UNIVERZITET U BANJALUCIMAINSKI FAKULTET BANJA LUKAKATEDRA ZA MOTORE I VOZILA

SEMINARSKI RAD IZ BEZBJEDNOSTI SAOBRAAJA(ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA)

Banja Luka, 28.06.2014 Student: Tanja Bundalo Broj indksa: 8570SADRAJ:

1. Uvod ................................................................................................32. Ergonomske karakteristike vozila ..................................................53. Ergonomski aspekti vozila ..............................................................63.1. Ergonomija sedita .......................................................................83.2. Ergonomija volana (upravljaa) ...................................................93.3.Ergonomija instrument table .......................................................12 4. Ergonomske karakteristike traktora ...............................................135. Ergonomske karakteristike teretnih vozila ....................................176. Zakljuak ...................................................................................... 19

1.UVOD

Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu prilagoeni ljudskom telu. U sustini ona je multidisciplinarna i interdisciplinarna nauka koja se bavi sistemom ovek-maina, kako bi se maina prilagodila ovekovim bio-psiho-socijalnim ogranienjima i zahtevima, kako bi upotreba maine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom maina podrazumeva se svaki materialni predmet sa kojim ovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je maina i tastatura raunara, obina olovka ali i lokomotiva, automobil, avion itd. Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehnikih sredstava koja su bila sve savrenija i efikasnija. Ergonomijom se danas bave biolozi, antropolozi, psiholozi, sociolozi, saobraajni inzenjeri,... Sva znanja koja nosi svaka od nabrojanih i nenabrojanih struka ne znai nita ako se ne integriu u skup jedinstvenih i usklaenih zahteva koji se moraju postaviti pred projektanta ili dizajnera tehnikog sredstva da bi ono zadovoljilo sve potrebe i zahteve oveka. Ergonomija se primenjuje u dizajniranju svih transportnih sredstava, vojnih sistema, hidro i termo energetskih sistema, proizvodne opreme i procesa, sredstava za komunikaciju, poljoprivrednih maina i opreme, saobraajnih sistema, aparata i ureaja za svakodnevnu upotrebu, sportske i rekreativne opreme,... Ona ima primenu i u graevinarstvu, zdravstvu, prosveti, turizmu i drugim privrednim granama.1.ERGONOMSKI CILJEVI - Dizajniranje sredstava za rad, uslova rada, procesa rada i proizvoda, tako da budu komforni, bezbedni, efikasni i da doprinose zadovoljstvu oveka - Prouavanje fizikih i mentalnih uticaja na ljudske radne kapacitete i kvalitete reakcija na primene stimulanse iz okruenja - Optimizacija interakcije oveka i ostalih elemenata sistema - Razvoj postupaka za obavljanje rada i drugih ljudskih aktivnosti - Testiranje i procena sredstava za rad, proizvoda, radnog okruenja i postupaka sa ergonomskog aspekta - Izbor i obuka osoblja koje e raditi na opremi, proizvodima, napravama i procesima - Prikupljanje i prezentacija ergonomskih podataka za primenu u projektovanju - Smanjenje vremena i trokova projektovanja - Unapreenje upotrebljivosti i kvaliteta proizvoda.2.ERGONOMSKA METODOLOGIJA Zasniva se na primeni brojnih procedura i postavki koje obuhvataju primenu raznovrsnih alata i tehnika, kao i mernu opremu i softver za simulaciju, procenu i dizajniranje.3. ERGONOMSKI REZULTATIErgonomski rezultati se ogledaju kroz: - Sticanje novih saznanje koja se dalje mogu primeniti za ocenu sistema i njegovo dizajniranje -Ostvarivanje direktnih finansijskih uteda i dobitaka kao posledica primene ergonomskih reenja -Poveanje komfora, ouvanje zdravlja i bezbednosti radnika i korisnika vozila4.ERGONOMSKI STANDARDI I PREPORUKE One se formiraju kao rezultat ergonomskih naunih teorijskih i praktinih istraivanja i saznanja. Njihova primena omoguava dizajniranje i ocenu projektovanih sistema sa ergonomskog aspekta.

