BESEDA VLADIKE DANILA

8/3/2019 BESEDA VLADIKE DANILA

1/33

() , 20. , 2002.

13. 1927. . ,

1952. . 1954. 1958.

, , , 1968. . 1960, 1969.

, . 1984. , 1988. ,

.

. ,

, ,

, .

,

,

.

( )

, , ,

, , .

, . , ,

, , , ,

, . .

, , ,

.

,

: () ( 1,1).

: .

.

3 , . ,

. , , , ,

, , , . . ,

, . . ,

. , ,

, ( ),

, ,

. , , . : ,

. , ,

.

, . , , ,


2/33

, .

, , , ( ),

.

( , . ) .

, ,

, .

- , , .

, , , ,

. , ,

. , , , ,

. ,

, . , ,

, , .

, , . , ,

, .

, , , ,

, (), .

, . ,

, .

,

, .

.

-

- , (

)? .

, , .

. X.

( ).

, , : .

, . , : , ,

, ( 22,21). , ,

.

: , . ,

, , , :

, , . ,

. , ,

: ,

. , , , .

, (

, ). , . ,


3/33

600 , .

. . ,

169 .

. ( ) ,

, ,

. , .

, - , . ,

: (1 2,4) . ,

. , , ,

. , ,

( ). :

: ( 23,43) .

- : ,

.

, - .

, .

.

q- ( ). ,

. , ( , ).

, . , , ,

, . , .

. , , , . .

, , , ,

, . ,

, , .

: ?

, ,

, . , ,

, , , , (

). . , . , ,

,

. ,

.

,

. , , ,

, , .

( ), .

, .

. -

. ( -


4/33

).

, , , , ,

, . ( , )

. - , ? .

, ,

. , ,

. . . ,

. ,

. , .

.

, .

,

. , (

). - , () (), , .

, , .

, .

, , .

, ( ),

: . .

: ( 4,32). ,

, . ,

. , . , ,

, , .

, , .

. , , .

, , ,

, , . ,

, , .

: ( 6,41). .

, ( ) ,

. ,

, ,

,

.

. .

. 12

( 2,46) . ?


5/33

, ( ) ,

, . ( ),

. .

, .

, . ,

. . ,

. , ,

. .

, . ,

. ,

. .

( 3). ? . (W) , ,

( ), , , . .

, . . , ,

, , .

. , . , , ()

(w) - . , .

, ,

, ,

(, , ) ( 17,6),

() ( 9,3-9),

. , ,

: ( ), ,

, , .

, ,

, ,

. , .

, . ,

( 20,27). , ,

,

. , .

. : y, , , ,

( ). . .

: , , , ,

,

.

, , .

, , ( )

, . (


6/33

), ,

. .

,

. : ? ,

( 3). .

.

, ,

: , , ,

( : ).

. . ,

. : ,

, . (X. ),

, ,

. ?

. . . , .

, , ,

.

y ( , , , , W, ) 1.000

, , .

. , ,

. , .

-, ,

. , ( , ,

) .

: ( 6,41). , ?

, . .

( ):

, , . : .

.

. , ? ,

, . ,

.

, ,

. . ,

, .

, , .

, , . (), .

, ( 180 . )

? , , ,

. : . ,


7/33

.

, .

. , . ,

, , : !.

, . ?

, , ?

, . :

. . . : ,

. , . ( 20,27)

: (1 2,4),

: ( ) -

( 17,31) , . ,

. . :

( , ), :

, ( 6,54). ! , .

. . .

() ( ).

, ( )

, . ,

, . .

, , .

, ,

.

. .

, ,

. .

, .

() : ( X. ),

.

? , , .

. ,

. , .

. - X.

, ,

, ( ). ,

. ? ( :

), : ,

, ,

, (

). .

, . X.


8/33

: ,

. . ? ,

. ,

, .

, , .

X. , , - ,

.

, ,

. , , ,

. ,

.

, . . . : ,

( 12,1). :

? , , ,

. ,

.

. , ,

, . .

, . .

, , . : . ,

: .

, . . ,

, ,

, .

, , , .

12 ,

, , . ,

. : , , , , .

, .

, , .

. .

.

, ,

.

: , .

(2 20): , ( ), .


9/33

, . , ,

, .

, .

. . . .

,

. , ,

. : , . -

, . , , , ( ),

. . (

), , ,

, ,

. : , ( ), (, )

(): , ,

.

/X . - . . ( ),

.

. .

.

: ,

. .

5 5 . .

. .

. , . . ?

,

. .

, , ,

.

. :

( 33,8). .

, , ,

.

. , .

, .

. ,

. , ( ) ,

: ( 18,20). . ,

. , .


10/33

. . ,

. , :

. , ,

, . .

, , . ,

(10 ), , ,

. .

. . , 12 .

. 10 .

.

, .

. .

, , ,

. 100 , ,

: . . , : (

26,27). X. .

, ( , )

, ,

. ,

.

.

. , ,

, ,

: ( 20,22)

.

. Q ( q),

. .

. (). ,

. .

. , () - .

. , , ,

, .

, , (

) . : () - ,

, . (

. , , ,

.) () , ( ) () .

.

. , ,


11/33

. , .

- ,

. ,

. ,

.

,

. , ,

, . : ( 1,28).

. - , ,

, , .

, , ,

. , .

, ( ).

, ,

. , ,

. .

, .

, , ,

. ( ) , ,

, .

, .

, .

, , ,

, . , .

.

. , ,

. , ,

. .

, .

. . , . , .

, ,

. , .

: , ,

, , ,

. , ,

( ). .

, .

, ,

4 . , ,

, . .


12/33

, ,

, . : ,

, . ,

, . .

, (

).

( ), ,

. (

, ,

) , .

. .

, , .

,

180 .

, 160 . ?

. ,

. ? . ,

. ,

, . .

, .

, ,

. -

-. ,

.

.

.

. , .

, , ,

( ), .

. , ( )

, , .

, .

,

. .

() , . ,

. ,

. , .

, . , ,, ( , ),

, ,


13/33

,

. ( ) .

17. , 70

. . .

.

. ,

( ) : ,

. .

, , ,

.

40-50 ,

. ,

.

. .

, .

.

. . ,

.

, ( ),

. .

: , ,

.

( ) ( -

, ) : ,

.

, ( ),

, .

. ()

, :

(

) . : . ,

, . .

: .

. .

()

. ,

, ,

( ) .


14/33

, ,

, . .

( ) ,

() . , :

, .

, , (

). , ,

, , , . ,

, , .

, ,

, ,

. .

50.

, 50. , ( 51.) :

( 50,6). : . . ?

, ,

. .

, , . .

:

, . .

, .. ...

. , .

. .

, . , ,

, . .

: , . ,

. . .

. : . ,

. , , - .

- () . ,

, ,

. ,

- . .

? () .

, 2.000

- , . ( ), : .

: . ,

, . - :

. , .


15/33

, .

, : . , ,

, .

() . : x

, , , ,

, - . . ,

, , , , .

(), ().

, , .

(), . , :

( ). ? ( ,

X. ,

). , , , , , (). , .

,

.

, . .

. , ,

.

. . :

. , , ().

, . ,

( 5,48). , ,

( ,

), . - . , , ,

, . ,

. , .

. , .

(, ). .

: , . :

. .

. , , ,

, , ,

, , : , ,

. , , , ,


16/33

,

, , () .

. ()

. ( ),

. ( ),

, . : (1 1,20). . .

. . :

, , , .

. ? .

( ) , . .

. , ,

, , .

. , . . - ,

. : ,

. .

, .

.

(), , .

. .

. ,

, .

, , . ,

, . .

. , 3

4 , . . ,

, . .

, . : ,

(, . 1 4,9). , , ,

. , ,, .

( ). , , ,

, . ,

, . , , ,

, .

, , , ,

.

. ,

.

, , ,

, . , ,

, . , .


17/33

: , ,

, , ,

, .

, ,

, . ,

, ( ).

, . .

.

, , . (

.) ,

.

.

. ,

, , .

. , . .

? . ,

. , , . ,

, ,

. , . ,

. ,

,

, . , , ,

. .

.

. . ()

, .

XX- . 200

, 200 . :

. : ,

, . , ,

!


18/33

BESEDA VLADIKE DANILA

Episkop buimski r anilo (Krstid) je usnuo u Gospou u subotu, 20. aprila, u Sent Anreji 2002g. Roen je 13.

maja 1927. goine u Novom Sau. Prava je stuirao u Beograu, a knjievnost iplomirao na Sorboni 1952.

godine. Od 1954. do 1958. studirao je bogoslovske nauke na Akademiji Svetog Sergeja u Parizu, da bi doktorirao

na Harvaru, SA, 1968. goine. Zamonaio se 1960, a 1969. goine Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne

Crkve izabrao ga je za vikarnog episkopa Patrijarha srpskog, sa titulom Episkopa moravikog. O 1984.goineadministira Eparhijom budimskom, a 1988. godine, biva izabran za eparhijskog arhijereja Eparhije budimske.

Episkop Danilo je bio jedan od najobrazovanijih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve. U vreme njegovog boravka

u Beograu, kao vikarnog episkopa Patrijarha srpskog, izuzetnom eruicijom i pastirskom reju, ouevljavao je

mlae intelektualce, naroito stuente Beograskog univerziteta za Re Gosponju i Jevanelje Hristovo. Bogati

bogoslovski i knjievni opus vlaike anila razasut je u mnogobrojnim publikacijama, asopisima i knjigama,

objavljenim kako u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi tako i u izdanjima drugih sestrinskih Crkava.

BESEDA

(Izreena uivo na tribini za vreme astnog posta)

TRI SPRATA CIVILIZACIJE

Mi moramo, rai uspostavljanja talasnih uina i terminologije, upotrebiti neke slike, koje pomau a uemo u

tajne Boije, jer slike su reitije, smislenije o rei. Poto naalost u naem veku o tolikih uasnih ieologija,

postoji inflacija rei. Teologija trai smisao, a nauka ovozemaljska, faktografska, ona se samo a kaemo, slui

elementima ovoga kosmosa, ali ne zna ni ta je svetlost, ni ta je elektricitet, ni magnet. Oni se samo slue tim

ved stvorenim energijama. A ne pita se o kua to olazi, ni kua to olazi, i koji je smisao svega, linog ivota i

svoje nacije i celoga oveanstva i celoga kosmosa.

Prema tome mogli bismo mi Srbi a kaemo onu poetnu, ivnu reenicu u prologu svetog Jovana bogoslova:

U poetku bee Re (Logos) i Re bee u Boga i Re bee Bog (Jov 1,1). Mi moemo a kaemo sa velikim S: U

poetku bee Smisao i Smisao bee u Boga i Smisao bee Bog. Poto nema rei bez smisla.

