BEZBEDNOST I ZDRAVLJE SAFETY&HEALTH BEZBEDNOST I

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE SAFETY&HEALTH

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE 4/2012, str. 175-188 175

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU PRI ZAVARIVANJU III deo

Autor: Branislav Lukić, dipl. inž. maš, Institut zaštite na radu, Novi Sad

PREVENCIJA POŽARA I EKSPLOZIJA

Zavarivanje proizvodi istopljeni metal, varnice, šljaku (trosku), vrele radne površine. Bilo šta od prethodno navedenog može izazvati požar ili eksploziju ukoliko se ne sprovedu mere opreza

„Kvalitetna“ varnica može da pređe i put od preko 10 metara pre nego što se ugasi i postane bezopasna. Ukoliko padaju vertikalno naniže, ili u slučaju plazma rezanja ili rezanja i žljebljenja ugljenom elektrodom varnice i istopljeni metal mogu preći i duže puteve pre nego što postanu bezopasni. Dodatnu opasnost pretstavlja i veličina varnice, koja je u stanju da prođe kroz male otvore, pukotine itd. i da dalje bude opasna.

Tipični zapaljivi materijali unutar objekata su: drvo, papir, krpe, odeća, plastika, hemikalije, zapaljive tečnosti i gasovi i prašina. Van objekata su suvo lišće, trava i grmlje.

Zavarivanje i rezanje je veoma opasno i može izazvati eksploziju sa veoma teškim posledicama ukoliko se radi u prostorima koji sadrže zapaljive gasove, pare, tečnosti ili prašinu. Zbog toga se poslovi zavarivanja i rezanja u ovakvim prostorima moraju odvijati u skladu sa određenim propisima.

Primer: „Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara i eksplozija pri čišćenju sudova za zapaljive tečnosti“, "Službeni list SFRJ", br. 44/83 i 60/86.

S obzirom da postrojenja i objekti u procesu proizvodnje, eksploatacije kao i skladištenja mogu u određenim uslovima da ispuštaju zapaljive materije: gasove, pare, maglu i prašinu koje u određenom zapreminskom odnosu sa vazduhom grade eksplozivne smeše te uz prisutan izvora paljenja može doći do eksplozije, jedna od preventivnih mera za sprečavanje eksplozija je i izrada elaborata o zonama opasnosti, koji služi kao osnova za izbor opreme i druge zaštitne mere koje ovakvi prostori zahtevaju.

Klasifikovane i prostorno određene zone opasnosti odgovaraju podacima dobijenim od korisnika opreme-Investitora. U slučaju da podaci ne odgovaraju stvarnom stanju ili ako dođe do izmena koje imaju značaja na rasprostiranje eksplozivnih smeša para, neophodno je odmah izvršiti korekcije Elaborata i uskladiti sa njim projektnu dokumentaciju i izvedeno stanje na objektu.

Elaborat ne definiše požarnu ugroženost postrojenja niti mere zaštite od požara, oni su predmet posebnih materijala.

Opšti pojmovi

Ugroženi prostor je prostor u kome je eksplozivna atmosfera prisutna ili se može očekivati u količinama koje zahtevaju posebne mere opreza u pogledu izvođenja, montaže i upotrebe električnih uređaja, alata, mašina i pribora koji varniče, stvaraju električni luk, imaju zagrejane površine i sl.

Pod eksplozivnim smešama podrazumevaju se smeše zapaljivih gasova, para, magli i prašine sa vazduhom, koje u određenom zapreminskom odnosu (između donje i gornje granice eksplozivnosti), a uz prisustvo minimalne energije aktivacije, mogu izazvati požar i eksploziju.

Eksplozivna smeša – smeša zapaljivih gasova, para ili prašine sa vazduhom, u kojoj se gorenje naglo širi i time izaziva eksploziju.

Donja granica eksplozivnosti- određeni procenat gasa, pare odnosno prašine u vazduhu iznad kojeg je eksplozivna atmosfera.

Gornja granica eksplozivnosti – određeni procenat gasa, pare odnosno prašine u vazduhu ispod kojeg je eksplozivna atmosfera.

Tačka zapaljivosti zapaljive tečnosti (plamište) – najniža temperatura pri kojoj se iz tečnosti razvija para u tolikoj količini da se pomešana sa vazduhom može zapaliti ako se nad nju prinese plamen.

Zone opasnosti su ugroženi prostori koji se klasifikuju na osnovu učestalosti aktiviranja i trajanja eksplozivne atmosfere, a definisane su kao:

zona opasnosti "0" obuhvata prostor u kome je eksplozivna atmosfera smeše vazduha i zapaljivih supstanci u obliku gasa, para ili magle prisutna stalno ili duži vremenski period ili učestalo,


176 ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE 4/2012, str. 175-188

zona opasnosti "1" obuhvata prostor u kome je eksplozivna atmosfera smeše vazduha i zapaljivih supstanci u obliku gasa, para ili magle verovatno prisutna povremeno u normalnom radu pogona,

zona opasnosti "2" obuhvata prostor u kome nije verovatno da će se eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona, a ako se pojavi trajaće samo kratko vreme

zona opasnosti "20" - prostor u kome je eksplozivna atmosfera, u obliku oblaka zapaljive prašine u vazduhu, prisutna trajno ili duži vremenski period ili je njeno pojavljivanje često u kratkom vremenskom periodu

zona opasnosti "21" - prostor u kome će se eksplozivna atmosfera, u obliku oblaka zapaljive prašine u vazduhu, verovatno povremeno pojaviti prilikom normalnog rada

zona opasnosti "22" - prostor u kome se eksplozivna atmosfera, u obliku oblaka zapaljive prašine u vazduhu, verovatno neće pojaviti prilikom normalnog rada, a ako se pojavi, trajaće kratak vremenski period.

