Beogradski krug_

8/3/2019 Beogradski krug_

1/252

Circulus

Beogradski krug

Centar za enske studije

i istraivanje roda


2/252


3/252

Odgovornost i rasu|ivanjeu delu Hane Arent

BREME

NAEGDOBA

Daa Duhaek


4/252


5/252

Ruici, koja me uilaodgovornosti, i Adriani,

Dunji, Katarini, Jani, Marini,Milici, Nai, Sneani, ... timgeneracijama koje, na alost,preuzimaju ovo breme.


6/252

Daa DuhaekBreme naeg doba

Odgovornost i rasuivanje u delu Hane Arent

Beogradski krug & Centar za enske studije i istraivanje rodaBeograd, 2010

Biblioteka Circulus

Ureivaki kolegijum:Obrad SaviDuan orevi Mileusni

Branka ArsiJelisaveta Blagojevi

Borut Vild

Izdavai: asopis Beogradski krug

Mirijevski venac 49/50, 11000 Beograd, Srbijatel/ax: (381 11) 34 28 346e-mail: [email protected]/~bcj

www.belgradecircle.org

Centar za enske studije i istraivanje rodaJove Ilia 165, 11000 Beograd, Srbija

el/ax: (381 11) 24 91 219

e-mail: [email protected]

Recenzenti: Vlasta Jalui, Vukain Pavlovi

Lektura i korektura: Duan orevi Mileusni

Oblikovanje: Borut Vild

tampa: Art print, Novi Sadira: 1000

ISBN 978-86-86513-09-0

Objavljivanje ove knjige pomogla jeFondacija Hajnrih Bel (Heinrich Bll Stitung).


7/252

Izjava zahvalnosti

Ova knjiga je nastajala dugo,due nego to to rezultat moe da opravda. Ali to svakakonije zato to su nedostajali podsticaji, podrka, i pomo.okom vremena, i svaka/i na svoj nain, podsticaje,podrku i pomo pruili su mnoge/i; u poetku to su bile,Drucilla Cornell, Harriet Davidson, Mary Hawkesworth,Linda Zerilli, a zatim, Jelisaveta Blagojevi, Nenad

Dimitrijevi, Duan orevi Mileusni, Snjeana Mili-vojevi, Dejan Ili, Vlasta Jalui, Vukain Pavlovi, Dra-gana Popovi, Obrad Savi, Ljubinka rgovevi, IvanVejvoda, Adriana Zaharijevi, Staa Zajovi i studentkinjekoje su me iz godine u godinu neprekidno opominjale naodgovornost.

elim da se zahvalim Fondaciji Hajnrih Bel za dugo-

godinju podrku koju je davala Centru za enske studijeza programe o odgovornosti.

I najzad, ove knjige ne bi bilo da u njenom nastajanjuod poetka do kraja nisu uestvovali Naa Duhaek i Saai Ranko Mastilovi.


8/252

SADRAJ

UVODNE NAPOMENE

Metodoloki problem analogijeOpasnost od nepromiljene nostalgije

Prvo poglavljePREPOSAVKE:Rorahov test za interpretatore/ke

Drugo poglavljePrvi krug: ODGOVORNOSIstorijski pregled i(z) savremene prespektive

Predmoderno dobaModerno dobaSavremeni svet, posle Holokausta

Pitanje krivice

Radikalno zlo: suvini ljudiLina odgovornostKolektivna odgovornost

Odgovori na politike zlaKontekst odgovornosti: problem zlaKa zakljuku

Tree poglavljeDrugi krug: RASUIVANJE

Drutvenost i mnotvenost ljudiRasuivanje o posebnomIdeal izvesnosti versus izgubljena bitkaHana Arent i ilozoija

11

1118

2525

595965707985

97106110116122129

135137145150154


9/252

etvrto poglavlje

rei krug: VREME I PROSORSmrtnost i delovanjePratanje i obeanjePoimanje vremena i prostoraVreme i prostor (politikog) miljenjaIstorija (politike) ilozoije vremenaProstor, mesto i politike mesta

Umesto zakljukaSekularizacija, politiki znaajGraanski status, ormat politikeodgovornosti

Bibliograija

Indeks imenaIndeks pojmova

167169175179184188200

209

227

239246


10/252


11/252

11

Uvodne napomene

U sreditu ove knjige je pita-

nje odgovornosti. Smatram da delo Hane Arent (HannahArendt), jedne od najznaajnijih ilozokinja dvadesetogveka, predstavlja kljuan doprinos onom segmentu savre-mene politike teorije koji se tie odgovornosti. Zato eova knjiga na osnovu njene teorije postaviti parametre zaodreenje politike odgovornosti. Hana Arent je svojupolitiku teoriju, pored ostalog, zasnivala na iskustvu

politikog zla svog doba. Moj je cilj da pokuam da odgo-vorim na pitanje kako bi se njena teorija mogla upotrebi-ti u analizi dogaaja u Srbiji tokom raspada Jugoslavije19911999 godine.

Metodoloki problemanalogije

Polazim od pretpostavke dagraanke i graani Srbije imaju ta da naue iz novije ne-make istorije. Moja prvobitna teza je zasnovana namogunosti poreenja najnovije istorije Srbije sa istori-

jom Nemake od 19331945.1 Meutim, odmah poslepromena iz oktobra 2000. godine, a i kasnije, u javnomprostoru Srbije takoe su se mogli uti i argumenti koji

skreu panju na slinosti izmeu dananje Srbije iVajmarske Nemake: Realna je opasnost da ove neoai-stike snage, zajedno sa ljamom biveg reima iskoriste

1 Videti, Nenad Dimitrijevi, Zloinaki reim, njegovi podanici imasovni zloin, Re, 79/25, 2009 (str 145, 147, i dalje).


12/252

12

sveukupnu krizu i nemo demokratskih snaga i institucija, te da, poput hitlerovaca, preuzmu vlast i zavedu ai-stiku dikataturu na razvalinama dosovske demokratije.2O tome koje poreenje ima vie elemenata slinosti moepokazati jedino budunost, ali u oba sluaja upozorenjekoje dolazi iz politike teorije je znaajno.

Novija svetska istorija obiluje sukobima, ratnim zlo-inima, jednom rei politikama zla; ipak, smatram da

bi Srbija trebalo da ui upravo na primeru Nemake.Iskustva drugih zemalja i podruja, gde se takoe ukaza-la potreba za tranzicionom pravdom, kao to su Rumu-nija, Maarska, nekadanja Demokratska RepublikaNemaka, dananja eka i Slovaka, ili ak druga, uda-ljena podruja zahvaena sukobima, poput Izraela iPalestine, Severne Irske, Junoarike Republike, Ruande,

i mnoga druga koja bismo ovde, naalost, jo mogli na-voditi, svakako nisu bez znaaja. Meutim, primer Ne-make moe biti vie od koristi; jer je u Nemakoj izra-stao i bio na snazi totalitarni reim sa snanim nacional-nim i ideolokim predznakom, i podrkom veine; Ne-maka je bila suoena s brojnim neprijateljima, sukoblje-na sa skoro itavim svetom, i, konano, njena politika i

vojna elita bile su optuene za zloine protiv ovenosti.Zbog toga je nemakom drutvu tokom rekonstrukcijenakon 1945. godine pre svega bilo potrebno suoavanjesa istinom o sebi, kako bi Nemaka uopte ponovo pos-tala deo sveta.

Smatram da cilj sada treba da bude usredsreivanjena proces autoreleksije u smoj Srbiji. Ako Srbija treba da

se razvija kao moderno graansko drutvo, zasnovano naljudskim pravima, onda se svi/e oni/e koji/e ele da budu

2 Jovica rkulja, Ima li slinosti izmeu dosovske Srbije/Jugoslavijei Vajmarske Nemake,u: Jovica rkulja, Kroz bespue, Beograd: Do-sije, 2002, str. 82.


13/252

13

graani/ke ovog drutva moraju suoiti s istinom oonome to je poinjeno u nae ime, uz priznanje da to, unajmanju ruku, implicira preutnu saglasnost (pod pret-postavkom, naravno, da e stvarni poinioci i aktivniuesnici odgovarati pred sudom za svoja dela). Moja jeteza, tavie, da sauesnitvo s reimom proizlazi iz smoggraanskog statusa koji pripada pojedincima i pojedinka-ma, a da se graanska politika zrelost moe stei i prizna-

tijedino ukoliko se prihvati i graanska odgovornost.Poto sam navela pozadinu svog istraivanja, elim danaglasim da konkretna objanjenja nedavne politikeistorije raspada Jugoslavije nee biti tema ove knjige: onoto u nastojati da ponudim pre bi se moglo oznaiti kaoteorijska mrea koja moe da nam omogui da razume-mo ta se dogodilo. Reima Hane Arent, razumevati,

naravno, ne znai poricati okrutnosti, izvoditi presedan izbesprimernog ili pojave objanjavati tolikim analogijamai uoptavanjima da se vie ne osea uticaj stvarnosti. (...)Razumevanje je ispitivanje i svesno podnoenje teretakoji su nam navalili dogaaji bez poricanja i bez poni-znog trpljenja, kao da sve to se stvarno dogodilo nijemoglo da se dogodi na drugi nain. Ukratko, razumeti

znai spremno se suoiti sa realnou i usprotiviti joj sebez premiljanja ma kakva ona bila.3 Hana Arent je bila

veoma sumnjiava prema analogijama i uoptavanjima,to bi moglo posluiti kao argument da se ovde ne izvodenikakve paralele. Meutim, ukoliko uopte ima mesta zaporeenja treba imati na umu da analogijama najeepribegavamo jer retko nailazimo na one uslove koji bi

zakljucima obezbedili vei stepen izvesnosti. I zato po-nekad analogije moramo koristiti, iako je re o nadasvenesavrenom nainu izvoenja zakljuaka. Ostajui na

3 Hana Arent, Izvori totalitarizma, Feministika 94, 1998,str. xviii-xix.


14/252

14

tragu metodolokih naela Hane Arent, pre se valja oslo-niti na rasuivanje koje polazi od pojedinanog, i uvek se

ve odnosi na njega. Govorei o egzemplarnoj vredno-sti, Arent tvrdi da je primer uvek neto pojedinano tou samoj svojoj pojedinanosti otkriva optost, koju biinae bilo nemogue deinisati.4

Jedno od odreenja totalitarizma, kao primera zapolitike zla, koje Hana Arent ormulie moglo bi nam

pomoi da razumemo metodologiju kojom se Arent sluiu svojoj analizi. Njeno tumaenje totalitarizma se, naime,ne koristi ni analizom uzroka (i posledica) ni tradicio-nalnim shvatanjem znanja: ovde su na delu elementi kojipo sebi nikad nita ne uzrokuju. Oni postaju izvoridogaaja ako i kad se kristalizuju u ovrsle oblike koji se

vie ne mogu menjati.5 Upravo nas ovo ne sasvim uobi-

ajeno razumevanje stvari i metodoloki pristup moeodvesti ka pitanju odgovornosti. akav pristup istorij-skim dogaajima, drutvenim i politikim strukturamaukida lanu optost uzronosti i izvetaenu uzvienostobjektivnog znanja, sputa ih na zemlju, jednostavnoukazujui na to da su naih ruku delo. A to je jedini kon-tekst u kojem postaje opravdano i uverljivo postaviti pi-

tanje odgovornosti.

***

Osnovna prednost pristupakoji je imala Hana Arent jeste u tome to je ona posebnoizdvojila odgovornost kao politiku kategoriju i smim

4 Hannah Arendt, Lectures on Kants Political Philosophy, Chicago:University o Chicago Press, 1982, p. 77.

5 Nature o otalitarianism, neobjavljeno predavanje, navedeno u:Elizabeth Young-Bruehl, For Love o the World, New Haven & Lon-don: Yale University Press, 1982, p. 203.