Zamislite saa a je civilizacija na 3 sprata, kao jean grafikon. Prvi najnii sprat je tehnika, sa pijacom u centru.

rugi sprat je kultura, opera, pozorite, muzej umetnosti pore njega sunica, bolnica, armija, emokratske

partije, kola. To su ustanove kulture. Tredi sprat, najvie vrenosti jene civilizacije su kultovi, vere. I svi miimamo trospratni ukus. Imate svoj pijani ukus, koju vrestu jela i oela kupujete. Imate svoj kulturni ukus, koju

vrstu opera i pozorita volite, koju vrstu slikarstva u muzeju, koju vrstu meicine ako ste meicinari (jel i tamo

ima nekoliko trendova), koju vrstu prava ako ste pravnici, koju vrstu strategije ako ste generali, koju vrstu

politike ako ste politiari. Tredi najvaniji ukus, verski ukus, koju vrstu vere dete izabrati na tredem spratu. Ove

je jena kratka lepeza: poto svako misli a je njegova najbolja, ja du u centar a stavim pravoslavnu

katoliansku Crkvu. O nje se ovojila na jenu stranu, na levo rimokatolika, na rugu stranu reformisana

rimokatolika ili saa zovu protestantska. Iza rimokatolike stavidu sinagogu za jevreje, a iza protestanata

amiju za muslimane. Iza sinagoge mnogoboije, stari Grci, Rimljani, Sloveni i ananji hinuizam, a onamo iza

islama a stavimo buizam. Ovamo iza mnogoboaca najkrajnje levo, to je kult linosti, Staljin, Hitler (ako nemapravoga Boga on ima za boga efa partije), a onamo krajnje


19/33

desno najgori kult iza budizma je satanizam. To je najgrublji izbor tih svetskih religija i tu ide neprestalni rat

(grki polemika, gr. rat) ali argumentima filosofije. Tamo na tredem spratu nema topova, hvala Bogu i u

tom pogledu tu se nadmudruju svi kultovi, svaki trvdi da je on najbolji i zato nema kompromisa, nagodbe.

Na rugom spratu nie - kultura je tolerancija, trpeljivost, uvaavanje tuih ukusa i mnenja. Tako iete u operu,

pozorite, kaa vam se koma svia, auvaavate one koji de odi rugoga ana, kojima se svia neto rugo.

oete u muzej umetnosti i volite onoga slikara, onaj voli rugoga ili ki, vi morate a uvaavate njegov ukus.

Kaa oete u bolnicu, za istu bolest, va lekara, ve razliite terapije, samo konsilijum mnogih lekara reava

koja je bolja. oete u sunicu isti paragraf, va avokata tumae suprotno, samo suija sa porotom reava koji

je blii uhu zakona. oete u armiju, za isti rat, va generala, ve razliite strategije, opet ceo generaltab

reava koja je bolja. Uete meu emokratske partije, glasate za jenu, a uvaavate one ruge. To su a kaem,

kulturne partije, pluralistike koje ne obogotvoravaju svoje liere, kao one partije na tredem spratu.

Ka oete na pijacu, na prvi pogle, nije vano koji je koje vere, kojega stepena kulture, minimalni zahtev je

profesionalno ili zanatsko potenje, a svako onese svoj plo (proizvo), poteno. Ali tu nisu samo seoski

proukti ili tekstini, tu je i klavir i avion i raunar. A ako ue izuavate pijacu, jenog ana oete i zgozite se,

ljui se ubijaju na pijaci. Tek taa shvatite a tu nema nijenoga oveka, bez nekakvoga Boga ili ersatzboga sa

tredega sprata i a je presuno koju vrstu vere ste izabrali na tredem spratu, jer de ona a utie i oblikuje vania sprata vaega ponaanja.

Tako a je kult neovojiv o kulture i o svakonevnog ivota.

PRAVOSLAVNA-KATOLIANSKA VERA

Zato je pravoslavno-katolianska vera najbolja, a ne rimokatolika ili protestantska (a ne govorim o

nekrtenima)? Zato to ona jeina nema inkviziciju. To razumeju svi bez ikakvoga teolokog obrazovanja, poto

je Bog ao svakome oveku u savesti glas Boiji, a razlikuje obro i zlo. Papa im se o nas ovojio on je

spaljivao ive ljue u ime Hrista. Kalvin ka se ovojio o pape u XVI. veku i on je spaljivao u enevi (manjemoa ali i on je to inio). Luter nije bio tako grub pa je kao to znate preveo Bibliju na nemaki, seljaci proitali,

pa kau: Viite a Bog voli jenako sve ljue oozgo. I naprave bunu, ustanak seljaki protiv grofova. Sa

trebalo je a Luter njih miri, pa a kae recimo seljacima: Jeste tamo stoji a Bog jenako sve voli, mi smo

njemu usinovljeni, ali pie i poaj caru carevo, a Bogu Boije (Mt 22,21). Ti kao seljak nema kolovanje, ne

moe biti ravnik, ovom mora a pladas porez jer je on ved kroz uga pokolenja spreman za ravnitvo. I

a je rekao ovim grofovima: Pa to su prosti ljui, samo uhapsite kolovoe i to ima a se samo raspane. Ne,

on je izaao iz papine juriike kole, koja glea na Evangeliji, kao na zbir paragrafa, i rekao je: Vi nosite ma,

vama je Bog ao vlast, ubijajte te seljake kao besne pse. To je rekao Luter, a to je jean inkvizitorski blagoslov

za ubijanje. Tako a znate, obro je to nemamo inkviziciju, i ako vam prie neki jezuit ili bilo koji protestant

samo mu to kaite: Ja ne znam obro svoju ogmatiku, ali znam jean popa nam je rekao a je va papa u ime

Hrista spaljivao ive ljue. Moerni, ananji Njego bi rekao, tragovi im smre lomaama, umesto

neovjestvom.

Zamislite samo kad je Toma Akvinski koji je bio genije za njegove uslove, znao samo latinski (on je Franak, od

GermanaFrancuza i Nemaca poreklom). Toj rasi, poto su sruili stari Rim u V. veku, je trebalo 600 goina a

naue latinski, i a ona otvore Bolonju i Sorbonu. Ali nisu znali grki original kao na Sveti Sava. Original

teologije je samo na grkom. ak i ako neko ne zna jevrejski, sami rabini su 169 goina pre Hrista preveli na

grki svoj Stari Zavet. Tako a imamo i Stari i Novi Zavet na grkom. I ka je on (Toma Akvinski ) mogao a kaeovako jenu groznu stvar, a de jeno o uivanja blaenih, svetaca u raju biti, a oni sa balkona mogu a

posmatraju i uivaju saistiki u mukama onih u paklu. Zamislite vi te bee, toga nehridanstva. Jer osnovno to

stoji u Evangeliju Novoga Zaveta, je da je to Evangelije - blagovestije, raost. I tamo stoji, naroito mi

pravoslavni poinjemo o toga a je sveti Pavle napisao i upamtite: Bog eli a se svi ljui spasu (1 Tim 2,4) i


20/33

naravno aje svakome ansu kroz pokajanje. I nai najhitriji i najuspeniji misionari su angeli, koji stiu tamo ge

nikaa nai misionari ne mogu a stignu na vreme. Ko Kineza, ko Inka, svuga, barem na smrtnom asu. One

presmrtne muke se uraunavaju svakome oveku, naroito koji nije uo o Hristu, kao a je raspeti razbojnik

(onaj koji se pokajao). Ona mu beli angeo kae: saa ako se pokajes udes kao onaj razbojnik: anas de biti

sa mnom u raju (Lk 23,43) ko Gospoa. Ali i onaj crni angeo propovea svoje anti-evangelije i kae: ne, bui

sam sebi bog nemoj se nikome kajati i tako I mi pravoslavni smo optimisti i raunamo a se vedina kaju i zato

de vedina a bue i spasena.

Manjina mazohista koji uivaju a mue same sebe, smatraju a sa satanom obijaju pravi raj - njihov raj.

O TRI ASPEKTA BOANSTVA

Jean beograski slikar Bojovid je naslikao ivnu sliku, teologija. Ali nikaa ni rei ni slike ne mogu biti primereni

a govore aekvatno o Bogu ali pomau a se priblii toj tajni. Zamislite saa jenu sl iku sa osnovom aqua-

marin (ona uboka morska zelena boja). U centru je belo sunce, to je sutina boanstva. Belo zato, a bi bilo

uhovno (jel nae je udkasto, stvoreno sunce). To je veno sunce boanstva, sutina boanstva. Tu na prvom

aspektu boanstva, sutinskom, slau se jevreji, hridani i muslimani, a je Bog sutinski jean. rugi aspekt

boanstva je linostni, personalni. Koliko linosti poseuje to sunce kao svoju sutinu. Mi kaemo tri linosti,Sveta Trojica i zato demo opisati na toj zelenoj osnovi, oko tog belog sunca, tri zlatna svetlosna kruga. To je

Sveta Trojica. Prvi je Otac, iz njega izblistava kao munja, jo jean rugi zlatni krug svetlosti, to je Sin, i ishoi

tredi, to je Sveti uh. Tu se sa jevreji i muslimani sa nama ne bi sloili, oni bi ostali samo na jednom svetlosnom

krugu, i ka bi se krstili, oni bi se krstili jenim prstom a ne trima. A mi pitamo tu hoe i rabine ontoloko

pitanje: A koga bi mogao voleti taj va samac Bog u venosti? Ako je on bio sam u venosti, pre stva ranja

sveta ona bi mogao voleti jeino samoga sebe, ona bi to bio prvi egoista, prvi sebinjak. A mi kaemo ne,

otisak boanstva u oveanstvu je taj, a kako je u boansvu jenome ja, kae Otac Sinu ti, i on uh Sveti, tako u

svim jezicima oveanstva imate, ja ti on (mi vi oni je izveeno). To je otisak boanstva u oveanstvu. a je Bog

bio jean samac, svako bi mrmljao samome sebi. Na latinskom ima jena lepa re solilokvij, to je ka luakgovori samome sebi, mrmlja, i ne moe a

uspostavi odnose sa rugima. Naravno to nisu neki okazi matematiki to je samo psiholoki, a psihologija

oveka je izna logike.