Slojeve, naslage i nagomilavanje zapaljive prašine treba uzeti u obzir kao svaki drugi uzrok, koji dovodi do stvaranja eksplozivne atmosfere.

Zone opasnosti određuju stepeni izvora opasnosti. Postoje tri osnovna stepena opasnosti, a navode se prema redosledu smanjenja verovatnoće stvaranja eksplozivne atmosfere i to :

Trajan izvor opasnosti je izvor koji trajno sadrži ili ispušta zapaljivi medijum ili eksplozivnu smešu u okolni prostor.

Primaran izvor opasnosti je izvor koji povremeno, pri normalnom radu, sadrži ili ispušta zapaljivi medijum u okolni prostor.

Sekundarni izvor opasnosti je izvor koji samo pod nenormalnim okolnostima, tj. u slučaju kvara na postrojenju ili pogrešno vođenog tehnološkog procesa, ispušta zapaljivi medijum u okolni prostor.

Klasifikacija izvora opasnosti

Na zone opasnosti presudno deluju parametri zapaljive smeše, kao i intenzitet ventilacije u odnosu na emisivnost izvora opasnosti, kao i fizički parametri samog procesa (temperatura, pritisak, geometrija izvora ispuštanja, itd.).

Na slici 7 prikazan je dijagram na kom se može videti princip definisanja i klasifikacije ugroženog prostora.

Poštovanjem propisa i pridržavanjem preventivnih mera za zaštitu od požara i eksplozija opasnosti od nastanka istih se svode na minimum.

Preventivne mere:

Ukloniti zapaljivi materijal na rastojanje od najmanje 10 metara od mesta zavarivanja

Ukoliko prethodno nije moguće, prekriti zapaljive materijale vatrootpornim materijalima

Ukoliko je moguće, okružiti radni prostor pokretnim vatrootpornim paravanima

Prekriti ili zatvoriti sve otvore kao što su: vrata, prozori, pukotine sa vatrootpornim materijalima

U zoni zavarivanja unutar 10m od mesta rada, svi otvori ili pukotine moraju da se prekriju, kako bi se sprečio prelaz varnice u susedne prostorije, ili da se postavi zavesa ili ekran oko mesta rada, čija visina ne sme da bude niža od 1,8 metara.

Zavarivanje na privremenim mestima se može obavljati samo po prethodno pribavljenom odobrenju izdatom od strane ovlašcenog radnika organizacije kod koje se obavljaju radovi zavarivanja.

Napomena: Mesta za zavarivanje mogu da budu stalna i privremena. Stalnim mestima za zavarivanje smatraju se mesta na kojima se, u tehnološkom procesu proizvodnje ili u radionicama, zavarivanje obavlja stalno ili sa kratkim prekidima. Privremenim mestima za zavarivanje smatraju se mesta na kojima se zavarivanje obavlja prema potrebi i u vreme odredeno u odobrenju.

Zavarivanje u blizini zidova, pregrada, tavanica ili krovova, gradenih od zapaljivog materijala, vršiti samo ako su postavljeni vatrostalni štitnici ili paravani.

Prilikom zavarivanja metalnih zidova, tavanica, krovova, cevovoda i dr. zapaljivi materijali na drugoj strani moraju da se uklone. Ako se zapaljivi materijal ne može da ukloni, onda se na suprotnoj strani od mesta rada, postavlja vatrogasna straža.

U toku rad boce sa acetilenom i kisonikom moraju biti na rastojanju od najmanje 5 m od grejnih uredaja, odnosno 10 m od otvorenih izvora vatre.



Ne odlagati vrelu trosku u kontejnere u kojima se drži zapaljiv materijal

U blizini mesta rada obezbediti odgovarajuće protivpožarne aparate

Voditi računa da se ne preopterete instalacije (u zgradi i opreme)

Ne zavarivati ili rezati u atmosferi koja sadrži osetljive, otrovne ili zapaljive gasove, pare, tečnosti ili prašine

Ne zagrevati komade prekrivene nepoznatim substancama ili prevlakama s obzirom da postoji mogućnost stvaranja zapaljivih ili otrovnih para pri zagrevanju

Obezbediti adekvatnu ventilaciju na mestu rada da bi se sprečilo nagomilavanje zapaljivih gasova, para ili prašine

Nakon zavarivanja ili rezanja pažljivo pregledati okolinu radi utvrđivanja eventualnog požara. Jedva vidljiv dim može da se ne primeti i određeno vreme nakon početka požara.

Za bezbedno izvodenje zavarivanja, u pogledu zaštite od pozara i eksplozija, neposredno odgovaraju izvođač radova, rukovodilac radova i rukovodilac službe za zaštitu od požara organizacije na cijem se objektu izvodi zavarivanje.

Ove i druge zaštitne mere od požara i eksplozija prilikom izvođenja radova zavarivanja, lemljenja i rezanja definisane su u Uredbi o merama zaštite od požara pri izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja.

