Embed Size (px)
Citation preview
BEZBEDNOSTZAPADNOGBALKANA
BROJ 1 • JULI–AVGUST 2006
BEOGRAD
TBESABKMiroslav Had`i}: Poverenjem do bezbednosti . . . . . . . . . . . 1
Jasmina Gli{i}: Re~ urednika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Vojska (ne) deli sudbinu dr`ave. . . . . . . . . . . 2
TA^KA SUSRETA:
“Mre`a za sigurniji Balkan” . . . . . . . . . . . . . . . 6Univerzitet i bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . 7“Obrazovanje za bezbednosti mir u Sloveniji” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Reforma policijskog {kolstva u Srbiji . . . . . . . 9
IZAZOVI, RIZICI, PRETNJE
Organizovani kriminal: slu~aj Srbija . . . . . . . 12
PREDNOST ZA BEZBEDNOST
“Egejski” telefon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Sukob nadle`nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Ratne deonice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Humanost ili ra~unica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Bezbedno nebo za papu i fudbal . . . . . . . . . 17
OBALE ATLANTIKA
Demokratska “pobuna“ protiv Ramsfelda? . 18
BALKANSKE TEME
Model zakona o privatnoj delatnostiobezbe|enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Promene u bezbednosno-obave{tajnom sistemu Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
FORUM
Mirovne misije – srpska debata. . . . . . . . . . . 27
LJUDI I DOGA\AJI
General Pono{ u Pentagonu . . . . . . . . . . . . . 32Novi po~etak za region . . . . . . . . . . . . . . . . . 32NATO pohvalio Albaniju. . . . . . . . . . . . . . . . 32
BEZBEDNOST
ZAPADNOG
BALKANA
^asopisBeogradske {kole za studijebezbednosti
BROJ 1
JULI–AVGUST 2006.
Izdava~:Centar za civilno-vojne odnose
Urednik:Jasmina Gli{i}
Lektura i korektura:Tatjana Had`i}
Kompjuterska priprema:^aslav Bjelica
[tampa:GORAGRAF, Beograd
Tira`: 150 primeraka
Beogradska {kola zastudije bezbednosti
otvorena je zahvaljuju}i podr{ciKraljevine Norve{ke.Rad [kole podr`ava
Balkanski fondza demokratiju.
Ovaj ~asopis {tampan jeuz podr{ku NATO.
P ostoji izreka po kojoj nikad ne}ete dobitidrugu {ansu da ostavite prvi utisak.Verovatno to va`i i za Beogradsku {kolu
za studije bezbednosti, ~iji se ~lanovi, svojimtekstovima u ovom ~asopisu, prvi put predstav-ljaju javnosti. Zato su se potrudili da ponude{tivo zanimljivo svima koji se interesuju zabezbednosne teme, prevashodno one u vezi saregionom.
Broj otvara budu}a stalna rubrika podnazivom “Reforma sektora bezbednosti”. Uprvom broju `elimo da skrenemo pa`nju naposlove koje je raspad Dr`avne zajednice Srbijai Crna Gora doneo ustavotvorcu i zakonodavcu,a koji se odnose na vojsku. Izbor tekstova urubrici “Ta~ka susreta” inspirisan je ~injenicomda su u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji organizovani,u skoro isto vreme, skupovi sa sli~nom temom –obrazovanje u oblasti bezbednosti. Tekst oreformi policijskog {kolstva u Srbiji detaljnijeopisuje najavljene promene u ovom posebnomsegmentu sektora bezbednosti. Predstavljamo iModel zakona o privatnoj delatnostiobezbe|enja koji je pripremio CCVO. U rubrici“Pretnje” u ovom broju analizirane su nekespecifi~nosti organizovanog kriminala u Srbiji.Rubrika “Prednost za bezbednost” donosi izborkratkih vesti, koje su mladi istra`iva~i
Beogradske {kole izdvojili kao naro~itozanimljive.
Te`i{na tema drugog dela ovog broja~asopisa vezana je za civilno-vojne odnose.Budu}i da se pitanja demokratske civilnekontrole aktuelizuju kako u dr`avama sadugom demokratskom tradicijom, tako i u“novim demokratijama”, pozabavili smo se ijednima i drugima, u rubrikama “ObaleAtlantika” i “Balkanske teme”.
Rubrikom “Forum” `elimo da predstavimopostoje}e i da otvorimo nove rasprave orelevantnim bezbednosnim temama. Tekst uovom broju odnosi se na srpsku debatu ou~estvovanju na{ih snaga u mirovnim misijama.U rubrici “Ljudi i doga|aji” na}i }e se “velike”vesti napisane u kratkoj formi.
Beogradska {kola za studije bezbednostiupravo je zavr{ila svoje prvo “polugodi{te”, azbog letnjeg odmora objavljivanje slede}egbroja na{eg glasila planirano je za oktobar ovegodine. @eleli bismo da ovaj ~asopis budemesto na kome se pitanja o bezbednostineprekidno postavljaju, zato {to, prema re~imaLojda Aleksandera, “vi{e nau~imo tra`e}iodgovore, nego u~e}i ih”.
Sb{hpwpspn!ep!qpwfsfokbNjsptmbw!Ibeaj~
S vedoci smo zavr{ne faze bezbednosne normalizacije Zapadnog Balkana. Uspostavljenesu razli~ite forme bezbednosne saradnje. Me|utim, ona se isuvi{e ~esto odvija pod vo|-
stvom, ali i pod pritiskom Evropske unije, SAD i NATO. To je dokaz manjka poverenja me|u dr`avama ovog regiona. Trajno se pak poverenje
ne mo`e graditi na deklaracijama. Ono }e biti mogu}e tek kada ove dr`ave i narodi jednidruge skinu sa liste nosilaca pretnji svojoj bezbednosti. Za to im je, uz ostalo, potrebno dase me|usobno ponovo upoznaju. Tom }e prilikom saznati i da li se neko nekoga pla{i i, akose pla{i, za{to. A potom, i da li je taj strah osnovan. Ovo je tim potrebnije, jer je, dok su ne-ki od njih me|usobno ratovali, njihov bli`i i dalji okoli{ radikalno promenjen.
Razgovorom se utire put poverenju. Razgovori dr`avnih zvani~nika nisu vi{e dovoljni.Uostalom, bezbednost je danas od dr`avnog postala javno dobro. Ona je sve manje u nad-le`nosti vojske, policije i tajnih slu`bi. I sve te`e je dosti}i oru`jem i silom. Zato o bezbedno-sti treba sve vi{e da se razgovara javno i uz u~estvovanje javnosti. Dakako, na osnovu stru~-nih nalaza o uzrocima i nosiocima manjka regionalne bezbednosti., a potom i o na~ini-ma zajedni~kog dostizanja odr`ive bezbednosti.
Izdavanjem ~asopisa “Bezbednost Zapadnog Balkana”, Centar za civilno-vojne odno-se `eli pre svega da podstakne razgovor izme|u mesnih istra`iva~a u oblasti bezbednosti, ito onih mla|ih. Dabome, dobro su do{li i svi za razgovor orni.
Sf•!vsfeojlb
Raspad dr`ave }e imati pozitivne po-sledice po vojsku. Ma koliko ova
tvrdnja delovala kontradiktorno uvre`e-nom verovanju da je sudbina vojskeuvek usko vezana za sudbinu dr`ave, uSrbiji 2006. godine ona se mo`e relativ-no lako dokazati. Argumentacija morapo~eti podse}anjem na specifi~nu priro-du konkretne dr`ave – zajednice (SCG),koja je imala do sada nepoznati oblikdr`avnog udru`ivanja.
Iako je po karakteru podse}ala narealnu uniju, Dr`avna zajednica je bilatvorevina sui generis – zajednica dveskoro nezavisne dr`ave. Nastala je po-sle te{kih pregovora i vi{e kao posle-dica sna`nih pritisaka, pre svegaEvropske unije, nego kao izraz `eljadr`ava ~lanica. Ve} je u Ustavnu pove-lju, donetu 2003. godine, uneta odred-ba o mogu}nosti sprovo|enja referen-duma na kojem bi obe republike, na-kon tri godine, mogle da odlu~e osvojoj daljoj budu}nosti. Crna Gora jejo{ tokom pregovora nagla{avala da}e dr`avna zajednica biti samo prela-zno re{enje i da zajedni~ke funkcije tedr`ave ne}e biti me|u prioritetimanjene vladaju}e elite. Odbrana, kaojedna od tih funkcija, trpela je ozbiljneposledice u “dr`avi koje nema“, kakosu Dr`avnu zajednicu Srbija i CrnaGora ~esto nazivali.
Nakon referenduma odr`anog uCrnoj Gori u maju ove godine, Srbijase suo~ila sa potrebom da najzad do-vr{i svoju dr`avnu gra|evinu, koja ve}petnaest godina kuburi sa mukamasecesija, sukcesija i ostacima biv{ih dr-`ava i zajednica. U ovom kontekstu,vojska i te kako deli sudbinu dr`ave.Zato je va`no barem nabrojati koji po-
slovi ~ekaju ustavotvorce i zakono-davce, budu}i da je stvaranje odgo-varaju}eg pravnog okvira jedan odnajhitnijih poslova reforme sektorabezbednosti.
VTUBWOJ!QPMPABK!WPKTLF
Dono{enje novog ustava je aku-tan politi~ki i sistemski problem u Sr-biji, koji nere{ena pitanja iz oblastiodbrane ~ine jo{ ozbiljnijim. Analizanovog ustavnog polo`aja Vojske, sa-da definisanog isklju~ivo Ustavom Sr-bije iz 1990. godine, pokazuje da suneka re{enja neo~ekivano prakti~na,ali valja upozoriti i na manjkavostiovakvog “retrogradnog“ konstitucio-nalnog hoda.
Ustav Republike Srbije sadr`i nekeodredbe koje se ti~u odbrane iako jeova oblast bila u nadle`nosti saveznedr`ave. On propisuje da Srbija ure|u-je i obezbe|uje svoj suverenitet, neza-visnost i teritorijalni integritet, kao iodbranu i bezbednost svojih gra|anau slu~aju vanrednog stanja. Tako|e,Ustav predvi|a i to da srpski Parla-ment ima pravo da odlu~uje o ratu imiru.
Neplanirana “dobit“ za Srbiju2006. godine, koju Slobodan Milo{e-vi} svakako nije imao na umu kad jepre sedamnaest godina doneo Ustav,ogleda se u tome da se sada ta~no znako je vrhovni komandant oru`anihsnaga. Predsednik Republike koman-duje oru`anim snagama u ratu i miru,nare|uje op{tu mobilizaciju i organi-zuje pripreme za odbranu. Kada par-lament ne mo`e da se sastane, pred-sednik dr`ave progla{ava ratno stanje.
3 REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Wpktlb!)of*!efmj!tvecjov!esabwf]ps}f!Qpqpwj~
Tokom ratnog stanja on mo`e da do-nese pravne akte koji su u nadle`nostiparlamenta i koji mogu da ograni~eljudska prava i slobode. Pod odre|e-nim uslovima mo`e da proglasi i van-redno stanje.
Nakon dono{enja novog Ustavakona~no }e se jasno znati ko koman-duje vojskom i ko je finansira. Do sa-da postoje}i i netransparentan na~inkomandovanja preko Vrhovnog save-ta odbrane bi}e zamenjen jasnim lan-cem komandovanja, na ~ijem }e ~elubiti predsednik i Vlada Republike Sr-bije. Ustavna povelja propisivala je daje vrhovni komandant oru`anih snagaVrhovni savet odbrane, koji i odlu~ujeo njihovoj upotrebi. Ovo telo se sasto-jalo od predsednika obe republike,kao i predsednika Dr`avne zajednice.On je ujedno i predsedavaju}i, prvime|u jednakim i njega obavezuju od-luke koje Savet donosi konsenzusom.Glavni problem predstavljao je nedo-statak kontrole nad ovim telom. Pove-lja nije predvidela odgovornost Save-ta, ni njega kao celine, a ni njegovih~lanova individualno. Mo`da bi se naosnovu nekog tuma~enja moglo re}ida predsednici republika mogu bitiodgovorni parlamentima dr`ava ~lani-ca, ali predsednik Dr`avne zajednicemogao je da deluje potpuno nezavi-sno i bez ikakve kontrole. Posebno jebilo nejasno {ta bi se desilo u slu~ajukada se ~lanovi Vrhovnog saveta od-brane ne bi slo`ili povodom nekog pi-tanja, odnosno ko bi tada preuzeo ko-mandu nad vojskom.
Me|utim, ovim bizarnim efektom– nedemokratski ustav omogu}avademokratski institut jasnog lanca ko-mandovanja – po~inje i zavr{ava sespisak dobrih posledica aktuelnog va-`enja Ustava iz perioda Milo{evi}evevladavine.
Ustav je jedan od najva`nijih prav-nih regulatora demokratske i civilnekontrole. Osnovni problem ustavnogustrojstva je to {to va`e}em Ustavu Re-publike Srbije nedostaju odredbe koji-ma bi ova kontrola bila i omogu}ena.U Ustavnoj povelji bilo je predvi|enoda Vojska Srbije i Crne Gore bude poddemokratskom i civilnom kontrolom.Ova odredba predstavljala je velikikorak u reformi sektora bezbednosti.Prvi put je jedna ovakva odredba po-stala deo najvi{eg pravnog akta ili,preciznije, bilo kog pravnog akta. Dotog momenta su se re`im i njegovi ge-nerali krili iza termina civilne kontro-le. Ova odredba bi morala biti ugra|e-na u novi Ustav, koji je Srbiji prekopotreban, da bi bila izbegnuta i samamogu}nost zloupotrebe iako je onadanas malo verovatna.
Pravna regulativa predstavljaklju~no pitanje i na njoj }e morati dase radi u vrlo skoroj budu}nosti. Na-ime, sada{nji Ustav Srbije ima ozbiljnenedostatke u pogledu svoje demokra-ti~nosti i zato vrhunac cinizma pred-stavlja pozivanje na njega u kontekstuspasonosnih odredbi o oru`anim sna-gama, {to danas mo`emo ~uti od po-jedinih analiti~ara. Imaju}i ovo u vidu,mo`emo re}i da je dono{enje novogUstava Srbije jedan od preduslovauvo|enja demokratske civilne kontro-le nad oru`anim snagama.
QPTMPWJ
interese dr`ave. Takva op{tija strate-gija treba da sadr`i ne samo odredbe ovojsci, nego i o ostalim ~iniocima sek-tora bezbednosti.
Pored Ustava i Strategije nacional-ne bezbednosti, Srbija }e morati dadonese i zakonsku regulativu koja seti~e odbrane i vojske, a koja je do sa-da bila u nadle`nosti Dr`avne zajedni-ce. Potrebno je usvojiti novi Zakon oodbrani. Podsetimo, stari Zakon je biodonet jo{ za vreme Milo{evi}eve vla-davine i uveliko je prevazi|en. OvajZakon je, na`alost, u skladu sa Usta-vom pretpro{le dr`ave – SRJ – i pratinjegovu filozofiju. Po njegovim od-redbama, kontrolu nad Vojskom vr{eSavezna vlada i Vrhovni savet odbra-ne, dva tela koja vi{e ne postoje. Ja-sno je da postoji potreba za uvo|enjepotpuno novog regulisanja materijeodbrane.
