Bezbednost Osnovni Pojmovi...Uvod

1BEZBEDNOST VOZILAProf. dr Dragan Aleksendri

BEZBEDNOST VOZILAOSNOVNI POJMOVI, DEFINICIJE, SISTEM VOZA VOZILO- OKOLINA

UTICAJNI PARAMETRI.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za motorna vozila Predmet: Bezbednost vozila

BEZBEDNOST VOZILAProf. dr Dragan Aleksendri



1895. godine u SAD je bilo registrovano svega 4 putnika vozila, a pet godina kasnije ve 8000. Broj proizvedenih putnikih vozila u svetu iz godine u godinu se poveava.

Savremena motorna vozila se danas odlikuju kompleksnim konstrukcijskim reenjima, tako da predstavljaju sloene tehnike sisteme.

Dinamian razvoj motornih vozila u pogledu razliitih kategorija, vrsta i tipova, performansi, broja proizvedenih i korienih vozila, poveanja maksimalne brzine kretanja, uslovio je da bezbednost saobraaja, odnosno bezbednosti vozila u saobraaju postane izuzetno vano.

Zbog toga je bezbednost vozila jedan od osnovnih kriterijuma u toku razvoja vozila, odnosno tokom projektovanja motornih vozila. Danas to postaje jedan od najbitnijih elemenata pri odluivanju o kupovini vozila.

Pojam bezbednosti saobraaja je veoma kompleksan, a najkrae reeno, obuhvata bezbednost svih uesnika u saobraaju. Saobraaj, u ovom smislu, ini sistem: ovek (voza) - vozilo - okolina. Pod pojmom ovek se najee podrazumeva voza ali i putnik i peak i ovek koji donosi propise, a pod pojmom okoline: put, reljef, klimatski i atmosferski uslovi. Prema tome, bezbednost saobraaja odreuje veoma veliki broj uticajnih esto, sluajno promenljivih parametara, pa je i sama bezbednost saobraaja sluajno promenljiva veliina.

UVODNE NAPOMENE


Svake godine na prostoru EU se desi neto manje od 40.000 saobraajnih nesrea sa smrtnim ishodom.

Preko 1,3 milona saobraajnih nesrea godinje na prostoru EU. Izazvane materijalne tete preko 200 milijardi $, to je oko 2% BDP u EU. U 90% sluajeva se radi o ljudskim grekama. Istraivanja pokazuju da je pri brzini od 50 km/h koeno samo 1 sec ranije, smanjili bi energiju sudara za 50%. Postoji izraena potreba uvoenja inteligentnih sistema u oblasti bezbednosti.

Istraivanja u Nemakoj pokazuju da u 36% kod putnikih vozila i 26% kod kamiona konice nisu bile aktivirane pre sudara a u 40% sluajeva koenje je bilo blago, daleko ispod onoga to je voza mogao trebao!

Povrede nastale u saobraajnim udesima predstavljaju oko 25% uzroka smrti irom sveta (1,2 miliona mrtvih u 2004. godini).

Sudari motornih vozila imaju svoju istoriju kao i sama motorna vozila. Prva saobraajna nesrea je zabeleena 1869. godine u Parsonstown, Irska. Postoje propisi, standardi, direktive koje odredjuju potrebne nivoe aktivne, pasivne i katalitike bezbednosti motornih vozila.

U SAD svake godine pogine oko 40000 ljudi.



UVODNE NAPOMENE




Bezbednost vozila u saobraaju je deo kompleksnog sistema bezbednosti saobraaja.

Pri tome odmah treba da se istakne da se ovaj deo sistema, odnosno vozilo, ne moe razmatrati izdvojeno od druga dva dela (voza-okolina).

Na primer, vozila razliitih kategorija, namene, konstrukcije i performansi razliito utiu na bezbednost saobraaja. Takoe, isto vozilo upravljano istim vozaem razliito utie na bezbednost saobraaja u razliitim uslovima okoline i konano, isto vozilo u istim uslovima okoline razliito utie na bezbednost saobraaja kada njime upravljaju razliiti vozai.

Meusobni uticaji sva tri dela sistema su evidentni i ne smeju se zanemariti pri njihovoj pojedinanoj analizi. Pri reavanju problema bezbednosti saobraaja osnovna postavka od koje bi se moralo poi je da se sva tri dela sistema moraju uskladiti jedan sa drugim: vozilo -oveku, ovek - vozilu, vozilo - okolini (npr. putu), okolina - vozilu, ovek - okolini i okolina -oveku. Isto se odnosi na inioce pojedinih delova sistema (npr. put - reljefu, vozilo - klimi itd).

Polazei od toga, osnovni zahtev za projektovanje i razvoj bezbednog vozila u saobraaju je njegovo odgovarajue prilagoavanje ostalim delovima sistema. Uopteno reeno, bezbedno vozilo je takvo vozilo koje pri obavljanju svoje funkcije u najmanjem moguem stepenu utie na sve uesnike u saobraaju i okolinu, ostavljajui na njima to manje posledica kao rezultat izvravanje svoje funkcije cilja.

