BEZBEDNOST

I

ZDRAVLJE NA RADU

BEZBEDNOSTI

ZDRAVLJE NA RADU

Aleksandar Ili

Uz podršku regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert, (FES)

Regionalni prijekt „Radni odnosi i socijalni dialog u jugoisto noj Evropi“

2

ULOGA SINDIKATA

ULOGA ZAPOSLENIH

ODNOS

POSLODAVAC-ZAPOSLENI

KAKO ODGOVORITI NA

ZAHTEVE ZAKONA

3

Aleksandar Ili

BEZBEDNOST IZDRAVLJE NA RADU

IzdavaGranski sindikat metalaca „Nezavisnost“

Za Izdava aDragan Mati

UrednikAleksandar Todi

Tehni ka priprema Milan Markovi

Dizajn korica Nebojša Vukovi

ŠtampaBeoSing, Beograd

Tiraž2000

Beograd, 2006

4

SADRŽAJ

1. UVOD ............................................................................................................ 7 2. DEFINICIJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU........................... 8 3. ULOGA I ZNA AJ BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ............... 9 4. STANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU SADA.................... 10 5. ZAKONSKO REGULATIVA ..................................................................... 11 6. STRUKTURA NOVOG ZAKONA ............................................................ 12 6.1 OSNOVNE ODREDBE............................................................................. 13 6.2 PREVENTIVNE MERE ........................................................................... 14 6.3 OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA.................................. 15 6.3.1 AKT O PROCENI RIZIKA.................................................................... 18 6.4 PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH ...................................................... 20 6.5 ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU.................................................................................................. 22 6.6 PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ............................................................................ 23 6.6.1 ODBOR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU....................... 25 6.6.2 KOLEKTIVNI UGOVOR O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU ......................................................................... 26 6.7 EVIDENCIJA, SARADNJA I IZVEŠTAVANJE..................................... 28 6.8 STRU NI ISPIT I IZDAVANJE LICENCE............................................. 29 6.9 UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ....................... 30 6.10 NADZOR ................................................................................................. 31 6.11 KAZNENE ODREDBE ........................................................................... 32 6.12 PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE.................................................... 32 7. ORGANIZACIJA, URE IVANJE I SPROVO ENJE MERA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ............................................... 33 7. ORGANIZACIJA, URE IVANJE I SPROVO ENJE MERA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ............................................... 34 8. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU KOD POSODAVCA.............. 35

UPRAVLJANJE SIGURNOŠ U................................................................ 35U

9. ŠTA JE ULOGA ODBORA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ............................................................................. 37 10. PRAVILNIK O NA INU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA ............... 3811. SINDIKAT I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU......................... 42 12. PRILOZI..................................................................................................... 43 13. ADRESE I BROJEVI TELEFONA KANCELARIJA INSPEKCIJA RADA ................................................................................. 54 14. LITERATURA........................................................................................... 55

5

6

1. UVOD

Izlaskom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Služ. glasnik RS br. 101/05) zaposleni dobijaju šansu da se izbore za bezbedno radno mesto i sa uvaju, tokom rada, zdravlje.

Zakon je, pre svega, napisan uz poštovanje Direktiva Evropske unije (EU) i Me unarodne organizacije rada (MOR), iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Prvi put imamo Zakon, ijije ugao gledanja- Obaveze poslodavca-prava zaposlenih i Zakon koji je, na potpuno savremen na in, rešio problem preventive- važan segmet da do povreda i ne do e.

Zakon nosi kvalitetne promene u odnosu na stari Zakon o zaštiti na radu, a ima i svoje nedostatke, koji se ispoljavaju u manoj meri nego njegova pozitivna rešenja.

Inspekcijska služba, koja je izvršila reorganizaciju u cilju efikasnijeg delovanja, je važan faktor u primeni Zakona u praksi.

Da bi se Zakon primenio i zaživeo u praksi, traži se aktivno u eš e zaposlenih, a bez tog u eš a ne e biti mogu eiskoristiti sve pozitivnosti koje novi Zakon donosi.

Zbog u eš a zaposlenih javila se potreba za pisanjem ove brošure, s ciljem da ona posluži kao vodi kroz novi Zakon i da ukaže na mesta bitna za angažovanje zaposlenih.

Namera autora ove brošure je bila, da uputi zaposlene i na konretna rešenja pojedinih, Zakonom propisanih, novina.

U ovoj brošuri e biti navedeni samo citati Zakona, za koje je autor smatrao da su posebno interesantni za zaposlene i njihova prava.

Posebno su naglašene tri novine, izme u ostalih, koje donosi ovaj Zakon: - Akt o proceni rizika radnih mesta,- Predstavnici zaposlenih (Odbor za bezbednost i zdravlje na radu) i- Kolektivni ugovor za bezbednost i zdravlje na radu.

7

2. DEFINICIJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu jedno je od osnovnih prava svakog oveka, jer jedino bezbedan rad,

zdrava i bezbedna radna sdredina omogu avaju produktivan rad i život.

Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbedjivanje takvih uslova na radu kojima se, u najve oj mogu oj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju predpostavku za puno fizi ko,psihi ko i socijalno blagostanje zaposlenih ( lan 4. ta ka 4.)

Po dokumentima Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije i MOR-a, utemeljeno je stanovište da su bezbednost i zdravlje na radu najve e vrednosti svakog pojedinca i zajednice u celini.

MOR je, 1997. godine, definisala bezbednost i zaštitu zdravlja na radu kao disciplinu koja se bavi unapre ivanjemuslova rada i radne sredine, prevencijom povreda, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, zaštitom i unapre ivanjemzdravlja zaposlenih.

Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbe ivanje takvih uslova na radu kojima se, u najve oj mogu oj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizi ko,psihi ko i socijalno blagostanje zaposlenih (Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu).

U suštini bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva skup tehni kih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i drugih mera pomo u kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje osoba na radu i utvr uju mere, postupci i pravila kojima se otklanjaju ili smanjuju opasnosti.

8

3. ULOGA I ZNA AJ BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Zadatci bezbednosti i zdravlja na radu nisu samo zaštita zdravlja zaposlenih i o uvanje sredstava za rad, njeni zadatci su, svakako, i pove anje produktivnosti, kvaliteta proizvoda i/ili usluga, motivacije za rad, zadovoljstva zaposlenih i na taj na inpove anja kvaliteta života pojedinca i društva u celini.

Koliko je ova oblast važna potrv uje i injenica da je, u procesu donošenja Nacionalne strategije Srbije za pristupanje Evropskoj uniji iz juna 2005. godine, jedno celo poglavlje posve eno problemima bezbednosti i zdravlja na radu.

U Nacionalnoj strategiji je izneta ocena postoje eg stanja kao i ciljevi za period 2006.-2010.godine. Ta no je naveden plan mera da se to i ostvari.

Posebno mesto u našem zakonodavstvu (i uopšte ugao gledanja na bezbednost i zdravlje na radu), treba da ima injenicada se u razvijenim državama bezbednost i zdravlje na radu smatra investicijim, a ne troškom.

Ovo gledište treba primenuti i u praksi.Srbija, u procesu pridruživanja Evropi i razvijenim

državama, mora po i tim putem. U suprotnom, nikada ne emopostati deo zajednice koja ovom pitanju poklanja veoma veliki žna aj.

9

4. STANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU SADA

Svi smo svedoci da se u proteklom, malo dužem periodu, gotovo ništa nije radilo po pitanju bezbednosti i zdravlja na radu. Postojao je Zakon o zaštiti na radu, kome se može puno toga zameriti, ali se ni taj zakon nije adekvatno primenjivao. Razlozi za njegovo neprimenjivanje su višestruki, ali je glavni razlog što poslodavci, a ni država, nisu obra ali pažnju na ovu veoma važnu oblast.