Zakon o vojsci je, tako|e, jedan odzakona koji }e morati da bude usvo-jen na nivou dr`ave Srbije. Postoje}iZakon datira iz Milo{evi}evog perio-da. Mada je bio dopunjavan u vi{e na-vrata, on nije bio uskla|en sa Ustav-nom poveljom, te je propisivao rad dr-`avnih organa koji nisu postojali nitad, a ni sad. Prenormiranost je jo{ je-dan od nedostataka ovog Zakona.
Zna~aj dono{enja ovih zakona je iu tome {to }e se time spre~iti to daVlada putem uredbi reguli{e ovu oset-ljivu materiju. Iz prethodnog periodanam je poznato da su najva`nije odlu-ke koje su se ticale vojske dono{enena sednicama Vrhovnog saveta odbra-ne. Na ovaj na~in su zastarela zakon-ska re{enja bila prilago|avana novo-nastalim situacijama. Me|utim, ova-kav na~in regulisanja, iako lak{i zavlast, jer prenebregava ponekad za-mornu javnu debatu i legislativni po-stupak u parlamentu, daleko je od do-
brog re{enja. Najbolje re{enje za svenabrojane probleme predstavlja do-no{enje novih i modernih zakona, ko-ji bi ovu materiju regulisali za du`ivremenski period.
Vojna doktrina }e mo}i da se pre-nese na nivo Republike Srbije. Ovadoktrina nije ni za`ivela upravo zbogtoga {to se o~ekivao ishod referendu-ma u Crnoj Gori. Vlada Crne Gore je iodbila da je primeni, smatraju}i da }ese nezavisno{}u promeniti i ~injenicena kojima se ona bazira. Taj moderandokument bi}e primenljiv, u onomdelu koji se odnosi na Srbiju, ~im bu-de usvojen u Parlamentu.
OFNB!TWB]F!PLP!JNPWJOF
[to se ti~e same organizacije, Voj-ska SCG je ve} bila tako ustrojena da}e odvajanje Srbije i Crne Gore prote-}i bez velikih te{ko}a. Podgori~ki kor-pus, ~ija se zona odgovornosti pokla-pa sa teritorijom Crne Gore, nije bioukinut ba{ zbog toga {to je budu}nostDr`avne zajednice bila neizvesna. Te-{ko da se druga~ije mo`e razumeti za-dr`avanje ovog korpusa u situaciji ka-da se sa korpusne organizacije prela-zilo na formiranje komande operativ-nih snaga, komande vidova i koman-de logistike. Vojna imovina je ve} bilapodeljena, jer Zakon o sprovo|enjuUstavne povelje predvi|a da Vojskanema vlasni{tvo nad imovinom kojomraspola`e. Zbog toga je imovina ko-jom je raspolagala Vojska SCG pripalarepublikama na ~ijoj su se teritoriji na-lazile jedinice. Kada je re~ o oru`animsistemima, Crna Gora }e zadr`ati Mor-naricu, dok }e Re~na flotila pripasti Sr-biji. Mogu}e je da nove dr`ave sadaprimene takozvano ukrajinsko-ruskore{enje. Naime, ove dve zemlje su seposle raspada SSSR sporazumele onajmu ukrajinskih luka za rusku Crno-morsku flotu. U na{em slu~aju, ovore{enje ipak izgleda malo verovatno.
5 REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Ono {to bi moglo biti predmet podeleje vazduhoplovstvo. Crna Gora najve-rovatnije ne}e imati sredstava, ali nipotrebe, da odr`ava vazduhoplovnesnage, pre svega mlazne avione. Eska-drila helikoptera je potpuno dovoljnada odgovori na sve potrebe koje bi cr-nogorska vojska mogla da ima. Iz do-sad navedenog mo`e se videti da po-dela imovine, naoru`anja i opreme iz-me|u dve novonastale dr`ave ne}epredstavljati veliki problem. Situacijaje malo druga~ija kada je u pitanju ko-mandni kadar. Oficiri koji `ive u CrnojGori, a koji izraze `elju da slu`bu na-stave u vojsci Srbije, mo}i }e to i dau~ine. U vreme pisanja ovog ~lankasprovo|eno je anketiranje oficira nateritoriji Podgori~kog korpusa i do sa-da se za prelazak u vojsku Srbije prija-vilo stotinak ljudi.
CF[CFEOPTU!QPE!LPOUSPMPNKFEOF!WMBEF
Iako su vlasti u Srbiji do~ekale ne-zavisnost zemlje, a samim tim i uspo-stavljanje komande nad vojskom, go-tovo potpuno nespremno, morale bida iskoriste situaciju i da uz razdru`i-vanje vojske izvr{e i njenu temeljnureformu. Dosad su napravljeni velikipomaci u reformi Vojske SCG, ali seproces odvija suvi{e sporo i nekiklju~ni koraci tek treba da uslede. Li-sta tih koraka je duga~ka. Pre svega,novi sektor bezbednosti Srbije moraobi da bude baziran na odgovaraju}empravnom okviru, koji uklju~uje efika-snu demokratsku i civilnu kontroluoru`anih snaga. Neophodno je uspo-staviti modernu, fleksibilnu komand-nu strukturu, koja }e funkcionisati efi-kasno u ratu i miru. Tako|e je va`nouspostavljanje sistema planiranja naci-onalne bezbednosti, koji bi preneoveliki deo obaveza sa Vojske na civil-ne institucije – pre svega na novouspo-
stavljeno Ministarstvo odbrane Srbije.Uspostavljanje sistema upravljanjaljudskim resursima bilo bi neophodnonakon formiranja nove srpske vojske.Svakako, vojni bud`et }e morati dabude promenjen. Poznato je da susredstva za Vojsku SCG u najve}oj me-ri izdvajana iz bud`eta Srbije, tako darazdvajanje ne}e bitno uticati na fi-nansiranje vojske. Me|utim, nespornaje i ~injenica da vojni bud`et nove i,kako se najavljuje, profesionalne voj-ske, mora biti uve}an. Reforma sekto-ra bezbednosti je bez odgovaraju}ihfinansijskih sredstava obi~no osu|enana propast. Od finansija posebno za-visi tehni~ka modernizacija oru`anihsnaga.
U istoriju kona~no odlaze kadrov-ska re{enja “po republi~kom klju~u“.Stvoreni su uslovi za to da vojni zapo-vednici vi{e ne budu birani u odnosuna to da li dolaze iz Srbije ili Crne Go-re, ve} po stru~nosti. Predsednik Re-publike postaje vrhovni komandant,dok je Ministarstvo odbrane prepot~i-njeno Vladi Republike Srbije. Odborza odbranu i bezbednost Narodneskup{tine Srbije preuze}e zadatakparlamentarne kontrole Vojske. Jednaod pozitivnih posledica raspada je i ta{to }e sve oru`ane snage u zemlji, da-kle vojska, policija i obave{tajne slu-`be, biti stavljene pod kontrolu istevlade. Na taj na~in }e sistem bezbed-nosti u Srbiji biti zaokru`en.
Sticanjem nezavisnosti Srbija je do-bila priliku da ustroji svoj bezbednos-ni sektor, na na~in na koji su to u~ini-le moderne evropske dr`ave. Potreb-no je iskoristiti trenutak i temeljno re-formisati vojsku. Na taj na~in vojsci Sr-bije bio bi vra}en ugled, koji je izgubi-la tokom devedesetih godina, za vre-me ratova u regionu.
Autor je istra`iva~ u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti
REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI 6
Razvoj studija bezbednosti na Zapad-nom Balkanu bio je centralna tema re-
gionalne konferencije “Sigurnija mre`aBalkana“, koju je organizovao Centar zacivilno-vojne odnose (CCVO) u hotelu“Norcev“ na Fru{koj Gori, u periodu od22. do 24. juna ove godine. Skup je orga-nizovan zahvaljuju}i podr{ci Balkanskogfonda za demokratiju. Konkurs za radovebio je otvoren u martu, a pravo u~estvova-nja imali su mladi istra`iva~i (do zvanjadoktora nauka) iz Albanije, Bosne i Her-cegovine, Makedonije, Srbije i Hrvatske.Od priloga koji su pro{li selekciju, tri pot-pisuju ~lanovi istra`iva~kog odeljenjaCCVO – Beogradske {kole za studije bez-bednosti: Jelena Petrovi}, \or|e Popovi}i Marko Savkovi}, kao i jedan ~lan CCVO:Maja Zari}.
“Studije bezbednosti u policijskom{kolstvu Srbije“ bila je tema rada JelenePetrovi}, dok je Marko Savkovi} analizi-rao polo`aj ovih studija na civilnim viso-ko{kolskim ustanovama – Fakultetu poli-ti~kih nauka i Fakultetu bezbednosti Uni-verziteta u Beogradu. Maja Zari} je govo-rila o klju~nim problemima izu~avanjastudija bezbednosti na Vojnoj akademiji uBeogradu, pri ~emu je posebna te{ko}ana koju je ona nai{la prilikom istra`ivanjaovog problema bilo to {to nastavni plano-vi i programi ove institucije jo{ uvek ima-ju status vojne tajne. \or|e Popovi} jepredstavio neformalne programe obrazo-vanja u oblasti bezbednosti, koje su u pro-teklih pet godina sprovele nevladine or-ganizacije u Srbiji.
Pogled na situaciju u Hrvatskoj omo-gu}ila su dva rada: “Bezbednost u dru-{tvu zasnovanom na znanju“, ~iji je autorSandro Knezovi} iz Instituta za me|una-rodne odnose u Zagrebu, i zajedni~kiprilog diplomiranih politikologa iz Za-greba - Ivane @i`i} i Ane Hru{kovec - oobrazovanju i istra`ivanju bezbednosnihtema u Hrvatskoj.
U radu Filipa Ejdusa, poslediplomcaLondonske {kole za ekonomiju, argu-mentovan je stav da obrazovna infrastruk-tura u Srbiji ne odgovara potrebama za
obrazovanje nove generacije specijalistaza bezbednost. Sonja Stojanovi}, studentmagistarskih studija u [koli za slovenske iisto~noevropske studije (University Colle-ge London), ponudila je odgovore na pi-tanje o tome koga treba kriviti za neisko-ri{}ene mogu}nosti saradnje civilnog dru-{tva i policije u reformi policije u Srbiji.Magistar kriminologije Stojanka Mir~eva,istra`iva~ na Policijskoj akademiji u Skop-lju, govorila je o reformi policijskog {kol-stva u Makedoniji.
U~esnici okruglog stola, koji je orga-nizovan u okviru konferencije “Sigurnijamre`a Balkana“, ponudili su odgovore napitanja o tome kakvo je znanje potrebnosektoru bezbednosti i {ta akademska za-jednica mo`e da mu ponudi. Profesor drMiroslav Had`i}, predsednik Centra za ci-vilno-vojne odnose, istakao je da “razape-tost izme|u bezbednosne dileme i novebezbednosne paradigme“, odnosno“produ`eni boravak u bezbednosnoj di-lemi” predstavlja glavni problem novogpoimanja bezbednosti u Srbiji. Umestoreforme sektora bezbednosti, usledovog raskoraka, dolazi do reorganizaci-je. Problematizuju}i i sam koncept aka-demske zajednice, dr Had`i} rekao je dase kod nas ona nalazi u fazi tranzicije.Jo{ nema ozbiljnog tr`i{ta u ovoj sferiiako je vidan rast nau~nog i javnog inte-resovanja za teme bezbednosti.
Jasmina Gli{i}, zamenik direktoraB[SB, naglasila je da novo promi{ljanjebezbednosti i praktikovanje bezbednostizahteva i novo promi{ljanje obrazovanja,kao i novo obrazovanje u oblasti bezbed-nosti. Ona je podsetila i na druge sli~nostiizme|u bezbednosti i obrazovanja: pred-stavljaju va`ne faktore za odr`ivi razvoj,nemogu}e je uspe{no ih ostvarivati unu-tar zatvorenog nacionalnog kruga, a pro-cesi njihove reforme su nedovr{ivi. Profe-sor Univerziteta “Union“ u Beogradu, drBogoljub Milosavljevi} govorio je o dvapogre{na pristupa u prou~avanju bezbed-nosnih pojava. Prvo je bavljenje isklju~ivoformalnim aspektima bezbednosnihstruktura kakav je, na primer, organizaci-
7 TA^KA SUSRETA
“Nsfab!{b!tjhvsojkj!Cbmlbo“
oni aspekt. Njime se ve}ina na{ih stru~nja-ka prevashodno bavi, pa zato ud`benici ukojima se prou~ava dr`avna bezbednostobiluju prikazima inostranih obave{tajnihsistema, {to je ~esto i njihova jedina sadr-`ina. O funkcionalnim aspektima bezbed-nosti postoji veoma mali broj studija, a ione su skromnog obima. Pogotovo je evi-dentan nedostatak interdisciplinarnih is-tra`ivanja ili produbljenih sociolo{kih ipolitikolo{kih studija. Otud {iroko nera-zumevanje bezbednosnih pojava i njiho-ve sadr`inske dimenzije.
Profesor dr Vladimir Cvetkovi}, de-kan Fakulteta za bezbednost Univerzitetau Beogradu, predstavio je organizacijustudija u toj instituciji. On je najavio studij-ski program koji }e biti organizovan u sa-radnji sa Vojnom akademijom. Po tomplanu, koji bi trebalo da bude gotov do je-seni, pe{adijski oficiri bi se {kolovali uobe institucije i tako bi, pored vojnog, ste-kli i civilno obrazovanje. Zoran Jefti}, po-mo}nik ministra odbrane Srbije, rekao jeda reforma vojnog {kolstva i vojnogzdravstva predstavljaju dva velika izazovau okviru reforme sektora bezbednosti.Me|utim, on je istakao da se upravo uovim sektorima mogu na}i na{i kapacitetiza me|unarodnu saradnju, na osnovu ko-jih mo`emo pretendovati na ulogu regio-
nalnog centra. Jefti} je zaklju~io da je “naj-va`nije to {to je reforma po~ela i {to je onasada bespovratan proces“.
Nata{a Ristovi} iz Odeljenja za spro-vo|enje zakona u okviru Misije OEBS uSrbiji i Crnoj Gori predstavila je programrada te organizacije u sklopu reforme po-licije u Srbiji. Jedan od ciljeva je, kako jerekla, izmena zastarelih metoda rada iprevazi|enih nastavnih programa u poli-cijskom obrazovanju. OEBS podr`ava za-konske promene u ovoj oblasti i koordini-ra me|unarodnu pomo} reformi policije.
Konferencija “Sigurnija mre`a Balka-na” je prvi skup u Srbiji na kome su u~e-snici diskutovali o sada{njem stanju aka-demskih i neformalnih obrazovnih i istra-`iva~kih programa u oblasti bezbedno-snih studija na Zapadnom Balkanu. Za or-ganizatore je bilo razo~aravaju}e sazna-nje, ali i indikativan podatak da na kon-kurs nije prispeo nijedan rad iz Albanije iiz Bosne i Hercegovine. Mladi istra`iva~ikoji su predstavili svoje radove, kao i osta-li ~lanovi Beogradske {kole za studije bez-bednosti i Centra za civilno-vojne odnose,treba da doprinesu daljem umre`avanjuistra`iva~kih i obrazovnih centara u ovojnau~noj oblasti.