2.ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA

Pod ergonomijom vozila podrazumeva se mogunost prilagoavanja unutranjosti vozila individualnim karakteristikama vozaa. Konstrukcija vozila treba da je prilagoena najveem broju vozaa i da omoguava individualno podeavanje s obzirom na dimenzije vozaa a sve u cilju: bolje vidljivosti i preglednosti iz vozila veeg komfora ugobnijeg sedita lakeg upravljanja boljeg prilaza i koritenja komandi i ureaja vee zvune i toplotne izolacije smanjenog uticaja vibracija manjeg zamora vozaa. Najveu ulogu u obezbeivanju ergonomije vozila ima sedite vozila.

sl 1. Ergonomija vozila

sl.2. Unutranjost automobila(Mercedesov inovativni koncept)

3.ERGONOMSKI ASPEKTI VOZILA

I ako renici obino defiu ergonomiju kao naunu disciplinu koja koristi principe biotehnologije i inenjerstva da proizvodi to udobniji prostor vozila za njihove korisnike, ergonomija nije samo o dizajnu. Ona takoe predstavlja faktor koji pomae tome da lake koristimo stvari. U kontekstu automobila, to znai da nam ergonomija pomae da lake koristimo unutranjost vozila. to znai da problemi vozila sa aspekta prilagoenosti uslovima ovek-vozilo spada u domen ergonomije vozila, odnosno oblasti ergonomije koja prouava usklaenost prostora kabune, unutranju opremljenost vozila, razmetaja i vidljivosti opreme i instrumenata, ali i oblika elemeneta opreme sa aspekta lakoe zahteva i rukovanja sa njima. Dakle svi ovi problemi spadaju u oblast koja se u procesu razvoja od strane konstruktora razliitih profila- enterijera i dizajnera, pre svega moraju da ree.

sl.3. Dizain enterijera vozila

Takoe je i do nas putnika i vozaa da budemo prilagodljivi. Na primer, ako voza postavi svoje sedite tako da su mu stopala jedva do papucica (za gas, konicu i kvailo), on moe da izazove saobraajnu nezgodu ili ako sedi previse blizu volana moe da izazove bol u leima a samim tim i da stvori opasnu situaciju u saobraaju. S toga je i sam voza duan da postavi sedite u ispravan poloaj.

sl.4. Pravilan poloaj sedenja

3.1 ERGONOMIJA SEDITA

Sedita imaju najvei mogui raspon za podeavanja u auto industriji, ukljuujui podeavanje visine od 65mm i podeavanje duine do 270mm, to doputa svim vozaima i putnicima da pronau svoj idealan poloaj za sedenje. Sedita su u automobilu jedna od najskupljih stavki. I ako im se retko posveuje panja koju zasluuju i esto su potcenjena, ovi visoko-tehnoloki delovi predstavljaju primarni kontakt izmeu automobile i vozaa.

sl.5. Ergonomsko sediste automobile Poto se oko tri etvrtine tela nalazi u dodiru sa seditem u toku vonje , sedita igraju kljunu ulogu za udobnost vonje i upravljanje vonjom. Bezbednost je takoe vanja. Prema Evropskom savetu za bezbednost vonje, povrede vrata ine oko 65% svih povreda ljudi u saobraajnim nesreama svake godine. Iz tog razloga se od sedita oekuje da ispune sve zahteve zdravstvene i bezbednosne propise, tako da se dizajneri auto sedita suoavaju sa sve veim izazovima. Prema novim uslovima i ergonomiji vozila i samih sedita sama sedita moraju da imaju ugradjene delove poput naslona za glavu, elektrino podesivih lumbalnih podupiraa, ventilacije kime, vazduni jastuii sa strane. Ona moraju da budu podesiva po visini, duini, nagibu i udaljenosti od volana.

sl.6. Pravilan polozaj sedenja

Sedite treba biti na takvoj udaljenosti da voza nema mogunost ispruiti noge do kraja. dakle, podeenost udaljenosti sedita treba biti takva da kolena budu savijena i nakon pritiska papuice do kraja.

3.2. ERGONOMIJA VOLANA (UPRAVLJAA)

Upravlja vozila treba da se moe podesiti prema visini i dohvatu vozaa. Voza treba namesti volan tako da se zadri dobar pogled na kontrolnu plou na kojoj su brzinomer i drugi merai te sijalice za upozorenje i kontrolu. Podeavanje volana se vri dok vozilo miruje, pre polaska.

sl.7. Ergonomija volana u teretnom vozilu

sl.8. Ergonomija volana

Eksperti za ergonomiju i bezbednost kau da je pravilno sedenje za volanom vrlo bitno. Biti na dovoljnoj udaljenosti od upravljaa je bitno i zbog pravilnog rada zranog jastuka. Jer voza koji sedi preblizu upravljaa ne ostavlja dovoljno prostora zranom jastuku da se u trenutku udara vozila u prepreku naduva. Za pravilan rad potrebno je 25 cm do 30 cm razmaka izmeu upravljaa i voraevih prstiju.

