govori i broj od samosedam odsto korisnika od ukupnog broja onih koji seprevoze javnim prevozom – smatra Pačić. On je skep−tičan da će i aktuelna vlast ostvariti ono što nije pošlo zarukom nijednoj vlasti za ovih 35 godina: – Mislim da jedanas cela priča o metrou obična predizborna propagan−da, a ukoliko i ima realne šanse da se materijalizuje,plašim se da bi to bilo na dugoročnu štetu građana.

Pačić ističe da bi Beograđani bili na velikom gubit−ku ukoliko bi metro, kako se najavljuje, počeo da segradi na perifernim delovima grada. – Pravilo je dagradnja metroa treba da počne iz gradskih jezgara,što se poklapa sa opštim interesom svih građana Be−ograda, naročito Novog Beograda i Zemuna – kažePačić i naglašava važnu vezu između urbanističkihplanova i metroa. – Važni aksiomi koji predstavlja−ju temelje urbanizma grada su sledeći: saobraćaj jekrvotok svakog grada, odnosno nema zdrave i efika−sne urbane sredine bez zdravog saobraćajnog siste−ma. Osim toga, saobraćaj u velikim gradovima nemože da funkcioniše bez efikasnog i pouzdanog si−stema javnog gradskog prevoza, a efikasan sistemjavnog gradskog prevoza, u gradovima sa više od500.000 stanovnika, ne može se organizovati bezkapacitetnih vidova šinskog putničkog prevoza. Ta−kođe, pouzdano ekonomičan šinski putnički prevozmože biti samo onaj vid prevoza koji je fizički ne−zavisan od drugih uticaja – ističe naš sagovornik inaglašava da su „ove činjenice nastale kao stogo−dišnje iskustvo u razvoju gradova Evrope“.

– U kontekstu problema milionskog Beograda do−lazi se do zaključka da samo savremeni metro možeda ispuni ulogu nosioca sistema javnog putničkogprevoza i da bez njega nema budućnosti.

Još u zaključcima autorskog tima Sektora za me−tro jasno je objašnjeno da je izgradnja metroa presvega urbanistički problem, a ne saobraćajni, kakose to obično predstavlja.

– Ne mogu Terazije da budu manje značajno me−

Čekajući

DRUŽE BRANKO, DRŽI CREVO!

Čovek na stanici čeka gradski prevoz. Najednom, umesto autobu−sa, pred njim staje automobil, vozač spušta zatamnjena stakla, aSiniša Mali kaže: „Komšija, uđite da vas povezem na posao.“

Teško je danas zamisliti ovakvu scenu, pre svega iz bezbednosnih raz−loga. Jer, ko zna, zbog onih tračeva o 24 stana, neki bi manijak mogao danaudi prvom čoveku prestonice. Branko Pešić, gradonačelnik Beogradaod 1964. do 1974, nije imao razloga da se plaši. Polazeći na posao iz na−sleđene roditeljske kuće u Zemunu, jedine nekretnine koju je posedovaoi u kojoj je proveo čitav život, svakoga jutra je na autobuskoj stanici „ku−pio“ nekoliko poznanika i prevozio ih do Beograda. Sam za volanomsvog „pežoa“ ili „opel askone“, jer drug Branko, kako se tada govorilo,nije imao službeni automobil, šofera, sekretaricu, doktorat...

Od 1839. do danas promenilo se 66 gradonačelnika Beograda, ali nije−dan nije ostavio trag kao Branko Pešić. Bilo je to zlatno doba Beograda.Izgrađeni su Mostarska petlja, Gazela, Terazijski tunel, „Beograđanka“,hale „Pionir“ i „Pinki“, Muzej savremene umetnosti, veliki deo NovogBeograda. U Pešićevoj deceniji Beograd je sa 680.000 porastao na920.000 stanovnika, izgrađeno je čak 86.000 stanova, 13 bazena, Ada Ci−ganlija postala je uređeno kupalište, usvojen je plan spuštanja Beogradana reke i izgradnje metroa. Pešić je u gradu zaveo red, a „od SkupštineBeograda napravio mravinjak u kome je svaki mrav bio poštovan, aviđene partijske cvrčke zvao je samo na proslave“, zapisao je legendarni

hroničar Zemuna Branko Najhold.Branko Pešić rođen je 1922. u Ze−

munu, kao predratni ilegalac i članSKOJ−a izbačen je iz Zemunske gim−nazije, tokom rata ranjen je u bici naSutjesci, nakon čega se vratio u Sremi učestvovao u oslobođenju Beogra−da. Bio je skroman, privržen porodici,čovek iz naroda, sedeo je u običnimkafanama sa običnim ljudima,obožavao da igra preferans i bilijar,da sluša tamburaše. Ljudi su ga vole−li i nisu se ustezali da pred njim kažušta misle i da zatraže pomoć. Kao štoje on znao da usred noći pozove di−rektora Elektrodistribucije samo ako

bi negde primetio da ne gore ulične sijalice, i njega su Beograđani bez us−tezanja zvali na kućni telefon, a znali su i da mu lično zakucaju na vrata.

Kad god je ljude i imovinu trebalo braniti, Branko Pešić je i bukvalnobio u prvim redovima. Pomagao je spontano i ljudski, a ne patetično i uzmedijsku pompu, kako to čine današnji vlastodršci. Čim je čuo za eksplo−ziju u bioskopu „20. oktobar“, napustio je prijem u Topčideru, dotrčao doBalkanske ulice i pomagao ranjenima, gacao je sa spasiocima po vodi po−plavljene Savamale, s vatrogascima gasio požar u zgradi „Politike“.Među zapisima o tom dramatičnom događaju iz 1972. zabeležena je i sce−na u kojoj urednik beogradske hronike „Politike ekspres“ Momčilo Ste−fanović usred borbe sa vatrenom stihijom dovikuje gradonačelniku:„Druže Branko, drži crevo!“

Za razliku od sveznalica koje nam „poklanjaju“ Beograd na vodi, Bran−ko Pešić je iznad svega poštovao struku i ljude koji znaju više od njega,ali poštovao je i institucije, planove i mišljenja građana. Pouzdanost,efektivnost, transparentnost, poverenje u planove i strategije, aktivnoučešće građana u donošenju odluka – kriterijumi su po kojima je upra−vljao Beogradom. Zato su ga, pored običnog sveta, cenile i mnoge javneličnosti koje su mu za 50. rođendan poklonile jedinstvenu knjigu sa po−svetama. Među porukama slikara, pesnika, glumaca, posebno mesto zau−zima sledeći tekst:

„Obijao je banke, provaljivao u radne organizacije, silovao gospođice izaparata, tapkao pred SIV−om, džepario po GSP−u, lažno se predstavljao,falsifikovao dokumenta, proturao lažne novčanice, prodavao rog zasveću, varao na kartama, podmićivao – samo da bio naš BEOGRAD bioveći i lepši! Hvala mu!“ − Dušan Radović

Da je živ, kome bi Duško danas napisao ovakvu posvetu?

Branislav Krivokapić

RAZGOVOR SA INŽENJEROM DUŠANOM PAČIĆEM,

Vremeplov

11Beogradski glas, 21. februar 2018.

REŠAVA U BEOGRADU?

U izveštaju za 2015. godinu JKP „Gradska čistoća“ dobila jetakođe od Grada Beograda, preko Sekretarijata za zaštitu život−ne sredine, 20 miliona dinara. Međutim, nema tačne specifika−cije po opštinama i količinama otpada, već se samo navodi daje mesečno uklonjeno oko 880 kubika smeća širom grada. Ka−da tu brojku pomnožimo sa 12 meseci i cenom po metru kub−nom, dobija se nešto manje od 12 miliona dinara? Šta je sa raz−likom? Najblaže rečeno, ovo je neozbiljno. Ovakve stvari ne binikako smele da se pojavljuju u izveštajima jednog od naj−važnijih i najvećih preduzeća u Beogradu.

