Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

Predmet: Tehnologija proizvodnje odee SEMINARSKI RAD

BERNINA 950 Industrial Profesor:

Student:Zrenjanin, Januar 2013

Sadraj

br.strane1.Uvod

32.Proizvodnja odee

43.Priprema za ivenje

54.Tehnoloki proces ivenja odee

7

-Bernina 950

8

-Konac

11

-Igle

13

Literatura

15

1.Uvod

Tehnologija proizvodnje odee je jedna od najmladjih nauka tekstilne industrije. I kao prvobitni zadatak, ona mora da nadje put i nain koji e biti dobro organizovan kako bi sam proces proizvodnje odee, koji bi trebao da se odvija bez zastoja i bez nepotrebnih hodova, omoguavati radniku najpogodniji nain izvoenja operacija, stim da to ne bi trebalo uticati na sam kvalitet, ishoda celokupnog procesa, te da svojim saznanjima i rezultatima omogui smanjenje vremena izrade bez promene kvaliteta. Za tehnologiju odee je veoma bitno da se zna za koje podruje e se izraivati odnosno koja odea. Veliki znaaj ima izbor materijala, samih boja od kojih e se izraivati sam odevni predmet.Tehnologija proizvodnje odnosno izrade odee se sastoji iz vie procesa, te moemo rei da postoje etiri tehnoloka podruija:

Podruije proizvodnje muke gornje odee

Podruije proizvodnje enske gornje odee

Podruije proizvodnje rublja:-Mukog rublja

-enskog rublja

-Posteljnog rublja

-Stolnog rublja

Podruije proizvodnje peletene odee :-Pleteno rublje

-Pletena odea

Svaka od navedenih podruija su karakteristina po razliitosti i specifinosti u pogledu primenjenih maina, tehnolokih procesa i uvebanosti radne snage.

2.Proizvodnja odee

Preteno je usmerena na ispravno prumenjivanje tehniko-tehnoloke dokumentacije i postupaka rada, sainjeni i provereni u tehnikoj pripremi. Nuno je da se sve ovo ostvaruje u svim delovima proizvodnje, odnosno u tehnolokomn procesu dorade, slika 1. , a u cilju postizanja efikasne serijske proizvodnje odee.

Slika 1. Model sistema proizvodnje odee

3.Priprema za ivenje

Posle isecanja krojne naslage, vri se priprema za ivenje. Ona obuhvata:

a) Oznaavanje krojnih delova

b) Obeleavanje iskrojenih delova

c) Sastavljanje paketa

d) Frontalno fiksiranje

a) Oznaavanjem se odreuju pojedine take:

-irine avova, segmentovanje dugakih avova, duina podavijanja odevnog predmeta, irine i duine uitaka, irine falte, poloaj depa , padne rupice i dugmadi.

Zavisno od poloaja na krojnom delu, oznaavanje se izvodi:

-cvikovanjem ( zasecanjem ) konture krojnih delova duine do 5mm

Zasecanjem , se oznaava :

-irina ava, segmentovanje dugakog ava, duina podavijanja, irina uitaka i irina falte.

b) Obeleavanje iskrojenih delova

Da ne bi u tehnolokom procesu ivenja dolo do zamene broja radnog naloga, rednog broja naslaga.

Veliinskog broja krojne naslage , vri se njihovo obeleavanje odmah nakon iskrojavanja krojne naslage.Obeleavanje se izvodi runom olovkom ili nalepljivanjem nalepnica na svakom listu krojnog dela.

Obeleavanje moe da se izvede i mainski. Postoje aparati koji istovremeno tampaju i uvravaju etikete, na iskrojene delove, koncem , spajalicom ili nalepljivanjem.

c) Sastavljanje paketa

Zbog kontinuiniranosti tokom proizvodnje, u tehnolokom procesu ivenja, oznaeni i obeleeni iskrojeni delovi sastavljaju se u pakete.

Prema usvojenom principu tehnolokog procesa ivenja paketi se sastavljaju prema veliini i boji iskrojaka, a broj u paketu zavisi od vrste odevnog predmeta.

Svaki paket je obeleen etiketom u kojoj je upisan broj radnog naloga, veliinski broj i tekui broj lista.

d) Frontalno fiksiranje

Lepljenje meupostave na osnovnu tkaninu, iskrojenih delova odee.

Najee se frontalno fiksiraju prednji delovi sakoa, mantila, kaputa, pojasa, pantalona..

Frontalnim fiksiranjem, krojnim delovima dajemo vrstinu, postojanost oblika.

Da bi meupostava postala lepljiva, potrebno je , da se na njenu povrinu nanese hemijska lepljiva sredstva, takastog obliga, odgovarajue finoe i gustine.