Poslodavac je zanemario ovu oblast ili ispunjavao minimalno propise iz ove oblasti, a država, preko svog resornog ministarstva- inspekcijske službe, nije obavljala inspekcije kako je to Zakon nalagao.

Kao rezultat sveukupne nebrige oko bezbednosti i zdravlja na radu imali smo katastrofalne posledice po zaposlene.

Podatci, koje je ministarstvo objavljivalo ( kad je objavljivalo), o broju poginulih i teško povre enih na poslu, bili su iz godine u godinu sve alarmantniji. Kada se uzme u obzir da pojedini poslodavci nisu obaveštavali inspekciju o povredama, ionako loši podaci postaju još gori.

Podatak da se smrtnost na radnom mestu u 2004. godini, u odnosu na 2003.godinu, pove ala za 24%, a broj teških povreda za ak 42%, dovoljno govore koliko se tome pridavala pažnja i od strane poslodavca i od strane države.

Pošto je ministarstvo, posle upornih intervecija sindikata NEZAVISNOST pristalo da objavljuje i kvartalne izveštaje, prvi put imamo podatak za prvi kvartal 2006. godine (januar-mart) koji je u najmanju ruku zabrinjavaju i- broj poginulih, na radnom mestu je 10 a teških povreda je 253.

Da li uopšte treba postavljati pitanje- možemo li ovako dalje?

10

5. ZAKONSKO REGULATIVA

Ustavom Republike Srbije ( lan 38. stav 2. i lan 72. stav 1. ta ka 4.), utvr eno je pravo zaposlenih na bezbednost i zdravlje na radu. U skladu sa Ustavom donet je Zakon o zaštiti na radu, koji je važio od 1991. godine do 2005. godine (29. novembra), kada je stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 101, od 21. novembra 2006. godine.

Termin „Zaštita na radu“ promenjen je u „Bezbednost i zdravlje na radu“ iz razloga što termin „bezbednost i zdravlje na radu“ ozna ava šire polje delovanja ovog zakona, u skladu sa me unarodnim direktivama i konvencijama koje su ratifikovane i od strane Srbije.

U odnosu na Zakon o zaštiti na radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donosi odre en broj kvalitetnih novina, pre svega:- obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika svih radnih mesta, kao i upravljanje rizikom - obavezu formiranja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu u Preduze u (kao telo koje ima predstavnike zaposlenih) - obavezu potpisivanja Kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu - preciznije propisane preventivne mere...

Pored Zakona, ovu problematiku rešava i ostala legislativa (podzakonski akti –pravilnici) koja reguliše tehni ke mere u raznim granama delatnosti i raznim oblastima radne sredine.

Izrada novih podzakonskih akata je u toku, uz puno poštovanje me unarodnih direktiva i propisa.

11

6. STRUKTURA NOVOG ZAKONA

Zakon je sastavljen od 12 oblasti i 82 lana.Oblasti su slede e:

- Osnovne odredbe (od lana 1.- lana 6.)- Preventivne mere ( lan 7.) - Obaveze i odgovornosti- podelejen je na tri podoblasti: 1. Opšte obaveze ( lan 8.- lan 17.);

2. Posebne obaveze ( lan 18.- lan 26.) i3. Osposobljavanje zaposlenih ( lan 27.- lan 31.)

- Prava i obaveze zaposlenih ( lan 32.- lan 36.) - Organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu( lan 37.- lan 43.)

- Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ( lan 44.- lan 48.) - Evidencija, saradnja i izveštavanje( lan49.- lan 53.) - Stru ni ispit i izdavanje licence( lan 54.- lan 58.)

- Uprava za bezbednost i zdravlje na radu-lan 59.( lan 60.)

- Nadzor( lan 61.- lan 68.) - Kaznene odredbe( lan 69. lan 75.) - Prelazne i završne odredbe( lan 76.- lan 82.)

O savakoj obalsti, u ovoj brošuri, bi e kratak komentar s aspekta – “šta je novo” i “kako to prakti no uraditi”.

12

6.1 OSNOVNE ODREDBE

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 1.- 6. Zakonaodavac u ovoj oblasti definiše ko ima pravo na

bezbednost i zdravlje na radu, daje re nik pojmova koji se pojavljuju u ovom Zakonu (što predstavlja kvalitetnu novinu u odnosu na predhodni zakon) i na elno objašnjava cilj ovog Zakona.

Osnovim odredbama je regulisano obrazovanje Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Odabrani citati iz Zakona.

Ovim zakonom uredjuje se sprovodjenje i unapredjenje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja u estvuju u radnim peocesima, kao i licima koja se zateknu u radnoj okolini, radi spre avanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom ( lan 1.stav 1.)

Za obavljanje odre enih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu Ministrarstva rada, zapošljavanje i socijalne politike, i utvr uje njena politika ( lan 1. stav 2.)

Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednoš u i zdravljem na radu, utvrdjene ovim zakonom, bliže se utvrdjuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu( lan 3.)

13

6.2 PREVENTIVNE MERE

Ova oblast Zakona ure ena je lanom 7. Jednu od suštinskih izmena, novog u odnosu na stari

zakon, svakako predstavlja ova oblast. Preventivne mere imaju izuzetan zna aj u spre avanju

nastajanja svih vrsta povreda na radu, profesionalnih obolenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih.

Poslodavac je nosilac svih obaveza. Pri izvršavanju ove obaveze poslodavac je dužan da se pridržava osnovnih principa. Principi su sadržani u me unarodnim aktima, pre svega u Opštoj direktivi EU i ugra eni u lan 12. Zakona, a koji se odnose na: - izbegavanje rizika - procenu rizika koji se ne mogu izbe i- otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehni kih rešenja - prilago avanje rada i radnog mesta zaposlenom, naro ito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada - zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada manje opasnim- davanje prednosti kolektivnim nad pojedina nim merama bezbednosti- odgovaraju e osposobljavanje za bezbedan rad i izdavanje uputstva za bezbedan rad

Navedeni principi predstavljaju osnov za budu i rad poslodavca, pri emu su njegove aktivnosti usmerene prevashodno na eliminisanje rizika ili na njegovom smanjivanju.

Suština poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu, trebalo bi da bude upravo u ovoj oblasti- najbitnije je eliminisati rizike i stvoriti bezbedno radno mesto.A ako to nije mogu e potrebno je, te rizike, proceniti i primenuti adekvatnu zaštitu.

14

6.3 OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 8.-31.

Opšte obaveze Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovodjenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu ( lan 8.). Prakti nozna i, da zaposleni imaju prava da od poslodavca zahtevaju ispunjenje

svih zakonom utvr enih obaveza, kao svoje zakonito pravo. Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti za

uspostavljanje bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja zaposlenih.

Zkon je jasno precizirao dužnosti poslodavca da obezbedi sredstva za bezbedno radno mesto i da zaposleni, u tom smislu, nemaju nikakvih finansijskih obaveza.

Kao najzna ajnija obaveza poslodavca je da za sva radna mesta donese, u pismenoj formi, Akt o proceni rizika.Poslodavac je dužan da za svako radno mesto izvrši procenu rizika i da, na osnovu nje, preduzme sve mere kako bi zaštitio zaposlene od povre ivanja, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

15

Poslodavac ima i druge obaveze(ovde su navedene neke od njih), kao što su:- Obezbe ivanje rada na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu ( lan9. stav 1.)

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 1.- 6. - Poslodavac se ne oslobadja obaveza i odgovornosti u

vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu odredjivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih

obaveza i odgovornosti na drugo lice ( lan 9. stav 2.) - Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilago en telesnim i psihi kim mogu nostimazaposlenog a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i

oprema za li nu zaštitu na radu budu ura ena, odnosno proizvedeni i obezbe eni da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog ( lan 9. stav 3.). - Poslodavac je dužan da odredi lice koje e se profesionalno baviti bezbednoš u i zdravljem na radu ( lan 15.)... Ceo Zakon je, po pitanju obaveza i odgovornosti poslodavca, pisan obavezuju im tonom (upotrebljava se re dužan a neka druga kao:trebalo bi...), što daje posebnu težinu po pitanju obaveza poslodavca.