J. G.
TA^KA SUSRETA 8
U niverziteti imaju veoma zna~aj-nu ulogu u uspostavljanju i pro-
movisanju tolerancije i saradnje u Ju-goisto~noj Evropi, a saradnja dr`avaovog regiona }e se uspe{nije i potpu-nije odvijati unutar sistema kolektiv-ne bezbednosti kakav je NATO pakt.Ovo su neki od glavnih zaklju~akasesije “Univerzitet i bezbednost”,odr`ane u okviru konferencije “Prija-teljski susret studenata politi~kih na-uka”. Na ovom skupu, koji su organi-zovali Fakultet politi~kih znanostiUniverziteta u Zagrebu i Regionalnicentar za pomo} u sprovo|enju spo-razuma o kontroli naoru`anja i verifi-kaciji, odr`anom od 6. do 8. juna2006. godine u Zagrebu, u~estvovali
su studenti i profesori iz 11 zemalja. Druga tema konferencije bio je
“Zna~aj ~lanstva/u~lanjenja dr`avaJugoisto~ne Evrope u NATO”, a to-kom radionice “Pogled u budu}nostEvrope” studenti su formulisali svojavi|enja budu}nosti EU, njenog unu-tra{njeg ustrojstva i mesta koje onozauzima u me|unarodnim odnosi-ma. Tokom skupa u Zagrebu, istra`i-va~ Beogradske {kole za studije bez-bednosti (B[SB) Miljan Filimonovi}predstavio je rad Centra za civilno-vojne odnose, B[SB, kao i specijali-sti~ke studije globalne i nacionalnebezbednosti na Fakultetu politi~kihnauka u Beogradu.
M. F.
Vojwfs{jufu!j!cf{cfeoptu
9 TA^KA SUSRETA
Slovena~ko udru`enje za politi~ke na-uke, u okviru svojih redovnih aktiv-
nosti, organizuje godi{nju konferenciju“Slovena~ki dani politi~kih nauka”. Ovo-godi{nja konferencija, sedamnaesta poredu, odr`ana je u Portoro`u, u Sloveni-ji, od 29. do 31. maja 2006. godine, podnazivom “Slovenija u evropskom dru-{tvu znanja i razvoja”. U ovom zajedni-~kom okviru organizovan je i posebanokrugli sto pod nazivom “Obrazovanjeza bezbednost i mir”. On je okupio sveone koji se bave teorijom i praksomupravljanja ljudskim resursima u {irokojoblasti bezbednosti.
Za razliku od nekih drugih zemaljaEvrope, Slovenija nije imala problema sanedostatkom civilnih stru~njaka koji suse bavili odbranom, krajem osamdesetihi devedesetih godina 20. veka. Pre sve-ga, Slovenija je jo{ 1975. godine omogu-}ila civilno obrazovanje stru~njaka zaoblast odbrane na nivou univerziteta(program odbrambenih studija). Drugo,mnogi od dana{njih u~esnika u slove-na~kom sistemu odbrane stekli su isku-stvo u prethodnim vojnim strukturama,kao {to su Teritorijalna odbrana i Jugo-slovenska narodna armija. Tre}e, neki~lanovi ovog sistema bavili su se pitanji-ma bezbednosti i odbrane kroz razli~iteoblike aktivnosti u ovoj oblasti unutarnekada{njeg sistema op{tenarodne od-brane. Prema tome, uspostavljanje civil-ne strukture uprave u Ministarstvu od-brane posle 1991. godine nije bilo naro-~ito te`ak zadatak. Vi{e problema javilose prilikom uspostavljanja uniformnihkorpusa oficira i podoficira, s obziromna to da su regularne slovena~ke oru`a-ne snage tek bile formirane. U~esniciokruglog stola bili su pozvani da govoreo pozitivnim i negativnim iskustvima, osada{njim i budu}im potrebama, plano-vima, problemima, dilemama i izazovi-
ma, kao i o informisanju javnosti o pita-njima bezbednosti i mira.
Aktivni u~esnici okruglog stola bilisu: dva predstavnika odbrambenog si-stema Slovenije – Drago Bitenc, direktorBiroa za upravljanje ljudskim resursimau Ministarstvu odbrane Slovenije i bri-gadni general Alojz Jehart, magistar nau-ka iz General{taba Slovena~ke armije;mr Jasmina Gli{i} iz Centra za civilno-vojne odnose (Beograd); dr Milan Ja-zbec iz Ministarstva inostranih poslovaSlovenije, kao i dr Anton @abkar, dr Vin-ko Vegi~ i dr Uro{ Svete sa Fakultetadru{tvenih nauka Univerziteta u Ljublja-ni. Moderatori okruglog stola bili su drLjubica Jelu{i~ i dr Maja Garb sa Odsekaza odbrambene nauke Fakulteta dru-{tvenih nauka.
U~esnici okruglog stola su tokomrasprave pomenuli neke stvarne proble-me, zna~ajne rezultate i zanimljive ideje,~esto kriti~kog tona. Ljudi ne bi trebaloda idu u {kole da bi dobili diplome, ve}da bi stekli znanja, a obrazovanje bi tre-balo da bude investicija. Razvoj oficiratrebalo bi da se zasniva vi{e na (teorij-skom) obrazovanju, a manje na (prakti-~noj) obuci: naro~ito bi visoki oficiri tre-balo mnogo da pi{u i u~estvuju na me-|unarodnim konferencijama. Ukratko,trebalo bi da vi{e doprinose vojnoj nau-ci. Odluke o broju oficira koji }e u bu-du}nosti biti potrebni vojsci, kao i oobrazovanju koje bi oni trebalo da stek-nu (na vojnim akademijama i civilnim fa-kultetima) nije lako doneti. [to se ti~enevojnog osoblja, u diplomatiji je od ve-likog zna~aja to da ~lanovi i diplomat-skih i vojnih organizacija imaju dobroobrazovanje iz oblasti me|unarodnihodnosa, savremene diplomatije i me|u-narodnih organizacija. Bez takvih zna-nja, nove i male dr`ave ne mogu uspe-{no u~estvovati u me|unarodnoj sarad-
�”Pcsb{pwbokf!{b!cf{cfeoptu!j!njs!v!Tmpwfojkj”Nbkb!Hbsc
Policajac 21. veka u Srbiji trebalo bida ume i da mo`e da re{ava kon-
flikte, preuzme vo|stvo, re{ava proble-me, poznaje i po{tuje razli~itosti i ljud-ska prava. Navedena lista osobina re-zultat je funkcionalne analize radnihzadataka budu}e policije u Srbiji. Ciljove analize je definisanje rezultata kojibi trebalo da budu postignuti refor-mom policije i policijskog {kolstva.
Tranzicija srpskog dru{tva ne mo`ese odvijati bez reforme policije. Pre po-liti~kih promena 2000. godine policijau Srbiji slu`ila je kao sredstvo politike ibila je, u zna~ajnoj meri, militarizova-na. Da bi dru{tvo bilo promenjeno,neophodno je promeniti i one koji todru{tvo ~uvaju i koji raspola`u silom.Tokom 2001. godine eksperti OEBS iSaveta Evrope sa~inili su dva izve{tajau kojima su, pored pregleda stanja po-licije u Srbiji, dali i preporuke za preva-zila`enje njegovih nedostataka. U skla-du sa njihovim preporukama, sastav-ljen je tim eksperata koji su Ministar-
stvu unutra{njih poslova RS predlo`ilida proces reforme bude podeljen na 14oblasti. Za svaku oblast formirana jeposebna radna grupa, koja funkcioni{eu okviru Ministarstva, a sara|uje sa na-vedenim me|unarodnim organizacija-ma. Jedna od tih oblasti obuhvata i re-formu policijskog {kolstva. Reformaove oblasti veoma je va`na za celokup-nu reformu policije, jer je, pored hije-rarhije, organizacije i tehni~ke opre-mljenosti policije, neophodno izmenitii policijsku kulturu. Savremena policij-ska kultura, karakteristi~na za demo-kratska dru{tva, po~iva ne samo naznanjima i ve{tinama prilago|enim no-vim bezbednosnim izazovima, rizicimai pretnjama, ve} i na konceptu policij-skog servisa. To zna~i da bi savremenapolicija Srbije trebalo da bude u slu`bigra|ana i da sa njima ima otvoreniji od-nos koji bi se zasnivao na uzajamnojsaradnji. Policijske obrazovne instituci-je imaju klju~ni zna~aj prilikom formi-ranja mladih kadrova. Ukoliko oni bu-
TA^KA SUSRETA :
nji i konkurenciji. Nedostatak stru~njakakoji se bave bezbedno{}u, generalno,mo`e biti re{en i uz pomo} nevladinogsektora, kao {to je to slu~aj u Srbiji. Sta-vovi javnosti o op{tem obrazovanju uoblasti bezbednosti, mira i odbrane uSloveniji uslovljeni su ~injenicom da jevojska izgubila mogu}nost da obrazujeve}i deo mlade mu{ke populacije kadaje 2003. godine ukinuta vojna obaveza.Sa druge strane, konstatovano je da slo-vena~ka omladina pokazuje ve}e intere-sovanje za obrazovanje u oblasti bez-bednosti, odbrane i za{tite nego javnostuop{te, kao i da je vi{e zainteresovanaza informisanje o vojnim pitanjima i na-cionalnoj bezbednosti.
Moglo bi se re}i da je okrugli stoostvario svoj cilj i okupio prakti~are,nau~nike i zainteresovanu javnost iakose moglo o~ekivati da }e privu}i ve}upa`nju, kao i u~estvovanje eksperata.Naime, najbolji na~in za obrazovanje uoblasti bezbednosti i mira nije lako utvr-diti, pa sve sugestije i obja{njenja u tomsmislu mogu biti od pomo}i, jer odlukei mere koje se donose mogu imati zna-~ajne dugoro~ne posledice.
Autor je istra`iva~ na Fakultetudru{tvenih nauka, Univerzitet
u Ljubljani, Slovenija
Sfgpsnb!qpmjdjktlph!|lpmtuwb!v!TscjkjKfmfob!Qfuspwj~
du imali prilike da se obrazuju u insti-tucionalno i sadr`inski reformisaniminstitucijama i da steknu ne samo stru-~na znanja, ve} i da se informi{u o kor-pusu ljudskih prava i kulturnim razli~i-tostima, mo`e se o~ekivati da }e njiho-vim zapo{ljavanjem policija u Srbiji za-po~eti najdublji deo svoje reforme – re-formu policijske kulture.
Analiza stanja u policijskom {kol-stvu Srbije pokazala je da je ono neefi-kasno, nefunkcionalno i zastarelo. In-stitucije koje su zadr`ane iz prethod-nog, nedemokratskog perioda morajuse menjati. Pored toga, neophodno jenastavne planove i programe prilago-diti savremenim bezbednosnim izazo-vima, rizicima i pretnjama. Ovi nedo-staci ukazivali su na to da je reformipotrebno strate{ki pristupiti kako bi `e-ljene izmene bile obavljene na teme-ljan i sistematski na~in.
OPWJ!GBLVMUFU
Projekat), koji je predvi|en Strategijom,realizovan je po~etkom 2006. godine. Uradnoj verziji Projekta definisani su radniprofili policajaca. Na osnovu njih, odre-|eni su inicijalni nastavni programi za~etiri smera budu}eg Fakulteta policij-skih studija: Kriminalisti~ka policija, Kri-minalisti~ka tehnika, Uniformisana poli-cija i Nacionalna bezbednost.
TMBCB!TBSBEOKB!TB!DJWJMOJNESV\UWPN
Jedan od su{tinskih problema refor-me je i dalje nedostatak transparentnosti.Spisak predmeta objavljen na sajtovimaobrazovnih institucija jedina je javno do-stupna informacija o nastavnim progra-mima. Kurikulumi, biografije predava~a,bibliografija (bez kojih je ozbiljna analizanastavnih planova i programa prakti~nonemogu}a) nedostupne su gra|anstvu.To govori o zatvorenosti sistema policij-skog {kolstva, kao i o zatvorenosti siste-ma policije u Srbiji. Profesor dr BogoljubMilosavljevi} na regionalnoj konferenciji“Safer Balkans Network“ naveo je da jeova zatvorenost jedan od uzroka nedo-voljne razvijenosti policijskih studija. Ne-pristupa~nost dokumenata i nesprem-nost ljudi na ~elu policijskih obrazovnihinstitucija da pru`e istra`iva~ima vi{e po-dataka, govore o slo`enosti vansistem-skih istra`ivanja vezanih za policijsko{kolstvo. Osim smanjenog poverenjakoju takav stav mo`e izazvati me|upredstavnicima civilnog dru{tva, on imai lo{e posledice po nauku o policiji. “Na-uci je za razvoj potreban otvoren sistem,a u zatvorenim sistemima trebalo bi dase vr{e samo specifi~na primenjena istra-`ivanja stru~nog karaktera“, rekao jeprofesor Milosavljevi}.
Premda policija neke podatke ~uvaod o~iju javnosti, ~ini se da ni mediji nepokazuju preveliko interesovanje za re-formu policijskog {kolstva. Tekstovi udnevnim listovima prete`no se bave ak-tuelnim aferama, u koje su uklju~enipredstavnici policije i sudstva. O reformipolicijskog {kolstva govori se tek s vre-
mena na vreme, pri ~emu je i to ograni-~eno uglavnom na politi~ke izjave u ve-zi sa njom, institucionalne promene, kaoi na problem odnosa polova u policiji,dok ozbiljnije analize toka reforme i nje-nog sadr`aja, na`alost, izostaju.
Strategijom je predvi|eno da osnov-na policijska obuka po novom nastav-nom planu i programu po~ne u septem-bru 2006. godine u Sremskoj Kamenici,gde se do sada nalazila Srednja {kolaunutra{njih poslova. U Srednju {kolu je,dodu{e, upisana poslednja generacijau~enika pro{le {kolske 2005/2006. godi-ne, a odluka o njenom ga{enju jo{ uveknije doneta. Krajem juna ove godine Vla-da RS podnela je Skup{tini Predlog za-kona o prestanku va`enja zakona o Po-licijskoj akademiji. Usvajanje ovog Zako-na omogu}i}e dono{enje odluke o for-miranju Fakulteta policijskih studija iliKriminalisti~ko-policijske akademije (jo{nije postignuta saglasnost oko naziva). UProjektu je navedeno da }e, pre primeneinicijalnog nastavnog plana i programa,biti konsultovani donosioci odluka, ne-zavisni stru~njaci, zaposleni u obrazov-nim ustanovama policije, ali i sami stu-denti. U skladu sa eventualnim primed-bama, kurikulumi }e mo`da pretrpetinove izmene. Ovakav plan deluje ambi-ciozno, a do isteka roka ostalo je manjeod dva meseca. Budu}i da osnivanje no-vog fakulteta podrazumeva spajanje dvepostoje}e visoko{kolske ustanove, morase ra~unati i na eventualni otpor zapo-slenih koji strepe da }e izgubiti radnomesto. Ukoliko najavljene promene izo-stanu, Ministarstvo unutra{njih poslovaRS suo~i}e se sa «praznim hodom” uedukaciji i obuci budu}ih policajaca, ko-ji }e trajati najmanje godinu dana. To bizna~ilo da jo{ jedna generacija policaja-ca ne}e pro}i obuku za 21. vek i da }eume}e re{avanja problema ili po{tova-nje kulturnih razli~itosti ostati teme spo-radi~nih seminara ili stvar li~ne `elje po-jedinaca da se usavr{ava.