Prvobitno planirani fizički obim usluga uklanjanja divljih de−ponija za 2017. godinu iznosio je 29.930 metara kubnih, a pla−nirani prihodi od Sekretarijata za zaštitu životne sredine iznose

40 miliona dinara sa PDV−om. Međutim, izmenama i dopuna−ma programa poslovanja za 2017. godinu, planirano je ukla−njanje svega 7.482 metra kubna divljih deponija. Dakle, četiriputa manje. Biće interesantno videti koliko je zaista realizova−no u 2017. godini s obzirom na to da se iz izveštaja za prvu po−lovinu 2017. godine vidi da uopšte nije bilo uklanjanja divljihdeponija. Sada je mnogo jasnije zašto je Beograd prekriven di−vljim deponijama? Vlast jednostavno ne radi na rešavanjuovog problema!

Šta je rešenje? Iz navedenog se vidi da divlje deponije, osimšto predstavljaju opasnost za životnu sredinu i zdravlje ljudi,predstavljaju i značajan trošak. Nadležni već decenijama gubebitku sa tim deponijama, ne samo iz subjektivnih već i objek−tivnih razloga. Jedan od najvažnijih je to što je teško utvrditi koje počinilac. Kao rešenje se nameće postavljanje video−nadzo−ra sa ciljem da se tačno identifikuju počinioci. Zatim, neophod−no je drastično kažnjavanje i objavljivanje identiteta u skladu sapropisima koji regulišu tu oblast.

Kritična mesta su odavno poznata, ima ih mnogo i sigurno sene mogu odjednom sva pokriti video−nadzorom. Za početak bibilo dovoljno postaviti ga samo na nekim mestima, ali tako dase kamera ne može baš tako lako primetiti. Izricanje prve kaznei objavljivanje identiteta (možda i fotografije počinioca) dalo bivelike rezultate. Ponovo naglašavam, u skladu sa propisima ko−ji regulišu zaštitu podataka o ličnosti.

Borba protiv divljih deponija je veoma težak posao i već go−dinama ne daje apsolutno nikakve rezultate, bez obzira na to štose značajna sredstva troše u tu svrhu. Beskonačno uklanjanjedivljih deponija koje se vrlo brzo ponovo formiraju na istommestu je neracionalno, skupo i bez efekta.

(Autor je član Programskog saveta DJB za Beograd ipredsednik OO Savski venac)

sto od Sajma zato što kod Sajma ima više putnika na auto−buskim stanicama. Brojanje putnika je po hijerarhiji do−nošenja odluka samo jedan od kriterijuma i ima više veze sanivoom usluge. Vreme putovanja je jedan od ključnih para−metara projektovanja metro sistema. Za Beograd je usvojeno30−minutno vreme putovanja, koje danas iznosi 60 minuta.Ako se pri svakom od četiri miliona putovanja dnevno ušte−di 30 minuta, to je dva miliona sati dnevno. Cena radnog sa−ta u Beogradu je pet evra, a dnevna dobit (ušteda) po ovomosnovu je 10 miliona evra.

Inženjer Pačić ističe da se izgradnjom metroa vrednostzemljišta uvećava tri puta.

– Cena kvadratnog metra stana određuje se i preko para−metra koji govori o udaljenosti od metro stanice. Izgrad−njom metroa Grad se oslobađa obaveze da gradi garaže ucentralnoj zoni, osim komercijalnih garaža za korisnikekoji žele da plate parkiranje. Formiraju se pešačke zonekad se pruži alternativa za prevoz ljudi.

Svaka vrsta mešetarenja, u smislu mešanja nezavisnogsistema kakav je metro sa železnicom ili korišćenjem kori−dora železnice, ne može dati željene rezultate. Dobar pri−mer su gradovi Beč, Minhen, Prag i Budimpešta koji, osimrazvijene železničke mreže, razvijaju i metro sistem neza−visno od železnice. Ne može se koristiti železnički koridori to nazivati metro koridorom. Železnica ima svoj redvožnje putničkih i teretnih vozova, pa svako uklapanje unjihov sistem dovodi do kontraefekata jer se uvodi zavi−snost, a metro je nezavisni šinski sistem. Naravno da žele−znica treba da razvija svoj sistem regionalnog prevoza put−nika, ali metro je nezavisan sistem koji treba da se ukrštasa železnicom na Prokopu, Novom Beogradu i kod Vuko−

vog spomenika – objašnjava inženjer Pačić.Preporuke svakoj budućoj gradskoj upravi jesu da ono

što je urađeno u Studiji metroa (1976?1981) bude početniuslov i da se na osnovu te studije uradi Prva etapa (knjiga03), koja je definisana upravo kroz povezivanje tri domi−nantna centra – Zemuna, Novog Beograda i starog jezgraBeograda – sa novim mostom preko reke Save. Utoliko prešto su Trg republike, Terazije, Slavija, Skupština, Vukovspomenik, Klinički centar, Prokop, „Arena“ i Gardoš jošuvek na istom mestu i predstavljaju ključne tačke Beogra−da koje metro sistem mora da obuhvati, smatra Pačić.

On zaključuje da bi ovakvim pristupom Gradska upravanajzad znala šta radi i kako da obezbedi potrebna sredstvaza izgradnju. – Formiranje direkcije za projektovanje i iz−gradnju metroa u Beogradu svakako je prvi korak ka reali−zaciji ove višedecenijske potrebe grada – smatra Pačić, na−vodeći da se „može početi sa radom kad Gradska upravaStudiju metroa pronađe u svojim arhivama, iako je čestoskrivana“.

Inače, Studija postoji i u elektronskom obliku, tako da jeodmah dostupna, pa bi i rad na projektovanju mogao početiodmah. Idejni projekti mosta preko reke Save već suurađeni u skladu sa koridorom metroa i ugrađeni u kon−strukciji mosta i saobraćajnicom na konstrukciji.

Pačić naglašava da nisu potrebne nove studije „jer svekoje su do sada rađene sa niskopodnim lakim metroom,širinom koloseka od jednog metra ili napajanjem prekopantografa (Španija, Francuska…) nisu ni približno dosti−gle nivo obrade i kvalitet koji je svojevremeno uradio Sek−tor za metro i za šta je dobio priznanja mnogih domaćih istranih konsultanata.

đubreta

predizborni metro

�Beograd ne leži samo na otpadnoj vodi, Beograd leži i na đubretu

NEKADA UKLJUČENIM U PROJEKAT METROA

KAKO IRENAVUJOVIĆ PUNISVOJ KABINET

Kadrovski plan Uprave gradske opštine Savski venac ob−javljen je u Službenom listu Grada Beograda broj 105−16 od26. decembra 2017. godine. Prema njemu, planirano je po−većanje broja zaposlenih za oko 10 odsto. Naime, predsed−nica Opštine Savski venac Irena Vujović, koja slovi za naj−ozbiljnijeg kandidata za gradonačelnika Beograda, planiralaje da u 2018. poveća broj zaposlenih za 11 (sa 113 na 124ukupno u toj upravi), od toga samo sedam zaposlenih u ka−binetu predsednice. Osim šest postojećih, kabinet će ubu−duće imati ukupno 13 zaposlenih! Šta će da radi 13 zaposle−nih u kabinetu predsednice, to ne zna ni ona sama?

Radna mesta na kojima se povećava broj izvršilaca u ka−binetu predsednice su:� savetnik 1 izvršilac� mlađi savetnik 3 izvršioca� saradnik 2 izvršioca� viši referent 1 izvršilacI desetkovanim beogradskim vrapcima je jasno da je ovo

tipičan primer pratokratije. Otuda odbornici DJB postavlja−ju sledeća pitanja predsednici Ireni Vujović:

– Koji su razlozi za povećanje broja zaposlenih? – Da li se radi o povećanom obimu posla? Ako je odgovor

potvrdan, tražimo detaljno obrazloženje?– Na koji način će biti izvršen prijem novih zaposlenih?– Da li će biti raspisan javni konkurs?– Na koji način ćete zaobići aktuelnu zabranu zapošljava−

nja, ili unapred znate da ćete dobiti dozvolu od Vlade?– Da li je ovo način rada koji ćete sprovoditi i ako budete

gradnonačelnica?DJB izražava bojazan da se radi o potpuno izmišljenim i

nepotrebni radnim mestima na koja će biti primljeni stra−nački aktivisti, verovatno bez potrebnih kvalifikacija i rad−nog iskustva, što je nagrada za stranački rad.

