Biblijska prorocanstva, Aleksandar Medvedev

8/2/2019 Biblijska prorocanstva, Aleksandar Medvedev

1/114

Naslov originala: Biblijska proroanstva,Aleksandar Medvedev

Izdava: Metaphysica. BeogradPrvo Izdanje: 2005.

Tehniko ureenje: MetaphysicaDizajn korice: Aleksandar Jajin,[email protected]

tampa: Struna knjiga, BeogradTira: 500Distribucija: Metaphysica. 011/292-0052


2/114

Aleksandar Medvedev

BIBLIJSKA

PROROANSTVA

Metaphysica

2005


3/114


4/114

Sadraj

Izazov svima koji sumnjaju ..................................... 5

Ateisti se rugaju ...................................................... 9Poinje testiranje.................................................... 25Kako opovrgnuti Bibliju?.......................................... 32

Smelost proroka Danila .......................................... 39

Proroanstvo o Vavilonu........................................ 46Vladar eli da pobije proroku re.......................... 56Hrist - sredite proroanstava i istorije................... 61Ateisti svedoe o Isusu Hristu................................ 75Priznanje savremenih ateista ................................. 86

Obraeni ateisti...................................................... 93ta prua ateizam?................................................. 100

ta prua religija?................................................... 107O autoru .................................................................. 113


5/114

IZAZOV SVIMA KOJI SUMNJAJU

5


- Oe, molim te proitaj ovo! uzviknuo je Jovan Pavlovobrativi se svome ocu i pokazujudi mu oglas u novinamakoje je u tom trenutku itao.

Stariji Pavlov je uzeo novine i poeo glasno a ita.

Njegov glas obio je porugljiv prizvuk ok je itaooglas:

- POZIVAMO SVE SKEPTIKE I ATEISTE! oite na raspravuna kojoj de biti oboreno vae uenje. Neobina preavanjaDavida Matvejeva, obradenog biveg ateiste. Svi rugai iateisti, i svi oni koji sumnjaju, pozivaju se na ova izuzetna

preavanja. Sluaocima de biti oputeno a prekiajugovornika tokom njegovog izlaganja i da mu postavljajupitanja. Pozivaju se svi koji slobodno misle, agnostici i

ateisti. OITE, OVO JE SASTANAK ZA VAS!

Stariji Pavlov je spustio novine.

- Ovaj ovek izglea umilja a raspolae velikim znanjem!

dodao je podrugljivo.- a, oe, ovog puta izglea a si ba ti pozvan. Najza je

ola i tvoja prilika kazao je ouevljeno Jovan ti ionako postavlja razna pitanja religioznim ljuima, anaroito svetenicima, na koja oni esto ne mogu aogovore. obro bi bilo a ujemo tog oveka. I ja bih mu

postavio neka pitanja na koja elim a obijem ogovor.Meutim, sin nije toliko eleo obiti ogovor na svoja


6/114


6

pitanja, koliko je eleo a vii oca u raspravi.

- Sumnjam a de biti raspoloen a ogovori na mojapitanja odgovorio je otac.

- Ali, poziv je upuden ba onima koji sumnjaju, sa izazovomda slobodno iznesu svoja pitanja primetio je Jovan.

- a, znam, to je vrlo lukavo reeno... odgovorio je otac.

- Zar ne veruje a mu je stvarno stalo o toga? Smatra lia je to samo njegovo srestvo za privlaenje slualaca?

- Bez sumnje, to mu je namera. Jo nika nisam uo zatakvu vrstu preavanja. Ako i ori svoje obedanje, uverensam a nede modi postidi svoj cilj.

- Prelaem a oemo tamo i lino se uverimo. Moademo se ipak iznenaditi! - kazao je Jovan.

- Svakako demo idi, kaa te toliko interesuje odgovorio je

otac.vorana de verovatno biti prepuna.Po svemu se videlo kako je gospodinu Pavlovu stalo do

toga a bue prisutan na preavanju, samo je krio svoju eljuoklevajudi a omah pristane.

Njegov sin Jovan bio je otrouman i inteligentan 21-ogoinji mlaid, ali vaspitan u senci religijske sumnje.

Njegov otac bio je ovek potovan u rutvu, ovek velikihduhovnih sposobnosti. Bio je dogmatik, visokog obrazovanja,

otrouman i pomalo ironian.

Tokom njihovog razgovora o ovom neobinom pozivu, usobu su ule gospoa Pavlov i derka Marija. Gospoa Pavlov je bila obra omadica i majka. Njena derka Marija bila je

takoe vrena i marljiva 18-ogoinja evojka. Bila jeotvorene naravi, vrlo dosetljiva, a posebno se brinula da ne


7/114


7

zaostane za poslednjim modnim novostima.

- Opet neka prepirka o religijskim pitanjima rekla je Marijasmejudi se, zaovoljna zbog oevog olunog i ratobornog

izgleda.- Nisi ba pogoila, sestro kazao je Jovan. Meni sve lii

na poziv na opirnu raspravu o religiji i ateizmu.

- Rasprava o religiji i ateizmu?! uzviknula je Marijazaueno. ta bi to moglo biti?

- Evo, itaj ove, molim te. Neki bivi skeptik i ateista

objavljuje kako moe ojenom primiti sve ateiste i sve ihuveriti u ispravnost religije smejao se Jovan.

- Opameti se i budi ozbiljan! kratko mu je odgovorilasestra.

- Ba je tako, kao to sam ti rekao, evo itaj sama. Stavioje pred sestru novine.

to je alje itala, njeno interesovanje je sve vie raslo.

- Izglea a se ovaj ovek prihvatio velikog posla kojeg nedemodi izvesti. Verovatno samo eli a napravi sebi velikureklamu.

- Ne, to se ne moe ogoiti jer se ovi sastanci oravaju

pod pokroviteljstvom poznatih i uglednih ovdespomenutih ljudi kazao je Jovan uzevi ponovo oglas uruke.

Devojka je radoznalo pogledala prema ocu i nastavila

razgovor sa bratom:

- Izglea a de naem ocu, kao vetom borcu protiv religije,

ovo priiniti veliko zaovoljstvo.


8/114


8

- Hode li podi sa mnom? Prvi sastanak orava se veeras obratio se Jovan sestri.

- A otac, hode li on idi?

- Da.- Onda ja radije ne bih ila, jer se bojim a de otac u takvoj

raspravi oiveti poraz. ini mi se a nije orastao takvomoveku.

- Ne verujem a ti zaista tako misli.

- I te kako, uverena sam! prekinula ga je sestra. Zar se

naa a bi taj ovek, uz potporu ovako znamenitih ljudi,zapoeo tako ozbiljan pouhvat, a a pre toga nijepotpuno siguran u njegov krajnji ishod?

Spremajudi se za sastanak, brat i sestra jo su ugorazgovarali o prestojedem zanimljivom ogaaju.


9/114

ATEISTI SE RUGAJU

9

ATEISTI SE RUGAJU

Iako je poroica Pavlov ola u voranu petnaestminuta pre poetka, vrlo su teko nali mesta za seenje.

- Jo malo pa de biti mesta samo za stajanje apnuo jeJovan svojoj sestri.

- Zaista bih voleo a viim kako je mogude orati ovakvouno preavanje kazao je gospoin Pavlov seajudi nastolicu.

- Nedemo morati ugo a ekamo, voitelji ved seaju nasvoja mesta iza govornice primetila je Marija. Svarhtim o uzbuenja.

- Je li to mogude! trgnuo se gospodin Pavlov Ovajsastanak voide r Lukov. Taj avi Matvejev je sigurnoneki uvaeni ovek ka je za svoj nastup uspeo apriobije naeg najboljeg lekara.

Sleedeg trenutka uao je avi Matvejev, ovektridesetih godina, srednjega rasta. Sigurnim korakom uputio

se na pozornicu. Seo je pore r. Lukova i upustio se s njimu razgovor. Dvorana se napunila do poslednjeg mesta.

- Gledaj apnula je Marija ka se Matvejev okrenuoslu aocima taj gospoin Matvejev uopte ne izglearatoborno. Sei tako mirno kao a je ko kude kraj toplepedi.

- Ti si ga verovatno zamislila kao nekog surovog gladijatoraalio se Jovan.


10/114

ATEISTI SE RUGAJU

10

- Nisam odgovorila je Marija kratko ali zar ti nije jasnoa de ga, im pone sastanak, obasuti bujicom pitanja.Izgleda ipak da se on ni najmanje ne boji i da je potpuno

siguran u uspeh. Pretpostavljam kako njegovo mirno isigurno ranje poiva na ubokom iskustvu.

Organizator je otvorio sastanak, objasnivi prisutnimakako de se na ovom mestu oravati niz preavanja u viu javnih rasprava sa svima koji negiraju Boje postojanje i ade, takoe, sve njihove tvrnje biti opovrgnute. r Lukov je

glasno nastavio:- ivimo u vreme kaa sumnja sve vie uzima maha.

Gospodin Matvejev, koji de nas voiti u ovim zajenikimprouavanjima, i sam je vaspitan kao ateista. On vasveeras sve poziva, i aje vam za to priliku, a sesuprostavite njegovom miljenju i pobijete okaze koje de

izneti protiv ateizma. On vam oputa a ga slobodnoprekinete tokom izlaganja. Naamo se kako de se na ovajnain svima koji sumnjaju pruiti prilika a upoznaju pravuistinu, biblijsku istinu. Saa de vam avi Matvejev linoizneti svoje namere.

U velikoj vorani zavlaala je uboka tiina. avi

Matvejev je ustao i sigurnim korakom priao govornici. Stajaoje i mirnim pogleom posmatrao mnotvo.

- Imam utisak a ste pogreno pretpostavili ta elim postidiovim predavanjem.

- To sam i mislio! rekao je gospodin Pavlov poluglasno dokse kroz reove uo agor i negoovanje.

- Nemam nameru da bilo koga izazivam; ni ateiste, a ni onekoji sumnjaju prouio je preava mirno ok su se


11/114

ATEISTI SE RUGAJU

11

sluaoci nestrpljivo komeali. Ne elim a pobijamuverenja ateista ili onih koji sumnjaju...

Glas govornika postajao je sve jasniji i pomalo je

najaavao agor uzrujanog mnotva.- Sve je ovo samo jena velika ala rekao je gospodin

Pavlov neraspoloeno. Uzalud gubimo vreme, hajdemoodavde.

- ... ali ipak, ateisti de biti poraeni! jasnim glasom kazao je David Matvejev. Neki koji su ved ustali s namerom a

napuste dvoranu, opet su seli.- Ipak de biti zanimljivo, ostadu! promrmljao je gospodin

Pavlov i ponovo seo.

Veliki skup najza se umirio i svi su paljivo sluali kakoim ne bi promakla ni jena re.

Preava je stao sasvim napred pred govornicu i glasnonastavio:

- Oni koji sumnjaju, kao i ateisti, bide pozvani i njihovauverenja bide pobeena, ali to nedu uiniti ja. Rugaenaih ana, ak i ateiste u ovoj vorani, ved je pre mnogogodina pobedio jedan koji ima neuporeivo vie murostio mene. Moj zaatak bide a vam iznesem injenice, avama de se pruiti prilika a moja izlaganja prihvatite ilipobijete. Naroito vas molim a me prekinete bilo kaaako imate kakvu primebu ili elite postaviti pitanje. Vaedutanje smatradu znakom a se slaete sa onim toiznosim. Je li to u redu?

- Da, da nestrpljivo su obacili neki sluaoci. Nastavitesamo!


12/114

ATEISTI SE RUGAJU

12

- Ova izlaganja zasnovana su na logikom toku misli i zatozahtevam a ostanemo tano ko tekstova koje buemoitali. Ko bue pratio ceo niz preavanja, obide taan

ogovor na mnoga teka pitanja. Smatradu kako smo svi,ubrajajudi tu i sebe, ljui koji sumnjaju. Ipak, moramo bitipoteni istraivai jer rai se o tome a sami naemoistinu na osnovu Biblije, toliko osporavane i estoprezirane knjige. Ona de biti na voa u ovom velikomistraivakom pouhvatu. Molim vas, obratite panju na

to a nedemo prihvatiti ni jeno miljenje ako se svi, bezizuzetka, ne saglasimo s njim. Ili demo idi svi zajenonapre, ili uopte nedemo idi. Ako se iznese neto s imese svi ne slaemo, to demo napustiti kao nevaede. Na tajnain napreovademo korak po korak iz ateizma premareligiji, i ja vas pozivam a mi slobono ukaete na svakipogrean korak na tom putu. Ja elim, pojenakoozbiljno kao i vi, a naem pravu istinu. Morate mipomodi, kao to sam ja spreman a vama pomognem.Pitanja koja demo zajeno prouavati previe su ozbiljnada bi iko od nas smeo da bude uporan u zabludi.