Primer:

SKLADIŠTE TEHNIČKIH GASOVA

IZVORI OPASNOSTI - Ventil na bocama

VRSTA IZVORA OPASNOSTI - Sekundarni

VENTILACIJA - Zatvoren, prirodno ventilisan prostor

MEDIJUM - Acetilen

ZONE OPASNOSTI

ZONA „0“ - Unutrašnjost boce sa eksplozivnim gasovima

ZONA „1“ - Unutrašnjost skladišta tehničkih gasova

ZONA „2“ - 1,5 m sferno od svih otvora

OPEKOTINE

Sve što je već navedeno (vreo metal, prskanje, vreo komad, vruća oprema) nije opasno samo sa aspekta požara i eksplozija, već može doći i do pojedinačnih opekotina osoblja koje obavlja posao. Da bi se to sprečilo treba nositi suve, bez rupa i otvora zaštitne rukavice i nikako ne dirati vreli komad i vrele delove opreme (držač elektrode, vrh gorionika, šoba itd.) bez zaštitnih rukavica ili pre nego što se ohlade. Radno odelo ne sme biti sa otvorenim džepovima ili pantalone sa zavrnutim nogavicama ili bilo koju drugu vrstu odeće koja bi mogla da „uhvati“ i zadrži rastopljeni metal. Treba nositi visoku obuću ili kožne kamašne i duboke vatrootporne cipele a lice, vrat i uši zaštititi odgovarajućim šlemom (kacigom). Pri nadglavnom zavarivanju ili rezanju ili u skučenom prostoru, nositi vatrootporne čepiće ili prekrivače za uši.

Odeću držati čistu od masti, ulja, rastvarača ili bilo koje druge zapaljive supstance, a ukoliko se dogodi da se neko zapaljivo sredstvo prospe na zaštitnu opremu ili na deo opreme, obavezno treba opremu očistiti pre početka zavarivanja ili rezanja

Zaštitnu opremu namenjenu za poslove zavarivanja i rezanja (kecelje, kamašne, kabanice, pokrivače za ramena, kožne rukavice, košulje, pantalone, obuću, kape) treba da bude u skladu sa odgovarajućim standardima, proverena i ispitana.

Regulativa:

Zakon o zaštiti od požara („Službeni list RS", broj 111/2009)

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara i eksplozija pri čišćenju sudova za zapaljive tečnosti“ („Službeni list SFRJ", br. 44/83 i 60/86)



Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove (Službeni list SFRJ", br. 25/80, 9/86 i "Službenom listu SRJ", br. 21/94, 56/95 i 1/2003 i "Službenom glasniku RS", br. 21/2010)

Uredba o merama zaštite od požara pri izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja ("Službeni glasnik SRS", broj 50/79)

Standardi:

SRPS N.S8.007:1991, Protiveksplozijska zaštita - Zone opasnosti prostora ugroženih eksplozivnim smešama gasova i para

SRPS N.S8.007./1:1992, Protiveksplozijska zaštita - Zone opasnosti prostora ugroženih eksplozivnim smešama gasova i para - Izmene

SRPS EN 1089-1:2007, Pokretne boce za gas. Obeležavanje boca za gas. Deo 1: Obeležavanje utiskivanjem

SRPS EN 1089-3:2001, Pokretne boce za gas. Obeležavanje boca za gas –Deo 3: Kodovi boja

SRPS EN 720-1:2005, Pokretne boce za gas. Gasovi i gasne smeše –Deo 1: Svojstva čistih gasova

SRPS EN 439:2001, Potrošni materijali za zavarivanje. Zaštitni gasovi za elektrolučno zavarivanje i rezanje

SRPS EN ISO 14175: 2009, Potrošni materijali za zavarivanje — Gasovi i gasne mešavine za zavarivanje topljenjem i srodne postupke

SRPS H.F1.010:1986, Gasovi - Kiseonik gasoviti - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.011:1986, Gasovi - Kiseonik tečni - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.012:1986, Gasovi - Azot, gasoviti - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.013:1986, Gasovi - Azot, tečni - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.014:1986, Gasovi - Argon, gasoviti - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.015:1986, Gasovi - Argon, tečni - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.016:1986, Gasovi - Ugljen-dioksid gasoviti - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.018:1986, Gasovi - Vodonik, gasoviti - Tehnički uslovi

SRPS H.F1.020:1986, Gasovi - Acetilen - Tehnički uslovi

OPASNOSTI OD POVREDA PRI RADU SA RUČNIM ALATIMA,

PADOVI, PREDMETI KOJI PADAJU

Poslove zavarivanja prati i korišćenje alata za mehaničku obradu, opreme za manipulaciju materijalom, dizalice, pozicioneri, razni ručni alati itd. Pored rada sa izvorima za zavarivanje, potrebno je poznavati i rad sa ovim vrstama opreme za rad ukoliko ih zavarivač direktno primenjuje (brusilice, ručni alata itd.), ili makar biti upoznat sa opasnostima i pravilnim korišćenjem razne druge opreme koja se nalazi u bližem okruženju (dizalice, viljuškari, itd.).