4.Tehnoloki proces ivenja ( odee )U tehnolokom procesu ivenja iskrojeni delovi, razliitim postupcima i operacijama, spajaju se u konani oblik odevnog predmeta. Sobziorom na nain izvoenja, tehnolokih postupaka i operacija, mogu da budu mainski, mainsko-runi i runi ( izvode promene oblika ), pomou kojih je omogueno nesmetano izvoenje mainskih, mainsko-runih i runih tehnolokih postupaka i operacija kao i runih prekrivnih postupaka ( preklapanje ).

Za vreme trajanja pomonih postupaka, izvode se razni pokreti, kao to su :

- pomaci i pridravanje predmeta rada,- priprema predmeta rada kao ulazne veliine u proizvodni proces i - odlaganje gotovih proizvoda kao izlazne veliine, nakon zavrenog radnog procesa

Runi prekidni postupci se javljaju kao posledica automatizacije proizvodnje.

Imaju karakter pomonih postupaka a odvijaju se u oblasti ili parcijalno-uporednim skladom maine automata i ne zavisno od rada automata.

Ovakvim postupcima se smanjuju ciklusi trajanja tehnolokih operacija, to dovodi do smanjenja osnovnog vremena izrade, a time i do racionalne proizvodnje.

Analize pokazuju da od osnovnog vremena izrade na mainske postupke, procesa ivenje ( krojenja ) i dorade otpada 30%, a preostalo vreme pripada runim, pomonim i prekrivnim postupcima. Upotrebom savremenih maina postie se poveanje proizvodnosti, snienje trokova zbog utede na radnoj snazi i stabilizaciji kvaliteta izrade.Tehniki proces ivenja moe da se posmatra kroz proces rada, tehnoloki proces i oblikovanje radnih mesta.Proces rada moe biti: pojedinani, grupni i podeljeni.Grupni i podeljeni predstavljaju osnovu industrijskog naina proizvodnje odee.

Od tehnolokih procesa, koriste se lanani , fazni i kombinovani. Fazni i kombinovani predstavljaju osnovu industrijskog naina proizvodnje odee.

Oblikovanje radnih mesta, obezbeuje odreeni nivo manipulacije iskrojcima i poluproizvodima izmeu radnih mesta i na radnim mestima.

Slika 2.BERNINA 950 - ivaa maina za industrijsku i profesionalnu upotrebu

950

Slika 3. Bernina 950 Osnovni delovi

Standardni I dekorativni avovi

Jednostavno pomerite polugu da bi odabrali av koji vi elite-ak I dok ijete.

Integrisan podiza pritiskaa tkanine.

Kolenom upravljiva poluga za podizanje i sputanje pritiskaa tkanine sa pozicijom za zaustavljanje u gornjem poloaju.

Tehniki podaci

Osnovna povrina373 x 178 mm

Prostor za ruku210 x 104 mm

titnik kajia pri toku za pozicioniranje igle.

titnik kaja onemoguava kontakt sa kajiem koji je pokretu I time osigurava visok stepen sigurnosti dok pijete.

Rupice za dugmad

Okretanje prekidaa od pozicije 1 do 5 e vam omoguiti precizno ivenje rupica za dugmad u duini koja vama odgovara na svakoj tkanini.

Standardni dodaciPosebni dodaci

-Univeryalni dodava

(transporter) za sve tkanine

od debelih do tankih. Model 950 je dostupan sa

svakom od sledecih opcija bez dodatnih trokova

Kukadupla rotacija, popreno

Maks. brzina ivenja2000 /rpmDuina korakanapred I nazad do 6 mm

irina korakaup to 4.5 mm

Pozicija igle5

Dodava (transporter)ugradjen

Povratni hodugradjen

Sistem igala287 WH

Hod pritiskaa tkanine7.5 mm

Namotavanje spunledok miruje ili tokom ivenja 80 mm

Bruto /neto teina 16.5/15.0 kg

-Pritiska tkanine: -ivenje

patent-zatvaraa

-cik-cak

-tepovanje

- Fabriko postolje

-Halogengsko

osvetljenje- Motor sa kvailom kW 0.36 (1/2 PS)

-Motor na nono upravljanje kW 0.18 (1/4 PS)

- Viestruki dra pulni

- Spoljni motor sa upravljanjem nogom.

- Produetak draa pulne kombinovan sa halogenim osvetljenjem950

Tabela 1. Plan operacije rada ivenja odevnog predmeta (primer enska haljina )

Redni brojNaziv operacijePodklasa bodaSredstvo radaJedinino vreme izrade

ProizvoaModel

1Obrubiti bone strane prednjeg dela501Bernina 950 2,60

2Obrubiti bone strane zadnjeg dela501Bernina 950 2,60

3Obrubiti vratni izrez prednjeg dela501Bernina 950 1,84

4Obrubiti vratni izrez zadnjeg dela501Bernina 950 1.84

5Obrubiti duinu prednjeg dela501Bernina 9502,60

6Obrubiti duinu zadnjeg dela501Bernina 9502,60

7Sastaviti levi boni av301Bernina 950 4,06

8Sastaviti desni boni av301 Bernina 9504,06

9Podaviti duinu301 Bernina 9506,13

10 Sastaviti levo rame 301 Bernina 9503,12

11Sastaviti desno rame301Bernina 950 3,12

12ienje od koncaRR 0,50

13Zavrno peglanjeRR 1,50

14PakovanjeRR 0,93

( 37,50

KonacKonac za ivenje odee je veoma bitan u tehnolokom procesu ivenja, jer na osnovu njegovog kvaliteta i same vrste, odnosno za koji materijal je namenjen, e biti presudno u samoj vrstini ava odevnog predmeta.