Kadrovski plan

�Nadležni već decenijamagube bitku sa divljimdeponijama

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 21. februar 2018.

Piše: spec. dr med. Maja KrstićFoto: e-stock/Miloš Rafailović

Migracija zdravstvenih radnika u Srbijipredstavlja rastući problem koji bi unarednim godinama mogao da ugrozi

stabilnost sistema zdravstvene zaštite tako što biuticao na dostupnost i kvalitet zdravstvenih uslu−ga i otežao transfer znanja na mlađe generacije,ali odliv mozgova je i nepovratni gubitak novcauloženog u razvoj ljudskih resursa. U Srbiji sukrajem 2016. godine bila 3.002 nezaposlena le−kara. Srbija ima više lekara po glavi stanovnika uodnosu na prosek zemalja članica OECD−a i,pošto postoji suficit lekara u zemlji, odliv sam posebi nije neposredna pretnja sistemu – ali to nemora biti slučaj za određene specijalizovaneoblasti.

Godišnji broj upisanih studenata nije u skladusa realnim mogućnostima za zapošljavanje u Sr−biji. Štaviše, ne postoji nacionalna strategija zarazvoj ljudskih resursa u zdravstvu, a to dovodido povećanja broja nezaposlenih (grafikon 1).Danas u Srbiji preovlađuju ekonomski aspektimigracija. Nestabilna ekonomska situacija, po−goršana krizom, značajno je uticala na migracio−ne tokove. Srbija se trenutno suočava sa rizikompovećanog emigracionog talasa novih visokoo−brazovanih stručnjaka i kvalifikovanih radnikauglavnom u zemlje EU.

Potvrda o dobroj reputaciji

Rezultati istraživanja Instituta za javno zdravljeSrbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazali su daje više od 75 odsto lekara zaposlenih u zdravstve−nom sistemu Srbije razmišljalo o odlasku iz zemlje– bilo kada u životu ili nedavno. Taj je procenat jošveći u mlađim starosnim grupama – 81,8 odsto is−pitanika starih do 35 godina.

Prema popisu stanovnika, 2011. godine u ino−stranstvu je radilo 1.186 lekara građana Srbije. Po−slednjih godina zapaža se porast tog broja.

Od lekara koji žele da rade u zemljama članica−ma EU zahteva se da dokažu da je njihova eduka−cija u skladu sa direktivama EU. U okviru tog pro−cesa lekarima je takođe potreban dokument nazvan„potvrda o dobroj reputaciji“ (certificate of goodstanding) – Lekarska komora Srbije izdaje go−dišnje u proseku oko 800 takvih potvrda. Međutim,ova informacija može biti korisna samo za aproksi−maciju veličine emigracije jer ne postoje podaci omogućoj zemlji odlaska, kao ni dužini boravka vanzemlje (stalno ili privremeno), a lekari takođe mo−

gu da ponavljaju zahtev. Najveći broj potvrda izdaje se lekarima bez specijalizacije

i specijalistima opšte hirurgije, radiologije, interne medicinei anesteziologije.

Mlađi lekari najčešće traže posao u inostranstvu, ostavlja−jući za sobom sve stariju radnu snagu (grafikon 2).

Više radnih mesta, bolje plate i obećanja o boljem životuprivlače srpske lekare, a ponekad i direktna ohrabrenja zema−lja destinacije kroz kampanje za zapošljavanje. Sa druge stra−ne je nedostatak mogućnosti za zaposlenje, loše materijalnostanje i ukupna ekonomija u zemlji.

Uticaj ekonomskih faktora na odluku o migracijama vari−ra među anketiranim lekarima. Najveći procenat onih koji

misle da su ekonomski razlozi veoma važni pripada ka−tegoriji zaposlenih lekara, kako potencijalnih unutrašnjihmigranata, tako i onih koji bi da migriraju u inostranstvo.Postojanje mogućnosti za zapošljavanje jeste najjači mo−tivacioni faktor za migracije lekara, kako u inostranstvo,tako i unutar zemlje. Plata je još jedan ključni razlog zamigraciju za sve kategorije ispitanika.

Radno okruženje koje pruža više mogućnosti za profe−sionalno napredovanje takođe utiče na odluku. Za lekareiz Srbije uslovi za rad (loši objekti i siromašni resursi)nalaze se na višem mestu po važnosti od naknade za radkao razlog za potencijalnu migraciju.

Važno je istaći i da je veliki broj lekara izjavio da bipreispitali odluku o migraciji ako bi im bila ponuđenaspecijalizacija ili druga vrsta postdiplomskog usavršava−nja.

Socijalni status najčešće je određen obrazovnim statu−som, prihodima i zanimanjem. Lekari imaju težak, izazo−van, društveno koristan posao, koji bi trebalo da bude ve−oma cenjen u društvu. Kao i u većini drugih delova sve−ta, medicinska praksa u Srbiji dugo je bila jedna od naj−uglednijih profesija. Ovo istraživanje pokazuje da je me−dicina danas u Srbiji samo još jedna u nizu profesija, a

lekari su postali kao i svi ostali: nesigurni, nezadovoljni i za−brinuti za budućnost.

Uzaludna strategija države

Javno mnjenje o zdravstvenim radnicima takođe je promenje−no u negativnom kontekstu. Lekari kažu da su izloženi pretnja−ma, verbalnim i fizičkim napadima, ucenama i drugim vrstamapritisaka i generalno se ne osećaju bezbedno na radnom mestu.

Svaki treći zaposleni lekar u Srbiji nije zadovoljan po−slom, dok je u inostranstvu manje od dva odsto nezado−voljnih. Istovremeno, gotovo 50 odsto lekara zaposlenih uSrbiji ne izražava entuzijazam za medicinu i ne ohrabruje

U NAREDNIM GODINAMA ISELJAVANJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA MOGLO

Iseljenje sanja 75 odsto

�Prema popisu 2011. u inostranstvu jeradilo 1.186 lekara iz Srbije, ali poslednjih godina zapaža se porast

Zašto lekari ostaju� Stabilno socijalno-političko okruženje� Profesionalno radno okruženje pogodno za obuku i

razvoj veština� Postojanje adekvatnih zdravstvenih tehnologija

neophodnih za savremene procedure� Atraktivnije plate, socijalne i druge beneficije� Postojanje politike zapošljavanja koja prepoznaje

dobre radnike

2006-2015: broj lekara mlađih od 35 i starijih od 55 godina

Foto

:

13Beogradski glas, 21. februar 2018.

BI DA UGROZI SISTEM ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Piše: Radenka Marković

Kada se govori o pen−zionerskim primanji−ma u Srbiji, najčešće

se upotrebljava pojam i iznosprosečne penzije, računa se zašta je on dovoljan, njime semeri standard penzionera, ko−risti se kada se penzije hoćeuporediti sa radničkim zarada−ma. Međutim, pojam „pro−sečna penzija“ u stvarnomživotu ne znači mnogo jer tekmali broj penzionera primasumu koja odgovara proseku,a, nažalost, najveći deo nemože ni da dobaci do, inačeveoma skromnog, prosečnogiznosa.

To se obično zaboravlja i prenebregava se činjenica koliko je penzionera ispod crte zvane prosečnapenzija i koliko taj iznos može da bude mizeran. Naime, podaci za novembar prošle godine, koje sustatističari Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poslednje obradili do zaključenja ovog broja,pokazuju da je prosečna penzija za taj mesec iznosila 23.805 dinara, oko 200 evra, ali i da je sumu dotog iznosa primilo više od 950.000 penzionera od ukupno 1,7 miliona koliko ih u Srbiji ima.