15/252

15

tim omoguila da se ovo pitanje razmatra na nain koji jeozbiljno relevantan za na, savremeni svet. Razume se dapolitika teorija Hane Arent ne daje celovite, ak ni pot-pune odgovore na sva pitanja od znaaja za problemodgovornosti, ali u njoj jesu dati osnovni parametri zauspostavljanje kategorije politike odgovornosti. Uprkostome, najvei deo postojeih tumaenja njenog dela nijeizveo mogue konsekvence tog aspekta njene teorije. o

je, izmeu ostalog, cilj ove knjige.Jo jedna prednost pristupa Hane Arent je u tome torazmatranje odgovornosti jeste deo celovite politike teo-rije. U tom smislu odgovornost se u njenoj teoriji nedvo-smisleno dovodi u vezu s rasuivanjem (judgment). Osimtoga ta politika teorija omoguava i da se odgovornostpostavi unutar glavnih koordinata u svetu politikog

delovanja, odnosno unutar vremena i prostora. Odgovor-nost se ne moe shvatati izolovano; zato odgovornost okojoj se ovde raspravlja jeste u vezi sa suoavanjem sposledicama politike zla iz bliske prolosti; odgovornost

jeste ili treba da postane i sastavni deo naeg miljenja irasuivanja u sadanjosti i, naravno, smim tim, treba dase odnosi i na budunost. Na osnovu toga sledi da pitanje

odgovornosti u delu Hane Arent moemo, izmeu osta-log, posmatrati i na sledea dva naina: kao pretpostavkuza rasuivanje o politici naalost, najee je to politikazla koja ve pripada prolosti i istoriji, ak i nedavnoj;ovde se o odgovornosti govori, kao o neemu to pratirasuivanje o stanju post actum. Drugi nain je da seodgovornost moe posmatrati i kao nain da se suspen-

duje kristalizacija elemenata, za neke budue politikezla, koji bi mogli dovesti do ormiranja nekog novog tota-litarnog poretka. Potencijal za ovaj oblik politikog delo-

vanja nalazi se u kategoriji rasuivanja o buduem.Prema tome, analiza kategorije odgovornosti se postavljau rasuivanju u odnosu na prolo i na budue, i stoga je


16/252

16

teorijski produktivno kao to moe biti i politiki delo-tvorno ove elemente politike teorije Hane Arent posta-

viti u vremenske i prostorne koordinate. Utoliko e seovaj rad usredsrediti na sledee pojmove: odgovornost,rasuivanje, vreme i prostor, na osnovu ega su organizo-

vana i poglavlja u tekstu.Nain na koji e tekst u knjizi biti izloen podsea na

sliku koncentrinih krugova: posle uvodnih napomena i

osnovnih pretpostavki u prvom poglavlju, naredno, dru-go poglavlje, predstavlja sredinju krunicu, oko koje seonda slae graa narednih poglavlja. o znai, ne samoda se kree od pitanja koje ima sredinji znaaj, ve i dase najkonkretnije pitanje postavlja kao polazite, da bi sepotom uoptavalo, odnosno postavljalo u ire tematskeokvire. a orma izlaganja vai kako za tekst u celini tako

i za njegove posebne delove.Prvo poglavlje iznosi samo pretpostavke za razume-vanje dela Hane Arent. One su date kroz najnovije inter-pretacije njene politike teorije. Drugo poglavlje razma-tra osnovno pitanje ove knjige, a to je pitanje odgovorno-sti, gde se opet prvo polazi od razjanjenja pojmovnihpretpostavki, a zatim se kao centralno izlae poimanje

odgovornosti u delu Hane Arent. Poslednji deo ovogpoglavlja predstavlja pregled ilozoske analize zla, to jeneophodno kako bi se proirio kontekst pitanja o odgo-

vornosti; poglavlje se zakljuuje upuivanjem na sekula-rizaciju tog teorijskog napora.

U treem poglavlju sabrani su osnovni parametri zarasuivanje koji su vie postavke teorijskih problema

nego mogua reenja, jer je jedna od teza zasnovana natome da takvih gotovih (ready made) reenja nema. iteorijski problemi zahtevaju da se u zakljunom deluovog poglavlja opet prui iri kontekst za razumevanjesloenog, ambivalentnog odnosa koji je Hana Arentimala prema ilozoiji.


17/252

17

etvrto poglavlje raspravlja o poimanju vremena iprostora. Iako je ovo jedno od najstarijih ilozoskih pita-nja, moderna ilozoija donosi brojne nove uvide (Kant/Immanuel Kant/, Hegel /G. V. F. Hegel/, Bergson /HenryBergson/, Nie /Friedrich Nietzsche/, Hajdeger /MartinHeidegger/, i dr.) u odnosu na klasine iskaze koje nala-zimo kod Platona, Aristotela i Avgustina. Meutim klju-na su upozorenja naeg, savremenog sveta koja prostor i

vreme postavljaju u odnos sa onim politikim. ReimaValtera Benjamina (Walter Benjamin): ako mora daizgleda aneo istorije. Njegovo lice je okrenuto prolosti.Ono to mi vidimo kao lanac dogaaja, on vidi kao jednu

jedinstvenu katastrou to neprekidno gomila ruevine naruevinama ... iz raja duva snana oluja... a oluja ga ne-zadrivo goni u budunost kojoj okree lea, dok gomila

ruevina pred njim raste do neba. Ono to mi nazivamonapretkom jeste ta oluja.6Ali, ako sledimo Hanu Arent, presudno u savreme-

nom razumevanju jeste to to na svet, uz zastraujuaiskustva, sa sobom donosi i nadu novih poetaka. Nemaizvesnosti. A mogue opcije se mogu izvesti i razviti i iznaina na koji razumemo pojmove prostora i vremena.

ako da kroz pitanja vremena i, to je jo znaajnije, pro-stora i mesta, ova studija opisuje pun krug i vraa se napitanja odgovornosti. Problem prostora vodi nas onometo je Edrijen Ri (Adrienne Rich) artikulisala kao pitanjelokacije, to u savremenoj teoriji postaje politiki izrazitobremenit pojam upravo upravo zato to je osnovno svoj-stvopolitike lokacije/mesta (politics o location) razmatra-

nje mogunosti da se za odreeno mesto (na sebe) preuz-me odgovornost.7

6 Walter Benjamin,Istorijsko-lozoske teze, Eseji,Beograd:Nolit,1974, str. 83.

7 Savremena eministika politika teorija obeleava politike mesta/


18/252

18

Nesporno je da svaki od ovih pojmova odgovor-nost, rasuivanje, vreme i prostor dakako, zasluuje dase razmatra zasebno, ali ih u ovom tekstu na okupu drimogui odgovor na sledee pitanje: koji se to skup eleme-nata (i kako) moe kristalizovati da bi iznova proizvodiopolitike zla, ili zlo totalitarizma? Sumnjam da se pojavanekog budueg skupa tih elementa u sklopu slinih okol-nosti moe spreiti (knjigom); ipak, ova knjiga je u kraj-

njoj instanci napisana sa skromnom nadom da e barmalo doprineti razumevanju politika zla, a na taj nain, itome da se dovedu u pitanje uslovi mogunosti njihovog

jaanja. Oprezni optimizam otkriva zbog ega, izuzme-mo li osnovne parametre odgovornosti, zakljuak moraostati proet brojnim pitanjima.

I najzad, u tom smislu i jedna lina opaska: meni je

delo Hane Arent omoguilo da tugujem, da se ljutim, daalim, i da optuujem; da se jednom za svagda odreknemnekog vremena, a da ga ipak sauvam; da odustanem, daprevaziem stvari i da krenem dalje; da kritiki sagledamitav svoj svet onakav kakav jeste, u trenutku dok se ras-padao; ono to je napisala pomoglo mi je da shvatim da

je mogue ostati na izvesnom mestu i napustiti ga, isto-

vremeno. Konano, delo Hane Arent mi je omoguilo dapre svega razumem odgovornost i da na osnovu togamislim o njoj, i u prvom licu jednine i u prvom licu mno-ine. Nisam sigurna da bih imala isto iskustvo da samimala priliku da ujem Hanu Arent, niti bih mogla da

lokacije (politics o location) i transnacionalne politike (transnational

politics) kao ona politka opredeljenja koja su zasnovana na odgovor-nosti i polaganju rauna (accountablity) za mesto, konkretan prostorpolitike zajednice kojoj pripadam/o. Videti, Adrienne Rich, Notesoward a Politics o Location, Blood, Bread, and Poetry, SelectedProse 19791985, New York & London: W. W. Norton & Company,1986. akoe, Inderpal Grewal & Caren Kaplan, Scattered Hegemoni-es, Minneapolis: Minnestota University Press, 1994.


19/252

19

tvrdim da bi mi se uopte dopala, ali sam sigurna u to dabih se prepoznala u onome o emu i ta je govorila jed-nako kao to se u tome i sada prepoznajem.

Opasnost od

nepromiljene nostalgije

Pola sam u kolu 1957. go-dine. e godine sam dobila paso za Gutenbergovu galak-siju... Bukvar je neka vrsta pasoa za vie generacija. Ne-koliko generacija je itav narod. I prepoznajem taj svojnarod danas. On se izlegao iz mog bukvara... Ja uvekprepoznajem svoj narod, ak i na meunarodnim aero-dromima... Prepoznajem ih po nekom gru, po tome

kako stidljivo gledaju oko sebe, po tome kako pokuavajuda to ne ine, ... prepoznajem ih ak i kada putuju usuprotnom smeru. Mi smo ipak iz istog bukvara.8

ini se da je gotovo celoku-pno delo Hane Arent proisteklo iz njenog odnosa premanjenoj neposrednoj prolosti i odnosa prema razaranjima

evropskih kulturnih i svih drugih vrednosti kojima je taprolost bila obeleena. Meutim, njeno delo koje jenastalo iz tog dubokog aljenja, oslanjajui se na kolek-tivno pamenje i lina seanja, razvijalo se pre svega krozsloena promiljanja i razumevanje te prolosti. Zato jenjen odnos prema politikama zla iz prolosti postaoskoro nezaobilazna pretpostavka za mnoga slina promi-

ljanja, a za neka ak i paradigmatian.U odnosu na prolost nacistike Nemake, nemaki

pisac V. G. Zebald (W. G. Sebald), iz ugla druge, mlae

8 Dubravka Ugrei,Museum o Unconditional Surrender, New York:New Directions, 1996, str. 77 (prev. D. D.).


20/252

20

generacije, kroz jednog od svojih junaka belei snanuelju da zauvek iezlu stvarnost sauva] za sebe. Ovaelja se odnosi na gotovo sve njegove junake, kao uosta-lom, i pre svega, i na smog Zebalda. Meutim ta elja dase sea je, kao to to obino biva, istovremeno i izvornapetosti i nesigurnosti, tako da se granii i mea sa sop-stvenom suprotnou, potrebom da se zaboravi, posebnoonda kada prevlada paraliue sivilo u susretu sa trago-

vima razaranja.9

Zapravo, ak i nezavisno od toga, sea-nje je uvek izvor nevolja, ak i kada se odnosi na ono egase rado seamo, iz jednostavnog razloga to toga vienema. Seanje je, osim toga, sasvim nepouzdano, iako seesto izdaje kao najsigurniji oslonac. Zabeleke drugogZebaldovog junaka, pomou kojih je pokuao da oivinevolje tih dana, nude reiti dokaz raznih tekoa koje

predstavlja in priseanja: Povremeno se njegovo vie-nje prolosti ne sastoji ni od ega drugog osim od sivihmrlja, a onda se u drugim trenucima pojavljuju slike takoneobino jasne da on osea kao da jedva moe da impoveruje. (...) ak i kada slike kojima nas snabdeva sea-nje odgovaraju pravom stanju stvari na njih se malomoemo osloniti.10

Meutim, za savremenu teoriju ova upozorenja kaoda nemaju znaaja. Oslanjajui se pre svega na ilozoiju ali i na druge discipline savremena teorija sve vieulae u etiku seanja, a ilozoiji upuuje zahtev da raz-motri vrednosne aspekte seanja tako to e pokuati daodgovori na pitanja kako i zato treba sauvati i prenetiseanje,11 ili, da li imamo dunostda se seamo ljudi i

9 V. G. Zebald, Saturnovi prsteni, Beograd: Plato, 2006, str. 9.

10 W. G. Sebald, Vertigo, New Directions Book, 1999, p. 5-7.

11 Jerey Blustein, Te Moral Demands o Memory, Cambridge,New York, Melbourne:Cambridge University Press, 2008, p. 2 (na-glasila D. D.).


21/252

21

dogaaja iz prolosti.12 O kakvoj, i ijoj dunosti se ovderadi? Ako je re o etikom zahtevu, dakle, ak i o norma-tivnom pristupu, naglaava se da tu dunost imaju i poje-dinac i kolektiv; seanje, dakle, pripada i meni i nama,ono je i moje i nae. Istie se odgovornost i pojedinaca igrupa da se seaju. Po svemu sudei, na taj nain nastajui zajednice seanja ije je naelno uverenje da je osmi-ljavanje zajednike budunosti neraskidivo povezano sa

samoodgovornim tumaenjem zajednike prolosti.13

Svakako da takva zajednica seanja nije zasnovana nasentimentima, dakle, nije nostalgija u onom znaenjukoje tom pojmu pridaje Aviaj Margalit.14 Meutim,nostalgija moe, kako nas podsea Dubravka Ugrei, po-stati i izvor neke nove obnovljene kulture, nekog auten-tinog jezika.15 Bez neke koherentne i koordinarane pre-

tenzije u tom pravcu, pojavio se posle raspada Jugoslavije1991. godine i jedan istorijski noviji oblik nostalgije kojije izmeu ostalog obeleen i izrazom Jugonostalgiari.16Meutim, ovde treba imati na umu i neka upozorenja.