Truidemo se a uklonimo svaku neispravnost naihzakljuaka i a obratimo panju na svaku greku. Ako sene nae ni jena, smatrademo kako smo u pravu i kako senismo prevarili u razmiljanju. Preava je na trenutakzastao i pruio sluaocima priliku a razmisle o onome toje rekao.

- Vrlo obro zamiljeno! ula se glasna primeba izmnotva.

- to de to biti aljivo... dobacio je neko iz zadnjih redova.


13/114

ATEISTI SE RUGAJU

13

- To je zaista vrlo razumno i metoino, samo hode li onmodi a ori svoja obedanja? primetio je gospodinPavlov. Vie slualaca sloilo se s njim, ali je bilo i takvih

koji su bili uvereni a je ovek na bini orastao svomzadatku.

- Zasa se u svemu slaemo s Vama, iemo alje! viknuoje neko iz zanjeg rea zapovenikim glasom.

avi Matvejev je poigao veliku, u kou uvezanu,knjigu i kazao:

- O ovoj knjizi, koju zovemo Biblijom ili Svetim pismom,govori se mnogo toga. Njeni oani i osveoeni prijateljismatraju a je to re svemogudeg Boga. U istoriji sumilioni ljui raije umirali stranom smrdu, nego to bi seorekli njenog uenja. Vedina o nas ovde prisutnihsumnja u istinitost ove knjige, za koju su i danas mnogi

spremni a poloe svoj ivot poput njihove brade uprolosti. Knjiga koju toliko njih ovako ceni ostojna jenae najozbiljnije panje. Kako demo pridi prouavanju iispitivanju ove knjige? ta treba biti merilo nae oluke?Oakle poeti? Kakvu to tajnu ona skriva u sebi? U emuse ova znaajna knjiga razlikuje o svih rugih knjiga na

svetu? Ovo su pitanja na koja moramo odgovoriti, prenego to je obacimo ili prihvatimo. Obratimo se napoetku samoj knjizi, a ujemo ta de nam ona redi osebi. U njoj itamo: A sve kuajudi obro rite. (l .Solunjanima 5,20) Ima li koga a se s ovim ne slae? David Matvejev je zastao na trenutak, ali se niko nije javio

s primedbom.


14/114

ATEISTI SE RUGAJU

14

Kao to viim, svi se slaemo s ovim, ali saa nas Bogpoziva alje: Doite, veli Gospo, pa demo se suiti.(Isaija 1,18) I ovek koji nije religiozan mora priznati a je

ovaj poziv sasvim jasan. Bog je spreman da iznese svojerazloge i tada poziva svakoga od nas da ih opovrgne ili

prihvati. Ima li ko kakvu primedbu u vezi sa ovim? Preava je opet zastao, ali niko nije ogovorio. Na kojinain moemo utvriti istinitost cele knjige ili nekognjenog ela? Ako knjiga sama prelae neki put i metou,

poimo tim putem. Kad bismo mogli videti lepotu IsusaHrista svojim oima, i svojim uima uti Boji glas, sigurnone bismo traili ruge okaze. Pa ipak, apostol Petar, koji je sve ovo oiveo, kae a proroku re smatra mnogopouzanijom o svega to je uo svojim uima i vieosopstvenim oima. On kae: Imamo najpouzdanijuproroku re... jer nika prorotvo ne bi o oveije volje,

nego naueni o Svetoga Duha govorie sveti Boiji ljudi.(2. Petrova 1,19-21)

Gospodin Pavlov se iznenada podigao i zamolio

govornika za re. Njegova visoka pojava stvorila je snaanutisak na prisutne. Neki o slualaca koji su se zaubili uizlaganje avia Matvejeva, eledi a nesmetano sluajunjegovo izlaganje, negoovali su traedi a Pavlov sene i ane smeta. Drugi su vikali da se Pavlov izbaci napolje, a neki su

ga hrabrili:

- Samo govori, prijatelju, reci ta si hteo i ne aj a tezbune! Oni su oigleno hteli a provere a li de avi

Matvejev zaista opustiti a ga prekiaju, kao to jeobedao.


15/114

ATEISTI SE RUGAJU

15

Preava je omah zastao i na ovu upadicu odgovorioprijateljskim osmehom. Pokretom ruke utiao je naro.

- Zamolio bih Vas da nam se predstavite i da svoje

primebe iznesete jasno i oreeno. Ovo se onosi i nasve ostale koji de ubuude imati bilo kakvu primebu.Izvolite!

Sve oi bile su uprte u gospoina Pavlova. Izglealo jekao a eli a ga smatraju najvedim protivnikom religije.Njegovo izlaganje bilo je ozbiljno i dostojanstveno.

Marija se okrenula svome bratu i poluglasno apnula:- Veeras de se otac pokazati u svojoj pravoj veliini.

Jovan se nasmeio i stavio prst na usta.

- Zovem se Pavlov i truidu se a moje izlaganje buekratko, ali sumnjam a dete me rao sluati. Ali, poto steme sami pozvali a govorim, moradete me sasluati.Moram redi kako sam vrlo znenaen a ovek Vaegobrazovanja i umnosti moe svojim sluaocima iznosititako zastarelu eju o proroanstvima. Jer, ne postojezapravo nikakva proroanstva, nego se izvesne istorijskeinjenice izvrnuto prikazuju i pokuavaju a prilagoekojekakvim predskazivanjima. I ako se to jednom zaista

sluajno pouari, ona to stvarno moe biti samosluajno. Uostalom, proroanstva su se uvek i pisala posleoigranog ogaaja, pa su se zatim samo naknano njemupripisala. Ja bih, na primer, mogao tako napisati

proroanstvo o Lindbergovom letu preko okeana,stavljajudi atum pisanja hiljau goina posle Hrista i

pripisujudi ga nekome o poznatih naunika.


16/114

ATEISTI SE RUGAJU

16

- Tako je! Ima on pravo! povikali su neki glasno. To jeobro reeno i teko de se opovrgnuti!

Pavlov je polako seo.

Sve oi bile su uprte u avia Matvejeva koji je mirnostajao spreman a ogovori na pitanje. Iz njegovog ranjauopte se nije moglo utvriti a li je primetio neoobravanjeslualaca. Vrlo mirno i uverljivo on je ogovorio:

- Reeno je, akle, kako su proroanstva nejasna, muroizmiljena ili a su samo ista nagaanja. Moram priznati

a je ovo i meni lino ugo bilio nerazumljivo i nejasno.Ali, ja vas pitam, zato i ko prouavanja Biblije neprimeniti iste metoe kao ko prouavanja ostalih knjiga?Ka, na primer, prvi put uzmemo u ruke ubenikgeometrije i u poetku ne razumemo prvi zaatak, a li jeto razlog da tvrdimo da je cela knjiga nejasna i

nerazumljiva, iako je geometrija jedna od najjasnijih inajdubljih nauka?

Gospodin Pavlov se ponovo podigao. David Matvejev

mu je dopustio da govori.

- Ako sam Vas obro razumeo, Vi tvrite a se proroanstvaBiblije mogu dokazati isto tako kao zadaci iz geometrije?!

- a, ba to mislim!

- Vi samo oteavate svoj poloaj! To je tako teak zaatakda ja sada ne bih voleo a buem na Vaem mestu rekao je gospoin Pavlov samouvereno, pokazujudi kakosaaljeva svog sagovornika.

- To ne samo to nije teak zaatak, nego prestavlja ipravo zadovoljstvo za mene ogovorio je preava s


17/114

ATEISTI SE RUGAJU

17

blagim osmehom. Nego, vratimo se opet geometriji. Akose u poetku ree laki zaaci, postupno de se s lakodomreavati sve tei. Isto je i sa proroanstvima: jena ukazuju

na ruga. a bi se objasnila jena, moraju se prvo prouitiruga. Na primer, Otkrivenje sari proroanstva koja sene mogu razumeti bez poznavanja Knjige proroka Danila.

a je zaista mogude opovrgnuti proroanstva, kako to ase nije naao ni jean ovek o pera, ateista, koji bi baremu jednoj od tolikih hiljada knjiga objasnio svetu da su

proroanstva pogreila,a su netana? Ako bi zaista biloistina a su proroanstva Biblije samo lukavo ivosmisleno sastavljena preskazivanja, poeena a semogu primeniti na bilo koji ogaaj u buudnosti ili ak asu napisana posle samog ogaaja, kako razumetiinjenicu da ni jedan od tolikih neprijatelja religije i Biblije

nije to jasno i glasno objavio?Zato nije jean Tom Pejn, jean Robert Ingersol, Volter iliak jean Pavlov pokazao a su besmislena i pogrenaproroanstva koja je Bog objavio Mojsiju o Jevrejima, iliIsaiji o Vavilonu, ili Jezekilju o propasti Tira i Sidona, ili

Jeremiji o Egiptu i Palestini, ili Danilu o Rimu i ostalim

svetskim carstvima; ili a su pogrena proroanstva oIsusu i napreovanju Njegovog carstva, ili ona o irenjuBiblije u sve narode sveta?

Gospoin Pavlov je ustao i zatraio re. avi Matvejevbio je spreman a ga saslua i ljubazno mu se nasmeio.Marija se okrenula svom bratu i apnula mu:

- Taj Matvejev je vrlo vet ovek, ne a se zbuniti i spremnooekuje ovakva neprijatna prekidanja.


18/114

ATEISTI SE RUGAJU

18

- Na biblijska proroanstva jo niko nije pokuao aodgovorijasnim glasom otpoeo je gospoin Pavlov izistog razloga iz kojeg jo niko nije ogovorio ni na

proroanstva iz starogrkih elfa, jer niko nije smatrao aje to vredno truda. Herodot nam pria o Krezu koji je pitaopoznatog delfskog proroka da li da ratuje protiv

Persijanaca. Ogovoreno mu je a de, ka pree prekoHelesponta, unititi jeno modno carstvo. On je zaistarazorio jedno veliko carstvo, ali to je bilo njegovo carstvo. I

kada je Pir u slinoj situaciji pitao za savet, bilo mu jeogovoreno na slian lukav nain: Moguda pobeaRimljana. Bilo ko a pobei, proroanstva de bitiispunjena. I sva ta biblijska proroanstva sline su priroe:zanimljiva, ponekad dosta mudra, ali nikada dostojna

ozbiljnije panje. Ovom premetu izglea a samo Vipripisujete veliki znaaj.

- Biblijska proroanstva ostojna su nae najvede panje, jerse o elfskih proroanstava razlikuju kao blistavosazvee Velikog mevea, koje viimo na verom nebu,o obinog umskog mevea. Biblijska proroanstva nestavljaju ni najmanje mesta sumnji. Zar bi ateisti propustili

priliku a zapaze kako se neko proroanstvo nije ispunilo itako okau neistinitost proroanstava uopte?!

Pore toga to je Biblija postigla veliki uspeh irenjem usve delove sveta, ateisti oholo i sa podsmehom odbijaju

a je prouavaju, ne eledi a proru u njene ubokeistine.


19/114

ATEISTI SE RUGAJU

19

- a li su religiozni ljui spremni a preuzmu neto u koristproroanstava? Kakav znaaj ona, uostalom, imaju za onekoji su religiozni? zapitao je gospodin Pavlov.

Biblija zasniva svoje postojanje i istinitost ba na svojimproroanstvima. Zato ateisti nikaa nisu ni pokuali aprouavaju proroanstva? a su to uinili, moa bi im vedodavno uspelo da otkriju prevaru u proroanstvima ili aupoznaju tu istinu.

- Vi, gospodine Pavlov, zajedno sa svojim nevernim

prijateljima prezirete proroanstva. Ved za vreme apostolabilo je mnogo takvih ateista. Njima je apostol Pavle

poruio: Prorotva ne prezirite. A sve kuajudi obrorite. (1. Solunjanima 5,19.20) Ove rei Biblije irektansu poziv i nama a ispitamo boansku Re prorotva, i, akose pokae istinitom, spremno je prihvatimo.