U najtežem položaju su oni sa primanjima manjim od 10.000 dinara, a na novembarskom spiskuFonda PIO bilo ih je 132.102 ili 7,7 odsto od pomenutih 1,7 miliona. Poražavajući je i podatak da jeviše od petine penzionera u Srbiji, odnosno njih 368.020 ili 21,4 odsto, za novembar primilo između

10.000 i 15.000 dinara. Brojna je i grupacija sa penzijamaizmeđu 15.000 i 20.000 dinara. U novembru ih je bilo250.806, odnosno 14,7 odsto od ukupnog broja penzionera.

Svi oni dakle − a kad se sabere dođe se do broja od 750.928− mogu samo da sanjaju prosečnih 200 evra mesečno.

Sa tolikim primanjima nemoguće je pokriti ni najo−snovnije troškove života. Zato što, recimo, minimalnimesečni računi za „Infostan“, struju, telefon, kablovskuteleviziju i porez za penzionera koji živi u Beogradu ustanu od 50 kvadrata sa centralnim grejanjem iznose oko11.000 dinara. To znači da mnogima penzija ne može dapokrije ni račune, dok velikom broju, kad plate dažbine,ostane tek nekoliko hiljada dinara za hranu, lekove,odeću... Da bi preživeli, penzioneri moraju da pronađudodatni izvor prihoda, da rade, prodaju vrednosti izkuće, iznajmljuju sobe, oslone se na pomoć dece ili rođa−ka, a oni koji nisu u mogućnosti da obezbede ništa od to−ga, zapravo, postaju socijalni slučajevi, prinuđeni daprose, kopaju po kontejnerima ili da se hrane u narodnimkuhinjama.

Podaci o januarskim primanjima, koja se isplaćujuovog meseca, tek treba da se obrade, ali se zna da su ona uvećana za pet odsto. To će, recimo, penzi−ju od 20.000 dinara uvećati za 1.000 dinara, a za svega 500 dinara onu od 10.000, što, nažalost, nećebitno popraviti više nego sumornu penzionersku statistiku.

Sa tim pompezno najavljivanim povećanjem koje će penzije, prema hvalisanju vladajućeg režima,dovesti na „nikad veći nivo“, famozna prosečna penzija približiliće se iznosu od 25.000 dinara, jedvadovoljnom za održavanje biološke egzistencije. Pod uslovom da im lekovi nisu potrebni, što je u sluča−ju penzionerske populacije skoro nezamislivo.

lekaramlađe da se bave tom profesijom.

Kao razloge za nezadovoljstvo poslom lekari navode nisku zaradu, za ko−ju smatraju da nije realna u pogledu rizika i obima posla, pa čak i da ne omo−gućava zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Ostali važni razlozi jesu ne−dostatak odgovarajuće opreme, mogućnosti za unapređenje veština, status udruštvu i političko okruženje.

Vlada Srbije je 2009. godine usvojila nacionalnu strategiju za upravljanjemigracijama i donela Zakon o upravljanju migracijama, međutim, institucio−nalni i politički okvir za upravljanje migracijama nije dovoljno snažan i efi−kasan da se izbori sa negativnim aspektima migracionih kretanja. Istovreme−no, postoji potreba za jasnijom slikom o kretanju zdravstvenih radnika, po−treba za planiranjem ljudskih resursa, potrebne su odgovarajuća baza podata−ka i blagovremena razmena informacija na svim nivoima zdravstvenog siste−ma, uz podršku informacionih tehnologija.

Srbija trenutno nema politiku ljudskih resursa u zdravstvu – niti planiranje.A ne može biti velikih promenadok se ne usklade interesi i po−trebe obrazovnog sistema i si−stema zdravstvene zaštite.

Politike koje najbolje mogupoboljšati ishod za Srbiju, kaozemlju donora radne snage, tre−balo bi da se fokusiraju na ispu−njavanje nacionalnih potreba irešavanje onih faktora koji mo−tivišu zdravstvene radnike daemigriraju. Poboljšanje nadok−nade za rad, uslova rada i profe−sionalnih mogućnosti skoro će

sigurno umanjiti podsticaj zdravstvenim radnicima da napuste zemlju. Pitanje plata je među najsloženijim i najtežim za implementaciju. Pošto

većina zdravstvenih radnika navodi da razmatra migraciju zbog ekonomskihrazloga, preporuka za Vladu bila bi obezbeđivanje sredstava za redovnu ipravičnu nadoknadu za rad koja podrazumeva mogućnost pokrivanja troško−va života. To ne mora biti samo pitanje iznosa novca koji se troši na zdrav−stvo, već se može postići i boljom alokacijom raspoloživih resursa.

Dijalog i pregovore između zainteresovanih strana trebalo bi ojačati. Di−skusija o ključnim pitanjima politike jeste neophodna imajući u vidu da suposledice i problemi koji proističu iz migracija složeni i teški za prevazi−laženje, te pozivaju na multisektorski pristup. Praćenje trendova migracija,održavanje tačne baze podataka o migraciji zdravstvenih radnika i postojanjemultisektorske politike koja se bavi migracijama zdravstvene radne snage je−su preduslov da se obuzda odliv mozgova.

(Autorka je šef Odeljenja za razvoj i administriranje baze podatakaCentra za informatiku i biostatistiku Instituta za javno zdravlje Srbije

„Dr Milan Jovanović Batut“ iz Beograda)

�Samo je jedan penzioner u Srbiji za novembar dobio više od 120.000dinara (120.554)

SUMORNA STATISTIKA PRIMANJA PENZIONERA U SRBIJI

�Kao razloge za nezadovoljstvo poslom lekari navode nisku zaradu,koja nije realna u pogledu rizika i obima posla. ali i ne omogućava zadovoljenje osnovnih životnih potreba

Zašto lekari odlaze

� Niska primanja� Nemogućnost zapošljavanja� Nezadovoljstvo poslom� Nepostojanje dalje perspektive

usavršavanja i razvoja karijere� Loši uslovi za rad

Nezaposleni i diplomirani lekari u Srbiji 2007-2016.

Nezaposleni Diplomirani

Podaci Fonda PIO za novembar 2017.Iznos penzije broj korisnika procenat u dinarima korisnika

do 10.000 132.102 7,7 10.000,01-15.000 368.020 21,415.000,01-20.000 250.806 14,620.000,01-25.000 253.511 14,7 25.000,01-25.375 15.118 0,925.375,01-28.000 137.983 8,0 28.000,01-30.000 94.822 5,530.000,01-35.000,01 179.767 10,535.000,01-40.000 113.151 6,6 40.000,01-40.600 10.227 0,640.600,01-45.000 55.290 3,2 45.000,01-50.000 40.325 2,350.000,01-55.000 27.477 1,655.000,01-60.000 15.379 0,960.000,01-65.000 10.648 0,665.000,01-70.000 6.026 0,470.000,01-80.000 6.140 0,4 80.000,01-90.000 1.455 0,1 90.000,01-100.000 424 0,0 100.000,01-110.000 94 0,0 110.000,01-120.000 2 0,0 120.000,01 i više 1 0,0

Maštaju o penzijiod 200 evra

foto

: e-s

tock

/K.

Cvi

jovi

ć

14 FORUMBeogradski glas, 21. februar 2018.

Iako nijedan od sagovornika BIRN−a nije potvr−dio da je Aleksandar Vučic´ lično vršio pritisakna njih, svi su uvereni da je njegova ruka umedijima sveprisutna. Međutim, on u tome nijesam. Stvoren je kompleksan sistem u kom supredstavnici za štampu, državni zvaničnici,oglašivači i pre svega – urednici.

Ovakav sistem nije Vučićev izum. Njegovnačin vladanja izgrađen je na temeljima koje jesagradila prethodna garnitura, koju je vodilasada opoziciona Demokratska stranka, smatrajunaši sagovornici.

Ovaj tekst nastao je na osnovu intervjua sa 12novinara i urednika, od kojih je sedam tražilo daostane anonimno. Njihova svedočenja ilustruju rezultate istraživanja„Sloboda i kontrola medija – svedočenje novinara“ Fondacije„Slavko Ćuruvija“ u saradnji sa BIRN−om i Nezavisnim udruženjemnovinara Srbije uz podršku EU.