12 Avishai Margalit, Te Ethics o Memory,Cambridge, Massachu-setts & London, England: Harvard University Press, 2002, p. 7 (na-

glasila D. D.).13 Obrad Savi, Uvod: Zajednica seanja, u: Obrad Savi& AnaMiljani, (eds.) Zajednica seanja: tranziciona pravda u istorijskoj

perspektivi,Beograd: Beogradski krug i CZKD, 2006.

14 Avishai Margalit, Te Ethics o Memory,Cambridge, Massachu-setts & London, England: Harvard University Press, 2002, p. 62.

15 Dubravka Ugrei, Zabranjeno itanje, Beograd: Geopoetika,

2001, str. 163.16 Nicole Lindstrom, Yugonostalgia: Restorative and ReectiveNostalgia in Former Yugoslavia, East Central Europe/LEurope duCentre Est, vol. 32, no 1-2 (July 2006). akoe, Vuk Perii, Da li jeJugoslavija morala da se raspadne?, e-novine, 30. 06. 2009. Pre svegavideti knjige Dubravke Ugrei:Ministarstvo boli, Zabranjeno itanje,Muzej bezuvjetne predaje, i druge.


22/252

22

Nostalgija nije neto to se dogaa samo pojedincima:ona se iri poput bolesti, kakvom se i smatrala tokomXVII veka, iako se u to doba verovalo da je ova bolestizleiva. Ali ono to je ovde bitno jeste to da [i]ako imautopijsku dimenziju, nostalgija nije usmerena ka budu-nosti. (...) Nostalgija... je odricanje od line odgovornosti,ona rasputa i liava krivice, te je stoga u etikom i este-tikom smislu promaena (...).17 U svojoj analizi nostal-

gije i njenih ravih posledica Svetlana Bojm (SvetlanaBoym) izmeu ostalog precizno razgraniava odnosprema vremenu i prostoru. Na prvi pogled, nostalgija jeenja za mestom, iako je u stvari udnja za nekim dru-gim vremenom vremenom naeg detinjstva. (...)Nostalgiar eli da izbrie istoriju... da se vremenu vratikao to bi se vratio nekom mestu, odbijajui da se prepu-

sti neopozivosti vremena, najveoj nedai ljudskosti. (...)Pa ipak, taj sentiment, aljenje zbog mne i neopozivostivremena, u samoj je sri modernog stanja.18

Kako god da postavimo stvari, jedno je sigurno, i to jeovde veoma vano a to je da: nepromiljena nostalgijaraa udovita.19 Knjiga koja je pred vama je upravonapisana da bi u odnosu prema prolosti i kolektivnom

pamenju, a nezavisno od linih o/seanja, uspostavila iutemeljila odgovornost.

17 Svetlana Boym, Te Future o Nostalgia, New York: Basic Books,p. xiv (naglasila D. D.).

18 Svetlana Boym, op. cit., p. xv.

19 Svetlana Boym, op. cit., p. xvi.


23/252

Prvo poglavlje


24/252


25/252

25

Pretpostavke:

Tumaenja Hane Arent Rorahov test zainterpretatore/ke

ruizam je da rad HaneArent prkosi svim klasiikacijama.20 Margaret Kanovan(Margaret Canovan) je naziva jednom od velikih autsaj-dera politike misli XX veka;21 Riard Bernstin (RichardBernstein), koji nije samo jedan od tumaa njenog dela,

ve i njen nekadanji saradnik kae da je uvek bila aut-sajderka svesni parija.22 Kada joj je postavljeno pita-

nje, koga smatra svojim saveznikom, Arent odlunoporie ceo niz moguih (politikih) istomiljenika, uklju-ujui liberale, socijaliste, konzervativce i druge, tako da

joj je tom prilikom upuena i primedba da je njenomiljenje bez temelja, na ta je ona odgovorila: Posluilabih se metaorom koja nije ba toliko surova... Re je omiljenju bez oslonca. Na nemakom taj izraz glasi Denken

ohne Gelnder.23 Ovaj izraz ostao je zatitni znak njenepolitike teorije.

20 Maurizio Passerin dEntreves, Te Political Philosophy o HannahArendt, London & New York: Routledge, 1994, p. 1.

21 Margaret Canovan, Hannah Arendt. A Reinterpretation o her Po-litical Tought, Cambridge & New York:Cambridge University Press,1992, p. 1.

22 Richard Bernstein, Hannah Arendt and the Jewish Question, Cam-bridge, Massachusetts: MI Press, 1996, p. 1.

23 Hannah Arendt, On Hannah Arendt, Hill, M. (ed.), HannahArendt: Te Recovery o the Public World, New York: St. Martins Pre-ss, 1979, p. 336.


26/252

26

I posle vie od decenije nakonnjene smrti o njenomje delu jo uvek bilo napisano relativno malo. Iako je bezsumnje bila javna igura, i to na glasu mada ne uvek nadobrom glasu nije joj za ivota pripadala znaajnija po-zicija unutar politike teorije. Moda zato to njen ciljnikada i nije bio da postane deo kanona ili glavnog toka.Njeno delo je upravo zbog toga prolazilo kroz zamoranproces priznavanja, odnosno izvesne, iako sasvim neuo-

biajene, institucionalizacije, sve dok pun potencijal nje-noga dela nije bio razvijen, a ono to je napisalanije bilostavljeno na raspolaganje javnosti. Kasnije, tokom posled-njih decenija potpuniji uvid u njeno delo doveo je dovrtoglavog umnoavanja razliitih Hna Arent, koja subila polemika u tonu i meusobno suprotstavljena uishodu, to je i proizvelo veliki broj razliitih tumaenja.24

Meutim, ukoliko su ovi disonantni tonovi pomogli urazumevanju zajednikog sveta H. Arent bi posebnovrednovala znaaj svih ovih, iako meusobno razliitihtumaenja.

Elizabet Jang-Bril (Elisabeth Young-Bruehl), autorkapoznate biograije Hane Arent, koju je naslovila For theLove o the World (Zbog ljubavi prema svetu) u njenoj

ivotnoj prii tvrdi da je Hanu Arent teorijski, ali i nasvaki drugi nain, zaokupljala briga za svet, i to iz per-spektive promiljanja zla koje ga ugroava.25 Ako se moerei da delo Hane Arent ima za cilj miljenje slobode unaem svetu, onda se takoe moe rei da njen rad imadve niti, da sledi dve putanje, koje se mogu analizirati

jedna nezavisno od druge, iako ih je ona razmatrala para-

lelno: jedna sledi analizu slobode od, a druga analizu

24 Dana Villa, Politics, Philosophy and error, Princeton, New Jersey:Princeton University Press, 1999, p. 4.

25 Young-Bruehl, E., For the Love o the World, New Haven & Lon-don: Yale University Press, 1982.


27/252

27

slobode za.26 Ovo moe dati dva pravca istraivanjimanjenog dela; prvi neposredno proistie iz njenih straho-

va i zabrinutosti koje izraava u knjigama Izvori totalita-rizma iAjhman u Jerusalimu,a konano bi moda vodioi ka potencijalnim teorijskim reenjima u naalost nedo-

vrenom delu ivot duha; drugi tok potie s istog izvora,ali se moe posmatrati i nezavisno jer predstavlja temelj

jedne nove politike teorije kakva je izloena pre svega u

delu Vita Activa i nastavku koji posebno tematizujemoderno doba, u delu O revoluciji. Oba ova pravca, prvikao sloboda od, a drugi kao sloboda za, znaajni su presvega za razumevanje politikog u delu Hane Arent.

Osim ve pomenutih knjiga ostali znaajni tekstoviHane Arent su sakupljeni u nekoliko zbirki eseja (odkojih su neke objavljene posthumno) i predstavljaju dalje

razvijanje u osnovi istih pravaca istraivanja Ljudi umranim vremenima, Izmeu prolosti i budunosti,Jevre-jin kao parija, Ogledi o razumevanju. Dva njena teksta sunapisana pre nego to je napustila Nemaku 1933. godine,ali su prevedana i objavljena tek nakon 1945. godine:Ljubav i sveti Avgustin i Rahela Farnhagen. Iako pripada-

ju periodu koji bi se mogao nazvati predarentovska

Arent, ona sma se ovim tekstovima stalno i iznova vra-ala, te su oni, u tom smislu, prisajedinjeni najvanijimputanjama njenog dela. Njena prepiska zasluuje poseb-nu panju kao znaajan dodatak teorijskim stanovitimai argumentima, ali je i najbolja ilustracija njenih dilema inedoumica (to se posebno odnosi na prepisku s Jaspersom/Karl Jaspers/, njenim proesorom i prijateljem, s njenim

suprugom Hajnrihom Bliherom /Heinrich Blcher/, pri- jateljicom Meri Makarti /Mary McCarthy/ i mnogimadrugima) u toj meri da su izvesni delovi prepiske dali

26 Berlin, I., wo Concepts o Liberty, u: Berlin, I., Four Essays onLiberty, Oxord & New York: Oxord University Press, 1969.


28/252

28

povoda velikim kontroverzama (s Martinom Hajdegerom,Geromom olemom /Gershom Scholem/, itd.).

Posle smrti Hane Arent, ostalo je mnotvo neobjavlje-nih, i to veoma znaajnih rukopisa ije sreivanje i obja-

vljivanje tee i danas. Osim najpoznatijeg takvog rukopi-sa, Lie o the Mind(ivot duha), zatim Essays in Under-standing (Ogledi o razumevanju) i brojnih prepiski, uposlednjoj deceniji objavljeno je nekoliko tematski prire-

enih zbornika njenih tekstova. Prvi u ovom nizu zbor-nika je Responsibility and Judgment(Odgovornost i rasu-ivanje), drugi je he Promise o Politics (Obeanje politi-ke), i poslednji, he Jewish Writings (Jevrejski spisi).27 Uovim zbornicima su prikupljeni, pored poznatih, i dosada neobjavljeni tekstovi Hane Arent kao i tekstovi kojisu rani je objavljeni u skraenoj ili nepotpunoj verziji.

Zasluge za ove zbornike kao i za ouvanje i sreivanjenjene celokupne zaostavtine pripadaju pre svega njenimbliskim saradnicima, prijateljima, ak nekadanjim stu-dentima, koji su danas najznaajni ji poznavaoci njenihdela; meu njima pre svega Deromu Konu (JeromeKohn). I najzad, umesto opteg uvoda u delo Hane Arent,ovde sledi jedan pristup gde e nas kroz njeno delo i

ono to je u tome bitno za pitanja koja su ovde postavlje-na voditi njeni najznaajniji interpretatori/ke.

*

Margaret Kanovan je jednaod prvih teoretiarki koja je napisala knjigu u celosti

posveenu Hani Arent. Nakon gotovo dve decenije Kano-

27 Arendt, H., Responsibility and Judgment, Jerome Kohn (ed.), NewYork: Schocken Books, 2003; Arendt, H., Te Promise o Politics,Jerome Kohn (ed.), New York: Schocken Books, 2005; Arendt, H.,Te Jewish Writings, Jerome Kohn (ed.) New York: Schocken Books,2007.


29/252

29

van joj se ponovo vraa, poto je prva knjiga, po njenom vlastitom priznanju, bila tek poetak tumaenja nepre-glednog materijala koji nude njena dela. Kako je prvaknjiga napisana 1974. godine, ponovno itanje, i drugaknjiga, trebalo je da proizvedu jednu temeljniju analizukoja bi obuhvatila sve objavljene i neobjavljene tekstoveHane Arent. Kanovan je ovde elela da koriguje uobiaje-no shvatanje kojim se knjizi Vita activa u opusu Hane

Arent dodeljuje toliko vaan poloaj da ju je moguetumaiti izolovano od svega drugog to je napisala.Kanovan, meutim, posebno istie znaaj knjige Izvoritotalitarizma i injenicu da je politika misao Hane Arentutemeljena na releksijama o politikim katastroama kojesu se odigrale sredinom veka.28 Njena odluka da odaberepristup kojim se naglaava poziv da se odgovori svetu,

dovodi do eksplicitnog ormulisanja pojma odgovornosti.Politika poruka koja je ponikla iz iskustava koja su or-mirala njenu teoriju, jeste humanistika poruka politikeposveenosti (political commitment): treba preuzeti odgo-

vornost za ono to se dogaa u svetu....29 Kanovan netvrdi da je ovo nedvosmislen, nepokolebljiv stav, jer mi-ljenje staje na put potrebi da na ovaj zahtev odgovorimo,

s obzirom na to da podrazumeva povlaenje iz sveta.Kanovan, tavie, istie da su u delu Hane Arent ove dvepotrebe ponekad potpuno neusaglasive. Predmet raspra-

ve [to jest beskrajnog unutranjeg dijaloga izmeu menesme i mene tokom procesa miljenja] i jedna od najzna-ajnijih tema kojima se Arent bavila, jeste odnos izmeumiljenja i delovanja, ilozoije i politike.30

28 Canovan, M., Hannah Arendt. A Reinterpretation o Her PoliticalTought, Cambridge & New York:Cambridge University Press,1992, p. 7.