Da bi se smanjila mogućnost povređivanja prilikom rada sa alatima za mehaničku obradu i raznim ručnim alatima potrebno, neophodno je držati se određenih preporuka:

Brusni kamen upotrebljavati prema preporukama proizvođača

Proveriti da li su mehaničke zaštite na svojim mestima i pravilno montirane

Ne brusiti na bočnoj strani kamena, osim ako kamen nije tome namenjen

Kad se pušta novi brusni kamen, stati sa strane dok se ne dostigne radna brzina i ispraviti bilo kakvu nepravilnost koja se primeti

Sve informacije o bezbednom rukovanju alatom mogu se pročitati u uputsvu za rukovanje proizvođača alata. Ručne alate treba koristit u skladu sa njihovom namenom. Primeri neadekvatne primene alata: šrafciger se koristi kao dleto ili sečivo, klešta se koriste sa savijanje itd. Ovakve primere treba izbegavati

Držati alat za predviđeni držač, da ne bi iskliznuo iz ruku

Alat ne koristiti preko njegovih maksimalnih granica (ne preopteretiti alat)



Održavati alate redovno, i držati ih u dobrom stanju. Ne koristiti alat koji je u lošem i neispravnom stanju

Nikako ne premošćavati zaštite na alatima

Ostavljati ručne alate na bezbednim mestima. Do mnogo povreda dolazi zbog pada alata sa lestvica, polica, skela

Pored prethodno pobrojanog važno je istaći neophodnost primene odgovarajuih ličnih zaštitnih sredstava kao što su naočare za zaštitu očiju, vizir, rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda (slika 8).

Slika 8: Lična zaštitna sredstva

Treba izbegavati nošenje predmeta koji „vise“: lančići, narukvice, prstenje, duga kosa, odeću koja je široka i komotna, kravate. Veoma je bitno obratiti pažnju na oštre i pokretne predmete i mesta gde se može prištinuti, prignječiti itd.

Padovi kao uzrok povreda

Zavarivanje se obavlja na veoma različitim lokacijama pod različitim uslovima: u radionicama i fabrikama na nivou prizemlja, na konstrukcijama u visokogradnji, jamama, oknima, razervoarima, brodogradnji i bukvalno svuda gde je potrebno metal isecati i spajati. Raznorazni razlozi kao što su: neodgovarajuće držanje materijala, opreme, creva i alata; rasuti delovi i komadići bačeni ili ostavljeni za kasniju upotrebu; otkaz sigurnosne opreme ili nepravilno korišćenje iste pri radu na visini; strujni udar od neispravne električne opreme; iznenadna buka ili dreka; neispravno ili neodgovarajuće korišćenje raznih zaštita kao što su penjalice, zaštitne ograde, zaštitne mreže; ne korišćenje pravilne zaštitne odeće i obuće kao što su npr. cipele sa đonom koji se ne kliže a koje zahtevaju potrebe posla; međusobno „dobacivanje“ alata; ograničenje vida zbog nošenja zaštitne opreme kao šro je zavarivačka kaciga i zaštitne naočari; nepoznavanje u potpunosti opasnosti, kao što su otrovni dimovi , kada se ulazi u jamu, rezervoar ili nekakav drugi prostor, mogu dovesti nezgodnog pada i povređivanja na radnom mestu.

Da bi se ovakve stvari sprečile veoma je važno zadržati punu koncentraciju u toku radnog vremena, koristiti samo ispravnu, proverenu opremu za specifičan posao, ne nositi stvari koje ograničavaju vid ili mogu da poremete ravnotežu, zabraniti glupiranja na poslu-tipa „dobacivanja“ alata, radni prostor držati čistim i urednim, ne preuzimati nepotrebne rizike u radu-to često dovodi do nesreće, poštovati bezbednosne procedure koje zahteva poslodavac.

Predmeti koji padaju

Kao što je već pomenuto, poslovi zavarivanja se često obavljaju na lokacijama kao što su građevinski objekti (zgrade, mostovi), godišnji remonti u pogonima itd. Na ovakvim poslovima uvek postoji realna mogućnost da se poslovi obavljaju na više nivoa i samim tim postoji opasnost od raznih predmeta koji mogu da padnu sa visine na radnika koji radi na nižem nivou i da izazovu ozbiljne povrede.

U svakom slučaju treba na sve moguće načine sprečiti mogućnost pada raznih predmeta sa visine na mesta na kojima se radi odnosno važno je ne dozvoliti da neobezbeđeni predmeti budu blizu ivica ispod kojih se radi, zatvoriti (prekriti) otvore u podovima i zidovima, koristiti zaštitne ograde, ne šutirati, bacati ili gurati ništa u zoni ispod koje se odvijaju radne aktivnosti (ostatke elektroda, komadići metala itd.)

Bilo bi idealno kada bi se ove situacije svele na nulu, međutim u praksi će uvek postojati mogućnost pada nekog predmeta sa visine, pa je potrebno obezbediti i zaštitu za ljudstvo koje radi na nižim nivoima:

Obavezno pre početka posla upozoriti radnike na celokupno radno okruženje i mogućnost postojanja predmeta koji padaju

Nositi odgovarajuću zaštitu za glavu i noge



Postaviti, ako je moguće, sigurnosnu mrežu iznad glava u radnom prostoru

Označiti, kad god je to moguće, mesta na kojima postoji opasnost od predmeta koji padaju

ZAVARIVANJE I MEDICINSKA POMAGALA

Nošenje kontaktnih sočiva

Od 1967g. AWS (American Welding Society) je dobijalo izveštaje o povredama očiju zavarivača koji su nosili kontaktna sočiva, tj. da je dolazilo do „lepljenja“ kontaktnih sočiva za oči. Nijedna od tih prijava nije dokazana, razna društva u SAD koja se bave zaštitom zdravlja su tvrdila da tako nešto nije moguće a AOA (American Optmetric Association) je saopštilo da kontaktna sočiva ne povećavaju osetljivost očiju na povrede niti da pogoršavaju situaciju u slučaju nesreće.