16

Posebne obaveze

U oblasti posebnih obaveza zakonodavac propisuje obaveze poslodavca za konretne radnje, i to: - prijava inspekciji rada po etak svog rada, po etak rada odvojene jedinice, svaku promenu tehnološkog postupka, ukoliko se na njemu menjaju uslovi rada - elaborat za izvo enje radova koji traju duže od 7 dana - odnos dva ili više poslodavca koji obavljaju radove na istom prostoru- dužnost poslodavca prema zaposlenima koje je angažovao kod drugog podlodavca a za obavljanje svojih poslova...

Osposobljavanje zaposlenih

Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštanja na druge poslove, prilikom uvo enja nove tehnologije ili novih sredstava za rad... ( lan 27.)

17

6.3.1 AKT O PROCENI RIZIKA

Pošto je ovo jedna od najvažnijih novina ovog Zakona, potrebno je pojasniti njenu suštinu i koja je uloga zaposlenih u izradi Akta

o proceni rizika. Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni

rizika u pismenoj formi za svako radno mesto u preduze u, kojim e se utvrditi na in i postupak otklanjanja rizika ili na in i sredstva kako e zaposlene zaštiti od rizika,

koji postoje na njihovim radnim mestima. U slu aju da postoje rizici od kojih

poslodavc ne može da zaštiti zaposlene oni moraju znati koji su to rizici i kakvog

uticaja imaju na njihovo zdravlje. Zaposleni moraju znati koje beneficije im pripadaju, za

radna mesta sa rizicima koji se ne mogu otkloniti. Zaposleni moraju uzeti u eš e u procesu izrade Akta o proceni rizika. Name e se pitanje: KAKO?

Akt o proceni rizika izra uju stru na lica sa licencom, uz u eš emedicine rada i lica koje profesionalno obavlja poslove za poslodavca, vezane za bezbednost i zdravlje na radu. Zakon daje mogu nost da u procesu izrade Akta o proceni rizika svoje u eš euzmu i predstavnici zaposlenih, koji e formirati Odbor za bezbednost i zdravlje na radu. Svakako, ti predstavnici nisu stru na lica sa položenim stru nimispitom ili licencom, niti im je to potrebno da bi uzeli u eš e u izradi Akta o proceni rizika. Njihovo u eš e bi trebalo da se izvede u delu sakupljanja OPASNOSTI na radnom mestu.

18

Ko bolje poznaje opasnosti na radnom mestu, ako to nisu zaposleni? lanovi Odbora za bezbednost i zdravlje, bi trebalo, da uz konsultaciju zaposlenih, prikupe sve opasnosti vezane za radna mesta i da se potrude da Akt o proceni rizika sadrži te opasnosti. U kasnijoj fazi izrade Akta,

te opasmosti e biti procenjene kako to Metodologija (koji propisuje Ministarstvo) nalaže. Bitno je da se sagledaju sve opasnosti i da te opasnosti na u svoje mesto u Aktu. Iz ranijih iskustava, po pitanju

ispunjavanja zakonskih obaveza, poznata je pojava da su se mnogi akti radili šablonski, da bi zadovoljili zakonske propise.

Upravo tu leži uloga zaposlenih, da preko svojih predstavnika to ne dozvole. Akt o proceni rizika je dokument koji podleže izmeni. Kada se na radnom mestu, iz bilo kog razloga, pove a nivo opasnosti, zaposleni, preko svojih predstavnika, imaju pravo da zahtevaju (a poslodavac je dužan da to ispuni) da se Akt o proceni rizika izmeni.

19

6.4 PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 32.-36. Uloga zaposlenog u ostvarivanju bezbednih uslova rada i o uvanju zdravlja je veoma zna ajna, jer od njegovog ponašanja i primene propisanih mera i sredstava zaštite u velikoj meri zavisi nivo ostvarene zaštite. Zakon predvi a osnovna prava i obaveze zaposlenog u preventivne svrhe, kao i više mogu nosti u kojima zaposleni ima

pravo da odbije da radi zbog ugroženosti zdravlja na radnom mestu. Spisak situacija u kojima zaposleni ima pravo da odbije da radi je u ovom Zakonu proširen, u odnosu na predhodni Zakon ( lan33.)Zakonom je uvedeno posebno pravo zaposlenog. Zaposleni ima pravo : da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;

da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti ( lan 33. stav 2.) Zaposleni ima pravo, kada mu preti neposredna opasnost po život i/ili zdravlje, da primeni odgovaraju e mere u skladu sa svojim znanjem pa ak i da napusti radno mesto, a nije odgovoran za štetu koju izazove u takvoj situaciji. Pravo da kontroliše svoje zdravlje zaposleni mora da shvati kao svoju obavezu, jer od redovnog kontrolisanja tj. od zdravlja zaposlenog umnogome zavisi spre avanje povre ivanja na radu (naravno i uvanje zdravlja).

20

Zaposleni ima obavezu da radi na radnom mestu sa pove animrizikom, ako služba medicine rada utvrdi da je zaposleni zdravstveno sposoban da obavlja taj posao. Nova obaveza zaposlenog je da, pre po etka rada, pregleda svoje radno mesto, sredstva za rad i sredstva i opremu za li nu zaštitu. U lanu 75. navedene su i kazne za zaposlene u slu ajevima kada ne postupaju po ovomom zakonu. Nov anom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazni e se za prekršaj zaposleni:

1. ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi propisana sredstva i opremu za li nu zaštitu na radu ili ako sa njima pažljivo ne rukuje ( lan 35.)

2. ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih ( lan 36. stav 1.)

21

6.5 ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 37.-43. Kao i ve ina obaveza, propisanih ovim Zakonom, i

obaveza organizovanja poslova je obaveza poslodavca.

U organizovanju poslova bezbednosti i zdravlja na radu Zakon je uneo, možda i najviše novina, u odnosu na predhodni. Zna ajnu novinu predstavlja to da su poslodavcu ostavljene mogu nosti da za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu može da: - obavlja sam, ako ima do 10 zaposlenih, ako radi u delatnosti koja po prirodi posla nije rizi na, nije dužan da ima položen stru ni ispit

- odredi jedno ili više lica iz reda zaposlenih (mora da položi stru ni ispit) - da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima licencu. U odnosu na predhodni Zakon, novi Zakon je uveo obavezu poslodavca da, za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, angažuje Službu medicine rada, naro ito u: - postupku procene rizika radnih mesta - sprovo enja zdravstvene zaštite zaposlenih - vršenja predhodnih i periodi nih pregleda. Imaju i u vidu da se radi o veoma složenom poslu, Službe koje imaju propisanu opremu, opremljene prostorije i stru ni nadzor mo i e da obavljaju ovaj posao.

22

6.6 PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 44.-48. Jedana od bitnih novina novog Zakona je, svakako, pravo

zaposlenih da izaberu svoje predstavnike, koji e se baviti pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Predstavnici zaposlenih (najmanje tri predstavnika) sa predstavnicima poslodavca (ako poslodavac ima 50 i više zaposlenih, dužan je da da najmanje jednog svog predstavnika, a uvek bar jednog manje od predstavnika zaposlenih) obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u

daljem tekstu Odbor).Odnos poslodavca i zaposlenih

odnosno njihovih predstavnika reguliše se Kolektivnim ugovorom o bezbednosti i zdravlja na

radu.Cilj izbora predstavnika zaposlenih je da se obezbedi

saradnja sa poslodavcem u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, pri emu predstavnik zaposlenih zastupa interese zaposlenih koji su ga izabrali.