UVODNE NAPOMENE




Dakle, bezbednost vozila odnosno njegov doprinos ukupnoj bezbednosti u saobraaju omoguuje da se obuhvate svi inioci i parametri koji direktno ili indirektno utiu na bezbednost vozila u saobraaju. Na bezbednost vozila utie itav niz parametara.

U zavisnosti od toga na koji nain utiu na optu bezbednost vozila, sve parametre moemo podeliti u tri osnovne grupe:

9aktivni, 9pasivni, i 9katalitiki.

Najkrae reeno, aktivni parametri su oni koji treba da spree da doe do pojave udesa, pasivni parametri utiu na posledice udesa, a katalitiki parametri su oni koji indirektno, svojim uticajem, dovode do pojave udesa ili posledice udesa.

UVODNE NAPOMENE




UVODNE NAPOMENE

BEZBEDNOST SAOBRAAJA

OVEK

VOZILO

OKOLINA

VOZA

PEAK

PUTNIK

ZAKONODAVAC

.....

PUT

RELJEF

KLIMATSKI I ATMOSFERSKI USLOVI,......

SISTEMI, PODSISTEMI, SKLOPOVI, PODSKLOPOVI,

ELEMENTI,........




UVODNE NAPOMENE

UTICAJNI PARAMETRI NA BEZBEDNOST VOZILA

AKTIVNI PASIVNI KATALITIKI

KONI SISTEM

PNEUMATICI

OSLANJANJE

UPRAVLJANJE

VIDLJIVOST

SVETLOSNO SIGNALIZACIONI

UREAJI

ERGONOMIJA

MEHATRONIKI SISTEMI

VUNO-DINAMIKE KARAKTERISTIKE

SIGURNOSNI POJASEVI

VAZDUNI JASTUCI

NOSEI SISTEM

SEDITA

PP ZATITA

..........

VIBRACIJE

BUKA

KLIMATIZACIJA

ZAGAENJE VAZDUHA

POTRONJA

ZASLEPLJIVANJE

..........


BEZBEDNOST VOZILADoc. dr Dragan Aleksendri

Integracija sistema bezbednostiPasivna bezbednost

Zatita i spasavanje putnikaVerovatnoa sudara SUDAR

Podrka komfornosti

Normalna vonja

Aktivna bezbednost

Izbegavanje/Ublaavanje sudara

Sistemi pomoci vozau

Komforni pojasevi, Pomo pri parkiranju, Otkrivanje nevidljivih taaka, Pomo pri menjanju trake, ACC

Sistemi upozoravanja

Automatski sistemi Sistemi zatiite Sistemi podrke tokom sudara

Brake assistant, Reverzibilni

pojasevi, Poboljanje vidiljivosti nou.

Vidljivost nou sa funkcijom upozorenja, Upozorenje pri skretanju sa puta, Upozorenje na znakove na putu, Upozorenje na mogui sudar.

ESP Koenje u kritinim situacijama, Identifikacija putnika, Pojedinano profilisanje putnika, Kontrola prevrtanja vozila, Signaliziranje nastupajueg sudara.

Pametni pojasevi, Zatitia nogu putnika, Zatita peaka.

Spreavanje dovoda goriva, Iskljiivanje napajanja, Otkljuavanje vrata, Snimanje sudara, Hitno obavetavanje o sudaru.




Integracija sistema voza-vozilo-okolina (INTELIGENTNE SAOBRAAJNICE):

Monitoring stanja vozila, njegove okoline i naina komunikacije sa vozaem,

Preventivne mere: priprema putnika za mogui udes,

Tokom sudara vozilo treba da prui maksimum zatite putnicima i drugim osobama ukljuenim u sudar,

Pomo i spasavanje putnika.






Sistem koji znaajno doprinosi aktivnim parametrima bezbednosti vozila je koni sistem preko svojih karakteristika efikasnosti i pouzdanosti.

Sistem za koenje znatno utie na mogunost pojave udesa, odnosno na situacije da ne doe do pojave sudara. U cilju poveanja bezbednosti vozila sistem za koenje treba da ima, pre svega, visoke kvalitete u pogledu efikasnosti, kako bi se ostvario to manji zaustavni put, a zatim, i visoku pouzdanost rada kako bi se obezbedilo sigurno i stabilno koenje u svakom periodu vremena.

U tom smislu, sistem za koenje postaje izvrni sistem preko koga se realizuju mnoge funkcije na vozilu zbog ega se ovaj sistem neprestano unapreuje kroz uvoenje elektronike, odnosno uvoenjem elektronski upravljanog konog sistema za regulisanje sila koenja, spreavanje blokiranja tokova pri koenju, obezbeenje stabilnosti vozila, pomo pri naglom koenju, spreavanje prevrtanja vozila itd.ESP (Electronic Stability Program) kod Audija i Mercedesa, DSTC (Dinamic Stability and Traction Control) kod Volvoa, PSM (Porsche Stability Management) kod Porea. Elektronski program stabilnosti - ESP predstavlja dalji razvoj bezbednosnih sistema - ABS (Anti-lock Braking System - sistema protiv blokiranja tokova), EBD (Electronic Brake Distribution -elektronskog sistema raspodele sile koenja), EDL (Electronic Differential Lock - elektronskog sistema blokade diferencijala) i ASR (Anti Slip Regulation - sistema protiv proklizavanja tokova).