Tabela 2. Osobine konca za ivenje OsobineKvalitet

Otpornost prema dinamikim oteenjima- visoka otpornost prema oteenjima koja nastaju tokom ivenja brzinom (7 hilj. uboda /min )

Prekidna jaina- dozvoljeno odstupanje od nazivne prekidne jaine do 5% za jednoini konac, i do 9% za dvoini konac

Prekidno izduenje- dozvoljeno odstupanje od nazivnog prekidnog izduenja do 3%

Elastinost- prilagoditi rasteznu tkaninu, pletiva, avove

Jednakomernost- konac prilikom ivenja nesme se raeljavati

Klizavost- sadraj dovoljan stepenu glatkoe

Termika postojanost- dovoljno gladak konac, je termiki postojan

Postojanost boja- visoka postojanost na pranje, znoj, hemijsko ienje, trenje i dnevnu svetlost

Osobine konca za ivenja - zavise od osobina sirovina od kojih je izraen. Najee sirovine su : pamuna, poliesterska, poliamidna ( BW, PES, PA ) vlakna.

Za ivenje elastinih materijala upotrebljavaju se teksturirani PES, PA filamenti ( konci ).

PES, PA konci pamunog tapela u odnosu na pamuni konac imaju veu prekidnu jainu i vee prekidno izduenje.

Tabela 3. Prekidne karakteristike konca za ivenje

Vrsta koncaPrekidna jaina

CN/dexPrekidno izduenje

Pamuna, ( BW )2,6 2,8 CN/dex6-8%

Poliesterski (PES )4,3 5,1 CN/dex20-30%

Poliamidni ( PA )5,1-5,6 CN/dex20-30%

Veoma je bitno napomenuti , da vodonepropustivost ivenja avova je bitna kod odee koja je izloena atmosferskim padavinama, ili morskoj vodi kao i kod : hirurke, sportske, laboratorijske odee, gde moe da se postigne navarivanje sintetike polimerne trake ( koja moe biti : PA, PES.. ).

Samo navarivanje se vri specijalnim mainama za termiko spajanje. To se vri na temperaturama od 20-500c.

IgleKod ivenja tekstilnog materijala, igla ivae maine zajedno sa ivaim koncem probija sve slojeve tekstilnog materijala ( ravna igla ) ili , probija slojeve materijala osim prvog sloja koje samo zahvata ( zakrivljena igla ).

Prema obliku vrha, igle mogu biti :

a) Igle sa otrim vrhom

b) Igle sa zaobljenim vrhom

c) Univerzalne( vienamenske ) igle

a) Igle sa otrim vrhom se upotrebljavaju za teke i tvrde tkanine, kao to su dins i platnoza navlake. ( slika 4. ) .

Igla sa otrim vrhom veliine: 10/70-18/110

b) Igle sa zaobljenim vrhom iri platno, to spreava cepanje i zato je najbolja za pletene materijale. Nije preporuljiva za vez. ( slika 5. ).

Igla sa zaobljenim vrhom veliine: 10/70-16/100c) Univerzalne igle ili vienamenska igla koristi se za veinu tankih i pletenih materijala. ( Slika 6. ) .

Univerzalna/vienamenska igla vrhom veliine : 14/90 ; 8/60 -19/120

Svaka mainska, ivaa igla oznakom je obeleena oznakom baziranom na metrikom sistemu. Oznaka koja je na drci igle utisnuta, izraava debljinu igle u stotinki milimetra.

Literatura1. Dr.sc. Dubravko Rogale, dr.sc. Darko Ujevi, mr.sc. Snjeana Firt Rogale, Marijan Hrastinski dipl.in . Tehnologija proizvodnje odjee sa studijem rada, Tehniki fakultet Univerziteta u Bihau , 2005 godina.

2. mr Krum Anastasov, Operativni sistemi u proizvodnji odee- operativni sistem tehnike pripreme- zadaci i reenja. Zrenjanin, 2009.3. Neda Popov , Struna praksa 1, Dizajnersko-konstrukciono reenje kolekcije prolee/leto 2013 proizvoda u sistemu tehnike pripreme, Zrenjanin 2012.4. www.sivenjeikrojenje.com5. www.bernina.com1