U vršenju ove funkcije predstavnik zaposlenih ima više mogu nosti delovanja, a prema zakonu, tri su osnovne: - da poslodavcu daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu - da zahteva od poslodavca da preduzme odgovaraju e mere za otklanjanje ili smanjenje rizika - da zahteva nadzor od strane inspekcije rada, kao i da prisustvuje inspekcijskom nadzoru( lan 46.)

23

Zakon nije regulisao ulogu Odbora u procesu izrade Akta o proceni rizika radnih mesta, ali Odbor mora uzeti ulogu koju smo objasnili u poglavlju AKT O PROCENI RIZIKA RADNIH MESTA.

U cilju funkcionisanja Odbora, poslodavac je dužan da dostavi Odboru na uvid sva akta, koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da u estvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovo enje bezbednosti i zdravlja na radu (pa i u izradi Akta o proceni rizika), kao i da ga informiše o svim

podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu( lan 45.).

24

6.6.1 ODBOR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Zakon nije precizan kod ove obaveze poslodavca, odnosno prava zaposlenih. Name u se pitanje:

KO INICIRA FORMIRANJE ODBORA?

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja izuzetno važan zakonski instrument zaposlenih.

Zakon u oblasti VI. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU, lanovima od 44.- 48. reguliše ovo pravo zaposlenih.

lan 44.- Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

Zakon ne propisuje na in kako formira Odbor, ali sugeriše lanom 44. da je to pravo dato zaposlenima. Zaposleni su ti koji

treba da izaberu svoje predstavnike i formiraju Odbor a poslodavac odre uje svoje predstavnike za Odbor. Broj predstavnika zaposlenih mora uvek biti ve i za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.

Broj predstavnika zaposlenih nije regulisan Zakonom, ali bi zaposleni trebalo da vode ra una o tome da iz svake organizacione celine izaberu po jednog predstavnika, tako da sva radna mesta budu „pokrivena“ svojim predstavnikom.

Ako je preduze e komplikovano po strukturi, zaposleni mogu formirati i više Odbora, u svakoj organizacionoj celini po jedan a na nivou preduze a Zajedni ki Odbor. Zajedni ki Odbor ima zadatak da koordinira radom Odbora i da sa poslodavcem na nivou preduze a sara uje po pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

25

6.6.2 KOLEKTIVNI UGOVOR O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

U delu Zakona III OBAVEZE I ODGOVORNOSTI- 1. Opšte obeveze

, lan 14.- Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnimugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Ovaj lan Zakona unosi zabunu, kada je re o Kolektivnom

ugovoru o bezbednosti i zdravlju na radu. Kako je napisan, ovaj lan daje

pravo poslodavcu da oblast bezbednosti i zdravlja na radu reguliše Pravilnikom ili Kolektivnim ugovorom. Zaposleni, odnosno njihove sindikalne organizacije sigurno ho e da ovu oblast regulišu kroz Socijalni dijalog- Kolektivnim ugovorom. Ovde se postavlja pitanje:

DA LI POSLODAVAC MORA DA OVU OBLAST REŠI KOLEKTIVNIM UGOVOROM ILI MOŽE DA TO REŠI PRAVILNIKOM?

Ovo pitanje se name e iz jednostavnog razloga. Dosadašnje iskustvo, iz Zakona o radu, vrlo jasno pokazuje kao poslodavac rešava probleme vezane za Zakon o radu, Pravilnikom a kako Kolektivnim ugovorom o radu. Pravilnici sadrže minimum zakonskih obaveza poslodavca a Kolektivni ugovori sadrže rešenja svega što Zakon nije: predvideo, jasno propisao, vanzakonske dileme koje mu e zaposlene, viša prava zaposlenih u odnosu na Zakon….

Zna i, povoljnije je da zaposleni u procesu dogovora sa poslodavcem na u rešenja za niz pitanja koje Zakon nije predvideo ili do kraja pojasnio i da se to na e u Kolektivnom ugovoru.

26

Odgovor na postavljeno pitanje oko potpisivanja Kolektivnog ugovora rešava lan 44.- Poslodava koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude ve i za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca. Postupak izbora i na in rada predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao njihov odnos sa sindikatom uredjuje se kolektivnim ugovorom.

Ovim lanom Zakona jasno je re eno da poslodavac ovu problematiku rešava Kolektivnim ugovorom o bezbednosti i zdravlju na rad.

27

6.7 EVIDENCIJA, SARADNJA I IZVEŠTAVANJE

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 49.-53. Ovom oblaš u zakona reguliše se obaveza poslodavca da

vodi evidenciju (o radnim mestima sa pove anim rizikom i ko radi na njima, o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima vezanim za radno mesto,o osposobljavanju zaposlenih, o opasnim supstancama...), da izveštava inspekciju rada i nadležne organe za unutrašnje poslove (o svakoj smrti, kolektivnoj ili teškoj povredi na radu, o svakoj opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost...), da izveštava o tome zaposlene, organizacije nadležne za zdravstveno i penziono i invalidsko osiguranje.

Jedna od novina Zakona je obaveza poslodavca, sindikata, osiguravaju ih društava, organizacija nadležnih za zdravstveno i penziono i invalidsko osiguranje da me usobno sara uju i time doprinesu unapre enju bezbednosti i zdravlja na radu.

Zakon uvodi obavezu poslodavca da osigura zaposlene od povrede na radu, profesionalne bolesti i oboljenja vezanih za radno mesto, radi nadoknade štete.

I do sada su pojedini poslodavci osiguravali zaposlene. Ovaj Zakon misli na sasvim druga ije osiguranje, koje e

zavisiti od nivoa rizika u preduze u. Ovakav na in ure ivanja ove problematike trebalo bi da posluži kao osnova za ure enjekompletne problematike bezbednosti i zdravlja na radu. Ova zakonska obaveza poslodavca, trebalo bi da bude još jedan od (veoma uticajnih) inspekcijskih instrumenata da poslodavac ozbiljno i savesno reši probleme bezbednosti i zdravlja na radu.

28

6.8 STRU NI ISPIT I IZDAVANJE LICENCE

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 54.-58. Zakon nalaže poslodavcu da za poslove, odgovornog lica za bezbednost i zdravlje na radu, mora da imenuje odgovorno lice ili

da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika, koji e za njegov ra un to da obavlja. Da bi lice koje imenuje poslodavac obavljalo poslove vezane za bezbednost i zdravlje na radu, mora da polaže stru niispit. Na in i uslove za polaganje stru nog ispita propisalo je nadležno ministarstvo (Pravilnik o programu, na inu i visini

troškova polaganja stru nog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica, Sl.glasnik RS, br. 29/2006.). Da bi za poslodavca obavljao poslove vezane za bezbednost i zdravlje na radu, pravno lice, odnosno preduzetnik, mora da ima licencu. Na in i uslove za dobijanje licence propisalo je nadležno ministarstvo (Pravilnik o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Sl.glasnik RS, br. 29/2006.).

29

6.9 UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 59.-60.

Prema novom Zakonu u Ministarstvu obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Iz opisa poslova, koji su joj propisani lanom 60., vidi se da je to telo ministarstva koje vodi brigu o bezbednosti i zdravlju na radu, na nacinalnom nivou i u interesu zaposlenih i u interesu svih zainteresovanih za ovu problematiku.Ovde emo navesti samo delove

poslova koje zakonodavac propisuje kao obavezu Upravi. Uprava obavlja slede e poslove:- Priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mišljenje za njihovu primenu;- Priprema stru ne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati njegovo ostvarenje;- Prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja naradu....;- Istražuje i podsti e razvoj u oblasti humanizacije rada; - Pruža stru nu pomo u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;- Priprema metodologiju za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;- Organizuje polaganje stru nog ispita iz lana 54. ovog zakona, o emu vodi evidenciju;

- Stara se o primeni medjunarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu...