- Na osnovu ega treba smatrati a su biblijskaproroanstva bolja i sigurnijao ua opisanih u Bibliji? zapitao je Pavlov i dodao: Jasno je a se Hrist sluiouima kako bi uverio svoje savremenike i kako bi anasreligiozni ljui ta ua iznosili kao jake okaze u prilogistinitosti Biblije.

- a bi osveoio svoje sluaoce Hrist se esto pozivao naproroanstva Biblije ogovorio je preava. Ispunjenaproroanstva jesu srestvo za ispitivanje rugihproroanstava. Otkako je napisana poslenja knjiga Biblijeprolo je ved oko 1900 goina, a 3500 je prolo o pisanjaprve. Gleajudi anas u aleku prolost, olazimo u

iskuenje a ih smatramo neverovatnim i nemogudim. Saproroanstvima je sasvim rukije. Oni koji su u Hristovo


20/114

ATEISTI SE RUGAJU

20

vreme gleali mnoga ua, bili su njima osveoeni. Ali, uto vreme mnoga jo neispunjena proroanstva izgledala sunemogudim i mogla su mnogima posluiti kao izgovor za

odbacivanje Isusa.Jasno je a se uesa koja su se esila pre gotovodvadeset vekova ne mogu videti danas, i zato mnogi

jenostavno ne veruju u njih. Ali proroanstva ata udalekoj prolosti, uprkos nepovoljnim uslovima, iako su semnogi sablanjavali i spoticali o njih, ispunjavaju se u nae

oba i pre naim oima, i ona su aleko jai okaz oua. Jeno takvo ispunjeno proroanstvo s pravom semoe smatrati najvedim uom. rugi dokazi mogu bitinesigurni, izmenjeni, mogu izbleeti. Nae pamdenjemoe nas izneveriti, a protivreni okazi zbuniti. Strast,sebinost, neiskrenost ili hiljau rugih prerasua mogu

smetati okazima. Ali, ne moe se osporiti a je istorijadokazala prorotvo. Istorija nije nita rugo nego jenomzauvek zabeleena injenica. ragi Bog je ao siguranokaz koji potvruje istinitost Njegovih rei; okaz komese ne moemo suprotstaviti, kome nema slinog u celojljudskoj istoriji. On stoji kao silan spomenik, i to vremetee alje, postaje sve vedi i silniji.

Preava se zaustavio i bacio oluan pogle na velikiskup. Niko se nije usudio da prekine njegovo izlaganje, pa je

nastavio:

- Ova unovata metoa za okazivanje istinitosti BojeRei trai razaranje svetskih carstava i propast itavih

naroa i civilizacija. Slavna carstva iz prolosti u Egiptu,Siriji, Vavilonu, Asiriji, Judeji, Rimu i u mnogim drugim


21/114

ATEISTI SE RUGAJU

21

zemljama uverljivo nas osveoavaju kako Boja Reostaje veno istinita. uga vremenska razoblja neponitavaju snagu ovog okaza nikome do danas nije

uspelo a obori ovo sveoanstvo.Gospodin Pavlov je opet ustao. Svi su uprli poglede u

njega. David Matvejev mu je dao da govori.

- Uzmimo a demo neka o mnogih proroanstava iokazati. ta smo veliko time postigli? zapitao je.

- Biblija sama uzima pravo a otkrije buudnost. Kaa se

njena proroanstva ispune, to postaje uo provienjakoje aleko nailazi svaku ljusku otroumnost. S pravommoemo zakljuiti kako su proroci, koji tako sigurnootkrivaju buudnost, po neposrenim uticajem Bojeguha. Jeino Bog moe otkriti buudnost.

Preko proroka Isaije On se otkriva reima: Ja sam Bog i

nema rugog Boga, i niko nije kao ja, koji o poetkajavljam kraj, i izaleka tajo nije bilo; koji kaem: nameramoja stoji i uinidu sve to mi je volja. (Isaija 46,9.10)

Sposobnost proricanja samo je Boja osobina i ne moe seni oponaati, niti izvrnuti njen smisao. Bog u Bibliji pozivasvakoga a, ako moe, otkrije buudnost: Ko kao ja

oglauje i objavljuje ovo... Neka im javi ta de biti i ta deodi. (Isaija 44,7)

Ako ateisti imaju neto protiv proroanstava, neka uju ta im govori prorok Isaija: Iznesite parbu svoju, veliGospo, pokaite razloge svoje, veli car Jakovljev. Nekaou i neka nam objave ta de biti... Kaite nam ta de biti

posle i poznademo a ste bogovi. (Isaija 41,21-23)


22/114

ATEISTI SE RUGAJU

22

- A a li je Vaa Biblija ispunila ovaj uslov? zapitao jegospodin Pavlov. Ne mislim na neki nejasan i lukavi,nego na jasan nain.

- Nisam li ti davno kazao i objavio? pita Bog u Isaiji 44,8.On alje kae: Vi ste mi svedoci. Vi ste, gospoinePavlov, zajeno sa svim Vaim prijateljima na ovom skupu,sveok o istinitosti i tanosti proroanstva koje je biloizgovoreno pre nekoliko hiljada godina.

Gospodin Pavlov je naglo ustao sa svog seita.

- Hodete a kaete a dete ta proroanstva okazatipomodu nas?! uzviknuo je iznenaeno. Ba tonameravam a uinim! ogovorio je preava.

- Ali mi ne verujemo u Vau Bibliju i smatramo a su Vaepretpostavke neistinite i bezvrene. Pa kako Vi jo tvritea dete pomodu nas okazati ono u ta mi ne verujemo?!

To je besmislica!Marija se nagnula prema bratu i tiho mu apnula:

- Ovom oveku je zaista uspelo a nas sve zainteresuje. Aoca je, izgleda, uspeo i da zbuni.

Jovan je s osmehom odgovorio:

- Da, ali otac nije jedini izgubio vlast nad sobom; pogledaj

samo ljude oko sebe.

Ona je pogleala mnotvo i svua je zapazila napetupanju i raoznalost na licima.

- injenica a oni koji ne veruju, i koji moraju i protiv svojevol je biti sveoci, ini njihovo sveoanstvo jo vrenijim

prouio je avi Matvejev ok je gospoin Pavlovpolako sedao na svoju stolicu. Pre 2500 godina Bog je


23/114

ATEISTI SE RUGAJU

23

rekao a de istinitost svojih rei okazati kroz sumnju ineverstvo ljudi. To je smela, ali istinita tvrdnja. Iako je

nauka o anas reila mnoga teka pitanja, ona nam ipak

ne moe objasniti i otkriti buude ogaaje. Ljuima jeisto tako nemogude otkriti buudnost, kao to ne moguskinuti ni jednu zvezdu iz zvezdanog jata.

Ali, ta a mislimo o knjizi koja sari proroanstva koja seodnose na sva vremena, obuhvataju sve narode i govore o

ogaajima koji su i vremenski i prostorno toliko ualjeni

jean o rugog; ta proroanstva ak stoje i u suprotnostisa svakonevnim i prironim tokom ogaaja. Evo, batakva proroanstva sari ova knjiga i nijeno o njih nijeostalo neispunjeno u svoje oreeno vreme. Neka seispunjavaju i anas, pre naim oima. Pitam sve prisutne,ta a mislimo o takvoj knjizi?

Postoji li jo koja ruga knjiga, osim Biblije, koja sariproroanstva o ogaajima koji de se oigrati mnogovekova, pa ak i hiljaa goina kasnije? Ako neko imatakvu knjigu, na bilo kon jeziku, neka je donese!

Ateisti su esto ulagali mnogo trua a pobiju istinitostBiblije. Ja du vam saa otkriti tajnu kako bi se Biblija mogla

opovrgnuti, i to ak na va naina! Prvo, treba okazati asu proroanstva netana; rugo, treba pronadi knjigu kojasari prava, istinita proroanstva. Ali, sam Bog kae a ni jeno ni rugo nije mogude! Ka bi to nekome uspelo,Biblija bi izgubila svoju vanost. Zato neprijatelji BojeRei nisu to jo uspeli a uine? Moa ove meu nama

ima koga ko to moe uiniti?avi Matvejev je ove zastao malo ue jer je oekivao


24/114

ATEISTI SE RUGAJU

24

a de neko ogovoriti. Sluaoci su bili nestrpljivi.

Tada je ustao gospodin Pavlov i rekao:

- Iznesite ta proroanstva pa demo vieti koliko ona zapravo

vree. Vi ste nam izneli razne tvrnje; iznesite i Vaedokaze.

- Spreman sam to i uiniti ogovorio je preava.


25/114

POINJE TESTIRANJE

25

POINJE TESTIRANJE

Poto je mnotvo glasnim oobravanjem pozraviloprimebu gospoina Pavlova, to je bio znak a su slualacigotovo bez izuzetka eleli ozbiljne okaze u prilog istinitostiproroke rei. Sa Biblijom u ruci David Matvejev je stajaospreman da nastavi svoje izlaganje.

- Zajeniki demo saa prouiti istoriju graa Tira. Modovoga grada rasla je punih dve hiljade godina, dok nije

zagospoario svim morima sveta. Ono to je Vavilon biona kopnu, to je Tir bio na moru. Postao je sreite svetsketrgovine. Uporeenja rai, luki gra Kartaga, koji setakmiio ak sa Rimom, bio je samo kolonija graa Tira. Tir

je bio uveni, lepi i bogati gra u koji se slivalo zlato izTarsa, drago kamenje iz Orama, divni konji iz Armenije,

slonova kost iz Damaska, skupocene tkanine iz Egipta,

velika stada stoke iz Arabije, mirisne masti iz Sabe i stasiti

robovi sa Jave. Ukratko, Tir je u ono doba bio Njujork

Azije. Brodovi raznih zastava bacali su sidra u njegovom

pristanitu, a mnotvo trgovaca sklapalo je velike poslovena njegovim trgovima. I ba u vreme kaa se Tir nalazio navrhuncu modi i slave, ka je izglealo a de takav ostatizauvek, javio se prorok Jezekilj, 519. godine pre Hrista, sa

ovakvim proroanstvom: I obalidu zidove tirske i kule unjemu raskopati, i omedu prah njegov i pretvoridu ga u go

kamen... jer ja govorih, veli Gospod... I kamenje tvoje irva tvoja i prah tvoj bacidu u vou!... I uinidu o tebe go


26/114

POINJE TESTIRANJE

26

kamen, bide mesto ge se razastiru mree, nede se vie

sazidati, jer ja Gospod govorih, veli Gospod. (Jezekilj 26,4-14)

Uskoro posle izricanja proroanstava oao je carNavuhodonosor i opkolio grad Tir. Posle trinaest godina

opsade zauzeo ga je i do temelja razorio...

U tom trenutku iznenaa je skoio jean o slualaca.Bez prethonog prestavljanja poeo je bezobzirno anapaa Bibliju i samog preavaa. U vorani je ojenom

nastala velika pometnja; mnotvo prisutnih ustalo je i poeloglasno a vie:

- Umuknite! Napolje s njim!

Jedan od uglednih pokrovitelja ovog skupa Ijutito je

poigao svoj glas protiv ovog oveka koji je poremetio mir.Izglealo je kako de ovo preavanje zavriti u velikom

neredu. Gospodin Pavlov je sa negodovanjem vrteo glavom,ne oobravajudi postupak svog ateistikog istomiljenika.Marija je bila uzbuena, a gospoa Pavlov je seela sasvimzbunjena.

Ba u trenutku ka je izglealo a de se skup razidi upotpunom nereu, avi Matvejev je poignute ruke poeo

a umiruje mnotvo i sigurnim glasom nastavio a govori.Obratio se predsedavajudem ovog skupa:

- Gospoine Lukov, molim Vas a senete. GospoinLukov je posluao i seo. Zar smo ved zaboravili naogovor? Pristao sam a organizujem ova prouavanja, alipod uslovom da jedino ja otklonim svaku smetnju i

odgovorim na svako postavljeno pitanje. Pretpostavljam


27/114

POINJE TESTIRANJE

27

a su svi sluaoci oli ove na moj poziv, i a ele a mesluaju o kraja.

Prisutni su ovu izjavu Davida Matvejeva primili s

oobravanjem, a on se taa obratio nemirnom sluaocu koji je izazvao preki. Ovaj je jo uvek stajao s pretedim izrazomna licu, ok su ostali ved seli na svoja mesta.