Tredi aspekat boanstva koji ne zna rimokatolika ni protestanska a kaemo zajenica, to je energijski aspekt

boanstva. Nije energetski, negoenergijski, jer energije zrae iz tog beloga sunca, kroz ta tri svetlosna prstena,

kroz Svetu Trojicu, kao ar Svete Trojice. Sa zamislite jean zrak beo ali malo sivkast (a ne bue kao sutina),

to je neto iz sutine ali nije potpuna sutina. Sutina boanstva za nas pravoslavne je neostupna, nepoznativa

i nepojmiva za sve stvorene linosti zauvek. Zato je Bog po sutini misterija vena. Znai mi znamo samo one

aspekte boanstva - energije koje zrae iz te sutine. Zamislite jean zrak ognja boanske ljubavi (Srbi imaju dve

rei vatra i oganj - vatra je stvorena energija koja nije vena a oganj boanske ljubavi je vean). rugi zrak je

energija murosti Boije, tredi je istine Boije, lepote Boije, obrote Boije, stvaralatva Boijeg, samilosti

Boije, mirisa nestvorenog Boijeg. Svi ti zraci (najmanje evet moe a se nabroji, a ima ih vie) zovu se

zajeno blagoat Boija. To je blago-ato o Boga, kome? Ljuima. I sa zamislite svakog oveka na toj slici, kao

pare gvoa koje ima svoju orbitu, svoju putanju oko toga sunca na aljinu i koje treba a upija te boanske

energije. Ali mi svi imamo, svako na svom paretu gvoa neko vie, neko manje re. A ra bi bila nai lini

gresi. Neko ima vie neko manje. Ti koji su istiji moralno, ti imaju vedupovrinu istote i bre upijaju te energije

boanstva kruedi oko boanstva. Onom paretu gvoa koje je olo o usijanja o energije boanskoga ognja,

spaa svaka i najmanja ra i on u malome lii na veliko sunce. Taj je postao Bog, ali ne po sutini kao Trojica. Mi

se ne moemo kao para gvoa nikako pribliiti jer bismo se istopili. Znai mi ostajemo na svojoj orbiti a Bog

je nas stvorio a smo nenasitivi, boanskih energija. A ka je stvorio stvorenu vatru koja nije vena i stvorenu


21/33

svetlost koja nije vena, te ve energije su eksploirale i hlaile se u galaksiji kao planete i ta su poeli a se

ire vreme i prostor. Ima rugi veliki bum, to je kraj vremena (bolje je redi nego kraj sveta). Zato je nae

shvatanje vremena linija - linearno, (alfa)i (omega), A i , poetak i kraj. A inija i mnogoboci, oni imaju

ciklino shvatanje, kruno shvatanje vremena. To je za nas mitologija, ge ie kao posleica i reinkarnacija.

O BOANSKIM ENERGIJAMA

Tako znai ragi moji, mora se znati zbog ega mi postimo, koja je to druga hrana koju nama daje Bog. On je

sam rekao ka je razgovarao sa onom, Samarijankom a apostoli oli (bili su u grau a kupe hranu), pa mukau: Haje uitelju oneli smo ti hranu. A on stalno razgovara sa tom enom. Pa

posle On njima kae: Imam ja hranu za koju vi ne znate (Jov 4,32). A to su te energije boanstva, nestvorene

energije, kojima je ispunjeno Njegovo telo. To je najglavnija a kaemo blaena sitost, ko to ima. I On je kao

ovek svakako bio glaan kao i rugi, ali imao je to to jo rugi nisu imali. Zato buudi, ka mi vaskrsnemo,

imademo takvo telo kao On ispunjeno Njegovim boanskim energijama i nede vie uopte biti potrebe za jelom

ovoga stvorenog, kosmikog, naega jelovnika.

Znai o ovoga najblieg sunca ove galaksije zraci stvaraju hlorofil, salatu, ito it. To je hrana za nae telo. A o

onoga venoga sunca boanstva, zrae energije blagoatne, to je hrana za nau uu. I zato ameriki milionari i

svi drugi carevi, Saudijske Arabije, oni ostaju ovek gladni, a ne znaju ta je, iako su jeli i probali sve, sva uivanja

ovoga sveta kosmikog. Zato to ne znaju za pravu, venu hranu, koju jeino pravoslavni katoliani imaju, a to

su energije boanstva u Njegovom telu. Tako a su ove slike koje sam avao o ovim energijama Boijim naroito

vane ka je Hristos rekao: Ja sam hleb sa neba (Jov 6,41). Rimokatolika crkva i protestanti ne znaju uopte o

emu On to govori. Jer izmeu onoga belog sunca i ona tri zlatna kruga svetlosti boanskih Linosti i nas parai

gvoza koji se kao meteoroii vrtimo oko tog boanstva sunca, je za njih (rimokatolike i protestante) tu

neizmeran jaz, ponor. A mi u naoj pravoslavnoj teologiji tredega aspekta boanstva, kaemo a su to

nestvorene energije koje zrae i one ine a je premostiv taj jaz, a zraenje boanskih energija o nas opire, i

a mi ved moemo poeti ivot veni upijajudi energije ognja Ljubavi, blistavosti Njegove murosti it.

Zato Hristu nije bilo potrebno kolovanje. Pa u Njegovom mozgu o etinjstva ved je sveznanje Boije. On je

samo toga postajao sve vie svestan. Ka je bio eak o 12 goina i postavljao pitanja rabinima (Lk 2,46) oni su

se uili. Kako u tom uzrastu on moe a pita tako uboka teoloka pitanja?

O SINU BOIJEM

Samo je jedan od Trojice, (srenji zlatni krug sa slike) Sin Boiji, siao u utrobu Jevrejke evojke i postao ovek, a

ne i Otac i Sveti uh. Taj prvi boid (praznik njegovog roenja u telu na zemlji), preseca liniju vremena na zemlji

na vekove pre Hrista i na vekove posle Hrista. On je Bogoovek za nas. On je sakrio tu svoju boansku svetlost,

linost boanstva po svoju ljusku kou. Zato Srbi zovu taj praznik genijalno boid, znai roio se Bogid a ne

Jevreje. Njegova Mama je Jevrejka, zato je ona Bogoroica jer je Boga roila u ljudskom telu. On ima dva

roenja. Prvo u venosti, kao Svetlost o Svetlosti bez matere samo o Oca. rugo roenje na zemlji, kao

oveka, samo roenje o Matere koja je bez mukarca oca zaela Njega o uha Svetoga. Tako je on vostruko

bezgrean i kao Bog i kao ovek.

Mojsije je video Oganj na kupini kako plamti, a on je znao svu magiju i nauku Egipta. U podne nema groma, a ta

kupina plamti li plamti a lide ostaje zeleno. a je to bila vatra ovoga sveta, ona bi je oavno untila u pepeo. I

zato se on pribliio a vii to uo. I iz tog ognja uo je Ja sam Bog otaca tvojih (II Mojs 3). Kako ti je ime?

pitao ga je. Otprilike ono Jahve (JHWH) jevrejsko, preveeno na grki , (o On), bitujudi, onaj koji je veni, Ja

jesam. Ii kai Jesam te je poslao. Znai ime Boga je saanje vreme o glagola biti, a ne bio sam i bidu. On je

uvek veno Jesam. On je u glagolu biti, Sveta Trojica, Bog, a mi smo u glagolu postojati, unutar kosmosa ge


22/33

postoji vreme i prostor. Znai Bog poinje a postoji tek otkako se roio Sin Boiji na zemlji. On je uvek bitisao,

ali sa je on uao i u nae postojanje. To mogu razumeti samo filosofi, koji razlikuju, recimo na nemakom zajn

(sein) i verden

(werden) - biti i postojati. I tako mi razlikujemo bitujudi i postojedi, to to je ontologija.

Sin Boiji se legitimisao na preobraenje pre tri apostola, a On nije neki jevrejski rabin, nego ona Njegova

sakrivena po ljuskom koom, ona boanska linost, kao svetlost nestvorena probila je i kroz kou i kroz oelo

i najsposobnija trojica (Petar, Jovan, Jakov) su pali (Mt 17,6), ali ipak nisu oslepeli kao buudi Pavle (Savle) naputu za Damask (Dap 9,3-9), koji je iznenada video Hrista u originalu i oslepeo za tri dana. Zato mi imamo

utenu nagrau, nae ikone, a se pribliimo pa a kaemo: Mi Boe nismo jo postigli istotu srca a te viimo

ni kao Pavle i a oslepimo (mi bismo moa pali mrtvi), zato ti se pribliavamo a celivamo tu Tvoju sliku na

zemlji, a Ti vii na nebu a mi elimo Tebe lino a celivamo

NOVO U NOVOM ZAVETU

Novo u Novome Zavetu je to, a prvi Aam nije mogao a proe kroz neko rvo ili stenu u Raju, pre greha. A

Novi Aam ima bioloki kao nae telo, ali sa jenim plusom, sa jenim oatkom sa novom sposobnodu, a

napusti telo svoje Mame bez reza carskoga, i ona beskrvno i bezbolno Njega raa i ostaje evojka. To je nova

sposobnost, a Bogoovek moe a proe kroz rugo fiziko telo. Tako on moe kasnije a proe kroz kamenu

plou iz groba, koji ostaje zapeaden. Ulazi kroz zakljuana vrata, to Toma nije verovao dok nije dotakao (Jov

20,27). On o vaznesenju bez ikakve letalice, rakete, naputa ovaj kosmos, to znai a on svojim telom prolazi

kroz usijane zveze i kroz hlane pustinje kosmosa. To je neto novo u oveanstvu, uopte u ovom kosmosu.

Znai on je saa van prostora i vremena na nebesima. A Englezi imaju ve rei: sky, to je nebo, ovaj kosmiki

prostor, a heaven, to su nebesa (ko nas nebo u mnoini). To uopte nije prostor. To je intimnost i blizina

angela. Pa poinje nebeska hijerarhija: angeli,arhangeli, prestoli, vlasti pa na vrhu, heruvimi i serafimi oni su

najblii Bogu i zato se slikaju serafimi sa crvenim krilima i crvenim licem, jer su oni najblii ognju boanstva i

napunjeni su tim ognjem boanstva a su sve crveni u licu.

Tako da je to neto novo, a je naa vera Novoga Zaveta, izna oiglenosti nauke i magije. Hemija i magija,

oiglene formule modi, mogu a se zloupotrebe (onim seljacima koji ne znaju te formule) i mogu a im se ti

magionaari, hemiari nametnu za bogove. A naa veraje izna oiglenosti (ge nema sloboe), naa vera

novozavetna je u atmosferi sloboe, a to znaci uesa i neeg nepojmljivog za naunu logiku. Nije ni satana

nau prebabu Evu silom naterao a ona zagrize ono zabranjeno vode. Ona je onako lakoverno, laku omno da

kaemo glupavo ali slobono poverovala a je on bolji prijatelj nego Bog i zato je zagrizla. Ona je razmiljala:

to a ja uim kolu ko Boga? Ja ovo pojeem, magiski i oma postajem sveznajuda kao Bog (Post 3). To je

bilo iskuenje Eve i Aama.Tako ni Hristos nede nikoga silom naterati a ie na priede. Znai posle onog paa

na ispitu po onim rvetom poznanja obra i zla, imamo popravni ispit, celo oveanstvo po Krstovim rvetom

na kom je raspet Bogoovek koji kae: Ja vas volim o rtve i umredu za vas, i Otac moj vas voli i bidete kao

bogovi, ge sam Ja i Otac moj, ali vas molim a na moje obedanje verujete barem onoliko koliko je vaa prababa

Eva verovala na avolovo obedanje (a on je isto aptao: bidete jenaki sa Bogom).

Eto zato u pravoslavnoj Crkvi ostaje sloboa. Ko nas nema invizicije. Zato mi uimo, nae kraljeve i careve a

nema smrtne presue. Pa kaemo caru u Rusiji: neka on bue u progonstvu u Sibiru, tamo neka vama besplatno

rai, a mi popovi oekujemo a se on u starosti pokaje. A u to vreme (XVIII. vek), dok je u Ruskom carstvu bio

zakonik bez smrtne kazne, tobo u kulturnoj Francuskoj posle revolucije, giljotina rai punom parom. Zato je tonjima izglealo humano? Pa zato to je pre toga papa ive ljue spaljivao na lomai. To je ta grozna Evropa

toboe kulturna. U onosu na Vizantiju to je varvarija. ak i nas uan je u imao zakoniku nesto a osee ruku,

nikad nije imao spaljivanje.