30

6.10 NADZOR

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 61.-68.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehni kih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primeni mera o bezbednosti i zdravlju na radu propisanim opštim aktima poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vrši Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, preko inspektora rada.

Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i o opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah poprijemu zahteva, odnosno obaveštenja iz lana 33. stav 3. i 4. ovog zakona.

Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte priznata mera koja se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to mogu e.O izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvr enom stanju, inspektor obaveštava poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenog (Odbor).

31

6.11 KAZNENE ODREDBE

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 69.-75

Propisane nov ane kazne su izuzetno visoke. Predvi eni visoki iznosi nov anih kazni treba da podstaknu poslodavca da uredi oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Kazne se moraju shvatiti kao preventivna mera, odnosno cilj zakonodavca je bio da do kažnjavanja i ne do e.Kazne su predvi ene i za zaposlene, ako oni ne ispunjavaju obaveze koje im nalaže zakon.

6.12 PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ova oblast Zakona ure ena je lanovima 75.-82.

U ovoj oblasti zakonodavac propisuje vreme uskla ivanjapravnih lica sa novim zakonom, u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Danom stupanja na snagu ovog Zakona, odnosno 29.11.2005. godine, prestao je da važi Zakon o zaštiti na radu.

32

7. ORGANIZACIJA, URE IVANJE I SPROVO ENJE MERA BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLJA NA RADU

Još jednom emo ponoviti, sa naznakom u kom lanu se nalaze bitne novine ovog Zakona. Bitna novina u na inu regulisanja obaveza i odgovornosti poslodavca, u vezi organizovanja i sprovo enja mera za bezbednost i zdravlje na radu, je da one, istovremeno, predstavljaju prava zaposlenih. Sve obaveze oko organizacije, ure ivanja i sprovo enja mera bezbednosti i zdravlja na radu, kako je to zakonom regulisano, su obaveza poslodavca.U daljem tekstu naveš emo samo neke od karakteristi nihlanova zakona koji regulišu ovu problematiku:

U lanu 13.- Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizikau pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi na in i mere za njihovo otklanjanje…

U lanu 14.- Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

U lanu 15., stav 3.- Obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvodjenju novih tehnologija i sredstava za rad kao i o opasnostima od povrede i ošte enja zdravlja koji nastaju njihovim uvodjenjem, odnosno da u takvim slu ajevima donose odgovaraju a uputstva za bezbedan rad.

33

U lanu 30.- Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena žena za vreme trudno e, zaposleni mladji od 18 godina života i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnoš u, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju pove anja bezbednosti i zdravlja na radu.

U lanu 31.- Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obaveštenja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja kao i merama za spre avanjeili otklanjanje rizika.

U lanu 33. Zaposleni ima pravo da odbije da radi: stav 1.- Ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kom je odredjen sve dok se temere ne obezbede…

U lanu 34.- Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima prava da preduzme odgovaraju e mere, u skladu sa svojim znanjem i tehni kim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu. U slu aju iz stava 1. ovog lana zaposleni nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

34

8. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU KOD POSODAVCA

UPRAVLJANJE SIGURNOŠ U

Upravljanje sigurnoš u u osnovi je me unarodnogstandarda menadžmenta kvalitetom (ISO 9001:2000), upravljanje zaštitom životne sredine (ISO 14001:1997), upravljanje bezbednoš u i zdravstvenom zaštitom na radu (ISO 18001) i upravljanje rizicima (ISO 17000).

Upravljanje sigurnoš uzna i indetifikovati u organizaciji izvore mogu ih opasnosti i rizika po zdravlje, proceniti potencijalne u inke tih rizika i planirati adekvatne mere i aktivnosti za njihovo smanjivanje i/ili eliminisanje. Dalje to zna i definisane planove primeniti, kontrolisati njihove efekte i stalno poboljšavati postoje a rešenja. Iznalaženje efikasnih na ina upravljanja ukupnom sigurnoš uprakti no i nije mogu e bez kvalitetnog sistema upravljanja kvalitetom.

Analiza rizika e pokazati šta je potrebno uraditi na polju preventive (otklanjanja tih opasnosti i rizika i/ili njihovog smanjivanja), na polju zaštite zaposlenih (ako se oni ne mogu ukloniti ili smanjiti). U procesu upravljanja sigurnoš u odmah se name u sredstva i oprema za zaštitu, kao i potreba merenja i pra enja pojedinih štetnosti.

35

Za upravljanje sigurnoš u potrebno je: - osposobiti zaposlene. - uklju iti medicinu rada oko pra enja zdravlja- uspostaviti sistem kontrole nad svakom fazom vezanom

za sprovo enje brige oko bezbednosti i zdravlja na radu.

U upravljanju sigurnoš u imaju veoma važnu ulogu: - inspekcija rada - poslodavac - ovalš eno lice za bezbednost i zdravlje na radu - sindikati - zaposleni (predstavnici zaposlenih, Odbor) - služba medicine rada - institucije koje se profesionalno bave ovom oblaš u

36

9. ŠTA JE ULOGA ODBORA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Šta zakonodavac propisuje kao obavezu poslodavca prema predstavnicima zaposlenih- lanovima Odbora

lan 45.- Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogu i:- uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu; - da u estvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovodjenje bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da predstavnike zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu

lan 47.- Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:- sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;- sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnom oboljenjima i oboljenjima uvezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje n aradu O preduzetim merama za spre avanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

ŠTA JE PRAKTI AN ZADATAK ODBORA

Pored gore navedenih prava, koje je propisao zakonodavac, Odbor pre svega mora, bar u po etku svoga rada, da sakupi sve opasnosti na radnim mestima i da se potrudi da te opasnosti udju u akt o proceni rizika. Time e akt o proceni rizika biti uradjen za njihova radna mesta. Tako e eliminisati, eventualni, pokušaj poslodavca da nekim opteprimenljivim aktom samo zadovolji zakonsku formu. Od suštinskog zna aja je da dobijemo dobro uradjen akt o proceni rizika jer je on osnovni dokument za dalje vodjenje politike bezbednosti i zdravlja na radu.

37

10. PRAVILNIK O NA INU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU I U

RADNOJ OKOLINI (Sl.glasnik RS, br.72/2006.)

Pravilnik o na inu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koji je nedavno izašao, opisuje na in na koji e se izradjivati Akt o proceni rizika radnih mesta. Ovaj Pravilnik, pre svega, detaljno grupiše sve opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini.U ovoj brišuri naveš emo samo delove Pravilnika, upravo one koje govore o grupisanju opasnosti i štetnosti, s ciljem da upravo ovo grupisanje opasnosti i štetnosti posluže Odborima za bezbednost i zdravlje na radu kao

pomo u sakupljanju opasnosti na radnom mestu i radnoj okolini.

OPASNOSTI

• Mehani ke opasnosti, koje se pojavljuju koriš enjemopreme za rad, kao što su:

- Nedovoljna bezbednost zbog rotiraju ih ili pokretnih delova

- Slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenima

- Unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranje odredjene opreme za rad

- Koriš enje opasnih sredstava za rad, koji mogu proizvesti eksplozije ili požare

- Nemogu nost ili ograni enost pravovremenog ukljanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju, mehani kom udaru, poklapanju i sl.

38

- Drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehani kiizvori opasnosti

• Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao što su:

- Opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolaze u dodir, a koje imaju oštre ivice-rubove, šiljke, grube površine...