Autor je istra`iva~ u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti
TA^KA SUSRETA 22
Ako ”svaka dr`ava ima onakav krimi-nal kakav zaslu`uje“ (Dobrivoje
Radovanovi}, direktor Instituta za krimi-nolo{ka i sociolo{ka istra`ivanja),postavlja se pitanje kakav je to ondaorganizovani kriminal koji ”zaslu`uju”postkonfliktne dr`ave. Tako|e, postoji lineka specifi~nost takvog kriminala ikakve uvide omogu}uje slu~aj Srbije.Analiti~ari navode da je kriminal ovdeza~et krajem osamdesetih godinapro{log veka, {to dokazuje da su krimi-nalci bili dobro organizovani i pre rata.Balkanski ”ratovi devedesetih” samo suozna~ili po~etak mutacije njegovih formi.Sprega rata i kriminala stvorila je, kako senavodi u Beloj knjizi odbrane (sada ve}biv{e) Dr`avne zajednice Srbija i CrnaGora, u ozbiljnu i direktnu bezbednosnupretnju. Klju~na karakteristika ovogmetastaziranog problema je njegovapoliti~ka priroda. Neophodno je stogaprona}i politi~ko, a ne policijsko re{enje.U ovom tekstu poku{a}emo dadoka`emo ove hipoteze i proverimopretpostavku da je jedno od re{enjamogla biti lustracija do koje u Srbiji nijedo{lo. Sa dono{enjem Zakona o lustracijiprevi{e je odugovla~eno, a i onda kada jeusvojen, ovaj Zakon nije primenjivan.
Da bi organizovani kriminal mogaoda postoji, neophodno je da postoji vezaizme|u dr`ave i kriminalaca. To je, poosnovnoj definiciji, njegov klju~ni ele-ment. Me|utim, jo{ je dr Zoran \in|i}upozorio da u Srbiji nije dr`ava “imala“kriminal, ve} je kriminal “imao“ dr`avu.Pojednostavljeno re~eno, to zna~i da jenovcem od prljavih poslova punjen idr`avni bud`et, a ne samo “privatnid`epovi“. Dovoljno je indikativno to {to
se me|u poslanicima Narodne skup{tineSrbije 1992. godine nalazilo i lice saInterpolove poternice. Dok u ”obi~nim”zemljama kriminalci potkupljuju poli-ti~are na vlasti koferima punim novca ililuksuznim poklonima, u Srbiji su mafi-ja{i “~a{}avali“ politi~kim ubistvima. Uvreme vladavine Slobodana Milo{evi}a,u Srbiji je izvr{eno preko 500 ubistava isva su ostala nerasvetljena. PresudaVrhovnog suda Srbije, doneta 28. juna2006. godine povodom ubistva IvanaStamboli}a i poku{aja atentata na VukaDra{kovi}a, potvr|uje da je SlobodanMilo{evi} bio direktni nalogodavacMiloradu Ulemeku Legiji koji je organi-zovao “kriminalnu grupu (...) sa ciljemda vr{i ubistva“. Opstanak na vlasti uzpomo} organizovanih kriminalnihgrupa bio je u Srbiji recept za politi~kuvladavinu, a ovaj metod politi~ke borbenije potpuno nestao ni nakon ratnihsukoba. Ubistvo premijera \in|i}a jedokaz toga.
Nove nemire u javnosti izazvali suovog leta mafija{ki obra~uni na beograd-skim ulicama – 3. juna ubijen je ZoranVukojevi}, svedok-saradnik u procesukoji se vodi povodom ubistva premijeraZorana \in|i}a. Iste no}i ubijen je i pri-padnik Zemunskog klana Zoran Povi},koji je mogao da pru`i nove informacijeu ovom procesu, pod uslovom da je biouhap{en. Dr`ava deluje nemo}no. Pita-nje je za{to je to tako.
CF[!QSFLJEB!OB!WF[BNB
[estog oktobra 2000. godine Srbija sesuo~ila sa mnogobrojnim poslovimakoje je trebalo obaviti hitno i simultano.Od ”~etiri D“ – koji se ~esto navode kao
23 IZAZOVI, RIZICI, PRETNJE
Pshboj{pwboj!lsjnjobm;!tmv•bk!TscjkbKfmfob!Vojkbu
klju~ni ciljevi reforme policije: dekrimi-nalizacija, demilitarizacija, depolitizacija idecentralizacija – svi bi se, u razli~itomstepenu, mogli odnositi na ~itavodru{tvo. Uz {to br`e ekonomskereforme, trebalo je uspostaviti i pravnudr`avu, a Peti oktobar trebalo je daozna~i i po~etak kraja anomije. Pomi{ljenju mnogih analiti~ara, kao ivelikog broja gra|ana, reforme jedva dasu odmakle od po~etka. Drugi pak tvrdeda se i nije moglo i}i br`e.
Podseti}emo, vrlo kratko, na klju~neelemente istorijskog konteksta. U Srbijisu suvi{e ~esto pojmovi biznis i kriminalbili sinonimi. To su zna~enje imali svuda,~ak i na ulici gde je preprodavac {verco-vanih cigareta svakoga jutra otvarao svoj“mali kartonski butik“. U ilegalneposlove bili su uklju~eni naj{iri slojevistanovni{tva. U periodu od 1995. do2000. godine oko 270.000 ljudi ostalo jebez posla, a armiji nezaposlenihpriklju~io se i veliki broj izbeglica.Nezapam}ena inflacija i te{ka neza-poslenost izazvali su poreme}ajedru{tvenih vrednosti. Niko nije bio zain-teresovan za to da sivo tr`i{te bude eli-minisano. Ono je u ratu jedino moglo dazadovolji osnovne potrebe ljudi. Za tajminimum smanjenja socijalne napetostipla}ana je visoka cena: i robe i rizikazbog ilegalnog prometa, kao i tro{kovivezani za korupciju.
Organizovanim kriminalcima otvo-rene su ogromne mogu}nosti lakezarade. Dr`ava je stvarala parapolicijske iparavojne jedinice, regrutuju}i ljude kojisu se bavili kriminalom. U~estvovanje uratu predstavljalo je dvostruki dobitak zakriminalce: velike zarade i veze u vojsci ipoliciji, koje su bile dobra osnova zabudu}e poslove.
Zna~ajan je spisak ~injenica kojegovore o tome da mnoge od tih veza dodanas nisu prekinute, odnosno da nema
dokaza da jesu. Najupadljivija je,svakako, ~injenica da najtra`eniji srpskibegunac optu`en za ratne zlo~ine jo{uvek nije isporu~en Ha{kom tribunalu.To je neizostavna tema razgovora me|ustranim politi~arima, doma}im opozi-cionarima i u svim medijima. Me|utim,pa`nji ~esto izmi~e to da izostanak lust-racije ne treba tuma~iti kao sitan, politi~kiproblem i nu`nu specifi~nost tranzicije“na srpski na~in“. Naravno, to {to ni~ijidosijei nisu otvoreni, predstavlja {iriproblem, jer je put ka dru{tvenoj sceni idalje svima otvoren. Ovo je jo{ zna~ajni-je u kontekstu daljeg ja~anja organizo-vanog kriminala, jer bosovi koji su se uratu finansijski obezbedili i oni koji su sanjima sara|ivali mogu sada da pretendu-ju i na socijalno prihvatljive uloge.[tavi{e, ako to po`ele, mogu da „merka-ju“ i politi~ku karijeru.
J[PTUBOBL!MVTUSBDJKF;WJ\FTUSVLF!QPTMFEJDF
Najva`nija bezbednosna posledicaizostanka lustracije jeste ta {to na funkci-jama koje su klju~ne za borbu protivorganizovanog kriminala mogu ostati i“nelustrirani“. Zato je bilo mogu}e daRade Markovi}, sada osu|en za poma-ganje u politi~kim ubistvima, ostane napolo`aju na~elnika Resora dr`avnebezbednosti mesecima nakon politi~kihpromena 2000. godine. Neboj{a Pav-kovi} je, uz neubedljiva obja{njenjanovih vlasti, skoro godinu i po dana (dojuna 2002. godine), zadr`ao poziciju {efaGeneral{taba VSCG. Za Srbiju je mo`da iva`nije to {to je Pavkovi} nalo`io davojni helikopter „izvu~e“ atentatorskujedinicu iz Budve 2000. godine. Moramopomenuti i Acu Tomi}a, Milo{evi}evoggenerala bez {kole, koga je 16. jula 2001.godine jugoslovenski predsednik, adanas srpski premijer, unapredio una~elnika tada{nje Uprave bezbednosti
IZAZOVI, RIZICI, PRETNJE 24
General{taba Vojske Jugoslavije. RadeBulatovi}, ~ovek u ~ijoj se kontroverznojbiografiji isti~e podatak da je bio savetnikza bezbednost Vojislava Ko{tunice,postavljen je 2004. godine za {efaBezbednosno-informativne agencijeSrbije. Na ovo mesto do{ao je posle“politi~kog hap{enja“ tokom akcijeSablja, kako je to nazivao predsednikDemokratske stranke Srbije. Sve navede-no dopunjava ~injenica da su svi akteriove policijske akcije, organizovanenakon ubistva premijera \in|i}a, otpu-{teni ili preme{teni. Nasuprot tome,osumnji~eni za ovo ubistvo izjavili su da“imaju poverenja u vlast“ i predali su seorganima gonjenja.
U dr`avi u kojoj, prema istra`ivanjuCentra za civilno-vojne odnose, samo13,5 odsto gra|ana veruje u pravosu|e, akriminalci svoju veru iskazuju tako {todolaze “na noge“ svojim progoniteljima,ne{to ozbiljno nije u redu. Da u postkonf-liktnoj, tranzicionoj Srbiji nema pravnogporetka, a jo{ manje ima bezbednosneefikasnosti, dokazuje i nedavna izjavaRadeta Bulatovi}a. U intervjuu listu“Ve~ernje novosti“, datom u junu ovegodine, on je rekao da BIA “sigurno zna“gde se Mladi} skrivao do prole}a 2003.godine i da raspola`e podacima o nje-govom kretanju do decembra pro{legodine. Najslikovitiji komentar koji jedao jedan gra|anin objavljen je naForumu B92: “A u januaru 2009. }e znatigde je bio u junu 2006. Odli~no radeposao samo su malko sporiji nego {to bitrebalo. Ali mo`da }e 2015. na osnovurekonstrukcije njegovog kretanja izme|u2002. i 2012. mo}i da izvuku nekezakonitosti i na osnovu toga pretpostavegde se mogao kretati u periodu2013–2015.“
Dok se reforma sektora bezbednostiizvodi “pu`evim korakom“, a u policiji“natenane“ pripremaju strate{ke mere
neke budu}e reforme, u Srbiji se ubrzanorazvija organizovani kriminal “poslednjegeneracije“.
Stroga hijerarhija mafija{kih organi-zacija u stilu cosa nostre zamenjena jedanas strukturom mre`nog tipa, u kojojje povezanost mafija{kih organizacijamnogo manje vidljiva. Gde god seuspostavi transnacionalna kriminalnasaradnja, igra se i na kartu razlika u na-cionalnim zakonodavstvima. Elasti~nostobezbe|uje mre`i opstanak u slu~aju dajedan njen deo bude uni{ten. Ono {to jeza srpske uslove mo`da i najzna~ajnije jeto da je stepen pokretljivosti ovih opas-nih grupa izuzetno visok. One lako selesvoje aktivnosti iz oblasti u oblast, be`e}iod rizika da budu gonjene i orijenti{u}ise ka profitabilnijim poslovima. Pri tome,i samo smanjenje rizika da }e bitigonjene, grupama donosi profit, jer setako {tedi na korupciji i ostavlja manja“amortizaciona” zaliha za slu~aj bekstva.
LSJNJOBM“QPTMFEOKF!HFOFSBDJKF�“Biznis sa oru`jem pokazao je da
organizovani kriminal u Srbiji ima sveuslove da se razvija u XXI veku. Velikapotra`nja robe za vreme embargadonosila je, svojevremeno, ogromnezarade «lovcima u mutnom” na svimzara}enim stranama, koji su uspe{nokr{ili petogodi{nju zabranu prometa.Kako i ne bi, kad su radili u ime i zara~un dr`ave. Razne tehnike, kao {to suizdavanje la`ne potvrde o krajnjem koris-niku koja glasi na obli`nju dr`avu, ~ist{verc ili obele`avanje vi{e komada oru`jaistim serijskim brojem, od kojih jedno idena legalno a drugo na ilegalno tr`i{te,ostavili su turoban bezbednosni skor –pet ilegalnih cevi na jednu legalnu, kaosada{nji prosek za prostor biv{eJugoslovije. Zavr{etak sukoba doneo jelaki zaokret i osve`enje kriminalnoj
25 IZAZOVI, RIZICI, PRETNJE
poslovnoj agendi. Balkanska ruta drogeponovo je uspostavljena, ali su zadr`ani ialternativni pravci, kojima je albanskamafija zaobilazila podru~ja zahva}enaratom. Veruje se da je od 2001. godinetrgovina ljudima i drogom potisnulatrgovinu oru`jem. U zvani~nim statistika-ma policije u Srbiji, mnogo vi{e prostorazauzimaju podaci o zapleni narkotika,nego o zapleni oru`ja i municije. Premaposlednjem izve{taju MUP Srbije, policijaje za samo {est meseci zaplenila vi{e od460 kilograma narkotika, pa mo`emoopravdano pretpostaviti da je trgovinadrogom ponovo zauzela prvo mesto nalisti nelegalne trgovine. [verc oru`ja, saBalkana u Gazu i Irak, ostaje trenutno usenci, a zabrinjavaju}i su nagove{taji otome da se velike koli~ine oru`ja kriju utajnim skladi{tima, u nestabilnim gra-ni~nim podru~jima uz Albaniju i Ma-kedoniju.
QSBOKF!OPWDBJ!CJPHSBGJKB
Solidna pokretljivost srpskog organi-zovanog kriminala konstatovana je i uIzve{taju Komisije za ispitivanje sistemaobezbe|enja predsednika Vlade Repu-blike Srbije dr Zorana \in|i}a. U njemuje navedeno da je “jedna od kriminalnihdelatnosti grupe (misli se na Zemunskiklan, primedba J. U.) i oduzimanjemotornih vozila i vra}anje vozila zanovac“, a da je “krajem 2000. godine ipo~etkom 2001. delatnost grupe preraslau otmice ljudi i pu{tanje za milionenema~kih maraka“.
Mogu}nost da svoj kapital i aktivno-sti prenesu u legalne poslove pru`ena jesrpskim kriminalcima zahvaljuju}i tome{to je izostala lustracija. Upravo time seSrbija uklapa u savremeni, a poraznitrend me{anja “bele“ i “crne“ zone legal-nih i ilegalnih tokova novca.