Tri četvrtine anketiranih novinara (74%) u ovom istraživanju neg−ativno ocenjuje slobodu medija u Srbiji. Polovina smatra da postojeozbiljne prepreke za ostvarivanje slobode medija i prava novinara.Samo tri odsto ispitanika slobodu medija ocenjuje pozitivno.

Men] zovut AleksandarUkoliko bi trebalo izabrati reč koja se najčešće ponavljala, iznova

i iznova tokom intervjua koje je BIRN vodio sa urednicima i nov−inarima, ta reč bi bila „Vučić“. Prema njihovom mišljenju, sve što setiče kontrole medija počinje i završava se sa Vučićem. „On je opsed−nut medijama. Samo prati rejtinge, šerove, čitanost...“, kaže TatjanaJordović, nekadašnja glavna i odgovorna urednica informativnogprograma privatne televizije „Pink“, a sada urednica programa na TVVojvodina. „Dok je još bio u opoziciji, a ja uređivala informativniprogram na ’Pinku’, znao je da me zove posle Dnevnika i pita: 'Zaštoje Boris Tadić pušten minut i 37 sekundi, a ja samo 49 sekundi?’Kažem mu: 'Kada budeš na vlasti, bićeš i ti minut i 37“, kažeJordović. „Sada je opasno prešao svu tu minutažu“, zaključuje ona.

Prema rečima sagovornika BIRN−a, njegova kontrola nad medijimaide mnogo dalje od rekordne minutaže u emisijama. „Najdrastičnijiprimer koliko se predsednik Srbije meša u uređivanje televizijskihdnevnika jeste da je, na zahtev njegovog kabineta, svaki njegov raz−govor sa Putinom u Moskvi titlovan, a ne sinhronizovan. Na taj načinželi da pokaže kako je dobro naučio ruski jezik. Tako je emitovanona RTS−u, ’Pinku’, ’Prvoj’ i O2“, kaže novinar RTS−a koji želida govori anonimno. Titl je uobičajen za filmove, ali ne i zainformativne emisije. „Vučić je ranije govorio dve, trirečenice na ruskom, na početku priloga, a onda pređe nasrpski ili engleski, i to je išlo sinhrono, ali od kada jebolje naučio ruski, mora titl!“

Pritisak na informativni programJavnog servisa – kako tvrdi novinar RTS−a, sagovornik BIRN−a – bio je tolikoveliki da su gotovo svi urednici sklonjeniili su se sami sklonili u neke druge pro−grame. Vučić je čak i javno pritiskaoRTS ponavljajući da ga tretiraju neferili da o njemu negativno izveštavaju.Generalni direktor RTS−a DraganBujošević nije želeo da za BIRN gov−ori o pritiscima na Javni servis.

Novinari i urednici kažu da predsed−nik države pažljivo vodi računa osvom imidžu, pazeći da izveštaji buduafirmativni, a sve ono što se možesmatrati lošim za njega nikad se ne pojavi u medijima.

Srđan Škoro, nekadašnji šef deska„Večernjih novosti“, iznosi u razgov−oru za BIRN konkretan slučaj kako

vlast oblikuje plasiranje informacija. „Kada sambio šef deska u 'Večernjim novostima' prilikombrojnih odlazaka Aleksandra Vučića u Moskvu– to je bilo u vreme formiranja prve njegovevlade – stigla je naredba da se plasira kako on uMoskvu ide na preglede, da se ne stekne utisakda slučajno ide po mišljenje oko sastavljanjakabineta. Bilo je važno plasirati da ide iz ličnihrazloga, a ne iz državnih.“

Vučić, prema rečima sagovornika BIRN−a,ima moć da odluči koji izveštaj će ići u kom deluinformativnog programa. „On insistira da nje−gove čestitke sportistima prilikom osvajanjamedalja idu bezmalo integralno. Ne želi da nje−

gova čestitka bude pročitana tek u sportskom bloku, gde je opširnijiizveštaj, to mu je isuviše kasno. Čestitka ministra sporta ili predsedniceSkupštine ide u sportskom bloku, i to ne sadržaj već samo da se navededa su čestitali, ali njegov telegram ceo mora odmah da se pročita napočetku Dnevnika, kad se saopštava da su sportisti osvojili nekumedalju“, kaže za BIRN novinar RTS−a.

Predsednik bira podobne novinareJedan od urednika na Javnom servisu svedoči da po objavi priloga

koji nije po volji vlasti odmah sledi reakcija kabineta. „Čak ni vest, čistakao suza, da je marta 2016. godine Zvonko Veselinović, kontroverznibiznismen sa severa Kosova jako blizak strukturama vlasti, pravosnažnooslobođen tužbi nije mogla da nađe mesto u Dnevniku. Valjda da narodne bi čuo da je uopšte bio optužen“, kaže za BIRN urednik RTS−a.

Više novinara sa nacionalnih televizija tvrdi za BIRN da ličnopredsednik bira novinare koji će sa njim da idu na put ili u retkimslučajevima, kada mu nije posebno stalo, mora da aminuje one kojeje redakcija predložila. „Jednom novinarka RTS−a nije htela da staviu izveštaj kako su ulice u jednom evropskom gradu blokirane zbognjegovog dolaska, objasnivši mu da nije samo zbog njega, već da jeu toku Samit i da su ulice blokirane, što je prirodno, zbog svih prisut−nih političara. ’Dobro ako RTS to neće da aminuje, pustiće ’Pink’,odbrusio joj je i ta novinarka nije mogla više da izveštava sa predsed−nikovih putovanja“, kaže izvor BIRN−a iz RTS−a.

Sagovornici BIRN−a takođe svedoče da Vučić koristi svoju moć da seosveti ili disciplinuje novinare čijim izveštavanjem ili ponašanjem nijezadovoljan. Urednik RTS−a navodi da je novinarka koja je bila pred−

viđena da izveštava iz Davosa par dana pre polaska uradila prilog sanekog događaja za Dnevnik koji predsedniku nije bio po volji i on ju

je skinuo sa spiska izveštača i sam odabrao ko će ići sa njim.Tamara Spaić, nekadašnja novinarka „Blica“, prepričava svoje

iskustvo sa jedine konferencije za štampu AleksandraVučića kojoj je prisustvovala. „Bila sam na Vučićevoj

konferenciji za štampu 'Napredovanje Srbije naevropskom putu', gde se on izvikao na menei pre nego što sam se vratila u redakciju saz−van je kolegijum lista. 'Da li ste normalni,

kako ste nju smeli da pustite na konferenci−ju?', besnela je osoba zadužena za vezu redak−

cije i kabineta“, priča Tamara Spaić.Nadležni u kompaniji „Ringijer AkselŠpringer“, koja izdaje „Blic“, nisu odgovar−ali na poruke novinara BIRN−a za razgovorna ovu temu. Tamara Spaić nije jedini nov−inar na koga je Vučić dizao glas na konferen−cijama za štampu. To je postao njegov manir

u obraćanju novinarima koji mu nisu po volji.(Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni

novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, afinansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom

tekstu predstavljaju stavove autora i ne ods-likavaju stavove EU) Objavljeno: 15. 2. 2018.

PROJEKAT: „JAVNI NOVAC ZA JAVNI INTERES“ (1. DEO)

Aleksandar Vučić, predsednik novinara Srbije

NovaBIRN

Balkanska istraživačka mreža BIRN jegrupa urednika, novinara i istraži-vača koji su posvećeni promovisanjuprofesionalnih standarda u nov-inarstvu i stvaranju jakih, stručnih inezavisnih medija u jugoistočnojEvropi.Mreža sprovodi čitav niz programa iprojekata koji imaju za cilj obukunovinara, izdavaštvo i otvoren dija-log o najvažnijim političkim, socijal-nim, ekonomskim temama itemama iz oblasti kulture.