- Moram ponoviti da je ateistima, to jest onima koji

sumnjaju, oputeno a me prekiaju tokom izlaganja.Pozivam Vas a to slobono i nesmetano uinite. Zato

imate moje oobrenje. oputam da me prekinete kadgo elite tokom izlaganja, i to nije samo prazno obedanje,nego ozbiljan i iskren poziv na javnu raspravu. Molim Vas,

jo jenom ponovite svoje pitanje.

Pavlovovi su se iznenaeno pogleali.

- Ovo je zaista novi nain ophoenja na javnim skupovima

oapnuo je Pavlov sinu napokon se jednom i nama kojisumnjamo daje prednost na religioznim skupovima.

Veliki skup je ovu odluku Davida Matvejeva primio sa

oobravanjem. Svima je bilo jasno a de on svoja obedanja inamere u vezi sa ovim preavanjima tano i o krajasprovesti.

Protivnik je, meutim, bio potpuno zbunjen. On je biogalamija, kritiki i ratoborno raspoloen, ali je ojenomizgubio svu ovanost ka je preava na njegovu galamuogovorio mirno i staloeno.

Zbunilo ga je i to to je ostao bez porke mnotva,sasvim sam.


28/114

POINJE TESTIRANJE

28

- Govorite sada! ovikivali su sluaoci ka su vielinjegovu zbunjenost.

Gospodin Matvejev ga je ohrabrio prijateljskim

osmehom i reima:- Samo slobono nastavite, niko Vas nede prekinuti.

- Ja samo elim a kaem kako Vi ne moete okazati a jeanilovo proroanstvo pisano pre Navuhoonosora. Visami priznajete da je Jezekilj bio carev savremenik.

Zatim je naglo seo na svoje mesto. U svom izlaganju

ojenom je postao utiv i obazriv, iako je malopre govorioprezrivim i izazivakim glasom. Osedaj olakanja proao jemnotvom, a oni koji su se naali nekom bunom prizoruostali su razoarani.

- U pravu ste odgovorio je David Matvejev.Iako ja linoverujem a je proroanstvo pisano preNavuhodonosorove opsae Tira, nedu se ograniiti samona istoriju opsade. Iako je opsada, koju je preduzeo

vavilonski car bila poetak ispunjenja, ipak se potpunoispunjenje proroanstva onosi na ogaaje koji su seoigrali vie o 200 goina kasnije.

Obratimo panju na to a se ovo proroanstvo naroito

onosi na ostatke graskih ruevina koje su ostale izaNavuhoonosora. Proroanstvo kae kako de preostalokamenje i rva, pa ak i praina, biti baeni u vou i a deto mesto ostati golo kamenje na kom de ribari razapinjatisvoje mree.

Ovo proroanstvo, meutim, nije se oslovno ispunilo

preko vavilonskog cara, i u ono vreme ak je izglealo a


29/114

POINJE TESTIRANJE

29

je njegovo ispunjenje zapravo nemogude. Proroanstvo setaa jo uvek nije o kraja ispunilo.

Proteklo je va i po veka, a ruevine su jo uvek stajale

prkosedi istinitosti proroanstva. Taa je na istok prorlavojska Aleksandra Velikog i izazvala veliki strah kod

istonih naroa. Aleksanar se spremao a osvoji ponovosagraeni gra Tir, smeten na ostrvu. To je bilo 332.godine pre Hrista.

Veliki osvaja Aleksanar znao je obro ta mora uiniti,

jer grad je od obale bio udaljen nekoliko stotina metara.Sa mora je bio teko osvojiv, pa je nareio a vojnicinaprave nasip o ruevina starih ziova, poruenih kuda,kula, starih greda i svega to je ostalo izaNavuhodonosorovog osvajanja.

Preko tog nasipa vojska de stidi o novog Tira a ga

zauzme. Potreba za graom bila je tako velika a su skupilisvu prainu o ruevina kako bi izgraili obar nasip.

Buudi a se prethoni govornik nije javio, ustao jegospodin Pavlov i rekao:

- Priznajem a su Vaa izlaganja i injenice u pogleu Tiraistiniti, ali Vas pitam ta ste zapravo time postigli? Vama je

nemogude okazati a su ta navona proroanstva pisanapre nego to su se ovi ogaaj i oigrali. Vae okazivanjenije uverljivo i ja vrsto verujem kako je knjiga prorokaJezekiija pisana posle Aleksandra Velikog.

avi Matvejev se nasmeio:

- Viim a je injenica a se ispunjenje ogaaja tanoslae s proroanstvom vrlo znaajna za Va zakljuak.


30/114

POINJE TESTIRANJE

30

- Isto je tako i za Vau religiju vano a istorija potvrujeproroanstvo proroka Jezekiija, to jest a je ono pisanopre nego to se ispunilo odvratio je gospodin Pavlov,

naglaavajudi svaku re.- obar pogoak, oe apnula je Marija poluglasno, dok

se itav skup nasmejao uhovitom razgovoru.

- Ali, Vi ste u ovom svom zakljuku previeli tri velikeprazninenastavio je preava mirno.

Prvo, u Enciklopediji Britanici, XIV. izdanje, 9. knjiga, na 13.

i 14. stranici, po pojmom Jezekilj moete proitati kakoje knjiga ovog proroka napisana izmeu 586. i 450. goinepre Hrista. Ovo je utvreno najtanijim ispitivanjima. Tako je, ak i po shvatanju ateista, ovo proroanstvo napisano118 goina pre nego to se ispunilo. Ali, preimo na ruginedostatak u Vaem zakljuku. Kaa tvrite a prorok

Jezekilj pie ovo proroanstvo tek posle samog ogaaja,ona Vi ovu knjigu, koja u svakom pogleu uiva najviiugle, omalovaavate i nazivate je neistinitom i lanom.

Ali, gospodine Pavlov, pored ove dve netanosti u Vaemzakljuku, napravili ste jo jean propust koji nijeanateista ne moe a otkloni. Pretpostavimo ak a je knjiga

napisana 330. goine pre Hrista. Ni Vi ne moete navestineki kasniji datum...

Gospoin Pavlov je klimnuo glavom oobravajudi.

- Vi ste zaboravili a osim proanstva o razorenju Tirapostoje jo neke vane injenice. U mnogimproroanstvima govori se o razorenju pojeinih graova,

ali se govori i o njihovom ponovnom podizanju. Kao takav


31/114

POINJE TESTIRANJE

31

primer moemo uzeti Jerusalim koji i anas postoji, iako jeesto bio sruen o temelja. Treda netanost u Vaemzakljuku proizilazi iz toga to stari Tir nije trebao a se

ponovo sagradiBoja osua, izreena na ovim graom,ispunjava se ved hiljae goina sve o naih ana preoima mnogih narataja ateista, i stoji kao nepobitnaistina. Bog ved vaeset vekova poziva sve ateiste a ovajgrad ponovo sazidajuNjegova Re bide taa opovrgnuta.

- Ovako neto jo nisam nikaa uo! rekao je zaueno

gospodin Pavlov. Mislite li Vi to zaista ozbiljno?- Svakako! ogovorio je preava. Ja to sasvim ozbiljno

mislim. Sleedi put otkridu Vam nain ne koji bi se moglapobiti verodostojnost Biblije.


32/114

KAKO OPOVRGNUTI BIBLIJU

32


Izjavom a de ateistima otkriti kako je mogude pobitibiblijske tvrnje, avi Matvejev je zauio ateiste, oveo uzabunu mnoge religiozne ljude, a sve zajedno vrlo iznenadio.

Dvorana je bila sasvim puna, bez ijednog praznog mesta.

Prvi je traio re gospoin Pavlov.

- Gospoine Matvejev, nameravate li redi kako se biblijskizapis ipak moe pobiti?

- Ne, naprotiv, ja vrsto verujem a je nemogudeopovrgnuti bilo koji, pa i najmanji eo Biblije oluno jeogovorio preava.

- Ali, zar niste sami izjavili a dete nam pokazati kako semoe pobiti veroostojnost Biblije uzvratio je uzbuenogospodin Pavlov.

- a, ja du to i uiniti.

- U Vaem obedanju izglea a ima osta protivrenosti, alisaekademo ipak a ujemo Vae objanjenje rekao je

gospodin Pavlov kratko.- Vas i sve ateiste sm Bog poziva da pobijete

veroostojnost Njegovih proroanstava, ali Vam ujenoini i veliku uslugu ukazujudi Vam sam na nain kojim deteto postidi. okaz u prilog ovoga jeste gra Tir koji stojipre nama kao jasan poziv upuden svim ateistima: Nede

se vie saziati, jer ja Gospo govorih. (Jezekilj 26,14)


33/114


33

Ove je naveen i razlog zato se taj gra vie ne moesazidati.

Ovaj problem Bog postavlja svakom hvalisavom ateisti:

neka ponovo sazia Tir. Ko to uini, pobide istinitostBiblije.

Mnogi primeri kazuju nam kako se porueni graovi moguza srazmerno kratko vreme ponovo sagraiti, esto sasamo nekoliko olunih ljui. Jerusalim je sagraen, iako je bio o temelja razruen; Rim, kojeg je Neron zapalio,

ponovo je sazidan; Longvju (Longview), gra u raviVaington, sazian je ponovo u roku o nepune vegodine. Kad sam ga nedavno posetio, zadivio sam se

onome to sam vieo. Ima jo mnogo slinih primera.

ovoljno bi bilo a svaki ateista iz Amerike priloi samo po jedan dolar i da se veliki grad Tir ponovo sazida. Time bi

zauvek bio uniten obar glas i poverenje koje uivaBiblija. Poruje na kom se nalazio ovaj gra prirono jevrlo plono jer obiluje mnogobrojnim ivim izvorima kojisvakodnevno daju 50 miliona litara vode; zelena polja

pruaju se o ualjenih bra koja okruuju ovaj kraj. Aprorok je s takvom smelodu i sigurnodu napisao ovo

proroanstvo, i o anas se nije naao ni jean ateista kojibi se usudio da tvrdi da ono nije istinito. Francuski ateista

Volni (Volney) pie kako je, posmatrajudi ovo mesto iribare koji su na golom kamenu prostirali svoje mree,uvieo a se proroka re oslovno ispunila.

Vi to nazivate uspelim nagaanjem. Ali, to nije

zaovoljavajude objanjenje. Niko na ovom svetu, osimbiblijskih proroka, nije kroz sve minule vekove dao tako


34/114


34

tano proroanstvo o propasti jenog graa. Kako to a jesamo Bibliji uspelo a izrekne jeno tako uspelonagaanje s najvedom tanodu, za 2000 goina

unapred?!Gospodin Pavlov se javio i rekao:

- Sasvim je prirodno da neko, gleajudi neki porueni gra,kae kako on nika vie nede biti sagraen.

- Iako takav zakljuak izglea sasvim pnroan odgovorioje preava ipak bi ovako smela tvrdnja dovela proroka

u vrlo teak poloaj. a bismo to objasnili, obratimo seponovo proroku Jezekilju koji govori i o jednom mnogo

starijem gradu, jedva pedesetak kilometara udaljenom od

Tira; re je o Sionu. Ovaj gra bio je na zalasku svojeslave i modi ok je Tir jo ponosno stajao.

Vae nagaanje u vezi s vremenom u kome je napisano

Jezekiljevo proroanstvo potvruje na okaz, jer Sion jerazorio persijski car Artakserks Ohus 351. godine pre

Hrista. Po Vaem shvatanju, gospoine Pavlov, Jezekiljevoproroanstvo trebalo je biti napisano jo kasnije, bar udoba posle Aleksandra Velikog. Da je prorok sudio po

onome to je vieo 330. goine pre Hrista, kao to ste Vi

nagovestili, onda bi on morao govoriti i o potpunomrazorenju Siona, jer nita nije izglealo tako sigurno kaoto. Ali, Sion sa svojim stanovnicima stoji jo i anas.itajmo rei proroka Jezekilja: oe mi re Gosponja:Sine oveiji, okreni lice k Sionu, i prorokuj protiv njega.I reci: Ovako govori Gospod: Evo me na tebe, Sidone... I

posladu pomor na njega i krv na ulice njegove, i pobijenide paati usre njega omaa. (Jezekilj 28,20-23)


35/114


35

Skredem Vam panju na to a se ove ne prorie kako degra biti potpuno uniten, nego de biti samo pogoenstranim krvoprolidem. Nijean gra na svetu, osim moa

Jerusalima, nije bio toliko puta razaran i ponovo zidanpoput Sidona, a on stoji i dan-danas.

a je prorok kazao kako de Tir i alje postojati, a Sion bitipotpuno uniten, ona bi ateisti s pravom mogli a serugaju Bibliji. Ali, Tir do danas nije ponovo sazidan, dok

Sion jo uvek postoji; tano kao to je Boji prorok

objavio.Poto smo ovo objasnili, preostaje nam a reimo jo jeno teko pitanje. Sion je mogao polako, kao i mnogirugi stari graovi, izgubiti svoju vanost i uticaj. Ali, poemu je Jezekilj unapre znao a de ovaj gra imati takovanu ulogu u istoriji naroa i a de ba on postati

poprite krvavih sukoba prelazedi iz ruke u ruku mnogihosvajaa?