Strategijom obuzdavanja organizo-vanog kriminala u postkonfliktnoj Srbiji
moralo bi da bude obezbe|eno istrate{ko udru`ivanje svih komponentisektora bezbednosti, uz njihovo hitnostavljanje pod demokratsku civilnu kon-trolu. Organizovani kriminal je tolikooja~ao da “obi~ne“ represivne mere poli-cije (akcija “Sablja“) mogu biti tek “prvapomo}“ u njegovom spre~avanju. Nakonperioda u kome je dr`ava stajala izabiznisa u podzemlju, mafija se prili~noosamostalila i ima procena da sadadr`avi ostavlja samo mrvice. Pored toga,kriminalci su o~ito stekli imunitet protivkoga dr`avni organi, koji bi trebalo dabudu nadle`ni za njegovo suzbijanje,slabo deluju.
^esto se danas ~uje kako su policajciili sudije neefikasni i korumpirani. Utome sigurno ima dosta istine. Me|utim,klju~ni problem nipo{to nije u korumpi-ranom pojedincu, ve} u sistemskim pro-pustima i nedostatku politi~ke volje daoni budu otklonjeni. Za nedavnu likvi-daciju svedoka-saradnika u procesu kojise vodi povodom ubistva srpskog premi-jera \in|i}a kriv je, delom, lo{ Zakon oza{titi svedoka. U ovoj situaciji je,me|utim, potpuna nezainteresovanostdr`ave za bezbednost klju~nog svedokabila od presudnog zna~aja. Neza-interesovanost se naro~ito ogleda uprevi|anju ~injenice da je pravni osnovza njegovu za{titu mogao biti prona|enu drugim propisima. Najtragi~nije je {tosu, po mi{ljenju kriminologa, ovda{njipripadnici klanova uz “pranje novca“oprali i svoje kriminalne biografije ipostali deo dru{tvene elite, koji se sadabavi legalnim poslovima ili ~ak nalazi narukovode}im polo`ajima. Odsustvo lus-tracije je, verujemo, bio jedan od klju~nihfaktora da savr{en zlo~in, ipak, budemogu}. Tako to izgleda danas u Srbiji.^ini se da dr`ava jo{ nije dobila “svoj“kriminal, ve} da kriminal jo{ uvek imadr`avu.
Autor je istra`iva~ u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti
IZAZOVI, RIZICI, PRETNJE 26
Brana je pukla”, rekao je Bernard Tre-inor, biv{i general ameri~ke vojske.
Bujicu re~i ~ine kritike upu}ene Donal-du Ramsfeldu, ~iju smenu je u martu iaprilu ove godine javno zatra`io niz biv-{ih generala ameri~ke vojske. Generalitvrde da je sekretar za odbranu nekomp-etentan i arogantan, kao i da ne po{tu-je vojsku i njene najvi{e predstavnike.Jedan od njih, Entoni Zini ka`e da jeRamsfeld odbio da u obzir uzme re-zultat desetogodi{njeg planiranjaameri~kih vojnih stratega o mogu}no-stima efektivne okupacije Iraka. On,tako|e, navodi da je Ramsfeld uveovojsku u rat, a da pri tome nije imaospremnu izlaznu strategiju.
Vest o kritikama eksgenerala bila je,tokom marta i aprila, vode}a u ameri~k-im medijima. U tekstu objavljenom uNjujork Tajmsu 19. marta penzionisanigeneral Pol Iton kritikovao je na~in nakoji Ramsfeld vodi rat u Iraku i zatra`ionjegovu smenu. Njegovim kritikama se,u TV intervjuu koji je dao 2. aprila, pri-dru`io i Entoni Zini, a do kraja aprila kri-tiku su uputila jo{ ~etvorica penzionisa-nih generala. U tekstovima objavljenimnakon otvaranja ovog slu~aja, nekolikoameri~kih stru~njaka ukazalo je na pita-nja koja se odnose na civilno-vojne od-nose u SAD, a koja su pokrenuta nakonpropusta napravljenih u ratu u Iraku.
Slu~aj “pobune protiv Ramsfelda”ponovo je ukazao na te{ko}e koje se jav-ljaju prilikom poku{aja preciznog odre-|ivanja nadle`nosti izme|u civila i gene-rala prilikom upravljanja i komandova-nja vojskom. Neme{anje jednih u poslo-ve drugih je jedan od klju~nih principamodernog koncepta demokratske civil-ne kontrole oru`anih snaga. Ona, nai-me, podrazumeva niz principa, mehani-zama i procedura koje, najjednostavnijere~eno, stavljaju oru`ane snage pod
kontrolu demokratski izabranih vlasti.Naj~e{}e se isti~e samo jedan cilj – “dr`a-nje oficira podalje od politike”. Me|u-tim, za civilnu kontrolu va`no je i to dacivilne vlasti po{tuju profesionalnu auto-nomiju oficira.
DJWJMOJ!JMJ!WPKOJ!QPTMPWJ@
U Americi su dr`avnici i generali jo{od gra|anskog rata prelazili tanku linijukoja razgrani~ava oblasti politike odoblasti vojske. Istori~ari naro~ito isti~uslu~aj generala Daglasa Makartura koji jekritikovao politiku Bele ku}e. On jepredlagao da ratne operacije u Korej-skom ratu budu pro{irene tako {to }eSAD napasti Kinu. Predsednik Trumanje odbacio njegov predlog i smenio ga.Jo{ jedan primer me{anja generala u po-litiku predstavlja i to {to je Kolin Paueljavno izneo svoje neslaganje sa predlo-gom ograni~ene intervencije ameri~kevojske u BiH 1992. godine. Me|utim, ipoliti~ari su umeli da se oglu{e o zahte-ve koji su dolazili iz vojnih krugova.Smatra se da je Les Aspen izgubio pozi-ciju ministra odbrane zato {to tokom ra-ta u Somaliji nije odobrio zahtev da bu-du poslati tenkovi i oklopna vozila. Ova-kvi doga|aji ukazuju na to da popularniprincip ameri~ke vojske “nemoj da pita{i nemoj da pri~a{” (“don’t ask, don’t tell”)predstavlja rezultat nestabilnog kompro-misa. Slo`eno pitanje odvajanja civilnih ivojnih poslova dodatno je zakompliko-vano nakon zavr{etka Hladnog rata. To-me su doprineli mnogi faktori kao {tosu: promena prirode pretnji, promenana~ina upotrebe vojske, kao i nova ulo-ga vojske u 21. veku.
U svetlu svih ovih promena, ~ini seda je izvestan broj primedbi koje eksge-nerali upu}uju Ramsfeldu isklju~ivo voj-no-stru~nog karaktera. Jo{ u februaru
29 OBALE ATLANTIKA
Efnplsbutlb!“qpcvob” qspujw!Sbntgfmeb@!Njmkbo!Gjmjnpopwj~
2003. godine Erik [inseki, tada{nji na~el-nik {taba ameri~ke vojske, tvrdio je predKomitetom za oru`ane snage Senata daSAD ne raspola`u dovoljnim brojem voj-nika za efektivnu okupaciju Iraka. To jekasnije potvr|eno i u planu Entoni Zini-ja, na~elnika ameri~ke centralne koman-de vojske, prema kome je potrebno380.000 vojnika da se Irak “zaklju~a ikontroli{e”. Do sli~nih cifara do{li su usvojim analizama i stru~njaci korporacijeRAND i Saveta za nacionalnu bezbed-nost. Me|utim, Ramsfeld je, pozivaju}ise na uspeh postignut u Avganistanu,tra`io manji broj trupa koje se lak{e i br-`e mogu anga`ovati. Pregovori koje jevodio sa visokim oficirima o broju vojni-ka neophodnim za otpo~injanje operaci-ja izgledali su, po re~ima Majkla Gordo-na, “kao harmonika, stalno razvla~eninapred i nazad”. Kao {to je poznato, in-vazija na Irak bila je zapo~eta sa oko120.000 vojnika. Eksgeneral Pol Iton da-nas to navodi kao dokaz Ramsfeldove“strate{ke, operati~ke i takti~ke nekom-petencije”. ^ini se da je ovo primer“asertivne kontrole” (Piter Fiver), a nedemokratske civilne kontrole oru`anihsnaga. Fiver pojmom “asertivne kontro-le” ozna~ava direktno me{anje civila uvojne poslove.
Drugi argument eksgenerala mo`ese, ve} du`e vreme, ~uti i u analiti~kimkrugovima. On se odnosi na ~injenicuda su civilne vlasti propustile da preci-zno defini{u ulogu vojske u ratu u Iraku.Da podsetimo, kao neposredni povodza rat isticana je ~injenica da Irak pose-duje oru`je za masovno uni{tenje. Drugipovod je navodno bila povezanost Sa-dama Huseina sa Al Kaidom. Ni iz jed-nog, ni iz drugog proklamovanog povo-da nije se moglo zaklju~iti da }e vojskaimati ulogu da okupira Irak. Jo{ manjesu se marinci mogli nadati da }e im uopisu posla biti “izgradnja nacije”. Zatoje, ve} u novembru 2003. godine, Ziniupozoravao da snage SAD nisu obu~eneda se bave ovim zadatkom. Te{ko je za-misliti da bi vojni profesionalci, u situaci-ji kada im nisu dobro poznati kona~ni ci-
ljevi koje treba da ostvare, mogli dobroda obave svoj posao.
Iako ne poku{avamo da ih opravda-mo, smatramo da ameri~ki penzionisanigenerali, kritikama koje smo do sada na-veli, ipak nisu prekr{ili princip demo-kratske civilne kontrole oru`anih snaga.Me|utim, “`ito” nije bilo bez “kukolja”.Oficiri su izjavljivali da treba “po~istiti”Ramsfelda i njegove saradnike (gen.Rigs), da Ramsfeld “nosi preveliki teretpro{losti” (gen. Svonak) i da bi “trebaloda ide u penziju” (gen. Zini). Najdirekt-nije se u poslove politi~ara ume{ao biv{igeneral Gregori Njubold, koji je u autor-skom tekstu objavljenom u magazinuTajm pozvao aktivne oficire “da izrazesvoje gledi{te i postaraju se da ih pred-sednik jasno ~uje”. On je, za razliku odostalih, kritikovao i samu odluku da bu-de zapo~et rat u Iraku, {to je politi~kigest par exellance. Njubold se, dodu{e,pri tome poziva na argument bezbedno-sne politike i ka`e da je “prava pretnja AlKaida”, dok je Irak “periferna stvar”. Me-|utim, bezbednosna politika je i daljepolitika, a Njubold ne okleva da otvori“Pandorinu kutiju civilno-vojnih odno-sa” izjavom da oficir treba da bude loja-lan ustavu, a ne politi~arima. Sve ove iz-jave imaju nedvosmisleno politi~ki ka-rakter i njima su biv{i oficiri potpunoprekora~ili granicu svoje struke.
KBWOPTU!QJUB-!LPOHSFT!^VUJ
Javnosti za sada nisu ponu|eni jasniodgovori na mnoga pitanja koja su otvo-rena ovim slu~ajem. ^ak se ni analiti~arine sla`u u tome {ta sme ili ne sme da ka-`e oficir od trenutka kad ode u penziju,kao ni u tome da li on mo`e davati jav-ne izjave. U vode}im ameri~kim mediji-ma pojavljuju se kontroverzne ocene, alije njihova zasluga u tome {to su omogu-}ili javnosti da ima uvid u ove probleme.Me|utim, klju~ni princip funkcionisanjademokratske civilne kontrole je parla-mentarni nadzor. Upadljivo je da Kon-gres SAD do danas }uti i da nije oformionikakvu komisiju koja bi eventualno is-
OBALE ATLANTIKA 2:
pitala slu~aj. Neke kritike koje su izneligenerali nije lako svrstati ni u “legitimne”ni u “nelegitimne” i o njima bi sud mo-rao da donese neki vi{i autoritet. Posta-vlja se pitanje da li je mogu}e prenebreg-nuti protest generala u vezi sa tim {toSAD nisu oformile koaliciju sa tradicio-nalnim saveznicima kada se zna da biameri~ke trupe time mogle biti dovoljnoosna`ene da mogu ostvariti vojni~ki cilj.Tako|e, da li je Njubold za{ao direktnou oblast spoljne politike time {to je Pen-tagonu i Beloj ku}i zamerio da su se otu-|ili od saveznika ili je ova kritika izrazopravdanog vojni~kog gneva.
Posle napada Al Kaide na Njujork iVa{ington, progla{enja svetskog rataprotiv terorizma i unilateralnog delova-nja, kao i nakon usvajanja preemptivne
doktrine, civilno-vojni odnosi u SAD po-staju sve komplikovaniji. SjedinjenimDr`avama predstoji suo~avanje sa izazo-vom definisanja procedura i instrumena-ta koji }e spre~iti izvr{nu vlast da, supro-tno uzusima vojne struke, lo{e upotre-bljava ili zloupotrebljava vojsku. To jepogotovo va`no kada na umu imamovojnu mo} SAD. Amerika pretenduje nato da bude uzor “novim demokratija-ma”, koje se nalaze usred procesa refor-me sektora bezbednosti u skladu sa de-mokratskim na~elima. Zato na novoo-tvorena pitanja o demokratskoj civilnojkontroli oru`anih snaga odgovore moradati najvi{i organ demokratski izabranevlasti – parlament.
Autor je istra`iva~ u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti
31 BALKANSKE TEME
Centar za civilno-vojne odnose, u sa-radnji sa @enevskim centrom za de-
mokratsku kontrolu oru`anih snaga, pri-premio je Model zakona o privatnoj de-latnosti obezbe|enja. Ovde je dat osvrtna osnovne motive kojima se Centar zacivilno-vojne odnose rukovodio pristu-paju}i ovom poslu, a zatim i na osnovnare{enja sadr`ana u pripremljenom mode-lu. Ovaj osvrt saop{ten je prilikom pro-mocije navedenog modela, na konferen-ciji za {tampu u Centru za civilno-vojneodnose, 20. maja 2006. godine.
NPUJWJ
BALKANSKE TEME 32
uprkos tome {to ljudi u privatnomsektoru obezbe|enja nose kratke iduge cevi i bave se prislu{kivanjem,nadzorom i pra}enjem lica.
• Ne postoji nikakav sistem provere,obuke i licenciranja radnika u nave-denom sektoru.
• Ne zna se ko i kako vr{i kontrolu nji-hovog rada.
• Evidentne su veze izme|u pojedinihpoliti~kih partija i privatnih kompani-ja ljudi bliskih politi~kim partijama ikompanija koje se bave privatnimopezbe|enjem. Sumnja se da postojimogu}nost uticaja politi~kih partijana kompanije za privatno obezbe|e-nje, kao i mogu}nost veza ovih dru-gih sa organizovanim kriminalnimgrupama.
• U privatnim kompanijama za obez-be|enje ima dosta biv{ih pripadnikapolicije i slu`bi bezbednosti, {toomogu}uje neprincipijelne veze, ne-kontrolisanu razmenu podataka ieventualne obostrane zloupotrebe.