29 Canovan, M., op. cit., p. 11.



30/252

30

Rad Margaret Kanovan valja posebno izdvojiti zbognaina na koji ona predstavlja posao miljenja u deluHane Arent; takoe treba naglasiti da je ona jedna odretkih interpretatora/ki koji/e govore o ilozoiji, a ne oteoriji, misli, releksijama ili o vita contemplativa, imese kod drugih interpretatora napetost izmeu politike iilozoije koja je prisutna u delu Arent esto zamagljuje iostaje nejasna. Odnos Hane Arent prema ilozoiji ne

moe se itati jedino na osnovu njenog poznatog i nedvo-smislenog odbacivanja ilozoije u kontekstu politikog,kakvo nalazimo u njenoj knjizi Vita activa. Pozivajui sena brojne tekstove, ukljuujui i neke neobjavljene, Kano-

van detaljno pie o tom odnosu, i potkrepljuje to njenimshvatanjima razliitih ilozoskih pozicija. Izuzmemo limit o ilozoskom padu do kojeg je dovelo suenje

Sokratu i njegova smrt, kada je polis bio nemoan ilinesklon da mu omogui bezbednost, postoje i nekiaistorijski, inherentni uzroci napetosti izmeu onog poli-tikog i ilozoije. Miljenje, naime, zahteva povlaenje izsveta, osamu nepomirljivu s idejom politikog koja jezasnovana na postojanju mnotva ljudskih bia. In-sistiranje na toj vrsti mira sa sobom esto moe proizvesti

i potrebu za vrstom vlau i izvesnu vezu izmeu ilo-zoije i totalitarizma.31 Margaret Kanovan, meutim,tvrdi da je kod Hane Arent pre re o riziku koji sa sobomdonosi ilozoski poziv nego o sutinskom atributu ilo-zoije. Reenje ovog problema bi mogla da ponudi kate-gorija rasuivanja, bitna kategorija teorijske releksije udelu Hane Arent, koja se, iako je istovremeno bez sumnje

povezana sa svetom, ne moe sasvim odvojiti od ilozoije. Premda Kanovan tu mogunost istie, ona odatle neizvodi zakljuak da Arent veruje kako ilozoija utie naono politiko. Margaret Kanovan, meutim, opaa jo



31/252

31

jedan od elemenata u teoriji H. Arent, i to moda jedanod najvanijih: Od svega to je imala da nam porui,

verovatno je najneodlonija ona poruka koja se tieodgovornosti za politiku, odnosno za nae dunosti dabudemograani i graanke koji se staraju o svetu ipreu-zimaju odgovornostza ono to se ini u nae ime.32

U svojoj obuhvatnoj studiji Politika ilozoija HaneArent Mauricio Paseren dAntrev (Maurizio Passerin

dEntreves) istie etiri teme koje su tu za njega kljune:modernost, delovanje, rasuivanje i graanstvo. dAntrev,kao i mnogi drugi, smatra da Arent pripisuje pojmumodernosti prvenstveno negativnu konotaciju, dovodeiga u vezu s usponom onoga to ona naziva drutveno (thesocial)koje je okrenuto iskljuivo odranju bioloke egzi-stencije podstaknuto potronjom i otro suprotstavljeno

politikom (the political). U knjizi Vita activa prati sepostepeno istorijsko povlaenje i najzad konaan porazoveka koji jeste, ili bi trebalo da bude pre svega zoonpolitikon prvo pred ovekom koji je obeleen kao animallaborans, onaj koji (samo) zbrinjava sopstvenu egzistenci-

ju, a kasnije i pred onim koji je predstavljen kao homoaber, a koji je usredsreen (samo) na proizvodnju sveta

materijalnih dobara. Kategorije delovanja (action) i rasu-ivanja (judgment) takoe predstavljaju dobar izbordAntreva u analizi politike teorije Hane Arent, jer je udelovanju sadrano njeno vienje procesa politikog, dokbi razmatranje rasuivanja, uprkos tome to nikada nijedo kraja izvedeno, moglo da uputi na jedan od idealnihishoda ovog procesa. Meutim, poseban znaaj za teme-

ljene pretpostavke politike teorije H. Arent, iz savremeneprespektive, ima to to dAntrev naglaava tezu o veta-kom konstruisanju politikog i kategorije graanstva:Kakve su posledice njenog isticanja vetake prirode

32 Canovan, M., op. cit., p. 276 (naglasila D. D.).


32/252

32

politikog ivota, oevidno pokazuje ogluivanje o svakoneoromantiarsko pozivanja na Volk i etniki identitet kaotemelja politike zajednice. Arent ostaje pri tome da etni-ki, verski ili rasni identitet pojedinaca nema znaaja zanjihovgraanski identitet, te da stoga nikada ne treba dapostanu osnova za lanstvo u nekojpolitikoj zajednici.33

Ovim dAntrev stavlja dela Hane Arent u kontekstjednog od znaajnih pitanja savremene ilozoije i savre-

mene politike teorije. Re je o pitanju identiteta i odnosukoji identitet (treba da) ima u konstituisanju politikezajednice; a pitanja identiteta, jesu jedan od kontrover-znijih problema u miljenju Hane Arent. Ostavimo li postrani razliite disciplinarne pristupe, teorijska razmatra-nja i zaplete koje pritom ova pitanja inae otvaraju,34moemo rei da je Hana Arent na raspolaganju imala vie

identiteta koji su mogli biti tematizovani. Za veinu nje-nih savremenika/ca bio je releventan prvenstveno njen jevrejski identitet, a za ovu interpretaciju je, osim toga,vana i injenica da je bila ena. I premda su je oba iden-titeta na ovaj ili onaj nain inila ranjivom, njen jevrejskiidentitet je imao mnogo vie politikih posledica.35 Oteorijskom aspektu ovog pitanja osim opsenih studija

iji su autori Riard Bernstin, Dagmar Barnou (DagmarBarnow), Bat-Ami Bar On (Bat-Ami Bar On) u svojimradovima o tome su pisali i mnogi drugi, meu kojimasu Derom Kon, ejla Benhabib (Seyla Benhabib), itd.36

33 Passerin dEntreves, M., Te Political Philosophy o HannahArendt, London & New York: Routledge, 1994, p. 16.

34 Iscrpan pregled znaenja u: Predrag Krsti, Identitet, u: Alek-sandar Molnar (ur.), Kulturno-etike pretpostavke civilnog drutva.Pojmovnik civilnog drutva III, Beograd: Grupa 484, 2004.

35 Videti, Arendt, H.,Jewish Writings, Jerome Kohn (ed.), New York:Schocken Books, 2007.

36 Bernstein, R. Hannah Arendt and the Jewish Question, Cambrid-


33/252

33

Kao Jevrejka u Nemakoj neposredno je svedoila ousponu reeg rajha; u to vreme zapoela je svoja istrai-

vanja o Raheli Farnhagen (Rahel Varnhagen), takoenemakoj Jevrejki, ali s kraja 18. i poetka 19. veka. Iz tihistraivanja potiu vani pojmovi i metaore njene teorij-ske misli, kao to su parija (pariah) i skorojevi (parve-nu), reite metaore za dva opredeljenja, za dva antipodau odnosu na pozicioniranje u drutvenim strukturama.

Bavei se prethodno pojmom ljubavi u ilozoiji AurelijaAvgustina, Arent ovime naputa ono to je u prvi mahmoglo izgledati kao bezbedno tle rane srednjevekovneilozoije i ulazi u svet realnosti i politikog. okom sa-stavljanja biograije jedne Jevrejke, to je za nju, u datimokolnostima bio i proces izvesnog osveivanja, Arent senije pribliila samo svom jevrejskom identitetu ve je za

nju time otvoreno i pitanje politikog identiteta. Oseajuito kao neto to e je pratiti od tada pa sve do kraja ivo-ta, Arent politiko pitanje najpre prepoznaje u jevrej-skom pitanju. u treba traiti osnove za njeno uverenjeda je jevrejsko pitanje u modernom dobu prvenstvenopolitiko pitanje.37 Za nju ije je jevrejstvo bilo bezdvoumljenja sekularnog karaktera presudno je zalaga-

nje za to da se emancipacija Jevreja moe postii jedinopolitikim delovanjem, ako se jevrejski narod bori zasvoja prava u ime svog jevrejskog identiteta.38 Iz pismaGeromu olemu znamo da je svoj jevrejski identitet

ge, Massachusetts: Te MI Press, 1996; Barnow, D., Hannah Arendtand the German-Jewish Experience. Visible Spaces, Baltimore & Lon-don: Te Johns Hopkins University Press, 1990; Bar On, B-A., TeSubject o Violence, Lanham, Oxord: Rowman & Littleeld Publis-hers, 2002; Kohn, J., Preace: A Jewish Lie:1906-1975, u: Arendt,H., Te Jewish Writings.

37 Bernstein, R., op. cit., p. 186.

38 Bernstein, R., op. cit., p. 10.


34/252

34

smatrala nespornom injenicom svog ivota. Dakle,nita manje i nita vie od toga. Od knjige Rahela Farn-hagen i ranih tekstova, kao to su Jevrejin kao parija iMi, izbeglice, sve do knjiga Izvori totalitarizma iAjhmanu Jerusalimu, Arent razmatra jevrejsko pitanje imajui naumu jasan politiki stav u ijoj je osnovi, kako je ona go-

vorila, samo jednostavna bazina zahvalnost za sve tojeste kako jeste.

ejla Benhabib smatra da se jevrejsko i ensko pita-nje kod Hane Arent mogu razumeti valjano samo ako seposmatraju zajedno. Izvore iz kojih potie njena teorijatreba traiti u kategorijama ene i Jevrejina (tim teorijskitoboe marginalnim kategorijama koje su u egzistencijal-nom smislu, meutim, kljune) ili, da budemo precizniji,u injenici da je Arent bila nemaka Jevrejka....39 Iako

postoji obimna graa koja dokazuje da je pravac itavomnjenom miljenju dala istorijska pojava totalitarizma koju Arent deinie pomou antisemitizma nije ostaonikakav opipljivi trag koji bi potkrepio ideju da je njenrodni identitet bitno uticao na nain na koji je mislila, izega i prizlazi lament ejle Benhabib: Puke injenice iznjenog ivota i izvanrednost njenih intelektualnih dosti-

gnua nagone nas na to da je prisvojimo za eministikumisao....40

Benhabib spada u retke teoretiare/ke koji/e su palji-vo i temeljito itali/e knjigu Rahela Farnhagen sa eljomda se ovaj tekst utka u sve bitne stupnjeve teorijskograzvoja Hane Arent. No, to je, dakako, tek deli interpre-tacije koju nudi ejla Benhabib. Ona se kroz teoriju Hane

Arent u osnovi kree hronoloki. ematski, Benhabibrazmatra najsloenija i najkontroverznija pitanja, poput

39 Benhabib, S., Te Reluctant Modernism o Hannah Arendt, Lon-don New Delhi: Sage publications, 1996. p. xxxiv.

40 Benhabib, S., op. cit., p. xxxiii.


35/252

35

delovanja, zla, rasuivanja, javnog prostora i usponaonog drutvenog (the rise o the social). Benhabib neepropustiti ni ona pitanja koja su esto pogreno tumae-na, kao ni ona na koje se retko obraa panja, na primer:pitanja metodologije, modernosti, radnikog pokreta,rase i identiteta, odnosa koji Arent ima prema Marksu(Karl Marx), Hajdegeru, kao i obrnuto, odnosa drugihprema delu same Hane Arent, poput Jirgena Habermasa

(Jrgen Habermas).ejla Benhabib i Riard Bernstin slau se oko jo jed-nog znaajnog elementa u tumaenju Hane Arent okotumaenja kategorije zla. Pitanje koje se tie razliitihpristupa analizi zla ve je ranije pomenuto: razmatrajui,naime, razliite naine na koje je Arent koristila pojamzla, Riard Bernstin dolazi do zakljuka da ona ne menja

svoja izvorna otkria, iako ih kasnije razrauje.41

ejlaBenhabib, pak, tvrdi da se doprinos Hane Arent ne tiesamo narativa o zlu radikalnom ili banalnom; ona jenezaobilazna po sutinski dubokom nainu promiljanjao njemu. o e nam u krajnjoj instanci omoguiti da rasu-ujemo o zlu, da imenujemo konkretne sluajeve zla injegove maniestacije kao zloine protiv ovenosti.