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA koni sistem




Karakteristike pneumatika ine posebnu grupu aktivnih parametara. Bezbednost vozila moe znatno da se pobolja pravilnim izborom pneumatika i usaglaenou njihovih karakteristika sa sistemom za oslanjanje, sa jedne, vrstom i stanjem podloge po kojoj se vozilo kree, sa druge strane.

U pogledu bezbednosti bitnu ulogu imaju karakteristike pouzdanosti i prijanjanja pneumatika, oblik i raspored ara, vrsta materijala i dr. Velika panja proizvoaa pneumatika zbog toga je usmerena na proizvodnju pneumatika koji e imati zadovoljavajue performanse u svim vremenskim uslovima a posebno u uslovima niskog prijanjanja na vlanom kolovozu, snegu, itd.

Posebno vanu ulogu ima praenje odravanja pritiska u pneumaticima na potrebnom nivou za sve vreme kretanja. U tom smislu interesantna je mogunost stalne kontrole nivoa pritiska u pneumaticima u toku kretanja uz obezbeenje odreenog (zvunog i/ili svetlosnog) signala vozau u sluajevima pada pritiska. U ovu grupu aktivnih parametara ulaze i karakteristike pouzdanosti tokova, a posebno njihove veze sa glavinom.

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA pneumatici




Otkazi ili promena geometrije u upravljakom sistemu mogu da imaju direktan uticaj na pojavu udesa. Zbog toga su funkcionalnost i pouzdanost sistema za upravljanje veoma znaajni aktivni parametri bezbednosti vozila. U pogledu bezbednosti znaajnu ulogu imaju i konstrukcijske karakteristike sistema za upravljanje, a posebno prenosni odnos, veliina i poloaj toka upravljaa, kao i potrebna energija (obrtni moment i hod) za njegovo pokretanje.

Kod sistema sa servoupravljanjem bitno je da se vozau omogui oseaj ugla zakretanja na toku upravljaa na nain da otpor zakretanju treba da raste proporcionalan uglu skretanja. U tom smislu danas postoji i upravljanje na sva etiri ili vie tokova uvoenjem mehatronikih reenja u sistemu za upravljanje.

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA sistem za upravljanje




Sistem za oslanjanje u velikom stepenu utie na stabilnost vozila u karakteristinim reimima rada vozila pa stoga takoe predstavlja vaan parametar aktivne bezbednosti vozila.

Sistem za oslanjanje treba da obezbedi zadovoljavajue ponaanje vozila na putu, pri svim reimima vonje, odnosno pri ubrzavanju, usporavanju, pri velikim brzinama, a naroito pri prolasku vozila kroz krivine. Od geometrije sistema za oslanjanje zavisi stepen podizanja odnosno sputanja prednjeg kraja vozila pri naglom ubrzavanju, odnosno koenju, zatim bono naginjanje u krivinama, a sve su to parametri koji bitno utiu na stabilnost vozila, pa samim tim i na njegovu bezbednost.

Pneumatici u sinergiji sa sistemom za oslanjanje, iji su deo, sistemom za upravljanje, sistemom za koenje i koncepcijom gradnje vozila su vani elementi za ukupnu bezbednost vozila a time i saobraaja. Zbog toga usaglaenost ovih sistema mora biti na visokom nivou kako bi se obezbedio visok nivo parametara aktivne bezbednosti vozila.

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA sistem za oslanjanje




U sklop uticajnih faktora na karakteristike stabilnosti, odnosno ponaanja vozila na putu ulazi i osnovna koncepcija gradnje vozila. Veina putnikih vozila danas se gradi u koncepciji sa motorom postavljenim u prednji kraj automobila, putnikim prostorom u sredini i prtljanikom postavljenim pozadi.

Pojedini sportski automobili imaju centralno postavljen motor ili motor postavljen pozadi. Ovakve koncepcije obezbeuju nizak poloaj teita automobila, a samim tim i poboljane karakteristike stabilnosti. Meutim, pojavom jednoprostornih vozila tzv. minivenova, poloaj putnika u vozilu znatno je vii nego u klasinim automobilima, a samim tim se i teite vozila nalazi na veoj visini.

Da se ovako visok poloaj teita ne bi negativno odrazio na stabilnost automobila, neophodno je posebno obratiti panju na dobro optimiziranje sistema za oslanjanje ove klase vozila.

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA koncepcija gradnje




Osobine ubrzanja, tj. zaleta su vrlo znaajne vuno-dinamike karakteristike transportnih vozila.

Ove osobine su naroito znaajne pri kretanju po otvorenim putevima, gde karakteristika zaleta, vezana za brzinu preticanja drugih vozila, u velikoj meri utie na bezbednost saobraaja.