• Kada se sve navedeno zna, zapanju-ju}e deluje ~injenica da u Srbiji nepostoji ~ak ni zakonski predlog oure|ivanju rada privatnih kompanijaza obezbe|enje i kontrole dr`avenad njihovim radom. Do sada je po-stojao samo jedan takav predlog Mi-nistarstva unutra{njih poslova, koji jesada star ~etiri godine i koji jo{ nijestigao do Vlade. To je i bio klju~nimotiv za nastanak ovog Modela kojiCentar za civilno-vojne odnose nudiVladi.
PLWJS!J!PTOPWOF!JEFKF!V!NPEFMV
Ve}i deo doma}e i strane stru~nejavnosti smatrao je da je Hrvatska
uspe{no obavila reformu sektora bez-bednosti “prve generacije“, te da jeZakonom o sigurnosnim slu`bamadonetom 2002. godine zaokru`ennjen bezbednosno-obave{tajni sistem.Iako je pohvaljena za uspe{nu refor-mu sektora bezbednosti “prve genera-cije“, Hrvatska je promenila zakonskuregulativu kojom je regulisan rad slu-`bi bezbednosti. Naime, na sedniciodr`anoj 30. juna ove godine Sabor jeusvojio Vladin Kona~ni prijedlog Za-kona o sigurnosno-obavje{tajnom su-stavu Republike Hrvatske.
Osnovni motiv za pisanje novogzakona bila je, kako je na vi{e mesta uobrazlo`enju istaknuto, `elja predla-ga~a da bude pove}ana efikasnostbezbednosnih slu`bi. Me|utim, u Pri-jedlog je uklju~en i niz odredbi kojezadiru u polje neprikosnovenih ljud-skih sloboda i ote`avaju efikasnu de-mokratsku civilnu kontrolu ovih slu-`bi. Sabor nije registrovao takve manj-kavosti, pa je “prvo ~itanje“ pro{lo bezrasprave. Po prvom susretu sa sudomjavnosti, Vladin Prijedlog zakona iza-zvao je `estoke kritike (vidi okvir).Vlada je, zatim, uva`ila neke zamerkekoje su izneli akteri civilnog dru{tva i,izme|u dva ~itanja, doradila tekst. Na-kon toga, on je u formi Kona~nog pri-jedloga Zakona poslat (25. maja) Sa-boru na usvajanje, da bi, uz nekolikoamandmana, bio usvojen 30. juna.
Analizira}emo neke od klju~nihodredbi Kona~nog prijedloga, tj.usvojenog Zakona porede}i ga sa Pri-
jedlogom Vlade (pre prvog ~itanja).Uporedi}emo ih, tako|e, sa odredba-ma do sada va`e}eg Zakona. Tako }e-mo na slede}im stranicama analiziratipropisane organizacione promene,na~in dono{enja pravilnika slu`bi, teovla{}enja Vije}a za gra|anski nadzor,kao i na~in na koji se odobravaju me-re prikupljanja podataka.
PSHBOJ[BDJPOF!QSPNFOF
Prva promena koja je bila predvi-|ena Prijedlogom zakona, a koja nijeni menjana tokom legislativne proce-dure, organizacione je prirode. Za raz-liku od Zakona iz 2002. godine, kojimsu ustanovljene tri slu`be – Obavje-{tajna agencija (OA), Protuobavje{taj-na agencija (POA) i Vojna sigurnosnaagencija (VSA), novim Zakonom }ebiti ustanovljene samo dve – Sigurno-sno-obavje{tajna agencija (SOA) iVojnosigurnosno-obavje{tajna agen-cija (VSOA), (~lan 1). Dakle, dve civil-ne slu`be objedinjene su u jednu(SOA), a “stara-nova” vojna slu`baVSOA nastaje uvo|enjem jo{ jednefunkcije – obave{tajne delatnosti – udelokrug rada dosada{nje VSA. Dru-gim re~ima, obave{tajna i kontraoba-ve{tajna delatnost koncentrisane su usvakoj od agencija, kako u civilnoj ta-ko i u vojnoj.
Predlaga~ smatra da }e novim or-ganizacionim re{enjem pove}ati efi-kasnost agencija i da }e biti otklonjeniproblemi u radu, uo~eni u proteklomperiodu. U obrazlo`enju Zakona je,recimo, navedeno da je slaba koordi-
33 BALKANSKE TEME
Qspnfof!v!cf{cfeoptop.pcbwf|ubkopntjtufnv!IswbutlfQsfesbh!Qfuspwj~
nacija slu`bi u pra}enju lica osumnji-~enih za kriminalnu delatnost predsta-vljala problem. Recimo, u slu~aju kadaosumnji~eno lice napusti zemlju, onovi{e nije u nadle`nosti POA, ve} prela-zi u nadle`nost OA. Osnovano je pret-postaviti da se i slu`be bezbednosti ustabilnim, demokratskim zemljamasuo~avaju sa sli~nim te{ko}ama. Me-|utim, oni se ne odlu~uju da objedineobave{tajnu i kontraobave{tajnu de-latnost u jednu agenciju (na primer,
MI5 i MI6). Uz uva`avanje argumena-ta predlaga~a, mo`e se postaviti pita-nje da li }e i u kojoj meri }e ovo re{e-nje uticati na demokratsku kontrolutajnih slu`bi. Jer, kako isti~u istra`iva-~i Centra za demokratsku kontroluoru`anih snaga iz @eneve u svojoj pu-blikaciji „Parlamentarni nadzor bez-bednosnog sektora“ (2003), “struktu-
ralno sredstvo kontrolisanja obave-{tajnog rada jeste izbegavanje mono-polisanja obave{tajne funkcije u ruka-ma jedne organizacije ili slu`be.Umno`avanje razli~itih obave{tajnihorganizacija, koje mogu da odgovara-ju razli~itim strukturama poput oru`a-nih snaga i policije ili upotrebi u ze-mlji i inostranstvu, mo`e da bude ma-nje efikasno i da podsti~e birokratskukonkurenciju, ali se u na~elu smatrapodlo`nijom demokratskoj kontroli.”
Ostaje da se vidi kako }e ovakvore{enje funkcionisati u praksi, tj. kako}e biti ure|ene obave{tajna i kontra-obave{tajna delatnost u okviru jedneagencije. Novousvojeni Zakon, u ~la-nu 62, propisuje da vlada, uz pret-hodnu saglasnost predsednika, ured-bom ure|uje unutra{nje ustrojstvo, tj.organizacione celine, kao i njihov de-
BALKANSKE TEME 34
Vtqf|bo!qsjujtbl!djwjmoph!esv|uwbU organizaciji Centra za mirovne studije odr`an je okrugli sto (23. maja
2006. godine, u Zagrebu), na kome su razmotreni glavni nedostaci ovakvogzakona. Cilj je bio da, pre upu}ivanja Kona~nog prijedloga na usvajanje, bu-de izvr{en pritisak na vlast da izmeni odredbe kojima se ograni~avaju Usta-vom zagarantovana prava gra|ana. Osim Centra za mirovne studije, protivPrijedloga zakona protestovalo je i niz drugih gra|anskih udru`enja, izme|ukojih i Forum za civilno dru{tvo, GONG, Grupa za `enska ljudska pravaB.a.B.e, Srpski demokratski forum itd.
U izjavi za list “Bezbednost Zapadnog Balkana“ Tin Gazivoda, ocenio jeulogu koju akteri civilnog sektora imaju u promeni i pobolj{anju Zakona naslede}i na~in: “Smatram da je vrlo mali broj osoba i organizacija u~inio doi-sta puno (...) U zadnjoj fazi, Centar za mirovne studije, HHO, te u manjoj mje-ri GONG i Amnesty Intrenational uspjeli su se izboriti za uvr{tenje nekihklju~nih odredbi vezano za podru~je ljudskih prava, te civilni nadzor.“ TinGazivoda je ~lan Vije}a za gra|anski nadzor sigurnosno-obavje{tajnih agen-cija, a na tu poziciju nominovali su ga Centar za mirovne studije i Hrvatskihelsin{ki odbor. Tako|e, on je predsednik i radne grupe Vije}a za zakono-davne izmjene. Po njegovom mi{ljenju, “Vlada je u zadnji tren shvatila da Vi-je}e za gra|anski nadzor mo`e samo pomo}i u izgradnji povjerenja gra|anau sustav, te da }e to ~ini i onda kada identificira odre|ene probleme u raduslu`bi”.
lokrug rada. Tek nakon dono{enjauredbe, mo}i }emo doneti pouzdanijezaklju~ke.
Zakon predvi|a i dono{enje pra-vilnika o “unutarnjem redu” i “na~inusigurnosno-obavje{tajnog postupanja”agencija, a koji }e se zasnivati na pret-hodno donetoj uredbi o unutra{njemustrojstvu agencija. Zakonodavac jepropisao da javnost nema uvid u pra-vilnike. Oni su „klasificirani i ne obja-vljuju se“ (~l. 63, st. 3 i ~l. 64, st. 3). Iovo re{enje ostalo je u Prijedlogu i na-kon prvog ~itanja, te je kao takvo une-to i u Zakon. Kada je u pitanju postu-pak dono{enja pravilnika, prvo re{e-nje je ovo ovla{}enje davalo direktoruagencije (SOA), tj. ministru odbrane(VSOA). Po drugom, koje je i usvoje-no, direktor SOA }e morati da obezbe-di i saglasnost predstojnika Ureda Vi-je}a za nacionalnu sigurnost (UVNS),prema ~l. 63, st. 2 i ~l. 64, st. 2. Oprav-dano je postaviti pitanje o tome ko ikako mo`e da zatra`i proveru ustav-nosti i zakonitosti ovih tajnih akata.Odnosno, o tome kakve posledicemogu nastati njihovom primenom, naprimer u eventualnom kr{enju ljud-skih prava, kako pripadnika slu`bi, ta-ko i onih koji }e se na}i u zahvatu nji-hovog rada. Dileme su samo delimi-~no otklonjene time {to direktor agen-cije nije vi{e jedini odgovoran za do-no{enje pravilnika. Ipak, ~ini nam seda su re{enja Zakona iz 2002. godinebila bolja. Po njemu (~l. 40, st. 2), pra-vilnike o unutra{njem redu donosiVlada na predlog i uz saglasnost pred-sednika Republike (za OA i POA napredlog direktora agencija, a za VSAna predlog ministra odbrane). Pravil-nike o na~inu delovanja donose direk-tori OA i POA, uz saglasnost Savjeta zakoordinaciju sigurnosnih slu`bi, dokPravilnik o na~inu delovanja VSA do-
nosi ministar odbrane na predlog di-rektora VSA i uz saglasnost Savjeta zakoordinaciju sigurnosnih slu`bi. Po-stojanje vi{e razli~itih kontrolnih in-stanci, na razli~itim nivoima politi~kemo}i, ipak je pru`alo bolji osnov zacheck and balance u nadzoru slu`bi.
HSB]BOTLJ!OBE[PS
Pojavu `ustrih kritika u hrvatskojjavnosti izazvalo je smanjenje ovla{}e-nja Vije}a za gra|anski nadzor. Onoje, prema Prijedlogu zakona, pre pr-vog ~itanja, bilo svedeno na obi~no“po{tansko sandu~e” za `albe gra|a-na. Da podsetimo, ovo Vije}e je ne-strana~ko parlamentarno telo, kojeokuplja stru~njake (po starom Zako-nu) iz oblasti politikologije, prava ielektrotehnike. Postavlja se pitanje {taje to moglo izazvati tako burne reakci-je javnosti. Po Prijedlogu zakona (pr-vo ~itanje), Vije}e za gra|anski nadzorbilo je ovla{}eno da razmatra isklju~i-vo predstavke gra|ana i udru`enjagra|ana koji smatraju da su u zahvatuslu`bi bezbednosti, te da su im ugro-`ena ljudska prava. Time je predlaga~isklju~io mogu}nost da Vije}e samo-stalno, na osnovu ex officio nadle`no-sti, pokrene postupak utvr|ivanja slu-~ajeva ugro`avanja ljudskih prava.Ono, tako|e, mo`e da u~estvuje, ma-da nije obavezno, u neposrednomnadzoru nad slu`bama onda kada po-stupak utvr|ivanja povrede prava po-krenu Odbor i UVNS.
Pridodajmo ovim podacima i po-datak o tome da je Vije}e, po ovomPrijedlogu (ali i po usvojenom Zako-nu), trebalo da izgubi, u odnosu naZakon iz 2002. godine, ~itav niz nad-le`nosti. Tako su, recimo, bile brisaneodredbe iz ~lana 81 Zakona iz 2002.godine, po kojima Vije}e prati zakoni-tost rada sigurnosnih slu`bi, prati i
35 BALKANSKE TEME
nadzire primenu mera tajnog priku-pljanja podataka kojima se ograni~a-vaju ustavna ljudska prava i temeljneslobode. Amandmanima su ove od-redbe ipak vra}ene u tekst, te su usvo-jene u kona~nom Zakonu.
Me|utim, po novom re{enju Vije-}e vi{e ne prati zakonska ure|enja upodru~ju nacionalne sigurnosti u dru-gim zemljama. Ono vi{e ne mo`e dapredla`e re{enja za unapre|enje za-konske regulative koja je u vezi sa za-konito{}u rada sigurnosnih slu`bi.Dodu{e, zna~aj ovih nekada zna~ajnihnadle`nosti Vije}a bio je umanjen od-redbom iz ~lana 81 ovoga Zakona. Ponjoj Vije}e poslove obavlja na temeljuprograma koji donosi Odbor za nacio-nalnu sigurnost (~l. 82, st. 1). Dakle,funkcija Vije}a bi bila u velikoj meriredukovana da Zakon nije pobolj{anamandmanima. Metafora o po{tan-skom sandu~etu bi, da nije biloamandmana, dobro opisivala realnost.
Amandmanima je omogu}eno daVije}e poslove i iz ~lana 111 obavljana “temelju programa koji donosi Od-bor za nacionalnu sigurnost; na teme-lju zahtjeva gra|ana, dr`avnih tijela ipravnih osoba o zamje}enim nezako-nitim postupcima ili nepravilnostimau radu sigurnosno obavje{tajnih agen-cija, osobito u slu~ajevima kr{enjaUstavom zajem~enih ljudskih prava isloboda“ (~l. 112).
Dakle, usvojenim amandmanimapro{iren je krug lica na osnovu ~ijihzahteva se vr{i nadzor. Me|utim, i po-red vidnog unapre|enja polo`aja Vije-}a, ~ini nam se da Zakon poseduje od-re|ene manjkavosti. Naime, Vlada ni-je propisala sankcije za utvr|ene slu-~ajeve nezakonitosti, ve} Vije}e o to-me samo izve{tava predsednike RH,Sabora, Vlade, te Glavnog dr`avnogtu`ioca (~l. 113, st. 3). Tako|e, nijeutvr|ena ni jasna obligacija nadzira-
nih lica po kojoj moraju da se povinu-ju nadzoru.
Da zaklju~imo, u pogledu nadzoranad sektorom bezbednosti, i poredodre|enih unapre|enja zakonskih re-{enja nastalih izme|u dva ~itanja, par-lamentarni odbor i dalje ima klju~nuulogu prilikom sprovo|enja nadzoranad sektorom bezbednosti. A on se,naro~ito u zemljama nove demokrati-je, u velikoj meri svodi na strana~kukontrolu, {to je to u izjavi datoj zaDnevnik HRT (25. maja) istakao i @ar-ko Puhovski: “... dvije stranke moguposti}i dogovor o stabilnosti {to je va-`no, ali cijena te stabilnosti mo`e bitita da gra|ani koji nemaju strana~kuza{titu ostanu bez mogu}nosti da svo-ja prava ishode unutar sustava“.