Iako je oito da je stavovi Hane Arent ponekad iritira- ju, a ponekad i asciniraju, Benhabib je prema njenomdelu uvek izrazito kritina, prilazei teorijskim postavka-ma Hane Arent u najboljoj ilozoskoj tradiciji, odnosno uskladu s onim to je smatrala potrebama naeg doba.Meutim ono to je po njenom miljenu neupitno jeste toda Hana Arent pripada upravo toj, najboljoj ilozoskoj

tradiciji. Benhabib ovde zapaa izvesnu napetost, ali je, pomom miljenju, i pogreno tumai: Postojano prisustvoizvesne napetosti koja je za njeno delo [delo Hane Arent]centralna, moe se uoiti tek kad se one vie ilozoske

41 Bernstein, R., op. cit.


36/252

36

releksije o delovanju, identitetu i mnotvenosti postave ukontekst razvoja njene politike misli u celini: re je onapetosti koja postoji izmeu moralnog i politikog uni-

verzalizma u miljenju o problemima ovoga veka, od cio-nizma i imperijalizma do sudbine ljudi bez drave i sue-nja Ajhmanu, s jedne strane, i odanosti grkom ilozo-skom etosu kakav upoznaje na predavanjima MartinaHajdegera 19241925. godine, koja opstaje tokom itavog

njenog ivota, s druge. Zbog te napetosti ona ostaje pred-stavnica moderne misli i protiv svoje volje.42

a napetost u spisima Hane Arent ne proizlazi izreleksija i miljenja koja ne odgovaraju svome vremenu,ili iz njene nevoljnosti da se pomiri s modernou, ve jeposledica toga to Arent neprestano dovodi u pitanjesvoju disciplinarnu lojalnosti, svoj odnos prema ilozoiji.

Ozbiljniji problem u interpretaciji ejle Benhabib sastojise u tome to iako primeuje egzistencijalistike i anti-utemeljivake impulse kod Hane Arent ona ne prestajeda traga za temeljima i uporno nastoji da ih ustanovi.ako, izmeu ostalog, tvrdi: Poziciju na kojoj je milje-nje Hane Arent u sutini utemeljeno, nazvau antropo-lokim univerzalizmom.43

Hana Arent se u svojoj politikoj teoriji bavila mno-gim pitanjima koja su bitna za savremenu eministikuteoriju. a se pitanja mogu razmatrati ili paralelno ili takoda ak mogu imati izvor u delima Hane Arent; tako, naprimer: sloena pitanja identiteta i iskljuivanja drugog,rascep izmeu teorije i politikog delovanja, istraivanjekategorija koje daju teorijski okvir, kao to su vreme, pro-

stor, mesto; i najzad, neprestano preispitivanje u sklopupostavljanja pitanja odgovornosti. Sva ova pitanja jesudanas take spora, i u tumaenju teorije Hane Arent i u

42 Benhabib, S., op. cit., p. 198.

43 Benhabib, S., op. cit., p. 195.


37/252

37

eministikim teorijama, tako da nema potrebe posebnoisticati da mnogi interpretatori/ke Hane Arent i mnoge/ipredstavnice/i savremene eministike teorije ne nude niprivid da su razreile ijedan od ovih problema.

Feministika recepcija Hane Arent se kretala u kraj-nostima: eministkinje su o njoj govorile i otvorenoneprijateljski i potpuno zadivljeno.44 U istorijskom sledu jer ovde ve imamo istoriju recepcije prve reakcije se

javljaju ve po objavljivanju knjige Vita activa. Dobro jepoznat ogoreni napad Edrijen Ri, zasnovan na ponekadi ideoloki postavljenom eministikom postulatu dalino jeste politiko, zbog ega sa eministikog stanovi-ta ne moe biti pregovora oko podvajanja privatnog i

javnog kakvo nalazimo kod Hane Arent: itanje jednetakve knjige koju je napisala veoma uena ena raskonog

duha moe biti bolno iskustvo, jer ona otelovljuje tragedi- ju enskog duha napajanog mukim ideologijama.45Meri Dic (Mary Dietz) smatra da su u eministikoj inter-pretaciji dela Hane Arent pojavili stupnjevi: alo-centrine46 i ginocentrine Arent.47 umaenja EdrijenRi i Meri OBrajen (Mary OBrien) oznaavaju alocen-trinu Hanu Arent, a tumaenja Nensi Hartsok (Nancy

44 Videti, Kirstie McClure, Te Odor o Judgment: Exemplarity,Propriety and Politics in the Company o Hannah Arendt, i Kim-berley Curtis, Aesthetic Foundations o Democratic Politics in theWork o Hannah Arendt, u: Craig Calhoun & John McGowan,(eds.). Hannah Arendt and the Meaning o Politics, Minneapolis: Uni-versity o Minnesota Press, 1997.

45 Adrienne Rich, Conditions or Work: Te Common World oWomen, On Lies, Secrets, and Silence, New York: W. W. Norton &Company, 1979, p. 212.

46 Dietz, M., Feminist Receptions o Hannah Arendt, u: Honig,B., (ed.), Feminist Interpretations o Hannah Arendt, University Park,Penn.: Te Pennsylvania State University Press, 1995. p. 23.

47 Dietz, M., op. cit., p. 26


38/252

38

Hartsock) i Din Betke Eltajn (Jean Bethke Elstein) kojasu se pojavila kasnije su reprezentativna za ginocentri-no tumaenje Hane Arent i ove interpretacije, poredostalog, posebno naglaavaju znaaj koji Arent pridajekonceptu moi raanja (natality), odnosno ljudske spo-sobnosti za nove poetke. Iako oba pristupa, i alocentri-ni i ginocentrini, polaze od rodne (gender) perspektive tipristupi tumae (i vrednuju) dela Hane Arent sa stanovi-

ta politike identiteta. Ono to je indikativno za politikeidentiteta, posebno u krajnjim konsekvencama ovog sta-novita, se u savremenoj literaturi oznaava jo i kaoetniki model identiteta,48 model koji je paradigmatianza iskljuivanje Drugog i drugaijeg. Naglasak u argu-mentaciji Hane Arent u odbacivanju ovakvog pristupanije toliko na iskljuivanju, koliko je, kao to je ve ree-

no, u tome da za nju etniki, verski ili rasni identitetpojedinaca nema znaaja za njihovgraanski identitet, teda stoga nikada ne treba da postanu osnova za uee unekojpolitikoj zajednici.49 Iz tog razloga Meri Dic se usvojoj analizi potom okree eministikim recepcijamakoje, kako ona kae, vie obeavaju: na asocijativni model

javnog prostora koji nudi ejla Benhabib, Dic nadovezuje

shvatanje agonistike politike Boni Honig, i time otvaradrugaije, produktivnije sporove o teoriji Hane Arent.

Pojam moi raanja (natality) zasluuje posebnupanju ne samo zato to se sve ee pojavljuje u tumae-njima dela Hane Arent ve zato to se, sledstveno tome,

javlja i u politikoj teoriji.50 aj pojam, uz pojmove ivota

48 Anamari Dagouz, Uvod u queer teoriju, Beograd: Centar za en-ske studije, 2007, str. 69 (naglasila D. D.).

49 Passerin dEntreves, M., op. cit , p. 16.

50 Pojam natality znai mo ili mogunost raanja, ali zahtevai dodatno razjanjenje: pre svega to da se jasno razlikuje od f

ziolokog ina po/raanja; i, ako se prevodi kao rodnost da se


39/252

39

i ljubavi, ini okvir u kome Julia Kristeva tumai HanuArent. Nain na koji Kristeva ita Hanu Arent proizvodiposeban oblik intelektualne biograije; kree se od narati-

va o njenom ivotu, kroz psihoanalitiki pristup, sve domesta koja naracija, ali i drugi pojmovi kao to su rasui-

vanje, miljenje, htenje, imaju u teoriji Hane Arent. Izborda se temelj dela Hane Arent vidi u kategoriji ivota moebiti problematian, jer, kako uostalom i sma Julia

Kristeva priznaje, taj pojam Arent eksplicitno koristi dabi imenovala upravo obrnuto, a to je onaj izbor koji onamanje vrednuje, dakle, one pravce kretanja u drutvu kojisu samo zbrinjavanje nunog, svakodnevnog opstanka(esto samo sopstvenog); te, prema tome, taj ivot nemapo sebi odlike posebnosti i mogue vrednosti ljudskog,

ve je samo deo krunog kretanja prirode. ivot je pro-

ces koji posvuda troi trajnost, unitava je ... dok sekonano mrtva materija ... rezultat malog, pojedinanogkrunog ivotnog procesa, ne vrati sveobuhvatnom kru-enju prirode....51 Izvodei svoje zakljuke na osnovunaziva koje Arent daje svojim delima (Lie o the Mind,Vita Activa) i termina kojima obeleava vane pojmove(vita activa i vita contemplativa), a pre svega na osnovu

znaaja koji pridaje pojmu moi raanja (natality), JuliaKristeva tvrdi da je preispitivanje ove undamentalne

vrednosti [ivota] ... ono to tiho objedinjuje celokupanrad H. Arent, od njene disertacije o Avgustinu do nedo-

vrenog rukopisa o rasuivanju.52 Uvezivanjem kategori-

nikako ne brka sa pojmom koji u engleskom jeziku glasi gender.

(U prevodu Human Condition na hrvatski jezik, Vita Activa,

pojam natality je preveden kao natalitet, to takoe nikako ne

odgovara znaenju koje je Arent dala ovom pojmu).

51 Arendt, H. Vita Activa, Zagreb: August Cesarec, 1991, str. 80.

52 Kristeva, J. Hannah Arendt, New York: Columbia University Pre-ss, 2000, p. 8.


40/252

40

ja ivota i moi roenja gubi se ono do ega je Hani Arentposebno stalo, a to je politiko delovanje. Druga rancu-ska teoretiarka, Fransoaz Kolen (Franoise Collin) osla-njajui se takoe na znaaj pojma te moi, moi raanja(natality)odreuje znaenje tog pojma neto drugaije, au svakom sluaju vie u duhu politike teorije HaneArent, pre svega kao poetak, kao simbol novog; daljedistinkcije koje ona pravi jo vie izotravaju kategorijalni

aparat H. Arent u duhu politike teorije, naime, Upravokroz mo raanja koncept ivota se paradoksalno vezujeza delanje... (...) [R]aanje je ona taka u kojoj se artiku-lie i prelazi iz biolokog u biograski ivot, ....53 Svakipoetak je nova mogunost; Hana Arent zavrava svojerazmatranje najmranijeg razdoblja nae novije istorije uknjizi Izvori totalitarizma ovako: [P]oetak pre no to

postane istorijski dogaaj, jeste najvia ovekova sposob-nost; sa politikog stanovita on je isto to i ovekovasloboda. (...) Svako novo roenje jemi taj poetak....54 Utom kontekstu postaje jasno da je pojam moi raanja(natality)i mogunost koju taj koncept nagovetava a to

je novi poetak zapravo metaora za opredeljenje da seak i u suoavanju sa namranijim nikada ne predajemo.

Ovakav psihoanalitiki pristup, koji u tumaenjuHane Arent ima Julia Kristeva bi moda mogao objasniti,manje ili vie ubedljivo, u sklopu konkretnih biograskihelemenata, zato je upravo Hana Arent mislila na nekiodreeni nain, ali je zapravo manje relevantan za razvi-

janje objanjenja onoga ta ona jeste mislila; i najzad inise da je takav pristup manje relevantan za odgovore na

53 Collin, F., Birth as Praxis, u: Hermsen, J. & Villa, D. (eds.), TeJudge and the Spectator. Hannah Arendts Political Philosophy, Leuven,Belgium: Peeters, 1999, p 103 (naglasila D. D.).

54 Arent, H., Izvori totalitarizma, Beograd: Feministika izdavakakua, 1998, str. 487.


41/252

41

pitanja dananjice. Osim toga opasnost od preuveliava-nja znaaja psihoanalize ako se ona ne tumai kao jo

jedno od moguih tumaenja u nizu drugih tumaenja,ve kao terapeutski pristup jeste ta da emo biti sklonida poverujemo kako se od bolnih pitanja moemo (jed-nostavno) izleiti.