Milorad Radulović (1951), nosilaclažne liste „Dosta je bilo pljačke,korupcije i lopovluka – Radulo−

vić Milorad“, koju je Gradska izborna ko−misija proglasila u poslednjem trenutku,funkcioner je SNS−a i pomoćnik predsedni−ka Opštine Zemun. Po zanimanju je ugosti−teljski tehničar, odnosno konobar.

Ta lažna lista „Dosta je bilo“ nije prvapodmetačina Milorada Radulovića. Apso−lutno isto uradio je i uoči parlamentarnih iz−bora 2016. godine. Kad je postalo izvesnoda će pokret „Dosta je bilo“ u aprilu 2016.napraviti odličan rezultat ne samo na repu−bličkom nivou već i na nivou opštine Ze−mun, Milorad Radulović, većnik u Gradskojopštini Zemun od 23. oktobra 2014. (plata91.700 dinara), formirao je po nalogu izSNS−a lažnu grupu građana sa nazivom„Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka– Milorad Radulović“ s namerom da glasačena dan izbora dovede u zabludu i zbuni.

Lažna lista Milorada Radulovića je uaprilu 2016. osvojila 1,58 odsto glasova,dok je „Dosta je bilo“ osvojio 8,79 odsto,što će reći – lažna lista je i tad podneta u

Podstaknuta intervjuom koji je gospo−din Aleksandar Šapić dao „Beograd−skom glasu“, istine radi, moram da

predočim vama i vašim čitaocima nepobitnenavode o predsedniku naše najveće opštine.

1. „Besplatna“ škola plivačkih sportova –Ubrzo nakon što je došao na čelo Opštine No−vi Beograd, Aleksandar Šapić lansirao je pro−gram „Besplatne škole plivačkih sportova“,kao opštinski projekat koji se odvijao na baze−nima Sportskog centra „11. april“. Zbog reali−zacije ovih programa tokom 2013. i 2014. go−dine Šapić je ovo javno preduzeće doveo u ne−zavidan finansijski položaj, uskrativši mu pre−ko potrebne i planirane prihode, što se i kon−statuje u njihovim finansijskim izveštajima.

Situacija u kojoj će se ovo javno preduzećenaći tokom 2015. godine još je gora. U maju2015. Aleksandar Šapić rešio je da osnujesopstveni, privatni klub plivačkih sportovakoji je potom uzurpirao sve raspoložive ter−mine na bazenima SC „11. april“, zbog čegaje ukinuta škola plivanja koja je do tada po−stojala u organizaciji ovog javnog preduzeća.

Istovremeno je ukinuta i besplatna školaplivanja. U septembru 2015, nakon što sampozvala servisni centar opštine kako bih se otoj školi raspitala (a gde su mi se na telefonjavili sa: „Kabinet predsednika AleksandraŠapića, izvolite“), dobila sam informaciju dabesplatne škole više nema. Takođe, ljubaznosu me uputili na kancelariju novoosnovanogŠapićevog privatnog kluba, koja je otvorenaupravo u prostorijama SC „11. april“.

2. „Besplatni“ izleti za penzionere – U iz−veštaju Državne revizorske institucije o poslo−vanju Opštine Novi Beograd za 2014. godinu

15Beogradski glas, 21. februar 2018.

KO JE PONOVO PODMETNUTI RADULOVIĆ?

KAKO SE ARČE JAVNI RESURSI OPŠTINE NOVI BEOGRAD

Zloupotrebe Aleksandra Šapića

zemunska prevaraposlednji čas kako bi se onemogućio dvo−cifren rezultat koji je „Dosta je bilo“ spravom očekivao. Da Milorad Radulovićsvojom lažnom listom nije doveo birače uzabludu, „Dosta je bilo“ bi na lokalnim iz−borima u opštini Zemun u aprilu 2016. go−dine osvojio 10,37 odsto. Za ovu podme−tačinu sa lažnom listom Radulović je na−kon lokalnih izbora 2016. nagrađen me−stom pomoćnika predsednika Opštine Ze−mun (plata 95.500 dinara).

Poznat je i kao čovek koji veoma lakopristaje na sve prevare u ime stranke izkoje dolazi, a koju u Opštini Zemun pred−vodi Dejan Matić. Matić je tek posebanfenomen. Svoju političku karijeru za−počeo je kao šofer Aleksandra Vučića.Nakon samo šest meseci od dolaska navlast, višestruko je uvećao svoju imovinu.Zašto je lažni Radulović posegao za istomprevarom i 2016. i sad kada mu je GIKsramno prihvatio listu?

Sve je izvesnije da je lista „Dosta je biloi Dveri – Da ovi odu, a da se oni ne vrate“odavno na pretpostavljenom dvocifrenomrezultatu. Predsednik SNS−a Aleksandar

Vučić očigledno nema ideju kako da se su−protstavi jedinoj pravoj opoziciji. Zbog to−ga je i odlučio da ponovo podmetne lažnulistu sa istim lažnim nosiocem i očiglednose oslanja na navodno kratko pamćenjegrađana. Ovaj put lažna lista nosi naziv„Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovlu−ka – Radulović Milorad“.

U prilog tome da upravo AleksandarVučić, predsednik SNS−a, stoji iza prevaresa lažnom listom ili listama jeste njegova

izjava objavljena 17. februara u 10.55časova, u kojoj je najavio da će biti pro−glašene 24 liste za beogradske izbore (pre−neo RTS), iako je lista pod rednim brojem23 proglašena tek u 22.22, a lista pod red−nim brojem 24 u 22.27 sati. Da li je to pred−sednik SNS−a i vidovit?!

Radulović je poznat i kao donator SNS−u. On i još četiri osobe sa lažne liste na lo−kalnim izborima u Zemunu iz aprila 2016.sa uplatama od 40.000 dinara bili su imeđu oko 7.000 lažnih donatora uVučićevoj predsedničkoj kampanji.Tačnije, oni su učestvovali u upumpava−nju oko 2,2 miliona evra nepoznatog pore−kla u legalne tokove predsedničke kampa−nje Aleksandra Vučića.

Ne znam samo kako funkcioner SNS−azamišlja borbu protiv „pljačke, korupcije ilopovluka“ imajući u vidu da upravo nje−gove stranačke kolege, pa i on sam, spada−ju u najveće prevarante? Da li će mu u to−me pomoći nekadašnji član zemunskogodbora SNS−a i još jedan lažni donatorVučićeve kampanje, a danas direktorAgencije za borbu protiv korupcije Dra−

gan Sikimić?Pitam se – da li je Milorad taj koji će raz−

otkriti kako je Siniša Mali došao do 24 sta−na u Bugarskoj? Da li je Milorad spremanda nam otkrije ko je rušio u Hercegovačkojulici u noći kad je njegova lažna lista našojukrala 1,58 odsto? Da li je Milorad Radu−lović taj koji će se založiti da javnost ko−načno ima uvid u tajni ugovor potpisan zalažni projekat „Beograda na vodi“?

Lažni doktori, lažni projekti, lažni borciprotiv korupcije, lažni donatori, lažne liste– sve oko Aleksandra Vučića i SNS−a je laži prevara. Pažljivo gledajte glasački listić ine dozvolite da im prođe podvala. Ovo jeskandal zbog kojeg očekujem, i to ne kaonarodna poslanica već kao građanka, dasve novine i sve televizije sa nacionalnomfrekvencijom bruje. Ovaj skandal dokazujei da smo prešli dvocifren rezultat. Neka oviizbori budu početak njihovog kraja, pre−vršili su svaku meru.

Tatjana Macura, narodna poslanica,članica GO „Dosta je bilo“ i zamenica

predsednika OO „Dosta je bilo“ Zemun

konstatuje se da je opština potrošila blizu2.000.000,00 dinara na besplatne izlete za pen−zionere, za šta nije imala nikakvog pravnogosnova. Uprkos ovoj činjenici, AleksandarŠapić nastavio je da organizuje izlete za penzi−onere o trošku opštine i narednih godina, da binedavno opština osnovala tzv. Turističku orga−nizaciju za promociju turizma, rekreacije izdravog života. Umesto da opštinske resursetroši na razvoj turističke ponude Novog Beo−grada, privlačeći posetioce našoj opštini, Šapićopštinskim novcima već godinama finansirarazvoj turizma Segedina i Temišvara.