Suma svih istraživanja je: nošenje kontaktnih sočiva ne pravi probleme za zavarivače u normalnim situacijama. Kontakna sočiva se mogu nositi, uz nošenje zaštitnih naočara, osim u slučajevima kada postoji verovatnoća povrede usled visoke toplote, značajnog hemijskog prskanja ili tamo gde je specifičnom regulacijom zabranjeno.

Ukoliko zaposleni nosi kontaktna sočiva, o tome treba da su obavešteni njegov neposredni rukovodilac kao i osoblje koje pruža medicinsku pomoć u preduzeću.

Pejsmejkeri

Pejsmejker su uređaji koji se ugrađuju u pacijente sa srčanim problemima u cilju obezbeđenja pravilnog srčanog ritma. Pošto su ovi uređaji električni, jaka elekromagnetna polja mogu uticati na njihovu funkcionalnost.

Procesi elektrolučnog zavarivanja i rezanja proizvode intenzivna elektromagnetna polja. Osobe koje imaju ugrađen pejsmejker ne treba da budu u blizini mesta gde se obavljaju poslovi elektrolučnog zavarivanja i rezanja ukoliko nisu izvršile konsultacije sa svojim lekarom.

Ukoliko radnik ima dozvolu za rad na poslovima zavarivanja, a ima ugrađen pejsmejker, sledeći su koraci za smanjenje izlaganje:

Ne teba koristiti struju jaču od potrebne

Držati zavarivačke kablove što je bliže jedan drugom, po mogućstvu uplitanjem ili uvezivanjem trakom

Masu zakačitit na radni komad što je bliže moguće zavarenom spoju

Postaviti kablove sa jedne strane radnog mesta i što dalje od operatera

Aparat za zavarivanje postaviti kao i kablove, što dalje od operatera

Ne zavarivati učestalim ponavljanjem kratkih spojeva – čekati oko 10s uzmeđu svakog zavara

Ukoliko se oseti mučnina, prekinuti smesta zavarivanje i potražiti medicinku pomoć

Ne raditi sam

Ukoliko je osoba u procesu dobijanja pejsmejkera a bavi se elektrolučnim zavarivanjem ili je u kontaktu sa elektrolučnim zavarivanjem, to je neophodno reći svom lekaru. Postoje različitit tipovi pejsmejkera, pa lekar može izabrati onaj koji je najmanje podložan smetnjama u radu.

BUKA

Buka po definiciji predstavlja neželjen zvuk (definicija podrazumeva i štetno delovanje zvuka na ljudski organizam).

Izvor buke jeste svaki emiter neželjenog ili štetnog zvuka koji nastaje kao posledica aktivnosti ljudi. To može da bude svaki uređaj, sredstvo za rad, saobraćajno sredstvo, instalacija postrojenja, tehnološki postupak itd.



Postoji više različitih izvora buke prilikom izvođenja poslova zavarivanja, rezanja i lemljenja:

sam process (rezanje ugljenom elektrodom ili plazma rezanje su primeri procesa koji su bučni), izvori struje, ili druga oprema (agregati-motorom pogonjeni generator, mogu biti izuzetno bučni).

U tabeli 11 predstavljeno je dozvoljeno dnevno izlaganje u zavisnosti od nivoa buke.

Tabela 11: Dopušteno vreme izlaganja buci s obzirom na nivo buke

Dnevno izlaganje u časovima Nivo buke u dB (A)

8 85

6 87

4 90

3 92

2 95

1,5 97

1 100

0,5 105

0,25 110

0,125 115*

* Ne dozvoljava se trajno ili povremeno izlaganje buci čiji je nivo iznad 115 dB (A)

Kad izloženost radnika buci pređe 85 dB (A), radnici moraju dobiti informacije (moraju biti obučeni) o:

mogućim opasnostima po sluh,

merama koje za takve slučajeve predviđa Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama,

nošenju sredstava lične zaštite,

obaveznosti periodične kontrole sluha uključujući i audiometrijsko ispitivanje sluha

rezultatima procene ili merenja buke i procene njenog uticaja na sluh radnika izloženih buci.

Na mestima gde buka premašuje 90 dB (A), dozvoljen je pristup samo radnicima koji su neposredno vezani za proizvodne procese na tom radnom mestu.

Za takva radna mesta poslodavac je obavezan da izvrši oktavnu analizu buke, utvrde se razlozi prekoračenja, a nakon toga je poslodavac dužan da pripremi i sprovodi program tehničkih i/ili organizacionih mera radi smanjenja izloženosti buci. Na takvim radnim mestima moraju se koristiti sredstva lične zaštite najvećeg stepena efikasnosti.

Buka može smetati korisnim (bezbedonosnim) signalima, npr. zvuci upozorenja (opasnosti), pa nivo buke na mestu rada radnika treba da bude najmanje za 10 dB(A) niži od nivoa zvučnih signala koji su namenjeni za upozorenja ili zaštitu.

Štetni efekti

Oštećenje sluha- Delimičan ili potpun gubitak sluha, privremen (uši se oporave nakon uklanjanja izvora buke) ili stalan. Vreme potrebno za stalan gubitak sluha zavisi od individualne podložnosti, nivoa buke i vremena trajanja buke

Preterana buka može delovati negativno i na druge telesne funkcije kao i na ponašanje osobe (individualna stvar).

KAKO SE ZAŠTITITI OD BUKE?