Karakteristike zaleta u velikoj meri zavise od motora, zatim od dinamikih osobina vozila, posebno od same dinamike karakteristike, kao i od broja i rasporeda prenosnih odnosa u sistemu za prenos snage, aerodinamike vozila, raspodele optereenja itd. Veliki uticaj na karakteristike zaleta ima i sam voza, naroito kada se posmatra domen brzina kretanja koji zahteva promenu prenosnih odnosa u menjau.

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA dinamike karakteristike vozila




Preglednost puta ispred i iza vozila i okoline, kao i vidljivost sa mesta vozaa imaju znatan uticaj na mogunost pojave udesa, te spadaju u posebnu grupu aktivnih parametara bezbednosti.

U cilju poveanja bezbednosti vozila od interesa je: primena vetrobranskih stakala dobrih optikih svojstava (bez prelamanja svetla i deformacije lika, refleksije i dr.), pouzdanih i efikasnih brisaa koji zahvataju to veu povrinu vetrobranskog stakla, pouzdanost i efikasnost ureaja za brizganje vode na vetrobransko staklo i stakla prednjih svetala, primena efikasnih odmagljivaa i odmrzivaa stakala (eventualno automatizovanih), panoramskih ogledala u i van vozila (za preglednost iza vozila) i dr.

Pravilan i funkcionalan poloaj komandnih poluga u odnosu na vozaa sa relativno malim silama potrebnim za njihovo aktiviranje utie na smanjenje mogunosti za pojavu udesa i to, pre svega, zbog mogunosti breg reagovanja vozaa, a zatim zbog manjeg zamora vozaa u toku dugotrajne vonje. Zbog toga su vozila opremljena servo-ureajima (pojaivaima) i vozila sa automatizovanim sistemima u principu bezbednija.

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA preglednost- ergonomija




Na bezbednost vozila pri vonji, pogotovu nou, a i u uslovima smanjene vidljivosti danju (kia, magla) dominantan uticaj imaju svetlosni ureaji na vozilu.

Nisu retki udesi iji je uzrok bila slaba vidljivost ili zaslepljenost vozaa, zbog nefunkcionalnog rada sistema za osvetljenje na nekom od vozila koja uestvuju u saobraaju.

Imajui ovo u vidu posebna panja konstruktora i donosioca zakonskih propisa je poklonjena upravo ovim aktivnim parametrima bezbednosti vozila u saobraaju. Pored primene standardnih ureaja za osvetljenje sa obinim ili halogenim sijalicama, automobili viih klasa veine proizvoaa, u serijskoj ugradnji ili kao opciju, imaju ksenonska prednja svetla ak i IC kamere.

Slino svetlosnim u grupu najvanijih aktivnih parametara bezbednosti spadaju i signalni ureaji (zvuni i svetlosni). Jasni, uoljivi svetlosni signali kao i ist zvuni signal sasvim odreene ujnosti od fundamentalnog su znaaja za bezbednost vozila u saobraaju. Pored davanja signala o koenju i promeni pravca kretanja od interesa su i signali o obeleavanju dimenzija vozila i obeleavanju zaustavljenog vozila na saobraajnici ili neposredno pored nje.

AKTIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA svetlosno signalni ureaji




Jedan od osnovnih preduslova za pasivnu zatitu vozaa i putnika je da se ovi zadre na svojim mestima za vreme udesa. Zbog toga je od velikog znaaja primena odgovarajuih sigurnosnih pojaseva. Postoji vie vrsta ovih pojaseva: sa vezom u dve, tri i etiri take, zatim obini, inercioni i automatski.

Sa gledita poloaja kaieva sigurnosni pojasevi se dele na: potrbune, dijagonalne, kombinovane i ukrtene (meovite).esto se deava da pojasevi postoje u vozilu, a voza i putnici ih ne koriste. Bez obzira na vrstu, pojasevi moraju imati odreene karakteristike, kako bi bili to

efikasniji u svojoj funkciji. Pre svega, povrina kojom se telo oslanja na pojas (kaieve pojasa) mora biti to vea. Zbog toga je minimalna irina kaia 46 mm, odnosno 43 mm. Ivice kaia ne smeju se uvrtati (podvijati) kako bi cela irina kaia primala optereenja. Sve kope moraju biti sigurne.

Kopa za uvrenje pojasa oko korisnika mora da omogui sigurno zabravljivanje, a i lako odbravljivanje.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA sigurnosni pojasevi

10


Time of impact

Milliseconds

Belt force

-100 -50 0 +50 +100

Reversible pretensioners triggered by pre-crash sensor

Elimination of belt slack

Ignition of pyro charge

Pyrotechnic pretensioner triggered by crash sensor

Seat belt without pretensioners






Vazduni jastuk je bezbednosni ureaj u vozilu koji pomae, u sluaju udesa, zatiti vozaa ili putnika najee prednjim seditima u sluaju eonog sudara ili udara u prednji deo vozila. Sistem vazdunog jastuka sastoji se od jastuka izraenog od platna ili najlona, ureaja za naduvavanje i davaa koji registruju iznenadno usporenje vozila. Radom itavog sistema upravlja elektronska kontrolna jedinica.