U interpretaciji H. Arent koju nudi Kristeva iznena-uje nekoliko stvari ako se uzme u obzir da je Kristeva

ilozokinja ije su knjige, kako neki/e smatraju, deokanona eminstike teorije: na primer, nain na koji onarazmatra odnos Hane Arent i Hajdegera. Hajdeger jeimenovan kao mudrac (sage), ak gospodar, uitelj(master) iz Marburga, a tu je i izjava da se u pojedinimizborima koje je pravila Arent radilo o enskoj zavisnosti( eminine dependency)!55 Meutim, s druge strane,

Kristeva je napisala prvi tom trilogije o enskom geniju,56

koji je posveen Hani Arent, a svojim argumentima jeuticala i na neke savremene teoretiarke57.

U okviru savremenih interpretacija Hane Arent sve semanje izdvajaju, kao posebne, oznake eministikih pri-stupa, ali ne zato to su odsutne, ve zato to se u okvirubilo kog ozbiljnog pristupa jednostavno podrazumevaju;

u tom smislu i studija Lize Dejn Di (Lisa Jane Disch)takoe zasluuje panju. Ispitujujui i procenjujui argu-mente ona predlae u osnovi drugaiji pristup, metodo-

55 Kristeva, J. Hannah Arendt, New York: Columbia UniversityPress, 2000, p. 17, 172, 187. Problematian je i izvor koji Kristeva utom kontekstu sasvim nekritiki koristi. Videti, Ettinger, E., Hannah

Arendt Martin Heidegger, New Haven & London: Yale UniversityPress, 1995.

56 Kristeva, J. Le genie eminin, t I, Hannah Arendt, Paris: Fayard,1999.

57 Videti, Birmingham, P., Hannah Arendt and Human Rights. TePredicament o Common Responsibility, Bloomington & Indianpolis:Indiana University Press, 2006.


42/252

42

loko poimanje rada Hane Arent, zagovarajai da je re ometodi koji podriva itavu (ilozosku) tradiciju. Pripo-

vedanje (storytelling) u ovom sluaju nije neto to (se)samo belei, ve se smeta u kontekst i biva suprotstavlje-no arhimedovskom miljenju, te se u skladu s tim izvodikao pristup osoben Hani Arent i njenim subverzivnimnamerama. S druge strane, arhimedovska norma podra-zumeva stalno pribegavanje takozvanoj nepristranosti i

objektivnosti, kao i shvatanju moi u smislu dominaci-je.58 Problem s pristupom Lize Di je u tome to je on ucelosti konstruisan uprkos donekle slabom i neupadlji-

vom poricanju59 u cilju suprotstavljanja ilozoiji, kojase bez ikakvih odstupanja i u celini poistoveuje s arhi-medovskim miljenjem; taj pristup Lize Di se daljerazvija i kao tvrdnja da je Arent u potpunosti odbacila

ilozoiju. Odnos Hane Arent prema ilozoiji je zapravodaleko sloeniji, o emu e jo biti rei.Meutim, postaviti tradicionalnu metodologiju za

koju je paradigma ilozoija naporedo s metodom HaneArent, pokazalo se, veoma produktivnim. Pored mnogihdrugih pojmova koje razmatra (razumevanje, rasuiva-nje, kristalizovanje, uobrazilja, poseivanje,60 itd.), L.

D. Di u objanjavanju arentovskog pristupa podsea nametaoru oslonca (Gelnder). Ovu metaoru L. D. Didalje dopunjava, razvijajui je kroz objanjenje HaneArent koje se pojavljuje u drugom kontekstu, i to u tekstu

58 Lisa Jane Disch, Hannah Arendt and the Limits o Philosophy,Ithaca & London: Cornell University Press, 1994. p. 18-19.

59 Lisa Jane Disch, op. cit., p. 29, napomena 24.

60 Pozivajui se na Kantov spis Veni mir, Hana Arendt kae: Mi-sliti proireno znai pripremiti uobrazilju da krene u pohode. Videti,Arendt, H., Lectures on Kants Political Philosophy, Chicago: Univer-sity o Chicago Press, 1982. p. 43. L. D. Di razvija znaenje ovogizraza, pripremiti uobrazilju da krene u pohode.


43/252

43

o odgovornosti: Osloncem (Gelnder) [Arent] nazivakategorije i ormule koje su duboko ukorenjene u naemduhu, ali ija je iskustvena osnova odavno zaboravljena iija uverljivost lei samo u njihovoj intelektualnoj dosled-nosti, a ne u tome to odgovaraju stvarnim dogaajima.61Samoreleksija Hane Arent o onom to postaje zatitniznak njene teorije i mera njene teorijske hrabrosti, Den-ken ohne Gelnder (miljenje bez oslonca), ovim dobija

svoje potpunije znaenje.Hana Pitkin (Hanna Pitkin) koristi pristup smeHane Arent, ak i kad to ini protiv nje, da bi istraila,podrila, i najzad, iznela kljune stvari na videlo; da bi,ukratko, u najboljoj arentovskoj tradiciji, krenula ispoet-ka: Utoliko je Arent bila u pravu kada je insistirala natome da je nama potrebna politizacija, buenje stvar-

nih sposobnosti, potreba i odgovornosti kod ljudi koji susada potlaeni, nevidljivi ili neodgovorni. Ovde se podpolitizacijom ne misli ni na uveani upravljaki upad upri vatni ivot pojedinaca, ni na posluno pokoravanjezvaninim vlastima ve, ba tome suprotno, na odgovornoi delotvorno uee u samoupravi koje se obraa stvarnimnevoljama i potrebama ljudi.62

Hana Pitkin se upustila u razmatranje naina na kojije konstruisan koncept drutvenog (the social) pre svegau delu Vita activa, uzimajui u obzir i itav niz zamrenihokolnosti, kao i teorijske odgovore Hane Arent, njihovuretoriku, psiholoke temelje i dijalektiku apstraktnost.Nastojei da razmrsi ovaj vor, Hana Pitkin se vratilaprvobitnim konstruktima i metaorama kojih se Arent

61 Lisa Jane Disch, op. cit., p. 144. Navod je iz: Hannah Arendt, Li-na odgovornost pod diktaturom, Re59/5, septembar 2000, str. 396.

62 Hanna Fenichel Pitkin, Te Attack o the Blob. Hannah ArendtsConcept o the Social, Chicago & London: Te University o ChicagoPress, 1998,p. 283 (naglasila D. D.).


44/252

44

nije odrekla ni kasnije: pariji i skorojeviu. Arent se divi-la svesnom politikom izboru Bernara Lazara (BernardLazare) da o sebi govori kao o pariji, a kritiki se osvr-tala na momente gde je Rahela Farnhagen birala da budeskorojevi, dakle, kada je pristajala na asimilaciju negira-njem svog identiteta zbog drutvenog priznanja. o je

verovatno navelo Hanu Arent ne samo da i u sebi prepo-zna pariju i da s prezirom odbaci izbor skorojevia, ve i

na to da pariju povee s pojmom politikog, a metaoruskorojevia sa onim to je nazvala drutvenim (the soci-al). Hana Pitkin tvrdi da je rast i razlivanje drutvenog(the social) na raun politikog u delu Hane Arent popri-milo tako dinovske razmere i gutalo sve, unevi u sebe irazne oblike narastajueg zla zbog ega je ona imenovalaovaj enomen Arentovske politike teorije kao Blob.63

Iako Pitkin ovde daje Hani Arent za pravo, ona nam uka-zuje na to da Arent ne iznosi sasvim pogrenu dijagnozu, jer problem postoji. Neto jeste pogreno. A kako onodrutveno nije Blob, na zadatak nije da ubijemo udo-

vite ve da se mi rekonstituiemo: da reorganizujemoinstitucije, reormiemo karakter, dovedemo u pitanjenae ideje. (...) U nama je, naalost, problem; na sreu, u

nama je i reenje problema.64Poput Margaret Kanovan, autorke prve knjige o Hani

Arent, i Dejna Vila (Dana Villa) je iza sebe takoe ostaviodve knjige,65 od kojih se prva, Arent i Hajdeger: sudbina

63 Te Blob, (lm Paramountprozvodnje, 1958. godina, reija IrvinJevorti /Irvin Yeaworthy/) je, kako tvrdi Hana Pitkin, deo masovnescience ction ki produkcije u vreme hladnog rata, 1950tih, u kojojse pojavljuju udovita, vanzemaljci, kao i Blob, toje elatinastamasa koja guta ljude i tako raste.

64 Hanna Fenichel Pitkin, op. cit.,p. 284 (naglasila D. D.).

65 Osim dve knjige koje su u celini posveene Hani Arent, DejnaVila se i u ostalim studijama takoe oslanja na politiku teoriju H.Arent. Videti, Dana Villa, Socratic Citizenship, Princeton & Oxord:


45/252

45

politikog, bavila analizom sredinje kategorije njene poli-tike teorije, kategorije politikog delovanja. Analiza delaHane Arent u kontekstu zapadne ilozoske tradicije(Platon, Aristotel, Kant, Nie i Hajdeger, itd.) je posebnoplodna; i ovde podrazumeva paljivo razlikovanje onogana emu je ona gradila svoje argumente, od onog to jeodbacivala. Postavi li se u odnos prema Hajdegeru, koji jenesumnjivo dao kljuan doprinos prevrednovanju tradi-

cionalne ilozoije, ovaj pristup daje jo znaajnije rezul-tate. Dejna Vila je jedan od retkih autora koji delo HaneArent razume, i tumai, u kontekstu ilozoije. o doka-zuje njegovo pomno ispitivanje sadraja sloenih proble-ma koji postoje izmeu Hajdegerovih ilozoskih pojmo-

va i miljenja Hane Arent, ostavljajui po strani nain nakoji je na njenu misao uticalo hajdegerovsko stanovite,

pa i sam Hajdeger. Vila ih, dakle, ne sueljava, ve izvodizakljuke iz njihovih ilozoija.Ideja delovanja i rasuivanja bez temelja, koja je

sasvim u skladu s implikacijama Nieovog proglaenjasmrti boga i krize autoriteta koju i sma analizira, probu-dila je u Hani Arent udnovatu veru u delovanje kojaunkcionie tako to odraava stalno uenje nad inje-

nicom da politiko delovanje opstaje uprkos tome to surazni ciljevi doiveli poraz... U javnom prostoru se i daljepojavljuju izvesne istine i ostrva slobode, koja odne-kud iskrsavaju da bi potom ponovo potonula. Za neke biovakvo stanje stvari bilo izvor neumerene oaloenosti;za Hanu Arent, meutim, ono znai gubitaki nadu.66 Uskladu s ovim zakljukom, u svojoj drugoj knjizi o Arent,

Princeton University Press, 2001, i Dana Villa, Public Freedom, Prin-ceton & Oxord: Princeton University Press, 2008.

66 Dana Villa,Arendt and Heidegger. Te Fate o the Political, Prin-ceton, New Jersey: Princeton University Press, 1996, p. 270 (naglasilaD. D.).


46/252

46

Politika, ilozoija i teror(Politics, Philosophy, and error),Dejna Vila posebno razmatra prirodu totalitarnog terorai tezu o banalnosti zla, to dalje vodi ispitivanju odnosaizmeu ilozoije i politike i temama bliim predmetuovog teksta. Za teorijski okvir iz kojeg Vila pristupa HaniArent vana pretpostavka je Nieova ilozoija. Svojimprevrednovavanjem svih vrednosti, Nie takoe bira daostane bez oslonaca, dakle, kao i Arent, ohne Gelnder.

Re je opet o onim osloncima, ormulama... dubokoukorenjenim u naem duhu, iako im je iskustvena osnova odavno zaboravljena i vie odavno ne odgovarajustvarnim dogaajima;67 za ovim osloncima neprekidnoposeemo, i za njih se, kao uostalom i ilozoija, svi pridr-avamo. Smatram da je ovo izmicanje oslonaca uprkostome to izaziva strah jedini nain da se uspostavi poli-

tika odgovornost. o postaje na bolan nain oigledno ugraninim situacijama, u sluajevima krajnjeg uasakakve donose totalitarne politike zla. ada postaje najbit-nije da se jasno pokae da putanja koja vodi od idejepaklenogzla zahteva autora sline snaga i razmera;68 jerako se zlo uspostavlja kao pakleno ono se ne moe oslo-boditi teolokog naina miljenja, koji nas pak ne vodi

pojmu politike odgovornosti tavie, izravno mu jesuprotan. akav nain miljenja ne razume da se ljudskasposobnost da ini zlo ne moe svesti na izvornu gre-nost niti se moe razloiti na teleologiju dobra i zla, ukojoj bi konanu pobedu dobra jemio bog69 ili, koju bizapravo iko mogao da zajemi. Zato je, po miljenju HaneArent, jedini nain da se izlazi na kraj sa pojavama zla taj

67 Lisa Jane Disch, Hannah Arendt and the Limits o Philosophy, p.144. Navod je iz: Hannah Arendt, Lina odgovornost pod diktatu-rom, Re, 59/5, septembar 2000, str. 396.