3. Humanitarna fondacija Novi Beo-grad – Opština Novi Beograd osnovala jehvale vrednu Humanitarnu fondaciju za po−moć teško oboleloj deci još 2013. godine.Međutim, u julu 2016. Aleksandar Šapić je –po već utvrđenom modelu s plivačkim klu−bom – odlučio da osnuje i svoju privatnu hu−manitarnu fondaciju, da bi već mesec danakasnije, preko većine koju ima u Skupštiniopštine NBGD, doneo odluku da se opštinskafondacija jednostavno pripoji njegovoj pri−vatnoj fondaciji, i samim tim – prestane dapostoji. Zašto je opštinska fondacija moralabiti privatizovana – Šapić Novobeograđani−ma nikad nije objasnio. A u ovom krajnje ne−sportskom transferu, Opština Novi Beogradponovo je izvukla deblji kraj. Svi zaposleni uHumanitarnoj fondaciji dok je ona bila uopštinskom vlasništvu nastavili su da rade unjoj i nakon njene privatizacije, ali ne za no−vog poslodavca. Njihov rad u privatnoj fon−daciji i dalje plaća opština NBGD. Privatna

humanitarna fondacija je takođe nastavila dakoristi opštinske prostorije u Bloku 28, a da likorišćenje tog prostora opštini uopšte plaća –ostaje nepoznato.

Direktorka Šapićeve humanitarne fondaci−je Ljiljana Kuzmanović Vujaković, osim štoje 2014. godine izabrana za odbornicu uSkupštini grada Beograda, zauzima još jednodirektorsko mesto – u opštinskom preduzeću„Centar za razvoj i lokalnu ekonomiju – NoviBeograd“, a istovremeno je i predsednicaŠapićeve političke organizacije „Za našgrad“. Takođe je i treća na listi kandidata zaodbornike Skupštine grada Beograda na pred−stojećim izborima 4. marta 2018. godine.

4. Bespravna gradnja predsednikaOpštine NBGD – Umesto da se založi zarešavanje bespravne gradnje na opštini No−vi Beograd, Aleksandar Šapić tu bespravnugradnju predvodi i podstiče.

Krajem 2015. godine građevinski inspektorOpštine Novi Beograd napisao je i zaveo sle−deću zabelešku: „Dana 03. 10. 2015. godine,kao dežurni građevinski inspektor, primilasam telefonsku prijavu da se izvode građevin−ski radovi u ulici X broj Y u Novom Beogra−du. U 13.00 časova izašla sam na lice mesta izatekla radnike koji izvode radove na dograd−nji stambenog objekta. Pitala sam radnike koje investitor radova, a oni su rekli da će da gapozovu. Nakon desetak minuta pojavio sepredsednik GO Novi Beograd g−din Aleksan−dar Šapić i odmah me pitao ko me poslao. Jasam rekla da dolazim kao dežurni građevinskiinspektor na osnovu telefonske prijave i pitala

sam ga da li ima dozvolu za izvođenje radova.On mi je odgovorio da je sve papire odneo uopštinu i da će se on lično pobrinuti da pregle−da sve predmete koje ja vodim. Na kraju mi jerekao da idem odakle sam došla tako da nisambila u mogućnosti da izvršim uviđaj niti dasačinim zapisnik. Na licu mesta sačinjene sutri fotografije.“

5. Nameštanje tendera – Osim što je usvojoj izjavi „Nedeljniku“ javno priznao da jenamestio tender za izbor izvođača na novogo−dišnjoj proslavi u organizaciji Opštine NoviBeograd, Aleksandar Šapić se postarao i dajavnu nabavku za organizatora te proslave do−bije osoba koju je unapred izabrao.

Marina Blagić osnovala je preduzet−ničku agenciju u avgustu 2016. godine,potom zamrzla njen rad na dva meseca ka−ko ne bi morala u tom periodu da plaća po−reze i doprinose, da bi je samo šest mesecinakon osnivanja, krajem januara 2017. go−dine – ugasila. Za ovo kratko vreme u ko−me je agencija Marine Blagić bila opera−tivna, prihodovala je čak 4.940.000,00 di−nara i to od Opštine Novi Beograd – za or−ganizaciju novogodišnje proslave.

6. Nalazi Državne revizorske institucije– Tokom redovne provere rada OpštineNovi Beograd u 2014. godini, DRI jenaišla na ogroman broj nepravilnosti u ra−du: od isplaćivanja nagrada i honorara zazaposlene u opštini i povezanim ustanova−ma (prvenstveno u JP „Poslovni prostor“),preko organizacije besplatnih programakoje uopšte nisu u

�Vučić disciplinuje novinare čijimizveštavanjem ili ponašanjem nijezadovoljan

nadležnosti opštine, pa sve do haotičnihevidencija o imovini kojom raspolažeOpština Novi Beograd. Između ostalog, uizveštaju se kaže: „Evidencija nepokretno−sti u pomoćnoj knjizi ne sadrži podatke omestu gde se nepokretnost nalazi, podatke opovršini objekta, a kao jedinica mere uzet jekomad.“

Možda i najšokantniji nalaz DRI odno−si se na Šapćevo zatvaranje očiju nadočiglednom zloupotrebom opštinskog po−slovnog prostora od strane opštinskihfunkcionera. Državni revizor je u svom iz−veštaju, osvrćući se na zakupce opštin−skog poslovnog prostora koji godinamaodbijaju da korišćenje tog prostora plate,ali istovremeno odbijaju i da prostor napu−ste, napisao sledeće: „Jedan od spornihprostora koristi sadašnji predsedik Nad−zornog odbora JP „Poslovni prostor“ No−vi Beograd... (koji) ... na dan 31. 12. 2014.godine duguje ovom preduzeću po osnovuzakupa ukupno 1.333.000,00 dinara.“

Pomenuti predsednik Nadzornog odbo−ra duguje JP „Poslovni prostor“ i iznos od1.369.000,00 dinara na ime stambenogkredita koji je sam sebi dodelio krajem 90−ih godina, dok je bio direktor tog predu−zeća. Aleksandar Šapić je, preuzevši vlastnad opštinom Novi Beograd, preuzeo iovog bivšeg direktora JP „Poslovni pro−stor“ sa svim njegovim dugovanjima pre−ma građanima Novog Beograda, zažmu−rivši na njih i zadržavši ga na mestu pred−sednika Nadzornog odbora.

Branka Stamenković, član novobeogradskog odbora

„Dosta je bilo“, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije

16 REPORTAŽABeogradski glas, 21. februar 2018.

Onog tamo vikenda uoči Sretenja na vrataV. M. (41), kapetana Vojske Srbije (VS)sa stanom na Zvezdari, zakucali su SNS

aktivisti zaduženi za prikupljanje „sigurnih glaso−va“. Dva dana kasnije, u utorak 13. februara, ka−petan V. M. priveden je prvo u policijsku stanicuna Zvezdari, a potom saslušan u Prvom osnov−nom tužilaštvu u Beogradu zbog sukoba sa SNSaktivistima. Tužilaštvo ga tereti za krivično delonasilničko ponašanje.

Postoje dve verzije o tome šta se dogodilo na−kon kucanja. Vojni sindikat tvrdi da je V. M.tražio na uvid SNS spiskove na kojima se nalazeimena članova njegove porodice, da je zbog tihspiskova izbio verbalni sukob i da je V. M. potomrazjurio aktiviste. Naprednjaci tvrde da je V. M.napao N. G. i N. S., da je udario N. G. rukom unos, a N. S. ošamario i gurnuo u grudi, oteo imstranački materijal i razjurio ih uz psovke i naj−teže uvrede. Aktivisti SNS−a odmah su otišli uKlinički centar da uzmu povredne liste da bi pri−javili kapetana, incident je dospeo u medije i pre−tvorio se u prvorazredan politički skandal – agre−sivan ispad kao reakcija na agresivnu izbornukampanju vladajuće stranke.