Gospodin Pavlov je na to odgovorio:

- Istina je a su ova va graa bila na glasu po svojoj veliinii modi, ali ja mislim a je ved u oba proricanja o njihovojsudbini bilo vidljivih znakova njihovog raspadanja. Ova

proroanstva su istina prilino tana, ali Vi ipak ovakvimslabim okazima ne moete tvriti a je Biblija istinita.

- Ja to i ne tvrdim ogovorio je preava ali ja ipakvrsto verujem a du na Va zahtev, a nasuprot Vaimtvrnjama, zajeno sa Vama prouiti proroanstva koja depobiti ovo to Vi tvrite. Vi kaete a je subina Tira i

Siona bila ved jasna. Ali, spomenimo saa jean rugi


36/114


36

gra ge je bilo sasvim iskljueno. O mnogih graovakoje spominju proroanstva, uzedemo Akelon. To je grakoji je u svoje vreme bio isto tako uven kao i prethona

dva grada o kojima smo govorili.Akelon de opusteti. (Sofonija 2,4) Akelon se nedenaseliti. (Zaharija 9,5)

Ovaj grad osnovan je 1800 godina pre Hrista i nalazio se

na vrhuncu svoje slave nekako ba u Isusovo vreme.Prema tome, ne moete tvriti a je prorok, piudi ovo

proroanstvo, mogao znati kakva subina preti ovomgrau. ta demo redi u ovom sluaju? opustite mi anevedem iz XIV izdanja Enciklopedije Britanike, strana

544, sleede: anas viimo jo samo nenaseljenupustinju u morske obale, 18 kilometara severno oGaze... Velike ruevine, koje se elimino iu iz peska,

sveoe o minuloj slavi tog graa. Taj kraj je inae vrloploan. Naroito obro uspeva vinova loza, maslina imnotvo rugih vodaka.

Pazimo obro ta se kae u ovoj enciklopeiji koju ceosvet priznaje o saanjem stanju Akelona. U njoj se tomesto naziva pustinjom. Prorok je ved 2500 goina

unapred u duhu gleao ovo to mi anas viimo ustvarnosti. I pisac enciklopedije i prorok upotrebljavaju

iste rei a bi opisali stanje ovoga graa.

Iz istog izvora elim a naveem i ovo: U Akelonu serodio Irod Veliki. Ovaj grad ukrasio je divnim i

velianstvenim zgradama. Za vreme Rimljana grad je bio

sreite grke nauke. O 104. goine pre Hrista pa


37/114


37

naalje, kroz vie o va i po veka, bio je sloboni rimskigra, ak je postao i seite biskupa.

Ovde smo, dakle, videli kako su ovom gradu mnogo

vekova kasnije, a posle izreenog proroanstva,neprestano rasle slava i mod. Goine 636. posle Hristagra je pao u arapske ruke. Za vreme krstakih ratova bio je sreite jugozapane Palestine. Posle est meseciopsae osvojio ga je Balvin III. akle, jo petnaest vekovaiza proroanstva o njegovoj propasti, ovaj je gra jo uvek

bio silan. Sleedih 600 goina bilo je vreme strahota ikrvoprolida. Goine 1270. njegove utvre konano jerazorio sultan Beibar, a njegovu luku zatrpao kamenjem.

Ved seam vekova Akelon lei u ruevinama kao pravaslika pustoi, i u njemu nema ni ive ue.

Pretpostavimo a je Akelon anas gra u kojem ivot

cveta, kao na primer u Sionu, ili a je proroanstvoglasilo obrnuto. Kako bi se samo bezbonici i ateistiotimali o te injenice a se njima poslue kao orujem zapobijanje istinitosti Boje Rei! Ali, poto se ispunjenjepotpuno slae sa proreenim, istorijske injenice potpunose poklapaju sa onim to je prorok unapre rekao, ona

proroka re zasluuje nae potpuno priznanje. Boja Rekae: Prorotvo ne prezirite. A sve kuajudi obro rite.(1. Solunjanima 5,19.20)

Vi ste spremni prezreti proroanstva, a niste ih spremnipovrgnuti temeljnom ispitivanju. Ove imamo sluaj trigraa. Proroci su tako tano unapre prorekli njihovu

subinu, a se to potpuno slae s istorijskim injenicama.


38/114


38

Pa ipak, Vi pokuavate pronadi neka ruga tumaenja. Ali,nepobitna je injenica a su proroanstva istinita.

Gospodin Pavlov je iskoristio kratku pauzu i primetio:

- Vi ste izabrali tri grada na kojima ste dokazali kako suproroanstva istinita. Ako je zaista Bog izvor ovogproroanstva, ona bi On morao biti u stanju a unapreotkrije sudbinu celog ljudskog roda. Nadalje, trebalo bi da

su ta predskazanja vezana za toliko vremena unapred

koliko je izglealo nemogudim previeti njihovo

ispunjenje; ak bi trebalo a se proteu u saanje vreme.- Vae su primebe sasvim na mestu. Zato demo sleedi put

prouiti najvede proroanstvo Biblije, proroanstvo kojeukljuuje sve naroe na Zemlji.

Ono ima svoj poetak pre otprilike 2400 goina i proteese o naeg vremena. U to dete se modi i sami uveriti.


39/114

SMELOST PROROKA DANILA

39


Na sleedem preavanju, posle uvone rei oktoraLukova, skupu se ponovo obratio avi Matvejev.

- Gospodine Pavlov, Vi ste kazali kako se svako

proroanstvo mora ispuniti ako mu se a ovoljnovremena. Vi, akle, vie ne tvrite a su sva proroanstvanapisana tek posle njihovog ispunjenja. Sada tvrdite

suprotno, naime, a ugo vreme reava ovo pitanje. Ali,nasuprot tome, okazademo a ugo vremenskorazoblje ba smeta ispunjenjima proroanstava, umestoa im pomae.

Istoriju o propasti Rimskog carstva nije prvi napisao

skeptik Edvard Gibon (Edward Gibbon), nego ju je prvo

napisao i previeo prorok anilo, est vekova pre Hrista.a bi tano i u pojeinosti opisao sve ono to je prorokanilo prorekao za Rimsko carstvo, istoriaru Gibonutrebalo je est ebelih tomova.

Ustao je gospoin Pavlov i zatraio re.

- Kako? Zar Vi hodete a tvrite a je anilo tu knjigu, kojupripisuju njemu, napisao u estom veku pre Hrista?

Gospoin Pavlov se taa okrenuo prema sluaocima,podigao ruku i uzviknuo:

- Ni u emu rugom se sve kole, osim biblijske, ne slau

tako dobro kao u tome da knjigu proroka Danila nije


40/114


40

napisao on, nego neki nepoznati pisac, i to otprilike 168.

godine pre Hrista.

- Meni je vrlo dobro poznato, gospodine Pavlov odgovorio

je preava a su kritiari osuli teku paljbu na prorokaanila i to jo otka je naunik Celzije, u III veku posleHrista, objavio a se tanost anilovih proroanstava nemoe negirati. U 2. i 7. poglavlju njegove knjige nalaze setako jasna proroanstva sa tako tanim nacrtom ljuskeistorije, koja poinje Vavilonom i protee se sve o naih

ana, a se to ne moe pobiti. Vedina skeptika slae se aje nemogude ati rugi izvor i temelj ovim proroanstvimaosim a su ana proroku kao Boja objava. Ateisti misle abi Knjiga proroka anila izgubila znaaj i silu kao prorokaknjiga kad bi im uspelo dokazati da Danilo nije napisao

nijenu re ove knjige, nego a ju je napisao nepoznati

pisac oko 168. godine pre Hrista. Kako bih postigao svojcilj, ja sam spreman da prihvatim i kasniji datum, mada je

netaan. Moe mi biti i sasvim svejedno ko je pisac oveknjige. Ne elim a ulazim u unovate pojeinosti i uhsedmog poglavlja ove knjige, jer bi za njegovo temeljno

prouavanje bilo potrebno nekoliko preavanja. elim apratim samo jednu, glavnu misao.

Kao to smo ved spomenuli, nije navanije pobiti gleiteskeptika u vezi sa atumom i piscem ove knjige. Ono to jevano i glavno, jeste to to se u ovom proroanstvu govorio etiri, a ne o vie svetskih carstava, koja poinjuVavilonom, a zavravaju se Rimom. Ako je anilo iveo

600 goina pre Hrista, a ja sam u to vrsto uveren, ona jeon sigurno prorekao postanak i propast tri svetska carstva


41/114


41

posle Vavilona. Samo po sebi to je, bez sumnje, jedno

vano proroanstvo. Naravno, skeptici, koji bi hteli aouzmu autoritet i ast ovom proroku, oajniki

pokuavaju a okau kako je Knjiga proroka anilanapisana tek 168 goina pre Hrista, kaa je Rim oao osvetske vlasti. Ako bi bilo tano a je pisac ove knjige iveooko 168. godine pre Hrista, onda je on morao znati da su

Vavilon, Medo-Persija, Grka i Rim smenjivali jeanrugog olazedi o svetske prevlasti. Vavilon je pao 538.

goine pre Hrista, a sruio ga je persijski car Kir. Goine331. pre Hrista grki vlaar Aleksanar Veliki porazio jeko Arabele carstvo Miana i Persi janaca. PobedaRimljana kod Pidije, 168. godine pre Hrista, datum je

osnivanja rimskog svetskog carstva. Prema tome, od 538.

do 168. godine pre Hrista, dakle u vremenskom razdoblju

o 370 goina, svetom su vlaala etiri svetska carstva, jedno za drugim. Ako stvar posmatramo s ove takegleita, ona su anilova proroanstva iz 2. i 7. poglavljaznaajna ak i a su pisana 168. goine pre Hrista, a ne600. goine. Osim injenice to su za vreme o 400 goinapostojala etiri svetska carstva, velika je sloboda kojuuzima jean ovek a preskae unapre kako u svimbuudim vremenima nede biti vie nijenog svetskogcarstva. Ovakva tvrnja suprotna je svakom oekivanju ianalogiji, i protivrena je svakom istorijskom iskustvu. Iakogovorimo o etiri svetska carstva u razdoblju od 400goina, ne moemo redi a je bilo vaeset svetskihcarstava u sleedih vaeset vekova; naprotiv, nije bilo

nijeno. Ko moe ovo objasniti? Prorok anilo je to


42/114


42

sigurno znao ka je tako neto prorekao. U svim sleedimvekovima pokazalo se a je ovo tano. a su muracionoga oba pokuali reiti tajnu buudnosti na osnovu

iskustva iz prolosti, ona bi ogovor bio a se za sleedihvaeset vekova treba ponoviti istorija prola etiri veka,jer se obino kae kako se istorija ponavlja. Medo-Persijaje pobeila Vavilon, Grka Meo-Persiju, Grku je pobeioRim. Svaki istorijski istraiva izveo bi zakljuak a de i Rimsnadi slina subina. a li se to i ogoilo? Svako ko iole

poznaje istoriju, zna a je Rim etvrto svetsko carstvo.Meutim, neko je to znao mnogo ranije nego to se Rimpopeo do svetske prevlasti: Ja opet pitam: Odakle je to

Danilo znao?

Ateisti se ue ovom neobjanjivom anilovomproroanstvu, pogotovo ako prihvatimo istinu a je ono

napisano za vreme svetske prevlasti Vavilona. Oni misle da je njihova potekoda reena ako kau kako jeproroanstvo napisano u vreme osnivanja Rimskogcarstva. Ali time problem nije reen, nego, nasuprot, onpostaje jo vie sloen. U svari, glavno pitanje uopte nijeko je i kada napisao ovu knjigu; najvanije je ko je njenizvor i temelj.