Projektovati radno mesto tako da se eventualna buka absorbuje (inženjerski pristup)

Smanjiti intenzitet izvora

Primena manje bučnih uređaja

Izolacija zvuka: prostorno pregrađivanje (zakloniti izvor buke)

Obeležavanje prostora povećane buke



Koristišćenje zaštitnih sredstava kao što su slušalice, čepovi za uši itd.

Medicinska preventiva.

Sredstva lične zaštite od buke

Sredstva lične zaštite treba da obezbede da nivo buke koji prima radnik ne bude veći od 85 dB( A).

Sredstva lične zaštite moraju se upotrebljavati kad nivo buke premaši 90 dB (A).

Kad postoji mogućnost da buka premaši dopušteni nivo - 85 dB (A), radnicima se moraju staviti na raspolaganje sredstva lične zaštite. Sva sredstva lične zaštite poslodavac mora da obezbedi u dovoljnom broju. Sredstva lične zaštite biraju se zajedno sa zainteresovanim radnicima i moraju da odgovaraju svakom ponaosob, pri čemu se mora voditi računa i o zaštiti njihovog zdravlja i o njihovoj sigurnosti pri radu.

Kao sredstva lične zaštite za zaštitu od buke primenjuju se slušalice (antifoni)-samostalno ili u kombinaciji sa zaštitnim šlemom, čepovi za uši (za jednokratnu ili višekratni upotrebu, sa uvrtanjem ili matrix).

Slika 9: slušalice (antifoni)

Slika 10: Kombinacija slušalice-kaciga Slika 11: Dispenser za čepove

Slika 12: Čepovi od meke poliuretanke pene za jednokratnu upotrebu

Slika 13: Čepovi od za višekratnu upotrebu Slika 14: Matrix čepovi



Regulativa:

Do 01.01.2016: Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama ("Službeni list SFRJ", br. 21/92)

Od 01.01.2016: Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci ("Službeni glasnik RS", br. 96/2011 od 16.12.2011. godine.)

Standardi:

SRPS EN 352-1:2007, Ušni štitnici. Opšti zahtevi . Deo 1: Naušnice

SRPS EN 352-2:2007, Ušni štitnici. Opšti zahtevi . Deo 2: Antifoni

SRPS EN 352-2/1:2009, Ušni štitnici. Opšti zahtevi . Deo 2: Antifoni-Izmena 1

SRPS EN 352-3:2007, Ušni štitnici. Opšti zahtevi . Deo 3: Naušnice pričvršćene za industrijski zaštitni šlem

ZAVARIVANJE U POSEBNIM USLOVIMA (OGRANIČENI PROSTORI)

Skučeni nepristupačni prostori u pogledu zavarivanja se smatraju oni u kojima nema ili je veoma loša prirodna ventilacija, zapremina je manja 100 m3 ili su dimenzije manje od 2m.

Mnogobrojni su primeri ovakvih prostora: rezervoari, posude u procesnoj opremi, kotlovi, cevovodi, odeljci na brodovima, podrumi bez prozora, tuneli, šahtovi, okna, jame, podzemni svodovi, silosi, ventilacioni kanali.

Dovod vazduha

Potencijalne opasnosti u takvim prostorima za radnika su sledeće:

nedostatak svežeg vazduha (manjak kiseonika za disanje),

loša ventilacija što dovodi do povećanja koncentracije gasova i para opasnih po zdravlje,

nastajanje zapaljive i eksplozivne atmosfere.

Razlozi zbog kojih dolazi do ozbiljnih povreda i smrtnih slučajeva su izlaganje opasnim materijama koje zagađuju vazduh, gušenje, vatra, eksplozija, strujni udar.

Pre početka rada u ograničeno prostoru potrebno je uraditi sledeće:

Otvoriti sve potencijalne otvore i obezbediti da ne mogu da se zatvore

Obezbediti prinudnu ventilaciju uz odsisavanje gasova

Obezbediti merenje koncentracije atmosfer: vazduha, zapaljivih materija ili otrova

Obezbediti da se unutar prostora ne drži gas pod pritiskom

Za moguć strujni udar treba predvideti izolaciju poda a za rad se sme koristiti samo odobren izvor struje

Izolovati trasu zatvaranjem ventila, ako je moguće

Isključiti sve sisteme koji nisu neophodni dok se radi zavarivanje, rezanje ili predgrevanje

Obezbediti sredstva za trenutno isključivanje napajanja, gas ili nekog drugog energenta van ograničenog prostora

Zaštititi ili ukloniti bilo koji materijal opasan po zdravlje kada je izložen toploti ili luku

U toku rada u ograničenom prostoru preduzeti sledeće korake:

Ako je moguće, ne treba da radi samo jedan radnik

Kontinualno ventilirati prostor i pratiti da ne dođe do porasta koncentracije gasova i dimova

Osoblje i opremu koja nije neophodna držati dalje od mesta rada

Sprečiti da oprema blokira izlaz ili izlaz za slučaj opasnosti, odnosno što je moguće više opreme ostaviti van ograničenog prostora

Koristiti maske za disanje i vatrotporna odela

Pri većim prekidima rada obavezno izneti gorionik i provodnike



STROGO JE ZABRANJENO dodavanje kiseonika ventilacijskom vazduhu! U skučenim prostorima ne sme doći do kontakta sa kiseonikom

ERGONOMIJA NA POSLOVIMA ZAVARIVANJA

Ergonomija ili tzv. humano inženjerstvo, uključuje projektivanje radnog mesta tako da se zadovolje potrebe radnika a ne prilagođavanje radnika uslovima radnog mesta. Ukoliko je radno mesto, sa ergonomskog aspekta, projektovano kako treba radnik obavlja poslove sa većim zadovoljstvom u fizičkom i u psihološkom smislu. Samim tim dolazi do porasta kvaliteta i produktivnosti kao i drugih koristi iz boljih uslova radnog mesta.