68 Dana Villa, op. cit.,p. 56 (naglasila D. D.).

69 Dana Villa, op. cit.,p. 57. (naglasila D. D.).


47/252

47

da se poinioci zla stave u horizont ljudskog rasuivanjai ljudskog zakona.70

Vila tvrdi da Hana Arent zapravo preusmerava teitesvog rada i da, uviajui da je koncept radikalnog zla uosnovi teoloki, donekle poinje da pomera svoja gleditau drugom pravcu, i to pre svega da bi utvrdila uslovemogunosti za ono do ega joj je najvie stalo a to je poli-tiko delovanje. Dakle, bila je spremna da problem zla

sagleda na potpuno sekularan nain.71

Ukoliko se kree-mo u kontekstu mejnstrim ilozoije, valja primetiti da jeusled nadmonog prisustva teolokog poimanja zla (iprateih pojmova, greha i krivice) poeljno i veoma vanonapraviti razliku izmeu smisla koje zlo ima u teologiji ipolitiki relevantnog znaenja zla, utemeljenog u stvarno-sti koju ivimo. Prednost koja se daje tom, drugom znae-

nju zla potie iz injenice da jedino politiko zlo moeimati znaaja za odgovornost prema ljudskom svetu.Moje neslaganje s Vilom tie se druge stvari, naime

shvatanja o tome kakav je konani sud Hane Arent oodnosu ilozoije i politike, odnosno miljenja i delovanja.Vila ne tvrdi samo to da je izmeu miljenja i delovanjanephodna jasna distinkcija, ve hoe da pokae kako

Arent, da bi izbegla svaku instrumentalizaciju teorije,dosledno preseca svaku vezu izmeu njih, te da utolikoak ni kategorija rasuivanja ne moe da poslui kaomost.72 Iz tog razloga Vila i zakljuuje da za Hanu Arent,ukoliko uopte ima neko mesto u onom svakodnevnom,ilozoski ivot (i otuenje koje on pretpostavlja) u najbo-ljem sluaju ima instrumentalni znaaj, to nita bitno ne

70 Dana Villa, op. cit.,p. 56.

71 Dana Villa, op. cit., p. 58.

72 Dana Villa, Tinking and Judging, u: Hermsen, J., & Villa, D.,(eds.), Te Judge and Te Spectator. Hannah Arendts Political Philo-sophy, p. 10.


48/252

48

menja u iskustvu graanskog ivota sem to ga olakava.73Otvorenost i sloenost argumentacije kakvu nalazimo udelu Hane Arent esto ne nailazi na adekvatna tumaenja,zbog ega u ovom sluaju i Vila potpada pod kategorijukoju je sam stvorio kritikujui neke postojee interpreta-cije: Arent, naime, nije htela da konstruie ili/ili teorijukoja bi insistirala na doslednoj i meusobno iskljuujuojprevlasti politikog ili prevlasti ilozoije; i zato Dejna Vila

nije u pravu, jer je politiko, kako ga ona poima, imaloveliku vrednost, dok je ilozoija tokom najveeg dela nje-nog ivota za nju bila sporna taka. Meutim, tvrdim da

ve u knjizi ivot duha, a posebno u spisu Predavanja oKantovoj politikoj ilozoiji, u kojem se razvija kategorijarasuivanja (i koji se moe smatrati osnovnim elementomposlednjeg nedovrenog dela, ivot duha), teorija prua

ruku politikoj praksi, te da ta postavka ne deluje onolikoblasemino koliko bi Vila poeleo da je predstavi.Najmanje to se moe rei jeste da je miljenje od neza-menljivog znaaja za delovanje.

Politika teorija Hane Arent i dalje podstie rasprave oznaajnim problemima savremenog sveta, kao to to ininedavno objavljena knjiga Peg Birmingem (Peg Bir-

mingham), ije su teme ljudska prava i odgovornost.74 P.Birmingem polazi od poznatih analiza H. Arent kojimaona obrazlae kako je sistem totalitarizma ne samo ugro-zio ve i postepeno doveo do ukidanja osnovnog prava,prava na to da se uopte imaju prava (the right to haverights), ovo [totalna dominacija] je moglo da se dogodizato to su ljudska prava koja nisu bila ilozoski utemelje-

na ve samo ormulisana, koja nikada nisu bili politikigarantovana ve samo proklamovana, izgubila svako vae-nje... Prvi presudan korak u totaloj dominaciji jeste da se

73 Dana Villa,Arendt and Heidegger. Te Fate o the Political,p. 9-10.

74 Birmingham, P., op. cit.


49/252

49

u oveku ubije pravna linost.75 Birmingem smatra, pozi-vajui se na tekst H. Arent, da postoji ontoloka osnova nakojoj se mogu utemeljiti ljudska prava, a ta pretpostavka

jeste koncept moi raanja (natality), zapravo mo da sepone iznova.76 Arentovski pojam raanja je i inae biopredmet polemika, ak i nerazumevanja, jer se esto gubi-lo iz vida da taj pojam u teoriji H. Arent moe oznaavati

jedinupolitiki relvantnu kategoriju, a to je upravo mogu-

nost novog poetka. Meutim P. Birmingem ovaj pojamdalje razvija na osnovu tumaenja koje je delu Hane Arentdala Julia Kristeva.77 Na osnovu psihoanalitikih uvida, apre svega taaka u kojima se razmimoilaze Melani Klajn(Melanie Klein) i Frojd (Sigmund Freud), Kriste va tvrdida Hana Arent nije uzela u obzir dvostruku mogunostkoja se otvara raanjem, da osim zadovoljstava u prisu-

stvu drugog, postoji i strah, a zatim potreba za dominaci-jom, dakle, da je re o kompleksnom porivu koji se psiho-analitiki obeleava kao sadomazohistiki, iz ega, smatraBirmingem, i sledi nepredvidljivost. Upravo zato postoji iono to Birmingem obeleava kao neugodnost, odnosnonepriliku (predicament) odgovornosti koju imamo za svetkoji nam je zajedniki.78

*

Iako recepcija neijeg delapodrazumeva pre svega interpretativne tekstove, a modai manje ili vie uspene pokuaje da se delo o kome je reita kao mogu odgovor na pitanja sadanjice, pristup u

75 Arent, H., Izvori totalitarizma, str. 454.

76 Videti napomenu br 36.

77 Kristeva, J., Hannah Arendt,New York: Columbia UniversityPress, 2000.

78 Birmingham, P., op. cit., p. 114, 122, 123.


50/252

50

tumaenju svakako ukljuuje i predstavljanje, odnosnoobjavljivanje i prevoenje; naime, uvek se ve radi o(naem) izboru, zapravo o politikama i prevoenja itumaenja. U obimnom istraivanju i ozbiljno promilje-nom tekstu o ovim pitanjima, Recepcija Hane Arent uJugoslaviji i dravama naslednicama, Vlasta Jalui spravom primeuje da je, u poreenju s drugim teoretia-rima ili ilozoima, njenim savremenicima, Hana Arent

relativno kasno ula u vidno polje naih, i to malobrojnihteoretiara/ki.79 Utoliko je to bio sluaj i sa recepcijomHane Arent u Srbiji, o emu e ovde biti rei. akoe je

vano i to to je izostala temeljna, kontinuirana i irarasprava na prostorima Jugoslavije, jer razmena, koja

jeste postojala u periodu kada su se dela H. Arent najvieprevodila i objavljivala, ipak je, upravo zbog naina na

koji se u ratovima raspadala Jugoslavija, bila usporena ioteana. Dakle, naizgled paradokslalno, kada je potrebada se razume, kako bi to Arent rekla, bila najjaa, onoime je ona izazvana je istovremeno i spreavalo da se tapotreba zadovolji. A pitanje o tome da li bi nam modapomoglo itanje njenih tekstova u naem kontekstu je vestavljeno na dnevni red.80

Prve dve knjige Hane Arent, O revoluciji i Ljudi umranim vremenima, u Srbiji su prevedene i objavljene1991. godine.81(e iste godine je objavljena i Vita activa,u Hrvatskoj.)82 Deo recepcije Hane Arent bilo je i pred-stavljanje njenog dela u osnovnim, irokim potezima,

79 Jalui, V., Inventar tradicije pod znakom pitanja: recepcija Hane

Arent u bivoj Jugoslaviji i dravama nasledicama, rei program,141142, III, Beograd, 2009.

80 Jalui, V., Ibid.

81 Prvi prevod teksta Hane Arent, Istina i la u politici objavljen je1971. godine u asopisu Gledita.

82 Arendt, H., Vita Activa, Zagreb: August Cesarec, 1991.


51/252

51

tada bez pretenzija na iscrpnost, ali znaajno utoliko to je su to bili poeci.83 Moda se moe rei da je tadanaznaen jedan pravac u interpretaciji, odnosno jednamogunost recepcije Hane Arent u Srbiji, koja dakako,nije ni tada, kao ni kasnije bila jedina. a mogunost je dase njeni tekstovi biraju smim tim ve ukae i na odre-eno tumaenje s obzirom na naglaene pokuaje da serazumeju dogaaji aktuelnog konteksta; zapravo da se

Hana Arent uje u Srbiji. Na taj nain recepcija HaneArent je postala deo napora koje je, u teorijsko utemelje-nje i doprinos postavljanju uslova mogunosti za suprot-stavljanje razornoj dravnoj politici Srbije 1990ih i pokre-tanje reormskih procesa, uloila ona struja koja je ime-novana kao Druga Srbija, gde meu ostalima trebaizdvojiti delovanje Beogradskog kruga.84 Istraivanja i

predstavljanja dela Hane Arent su u ovom kontekstu biladeo tih velikih napora. Posebno mesto u tom sklopuimale su eministike i paciistike grupe, kao i nezavisne/ipojedinke/ci.85 ako je upornim radom, koji istovremenobio i uredniki i prevodilaki, izdavaka kua Feministika94 objavila Izvore totalitarizma pruajui u vanom tre-nutku na uvid javnosti u Srbiji tekst koji je trebalo da

pomogne u procesu samorazumevanja njene najnovije

83 Vejvoda, I., Hana Arent: Razumevanje politike, u: Arent, H.,Istina i la u politici, Beograd: Filip Vinji, 1994; i Duhaek, D.,Hana Arent o politici, u: Arent, H., O slobodi i autoritetu, Zrenja-nin: Gradska biblioteka arko Zrenjanin, 1995.

84 Pokreta ovih projekata bio je Obrad Savi. ako je, izmeu

ostalog, u Beogradu, u julu 2002. godine, organizovan meunarodniskup o Hani Arent, Zavetanje Hane Arent: s one strane totalita-rizma i terora, na kome su uestvovali najeminentniji poznavaocinjenog dela iz meunarodne akademske zajednice.

85 U prvom redu vaan je prevodilaki i izdavaki rad Slavice Stoja-novi, Jasmine eanovi, Duana Velikovia, Aleksandre Bajazetov,zatim i Ranka Mastilovia, Adriane Zaharijevi i drugih.


52/252

52

istorije. Jedan od retkih autora koji je itao Hanu Arent sposebnim razumevanjem za njeno delo, ali i odgovorno-u prema kontekstu u kome ga predstavlja jeste NenadDimitrijevi.86 Ovo se ogleda u celokupnom prilazu, odtoga koji su tekstovi Hane Arent bili deo tumaenja naj-novije istorije Srbije i raspada Jugoslavije, do samog sadr-aja u tumaenju tih tekstova.

Delu Hane Arent se prilazilo i na drugi nain, stereo-

tipno, s tim to naravno treba imati u vidu da se u tom,stereotipnom pristupu u recepciji Hane Arent Srbija nerazlikuje mnogo od drugih sredina. ako tekst A. Molnara,Romantiarski republikanizam Hane Arent sledi brojnatumaenja koja nekritiki poistoveuju politiku teorijuH. Arent sa istorijsko-politikim prikazom grkogpolisa,sravnjujui njen konceptsa istorijskim injenicama.87 U

ovoj interpretaciji se polazi od rigidne klasiikacije stavo- va Hane Arent, gde je njen romantiarski republikani-zam tako otro suprotstavljen kontraktualizmu, kaopolaznoj i neupitnoj pretpostavci autora teksta, da sledizakljuak: njena kritika moderne drave i institucija jesteplodno tlo iz kojeg ovozemaljski bogovi mogu da niukao peurke posle kie, te da Arent oveka izruuje

razoruanog onoj istoj revolucionarnoj tiraniji protivkoje se celog ivota borila (sic!).88 Podjednako je proble-matino svoenje celopkupne koncepcije politikog kod

86 Dimitrijevi, N., Sluaj Jugoslavija. Socijalizam, nacionalizam iposledice, Beograd: Samizdat B92, 2001; Dimitrijevi, N., Moralnaodgovornost za kolektivni zloin, u Savi, O. & Miljani, A., Zajed-nica seanja, Beograd: Beogradski krug i CZKD, 2006; Dimitrijevi,N., Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, Beograd: Fabrikaknjiga, 2007.