- Ja ne razumem Vae izlaganje, gospoine Matvejev prekinuo ga je gospodin Pavlov jer ako je Knjiga prorokaaniloa napisana tek posle propasti etiri svetska carstva,onda pisac svakako gubi svoj autoritet i ne bi se mogao

uopte nazvati prorokom.

- To rado priznajem ogovorio je preava aliposmatrajmo ovo pitanje sa obe strane. Ako je knjiga


43/114


43

proroka Danila napisana 600 godina pre Hrista, onda bi,

kao to priznaju svi skeptici, to proroanstvo imalo velikiznaaj i ne bi se tako lako moglo obaciti. Oni pritom gube

iz via jenu rugu injenicu. Naime, ako usvojimo njihovutvrdnju da je ova knjiga napisana 168. godine pre Hrista,

taa se pojavljuje jo jena unovata injenica, jenakotako znaajna, jer oni time pomeraju samo vremenastanka te knjige za nekoliko vekova unazad.

- Jo uvek ne mogu a shvatim kako je to mogude?

uzvratio je gospodin Pavlov.- Pokuadu a Vam to objasnim ogovorio je preava.

Time to Vi premetate zapisivanje tog proroanstva u168. goinu, ujeno premetate ova etiri carstva unazaiza ovog vremena, umesto unapre u buudnost. Vizapravo tvrite a pisac o najskorijoj prolosti razmilja

kao o buudnosti. Kaete a je vieo kako su za etiri vekabila etiri svetska carstva. Ali, pri pisanju ove knjige pisac je bio primoran istovremeno a se ri i istorijskihinjenica, i iskustva iz prolosti, i a pie nasuprot njima!?To, ipak, jean filozof ne bi nikaa uinio! Prema tome,jasno je da je pisac ove knjige crpeo svoja znanja iz jednog

sasvim drugog izvora, nego drugi ljudi.Ako je knjiga napisana 600 godina pre Hrista, tada pisac

nije imao nikakvog oslonca ili ma kakve injenice naosnovu kojih bi mogao da predvidi nastajanje i raspadanje

tih carstava koja su smenjivala jedno drugo. Istina je da su

te zemlje ved postojale, ali taa nisu bile niti silne niti o

svetskog znaaja. Goine 600. pre Hrista stanje u timzemljama bilo je jo vrlo nejasno i nesigurno, ok je 168.


44/114


44

godine pre Hrista sve u vezi s njima bilo sasvim poznato.

Prema tome, premetanjem nastanka Knjige prorokaanila u 168. goinu pre Hrista ne otklanjaju se tekode i

olazimo o zakljuka kako se samo ljuskim umom nemogu reiti sva ova pitanja. Ali, to jo nije sve!

Posmatrajmo sliku pomodu koje nam prorok opisuje naeoba. Zamislite zbunjenost nekog religioznog oveka kojije itajudi anilovo proroanstvo stotinu goina pre Hristaprimetio a u celoj buudnosti vie nede postojati nijeno

svetsko carstvo, osim Bojeg carstva. Zamislimo takoeismejavanje i ruganje koje bi to proroanstvo izazvalo koskeptika ananjeg oba. Gleajudi unaza u aneproroka anila, i skeptik i religiozni ovek ananjicepotpuno se slau u tome a o onog vremena o anaszaista nije postojalo vie o etiri svetska carstva. To

moemo itati u svakoj istoriji. Molim vas, itajte istorijujenog o najvedih ateista, Gibonov Rim, pa dete vietikako to besmrtno elo nehotice govori o tanosti Knjigeproroka anila. opustite a nam Gibon sam pria kakosu u petom veku varvari i ivlji ratnici sa severa poeliosvajati Zapadno rimsko carstvo, kako su ga pobedili, ali

nikaa nisu njime zavlaali. alje se kae kako su arapskehorde iz pustinje u sedmom veku napale Zapadno, a zatim

Istono rimsko carstvo. Neko vreme izglealo je kao a dekalifi zasesti na rimski presto. Tatari i Turci su nemilosrdno

napaali to modno carstvo. Oni su snano lupali na vrataZapadnog rimskog carstva. Ceo svet je strepeo pri pomisli

a de oni preuzeti svetsku vlast. Ali, to im nije bilooputeno.


45/114


45

San o nekom novom svetskom carstvu nije se zavriopokuajem muslimanskih osvajaa. Istorija prolihvaeset vekova govori nam o mnogim pokuajima koji su

stajali ivota milione ljui, ali su ostali bez uspeha. Ovo senastavilo i dalje: Karlo Veliki, Karlo XII veski, plahovitiNapoleon, i jo mnogi velikani istorije koji su se bavilimilju a zavlaaju svetom i sebi stave krunu rimskogcarstva morali su da priznaju neuspeh. Prorok je jasno

preskazao a posle etvrtog svetskog carstva nede vie

biti niti jenog. On je prorekao a de se to carstvo poelitina vie manjih carstava koja de, po reima proroka,postojati do kraja vremena.

Mnogi modni vlaari i vojskovoe gajili su potajnu nau ade im ipak podi za rukom a zavlaaju svetom. Da je samo jednom od njih to uspelo, kakav bi neoboriv dokaz imali

skeptici protiv istinitosti proroke rei! Ved vaesetvekova Bog poziva ateiste da ili priznaju ili opovrgnuporoanstva koja je On ao. osa nisu mogli uiniti nijedno ni drugo. U svetlosti istorijskih injenica, sva njihovakritika izgleda neosnovana i neozbiljna. Svako ispunjeno

proroanstvo samo je po sebi okaz svoje istinitosti, isvako novo ispunjenje novi je okaz njegove tanosti.


46/114

PROROANSTVO O VAVILONU

46


Kaa se na sleedem preavanju avi Matvejevpojavio za govornicom, pozdravljen je tihim odobravanjem.

On je ogovorio prijateljskim osmehom i poeo a govori:

- anas demo posmatrati Vavilon u vreme njegove najvedeslave. To je bio gra koji je po svom izgleu trebalo veitoa postoji. Taj zlatni gra bio je jeno o svetskih uastarog veka. Nije se snabdevao ni iz jedne strane zemlje.

Vavilonci su imali vlastito pismo, pronali su mnogamatematika pravila. Pronali su nain a o najslabijegmaterijala, gline, poiu velike graevine. Prvi su poelibrusiti, polirati i gravirati drago kamenje. Bavili su se

kiparstvom, proizvodili su tekstil, razvili umetnost pisanja,

otkrili mnoge tajne astronomije i mnogih drugih nauka.

Taj gra prvi je shvatio vanost tanog raunanjavremena. Mnoga znanja starih Grka potiu iz Vavilona.

Nikaa jo svet nije vieo tako silan gra. Njegovi ziovibili su visoki oko 96 metara, a iroki toliko a su po njimamogla idi troja bojna kola uporeo. Putnik je ved izalekamogao da vidi kule i palate kako se blistaju na suncu. U

njemu se nalazio i velianstveni hram boga Vala, jeinstveni visedi vrtovi svetskog glasa. Vavilon ne samoto je bio gospoar sveta, nego se nalazio i u najplodnijempreelu nae planete. Vavilonija je bila tako lepa i plona

a se grki istoriar Heroot pribojavao kako de ga


47/114


47

smatrati laovom ka bue priao ta je sve vieo u ovojzemlji.

Javio se za re gospoin Pavlov, i Matvejev je odmah

zastao.- Svakome od prisutnih dobro je poznata istorija Vavilona

rekao je. Mi smo ove oli a ujemo okaze protivateizma, a ne a sluamo preavanje o lepoti i veliiniVavilona, ma kako to zvualo zanimljivo.

- Raujem se to i Vi priznajete pomenute injenice

ogovorio je preava ljubazno. Sve to je osa reenoonosi se na ono o emu elim a veeras prouavamo.

Mnogo ranije nego to je Vavilon postao prestonica celogsveta, jean prorok je napisao: Vavilon, ukras carstvima idika slavi halejskoj, bide kao Soom i Gomor kad ih Bog

zatre. (Isaija 13,19)

Sam po sebi ovaj iskaz izgleda vrlo jednostavan, ali u isto

vreme pobija Vae tvrnje a su biblijska proroanstvajenaka elfskim. Sutina onoga to prorok kae bila bi uovome: Ja viim veliinu Vavilona, posmatram njegovevelike ziove koji kao a se nede nikaa sruiti. Svestansam injenice a je to najvedi i najsiliniji gra na Zemlji, ali

ipak, on de jenog ana biti uniten poput Sooma iGomora.

a li bi iko izmeu nas anas mogao krade i bolje opisatiananje stanje Vavilona koji je neka bio vlaar sveta?Bog je ved taa unapre vieo sve one koji sumnjaju, pa iVas gospoine Pavlov. Zato je tekst proroanstva at

jasno i razgovetno a ga niko ne bi pogreno razumeo. On


48/114


48

u 20. stihu kae: Nede vie niko iveti u njemu... i a nekiokoreli ateista ne bi pritom mislio da se pod tim

porazumeva neto rugo, Bog oaje: niti de se ko

naseliti o kolena o kolena, niti de Arapin raza peti unjemu ator, niti de pastiri poivati onuda.

Ko bi se usuio a zamagli smisao ovako jasnih rei? Ali to jo nije sve. Iako su ove rei tako jasne, ipak ovaproroanstva izgleaju tako nemoguda a bi neki italacmogao a zakljui kako se pisac ili strano vara, ili a nije

pri istoj svesti. Ali, Isaiji olazi u pomod prorok Jeremija.Iskazi ove dvojice proroka tako su jasni i razumljivi da se

ne mogu shvatiti ni vojako ni pogreno. Prorok Jeremijakae: Vavilon de postati gomila , stan zmajevski, uo ipodsmeh, da niko nedeiveti u njemu. (Jeremija 51,37)

Gospoin Pavlov je zamolio za re.

- Jena opomena izreena unapre moe pomodi kao meraopreznosti uoi opasnosti rekao je on. Posle opomeneo opasnosti koja de odi, naro se mogao pripremiti.

- To su Vavilonci mogli uiniti, ali to ipak ne bi pomoglo jerprorok kae: Da se Vavilon i na nebo popne, i na visini dautvri silu svoju, odi de o mene na njega zatirai, govori

Gospod. (Jeremija 51,53)a li je Vavilon anas nastanjen? Tamo se anas ne moenadi ni jena ljuska ua. Ima li oveka koji moeopovrgnuti ovo proroanstvo? Recite, gospoine Pavlov,jesu li se ova proroanstva ispunila? Jesu li istinita?


49/114


49

- Oe, molim te, ogovori navaljivala je Marija. Zatim seokrenula bratu i tiho rekla: Izgleda mi da je gospodinMatvejev doterao naeg oca o zia.

- Da, izgleda jako zbunjen - rekao je Jovan.- Tvrite li jo uvek a su proroanstva neistinita, gospoine

Pavlov? ponovi David Matvejev.

- Svaki kolarac zna a je Vavilon ved mnogo goinanenastanjen odgovorio je gospodin Pavlov. Ali,gospoine Matvejev, recite nam kako moemo znati a ta

proroanstva nisu moa napisana posle propasti irazorenja Vavilona, pa su im onda samo pripisani raniji

datumi?

Ova primedba gospodina Pavlova pozdravljena je

glasnim odobravanjem.

- Verujete li Vi a je ovo proroanstvo napisano posleHrista?zapitao je preava.

- Sigurno ne odvratio je gospodin Pavlov jer svako znaa se ono nalazi ved u grkom prevou Starog zaveta -Septuaginti.

- Imate pravo. Dakle, treba da utvrdimo kada su ta

proroanstva napisana. Buudi a se nalaze u Septuaginti,ona su sigurno postojala pre nego to je napravljen tajprevod. A kada je to bilo?

- Otprilike dvesta godina pre Hrista odgovorio je gospodinPavlov.

- Ona moemo prihvatiti nastavio je David Matvejev da

je to atum proroanstva o Vavilonu. Slaete li se a


50/114


50

prihvatimo 200. goinu pre Hrista kao najblii atum zanastanak ove proroke knjige?

- Svakako, da odobravao je gospodin Pavlov.

- Ona se slaemo u ve stvari: prvo, a su proroanstvaistinita, i drugo, da nisu dana posle 200. godine pre Hrista.