sl.9. Pravilan poloaj vozaa za volanom Nakon to voza namesti volan prema svojim odgovarajuim karakteristikama potrebno je da obrati panju in a pravilno rukovanje upravljaem: obje ruke uvek kada je to mogue moraju biti na upravljau pravilan poloaj ruku odgovara kazaljkama sata 9h i 15h tokom okretanja volana ruke ne smiju udarati o kolena (ovo se ispravlja podeavanjem volana, a ako nema takva mogunost tada treba podesiti visinu sedita) prilikom nailaska na krivinu, potrebna je korekcija kako bi se krivina savladala bez ispreplitanja ruku, odnosno bez potrebe za putanjem upravljaa sa jednom rukom.

sl.10. Pravilno podeen volan

3.3. ERGONOMIJA INSTRUMENT TABLE

sl.11. Instrument tabla

Veoma bitan znaaj u dizainu enterijera predstavlja instrument table. Instrument table treba sa bude prilagodjena potrebama svih tipova vozaa u vidu preglednosti, osvetljenosti, dostupnosti itd. Svi instrumenti brzinomer, sveice itd. treba da se nalaze u vidnom polju vozaa i podeavanjem volana one nesmiju da budu skrivene. Instrument table mora biti tako podeena da ne odvlai panju vozaa, ali da mu je dostupna dovoljno da on ne mora da sklanja pogled sa ulice.

sl.12. Dostupnost instrument table u kamionu4. ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE TRAKTORA

1.UDOBNOST PRILAZA DO VOZAKOG SEDITA Traktori imaju vozako sedite postavljeno iznad i veoma malo ispred zadnje osovine. Time je visina penjanja za vozaa veoma velika, pa su izvedene stepenice, u veini sluajeva sa etiri gazita. Stepenice polaze ispred zadnjih tokova, tako da nisu u istoj liniji (vertikali) sa otvorom vrata. Raspored i broj rukohvata za olakanje pristupa do vozakog sedita je razliit kod razliitih tipova traktora, ali u proseku zadovoljavaju ergonomske zahteve. Vrata za ulazak u kabinu su iroka i njiov ugao otvaranja je veliki. Kvake za otvaranje vrata su dohvatljive iznutra iz sedeeg poloaja, a spolja iz stojeeg poloaka.

sl.13. Traktor

2.POGODNOST UPRAVLJANJA TRAKTOROM Pogodnost upravljanja traktorom analizirana je na osnovu vrste upravljakog mehanizma i na osnovu minimalnog prenika kruga okretanja. Vrsta upravljakog mehanizma ukazuje na veliinu potrebne sile okretanja volana. Veina traktora ima hidraulini upravljaki mehanizam. To je sa ergonomskog stanovita veoma povoljno jer ti mehanizmi zahtevaju male sile za okretanje volana. Minimalni prenik kruga okretanja ukazuje na manevarska svojstva traktora. to je prenik manji, manevarka svojstva su bolja a traktor je ergonomski povoljniji za upravljanje. Minimalni prenik kruga okretanja traktora kree se u granicama od 7,3 m do 14,0 m.

sl.14. Upravljai traktora

3.VIDLJIVOST IZ TRAKTORA Svi traktori imaju prednje, zadnje i bone prozore u kabini. Vrata su izvedena sa gornjim i donjim staklima u metalnom okviru. A sve ee se uoava izrada vrata iz jedne staklene celine, bez ili sa uoljivim metalnim okvirom, to znatno poveava vidljivost a i procenat zastakljenosti kabine. Veina traktora ima izrazito savijem prednji deo, tj. nos, to omoguava najbolju moguu vidljivost unapred. Traktori imaju slian stepen opremljenosti za poboljanje vidljivosti. Standardni nivo ove opremljensti ine: prednja i zadnja krovna radna svetla, dugaka i oborena saobraajna svetla, brisai i odmagljivai vetrobranskog stakla, jedan unutranji i dva spoljanja retrovizora, podesiva sedita,

sl.15. Traktor sa savijenim prednjim delom

4.POGODNOST RUKOVANJA TRAKTOROM Rune i none komande kod svih traktora nalaze se na dohvatu ruku ili nogu vozaa. Raspored runih komandi je razliit kod razliitih traktora, ali moe se uoiti pravilo da su sa desne strane sedita grupisane komande transmisije, iza njih su grupisane komande hidraulinog sistema i komande prikljunog vratila, a pored volana sa leve strane je ruica promene smera kretanja. Sa leve strane sedita moe se nalaziti mahanika komanda parkirne konice, kontrola Sistema za grejanje i ventilaciju itd. Rune komande su izvedene u obliku ruica, koje funkcioniu mehanikim i elektrohidraulikim putem, u obliku prekidaca i obrtnih dugmadi. Ovakva reenja u velikoj meri olakavaju rad traktoriste i time znatno poboljavaju pogodnost rukovanja traktorom. Uoljiv je i trend uvoenja multifunkcionalnih runih komandi, npr. ruice, na kojima se nalaze elektrohidrauline komande u vidu taster, ime se smanjuje potreban broj pokreta rukom. Multifunkcionalne rune komande se najee koriste ua izbor stepena prenosa u transmisiji i za rad sa prednjim podiznim mehanizmom. None komande se kod svih traktora nalaze na podu, grupisane ispod volana in a dohvat nogu vozaa, sa hidraulinim sistemom aktiviranja spojnice i konica.