Zapremine vazdunih jastuka u zavisnosti od automobila neznatno variraju, pa tako, recimo, kod modela "166" Alfa Romeo, vozaev jastuk je zapremine 55 litara, dok se ispred suvozaa nalazi vazduni jastuk zapremine 120 litara. Vremenski interval izmeu poetka sudara i otvaranja jastuka iznosi 12-20 milisekundi, dok se jastuci naduvaju za 30-35 milisekundi. Jastuk se odmah nakon sudara izduvava, za 150 milisekindi, to smanjuje opasnost od guenja putnika i oteenja lica putnika.

Vazduni jastuci u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima su veoma efikasni, ali pod odreenim okolnostima naduvani jastuk moe izazvati ozbiljne povrede, pa ak i smrt putnika. Rizik nastupa kada se putnik nalazi iznad samog, ili veoma blizu, vazdunog jastuka kada on poinje da se naduvava.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA vazduni jastuci

11




Zatita putnika pri bonim sudarima je verovatno najsloenija oblast pri bezbednosnom razvoju, jer zbog manjka prostora i minimalnih zona deformacije - samo 25-30 centimetara, putnici sede veoma blizu mesta sudara. Zbog toga je i mnogo izvesnije da e ozbiljni boni sudari, pre nego frontalni, izazvati povredu sigurnosnog kaveza, odnosno ulazak u putniki prostor, a mnoge od ozbiljnih povreda pri bonim sudarima upravo se deavaju kada usled sila sudara vrata deluju na putnike. Zato osim oplata u vratima i na bonim i krovnim stubovima, pojedini proizvoai ugrauju bone vazdune jastuke da bi dodatno poveali apsorpciju i ublaavanje energije.

Boni vazduni jastuci konstruisani su pre svega da zatite grudi, rameni pojas a potom i glavu putnika. Proizvoai ih ugrauju ili u bone strane naslona sedita ili u vrata automobila. Ukoliko je ugraen u spoljnu stranu naslona sedita jastuk je uvek u optimalnoj zatitnoj poziciji u odnosu na putnika i ovakvo reenje primenjuje veina proizvoaa vozila.

Ukoliko je boni vazduni jastuk smeten u vrata, njegova zapremina mora biti vea, nego kada je smeten u naslon sedita, da bi se obezbedila ista zatita. Ovakvo reenje moemo nai u modelima nemakog proizvoaa Mercedes-Benc, koji u svom najnovijem modelu "S" klase ima, osim u prednjim, bone vazdune jastuke ugraene i u zadnja vrata

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA boni vazduni jastuci




12




Pri udaru u zadnji deo vozila usled inercije dolazi do zabacivanja glave vozaa i putnika. Zbog toga se kao mera pasivne zatite primenjuju specijalni produeci naslona sedita -nasloni za glavu. Nasloni za glavu na savremenim automobilima uglavnom su podesivi, ali postoje i reenja kod kojih je naslon za glavu fiksno privren za naslon sedita. Ukoliko su podesivi, poloaj naslona za glavu moe se menjati po visini, ali i udaljenosti od glave.

Da bi se spreile povrede vrata, naslon za glavu mora biti postavljen neposredno iza potiljka i vrlo je bitno da naslon za glavu moe da se postavi na ovaj nain. Jer, ukoliko je postavljen nepravilno, suvie nisko i daleko od glave, on gubi svoju funkciju, odnosno stepen zatite od povreda znaajno se smanjuje.

vedski proizvoa SAAB svoje modele oprema sopstvenim pronalaskom - aktivnim naslonom za glavu. To je potpuno mehaniki sistem i baziran je na principu poluge. Naslon za glavu je povezan sistemom poluge sa pritisnom ploom u naslonu sedita. Pri sudaru od pozadi, telo putnika bie pritisnuto u naslon sedita, ime e pomeriti pritisnu plou unazad. Shodno tome, naslon za glavu se pomera na gore i unapred i pribliava se glavi pre nego to opasno zabacivanje glave pone.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA nasloni za glavu




PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA nasloni za glavu

13




Volvo, u svom modelu "S80" predstavio je sedite koje e smanjiti rizik od povreda izazvanih zabacivanjem glave pri sudarima od pozadi. Poto se sudari od pozadi najee deavaju u gradskom saobraaju, Volvoov WHIPS (Whiplash Protection System) sistem je optimiziran da bude najefikasniji pri brzinama izmeu 15 i 30 km/h.

Pri sudaru od pozadi odreene jaine, ureaj se aktivira i kontrolie kretanje naslona za sedite u dve faze. Prva faza je translatorno pomeranje unazad naslona sedita. Ova faza ima tri cilja. Kao prvo, da dopusti putniku da utone u sedite, i tako smanji rastojanje izmeu glave i naslona za glavu. Drugo, da zapone pomeranje unazad naslona sedita bez pomeranja naslona za glavu dalje od glave i, tree, da ogranii nivo ubrzanja putnika tako to e dozvoliti naslonu da se pomeri unazad na kontrolisan nain.