Gospoin Pavlov je opet zatraio re:

- Ako Vi prihvatite, gospoine Matvejev, a proroanstvakoja ste naveli nisu napisana pre 200. godine pre Hrista,

ona je cela Vaa stvar izgubljena.

Preava je ogovorio sasvim mirno:

- Naprotiv, poloaj ateista se sve vie oteava.

- Kako?

- Tako to su se po iskazima vedine skeptika ovaproroanstva ispunila nekoliko stotina goina kasnije,

posle Hristove smrti.Ceo skup bio je vrlo iznenaen. Jovan je zbunjeno

gleao u svoju sestru koja se nasmeila slutedi a prestojiuna borba.

Gospoin Pavlov je takoe bio vrlo iznenaen. Sviprisutni znatieljno su oekivali nastavak izlaganja.

- Njegovi okazi zvue vrlo uverljivo! - apnula je Marijabratu.

- ekajsamo, otac jo nije pobeen.

- Nastavimo daljeprouio je preava.

Proroci ne samo to su preskazali pa Vavilona, nego su

ved pre ve hiljae goina opisali potpuno razorenje iunitenje ovoga graa. Molim vas a sa panjom proitate


51/114


51

sleeda mesta u Bibliji: Isaija 13; 14,4-24; 21,1-10;Jeremija 25,12-14;50; 51. Tu dete nadi ovoljno graiva anapiete celu knjigu. Ko o vas misli a su ta proroanstva

dvosmislena i nejasna, neka podigne ruku.Niko nije podigao ruku.

- Da li bi hteli da podignu ruku oni koji veruju da su ova

proroanstva jasna i istinita?

Ovoga puta mnogi su podigli ruku.

- Buudi a smo saa uvieli a su se proroanstva ispunilatek stotinama goina kasnije poto su napisana, tvrnjua su ona napisana posle ispunjenja obacidemo kaonetanu. Ima li koga a se sa ovim ne slae?

David Matvejev je zastao, ali se niko nije javio.

- obro! akle, buimo sa ovim naisto. Svi koji priznaju a

su proroanstva ne samo jasna i sigurna, nego i a sunapisana pre no to su se zbili ogaaji koje onapredskazuju, neka podignu desnu ruku.

Na ovaj zahtev Davida Matvejeva podigli su ruke svi

prisutni. Jovan i Marija znaajno su se pogleali. GospoinPavlov je bio zbunjen.

- Ovo je prvi put da vidim oca zbunjenog apnuo je tihoJovan. Zatim se okrenuo ocu i zapitao ga:Oe, jesu li ovisluaoci vedinom religiozni?

- Ne odgovorio je gospodin Pavlov ba zato i ne mogua razumem njihov stav jer znam kako su skeptikiraspoloeni kao i ja, a ipak potvrno odgovaraju na

njegova pitanja.


52/114


52

- A moe li ti a ogovori rukije na njegovo pitanjenego sa a? zapitao ga je Jovan.

- Na ovako postavljeno pitanje ne mogu, ali nedemo mi jo

dugo biti gotovi. To su...i on je tu zastao jer je preavanastavio.

- Poto smo potvrili ove injenice, kako Vi, gospoinePavlov, tumaite ova una i ivna ispunjenja?

Gospodin Pavlov je odgovorio:

- Ovi proroci bili su strogo religiozni ljudi. Dok su posmatrali

bezbonost Vavilona, u njemu su svakako gleali simbolzla i vrsto su verovali a de ga Bog jenog ana unititi.Ali, oni nisu znali ta de oneti buudnost.

- Vaa primeba zasluuje punu panju, gospoine Pavlov.Ali, iako su proroci bili ispunjeni velikom ozbiljnodu, ipakmorate priznati a su, ak i ako ne priznate a su to Bojeobjave, tano pogoili subinu Vavilona. Ili Vi moaimate rugo objanjenje za ova ivna proroanstva.

a jena zemlja koja stoji na najviem naunomkulturnom stupnju bue pretvorena u peanu pustinju,to sa ljuskog gleita izglea nemogude, veliki Vavilon,grad boga Vala, glavni grad Staroga sveta, proao je kaosan, ok Jerusalim i anas postoji. Ove injenice, koje suprorekli Boji proroci, zahtevaju svakako jeno boljetumaenje o pukog kazivanja a su to sanjarenja nekihverskih zanesenjaka.

Prorok sa sigurnodu tvri a de gra biti bez stanovnika.To se zaista i ispunilo.


53/114


53

Poloaj ovako velikih graova oabire se vrlo paljivo injegove su prenosti obino tako mnogobrojne a jenemogude zaustaviti stalni priliv naroa u njih. amask,

Jerusalim, Atina, Rim, Antiohija, Sidon i mnogi drugigraovi postojali su hiljaama goina ba iz tih razloga. Alinajvedi, najlepi i najbogatiji gra trebao je biti opustoenza sva vremena. Kako Vi, gospoine Pavlov, tumaite ovo,kao i injenicu a je sve ovo preskazano stotinamagodina unapred?

Buudi a niko nije ogovorio, preava je nastavio:- Ali, mi jo nismo na kraju ovog pitanja. U Isaiji upravo

itamo: Niti de Arapin razapeti u njemu ator.

Kako je Isaija mogao znati a de Arapi postojati posleunitenja Vavilona? Kaa su pre 2500 goina Arapistanovali u atorima nealeko o Vavilona, Vavilonci su

bili ponosni vlaari sveta. anas vie nema ni jenogVavilonca, ali Arape, nomaski, nemirni naro, moete jouvek tamo nadi. Kako je Isaija znao a de i posle 2500godina Arapi stanovati u blizini Vavilona? Vrlo je lako

pretpostaviti kako bi se skeptici radovali da danas ni jedan

Arapin ne stanuje u okolini Vavilona, ili a su ved svi

izumrli.Kako je Isaija znao a de Arapi hiljaama goina stanovatiba u atorima? Ruevine Vavilona alebi ovoljno graeza izgranju mnogih sela; pa ipak, o ananjeg anaArapi stanuju po atorima. Mnogi putopisci piu o tomekako je nemogude prisiliti Arape a prenode u blizini

Vavilona. Albert Mignan, koji je u pratnji estoricenaoruanih Arapa posetio mesto iskopavanja, nije ih


54/114


54

mogao nagovoriti a proveu nod po senkama ruevina jer su se bojali zlih uhova. Nemogude je Arapinaosloboiti ovog verovanja. Osim toga, poznata je injenica

a su Arapi hrabar i neustraiv naro.Ovde je gospodin Pavlov prekinuo preavaa:

- Izglea a Vi izvlaite prevelike stvari iz tako beznaajnogproroanstva. to se tie Arapa, to bi se moglo takoeonositi i na Rome koji su takoe nomai i stanuju poatorima.

- Proroanstvo o Arapima nastavio je preava tako je jasno i razumljivo a ak ni Vi, gospoine Pavlov, nemoete negirati njegovu tanost. a bi nekako uspelioslabiti proroanstva, moerni kritiari uvlae u ovu stvar iRome, ali pria o njima nema ove nikakve svrhe. Prvo,oni se pojavljuju previe kasno, i rugo, oni su skitaki

naro koji se moe nadi u svim elovima sveta i nisu,poput Arapa, ostali u blioj okolini ruevina.

Ponovo se javio gospodin Pavlov:

- Slaem se a ste spomenuli neke vane injenice popitanju ovih proroanstava, ali nedete valja zahtevati dase osveoimo na osnovu nekoliko ovakvih sluajeva, ili

ak nagaanja. Ili ste moa iscrpili sve svoje okaze uvezi sa vavilonskim proroanstvom?

- Naprotiv, tek sam poeo a ih iznosim. Postoje jo mnogaruga proroanstva koja se onose na ovaj predmet;ovoljno ih je a se napie cela knjiga. Jeno je sigurno:iako je proroanstvo o razorenju Vavilona izreeno pretoliko mnogo vekova, vrlo je malo mesta o kojima imamo


55/114


55

tako jasnu i istinitu sliku. Istoriar koji pie o tome jevamoe sve to opisati tako tano kao to su to unapreuinili Isaija i Jeremija. Vi moete tvriti a su nam oni

ostavili vrlo uspena nagaanja ili a se njihovo ispunjenjetreba uzeti kao sredan splet okolnosti, ali takvo reavanjeovog pitanja trai o oveka a veruje mnogo vie nego to ja, iskreno priznajudi, mogu verovati. Zato moramuzviknuti: O, vi ateisti, velika je vera vaa!

Na sleedem preavanju prouavademo istoriju jenog

ateistikog vlaara koji je sebi postavio za cilj potpunounitenje proroke rei.


56/114

VLAAR ELI A POBIJE PROROKU RE

56

VLADAR ELI DA POBIJE

PROROKU RE

vorana u kojoj su se oravala preavanja bila jeprepuna kaa je avi Matvejev sleedi put stigao.Progovorivi nekoliko rei sa svojim prijateljima, zajedno sar Lukovim otiao je za govornicu.

Kada je ustao da govori, pozdravili su ga svi prisutni.

Preava se srano osmehnuo i rekao:

- Verujem a vas sve zanima premet koji demo veerasprouavati. Ja lino potujem svakog oveka koji imahrabrosti a ivi i rai po svom uverenju. Mnogi koji

sumnjaju ne true se a ublje proue ova pitanja nego sezaovoljavaju time a sasvim povrno govore o njima.Ateisti bi lako mogli da pobede Bibliju samo kad bi

ozbiljno mislili o stvari za koju se zalau. ovoljno bi biloda ponovo sagrade Tir ili Vavilon, gradove za koje je Bog

rekao a se vie nede poignuti.

- To je ipak samo bujna mata! Nije li smeno i glupo traitio skeptika tako neto? dobacio je gospodin Pavlov.

- Ja se slaem s gospoinom Matvejevim rekla je Marijakada je njen otac ponovo seo. Ako ateisti stvarno tolikopolau na svoja uverenja, zato se ona nede i rtvovati zanjih, kao to to ine religiozni ljui? Oni su esto polagali i

svoje ivote.Preava je nastavio:


57/114


57

- Misao a se pobije Biblija nije zapravo nova; za nju se jou prolosti zaloio jean o najolunijih skeptika.

Oko 300. goine posle Hrista iveo je jean uen ovek.

On je itao Hristove rei u Jevanelju po Luki u 21.poglavlju, 24. stih, gde stoji napisano:

IJerusalim de gaziti neznaboci ok se ne izvre vremenaneznaboaca.

Poto je i sam nekaa bio religiozan, biblijskaproroanstva bila su mu vrlo obro poznata. I on je,

nasuprot proroanstvu, oluio a Jerusalim treba a gazeJevreji, a ne neznaboci.

Njemu je takoe bilo vrlo obro poznato a je Biblijaprorekla potpuno razorenje jevrejskog hrama u

Jerusalimu, rasulo jevrejskog naroa, i a de sehridanstvo propoveati svim naroima, plemenima,

naratajima i jezicima.

Zbog toga je oluio a ukloni hridanstvo, ali ne na grubnain ubijajudi hridane, kao to su to inili njegoviprethonici, nego na jean bolji i prefinjeniji nain: on jehteo a okae neistinitost proroke rei. Na taj naindokazao bi da Hrist nije govorio istinu.

Taj ovek je u isto vreme imao i vlast a to uini, jer je tobio modni rimski car Julije, kome su na raspolaganjustajala velika bogatstva i silna vojska.

- Nije li ipak preterano kada tvrdite da car Julije nije imao

nikakav rugi cilj pre sobom osim a okae neistinitostBiblije? zapitao je gospodin Pavlov.


58/114


58

- a su ba ovo bile njegove pobue, govori i sam istoriarEdvard Gibon (Edward Gibbon). U 23. poglavlju njegove

poznate Istorije itamo sleede: Julije je oluio a

podigne hram u Jerusalimu. Uputio je posebnu poslanicusvim raseljenim Jevrejima. Izrazio im je svoje aljenje zbogteke subine koja ih je snala, osuivao je njihoveneprijatelje, hvalio njihovu izrljivost i obedao im a deim biti pomodnik i uzeti ih u zatitu... Jevreji su se, sasvoje strane, trudili da zadobiju carevu naklonost i

prijateljstvo. Posle razorenja hrama, koje su uinili Tit iHarijan, mesto ge je stajala graevina preorao jeplugom jean rimski vojnik, kao znak vene zabrane.astoljubivi Julije je oluio a opet poigne divni jerusalimski hram. Time je hteo ne samo da nanese

uarac hridanima, nego i a uniti proroanstva BojeRei.