- Rad na visini ili dubini, u smislu bezbednosti i zdravlja na radu

- Rad u sku enom, ograni enom prostoru - Mogu nost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave

površine)- Fizi ka nestabilnost radnog mesta - Mogu e posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe

sredstava li ne zaštite - Uticaj usled obavljanja procesa rada koriš enjem

neodgovaraju ih ili neprilagodjenih metoda rada - Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi

karakteristikama radnog mesta

• Opasnosti koje se pojavljuju koriš enjem elektri neenergije, kao što su:

- Opasnost od direktnog dodira sa delovima elektri neinstalacije i opreme pod naponom

- Opasnosti od indirektnog dodira - Opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektri na

oprema i instalacija - Opasnost od udara groma i posledica atmosferskog

pražnjenja- Opasnost od štetnog uticaja elektrostati kog

naelektrisanja- Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa

koriš enjem elektri ne energije

39

ŠTETNOSTI

• Štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada,kao što su:

- Hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, trovanje i sl.

- Fizi keštetnosti (buka i vibracija) - Biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima

i alergenima) - Štetan uticaj mikroklime (visoka ili niska temperatura,

vlažnost i brzina strujanja vazduha) - Neodgovaraju e- nedovoljno osvetljenje - Štetni uticaj zra enja (toplotnog, jonizuju eg ili

nejonizuju eg, laserskog, ultrazvu nog)- Štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom) - Štetnosti keje nastaju koriš enjem opasnih materija u

proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili uništenju

- Druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom prostoru, a koje mogu biti uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog obolenja ili obolenja vezanih sa radom

• Štetnosti koje proisti u iz psihi kih i psihofizi kihnapora koji se uzro no vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:

- Napori ili telesno naprezanje (ru no prenošenje tereta, guranje ili vu enje tereta, razne dugotrajne telesne aktivnosti i sl.

- Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, u anje, kle anje i sl.)

- Napori pri obavljanju odredjenih poslova koji prouzrokuju psihološka optere enja (stres, monotonija i sl.)

- Odgovornost u primanju i prenošenju informacija, koriš enje odgovaraju ih znanja i sposobnosti,

40

odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intezitet u radu ...

• Štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: - Rad duži od punog radnog vremena - Rad u smenama - Skra eno radno vreme - Rad no u- Pripravnost za slu aj intervencije....

• Ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima,kao što su:

- Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica za obezbedjenje i sl.)

- Rad sa životinjama - Rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom - Rad u blizini vode ili ispod površine vode

Pravilnikom je regulisano i niz drugih pitanja, kao što su:

- Osnov i svrhu procene rizika - Šta obuhvata procena rizika - Šta je to snimanje organizacije rada - Utvrdjivanje na ina i mera za otklanjanje, smanjivanje ili spre avanje rizika - Kako se menja akt o proceni rizika - Ko pokre e postupak izrade akta o proceni rizika - Odredjivanje lica za sprovodjenje procene rizika - Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika....

41

11. SINDIKAT I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Bezbednost i zdravlje na radu spada u red osnovnih socijalnih i sindikalnih prava, pa samim tim i predstavlja jedno od najzna ajnijih pitanja kojima se sindikat bavi. U vremenu kada je novi Zakon stupio na snagu, sindikalna aktivnost bi, pre svega, trebala da bude usmerena na njegovu doslednu primenu u praksi. Pregledom novog Zakona pokušali smo da nazna imo bitna mesta i ulogu sindikata u njemu, kao i na in kako to sprovesti. Zaposleni, preko svojih sindikalnih povereništava, moraju uzeti u eš e u primeni odredbi ovog zakona, jer emo u suprotnom imati još jedan dobar zakon koji ostaje „mrtvo slovo na papiru“. Sindikati moraju, ako to ve nisu, reorganizovati svoje redove i odrediti lanove koji e se baviti ovom oblaš u, kako bi odgovorili na zahteve novog Zakona. Pošto je, stupanjem novog Zakona na snagu, po elo ure ivanje u ovoj oblasti (koja je dugi niz godina zapostavljana), trebalo bi se zalagati da sindikalne organizacije dobiju profesionalce koji epratiti sveukupnu probelamatiku vezanu za bezbednost i zdravlje na radu.

42

12. PRILOZI

PRILOG br.1

ORGANIZACIONE JEDINICE MINISTARSTVA RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE

Sektor za rad Sektor za zapošljavanje Sektor za ekonomsko-fimansijske poslove Sektor za socijalnu zaštitu Sektor za bora ko-invalidsku zaštitu Sektor za zaštitu porodice i dece Sektor za zaštitu osoba sa posebnim potrebama Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje Sektor inspekcije rada Sektor za harmonizaciju sa pravom EU, medjunarodnu saradnju i upravljanje projektima

UNUTRAŠNJE ORGANIZACIONE JEDINICE SEKTORA INSPEKCIJE RADA

Odelenje za normativno-pravne, sudsko analiti keposlove i nadzor Odelenje za drugostepeni postupak Odelenje inspekcije rada sa sedištem u Beogradu Odelenja inspekcije rada van sedišta Ministarstva u:

Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Pan evo, Sombor, N.Sad, Sr.Mitrovica, Šabac, Valjevo, Smederevo, Požarevac, Kragujevac, Jagodina, Bor, Zaje ar, Užice, a ak, Kraljevo, Kruševac, Niš, Prokuplje, Pirot, Leskovac, Vranje i Kosovska Mitrovica

43

PRILOG br.2

DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE

89/391/EEC (1989.), o uvo enju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu 89/645/EEC (1989.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radnom mestu, prva pojedina na Direktiva; · 89/655/EEC (1989.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom koriš enja opreme za rad od strane radnika na radnom mestu, druga pojedina na Direktiva; · 95/63/EC (1995.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom koriš enja opreme za rad od strane radnika na radnom mestu, druga pojedina na Direktiva-prva izmena i dopuna;· 2001/45/EC (2001.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom koriš enja opreme za rad od strane radnika na radnom mestu, druga pojedina na Direktiva-druga izmena i dopuna;· 89/656/EEC (1989.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom koriš enja li ne zaštitne opreme od strane zaposlenih na radnom mestu, tre a pojedina na Direktiva; · 90/269/EEC (1990.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom ru nog prenošenja tereta tamo gde postoji rizik od povre ivanja le a radnika, etvrta pojedina na Direktiva; · 90/270/EEC (1990.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti pri radu sa opremom sa ekranom, peta pojedina nadirektiva;· 2004/37/EC (2004.), o zaštiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem kancerogenima ili mutagenima na radu, šesta pojedina na Direktiva; · 2000/54/EC (2000.), o zaštiti radnika od rizika koji su vezani za izloženost biološkim agensima na radnom mestu, sedma pojedin na Direktiva;

44

· 92/57/EEC (1992.), o primeni (poštovanju) minimuma zahteva za bezbednost i zdravlje na privremenim i pokretnim gradilištima, osma pojedina na Direktiva; · 92/58/EEC (1992.), o minimumu zahteva za obezbe ivanjeoznaka za bezbednost i/ili zdravlje radnika na radu, deveta pojedina na Direktiva; · 92/85/EEC (1992.), o uvo enju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu trudnica i radnica koje su se nedavno porodile ili doje, deseta pojedina na Direktiva; · 92/91/EEC (1992.), o minimumu zahteva za poboljšanje bezbednosti i zaštite zdravlja radnika zaposlenih na va enjumineralnih sirovina u dubokim bušotinama, jedanaesta pojedina na Direktiva; · 92/104/EEC (1992.), o minimalnim zahtevima za poboljšanje bezbednosti i zaštite zdravlja radnika na površinskim i dubinskim kopovima industrije minerala, dvanaesta pojedina na Direktiva; · 93/103/EC (1993), o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje na radu pri radu na plovilima za ulov ribe, trinaesta pojedina na Direktiva, · 98/24/EC (1998.), o zaštiti zdravlja i bezbednosti radnika od rizika vezanih za hemijske agense na radu, etrnaesta pojedina naDirektiva,· 1999/92/EC (1999.), o minimumu uslova za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zaštite zdravlja radnika koji su izloženi potencijalnom riziku od eksplozivnih atmosfera, petnaesta pojedina na direktiva; · 2002/44/EC (2002.), o minimumu zahteva za zdravlje i bezbednost radnika od rizika