23/33

O SVETOM PRIEDU

Eto ragi moji, to je ta je novo olo, a je On saa, istovremeno van prostora i vremena svojim telom i da

moe istovremeno a bue po nebom ista tajna i po nepcem ista tajna. Po nebom tako uner the sky

(mislim u Jerusalimu, Beogradu, Moskvi, Tokiju, Washingtonu, Johanezburgu) tu su 1.000

milja izmeu oltara, ali na svakom oltaru pravoslavne crkve, hleb i vino se promeni u Telo i Krv. Ali nema toliko

hiljaa telesa Hristovih koliko ima oltara. To je uvek ono jeno Telo, van prostora, koje moe a bue

istovremeno na mnogo mesta i da ostane jedno. To je nadlogika, to je naa mistika. I zato nama ne treba rimskipapa kao Njegov vice-hristos, kao zamenik Hrista Boga, jer je on u svakoj parohiji i telesno prisutan. A ovde pod

nepcem, malo nebce (pre Vuka je bilo jasnije, nepce je nebence, to lii na malo nebo) se taj hleb promenio u

Njegovo telo.

On je rekao: Ja sam hleb sa neba (Jov 6,41). Njegovo telo nije sa neba, ta je taj Ja sam hleb sa neba? To je

ona svetlost zlatna vena Boanska, koja je sakrivena u Njegovom telu. To je nama priede i hrana. A ovi kau

(po logici Aristotela na nivou oiglenosti nauke ovoga sveta): Ako vi verujete a se hleb i vino pretvorilo u

Telo i Krv, ona gospoo hridani, vi ste ljuoeri. A mi kaemo: Ne. To je ono a je naa vera izna

oiglenosti. Jer to pare hleba koje se promeni u Telo Hristovo i dalje ima oblik i ukus hleba. I ta Njegova Krv ialje ima ukus vina, zato? Pa a bi ostalo prostora za veru, za slobou, inae bi to bila prinuna hemija ge

nema sloboe. I ona bi oli nevernici u oltar, pa ka bi to vieli oni bi morali da veruju.

Eto bez takvoga kolovanja bez takve veronauke, su bile nae ve tri prole generacije, neznalice totalne. Bili su

samo o rugog stepena. oli samo o kulture, o akaemije nauka a nisu znali a su popovi izna njih na

tredem spratu, uvek. ak i onaj seljak koji je imao pravoslavnu veru i on je izna naih akaemiara koji su bili

ateisti, nisu znali ta je izna njih, tredi sprat. Tako znai jeite taj hleb, znai grizite, ali mi ne moemo pregristi

svojim zubidima ono telo koje ie kroz kamenu plou iz groba. Svaka i najmanja estica (mrvica), bide opet celo

telo Hristovo pod nepcem. To su samo centimetri razdaljine, a kako njegovo istorijsko telo (od 180 cm. otprilike)

moe a stane u jenu tako malu mrvicu? Mi to ne znamo, mi samo tvrimo tajnu, a ne a je objanjavamo, jer

ona se ljuskom logikom ne moe objasniti. Mi se samo branimo o ove logike koja kae: Vi ste ona

ljuoeri. Ne, mi kaemo i najmanja mrvica bide celo Telo Hristovo. Znai mi nismo a Mu ogrizemo neko

pare mesa ili loemo njegovu Krv, nego za te energije boanstva sakrivene u Njegovom Telu. To je naa hrana

na priedu. Hrana za uh na, a mi smo svi stvoreni nalik na Boga. A kaa faktografska nauka, ova neznajuda ,

bolje redi neznaboaka kae a je smrt prirona, mi kaemo: Ne uopte!. Niko ne eli a umre, i svaki ovek

ima normalni apetit ka beskonanom ivotu. Otkua to? Otkua smrtna priroa moe a usai u neko bide

svest, savest i elju ka beskonanom ivotu, ako je ona sama smrtna? Tako a jeno ete ivi kao Aam u Raju,

ono jo ne zna uopte a de umreti. Pa i ka sazna ono kae: Vii to se samo bakama i ekama eava. Paposle puberteta ka sazna a mora umreti ona se trai lek protiv smrti. I ona se uje samo a je taj Isus

vaskrsao. Nema ni jean rugi o bogova: ni Muhame, ni Bua niko nije vaskrsao. A Toma ga je otakao, znai

nije bio fantom. (Jov 20,27)

Kao to je ono rekao sveti Pavle: Bog eli a se svi ljui spasu (1 Tim 2,4), tako taj isti Pavle govori filosofima

na areopagu u Atini: Pistin parashon pashin ( ) - Veru je ao svima (Ap 17,31) Bog,

time to je vaskrsao svog Sina iz mrtvih. Jer ako ved nemamo leka protiv smrti, ona a barem naemo nekoga

ko je vaskrsao. A priede je ko nas lek protiv smrti. Jer je On rekao: Koje jee moje telo i pije moju krv (u

Njemu se to sastavi kao u putiru, celo Telo Hristovo), ne kae: Imade ivot veni, nego Koji jee moje Telo i

pije moju Krv ima ivot veni (Jov 6,54). Ved ima! To je privilegija pravoslavnih katoliana, a oni ved mogu a

ponu ivot veni. Eto mi ne znamo koliko smo samo bogati. A sloveni su tu isto genijalno rekli a je samo Bog

bogat. Koren prieva bogat je Bog. A za Nemce je raihermen (Reichermensch) onaj koji ima carstvo zemaljsko

(isto je rich engleski). Mi smo bogati kaa imamo Boga u sebi, (koji je postao ovek) kaa imamo Njega u


24/33

priedu u sebi i kaa postanemo hram Svete Trojice, poto je On neovojiv o Oca i o uha. I posle prieda

mi postajemo, ako smo oistili srce, hram Svete Trojice. Znai Bog je nas stvorio a se useli u nas. Vi znate kako

je Vojislav Ilid opisao Tibula, koji se zaljubio u svoju mramornu statuu, a je polueo. A Bog se zaljubio zaista, u

ive statue, jer svaki je unikat i On eli a se useli u

njega.

Zato mi postimo. Mi blagosiljamo i ovo je obra kosmika hrana. Mi nismo kao neki bogumili ili maniheji koji

kau a sve to je stvoreno i to je materijalno a je to o satane, a je to prokleto, a samo je kao ua tu utamnici zarobljena u materijalnom telu. Uopte ne. Za nas je telo o Boga stvoreno kao i ua i uh, stvoreni

duh.

ISTORIJA SVETOG PRIEDA

I kaa nama kau neki rimokatolici (papisti) ovako: jeste kae (u XVI. veku jezuiti), mi priznajemo a ko vas

pravoslavnih se hleb i vino promene u Telo ali mi ne moemo odi ko vas na priede. Zato? Pa zato kae, to

je otprilike ovako, kao ka u naronoj banki imate velike poluge zlata. Ali tamo mora a bue ig narone

banke. Vi imate pravo zlato, prave poluge ali nema na njemu ig pape rimskoga. Zamislite, za njih je papa vaniji

o Hristovog prisustva. To je formalizam juriiki i latinski. A ka su oli ti poluvarvari - ti Francuzi i Nemci i

osvojili Carigra u XIII. veku u oba svetog Save, oni ne samo a su silovali ene i kaluerice kao varvari, nego su

bacali i nae priede, po noge (kao to nije nikakvo priede). A u naoj crkvi uvek je bilo svetih ljui, to su ista

srca koji vie Boga. A ta to oni mogu vieti? Za vreme liturgije (kaa se ono peva: i molim ti se Boe na),

ka popa kae: I sotvori a ovaj hleb bue Telo Hristovo, i uini a se ovo vino promeni u Krv Hristovu, u to

vreme ili neko vii a silazi svetost boanska tavorska, pa to pare hleba ojenom blista jasnije nego sunce, ili

vide da silazi kao Oganj na duhove (silazak Svetoga Duha na apostole). I to su Oci videli da u latinskim crkvama

nema. Znai za nas je ponaanje pravoslavno katolianske Crkve kroz istoriju, opis granica prieda. a su Oci

nai vieli u XIII. veku a to silazi i u rimokatolikoj crkvi oni bi rekli: i to je prava Crkva a ove podele, to su samo

neke politike i profesorske cepilake. I ono bi ili tamo na priede. Zato? Jer za nas, pravoslavne svete ljue

neodoljivi magnet je Telo Hristovo. Nema nikakvog autoriteta iznad Njega, neki vaseljenski sabor, da ti ne

moe idi tamo zbog nekih juriikih igova ili ne znam ta.

a su oni vieli oni bi tamo ili, a poto nisu ili, mi znamo a i nema tamo. Jeini sluaj je bio na nekom ostrvu

u XVI. veku, Dodekanez Santin, koji je bio dugo pod okupacijom mleana - Venecije, a tamo su ljudi bili tako

osta slabog karaktera. Ali vi znate a je i u Tivtu i u Kotoru kroz almaciju bilo Crkava, a su isto u nau

pravoslavnu Crkvu naturili silom i jean oltar rimokatoliki, na zapanu stranu. Naravno a nai nisu ili ko njih

na priede, ali govorili su, pa to je isto, vi dete a se molite sa ove strane mi sa one i tako Ali tu na Santinu bio

je jean jeini sluaj u istoriji nae svete Crkve a su ti Grci ili ko latina na priede i ovi ko njih. Ali mi

kaemo, to je samo izuzetak koji potvruje pravilo.

O TRI LJUDSKA KOMPLEKSA

Zamislite Sin Boiji koji jo Evi obedan a de odi a je osloboi a zgazi onu zmiju i a ih vrati u Raj, nas je

osloboio tri kompleksa. Avraam je prvi vernik. Svi su bili mnogoboci zavarani od demona. I sad Bog pristupi

njemu i kae uslov: Ako veruje u mene ima a napusti svoj gra, svoje bogove i a poe za glasom mojim

Boijim (Post 12,1). Oni pitaju: A zato je ba jevrejski naro samo izabran? Pa nije to bio izabran jevrejs ki

naro, bio je izabran jean ovek, jena linost, isto mnogoboac kao Kinezi ili crnci. Moa je Bog i priaoranije nekom Kinezu ili crncu, ali onaj nije hteo da ostavi svoje bogove i svoje rodno mesto. I zato je Avraam prvi

primer oveka vernika u jenoga Boga. I mi hridani smo njegovi sinovi, naslenici, po onoj veri koju je on imao

pre nego to je postao ritualno, obreno obrezani Jevrejin. On je postao kasnije Jevrejin ka se obrezao. I bio je

otac Jevrejima i Arapima preko semena, preko ve ene. Jevrejima preko Sare i Arapima preko Agare. A mi smo


25/33

uhovni sinovi njegovi, po onoj veri koju je on imao pre, prilikom susreta sa Bogom. Tako a je reeno

Avraamu: U tvom potomstvu de se javiti taj Osloboitelj o smrti. Pa ona se suzilo, aviu je reeno: U

tvojoj inastiji de se javiti. Ali je On tempirao a oe ona ka su aviovidi bili bez vlasti, po okupacijim

Rimljana. I tako je Josif bio iz te inastije rvoelja. Sin Boiji, Sin svemogudega Boga, Car nebeski olazi a

bue na zemlji obianranik, rvoelja a osloboi ljue o kompleksa niskog poloaja u rutvu, kao a je to

neto prljavo. rugi kompleks o kojega nas je osloboio je taj, a vedina ljui straaju to nemaju visoke

iplome, visoke kole, fakultete. Zato je on namerno izabrao 12 ribara, seljaka za prve Vladike i njima je otkrio

ono to najkolovaniji oktori meicine, filosofije ne znaju, ta je posle smrti. To se zove otkrivenje, ka netoBog zna to ne moe ljuska nauka a zna. A On kae: Posle smrti je ivot veni, ua je neunitiva ako se

okrene Bogu, a i telo de se kasnije spojiti, vaskrsnuti, spojiti sa uom. Tredi kompleks o koga nas je osloboio

Gospod to je strah od smrti, a od toga pate svi ljudi i najbogatiji carevi i milionari. Od toga kompleksa nas je

osloboio ka je umro za nas na Veliki Petak a u neelju ujutru vaskrsao i Toma oirnuo it I u tom pogleu

to je najvedi poklon, tredi, a nemamo straha o smrti. I mi hridani verujemo a je naa smrt nama za leima.