Naprednjaci su listom ogorčeni: Stefanović,ministar policije, kaže da država plaća i trenirakapetana da štiti zemlju, a ne da se obračunava sdecom; Vulin, ministar vojni, veli da nije reč ohapšenju oficira već čoveka koji je napao jednuženu; Diković, načelnik Generalštaba VS, smatrada ponašanje V. M. nije u skladu s pravilimaslužbe i naravno da će biti preduzete i mere disci−plinske odgovornosti.

Ali neki su zakoni na strani kapetana: aktivistiSNS−a, recimo, krše odredbe člana 40. Ustava Sr−bije o nepovredivosti stana, a na dušu mogu da imse stave i krivična dela koja sankcioniše Krivičnizakon – proganjanje (čl. 138a), narušavanje nepo−vredivosti stana (čl. 139), neovlašćeno prikuplja−nje ličnih podataka (čl. 146), povreda prava gla−sanja (čl. 155) i lažno prijavljivanje (čl. 334).

I neki ugledni generali, doduše u penziji, nastrani su kapetana: Sreto Malinović, slavni pilot,reče da su naprednjaci na sve spremni kako bisačuvali vlast i da je ovo hapšenje zloupotrebadržave u političke svrhe; Zdravko Ponoš, bivšinačelnik Generalštaba VS, kaže da vlast urušavainstitucije umesto da ih gradi, šalje policiju naoficira Vojske, a sutra će na nekog lekara, učite−lja ili penzionerku.

I mi smo na strani kapetana V. M.: Ne smedržava da ga poziva na raport zato što ne glasa zaSNS, a pogotovu nije zdravo kad kapetani podno−se raporte stranci na vlasti. Ružica Mevorah

KAPETAN NA SNS

RAPORTUPiše: Mirjana Šćekić

Gospođa S. A. jedna je među stotinama hiljada penzione−ra koji u Srbiji primaju manje od 25.000 dinara me−sečno. Došla je na dogovoreni intervju uz pomoć štapa.

Kaže, teško se kreće zbog problema sa kolenom, a ima i dijabe−tes. Ipak, iz nje izbija vitalnost.

„Majkom me zove ne samo ćerka, već i suprug. Valjda se tokod nas poreklom sa juga Srbije prenosi s kolena na koleno, dažena u trenucima najvećih kriza posta−ne stub kuće", kaže ova 65−godišnjagospođa uz osmeh.

Želi da ostane anonimna, ali ima po−trebu da objavi svoju istinu verujući dabi time nekako pomogla ne samo svo−joj porodici već i hiljadama svojih su−građana koji „životare umesto dažive“.

„Bolesni su mi i suprug i ćerka, kojaje pre 17 godina proglašena potpunonesposobnom za rad. Ipak, nema nika−kvu pomoć od države. Izdržavamo seod suprugovih 17.000 i mojih 13.000dinara penzije“, priča S. A. i usput pitada li znamo nekoga za koga bi praviladomaće vanilice i šnenokle kako bi do−datno zaradila za kućni budžet.

Obećavam joj da ću od nje naručiti kolače. Osmeh joj na trenobasja lice. Nastavlja priču saopštavajući čvrstu odluku svojeporodice da zbog egzistencijalne krize napuste Beograd.

„Kada smo to saopštili ćerki, rekla nam je da to znači daćemo zauvek ugasiti ognjište“, kaže gospođa S. A, a suze jojsame potekoše.

„Čuli smo da je u unutrašnjosti život značajno jeftiniji. Isti−na, tamo sam odrasla, tamo sam se rodila, ali ovde je moj domveć skoro 50 godina“, kaže naša sagovornica.

Odluka o napuštanju grada za jedan stariji bračni par sa bo−

lesnom ćerkom, u uslovima zdravstvene zaštite kakva je uunutrašnjosti, svakako je doneta u očajanju, s obzirom na toda je pristup dijagnostičkim centrima i lekarima uopšte, znat−no teži tamo nego u Beogradu.

„Navodno je jeftiniji život tamo, ali, znate, kada odemo le−ti u taj gradić, vidimo da ljudi ne žive lepo. Svako je okupi−ran svojim problemima. Rade za minimalce, žure kući, nedruže se, ne posećuju se kao nekada. Žene počinju da pravezimnicu usred najveće vrućine, kad su paprika i paradajz naj−

jeftiniji...“, govori S. A. Kaže da su morali da prelome i da odluče da napuste Beo−

grad „jer ne mogu glavu da dignu od dugovanja“.„Izvršitelji su se bili nakačili na suprugovu malu penziju i

doskoro su mu uzimali oko dve trećine. Nije pomagalo ni tošto po zakonu ne smeju da uzimaju više od jedne trećine“, re−zignirano priča naša sagovornica. Priča mirno, razložno, alije očigledno da ne voli da njena sumorna sudbina izazivasažaljenje. „Srećom, ima ljudi sa hrišćanskim vrlinama,spremnih da te saslušaju i pruže lepu reč utehe.“Zbog njih,iako ih je sve manje, ne gubim nadu“, kaže S. A.

Vraćeni smo pola veka unazad

OBIČNA PRIČA JEDNE PENZIONERKE

Pompezne izjave zvaničnika danam je nezaposlenost nikad ma−nja i da radnih mesta ima na iz−

vol’te, samo, eto, nema odgovarajućeradne snage ili zainteresovanosti, jedno−stavno se izduvaju poput balona kad senađete na birou rada. Tada shvatite da jestatistika, na koju se pozivaju predstav−nici vlasti, samo maska koja krije turob−nu stvarnost.

Slika prva: Sajam zapošljavanja orga−nizovan u jednoj beogradskoj opštini.Najavljen je kao mesto na kojem se traži3.000 radnika. Gužva u holu opštinskezgrade. Firme koje nude posao zauzelesu štandove, primaju radne biografije.Među njima su i dve osiguravajućekompanije.

„Kakvi su uslovi?“, pitam ih. Stižeodgovor da „može dosta da se zaradi, ali

da radnik ne dobija platu, već radi naprocenat“. Objašnjavaju mi da će rad−nik, naravno, biti osiguran, odnosno daće kompanija uplaćivati doprinose –istina, na iznos minimalca.

„Kako“, pitam naivno, „na iznos mi−nimalca ako nema nikakve plate?“Umesto odgovora dobijam predlog dakonkurišem, a da ću sve što me zanimasaznati na razgovoru.

Prilazim štandu druge osiguravajućekompanije. Tamo ne žele da mi daju sveinformacije, već me odmah pozivaju dadođem na razgovor. Ponadala sam seboljim uslovima i odlazim na dogovore−ni intervju.

Slika druga: Ulazimo u impozantnugrađevinu na Novom Beogradu, sa ho−lom popločanim mermerom. Izuzetnoljubazno osoblje, od obezbeđenja do

službenika, upućuje nas na traženu sobuza razgovor. Došlo nas je troje, svi sa fa−kultetskim diplomama – politikolog,ekonomista i istoričar umetnosti. Sa−znajemo da se i u toj firmi radi na proce−nat, uz osam sati rada dnevno, a da pla−te, srećom, ima…

„Fiksno ćete dobijati 3.000 dinaramesečno“, ljubazno nam saopštavaslužbenica i dodaje da će nam seuplaćivati i novac za prevoz. Usledila jekratka pauza – pošto smo na objavljenusumu svi ostali nemi. Nekako uspevamoda sakrijemo razočaranje. Uljudno za−hvaljujemo na ponudi, uz objašnjenje dami, ipak, „tražimo posao koji će nam ga−rantovati makar da preživimo dok ne za−radimo procenat“.

Izlazimo iz zgrade sa osmehom na li−cu, istina, zaleđenim. Vesna Raković

Poslovi bez plateJEDNO ISKUSTVO SA BESMISLENIH SAJMOVA ZAPOŠLJAVANJA

Milorade Raduloviću, i recite gostima koliko košta fajront u vašem zemunskom bircuzu

!

�Čuli smo da je u unutrašnjosti život značajno jeftiniji

Skandal nedelje