EPAJWPUOP “OB!PCSBEJ“�
Po Prijedlogu zakona, pra}enjeosoba na javnim mestima, kao i pra}e-nje me|unarodnih komunikacija oka-rakterisano je kao bla`i oblik kr{enjaljudskih prava, te za izdavanje naloganije potrebna saglasnost Vrhovnog su-da, ve} samo saglasnost direktoraagencije. Ovakvo re{enje je izazvaloniz kriti~kih reakcija gra|anskih udru-`enja i hrvatske javnosti. Zahtevano jeda bude napravljena jasna distinkcijaizme|u mera prikupljanja podatakana zatvorenim i otvorenim javnim po-vr{inama, te je istaknuto da je snima-nje razgovora na javnim povr{inamate`i oblik kr{enja ljudskih prava i da jeza primenu takvih mera nu`no priba-viti saglasnost Vrhovnog suda. Vladaje isprva ignorisala ovakve zahtevejavnosti, da bi amandmanima, dan preusvajanja Zakona, kona~no prihvatilada za snimanje razgovora osumnji~e-nih lica na otvorenim i javnim povr{i-nama mora biti pribavljeno odobrenjeVrhovnog suda.
BALKANSKE TEME 36
Me|utim, problem koji se javljapovodom mogu}eg do`ivotnog nad-zora lica na “obradi“ nije otklonjen.Naime, on ne ograni~ava to koliko }eputa biti produ`eno odobrenje merapra}enja. Prethodni Zakon ograni~a-vao je ~ak i sudiju Vrhovnog suda. Onje mogao samo dva puta za redom daodobri produ`enje mera tajnog prislu-{kivanja telefona i mobilnog telefona,~itanja faks i e-mail poruka, tajnognadzora pisama i paketa, te tajno pra-}enje, motrenje i snimanje sumnjiveosobe. Po ovom Zakonu, prvo odo-brenje sudije va`i ~etiri meseca, drugiput ga on mo`e produ`iti na jo{ tri, anakon toga, produ`enja vi{e nema. Ponovom Zakonu, nadzormo`e da bude produ`a-van neograni~eno, s tim{to je potrebna sagla-snost Vije}a a koji ~inetri ovla{}ena suca Vr-hovnog suda.
Novousvojeni Za-kon, ~ini se, sadr`i boljere{enje, jer propisuje darazgovori agenata i gra-|ana obavezno moraju biti snimani.Do sada je za ovo bilo neophodnoodobrenje lica sa kojima se razgovorvodi. Snimci ne}e odmah biti dostup-ni licima sa kojima su razgovori vo|e-ni, jer bi to moglo da ugrozi operativ-nu delatnost slu`bi. Snimke ~uvaagencija i oni }e biti dostupni sudskimi nadzornim telima.
Iako nam ova mogu}nost – da licesamo izabere ho}e li biti snimano iline – deluje kao “demokratska” opcija,ipak se ~ini da je novo re{enje bolje.Njime bi trebalo da budu onemogu}e-na tajna snimanja kao {to se, na pri-mer, dogodilo u aferi “Puljiz” pre dvegodine. Da podsetimo, novinarka He-lena Puljiz bila je podvrgnuta pretnja-ma i ucenama tokom peto~asovnograzgovora u prostorijama POA. Kasni-je je utvr|eno da je razgovor bio sni-
man iako saslu{avana novinarka nijedala saglasnost za to. Mogu}e je da }ese i agenti bezbednosnih slu`bi ubu-du}e suzdr`ati od ovakvih zloupotre-ba ukoliko budu znali da ih snimaju ida snimci stoje na raspolaganju sudu.
Dakle, neka re{enja novog Zakonasu, u odnosu na prethodni, bolja, aneka lo{ija. Na~elo efikasnosti ne bitrebalo da bude jedini princip u uobli-~avanju bezbednosnog sistema jednezemlje. To svakako va`i i za Hrvatsku,~iji se bezbednosni polo`aj znatno po-bolj{ao u poslednjih deset godina.Ona danas nastoji da odr`ava dobreodnose sa susedima, sa kojima i nemave}ih sporova, te nije realno o~ekivatida bi neko spolja mogao ugroziti nje-
nu bezbednost. Nemaosnova ni za strah odetni~kih nemira i pobu-na. Najve}i bezbedno-sni izazovi su, kao i uve}ini tranzicionih ze-malja, korupcija i orga-nizovani kriminal, aupravo njima pogodu-ju arkanske strukturevlasti. Zato bi upravoja~anje institucija – uz
po{tovanje na~ela vladavine prava –bilo najsna`nije oru|e u borbi protivovih izazova. Opisani legislativni pro-ces pokazao je da su akteri civilnogdru{tva Hrvatske ipak uspeli da znat-no uti~u na pobolj{anje onih odredbiZakona o sigurnosno-obavje{tajnomsustavu, koje su mogle zadirati u poljeljudskih prava.
“Smatram da usvojeni tekst Zako-na (…) na zadovoljavaju}i na~in regu-lira najzna~ajnija pitanja koja su od va-`nosti za za{titu ljudskih prava. Svemjere tajnog prikupljanja podatakakoja grubo zadiru u podru~je ljudskihprava i sloboda sigurnosne slu`bemogu primenjivati samo uz odobrenjeVrhovnog suda”, ka`e Gazivoda.
Autor je istra`iva~ u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti
37 BALKANSKE TEME
Obaveznosnimanje
razgovora agenata
i gra|ana
M e|unarodna saradnja Vojske Sr-bije i Crne Gore (Srbije) posled-
njih godina je sve intenzivnija, a kaojedan vid te saradnje pominje se i u~e-stvovanje u mirovnim misijama. Mo-gu}e zajedni~ko u~estvovanje u ta-kvim operacijama nedavno je najavilanorve{ka ministarka odbrane AnaGreta Strom Erihsen, koja je posetilaBeograd u junu ove godine. Postavljase pitanje za{to javnost u Srbiji takomalo zna o ovom sredstvu prevencije,upravljanja i/ili re{avanja konflikata.
U Srbiji ne postoji javna debata omirovnim misijama na osnovu koje bigra|ani bili upoznati sa problemima ipotencijalnim koristima koje one do-nose. Postoji samo upotreba ovogproblema u dnevno-politi~ke svrhe.Kada je 2003. godine premijer Zoran@ivkovi} ponudio da hiljadu vojnikau~estvuje u mirovnim misijama, reak-cije javnosti su bile razli~ite. Umestokonstruktivne rasprave, gra|ani Srbijesu mogli da prate raspravu partijskih~elnika, obojenu strana~kim animozi-tetima. Konsenzus o ovom pitanju ni-je postignut, a gra|ani nisu saznali ni-{ta zna~ajno o misijama kao o va`nominstrumentu me|unarodne i bezbed-nosne politike. Podse}anja radi, istica-no je da tada{nji premijer nije nadle-`an da obe}ava na{e vojnike, kao i datema mirovnih operacija u okviru NA-TO ili UN nije problematizovana jav-no, na referendumu . U “igru” je uba-~en ~ak i argument da na{a vojska tre-ba da se vrati na Kosovo, a ne da re{a-va tu|e probleme.
Zakon o mirovnim operacijamabio je donet krajem 2004. godine ma-da uz mnogo odlaganja. Potom je biootvoren Centar za mirovne operacijeVSCG, a nekolicina pripadnika VSCGnalazi se u posmatra~kim i humanitar-nim misijama u svetu.
“TUSBO_BSFOKF”V!CF[CFEOPTOPK!QPMJUJDJ
Stavovi politi~kih stranaka o mi-rovnim misijama su razli~iti i zavise oddnevno-politi~kog konteksta. U partij-skim programima ove misije se nigdene spominju eksplicitno. Stavovi sededukcijom mogu izvoditi iz op{tijihpartijskih stavova o me|unarodnimintegracijama u EU i NATO, kao i oprogramu “Partnerstvo za mir”. De-mokratska stranka se zala`e za evrop-ske i regionalne integracije. Demo-kratska stranka Srbije (DSS) smatra da,kao evropska dr`ava, moramo da sa-ra|ujemo sa ostalim evropskim dr`a-vama i da u~estvujemo u radu evrop-skih organizacija kako bismo postaliravnopravna ~lanica EU. Srpski pokretobnove (SPO) je za “aktivnu spoljnupolitiku i uklju~ivanje u sve me|una-rodne organizacije i paktove”. U nji-hovom programu se isti~e da ne po-stoji nijedan nacionalni ili dr`avni raz-log zbog koga Povelja UN ne bi bilapo{tovana.
Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) jesvoj statut pisala 1992. godine i od ta-da ga nije korigovala, te u njemu ne-ma ni re~i o mirovnim misijama i o an-ga`ovanju na{ih vojnika u njima. U
FORUM 38
Njspwof!njtjkf – tsqtlb!efcbubNjmp|fwj~!Nbslp
deklaraciji VI kongresa ove partije,koji je poslednji relevantni dokument,izra`en je stav da “nema uslova za pri-stupanje programu Partnerstvo zamir”, a da eventualni predlog za pri-stupanje tom programu zahteva raspi-sivanje referenduma. Srpski socijalistinagla{avaju to da su protiv Ha{kog tri-bunala, ali i to da su za evropske in-tegracije i za odlu~nu borbu protiv te-rorizma koja se odvija pod okriljemUN. U partijskom programu G17 plusiznesene su tvrdnje da treba “pristu-piti EU i evroatlantskim bezbedno-snim i drugim integracijama”, kao iprogramu “Partnerstvo za mir”. Srp-ska radikalna stranka (SRS) u svomprogramu isti~e da je protiv ulaska uNATO, a da Vojska ima obavezu jedi-no da ~uva teritorijalni integritet i su-verenitet otad`bine.
Reakcije parlamen-tarnih stranaka na @iv-kovi}evu ponudu iz2003. godine bile supolarizovane. Opozici-ja je listom bila protiv,a partije na vlasti su seo{tro podelile u mi{lje-njima, prenose}i te`i{terasprave na raspravu opremijerovim ovla{}e-njima. Tada{nji ministar odbrane BorisTadi} tvrdio je da je Vojska instrumentspoljne politike, a da je u~estvovanjeu mirovnim misijama na{a obaveza,koja proizlazi iz povelje UN, ali i izrazna{ih spoljnopoliti~kih namera. SRSje, dosledno svom programu, ospora-vala ovakav anga`man, ozna~avaju}iga kao “dodvorni~ku politiku” vlastiprema ameri~kim nalogodavcima itvrde}i da su UN instrument SAD, teda UNMIK ne {titi Srbe na Kosovu.Oni smatraju da Vojsku ne treba “slati
po svetu”, ve} da ona treba da se vra-ti na Kosovo. Druga linija kritike radi-kala odnosila se na mandat tada{njegpremijera. Njemu je osporavano pravoda, kao republi~ki funkcioner, nudi toda Vojska, koja je pod ingerencijomsavezne dr`ave, bude anga`ovana umirovnim misijama. Velimir Ili} (NovaSrbija) osporio je to da je premijernadle`an da donese ovakvu odluku iistakao da odluka o u~estvovanju na-{ih vojnika u mirovnim misijama morabiti proverena na referendumu. DSS jeizneo stav da premijer Srbije nije nad-le`an za poslove odbrane, kao i to dase zemlja nalazi u te{koj ekonomskojsituaciji i da “ima pre~a posla”. Preodr`avanja referenduma u Crnoj Gori,u Saveznom parlamentu vo|ena jerasprava o slanju vojnika u Kongo.^lanovi SRS tom prilikom su istakli da
je “besmisleno raspra-vljati o mirovnim misi-jama kad je budu}nostdr`ave neizvesna”. Naosnovu strana~kih sta-vova ne mo`e se zaklju-~iti ni{ta o dobitima itro{kovima eventual-nog u~estvovanja u mi-rovnim misijama.
Centar za civilno-vojne odnose jedini se, u istra`ivanjupod nazivom “Javnost Srbije i CrneGore – IV krug“, bavio stavovima jav-nosti o mirovnim misijama. Gra|anisu pitani {ta misle o u~estvovanjuVSCG u mirovnim misijama pod zasta-vom UN, kao i o tome ko treba da do-nese odluku o tom u~estvovanju. Is-tra`ivanje je sprovedeno na teritorijiSCG 2004. i 2005. godine kada je obja-vljen predlog premijera @ivkovi}a.Prema rezultatima istra`ivanja gra|anisu na~elno protiv anga`ovanja Vojske
39 FORUM
Gra|ani ne znajuni ko donosi
odluku o u~estvovanju u
mirovnimmisijama
u mirovnim misijama pod zastavomUN i taj trend je u Srbiji stabilan. Gra-|ani Crne Gore su u II i VI krugu biliprotiv, dok su u III krugu bili za anga-`man u mirovnim operacijama. Na pi-tanje o tome ko donosi odluku o an-ga`ovanju javnost Srbije (25,7%) od-govara da je to Skup{tina SCG, dokjavnost Crne Gore (20%) odgovara daje to Skup{tina Republike. ^injenicada je tek ~etvrtina ispitanika ta~no od-govorila na pitanje, jasno ukazuje nato koliko su gra|ani informisani oovoj temi. Kada je u pitanju Crna Go-ra, rezultat bi se mogao tuma~iti i usvetlu o~ekivanog referenduma o ne-zavisnosti. Sa pove}anjem stepenastru~ne spreme raste i broj onih kojismatraju da na{a vojska treba da u~e-stvuje u mirovnim misijama.
Dr`avna zajednica Srbija i CrnaGora je jedina zemlja u okru`enju ko-ja nema vojnike u mirovnim misijama.Ovo je, zapravo, uobi~ajeni izraz ko-jim se ozna~ava, u stvari, to da ne po-stoje ve}e jedinice koje su upu}ene umisije. Na{i posmatra~i nalaze se u ~e-tiri zemlje (Liberija, Obala Slonova~e,Burundi i Kongo), ali je re~ samo opojedinim pripadnicima Vojske, doksu u Kongu anga`ovani kao tim jedinona{i medicinari. Vojnici Hrvatske, Ma-|arske, Rumunije, Bugarske, Makedo-nije, Albanije i BiH prisutni su u mi-rovnim misijama {irom sveta. Dok sekod nas o mirovnim misijama pri~a ipi{e kao o problemu, u ovim zemlja-ma se prema svojim “mirovnjacima”krajnje afirmativno odnose. Mada ne-ma dokaza o direktnoj politi~koj kori-sti, sled nekih doga|aja je indikativan.Iz BiH u Kabul je poslat vod od 36 lju-di, koji je zatim dobio pozitivne oceneza svoj anga`man. Nedugo zatim, nji-hova zemlja je uspela da naplati dug
od Iraka i da dobije pomo} za reformuvojske. Makedonska jedinica je u Ira-ku spasila vi{e ameri~kih vojnika. Od-mah nakon toga usledilo je ameri~kopriznavanje Makedonije pod njenimustavnim imenom. Rumunija ima kon-tigent veli~ine bataljona u misijama uIraku i Avganistanu, kao i u nekimmanjim misijama. Govore}i o rumun-skom anga`manu u mirovnim misija-ma, na~elnik General{taba generalZdravko Pono{ rekao je “da je za ru-munsku spoljnu politiku vi{e u~inioanga`man u mirovnim operacijamanego Ministarstvo spoljnih poslova”.Vojska Rumunije je reformisana poNATO standardima, a zemlja o~ekujeda bude primljena u Evropsku uniju.