Kad je nas popa pognjurio u vodu mi smo taa umrli. Ka nas je tri puta u ime Trojice igao mi smo taa ved

vaskrsli. A ovo to je pre nama to je samo jean fizioloki rastanak ue i tela koji je tragian i obojan i

ouran, niko ne eli a umre, ali oni koji imaju veru oni mogu mirnije to a preu.

O SVETIM IKONAMA

U rugoj zapovesti stoji: Ne ini sebi nikakvoga iola, niti mu se klanjaj i tako. A tom istom Mojseju isti Bog

nareuje (2 Mojs 20): Napravi mi skiniju, (portabl hramu), poto su Jevreji bili nomai. Svaka poroica je

putovala, imala svoj ator. Tako kae, napravi mi jean veliki ator u sreini, jenu zavesu, a pravi ve sobe i

na toj zavesi a buu izveeni likovi angela. Zamislite a onamo stoji, ne sme slikati nita ni to je na nebu ni to

je na zemlji ni pod zemljom. Od jenom taj Bog za protestante izglea protivrean. Kako On saa nareuje to.

Zato to protestanti predute. A mi znamo. Eto to je raost hridana kaa naslikamo Hristu crveno i plavo oelo,

jer nae ikone su teologija u boji. Prvo oelo crveno znai a je Bog, jer crvena je oganj ljubavi a on je Bog

ljubavi a plavo, pore toga ruga haljina znai a je i ovek. Jer naa sreina je plava: nebo, okean i magla.

Crveno-plavo znai Bogoovek, a Bogoroica Marija suprotno. Prvo plavo oelo, ona je oveansko bide, a

povrh toga crveno, ona je kao ta kupina nesagoriva (koju je Mojsije video), zagrljena ognjem ljubavi spolja ali

nesaeena. Pa onaj zlatni krug rekoh ukazuje na preobraenje. Ali samo Njemu (a bismo Hrista Boga

Bogooveka razlikovali o rugih svetaca), upisujemo jedan Krst, u onom zlatnom krugu, dve linije gore iznad

temena, ve linije na levo, ve linije na esno a ne moes etvrti onji krak Krsta a naslika o vrata Hristovog.

I sa u ta tri mesta imamo tri grka slova: omikron, (o malo), omega (, o veliko) i n (): , to je er

Seiene vabe bi prevele bitijudi, mi kaemo na srpskom o glagola biti onaj koji je vean. A mora a bue

izvan tog zlatnoga kruga istorijsko ime

IC/XC poetak i kraj. Poetno i krajnje slovo - Isus Hristos. Tako da nema ikone bez imena. Zato mi pravoslavni

kaemo a iako je neka ikona barokna (ka su crtali rune ikone i ne tako uhovne), bolja je i ta bilo kakva ikona

nego bele ziine amije ili sinagoge. Jer oni ne veruju a je Bog postao ovek a

nama je to najvanije. Zato su zastave pravoslavne crkve ikone koje znae a je Bog zaista postao ovek. A a je

ona bio stepen tehnologije ili fotografije mi bismo anas imali fotografiju Isusa Hrista. Zato mi kaemo

protestantima: ako vi zaista Njega volite, zar ne biste vi voleli da znate kako je On

izgledao. On nije bio neki fantom.

PET TIPOVA LJUDI

Imamo 5 ula i 5 tipova ljui u Crkvi. Jeni su naroito osetljivi na sluh. Za njih je najvanije ta popa propovea i

kako se ita Evangelije i ta peva hor. rugi su vizuelni tipovi. Za njih su najvanije freske i ikone. Tredi su


26/33

olfaktivni tipovi, jaki na nos. Za njih je najvanije ka popa kai. Zato? Jer onaj ved obar miris ovozemaljski o

smirne je samo nosa nestvorenog boanskog mirisa, koji nije o ovoga sveta. Jel ti ljui olfaktivnog tipa oni

osete prisustvo Boije samo kroz taj boanski miris. etvrti tip taktilni, su ovi to jako osedaju oir, ulo

pipanja, to su recimo veliki mistiari kao Marija Magalina koja otakne noge Hristove i obije sve energije

boanstva. Ona kroz to oseda prisustvo Boije. A vedina ljui uglavnom imaju najrazvijenije ulo ukusa i zato je

reeno: Okusite i viite kako je blag Gospo (Ps 33,8). Znai kroz priede je najintimniji onos sa Bogom.

I sa protestanti obace ikone, obace kaionicu, ne veruju a neko Njega moe a otakne, ne veruju a se

hleb i vino promeni u Telo i Krv. Oni smatraju da je to samo kao neka uspomena ada na Hristovu smrt. Neki

protestantiluterani su malo blii, ali oni kau zavisi to o tvoje vere. Ako ti zaista veruje, ona taj hleb po

tvojim usnama postaje Telo i Krv a ako ne veruje nede biti. Tako a oni posle tog njihovog prieda bace sve

one elemente svetoga prieda i onaj hleb i ono vino koje eventualno moe a bue za vernika priede. Tu se

vidi da je kod nas vera objektivna, nezavisna od vere. Zbog Crkve koja veruje, zbog onih nekoliko koji veruju

unutra (u Crkvi) to je objektivno ato, jer je rekao: Ge se voje ili troje sastave u ime moje ja sam tu (Mt

18,20). A to znai i telesno ja sam tu prisutan po viom hleba i vina. I kakva skromnost a on uzme najobinije

elemente, hleba i vina da bude tako lako da sa Njime imamo zajednicu. To je komunija na zapadnom latinskom

jeziku, zajednica.

LITIZAM STAROG ZAVETA

U Starom Zavetu ima neki elitizam. Elitizam je utoliko to npr. samo Mojsije ie na vrh planine, a se sretne sa

Bogom. I Bog njega stavi u neku raselinu, pedinu i kae: Ne moe me vieti sa lica nego samo o pozai. A to

znai, ne moe vieti moju sutinu, nego samo moje energije koje zrae iz te sutine, a to je ona svetost

beskonana. Znai prost naro je u pustinji na najniem nivou. Onih seamesetorica kao nekih voa, suija, su

se malo na ponoju uzigli. I kaa je Mojsije siao ole, sa onim ploama (10 zapovesti), i ka su ga vieli, nisu

mogli a gleaju u njegovo lice, poto je ono jo oblistavalosvetlost nestvorenoga boanstva. I to je njima bolo

oi. Zato je Mojsije morao a stavi nekakvu maramu ok to nije uminulo. Ali samo Mojsije ie gore. A za prostnaro onih eset zapovesti, to je kao za nas 12 taaka Simbola Vere. To je minimum za svakog seljaka da zna

pravoslavnu teologiju. Tako je bilo 10 zapovesti za prostoga jevrejina da zna.

Za nas je najvanija stvar idi Bogu koji je siao na zemlju i postao na Brat. I nema vie elitizma Staroga Zaveta,

saa svako prilazi najvedoj svetinji koja blista jae o sunca. Ono to je Mojsije vieo na vrhu planine to se moe

vieti u oltaru po uslovom a imamo isto srce. A svako olazi. Mi popovi, ili patrijarh recimo, on se samo prvi

priesti, ali mora a poslenjem obaninu isto a puno Telo Hristovo i Krv. A im se papa o nas ovojio 100

goina kasnije, on je ponizio laikat, naro i rekao: vama je osta pola prieda. A mi popovi samo imamo celo. A

kao a je Hristos to previeo na Tajnoj Veeri i ka je avao telo nije rekao jeite svi, a ka je uzeo asu rekaoje: Pijete iz nje svi (Mt 26,27). Kao a je previeo a de XII. vekova kasnije papisti a ponize naro. I zato se

kod njih pojavio mit o gralu, o jednoj zdeli u koju je navodno uzeo (neki vitez, ili Josif od Arimateje) malo Krvi

Hrstove i to sakrio o popova u nekom zamku, i kao tamo moe odi laik, samo kao koji je ist vitez kao

Parsifan. Ta legena ne moe nika a ponikne na pravoslavnom religijskom tlu, poto ko nas svi imaju puno

priede kao popovi. To je moglo a nikne samo tamo ge su bili laici uskradeni o punog prieda i Krvi

Hristove.

Sekta je na primer onaj koji zna samo jean sektor Biblije. Na primer, baptisti samo krtenje, subotari samo

subotu, A pravoslavni je obio otkrivenje o Hrista Boga, ka je on posle vaskrsenja unuo na nekolovane

apostole i rekao: Primite uha Svetog (Jov 20,22) i taa im je otvorio um a bez kolovanja razumeju pravilno

Sveto Pismo i a ga tumae. To je jean ar koji ie preko vlaika i popova o anas. Tako a nismo mi

pametniji od rimokatolika po IQ (intelligence quotient), nego mi imamo Sveto Preanje. I mi nedemo a

menjamo nita to je ostalo o svetih Otaca. To je jean narazum. to je rekao sveti Pavle epignosis


27/33

(). Gnosis je znanje a epignosis je naznanje, koje je ato kao poklon nekolovanim apostolima a

preko njih i nama. To nam je Bog otkrio i aje nam je sve. To je poklon i nema kraja naem rastu. To je ona re

na grkom, akorestos () - nenasitiv. ovek je stvoren nenasitiv boanskih energija. Mi se ovoga o

sunca stvorenog, salate i ita i mesa moemo nasititi, ali onih energija mi normalo elimo jos vie murosti o

Boga, jo vie ljubavi u nae srce, jo vie lepote u nae oi i tu nema kraja.