Druga faza sastoji se iz naginjanja unazad naslona sedita, do 15 stepeni, oko centra rotacije koji se nalazi u zoni spajanja naslona i sedeeg dela sedita. Cilj ovoga je da se nastavi smanjenje ubrzanja i da se apsorbuje energija putnika na kontrolisan nain. Smanjenje sile i apsorpcija energije postiu se plastinom deformacijom metalnog elementa koji je smeten u zoni centra rotacije.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA sedita




Posebno znaajnu ulogu u okviru pasivne bezbednosti imaju vrsta i karakteristike materijala vetrobranskog stakla. Za vozila se primenjuju posebna vrsta sigurnosnog kaljenog stakla koja se pri jaem udaru raspada u sitne komade. Grade se tri tipa (prema broju slojeva) i to: simpleks, dupleks i tripleks. Posebne mere pasivne bezbednosti preduzimaju se u oblikovanju i konstrukcijskom reavanju unutranjosti putnikog prostora, odnosno, tzv. zatitne zone oko vozaa i putnika. U tom smislu od interesa je primena lakodeformiuih materijala. Savremena vozila imaju specijalne obloge na bonim i krovnim stubovima, odnosno du svih ivica oko glava putnika. Materijali obloga odaju utisak vrstoe kada se dodirnu, ali se deformiu na nain da apsorbuju energiju kada doe do nezgode. Takoe, primenjuju se ogledala (retrovizori) koja se pri udaru odvajaju od mesta uvrenja. Od interesa je i primena deformabilne instrument table sa mogunou vee deformacije. Sva kontrolna i komandna dugmad i poluge treba da su sa zaobljenim ivicama i uvueni ili obloeni deformabilnim materijalom.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA vetrobransko staklo i zona oko putnika i vozaa

14




Pri eonom sudaru najtee povrede vozaa nastaju zbog udara grudnim koem u toak upravljaa. Da bi se u tom pogledu poveala pasivna bezbednost grade se tokovi upravljaa sa konino postavljenim paocima, sa jednim paokom i sa tapaciranim paocima i sreditem. Meutim, najefikasniju zatitu u ovom smislu obezbeuju upravljai kod kojih se stub skrauje pod dejstvom odreene sile amortizujui udar vozaa o toak upravljaa. Postoji vie konstrukcijskih reenja ove vrste. Podeavanje nagiba i duine stuba upravljaa takoe spada u elemente pasivne bezbednosti, jer omoguava vozau da pronae najkomforniji poloaj i tako smanji zamor tokom vonje. Ukoliko postoji mogunost promene nagiba stuba upravljaa, toak upravljaa trebalo bi spustiti, da bi se vazduni jastuk naduvavao ka grudima, a ne ka glavi. U sluaju da je u automobil ugraen teleskopski stub upravljaa, odnosno postoji mogunost podeavanja stuba po duini, volan bi trebalo da bude postavljen tako da bude to vie udaljen od vozaa, obezbeujui vazdunom jastuku dovoljno mesta da se razvije.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA toak i stub upravljaa




Jednu od najvanijih mera pasivne bezbednosti, odnosno zatite vozaa i putnika kod putnikih automobila predstavlja sigurnosna konstrukcija karoserije noseeg sistema.Karoserija putnikog motornog vozila sastoji se iz tri osnovna dela: dela za smetaj pogonskog agregata, dela za smetaj putnika i dela za smetaj prtljaga. Odgovarajua istraivanja i ispitivanja pokazala su da, sa aspekta pasivne bezbednosti, deo za smetaj putnika treba, u idealnom sluaju, da predstavlja krutu kutiju koja ima znatno veu otpornost od ostala dva dela automobila. Prednji i zadnji deo karoserije, nasuprot srednjem delu, treba da budu deformabilni, kako bi svojom deformacijom pri sudaru priguili celokupnu kinetiku energiju i na taj nain zatitili srednji deo. Ovaj princip takozvane diferencijalne vrstoe u gradnji karoserija patentiran je od strane firme Daimler Benz, a primenjuje se kod skoro svih proizvoaa.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA nosei sistem- karoserija

15




Karoserija treba da obezbedi zatitu u sudarima iz svih pravaca. Pri eonim sudarima veoma je vano da programirane zone deformacije apsorbuju i rasipaju enegriju sudara, odnosno da oteenja preusmere i zaustave pre nego to ona stignu do sigurnosnog kaveza, jer kada on pone da se deformie verovatnoa pojave tekih povreda znaajno se poveava. Zatita putnika pri bonim sudarima je verovatno najsloenija oblast pri bezbednosnom razvoju, jer zbog manjka prostora i minimalnih zona dozvoljenih deformacija, putnici sede veoma blizu mesta sudara. Zbog toga je i mnogo izvesnije da e ozbiljni boni sudari, pre nego frontalni, izazvati povredu sigurnosnog kaveza, odnosno prodor u putniki prostor.Karoserija dananjih vozila obavezno sadri prednje i zadnje zone deformacije koje apsorbuju energiju pri frontalnom sudaru, a esto se i elementi prednjeg sistema oslanjanja koriste za apsorbovanje sila. Kruta struktura kabine ima pojaane stubove i poprene elemente za ojaanje krova. Za zatitu od bonih sudara boni podni pragovi izraeni od visokootpornog elika, u podu se nalaze popreni elementi za ojaanje, dok su u vrata smetene zatitne ipke.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA nosei sistem- karoserija