45

PRILOG br.3

MOGU I MODEL KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

I. OSNOVNE ODREDBE lan 1.

Ovim se kolektivnim ugovorom utvrdjuju prava i obaveze iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni list R.Srbije 101/2005.), izmedju____________________________(naziv poslodavca-organizacije) i predstavnika sindikata (ta an naziv sindikata) te prava i obaveze iz rada ipo osnovu rada zaposlenih kod poslodavca a u vezi sa bezbednoš u i zdravljem na radu.

lan 2. Poslodac e obavezati novoosnovana društva (novog eventualnog poslodavca, ako dodje do promene vlasništva i pri svakoj promeni poslodavca), koja e nastati izdvajanjem od poslodavca da nastave na zaposlene primenjivati najmanje ovaj kolektivni ugovor.

lan 3. Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se neposredno, osim ako pojedina pitanja za zaposlene nisu povoljnije uredjena drugim izvorima zakona (zakoni, podzakonski akti, pravilnici o radu, ugovori o radu i sl.).

lan 4. Svi izrazi u ovom kolektivnom ugovoru koriste se u smislu njihovih definicija iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (u daljem tekstu Zakon, lan 4. Zakona ) i drugih propisa.

46

II. RADNA MESTA SA POVE ANIM RIZIKOM lan 5.

Radno mesto sa pove anim rizikom jeste radno mesto utvrdjeno aktom o proceni rizika na kom, i pored potpuno ili delimo no primenjenih mera u skladu sa Zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.

lan 6. Poslodavac je dužan da obezbedi da predstavnici zaposlenih za bezbednost (koji su lanovi Odbora za bezbednost i zdravlje na radu) u estvuju u izradi akta o proceni rizika kao i u njegovoj reviziji ( lan 13. stav 2 Zakona “Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slu aju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.”) Shodno lanu 16. Zakona, poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje odredjenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.

III OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH lan 7.

Poslodavac je dužan da organizuje osposobljavanje zaposlenih kako je zakon predvideo. Poslodavac se obavezuje da e izraditi Plan osposobljavanja radnika za bezbedan rad u pismenoj formi Plan osposobljavanja radnika za bezbedni rad mora u sebi sadržati:

- na in osposobljavanja radnika kod zasnivanja radnog odnosa kao i pismeni dokaz da je zaposleni osposobljen,

- na in osposobljavanja radnika kada se on premešta na drugo radno mesto odnosno na druge poslove kao i pismeni dokaz da je zaposleni osposobljen,

- na in osposobljavanja radnika pri uvodjenju novih tehnologija ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za

47

bezbedan i zdrav rad kao i pismeni dokaz da je zaposleni osposobljen.

Poslodavac se obavezuje da e za zaposlene na radnom mestu sa posebnim rizikom, kako to pokaže akt o proceni rizika, sa initiposeban Program za osposobljavanje i da e taj Program, pored stavki iz ovog lana stav 2., sadžati i obavezu da se osposobljavanje obnavlja najmanje jednom godišnje a i eš e u zavisnosti od novih saznanja vezanih za rizike koje to radno mesto sadrži, kao i na in pismenog dokumentovanja da je osposobljavanje izvršeno.

Osposobljavanje iz ovog lana poslodavac obezbedjuje u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja padaju na teret poslodavca, kako je zakon predvideo.

Poslodavac se obavezuje da e u izradi plana u estvovatiOdbor za bezbednost i zdravlje na radu.

IV PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH I ODBOR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

lan 8. Predstavika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu predlaže sindikalna organizacija (ako u preduze u postoje više sindikalnih organizacija svaka predlaže po najmanje jednog svog predstavnika).

Broj predstavika zaposlenih zavisi od veli ine radne

organizacije ali nemože biti manji od 3 (tri).

Predloženi predstavnici zaposlenih sa predstavnikom poslodavca obrazuju Odbor za bezbednosti zdravlje na radu (u daljem tekstu Odbor) radne organizacije. Poslodavac je dužan ( lan 44. Zakona) da u Odbor predloži najmanje jednog svog predstavnika ali Odbor mora uvek imati jednog lana više iz redova predstavnika zaposlenih. Ako je radna organizacija sa više organizacionih celina u svaku od njih se bira posebni Odbor, a koordinatori Odbora formiraju zajedni ki Odbor u iji sastav mora pored predstavnika zaposlenih, predstavnika poslodavca u i i lice koje je poslodavac

48

angažovao za poslove bezbednosti i zdravlja na radu kao i predstavnik medicine rada. Troškovi angažovanja predstavika medicine rada snosi poslodavac. O na inu rada zajedni ki Odbor donosi Pravilnik o radu zajedni kog Odbora.

lan 9. Izabrani Odbor, iz lana 8., bira izmedju sebe koordinatora Odbora.

lanovi Odbora, za vreme obavljanja ove funkcije, kod poslodavca imaju prava na 4 ( etiri) asova pla enih nedeljno za obavljanje dužnosti koje proisti u iz funkcije lana Odbora. Koordinator Odbora ima pravo na 8 (osam) asova pla enihnedeljno za obavljanje poslova koji proisti u iz funkcije koordinatora Odbora. Ukoliko je radna organizacija složena i sastoji se od više organizacionih jedinica u svakoj od njih se mora oformiti Odbor a koordinatori Odbora biraju medjusobom koordinatora svih odbora. Koordinator svih odbora kod poslodavca ima pravo da za vreme obavljanja ove dužnosti bude oslobodjen od obaveze rada uz pravo na nadoknadu zarade kao da radi. Predstavnici zaposlenih ( lanovi odbora), koordinatori i glavni koordinator bira se na vreme od 4 ( etiri) godine. SINDIKATI e u roku od 30 (trideset) dana od dana po rtka primenjivanja ovog kolektivnog ugovora poslodavcu dostaviti popis izabranih/imenovanih predstavnika za bezbednost i zdravlje na rdu kao i izabranog koordinatora.

V PRAVA I OBAVEZE PREDSTAVIKA ZAPOSLENIH-LANOVA ODBORA

lan 10. Poslodavac se obavezuje da e obezbediti slede e uslove za nesmetan rad predstavnicima zaposloneih- lanovima Odbora:

- administrativne poslove za predstavnike zaposlenih-Odbor po njihovom nalogu obavlja e zaposleni poslodavca koji te poslove obavlja za Sindikate

49

- predstavnici zaposlenih-Odbor koristi e, po potrebi, oglasnu tabli i/ili sredstva internog informisanja zaposlenih (koji postoje u radnoj organizaciji) radi obaveštavanja zaposlenih

- poslodavac je dužan da obezbedi nameštenu i opremljenu (telefon, PC itd.) prostoriju za nesmetan rad Odbora

- poslodavac e osigurati pretplatu koordinatorima na stru na informativna izdanja iz bezbednosti i zdravlja na radu

lan 11. Predstavnici zaposlenih- lanovima Odbora imaju pravo na 3 (tri) pla ena radna dana godišnje radi osposobljavanja organizovanog od strane njihovog Sindikata, uz obavezu da svom predpostavljenom to najave najmanje 8 (osam) dana unapred.

lan 12. Za vreme obavljanja dužnosti u Odboru, kao i godinu dana nakon toga poslodavac nemože otpustiti predstavnike zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.

lan 13. Predstavnici zaposlenih- lanovi Odbora imaju pravo prisustvovati unutrašnjoj kontroli organizacionih jedinica, nad primenama pravila bezbednosti i zdravlja na radu kao i uvidjaju koji se sprovode kada se dogodi povreda na radu. Služba ili lice koje kod poslodavca obavlja poslove oko bezbednosti i zdravlja na radu dužni su obavestiti predstavnika zaposlenih o mestu, danu i vremenu po etku unutrašnje kontrole tri dana unapred, a o terminu uvidjaja povodom povrede na radu po saznanju o dogadjaju.

lan 14. Poslodavac se obavezuje da e preko Službe ili lica koji obavljaju poslove oko bezbednosti i zdravlja na radu, u smislu konsultovanja sa zaposlenima i njihivim predstavnicima, kod uvodjenja nivih tehologija/proizvoda, dostavljati predstavnicima zaposlenih- lanovima Odbora procenu rizika u vezi zaštite zdravlja zaposlenih.