SVADBA JAGNJETOVA

U Jevanelju ne pie, to je jean pesnik rekao a de biti svaba Jagnjetova a je on enik, a Crkva (celooveanstvo) je nevesta. Ima etiri rei grke za ljubav: Agape () - na starom grkom, uhovna ljubav

izmeju svete Trojice, u kome nema nikakve primese polnosti. (Zato bi ja eleo a se vrati slovenska re ljubov.

Bog je Ljubov, ta ljubov Hristova, je ta uhovna ljubov, a a ljubav ostane za oveansku ljubav.) Filija ()

ljubav prijateljska, bratska ljubav ( ) i eros () oveanska ljubav.

Znai on nas voli etirima ljubavima istovremeno. Agapijskom kao Bog na Tvorac i kao na Prijatelj i kao na

Brat i kao na enik. A enik i nevesta ostaju u evianstvu, ok suprug i supruga je sprega, ge prestaje barem

bioloko evianstvo. Ali treba a ostanu u celomuriju, verni jedno drugom. Zamislite to se zove celomudrije -

cela murost je a mu i ena ostanu verni jean rugom, kao Hristos Crkvi. I ona si spreman a se oeni akosi spreman a umre za tu evojku, kao Hristos za Crkvu. I ti a se ua ako si spremna a umre za njega, kao

to muenici u Crkvi umiru za svoga enika.

Ali u Raju posle paa, eros se razvaja na muko i na ensko i saa Aam prvi put vii Evu i kao polno bide. I zato

je Bog, ka ih je isterao iz Raja, preupreio satanu koji je zamislio a de oni kaa buu izgnani, o oajanja a

se obese. A Bog je preupreio i rekao: Raajte se i mnoite se (Post 1,28). I zato se to zove polni ivot. Mi

Sloveni kaemo pol - va pola, ve polovine oveanstva, a Latini kau va seksa, to su va sektora, jel Bog je

presekao oveanstvo na va seksa. I saa to sjeinjenje mua i ene, jena ekstaza, koja ako je u saranji sa

Bogom, ona su oni saranici a treda

linost oe u svet. Ali Bog stvara kroz ljubav mame i tate, On je glavni Tvorac nove linosti. Jer je On najvedi

Vajar koji svara ive statue, a svaka je unikat (to se vii otiskom palca). I to je bila uteha u olini plaa posle

izgona iz Raja, a se u toj ekstazi muko i ensko preaju jean rugom, o potpunog samooavanija kau

Rusi. To je uteha, a pogotovu nagraa ka se roi ete, ona kae se ena zaboravi sve svoje muke. I zato je

brak prva sveta tajna posle izgona iz Raja.

Ali Eva je mogla a bue posluna po onim rvetom, i Aam. I a su bili posluni oni bi u Raju zavrili teoloki

fakultet, i znali bi ta je to zlo, ali ne bi se poveli vie, bili bi ved otporni na zlo. To rvo (poznanja obra i zla) po

sebi nije bilo loe, jel znanje po sebi je obro, ali oni su jo bili u pubertetu, nespremni za tako jaku hranu. I aje Eva bila posluna Bogu ona bi samo jenim ekstatikim poljubcem sa Aamom, zainjala i ostajala evojka

posle poroaja. Ono to je bilo jeanput ko Bogoroice, to bi bila opta pojava u tom blaenom bezgrenom

oveanstvu. I taa bi se isto Hristos pojavio i ovaplotio, postao ovek, ali bi svi onda videli kako kroz Njegovu

kou, Bogoeteta, probija ona svetlost boanstva. Pre preobraenja, svi bi omah znali ko je On. Svi bi olazili i

oticali njegove nogice i hranili se tim boanskim energijama i to bi bilo priede u tom bezgrenom

oveanstvu ge ne bi bilo uopte smrti. Naravno takav Hristos ne bi iao na raspede. Znai bez obzira kako se

Aam i Eva ponaaju, ka je On je stvorio oveka po liku svome, On je ved

otvorio vrata a On postane ovek. Bilo a oni buu polusni, ili neposluni, bez Krsta ili sa Krstom. I saa moea vam bue jasnije ta znai svaba sa Jagnjetom. Kaa Hristos kao Novi Aam olazi, On aje onu mogudnost

kakav je Adam mogao da budebezgrean. A eros je jena o Boga usaena pozitivna energija. Zatoni kaluer

ne sme a se ukopi. To je benzin u motoru, u telu. A on samo mora a se porei bratskoj ljubavi, prijateljskoj

ljubavi i boanskoj ljubavi. Tako jean obar kaluer kaa vii jenu lepu evojku, on se ivi Bogu, vajaru


28/33

njenom i toj lepoti koju je Bog stvorio ali nema nikakve elje a nju eflorie. Recimo u Rusiji evojke nemaju

marame u Crkvi, a uate imaju. Obiaj je a svi prilaze i kau: blagoslovi vlaiko ili oe, a on ka blagoslovi

dotakne njenu ruku dlanom, pa poljubi njenu kosu, barem vlaika, stariji ovek, a to je jean erotski oivljaj

bez ikakve seksualnosti. To je toplota i miris evojake kose i blizina njenog tela, ali nema nikakvog, mi kaemo

vizanija tela (a se njegov u neto uzbuuje). Eto to je moglo a bue u onom blaenom oveanstvu.

Kao to je so u mesu a ne ucrvlja, tako su to i obri kalueri i kaluerice. Oni posedaju vedinu sveta

hridanskoga a ako ovaj moe i bez jene ene, ona tebi treba a je osta tvoja jena supruga, a ne

Muhameove 4 ene. Onamo, ako ona moe bez jenoga mua, ona tebi hridanko treba a je osta tvoj

jean mu, kao Hristos Crkvi. I u tom pogleu je saa jasnije ta to znai svaba sa Jagnjetom.

VASKRSENJE

Kaa Hristos oe o svom rugom olasku, iz Njegovog tela ima a bukne oganj boanske ljubavi, ka svima, a

vedina oveanstva je primila taj oganj. Mi smo u trouglu sloboe ovako: Bog na nebesima, avo na oblacima, ja

na zemlji. Mi olazimo iz pokolenja u pokolenje a polaemo ispit, a li za ljubav

Boiju, za Boga ili za mrnju satansku. I mi smo optimisti a vedina glasa za ljubav Boiju. Ti si nalik na Boga ako

si voleo ruge linosti pore sebe, ak i ako si spreman a umre za njih (to je najvedi znak). Takvi ved imaju u

svome telu oganj boanske ljubavi i kaa njih o rugom olasku Hristos bude grlio njih tim ognjem ljubavi (a to

je nesebina Trojina ljubav), njima de biti prijatno, jer je ista temperatura ved u njihovom telu ko ta spolja. A

onima koji su puni mrnje (Srbi su i tu genijalno efinisali, suprotno o topline ljubavi je mrnja a to je

mrznutost egoiste, leenost egoiste koji jeino sami sebe vole) njima je neponoljivo a su voljeni, njima je

neponosiv taj oganj. Poto oni ne vole nikoga oni bi i Njemu zabranili a njih voli. Bog nema nikakve veze sa

paklom. Pakaoje ka se neki angeo ili ovek zaljubi sam u sebe i kae, ja sam sebi svoj bog, nikoga ne volim sem

samoga sebe. Eto saa kaa govorimo o svabi Jagnjetovoj, to je znai ta tajna a ka Histos opet oe u onom

svom istorijskom telu od otprilike 180 cm mi svi vaskrsavamo u visini Njegovog rasta. Znai ivac i ovi

vometrai ima malo a se smanje, a ovi o 160 a se malo povedaju. Zato je to tako vano? Zato to taa mi

ulazimo u telo naeg enika kako nikaa ena ne moze a prore u telo svoga mua ni mu u svoju enu.

Milijaru svetaca, svi istovremeno i muki i enski svi u Njegovo

jeno isto telo. Zato? Zbog onih energija u Njegovom telu. Znai ako smo mi na visini Njegovoga mozga, mi

upijamo iz Njegovog mozga one boanske ieje koje nas interesuju. Svetog Pavla neto rugo, svetog Petra

trede, svetog Savu rugo. Svako po svojoj voltai. I to je napajanje energijama

premurosti Boije, u na mozak prelazi Njegov mozak.

Ona smo mi na visini Njegovih oiju, mi iznutra gleamo Njegovim oima na kosmos, i izotravamo svoj ukus.

Jer nikaa nedete uivati u lepoti Van Gogh-a ako nemate priblino izotreni estetski ukus Van Gogh-a. Tako mi

nikaa ne moemo uivati u lepoti rue koju je stvorio Bog, ako problino ne

izotrimo na ukus ukusu samoga Boga Tvorcarue. A nae srce je taa na visini Njegovog srca i mi upijamo iz

Njegovog srca puno ognja boanske ljubavi koliko moemo po naoj voltai. To je oivljaj svabe sa Jagnjetom.

A um ostaje nepomuden. Jer ok je Aam u grehu, sve njegove sposobnosti su raspoludene. Kaa je on

skoncentrisan u umnom svom kompartimentu, oeljenju, taa on ne moe biti polno aktivan, A kaa je Aam

polno aktivan (u zagrljaju sa svojom suprugom), on ne moe biti umno aktivan. To je raspoludenost palogaAdama. A novi Adam u njemu su sve sposobnosti nanovo skoncentrisane i nema nikave seksualnosti, njegov

eros ostaje (mi to kaemo preobraeni eros) zajeno ukomponovan sa bratskom ljubavlju, sa prijateljskom

ljubavlju i naroito sa onom boanskom, Tvorakom ljubavlju. Takvi su Aam i Eva mogli biti, a su bili posluni

Bogu. I zato imamo popravni ispit posle Njegove smrti i vaskrsenja, kaa nas oslobaa straha o smrti i aje


29/33

nam preukus vene Ljubavi kakva je u Njemu i u Njegovom telu i zato je priede za nas najvede. Eto ragi moji

kau a je nejenakost posle vaskrsenja. Bog oozgo jenako (beskonano) voli sve, ali ljui ne uzvradaju istom

ljubavlju. Naprimer, Jovan najmlai apostol imao je prvenstvo u ljubavi. On je navie uzvradao, imao najvedu

ljubav ka Hristu od svih apostola. Ne a je Hristos njega najvie voleo, nego on je najvie voleo Hrista. I zato

kae sveti Pavle, posle vaskrsenja bide nejenakost kao zvezano nebo. Bogoroica je puna luna, pun mesec,

najsvetlija, tri zveze utapa su tri jerarha (Vasilije veliki, Grigorije bogoslov i Jovan zlatousti), sedam zvezda

meveice to su recimo seam akona, vlaidi apostoli, i tako svi razni

Jer svako je poneo onoliko energija boanstva koliko se on priedivao, koliko je upio i njegova ua to ponese u

raj. A kada se telo sastane (posle vaskrsenja) ona i telo blista. Recimo kao sveti Sava koji se ved o 17. goine

preao totalno Bogu, ne moe njega stidi nika onaj o 70 goina koji je poeo tek taa a se prieduje. Ali to

nije vano jer tamo nema narcisoinih tipova. U raju nema ogleala. Nego je oglealo oi Isusa Hrista i

Bogoroice i rugih svetaca koji se tebi ive. Kao to rugi u tvojim oima primaju ivljenje o tebe. Zato je na

sveti Nikolaj Velimirovid rekao svojim bogomoljcima, bolje rei svojim bogomolnicima (a ne buu Boji moljci)

ovako: a buem u raju, pa makar i na kraju. To je skromnost svakoga hridanina.