87 Molnar, A., Romantiarski republikanizam Hane Arent, u: DaaDuhaek & Obrad Savi (ur.) Zatoenici zla: Zavetanje Hane Arent,Beograd: Beogradski krug, enske studije, 2002.

88 Molnar, A., op. cit., str. 311-312.


53/252

53

H. Arent na problem kakav je postojanje dvopartijskog ili viepartijskog sistema; ovo ukazuje na redukciju i bitnoosiromaenje koncepta politikog koji je zapravo i zabo-rav politikog u onom smislu koji mu Hana Arent daje.89Problem je, pored pojednostavljivanja, i u tome to segubi iz vida ono osnovno u politikoj teoriji H. Arent, ato je da ono politiko jeste briga za zajedniki svet, i onos im (treba da) ulazimo u javni prostor, ostavljajui zbri-

njavanje naih pojedinanjih potreba za drugi prostor(privatnost). Ukoliko se ovo osnovno naelo izgubi izvida, bez obzira kako i zbog ega, preti opasnost nestaja-nja slobode.

*

Sve intrepretacije se mogu

posmatrati i kao delimino prisvajanje. Dejna Vila, jedanod savremenih tumaa Hane Arent, kada govori o inter-pretacijama Hane Arent, ispravno zapaa da je najeere o Rorahovom testu za interpretatore.90 U tom smi-slu, podseajui se da se dela Hane Arent razvijaju u dvapravca, razmatrajui slobodu od i slobodu za, vano jeistai da e se knjiga koja je pred itaocima usredsrediti

na prvi pravac, tumaei Hanu Arent kao jednu od naj-znaajnijh predstavnica politike teorije kojom moemoutemeljiti princip odgovornosti kao politiko naelo gra-ana sekularne drave.

Hana Arent eksplicitno razmatra pitanje odgovornostisamo u nekoliko kraih ogleda.91 Oni su napisani tokom

89 Kotunica, V., Hana Arent ili revolucija kao sloboda (pogovor),u: Arent, H. O revoluciji, Beograd: Filip Vinji, 1991.

90 Dana Villa, Politics, Philosophy and error, p. 4.

91 Approaches to the German Problem, Organized Guilt and Uni-versal Responsibility, Te Aermath o the Nazi Rule in Germany,u: Essays in Understanding, Jerome Kohn (ed.), New York: Harcourt


54/252

54

Drugog svetskog rata ili neposredno nakon njega, a nekise javljaju i kasnije. i kratki ogledi prate njena kljunadela, Izvori totalitarizma i Ajhman u Jerusalimu, gde je uprvom planu analiza zla, a ne odgovornosti per se. Ovimknjigama, ije objavljivanje razdvaja vie od jedne deceni-

je, zajedniki je pokuaj tumaenja dogaaja koje je i HaniArent kao i mnogim njenim savremenicima bilo teko nesamo podneti, ve se uopte s tim dogaajima i suoiti. U

prvom trenutku nismo poverovali ... A onda... smo imalidokaz ... o je bilo zaista kao da se otvorila provalija... Ovonije smelo da se desi....92 Zlo s kojim se Hana Arent uhva-tila u kotac tokom pisanja knjige Izvori totalitarizma,nazivala je apsolutnim ili radikalnim zlom; izvetavajuipak sa suenja Ajhmanu, zlo koje joj je bilo nadomak rukedoivela je kao neto banalno. U svojim tekstovima o

odgovornosti Arent se bez ustruavanja uputa u spornapitanja o kolektivnoj krivici, razlikovanju politike i indi- vidualne odgovornosti, odgovornosti u odnosu premamoralnosti i pravu, da bi nas konano od pitanja odgovor-nosti dovela do pojma rasuivanja.

Osnovna nit ovog istraivanja, odgovornost, bieizvedena iz politike teorije Hane Arent. o izvoenje ili

ak, ekstrapoliranje, neophodno je jer se odgovornost nepojavljuje esto u njenim tekstovima. Naime, u delima H.Arent nema celovite zaokruene teorije odgovornosti,niti je ona razvila kategoriju koja bi tome odgovarala kaoto je uinila s kategorijama delovanja, politikog, totali-tarizma, revolucije, ak i rasuivanja. Odgovornost po

Brace & Company, 1994; Personal Responsibility Under Dicta-torship, Collective Responsibility, u Arendt, H., Responsibility and

Judgment, Jerome Kohn (ed.), New York: Schocken Books, 2003.

92 Arent, H., ta ostaje? Ostaje jezik (razgovor s Ginterom Gau-som), u: Duhaek, D., & Savi, O., Zatoenici zla: Zavetanje Hane

Arent, Beograd: Beogradski krug, enske studije, 2002, str. 39.


55/252

55

sebi ne zauzima privilegovano, ak ni istaknuto mesto unjenoj teoriji, kakvo recimo pripada komplementarnompojmu zla.

Nasuprot tome, moe se, dakako, tvrditi i da je njenoshvatanje politikog u celini podignuto na temelju kate-gorije odgovornosti; meutim time onda gubimo iz vidanjenu sredinju ideju, ideju politikog kakvu razvija uknjigama Vita Activa, O revoluciji i Izmeu prolosti i bu-

dunosti i tvrdimo da je ta ideja instrumentalna zaodnos prema odgovornosti; time zapravo projektujemone samo politike prioritete svog vremena, ve se zadra-

vamo samo na slobodi od, zanemarujui ono to nadaljesledi, a to je sloboda za.

Analiza odgovornosti proizlazi iz odreenih manie-stacija zla. umai Hane Arent dobro primeuju da je za

njenu analizu stoerno mesto odreenje zla kaopolitikog,s pravom istiui da je to izdvaja iz itave tradicije zapadnepolitike misli.93 tavie, suoena s totalitarizmom XXstolea, ona ormulie parametre pomou kojih moemodeinisati zlo kao politiku, ime ispunjava svoj teorijskizadatak, jer oznaava i osvetljava proces kojim se postiepotpuna dominacija.94 Prema tome, iako delo Arent ne

raspolae razvijenom teorijom odgovornosti, ta teorijanudi analizu zla unutar koje se mogu razluiti kristalizu-

jui elementi kategorije politike odgovornosti.Politiki teoretiari najveim delom takoe istiu ana-

lizu zla u delu Hane Arent. Moglo bi se tvrditi da pojam zlana izvestan nain povezuje raznovrsna ispitivanja kojaArent sprovodi jo od spisa Izvori totalitarizma (1951) bar

do spisaAjhman u Jerusalimu (1963), ako ne i sve do dela

93 George Kateb, On Political Evil, u: Te Inner Ocean, Ithaca:Cornell University Press, 1992; i Dana Villa, Philosophy, Politics anderror, Princeton: Princeton University Press, 1999.

94 Dana Villa, Politics, Philosophy and error, p. 23.


56/252

ivot duha (objavljeno posthumno, 1977). Prema tomtumaenju, njeno delo predoava sve nijanse u analizienomena koji je u prvom delu, sledei Kanta, nazvalaradikalnim zlom, do pristupa koji je vie od deset godinakasnije takoe ona odredila kao banalnost zla. Meutim,analiza (politike) zla ostaje nepotpuna ukoliko se ne ponu-di objanjenje odgovornosti, naime, teorijsko objanjenjekoje ne treba prepustiti prividu samorazumljivosti. tavie,

pitanje odgovornosti, po sebi vodi drugim jednako vanimpitanjima, poput sledeeg: kakav je prostor odgovornostiukoliko se dovede u vezu s drugim, daleko istaknutijimpojmovima njene politike ilozoije, kao to su sloboda,politiko delovanje i, konano, koncept politikog.

56


57/252

Drugo poglavlje


58/252


59/252

59

Prvi krug:

odgovornost

Odgovornost: neotklonjiv

teret lako prenosiv na Boga, Udes, Sudbinu, Sreu ili bli-njega. U vreme astrologije bilo je uobiajeno istovariti gana zvezdu. Embrouz Birs, avolov renik

Istorijski pregled

i(z) savremeneprespektiveU naizgled protivrenoj, a

zapravo cininoj odrednici odgovornosti Embrouza Birsa,kojom se istovremeno tvrdi da je to i neuklonjiv teret,i teret lako prenosiv, ogleda se, izmeu ostalog, sloe-nost odnosa koji obeleavamo kao odgovornost.95

umaenje pojma odgovornosti se danas u multidiscipli-narnom prostoru koji ine pre svega, etika (dakle, ilozo-ija), pravna i politika teorija, a zatim i druge discipline,moe odrediti kao (auto) releksivni proces, koji ima (ili,u pojedinim sluajevima treba da dobije) svoju ormu u

95 Ambrose Bierce, Te Devils Dictionary, u: Ambrose Bierce,

Collected Writings, Secaucus, New Jersey: Citadel Press, 1972, p. 346,gde on kae: A detachable burden easily shied to the shoulders oGod, Fate, Fortune, Luck or ones neighbor. In the days o astrology itwas customary to unload it on a star. U izdanju na srpskom jeziku:Embrouz Birs, avolov renik, Novi Sad: IP Svetovi, 1992, ne nalazise prevod pojma responsibility, ve se terminom odgovornostprevodire accountability (str. 136).


60/252

60

javnom prostoru, a sm odnos odgovornosti podrazu-meva manje ili vie svesno preuzimanje posledica nekogina iz prolosti ili preuzimanje obaveza za budunost.Ovde e, za poetak, biti dat kratak pregled tumaenjaodgovornosti; kratak, utoliko to nema pretenzija dabude a i bilo bi nezahvalno tako neto ponuditi sveo-buhvatan prikaz ovog znaajnog pojma iji se prostor usavremenoj teoriji sve vie iri.96 Cilj je da se obelee

samo znaajne take na ve razuenim putanjama, da bise zatim na osnovu toga utvrdilo mesto koje u tom pro-storu ima teorijski doprinos Hane Arent. Obeleavanjeznaajnih taaka u periodizaciji i klasiikaciji u tumae-nju pojma odgovornosti vano je zato to znaaj kojiArent ima u izgradnji savremenog pristupa odgovornostipostaje sasvim jasan tek s obzirom na njeno mesto u toj

klasiikaciji.Koncept i termin odgovornostimaju meusobno neu-saglaenu i neujednaenu istoriju.97

96 Videti, Pavievi, ., Odgovornost, u: Krsti, P., Kritiki pojmov-nik civilnog drutva II, Beograd: Grupa 484, 2004; takoe, Bojani& Krsti, Odgovornost. Individualna i kolektivna,Beograd: Slubeni

glasnik, 2008.97 Upotreba termina se u gotovo svim modernim jezicima vezujeza onu re koja u dotinom jeziku oznaava odgovor; u mnogimsavremenim evropskim jezicima taj termin potie od latinskih reirespondere i responsum (npr., u italijanskom, panskom, portugal-skom, rancuskom, engleskom); ove rei u svojoj prvobitnoj upotrebinisu oznaavale nita osim delova dijaloga, odnosno odgovarati iodgovor. (O moguim implikacijama u pravnoj upotrebi, rimskom

pravu, videti: Miel Vile, Istorijska skica za re odgovoran, u: Boja-ni & Krsti, Odgovornost. Individualna i kolektivna). Zadobijajui svremenom sloenije znaenje, to se belei najranije u srednjem vekuu Francuskoj, termin se najverovatnije koristio u pravnom kontekstu,da bi oznaio radnju kojom se moe odgovoriti, izmeu ostalog, i naoptubu; analogijom izmeu pravne prakse i donoenja moralnihsudova termin je poeo da se koristi i u svakodnevnom govoru. S ob-


61/252

61

Znaajnija od etimologije rei jeste istorija pojmaodgovornosti koji se postepeno gradio u odnosu na itavniz srodnih, graninih pojmova, kao to su krivica, greh,imputacija, (Zurechnung) i drugi, a pre svega odvajajui seod njih;ili, u odnosu na one pojmove koji i danas obelea-

vaju i ine razliite aspekte odgovornosti, kao to su du-nost, obaveza, i sl.98 Kljuni kontekst za problem odgovor-nosti jeste teorijsko i praktiko politiko pitanje slobode,

Documents

Beogradski krug_