sl.16. Rune i none komande traktora

5.ANALOGNI I DIGITALNI POKAZNI INSTRUMENTI Analogni i digitalni pokazni instrumenti su kod svih traktora grupisani i postavljeni na instrument table iza volana, ime je njihova vidljivost relativno dobra. Uoava se tendencija postavljanja instrumenata za praenje rada prikljunih ureaja, uinka traktora i rada transmisije, kao i komandi za podeavanje radnih parametara, na prednji desni stub kabine u visini oiju traktoriste.

sl.17. Digitalne i analogne komande traktora

5. ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE TERETNIH VOZILA

Kabina kamiona je dizajnirana posebno za vozae. Ergonomija, udobnost i sigurnost pruaju optimalno radon okruenje koje maksimalno pospeuje produktivnost pri svakom poslu.Na raspolaganju su tri verzije kabna: kratka duga duga sa visokim krovom. Sedite vozaa ima kljunu ulogu kada je u pitanju radon okruenje vozaa. Kod savremenih teretnih vozila sedite vozaa je opremljeno sa: integrisanim naslonom za glavu i sigurnosnim pojasem vazdunim oslanjanjem sa podeavanjem mekoe i sistemom za brzo sputanje seditem koje se moe podeavati po visini, nagibu i dubini (s mogunou grejanja kao dodatnom opcijom) seditem sa osloncem za lea sa podeavanjem u lumnalnom delu. Kod novih teretnih vozila omoguen je prevoz do tri osobe. ak i u vozilima za radove u kamenolomu, bitno je imati brojne prostrane odeljke za odlaganje stvari. Svi odeljci su lako dostupni i lako se otvaraju i zatvaraju. U zavisnosti od vrste kabina, odeljci su smeteni na sledeim mestima: na tavanici kabine iznad vetrobrana izmedju sedita vozaa i suvozaa ispod sedita ispod donjeg leaja u vratima. sl.18. Instrument table i volan teretnih vozila

sl.19. Sedita teretnih vozila

6. ZAKLJUAK

Ergonomske karakteristike vozila bez obzira na njihovu svrhu i namenu imaju veliki znaaj. I njima se pridaje veoma velika panja pri projektovanju i dizajniranju svih vrsta vozila kao i druge opreme. Ukoliko se sami vozai i korisnici vozila ne prilagode odgovarajuim poloajima i ne iskoriste sve ergonomske pogodnosti samog vozila moe doci do povreda, saobraajnih nezgoda itd.Nekoliko saveta kako izbei povrede i nezgode: Podesiti visinu sedita tako da voza ima dobar pregled kroz vetrobransko staklo i na instrumente Ugao izmeu naslona i sedalnog dela sedita bi trebalo da bude oko 100 stepeni, to znai malo vie od pravog ugla Slabine treba da budu pripijene uz naslon, da bi lumbalni deo kime imao stalnu podrku (u tu svrhu moe da poslui jastuk ili uvijeni pekir) Noge treba da budu blago savijene, nikako potpuno ispravljene kada se pritisnu pedale Ramena bi trebalo da imaju stalni kontakt sa seditem tokom pokreta volanom Kada se voza najjae odupre rukama o volan, laktovi ne bi smeli da budu potpuno ispravljeni Naslon sedita mora da se protee do visine glave (udaljenost od glave bi trebala da bude svega par centimetara) Volan treba drati sa obje ruke, pri emu paleve treba drati ispruene vertikalno, jer u sluaju sudara dolazi do njihovog loma ako obuhvataju volan Udaljenost od grudnog koa do volana u idealnom sluaju treba da bude od 25 cm do 30 cm Dijagonalni deo sigurnosnog pojasa ne sme da prelazi preko vrata, ve preko levog ramena, a donji deo pojasa prelazi preko kukova (ne preko stomaka). Ako voza primenjuje sve ove preporuke, imae manje bolove, a bezbednost e biti na najveem moguem nivou, jer je opasnost od povrede vrata izbegnuta, a vazduni jastuci mogu da funkcioniu na najefikasniji nain.

20