TAJNA KRSTA I MAJKA BOIJA

Tako a je Bog zato oao i postao ovek za nas, iz ljubavi, filantropije, iz ovekoljubija zato to je znao a ljui

zaraeni sebinodu lucifera o Aama i Eve ne veruju a ih neko voli ako taj nije spreman a umre za njih. Kaa

tata i mama vie zmiju a ie ka kolevki eteta ona ili on se bace na zmiju i kao mlai ljui oni rtvuju nekih 40-

50 goina svog ivota, ali kao greni morali bi kaa taa umreti. A Ovaj olazi bezgrean, On nije morao uopte

a silazi ole i kao Bog i kao ovek i zato je Njegova rtva beskonana. A On se bacio na onu zmiju kosmiku i

sav otrov i mrnju na oveanstvo je uzeo na svoje telo i vaskrsavi pobeio i zmiju i smrt. Eto to su takve

ubine kaa mi govorimo o tajni Krsta kaa Bezgreni umire.

A najvedi bogoslov na nebu i na zemlji je jeno ensko bide, ta Jevrejka evojka Marija. Njoj jean o Svete

Trojice kae mama. A svako o nas ljui ima najintimniji onos sa mamom jer je ona nosila nas u sebi. Znai ona

ima najintimniji odnos sa Hristom. Ona je Nevesta Svetoga Duha, jer je Sveti Duh nju oplodio bez semena da

zane Sina Boijeg na zemlji. A ko go je usvojen Bogu Ocu kroz jeinca Sina Isusa Hrista, ima pravo (nama je

ao On pravo jer smo mi o Boga Oca usvojena eca), a zove Njegovog Oca Oe na koji si na nebesima. Taj

de biti o rugom olasku usvojen i Njegovoj Materi. Taa demo svi mi a obijemo evstvo kao Bogoroica

Marija i kazademo posle oenaa: Mati naa koja si na nabesima a se slavi ime Tvoje zato to si roila Sina

Boijeg, a oe Carstvo Tvoje, kroz tebe je olo tako jena molitva paralelna ali hristoloki uokvirena.

SVETE MOTI

Ako je neko vieo sliku (ili uio istoriju umentosti) koja se zove ans makabr (anse macabre - uasno kolo,

uasni tanec) koja ovako izglea: skeleti uspravni igraju kolo a voi ih jean sa kosom, to je kao simbol smrti

satane i kosom on kosi glave a ne trave. On je imao pravo ka Bog opusti a posee i ete i mlaida i starca,

(ka Bog opusti a ga usmrti), jer svi koji su zaraeni grehom o Aama i Eve su oli po vlast satane, a on je

saista i uiva a ubija. Ali nije imao prava a ubija Bezgrenoga koji je i kao Bog i kao ovek roen o evojke

bez greha. I Ovaj se njemu (avolu) razoruao i oao, a znao je on ko je Taj pa misli: Aha saa du ja pomodu

ve lutke loega prvosvetenika jevrejskog Kajafe i preko loega formaliste generala rimskog cara Pontija

Pilata(i jean i rugi su formaliste) a ga pobeim. Ovaj rabin kae: Ima samo jean Bog. A ovaj je isto ovek,

a kae a je Sin Boiji ili Sin oveiji, a Sin Boiji znai a je Bog. On mora umreti po naem zakonu. A ovaj Pilatkae: Ko go se proglasi za cara taj je protiv monopolije rimskog cara taj mora umreti. Tako bi se to esilo a

je bilo u Kini u Rusiji bilo gde. U svakom narodu postoji jedan formalizam. I kad je on (satana) udario Njega

kosom smrti on je uspeo samo toliko da razdvoji uu i telo i ona se ua ovojila i otila u a a telo je ostalo

na zemlji. Ali On je prvi primerak motiju, a su i u mrtvom telu ostale energije boanstva, kao neka struja koje


30/33

je spreila a avo ostvari svoj plan, a to je a ue sa svojim nesvesnim saradnicima (a to su crvi i virusi) u telo

umrloga i da ga usmrdi.

Znai Bog stvara lepotu a avo ukrae, otme o Boga samo ono to porunja, ali ove nije mogao a proe, a

ue. Ni u krv koja je ostala po Krstom ni u njegovo beskrvno telo koje je ostalo u grobu. A Njegova ua se

ovojila (ua ima oblik tela) i ona je isijavala onu svetlost boanstva, ka je siao u onaj mrak (a) ona su ga

svi prepoznali. Zato se mi raujemo na Uskrs, a je On rekao: Ko voli mene i ovu svetlost moga Oca, moe u

neelju ujutru a ie za mojom uom u Raj. Mi se raujemo na Uskrs a je a ostao prazan, a to je mrano

mesto ole, ge su u zatvoru rane ue (i Jovana Krstitelja i obrih i zlih). I ona se Njegova ua vratila iz

Raja na planetu i ula u svoje beskrvno telo, oiveo je, izaavsi kroz one pokrovce ne razreivi ih, kroz kamenu

plou, ne raspuknuvi kamen i otiao je o Krsta i upio je krv, jer Njegovo telo je ivo ali nema jo krvi. Jer moti

su modi, boanske energije, koje spreavaju a se telo raspane i bez balsamovanja, ostaje netruleivo. Tako

imaju sveti Vasilje ostroki, car Lazar i neki rugi sveci irom pravoslavlja, to uo a iz onih mrtvih kostiju zrae

energije boanstva koje iscele svakoga ko prie sa verom, bio on musliman, rimokatolik ili bilo ta. Eto to su

moti.

OBJANJENJE 50. PSALMA

Zamislite, u 50. psalamu, (na Zapau je to 51.) pie ovako o Bogu: a se oprava u reima svojim kaa tebi

Boe bue sueno (Ps 50,6). A tamo u starom tekstu jevrejskom svi prevoe: kaa Ti bue suio. A to je tako

vrtoglava razlika u prevou. Zato? Jer su ovi koji su blii Hristu znali a Bog nije iktator i a de se o rugom

dolasku, Njemu isto suditi, u tom pogledu da on daje slobodu i demonima da oni tada izraze svoju slobodu. A mi

esto i mnogo puta kritikujemo Boga a to znai suimo Bogu. Kae zato je On ozvolio ovaj rat, pa zato je On

ozvolio a moje ete umre, pa ovo pa ono. A kritika je suenje. I oni de ona a kau kao to je Volter koji je

blizak satanistima rekao: Ja bih stvorio bolji svet nego Bog, kao ja sam pametniji o Boga. Tako de a kae i

Lucifer i rugi. Ali Hristos o rugom olasku nede a ulazi sa njima u verbalne uele, iako ove stoji ..a se

oprava ... nede On njima govoriti a se prava. Nego slovo, na jevrejskom avar je i elo. Ko njih nema aje re apstraktna kao ko Grka i ko ovih zapanih. To znai a se oprava i u elima svojim. A on de samo a

pokae svoje etiri rane, i petu ovo proboeno rebro. Nikakve prepirke, vi samo blebedete, vi samo govorite a

volite oveanstvo, a ja sam jeini umro za njega. To je Njegov ogovor.

O TRI VRSTE GREHA

Imamo tri vrste greha: telesni, kad se neko opija pa dobije cirozu jetre. Nije njega kaznio Bog, nego on sam sebe

svojim neuzranjem. Koji blunii obije venerinu bolest. Isto je on kriv. Na rugom spratu psihiki i uevni

gresi su tei. Ako on kae: Ja sam Napoleon. To je painska skela, to je mnogo tee leiti nego u internoj klinici

nekom operacijom. A tredi nagori gresi su na najviem spratu uha, to su goro st satanska koji zavidi Svetoj

Trojici, i krivoverje-jeres. Koja je razlika izmeu psihikoga - uevnoga greha sujete (uobraenosti) i uhovne

gorosti na tredem spratu. Takva, a se sujetan i uobraen ovek takmii sa svojim suseima a o njih bue

kolovaniji, bogatiji, politiki modniji. A uhovni greh gorosti, to je kaa se jean angel ili ovek takmie sa

samim Bogom i zavie samome Bogu a ne oveku - suseu svome. To je neizleiva bolest i satana je postao

nepokajiv. A ta je jeres? Na grkom eresis () je to krivoverje. To je kaa je neki visoko obrazivani

teolog ili naitan bogomoljac sklon sujeti i uobraenosti i ona avo oe pa mu apne neku teoloku ieju koju

on misli a je on sam genijalno izmislio, ega se nisu osetili sveti oci za 2.000 goina i hode tu polu -istinu da

nature Crkvi, kao obaveznu ogmu. Tako a jean ovek (rimski papa ili jean subotar), moe a bue ist

potpuno na prvom najniem spratu: niti pije niti pui niti blunii. ak i na rugom spratu: nije srebroljubiv nije

vlastoljubiv i nije sujetan uobraen. Ali na tredem spratu, on iri najgoru mogudu zarazu, to je jeres. On se

baca na pravoslavno-katoliansku Crkvu i kae: nije ona prava. Moja rimska, papina je prava ili moja subotarska

je prava. A ko se baca na pravoslavnokatoliansku Crkvu, on se baca na samog Hrista Boga. I zato najgora


31/33

psovka na srpskom jezku nije seksualna nego teoloka, a to je: ubidu Boga u tebi. Zamislite, on ne mari tebe a

ubije, on hode Boga u tebi, jer zna a u tebi stanuje Bog.

TA ZNAI KATOLIANIN

Re katoliki () samo Englezi mogu ono meko th a kau. Ka on kaze: I am orthoox catholic, on

je pravoslavni katolian, a ono je roman catholic, mi kaemo rimokatolik, a onaj je eventualno reforme

catholic, protestant - reformisani katolik. Sve tri vere re o te grke rei. A Kirilo i Metoije su nali a je

slovenski jezik bogatiji o latinskog, pa su preveli tu re katoliki, sa reju soborna, saborna, sabirna, ona kojasabira nebo i zemlju.

Rusi imaju meko f (), okrenite je vooravno i to de biti slovo f (). Zato kaa Rusi kau kafoljieskaja Crkva,

to je pravoslavna, a kaa kau katoljieskaja to je rimska. Recimo grka re episkopos (), naglea.

Mi samo skratimo ono os, nepotrebno i sauvamo ceo koren: episkop (naglea na popovima). A ta obino

varvari rae? (Skoplje i Kijev, koje su bile naa i Ruska prestolnica bile su veda kultura u XI. veku nego provincije

Pariz ili Lonon, jer smo bili blie Carigrau koji je bio centar taanje hridanske kulture). Oni odgrizu, skrate

re, pa ogrizu ono e o episkop, pa ostane piskop, biskup, biop (bishop). To je kusa, skradena re grka. I

zato kaa na naem poruju neko kae a je biskup, mi znamo a on nema veze sa originalom grkim sateologijom pravoslavanom i da on nije pravoslavan.