Ergonomija je fokusirana na menjanje stvari (alati, oprema, postrojenja) a ne na menjanje ljudi.

Ciljevi ergonomije:

Smanjenje povreda i profesionalnih oboljenja

Osigurati bezbednost radnika

Obezbediti bolje zdravlje radnika kao i smanjenje odsustvovanja sa posla

Obezbediti produktivnost radnika

Smanjiti troškove nadoknada (odštete)

Usaglašavanje uslova rada sa propisima

Problemi koji nastaju iz loših ergonomskih uslova:

Profesionalne povrede izazvane istovetnim pokretima (profesionalne stigme)

Manja produktivnost

Niži kvalitet proizvoda

Nezadovoljstvo radnika

Veći izostanci sa posla

Povećani troškovi nadoknade (odštete)

Smanjena usklađenost uslova rada sa propisima

Veći troškovi osiguranja

Do ovih problema dovode mnogobrojni faktori:

Fizički zahtevi posla (podizanje, okretanje, dohvatanje komada, savijanje)

Težina i sama konstrukcija alata i opreme

Položaji rada

Ponavljanje pokreta

Radni prostor (veličina, osvetljenje, tamperatura, buka, vibracije tj. uslovi radne sredine)



A simptomi su: smanjen obim pokreta; gubitak mišićne funkcije; bol, peckanje ili obamrlost; bolni zglobovi; manje snažan stisak rukom; oštri i jaki karatkotrajni bolovi; otoci.

Prilikom analize i projektovanja radnog okruženja u obzir motaju biti uzeti mnogobrojni faktori:

Konstrukcija i težina alata i opreme

Mesto (položaj) rada

Mehanika tela pri pojedinačnim operacijama

Vrsta zaštitne opreme koju koristi zavarivač

Uslovi radne sredine (veličina, osvetljenje, tamperatura, buka, vibracije)

Fizički zahtevi posla (podizanje, okretanje, dohvatanje komada)

Mentalni zahtevi posla (motivacija, okretnost, koncentracija)

Fizičke mogućnosti radnika, snaga i veličina

Moguća rešenja problema ergonomije

Prepoznati da simptomi koji se javljaju nisu trenutna slabost ili zamor, kako često ume da izgleda, već početak potencijalno ozbiljnih povreda

Sarađivati aktivno sa radnikom na mogućim rešavanjima ergonomskih problema kao i sa poslodavcem u cilju dobijanja podrške za rešavanje istih

Redizajnirati radno mesto u saradnji sa zaposlenim kako bi se i on osetio delom procesa

LIČNA ZAŠTITNA OPREMA

Štetno delovanje na organizam

Sve ovo o čemu je bilo reči u prethodnim poglavljima (struja, zračenja, zagađena atmosfera, buka itd.) može štetno uticati na zdravlje zavarivača i drugih radnika i može dovesti do raznih oštećenja organizma.

Oštećenje oka može biti izazvano zračenjem, metalnim kapljicama, troskom i različitim gasovima i dimovima. Ultraljubičasto zračenje može izazvati upalu oka. Znaci upale su: oticanje očnih sluznica, bolovi u oku, osetljivost na svetlost. Svetlosno zračenje može izazvati prolaznu zaslepljenost, a toplotno kod dugotrajnog izlaganja (15 do 20 godina) trajno oštećenje oka. Rasprskavanje užarenih čestica može izazvati oštećenje oka sa trajnim posledicama, a gasovi i pare upalu oka, čiji je znak suzenje i peckanje u očima.

Oštećenje kože može izazvati ultraljubičasto i toplotno zračenje, stvarajući opekotine na mestima koja nisu zaštićena. Pored toga ova zračenja izazivaju sušenje kože i njeno pucanje.

Zapaljenje kože može izazvati i delovanje nekih metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na njih se javlja nekoliko nedelja ili meseci nakon izlaganja.

Oštećenje sluha je posledica delovanja buke u toku rada.

Oštećenje udova izazvano je statičkim opterećenjem kojem je zavarivač podvrgnut u toku rada.

Oštećenja disajnih organa izazvana su delovanjem štetnih gasova (nitrozni gasovi, fluoridi), dimova (oksidi gvožđa) i prašine. Deo njih se završava u disajnim putevima (nos, grlo) a deo prodire duboko u pluća.

Zaštitna sredstva

Odelo je lično zaštitno sredstvo namenjeno zaštiti tela od toplotnog i ultraljubičastog zračenja rastopljenog i usijanog metala. Izrađuje se iz posebno obrađene vrste pamučnog tkanja ili kože.



Kecelja je efikasno zaštitno sredstvo od toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Štiti telo od opekotina izazvanih toplim predmetom i rastopljenim metalom, kao i od raznih mehaničkih povreda. Najčešće se radi od kože. Izrađuju se dve varijante: prorezane i neprorezane.

Rukavice štite ruke od toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Efikasna su zaštita od opekotina izazvanih usijanim predmetima i rastopljenim kapljicama metala. Rade se od kože u varijanti sa 5 prstiju i sa 3 prsta.