U~estvovanje u mirovnim misija-ma ne vodi nu`no napretku zemlje, alise mo`e tuma~iti kao znak dobre vo-lje i spremnosti zemlje da preuzmesvoj deo odgovornosti za o~uvanje mi-ra u svetu. Za Srbiju bi bilo veoma lo{eako bi se me|u njenim gra|anima u~vr-stio stav da od integracija u me|una-rodne organizacije o~ekujemo samopomo} i dobit, a da pri tome nismospremni da preuzmemo deo odgovor-nosti ~lanstvo u tim organizacijama(UN, NATO, EU) podrazumeva.
WPKOJ!QPUFODJKBMJ
U Beloj knjizi odbrane se tvrdi daje dr`ava opredeljena za u~estvova-nje u sistemu kolektivne bezbedno-sti. Na taj na~in se doprinosi projek-tovanju i izgradnji povoljnog bez-bednosnog okru`enja na regional-nom i globalnom nivou i nastavlja setradicija u~estvovanja u mirovnimoperacijama koja je zapo~eta 1956.godine. Suo~ena sa novom misijom,
FORUM 3:
Vojska je osnovala Centar za mirov-ne operacije. On je namenjen obuci ipripremanju vojnika i jedinica, pra-}enju njihovog anga`ovanja u mirov-nim operacijama i u drugim operaci-jama o~uvanja mira i bezbednosti uinostranstvu.
MFLBSJ!TB!DFOKFOJNJTLVTUWPN
Pripadnici VSCG su dosad obu-~avani u ^e{koj i Gr~koj, a odskorasu obuke po~ele da se izvode i u or-ganizaciji Centra za mirovne opera-cije. Ovi programi se izvode po UNstandardima. Dosad je VSCG spre-mila jednu pe{adijsku i jednu in`i-njerijsku ~etu, sanitetski tim i vodvojne policije. U vezi sa tim valja is-ta}i dva problema. Prvi se ti~e broj-nog stanja. Naime, da bi ovakav sa-stav bio poslat u akciju, neophodnoje imati duplo vi{e obu~enih vojnikaradi rotacije.
Drugim re~ima, sada{nji kapaci-teti dozvoljavaju da u misiju buduposlati po jedan vod in`enjerije i pe-{adije, dok u pri~uvi ostaju po dvavoda iz ~ete. ^injenica da su vojniciu sada{njem kontigentu prikupljeniiz raznih jedinica po principu do-brovoljnosti predstavlja drugi pro-blem. Unutra{nja kohezija u njimastoga nije kao u regularnim jedinica-ma, u kojima se vojnici me|usobnopoznaju. Iz vojnih krugova sti`u uve-ravanja da }e optimalni uslovi bitipostignuti profesionalizacijom voj-ske, jer }emo tada mo}i da {aljemokompaktne, prethodno organizova-ne jedinice.
Potencijali Vojske nisu jo{ do kra-ja iskori{}eni. Klju~ni problemi su
znanje engleskog jezika, komunika-cioni sistemi i interoperabilnost. Zarazliku od podoficira i vojnika koji-ma je dovoljan osnovni nivo znanjaengleskog jezika, oficiri bi morali davladaju znanjem vi{eg stepena. Situ-acija se delimi~no popravlja tako {tosu na Vojnoj akademiji organizovanikursevi koji su otvoreni za sve zain-teresovane pripadnike Vojske. Vojnaakademija izdaje sertifikate II stepe-na, ali po`eljan nivo je STANAG III,za koji se kod nas jo{ uvek ne izdajusertifikati. Komunikacioni sistemipredstavljaju problem iz dva razloga– nedostatak ure|aja koji bi bilikompatibilni po NATO standardima(Vojska poseduje vrlo malo takvihure|aja) i neophodnost organizova-nja obuka za komunikaciju na timfrekvencijama. Interoperabilnost po-drazumeva uskla|ivanje procedurakoje olak{avaju saradnju jedinica i si-stema kako bi one bile u stanju daefektivno sadejstvuju.
Strani vojni partneri, prvenstvenoBelgija i Norve{ka, prepoznali su po-tencijale na{e Vojske, koje u prvomredu ~ine lekari i medicinsko oso-blje. Tokom skora{njih konflikatana{i lekari su stekli iskustvo zbog ko-ga su cenjeni u svetu. Jedan na{ me-dicinski tim ve} se nalazi u Kongu uokviru Belgijskog kontigenta. Na{ejedinice mogu da pru`e i in`injerij-ske usluge, jer su stekle iskustvo uuklanjanju mina. Eventualno u~e-stvovanje na{ih vojnika bilo bi,uglavnom, vezano za neborbene ak-cije, ali na{oj javnosti niko nije uka-zao na tu ~injenicu.
Da bi na{e snage bile anga`ova-ne u mirovnim operacijama, potreb-
41 FORUM
no je da budu ispunjeni slede}i uslo-vi: mirovna operacija treba da budepod mandatom UN, treba da postojisporazum me|u stranama u sukobu,odluku o u~estvovanju u misiji trebada donese Skup{tina Srbije, a pravilaanga`ovanja treba da budu jasnoformulisana.
LP!^F!UP!EB!QMBUJ
Ekonomski aspekt mirovnih misi-ja podrazumeva pitanja o tome koli-ko one ko{taju i kako }e biti finansi-rane. Mo`e se postaviti pitanje i oopravdanosti ovih investicija. Proce-njuje se da godinu dana anga`ovanjape{adijskog bataljona (formacije ko-ju sada imamo spremnu za mirovnemisije) ko{ta oko 30 miliona evra.Pore|enja radi, Crna Gora je u vojnibud`et godi{nje upla}ivala oko 60miliona evra. Na{i posmatra~i u ~eti-ri misije pod okriljem UN, uz redov-nu platu dobijaju i po 6.000$ godi-{nje, od ~ega polovinu iz posebnogdr`avnog bud`eta, a polovinu odUN.
Postoje barem dva modela u~e-stvovanja Vojske u mirovnim opera-cijama. Jedan je u okviru snaga UN,jer ova organizacija refundira tro-{kove. Anga`man u okviru NATOzna~io bi ve}u mogu}nost anga`o-vanja, ali tada bismo, ukoliko ne na-|emo strate{kog partnera, sami sno-sili tro{kove operacije. Va`no je na-glasiti da je za u~estvovanje pod za-stavom UN neophodno potpisatistand by aran`man, koji mora da iz-glasa Skup{tina.
Oprema neophodna za mirovnemisije predstavlja kariku koja pove-
zuje ekonomski i vojni nivo. Na{avojska nema dovoljno tehnike, sred-stava veze i opreme prilago|enespecifi~nim klimatskim uslovima.Uobi~ajena praksa je da manje ili si-roma{nije zemlje u~esnice u misija-ma dobiju opremu od svojih strate-{kih partnera. Tako smo, recimo, odbelgijskih partnera dobili poljskubolnicu za na{ medicinski tim u Kon-gu. Na isti na~in se mogu dobiti (traj-no ili na kori{}enje) i sredstva veze,motorna vozila, lako naoru`anje. UVojsci procenjuju da bi, na taj na~in,delimi~no mogli obnoviti svoje re-surse – odlaskom u mirovne misijeVojska bi mogla dobiti vozila i sred-stva veze, koje bi koristila i po zavr-{etku anga`mana.
Sve ove ~injenice trebalo bi pre-do~iti javnosti. Mirovne misije pred-stavljaju jednu od tri misije Vojskedefinisane Strategijom odbrane. Dabi bile uspe{no izvr{avane, neop-hodno je obezbediti sredstva i kad-rove za taj anga`man. Postoji zakonkoji reguli{e ovu oblast, Vojska je or-ganizaciono spremna za dalje pripre-me, a registrovano je i dovoljno neo-phodnih dobrovoljaca. Ako se znada u~estvovanje u mirovnim misija-ma mo`e biti od velike koristi za na-{u zemlju, onda se kao jedini proble-mi izdvajaju problemi tehni~ke priro-de, kao i problem politi~ke volje. Bi-lo bi dobro da se ubudu}e debata nevodi u dnevno-politi~kom diskursu,ve} na stru~noj ravni. Mogu}i kon-senzus bi trebalo posti}i prepozna-vanjem potencijala mirovnih misija, ane politi~kom trgovinom koja se od-vija van uvida javnosti.
Autor je istra`iva~ u Beogradskoj{koli za studije bezbednosti
FORUM 42
Visoka delegacija Ministarstva od-brane Republike Srbije, predvo|e-
na general-majorom Zdravkom Pono-{em, otputovala je u Va{ington 26. ju-na kako bi “predstavila stavove vezaneza ukupnu bezbednosnu situaciju uregionu Zapadnog Balkana“. Poseta“prvog vojnika“ iz Srbije ameri~komMinistarstvu odbrane prvi put, nakonpauze od dvadeset godina, svedo~i o
sve intenzivnijoj bilateralnoj vojnoj sa-radnji dve zemlje.
Tako su, na primer, dva ameri~kalovca bombardera sletela su, prvi put uistoriji, na vojni aerodrom u Batajnici, 23.juna ove godine. Ambasador SAD u Srbi-ji, Majkl Polt saop{tio je da }e prvi srpskivazduhoplovci ve} od naredne godinepo~eti obuku u Vojnoj {koli u Koloradu.Tako|e je najavio nastavak intenzivnesaradnje Vojske Srbije sa Nacionalnomgardom Ohaja, koja je ujedno i partner-ska dr`ava Republike Srbije u reformi si-stema odbrane.
Oficiri Vojske Srbije u~estvovali su useminaru pod nazivom “Pregled upra-vljanja snagama“, odr`anom u perioduod 25. do 30. juna, u “[koli za upravljanjesnagama“ u Vird`iniji.
Pomo}nik ministra odbrane za od-branu i politiku Sne`ana Samard`i}-Mar-kovi}, koja je bila na ~elu srpske delega-cije u Va{ingtonu, naglasila je da srpsko-ameri~ka vojna saradnja ima “kontinuiteti uzlaznu liniju”. Kako se najavljuje, na-kon potpisivanja Sporazuma o statususnaga (SOFA – Status of Forces Agree-ment) i ulaska u “Program dr`avnog part-nerstva“ (State Partnership Programme),kojim se omogu}ava saradnja na vojnojosnovi, bi}e mogu}a razmena oficira iodr`avanje zajedni~kih vojnih ve`bi.
43 LJUDI I DOGA\AJI
OBUP!qpiwbmjp!BmcbojkvGeneralni sekretar NATO Jap de
Hop Shefer pohvalio je “odlu~an napor“Albanije da sprovede “dalekose`ne re-forme, sa znatnim uspehom“. On je, ta-ko|e, naglasio da “Albanija igra korisnui ubla`uju}u ulogu u ovom regionu, po-sebno kada je re~ o Kosovu, i da treba dabude pohvaljena za tako konstruktivanpristup“. Ove ocene Shefer je izneo u al-banskom Parlamentu, tokom posete Ti-rani, 6. jula ove godine.
Opwj!qp•fubl!{b!sfhjpoPredsednik Srbije Boris Tadi} je, u
periodu od 26. do 29. juna, posetio CrnuGoru, Hrvatsku, Makedoniju i Bosnu iHercegovinu. U Crnoj Gori je izjavio ka-ko “sada{nje stanje treba posmatrati kaonovi po~etak za region“. Tokom razgo-vora koji je vodio sa Filipom Vujanovi-}em, najavljena je saradnja u oblasti od-brane i, “kada za to bude vreme, zajed-ni~ko u~estvovanje u nekim misijama“.
U Skoplju je predsednik Tadi} raz-govarao sa kolegom Brankom Crven-kovskim i ponovio je da se protivi ne-zavisnosti Kosova, naglasiv{i da }e ta-kav ishod imati lo{e posledice ne samopo nacionalne interese Srbije, ve} i poceo region.
Prilikom posete Sarajevu predsednikSrbije je, nakon razgovora sa ~lanovimapredsedni{tva BiH, naglasio kako “Srbijane `eli da na bilo koji na~in dovede u pi-tanje granicu izme|u BiH i Srbije“, jer ne`eli politi~ku ili ekonomsku destrukcijuBiH.
U razgovorima sa Stjepanom Mesi-}em i Ivom Sanaderom, predsednik Ta-di} ocenio je da “povratak izbeglica neide ba{ najbolje“. “O~ekujem da Hrvat-ska u budu}nosti u~ini dodatni naporkako bi se Srbi, koji su izbeglice iz Hrvat-ske, vratili svojim domovima i nastavilida `ive kao lojalni gra|ani republike Hr-vatske“, rekao je predsednik Tadi}.
Hfofsbm!Qpop|!v!Qfoubhpov
Priredio: Marko Savkovi}
Qp{jw!tbsbeojdjnb
@eleli bismo da u ~asopisu “Bezbednost Zapadnog Balkana”objavljujemo tekstove istra`iva~a koji tek ulaze u poljebezbednosnih studija, kao i radove ve} potvr|enih autora. Zatopozivamo sve one koji se bave teorijom i praksom bezbednosti, aposebno ih zanimaju regionalne teme, da {alju svoje radoveBeogradskoj {koli za studije bezbednosti. O~ekujemo analiti~ketekstove, ali nije potrebno da budu opremljeni nau~nomaparaturom. Naro~ito ohrabrujemo autore da po{alju prvo kratakabstrakt, na adresu [email protected]. Tekstovi ne treba da bududu`i od 15.000 karaktera, a font bi trebalo da bude Times NewRoman, 12, sa proredom 1,5.
CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd
327.56 (497)
BEZBEDNOST Zapadnog Balkana : ~asopisBeogradske {kole za studije bezbednosti /urednik Jasmina Gli{i}. - 2006, br.1( jul/avgust ) - . - Beograd(Gunduli}ev venav 48) : Centar za civilno-vojne odnose, 2006 - (Beograd : Goragraf). - 24 cmDvomese~no
ISSN 1452-6050 = Bezbednost Zapadnog Balkana
COBISS.SR - ID 132452876
Centar za civilno-vojne odnose dopri-nosi javnom i odgovornom u~estvovanjucivilnog dru{tva u pove}anju bezbednostigra|ana i dr`ave na principima modernogdemokratskog dru{tva, kao i unapre|enjubezbednosne saradnje sa susedima iuklju~enju Srbije u evroatlantsku zajednicu.
Beogradska {kola za studije bezbednostipredstavlja posebno odeljenje Centra zacivilno-vojne odnose osnovano radi toga da,sistematskim istra`ivanjima i akademskimusavr{avanjem mladih istra`iva~a, doprineserazvoju studija bezbednosti u Srbiji.
KontaktCentar za civilno-vojne odnoseGunduli}ev venac 4811000 Beogradtel/fax 381(0)11-32 87 216
381(0)11-32 87 [email protected]