50

lan 15. Rade i u interesu zaposlenih, predstavnici zaposlenih- lanovi Odbora su dužni pratiti na in na koji se sprovode

utvrdjene mere bezbednosti na radu, a naro ito:- ispravnosti sredstava rada, odnosno primenu pravila

bezbednosti na radu na sredstvina rada, - ispravnost radne sredine, - na in rada zaposlenih, - koriš enja li nih sredstava zaštite, - opasnih supstanci (ispravno skladištenje, pakovanje,

deklaracije, upustvo za rad sa opasnim supstancama itd.) Kada uo i da je ugrožen život i zdravlje zaposlenih kao i o

uo enim nedostacima predstavnik zaposlenih dužan je da obavesti rukovodioca tog dela radne organizacije, Službu ili lice koje obavlja poslove oko bezbednosti i zdravlja na radu i Odbor.

lan 16. Predstavnik zaposlenih- lan Odbora dužan je zaposlenima skretati pažnju u vezi bezbednosti i zdravlja na radu kao i oko koriš enja li nih zaštitnih sredstava.

VI PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

lan 17. Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako proceni da mu preti neposredna opasnost za život i zdravlje, zbog toga što nisu preduzete sve mere za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, a u skladu sa Zakonom. Zaposleni je dužan da o situaciji iz stava 1. ovog lana,odmah obavesti predpostavljenog i svog predstavnika- lanaOdbora.

lan 18. Zaposleni imaju pravo na besplatni dodatak toplom obroku u vidu napitka (mleko ili neki drugi napitak), kako to pokaže akt o proceni rizika radnog mesta (PRILOG I).

51

lan 19. Poslodavac se obavezuje da uputi zaposlene, pod uslovom da kod poslodavca rade neprekidno najmanje pet godina, na pla eni medicinski aktivni odmo, ako zaposleni radi pod uslovima za koji mu se ispla uje dodatak (uslovi iz akta o proceni rizika, PRILOG II). Dužina pla enog medicinskog odmora zavisi od faktora kojim se ispla uje dodatak a nemože biti manja od 7 (sedam) dana. Poslodavac se obavezuje da pošalje zaposlenog na pla enimedicinski godišnji odmor i ako služba medicine rada oceni da je zaposlenom zbog poboljšanja radne sposobnosti to neophodno.

VII REŠAVANJE SPOROVA IZ OVOG UGOVORA lan 20.

Sve strane, potspisnice ovog Ugovora, se obavezuju da sporove nastale iz ovog ugovora prvo pokušaju da reše dogovorom- mirenjem. Mirenje je uspelo ako se obe straneke iz spora dogovore i potpišu sastavljeni predlog na ina rešavanja spora. U slu aju da stranke ne postignu mirno rešenje nadležnost preuzima sud.

VIII PRIMENA I TRAJANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA lan 21.

Ovaj kolektivni Ugovor važi 3 (tri) godine od momenta potpisivanja ovlaštenih predstavika ugovornih strana.

lan 22. Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu danom potpisivanja.

IX IZMENE, DOPUNE, OTKAZ I IZRADA NOVOG KOLEKTIVNOG UGOVORA

lan 23. Svaka ugovorna strana može predložiti izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora.

52

Predlog izmene i dopune iz stava 1. ovog lana mora biti podnet u pismenoj formi i obrazložen. Strana kojoj je podnet predlog o izmeni ili dopuni koliktivnog ugovora mora pristupi pregovorima o predloženoj izmeni i dopuni u roku od 30 dana od dana primanja predloga.

lan 24. Svaka strana može otkazati ovaj ugovor. Otkazni rok je tri meseca od dana kada se dostavi otkaz drugoj strani. Strana koja je otkazala ovaj kolektivni ugovor dužna je pokrenuti nove pregovore za vreme trajanja otkaza.

X ZAVRŠENE ODREDBE lan 25.

Ovaj kolektivni ugovor sastavljen je _________primeraka.

DATUM SKLAPANJA UGOVORA POTPISI UGOVARA A

53

13. ADRESE I BROJEVI TELEFONA KANCELARIJA INSPEKCIJA RADA

SEVERNOBA KITrg Lazara neši a 1, Subotica 024-552-398

ZAPADNOBA KITrg Cara Uroša 1, Sombor 025-22-367

SREDNJEBANATSKITrg Slobode 10, Zrenjanin 023-534-714

JUŽNOBA KIBul.M.Pupina 10, N.Sad 021-420-075

SEVERNOBANATSKITrg srpskih dobrovoljaca 12, Kikinda 0230-21-030

JUŽNOBANATSKITrg Kralja Petra I 2-4, Pan evo013-344-378

SREMSKISvetog Dimitrija 8, Sr.Mitrovica 022-554-799

MA VANSKIGospodar Jevremova 6, Šabac 015-342-245

KOLUBARSKIKaradjordjeva 31, Valjevo 014-227-955

PODUNAVSKITrg Republike 5, Smederevo 026-611-251

BRANI EVSKIDrinska 2, Požarevac 012-225-741

ŠUMADIJSKISave Kova evi a 7, Kragujevac 034-336-220

POMORAVSKIKnjeginje Milice 80a, Jagodina 035-234-481

NIŠAVSKIStahinji a bana bb, Niš 018-523-256

BORSKITrg .Stanojevi a 5/1, Negotin 019-544-041

TOPLI KI OKRUG Takovska 2, Prokuplje 027-324-948

ZAJE ARSKIGenerala Gambete 44, Zaje ar019-421-626

PIROTSKISrpskih Vladara 125, Pirot 010-312-545

ZLATIBORSKIDimitrija Tucovi a 52, Užice 031-513-949

JABLANI KIPana uki a 9-11, Leskovac 016-214-181

MORAVI KIŽupana Stracimira 2, a ak032-224-183

P INJSKIPeti kongres 1, Vranje 017-24-968

RAŠKITrg Jovana Sari a 3, Kraljevo 036-312-043

GRAD BEOGRAD Omaldinskih brigada 1, Beograd 011-330-93-78

RASINSKIPana uki a 1, Kruševac 037-440-478

KOSOVSKA MITROVICA Ul. Oslobo enja-Vatrogasni dom 028-422-845

54

14. LITERATURA

1. Zakon o bezbednosti i zdralju na radu- Sl. Glasnik RS br.

101/05

2. Nacinalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne

Gore Evropskoj Uniji- Vlada Republike Srbije, Beograd,

2005.g.

3. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sa komentarom,

Zlata Zec i Dragica Mišljenovi , Zaštita DM, Beograd,

2006.g.

4. Pravilnik o na inu i postupku procene rizika na radnom

mestu i u radnoj okolini- Sl. Glasnik RS br. 72/06

5. Inspekcija rada- vodi za profesiju- Volfgang fon

Rithofen, Beograd, 2005.g.

6. Principi i praksa Inspekcije rada- priru nik za obuku i rad,

Volfgang fon Rithofen, Beograd, 2005.g.

7. Izveštaj o radu Sektora Inspekcije rada za 2004. godinu,

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike,

Beograd, 2005.g.

55

56