Potkolenice su zaštitno sredstvo za zaštitu nogu od opekotina od usijanog i rastopljenog metala i mehaničkih povreda pri zavarivanju. Izrađuju se od teleće kože u raznim veličinama.

Nadlaktice su lična zaštitna sredstva namenjena zaštiti ruke na laktovima i iznad laktova od delovanja vrućih kapljica, toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Izrađuju se od kože iz jednog dela.

Zaštitne maske koriste se kao zaštita očiju, glave i vrata od delovanja svetlosnog, toplotnog i ultraljubičastog zračenja, rastopljenih kapljica metala i čestica vruće troske. Izrađuju se od materijala koji je dobar toplotni i električni izolator. Rade se u dve varijante, kao ručne i nadglavne. Sastavni deo maske su zaštitna stakla. Tamno staklo štiti zavarivača od svetlosnog, toplotnog i ultraljubičastog zračenja (tabela 7, 8 i 9). Propusnost stakla je strogo definisana i označena na rubu stakla. Ispred tamnog stakla postavlja se obično prozirno staklo radi zaštite tamnog stakla od kapljica rastopljenog metala.

Naočare za zaštitu od laserskog zračenja

Zaštitne cipele sa gumenim đonom su lično zaštitno sredstvo koje zavarivača efikasno štite od eventualnog električnog udara prilikom rada na čeličnoj konstrukciji.



Zavese i paravani obezbeđuju zaštitu od ultraljubičastog zračenja i varnica od zavarivanja osoblja koje se nalazi u blizini mesta zavarivanja a mogu se postaviti i kao zaštita između 2 zavarivačka mesta.

Znaci upozorenja

Pored korišćenja ličnih sredstava zaštite, koja zaposleni ima obavezu da nosi, veoma je bitno i korisno oko radnog mesta postaviti odgovarajuće znake upozorenja, pogotovo kada se radi u okruženju u kom se nalaze ljudi koji nisu upoznati sa opasnostima od zračenja pri poslovima zavarivanja kao i od opasnosti od zavarivanja uopšteno. Posebno važno je postaviti upozorenja na prenosivim ekranima koji se mogu koristiti na terenu u blizini mesta sa opštom populacijom. Primereno je da stoji znak na kom jednostavno piše "Opasnost" ili "Upozorenje" i da bude upadljivo postavljen kod ulaza u oblast zavarivanja. Pored znaka mogu se postaviti i upozorenja kao što su:

IZBEGAVAJTE IZLAGANJE OČIJU I KOŽE ZRAČENJU LUKA

ZRAČENJE MOŽE IZAZVATI POVREDE OČIJU I OPEKOTINE

Procena rizika na radnom mestu

Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada - mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi, sredstva za rad, sirovine i materijali koji se koriste u tehnološkim i radnim procesima, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu, kao i drugi elementi koji mogu da izazovu rizik od povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

Procena rizika obuhvata:

1) opšte podatke o poslodavcu;

2) opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad, i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

3) snimanje organizacije rada;

4) prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini;

5) procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti;

6) utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika;

7) zaključak;

8) izmene i dopune akta o proceni rizika.

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru.

Po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i utvrđivanja opasnosti i štetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti i utvrđivanja načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika, poslodavac donosi zaključak koji sadrži:

1) sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;

2) radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;



3) prioritete u otklanjanju rizika;

4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže delimičnim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:

1) u slučaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;

2) u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;

3) kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;

4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;

5) kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni ili dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši se neprekidno, tako što se proverava efikasnost sprovedenih mera i procenjuje uspešnost njihovog sprovođenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika. Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši lice određeno za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.

Regulativa:

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni glasnik RS", br. 101/2005 od 21.11.2005. godine.)

Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Službeni glasniku RS", br. 72/2006, 84/2006 i 30/2010)

Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi ("Službeni glasnik RS", br. 100/2011) od 29.12.2011. godine.

Pravilnik o o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ("Sl. glasnik RS", br. 92/2008)

Standardi:

SRPS EN 169:2008, Lična zaštita očiju. Filtri za zavarivanje i srodne tehnike. Zahtevi u pogledu koeficijenta transmisije i preporučena upotreba

SRPS EN 175:2008, Lična zaštita. Oprema za zaštitu očiju i lica tokom zavarivanja i srodnih postupaka

SRPS EN 207:2008, Lična zaštita očiju. Filtri i štitnici za oči protiv laserskog zračenja (zaštita očiju od lasera)

SRPS EN 379: 2008, Lična zaštita očiju. Automatski filtri za zavarivanje

SRPS EN 12477:2007, Zaštitne rukavice za zavarivače

SRPS EN 388:2010, Zaštitne rukavice koje štite od mehaničkih rizika

SRPS EN 397:2008, Zaštitni šlemovi u industriji

SRPS EN ISO 11611:2011, Zaštitna odeća za koja se upotrebljava kod zavarivanja i srodnih procesa

SRPS EN ISO 20345:2009, Oprema za ličnu zaštitu - Bezbednosna obuća

SRPS EN 1598:2008, Zdravlje i bezbednost u zavarivanju i srodnim postupcima - Providne zavese, naočari i stakla za elektrolučne postupke zavarivanja

SRPS ISO 7000:1997, Grafički simboli koji se koriste na opremi. Registar i pregled simbola, (postoji novija verzija: ISO 7000:20004, ali još nije usvojena kod nas)

Documents

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE SAFETY&HEALTH BEZBEDNOST I