Ja sam katolianin ka govorim na grkom, a on je katolik. To je krade za jean slog. Kao to je krade biskup o

episkopa. To su suptilnosti koje se ne mogu mimoidi, poto je jezik instrument, preko koga se prenosi smi sao. I

zato mi popovi mora a znamo tano naglaske i sa pesnicima i filolozima

obro a ih uvamo. obro a zategnemo i a natimujemo glasne ice. Branko Raievid kae: Vinogri

mojih ljeta mli. Neko je nepismen ako naglasi kao saa vnograi, na slovaki nain, na prvi uar (zlog).

O POSTU

Post je srestvo, a ne cilj. Cilj je najvii to je Bog zapoveio svim ljuima, buite savreni kao Otac va

nebeski (Mt 5,48). A to savrenstvo boansko je u ime Trojice rekao Sin Boiji, skromno, jer nije rek ao budite

savreni kao Ja (iako je On jeini savren, ima u sebi savrenstvo boanstva u svome

ljuskom telu), nego je rekao buite savreni kao Otac va nebeski. Tu se vii skromnost boanskih linosti -

ne isticanje sebe. Tako se mi oriemo obre hrane, poteno zaraene, Bogom blagoslovene, zarai bolje

hrane, a to je priede. I time mi sebe proveravamo, a zaista volimo vie Hrista nego

najukusnija jela ovoga sveta. A priede, to su energije boanstva u telu Hristovom.

Zato je post. I zato je na onom, a kaem telesnom nivou jo najlaki. To je a se uzravamo o te najukusnije

hrane (meso, jaja i mleni proizvoi). Ali ima ima izuzeteka. Jean mlai kaluer je rekao svome starecu u

pustinji: Zna oe ja volim mnogo pasulj, a ne volim meso. A ovaj mu je ogovorio: Ti za vreme posta ima a

jee meso. Znai glavni princip je ne ugaati sebi. Tako a nema nekog potpunog sistema. A tee je na

uevnom planu, ovom rugome spratu, to znai protiv srebroljublja, protiv vlastoljublja, pa ona gleati

filmove neiste, pa ona neko recimo glea, pa se poistoveti sa nekim iktatorom, koji je vlastoljubiv recimo, pa

kae: Kako bi ja bio tako, kao taj, kao Klinton ili ne znam ko. A tredi sprat, uhovni, najtee je postiti na tom

tredem spratu, jer emon oe, pa te ona ba navoi a ita jeretike knjige i a ita ovo i ono o sektama, a

u to vreme treba a obaci sve, pa a ita itija svetih, o Justina (Popovida) prevoe pa obrotoljublje i

svetootake knjige.

O STEPENIMA BOGOPOZNANJA I ASKETICI


32/33

Ima nekoliko stepena bogopoznanja. Sveti Pavle je rekao da nema nikome izvine (izvinjenja) da ne zna o Bogu.

Jer ako ti vii neko veliko umetniko elo (jenu statuu ili jenu sliku), ti zna a iza toga ela stoji neki veliki

umetnik. Tako ovaj kosmos ( na grkom znai ukras), to je jean veliki Ukrasitelj, veliki Umetnik stvorio.

Tako a je sveti Pavle rekao: nema izgovora a ne znaju a postoji Bog (1 Rim 1,20). Ali to ne znai a mogu

znati a je On Sveta Trojica. To je ved otkrivenje. Ovo je samo a znaju da ima Tvorac. Zato nema izvine onima

koji ele a je besmisao u kosmosu. A mi kaemo: Bog je Smisao, i on je na svakoj i najmanjoj travki, na

najmanjem cvetu, najmanjoj bubici i bubamari. Bog ak ima i smisao za humor. Ge se to vii? Pa ka je svorio

majmuna. Naravno a su se posle greha neke ivotinje (to je neobjasnivo) vie poloile satani, kao zmija i tigar.Ali to je kriv Aam. Preko njega je ola zaraza na ivotinje. To bogopoznanje, najmanje, najnie se zove

revelatio naturalis otkrivenje prirono, kroz samo prirou, otisak boanskoga Tvorca.

Ona ima tri svetlosti. Prvo, ova kosmika svetlost sunaca. Ona ima intelektualna svetlost samo u mozgu

stvorenoga oveka po liku Boijem. Zato se knez zove svetleji - presvetli knez, jer se u carskim glavama

oigleno oblistavao jean vii stepen intiligencije. Rusi kau: Ima cara u mozgu, za nekog ko je jako

pametan. To znai ti bi mogao carovati. A tredi stepen svetlosti je nestvorena vena boanska svetlost, koju

mogu a vie samo ista srca. Znai jeini instrument koji moe a kaptira energije boanstva to je oideno

srce pravoslavnog vernika. I sa taj itav put oidenja to kau katarsis (), to je put asketike,purgacio na latinskom via purgativa. A ona via unitiva kau latini to je put sjeinjenja sa Bogom. To je

ved mistika. I nema bez ovoga oidenja uopte mogudnosti vieti i sresti Boga. To je jean znak ljubavi prema

Bogu, a okaemo a mi vie volimo Njega, nego bilo ta to je o ovoga sveta najukusnije i zato je askeza

najveda umetnost.

Recimo ako vajar ima bronzu i mramor a oblikuje, neto van sebe, tako i slikar. Glumac, je ved uzvienija

umetnost da znate, iako kratko traje. On je sam sebi predmet svoje umetnosti. On oblikuje svoje telo da bude

jedno vee hamlet a rugo vee prosjak. Ali on se uivljava u to, a bue to za 3 sata ili za 4 sata, posle se vrada

sebi. A asekt je i izna glumca. Poto obar glumac moe neka a sakrije, ako nije nauio obro tekst, malo ga

skrati ili neto. Oni koji ne znaju tekst to nede primetiti. Ali asketa i svaki hristijan, je na pozorju. Sveti Pavle

kae: itava ova planeta je pozorje, teatron (, sr. 1 Kor 4,9). I mi smo oli a igramo jenu ulogu,

presudnu, svaki od nas, istorijsku ulogu u svome pokolenju. A publika nam je sa jedne strane beli angeli a sa

ruge strane crni angeli, koji su, zorki, prozorljivi i ne moe se nita o njih saskriti. ak i misli uju neka po

pokretima tela (inae oni ne mogu a itaju misli samo Bog to moe). I sa kae, kaa inimo neto obro,

ivno, ona beli angeli tapu bravooo, a oni crni plau o besa i krgudu zubima. A ka inimo zlo, ona su crni

angeli raosni, a ovi beli plau. Tako smo mi, u neku ruku, na tom pozorju oli a oigramo, a viimo a li

demo uiniti za Boga vie obrih ela ili manje, ili vie za avola. Mnogi ive kao a nema ni Boga ni avola, u

mlaosti, poto ne znaju neznaboci, ali time su oni ipak blii avolu, jel lake je idi nizbro nego penjati se

uzbro. A nama je svima zapoveeno a iemo na vrh planine i a se sretnemo lice u lice sa Bogom. To je ved

vizija jenog savrenog hridanina, koji je postigao a stigne na taj vrh.

E saa, enjeni ovek ie, vozi automobil i unutra su ena i eca i on mora a vozi serpentinama, ue i ue a

stigne na vrh, a vii Boga. A kaluer ie na preac kao alpinista, planinar, ali mora a ima obrog voia, to je

onaj starec. Eventualno, kaluer moe a stigne pre ako je obar. Ali kaluer se uvek ivi enjenom hridaninu i

kae: Kako je taj hrabar, uzeo jena sebe tako veliku ogovornost, a bue pop u svojoj omadoj crkvi, a bue

slika Hrista, a ena mu je kao Crkva nevesta, a eca su mu prvi parohijani, koje on treba a voi ka Hristu Bogu

tom svojim omadom pobonodu u svom automobilu. Ako taj enjeni hridanin ne onese svoju platu kudi, ili

je prokockao, to znai a se on izvrnuo sa onim svojim automobilom i omah cela poroica straa uz

njega, svi su ugruvani. I zato se kaluer ivi tome a je enjeni uzeo tako veliku ogovornost na sebe, a on kae

ako se ja i okliznem, ja se sam ugruvam (ako bi kaluer bio tajni pijanica ili imao neki porok). A ovaj enjeni,

omah cela poroica. Ali imamo isti ieal u pravoslavnom hridanstvu. Nema va ieala i ve vrste hridana kao


33/33

kod rimokatolika. Oni smatraju a su oni koji su celibatni i evstveni prva klasa, garisti, a svi enjeni a su

peaija. A ko nas su svi garisti (u tom smislu a niko tebe nije terao a se eni i niko ne tera kaluera silom

a se on zamonai.) Eto tako, asketika je najveda umetnost nad umetnostima.

O tome lepo govore itija i naroito Lestvica o Jovana Lestvinika. To su ubine psiholoke kakve Freu nikaa

nije mogao a otkrije. A pore toga on ima i ukazuje na izlaz iz tih komplekasa, ok Freu pa ak i Jung samo

povlauju, pa kau ti si tako roen, malo smanji ali ne mogu a lee. Tu se trai uo. Ka neko ie za uo

ko Svetog Vasilija Ostrokog za telesno izleenje, Bog mu a prvi rugi put. Ali najvee uo se eava kaa se

uo ne esi ko Vasilija Ostrokog ili ko bilokojeg svetca. Zato? Ona Bog njemu aje znak a je on zreo a

ponese svoj krst. Zamislite jenu elipsu crvenu, ugaku i unutra je upisan Krst. Gornji krak je crven, to je

nebeska Crkva, Raj. Vooravno plavo, to je ekumenska, vaseljenska Crkva, ivih lanova u istoriji na

ovoj planeti. ole je crni krak, to je a. Tamo su oni koji nisu hulili, ali nisu bili spremni a uu u onaj oganj

boanske ljubavi. A ge se crveno i plavo sastavljaju ove u centru je boanska evharistija, naa iturgija,

nebeska i zemaljska Crkva se spoje i ona se mi molimo na zaunici i na svakoj liturgiji za

ove ole, koji eventualno jo nisu u Raju. A izvan Crkve, izvan ove crvene elipse, to su satanisti, jeino su oni van

Crkve. Poto svi ovi u au de jo stidi u Raj pre rugog olaska Hristovog. Znai ovo van Crkve su jeino ti koji suhulili na uha Svetoga. To su oni koji su svesno obili blagoat Boiju i zaljubili se u sebe i rekli a su

samoovoljni. A to je prvi greh protiv Svete Trojice. Ka je on (avo) rekao, ja volim samo sebe i nikog drugog.

Uvek volim da spomenem jednu markizu francusku iz XIX-og veka. Ka su objavili 200 tomova grkih Otaca na

grkom, 200 na latinskom ona je kupila sve. Ona joj kau: Pa gospa markizo vi nikaa ne moete proitati te

sve svete Oce.A ona kae: O pa ja znam to obro, ali ja hodu a ponem razgovor sa tim svetim ljuima a ka

oem u Raj, ja du posle lino a nastavim. Eto viite, to je obra vera, to je prava vera!

Documents

BESEDA VLADIKE DANILA