16







Posebni problem pasivne bezbednosti je preduzimanje mera u cilju spreavanja pojava poara nakon sudara. U tom pogledu najznaajniju ulogu ima mesto postavljanja i konstrukcijsko reenje rezervoara za gorivo. Rezultati dosadanjih istraivanja pokazuju da kod efikasnih mera pasivne bezbednosti u odnosu na rezervoar za gorivo treba da se zadovolje sledei zahtevi:

rezervoar treba da ima maksimalnu zatitu od eventualnog prodiranja drugih elemenata. U tom cilju koriste se ojaani elementi, obino dvostruko izolovane pregrade.rezervoar mora da bude dovoljno vrst, to se postie postavljanjem pregradnih zidova i rebara za ukruenje, kao i pogodnim oblikom,rezervoar treba da bude odvojen od putnog odelenja vatro-otpornom pregradom,

u sluaju gnjeenja rezervoara (smanjenje zapremine) pri sudaru treba posebnim konstrukcijskim merama spreiti poveanje unutranjeg pritiska. Iz tog razloga ulivna cev se konstruie u obliku gumene cevi, a poklopac rezervoara treba da ima sigurnosni ventil.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA pojava poara

17




Pasivna bezbednost obuhvata i mere koje se preduzimaju u cilju zatite peaka u sluaju sudara vozila i peaka. Povrede glave peaka su sigurno najfatalnije kada doe do ovakvih nesrea, pa je zbog toga osnovi zadatak smanjiti ovaj tip povreda. U tom cilju vre se veoma obimna istraivanja, posebno u odnosu na oblik i dimenzije prednjeg dela vozila, kako bi peak pretrpeo to manje ozlede pri primarnom sudaru sa vozilom i sekundarnom sudaru sa putem nakon odbacivanja od vozila. Jedan od osnovnih zahteva je da prednji kraj automobila ima zaobljene ivice, a potom i da se poklopac motora i drugi delovi prednjeg kraja karoserije konstruiu da apsorbuju energiju sudara.

PASIVNI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA zatita peaka




Vibracije su ona vrsta katalitikih parametara koji manje utiu na iznenadnu pojavu udesa, ali znatno vie na trajne fizioloke posledice na vozaima.

Fizioloke posledice od dejstva vibracija su utoliko opasnije ukoliko je due vreme njihovog dejstva. Najopasnije pobudne vibracije su one ija se uestanost poklapa sa sopstvenom frekvencijom pojedinih delova tela i organa. Tako je rezonantna uestanost eluca 4 do 5 Hz, a kimenog stuba 3,5 do 5 Hz. Sa druge strane, amplitudno - frekventna analiza oscilovanja razliitih vozila pokazuje da iznad prednje i zadnje osovine vozila izrazito poveanje amplituda oscilovanja nastaje ba u oblasti 2 do 5 Hz.

KATALITIKI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA vibracije

18




Buka od i oko vozila je parametar koji, osim toga to ostavlja trajne posledice, predstavlja i mogui posredni uzrok saobraajnih udesa. Uticaj buke ispoljava se u razornom dejstvu na sluh, centralni nervni sistem i unutranje organe.

Intenzivna buka vrlo esto izaziva kod ljudi glavobolju, vrtoglavicu, oseanje straha, razdraenost, nestabilno emocionalno stanje, zamor i kao posledicu svega smanjenje radne i vozake sposobnosti. Zbog toga se pri projektovanju vozila ukljuujui i motor, buka kao parametar katalitie bezbednosti mora uzeti u obzir veoma ozbiljno.

KATALITIKI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA buka




Sa porastom broja motornih vozila problem zagaenja vazduha postaje sve vei, pa se danas u svetu preduzimaju obimni istraivaki radovi, s ciljem smanjenja toksinih komponenata u izduvnim gasovima motora kao i zamene MSUS uvoenjem hibridnog pogona i pogona na gorive elije.Na alost, osim produkata potpunog sagorevanja, tokom sagorevanja u motoru se javljaju i izvesne toksine komponente meu kojima su najvanije sledei sastojci:

Ugljenmonoksid CO vezuje hemoglobin u krvi spreavajui razvoenje kiseonika po telu, to dovodi do opasnog trovanja;Nesagoreli ugljovodonici HC iritiraju sluzokoe disajnih organa i oiju, dok tei ugljovodonici (pre svega aromatske osnove) deluju kancerogeno;Azotovi oksidi NOx, koje pre svega ine azotmonoksid NO (koji ini 95 % svih azotovih oksida), azotdioksid NO2 i znatno manji udeo ostalih azotovih jedinjenja sa kiseonikom, veoma su toksine komponente, jer osim iritacija i oboljenja disajnih puteva, uestvuju (pod dejstvom sunevih zraka) na stvaranje tzv. foto-hemijskog smoga, tetnog po ljudsko zdravlje, i tzv. kiselih kia tetnih po biljni svet.