Julije je oluio a poigne ovaj hram na bru Morija i apozove Jevreje a se nasele oko njega. Izmeu carevihprijatelja izabran je Alipije, vrlo uen ovek. Ovaj carevopunomodenik obio je naroitu narebu a poigne jerusalimski hram u njegovoj prvobitnoj lepoti. Alipije je

smesta obio svu raspoloivu pomod i o glavnogupravitelja Palestine.

Na poziv velikog osloboditelja, skupili su se Jevreji sa svih

strana sveta na Svetu goru svojih praotaca. Najveda eljasvih Izraelaca bila je da opet podignu svoj hram. Ovog

puta na njihovoj strani bio je modni car.

I pore uruenih napora Jevreja i cara, plan se nijemogao ostvariti. Na mestu na kom je nekada stajao


59/114


59

Solomonov hram, anas stoji jena muslimanska amijaokruena ruevinama.

Alipije se vrlo ivo ao na posao, a upravitelj Palestine

revno ga je pomagao. Ali, iz zemlje su izbijale vatrenekugle. One su ovlaile ranike u ubinu, palile ih iprimoravale da napuste posao, tako da je na kraju ovaj

poduhvat morao da se potpuno napusti.

Car Julije je mogao svojim bogatstvom a izgrai itavegradove, ali ovom prlikom nije mogao da podigne ni jedan

jeini hram. Ovaj posao otpoeo je vrlo energino, ali jeipak oiveo bean kraj.

Na kraju je morao a uzvikne: Galileje, Ti si pobeio!

Vi moete o ovome a suite kako hodete, ali injenicegovore a se, prvo, car Julije hvalio kako de pobeitibiblijsko proroanstvo, i rugo, njegov pokuaj ostao je

bez uspeha, iako su mu na raspolaganju stajali sila i

bogatstvo skoro celog sveta.

Gospoin Pavlov se poigao i preava mu je opustioda govori.

- Verujete li Vi, gospodine Matvejev, da je Bog preko svojih

proroka prorekao taj ogaaj, i ona se umeaonatprironim silama kako bi Njegove rei ostale istinite?Nije li ono to je ranike oteralo sa posla zapravo bilopraznoverje?

- Uopte nije pitanje a li je ranike sa posla ovradalopraznoverje ili neki rugi uticaj. injenica o kojojproroanstvo govori jeste a jerusalimski hram nede bitipoignut. Ta injenica stoji pre nama sve o anas.


60/114


60

Sam Bog poziva ljue a okau istinitost ili neistinitostNjegovih proroanstava, i ove viimo oveka koji seodazvao ovom pozivu. On je imao i vlast i bogatstvo

kojima je to mogao a uini, pa ipak nije uspeo. Svipokuaji protiv Boga moraju propasti. Raujem se to jeovo pokuao a uini car Julije, jer je on o svih ljui bionajsposobniji za to. Od vremena Julija do danas niko nije

pokuao neto slino.

Sleedi put razmatrademo premet vaniji o ostalih, iako

su i osaanja prouavanja bila vana. Premet naegprouavanja bide Isus Hrist, sreinja linostproroanstava i istorije.


61/114

HRIST SREITE PROROANSTAVA I ISTORIJE

61

HRISTSREDITE

PROROANSTAVA I ISTORIJE

Meu posetiocima koji su oli ranije u voranu nalazilase i poroica Pavlov. Iako su oli osta rano, bilo je nekihkoji su ih pretekli; sedeli su i raspravljali o nekim pitanjima

koja su dotad iznesena.

- Izglea a de veeras biti mnogo posetilaca primetila jeMarija posmatrajudi mnotvo koje je ulazilo.

- To je sasvim prirodno rekao je njen otac jer je predmeto kome de se veeras govoriti vaniji o svih ostalih.

- Najvaniji u celom nizu preavanja? upitala je Marija.

- a, raga kderi odgovorio je otac ozbiljno to jenajvaniji premet na celom svetu.

Jovan i Marija zaueno su posmatrali oca.

- Ali... oe rekla je Marija usteudi se ja sam mislila da siti pravi ateista.

- I jesam, ali to mi ne smeta da verujem kako je pitanje

Hristovog ivota, smrti i vaskrsenja najvanije o svihpitanja.

Marija je jo uvek sa uenjem posmatrala oca.

- Da li i ostali ateisti veruju kao i ti?

- Moa, ali mnogi su se ograili o toga.

Jovan i njegova majka paljivo su sluali ovaj razgovor.Dvorana se uskoro napunila.


62/114

HRISTSREITE PROROANSTAVA I ISTORIJE

62

- Uz veliku okaznu grau koja mi stoji na raspolaganju otpoeo je avi Matvejev spomenudu samo nekolikostvari povezanih s naim ananjim premetom. Zaista je

vredno i korisno proitati sve knjige koje su napisane otom predmetu.

Za vreme svog zemaljskog ivota Isus se uvek pozivao naproroanstva kako bi njima okazao svoje tvrnje. On tonije inio kako bi sluaoce uverio a je Mesija, nego jetime pokazao svoj vlastiti stav prema njima.

U starozavetnim spisima nalazimo preko tri stotineproroanstava koja govore o Hristu kao Mesiji, a koja sespominju u Novom zavetu prilikom njihovog ispunjenja.

Niko ne moe redi a su ova proroanstva napisana poslenjihovog ispunjenja, jer je poslednja knjiga Starog zaveta

napisana 400 goina pre roenja Isusa Hrista. Prema

tome, sasvim je nemogude a je bilo ma kakvog ogovoraizmeu starozavetnih proroka i novozavetnih jevanelista.

Prilikom svog prvog javnog govora Isus se pozvao na

proroke: Danas se izvri ovo Pismo u uima vaim... A Onree: O bezumni i sporoga srca za verovanje svega to

govorie proroci! (Luka 4,21; 24,25)

Ma koliko se ateisti rugali proroanstvima, ipak morajupriznati a Stari zavet sari mnoga preskazivanja o jenoj naroitoj osobi. Svima je poznato a su Jevrejimnogo vekova s enjom oekivali Mesiju. Ova naa bilaje poznata i njihovim neprijateljima, kao i naroima meukojima su Izraelci iveli. Njihovi protivnici esto su se rugali

nadanju Izraelovih sinova.


63/114


63

U vezi s naom temom navedemo nekoliko mesta izBiblije koja su temelj Izraelove nade.

Prvo proroanstvo nalazimo u 1. Knjizi Mojsijevoj 3,15 ge

se govori o eninom potomstvu; zatim u 1. KnjiziMojsijevoj 22,18 ge se Avramu kae a de se u njegovompotomstvu blagosloviti svi narodi na zemlji; u 1. Knjizi

Mojsijevoj 9,10 itamo a se palica vlaalaka nedeovojiti o Jue ok ne oe Onaj kome pripaa; u 5.Knjizi Mojsijevoj 18,18 Mojsije kae a de Bog poslati

velikog proroka.Jean vaan eo proroanstva ukljuuje u plan spasenja ine-Jevreje, iako su se Jevreji sklanjali od njih i ova

proroanstva uvali u tajnosti. Jeno o njih glasi: negote uinih vielom naroima a bue moje spasenje o

krajeva zemaljskih. (Isaija 49,6) U Isaiji 60,3 itamo o

Bojem narou sleede: I naroi de odi k vielu tvom i kasvetlosti koja de te obasjati.

Neka izglea a proroanstva o Mesiji sareprotivrenosti; na primer, u Isaiji 9,6 kae se a je taj SinOtac veni i a je to ete Bog silni. U 53. poglavljuprorok Isaija opisuje a de Onaj koji treba a oe biti

istrgnut iz zemlje ivih (8. stih); elide plen sa silnima (12.stih); opravade mnoge (11. stih) i, konano, viede truue svoje i nasitide se (11. stih); bide pogubljen kaozloinac, oreide mu grob sa zloincima, ali de na krajubiti sa bogatima (9. stih); On treba a bue muen izlostavljan (5. stih); o Njega de svako zaklanjati lice (3.

stih); bide metnut meu zloince i molide se za njih (12.stih).


64/114


64

Kako nerazumljivo i protivreno zvue ove rei! Isto takonesigurno, ak nemogude, izglealo je ispunjenje tihproroanstava, tako a su Jevreji oli o zakljuka kako

se tu govori o ve razliite osobe. Ali, ka je Hrist oao naZemlju i kaa se u Njegovom ivotu ispunilo ono to suproroci rekli, taa su reena sva nejasna pitanja u vezi saovim proroanstvom.

Mnogo vekova pre Hristovog ivota na Zemlji nekijevrejski pisci su tvrili kako de jean neugleni pripanik

jevrejskog naroda biti blagoslov za sve narode na Zemlji.Kasnije demo vieti kako i najvedi skeptici novijegvremena naglaavaju a je Hrist postao najvedi blagoslovza sve ljude i da je On to i danas. Nepoznati i neugledni

ovek iz jenog omrznutog naroa postao je blagoslovsvakom narodu pod suncem.

On je trebalo a oe ok je jo ponosno stajao rugihram: I potredu sve naroe, i odi de izabrani iz svihnaroa... Slava de ovoga oma poslenjega biti veda nego

onoga prvoga, veli Gospod nad vojskama (Agej 2,7-9)

Ali, to jo nije sve: anilo je tano prorekao godinuNjegovog olaska i smrti na krstu. To moemo itati u

Danilu 9,24-27 i Jezdri 7,11-26.Godina izdavanja dekreta jeste 457. pre Hrista. To je

najtaniji vremenski nagovetaj u istoriji. ezeset evetprorokih semica, ili 483 ana, po prorokom raunanjuzapravo su godine (videti u 4. Knjizi Mojsijevoj 4,34 i u

Jezekilju 4,6), i poinju 457. goine pre Hrista, a zavravaju

se 27. godine posle Hrista. Tada je Mesija bio pomazan


65/114


65

Svetim Duhom. (Videti Jovan 1,29-36; Luka 3,21.22; 4,18;

Dela 4,27; 10,38; Marko 1,14.15.)

U sreini semice, to jest semogoinjeg razoblja, ili 31.

godine nove ere, umro je Mesija na krstu.Sva ova proroanstva potpuno se slau sa ivotom IsusaHrista.

Iz nekih zapisa neznaboakih pisaca, kao na primer Tacitai Svetonija, vidimo da su Izraelci u vreme Isusa Hrista

oekivali olazak neke naroite Osobe. Koliko je bila jaka

enja za Mesijom, vii se po tome to su se u to vremepojavljivali mnogi lani hristosi koji su tvrili a su Mesije.Oni su se pozivali na proroanstva i tako priobijali velikibroj slebenika izmeu onih koji su oekivali Mesiju.

Mnogi Izraelci su bili tako sigurni da Isus nije taj Mesija i

a hram ne moe biti razoren, maa je prorok to

prorekao, da su 70. godine posle Hrista, za vreme opsade

Jerusalima, odbili sve uslove predaje i na kraju se borili do

smrti.

Skupimo saa sve to smo osa rekli u sleede zakljuke:

1. Stotine goina pre Hristovog roenja, u razoblju ohiljau goina, mnotvo biblijskih proroka proreklo je ade odi Jean koji de biti pravenik;

2. On de biti prorok;

3. Njega de kao Mesiju obaciti veliki eo Njegovognaroda;

4. Preko Njega de biti blagoslovljeni svi naroi na Zemlji;

5. On de iveti na ovoj Zemlji samo jeno oreenovreme;


66/114


66

6. Njega de pogubiti;

7. On de umreti smrdu zloinca;

8. Sve ove injenice potvrili su i neznaboaki pisci;

9. On de biti ne samo slavan ovek, ved i pravi Bog;

10. Niko drugi osim Isusa ne odgovara ovim uslovima;

11. Istinitost uenja Platona, Bue, Muhamea ili bilokojeg rugog uvenog uitelja ne zavisi o toga a li je bioiskren i poten, ili neiskren i nemoralan; ali ka bi se ukarakteru Isusa Hrista mogla pronadi bilo kakva, makar inajmanja mana, omah bi se sruila cela zgraa religije.

Hristov karakter je pouzdan temelj religije. To znaju svi

skeptici i ateisti i zato se ne usuuju a napaaju Hrista,nego ga hvale. Hristov karakter je tako lep, tako snaan,

Documents

Biblijska prorocanstva, Aleksandar Medvedev