KATALITIKI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA zagaenje vazduha

19




Zaslepljivanje vozaa svetlima vozila koje dolazi u susret moe da dovede do trenutnog izazivanja udesa.

Meutim, pri dugim nonim vonjama na putevima sa frekventnim saobraajem periodino zaslepljivanje izaziva brzo zamaranje ula vida, a zatim i opti zamor vozaa, to predstavlja katalitiki parametar bezbednosti. Zbog toga sve mere ka smanjenju zaslepljivanja predstavljanju i aktivne i katalitike mere za poveanje bezbednosti.

KATALITIKI PARAMETRI BEZBEDNOSTI VOZILA zaslepljivanje




UZROCI NASTANKA SUDARA

20




MESTA NASTANKA SUDARA I KATEGORIJE NASTRADALIH




VRSTE SUDARA I STAROSNA DOB UESNIKA SUDARA

21


Sistemi koji obezbedjuju informacije vozau u toku normalne vonje,

Sistemi koji upozoravaju vozaa kada se verovatnoa nastanka udesa poveava,

Sistemi koji aktivno pomau vozau da izbegne sudar,

Sistemi koji autonomno deluju neposredno pre, tokom i posle sudara.

Prostor za unapredjenje bezbednosti vozila se nalazi u mogunosti integracije, sistema katalitike, aktivne i pasivne bezbednosti!

Sistemi na vozilu koji pomau vozau mogu biti podeljeni na:




Voza moe biti mnogo preciznije informisan i upozoren selektivnim prepoznavanjem veeg broja kritinih situacija,

Sistemi koji aktivno pomau vozau tokom kritinih situacija moraju biti znatno ee i preciznije korieni (na primer aktiviranje BAS-Brake Assistance System moe biti izvedeno odmah po uoavanju prepreke ispred vozila od strane radara),

Sistemi aktivne i pasivne bezbednosti mogu biti simultano aktivirani u sluaju kada je sudar neizbean a radi zatite putnika (kako bi se aktiviranjem sistemaza koenje smanjila kinetika energija vozila pre sudara a sistemi pasivne bezbednosti bili spremni da zatite putnike prepoznajui intenzitet sudara)

Kako rad sistema koji pomau vozau moe biti poboljan korienjem dodatnih i preciznijih davaa?



22


47,000 mrtvih u 2003 na prostoru EU (oko 38000 mrtvih u 2011),

Oko 3.5 miliona povredjenih,

Ukupna socio-ekonomska cena: 200 milijardi ,

Nemogue je odrediti cenu patnje i bola.

U beloj knjizi o bezbednosti uesnika u saobraaju na putevima EU, definisan je cilj smanjenja broja poginulih u saobraajnim udesima na putevima EU za 50% do 2010 godine.




Izvor: ETSC- European Transport Safety Concil

Cilj EU: 50% smanjenje broja mrtvih u saobraajnim

udesima do 2010.



23


Fatalities on EU roads: past, present and future

0

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

70,000

80,00019

90

1991

1992

1943

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

EU-25 past EU-15 past EU-25 goal EU-15 goal

50.384

25.000

39.851

20.000Source: IRTAD, EU DG TREN

Broj neserea na putevima EU: prolost, sadanjost, budunost.




0

4.000

8.000

12.000

16.000

20.000

24.000

1965

1970

1975

1980

1982

1984

1986

1988

1990

1992

1994

1996

1998

2000

2002

2004

FranceGermanyItalyPolandSpainUKPortugalSwitzerlandSweden

Izvor: DECRA



24


Inteziviranje analize situacija neposredno pred sudar (razvoj sistema aktivne podrke putnicima tokom ove faze),

Dalje unapredjenje osnovnih elemenata aktivne i pasivne bezbednosti,

Unaprednje projektovanja vozila uvaavajui sloene bezbedonosne kriterijume,

Spreavanje sudara i ublaavanje efekata sudara kroz razvoj sistema pomoi vozau.

Unapredjenje ukupne bezbednosti uesnika u saobraaju:

Kriterijumi Euro NCAP se odnose samo na osnovne parametre pasivne bezbednosti (brzina vozila i tip sudara),

Standardni sistemi ABS, ESP, BAS nisu uvaeni tokom ovih testova a ni dovoljno iskorieni u poveanju ukupne bezbednosti vozila.




Prevrtanje 200.000 (5%)

600.000 (20%)

800.000 (25%)

1.5 million (50%)



25


Aktivna bezbednost- Elementi za dalje unapredjenje




Pre Crash faza- Integracija Aktivne i Pasivne bezbednosti



26


Pre Crash faza- Uoavanje prepreke i aktiviranje sistema aktivne bezbednosti






27


Voza je jedinstven kontroler vozila,

Voza je i pored toga najbolji kontroler vozila,

Okolina

Voza

Vozilo

97 % svih saobraajnih neserea uzrokuje voza,

97 %

40 % nesreca mogu biti sprecene sistemima koji upozoravaju vozaca,

60 % nesrea mogu biti spreene sistemima koji kontrolisu rad vozila tj. njegovih podistema.




Napredne tehnologije budunosti



Documents

Bezbednost Osnovni Pojmovi...Uvod