BibliotekaProzna putovanja

UrednikMarija Vukosavljevi}

Naziv originalaRonja rövardotter

Prvo izdanje: Rabén & Sjögren Bokförlag AB Stockholm, Sweden©Saltkrákan Ab / Astrid Lindgren 1981

Sva prava zadr`ava Saltkrákan AB, SE-181 10 LidingöE-mail: nilsnymanªsaltkrakan. se

Detaljnije informacije o svim knjigama Astrid Lindgren potra`ite na sajtu www.astridlindgren.net

Översättningen har fått stöd från Statens Kulturråd.Prevod ove knjige je pomogao Dr`avni savet za kulturu

Kraljevine Švedske.

2

Astrid Lindgren

Ronja,razbojni~ka k}i

PreveleZorica Jankovi}Suzana @ivkovi}

ODISEJABeograd, 2008

3

Prvo poglavlje

Te no}i kada je Ronja ro|ena grmelo je nadpla ninom, grmelo je tako da su se sva ~udo -vi{ta iz Mati sove {ume prestra{eno uvukla usvoje rupe i skro vi{ta. Jedino su svirepe har pi -je grmljavinu volele vi{e od bilo kakvog dru gogvremena, pa su pi{tale i kre {tale dok su leteleoko razbojni~ke tvr|ave na Mati so vom brdu.To je smetalo Luvis koja je unutra le`ala i po -ra|ala se, pa je kazala Matisu:„Rasteraj te okrutne harpije, treba mi mir da

~ujem {ta pevam!”Naime, stvar je bila u tome {to je Luvis pe -

vala dok je ra|ala. Tako lak{e ide, tvrdila je, adete }e, ako na svet do|e uz pesmu, vero vatnobiti veseljak.

Matis je uzeo samostrel i odapeo nekolikostrela kroz pu{karnicu.„Be`ite, harpije”, vikao je. „Ja }u postati otac,

shvatate li, be{tije jedne!”„Kra-kra, on }e no}as postati otac”, kre{tale

su harpije, „bi}e to dete grmljavine, sigurno }ebiti malo i ru`no, kra-kra!”

5

Tada je Matis jo{ jednom odapeo strelu pra -vo u jato. One su mu se samo podrugljivo na -smejale i besno kre{te}i odletele preko drve}a.

Dok se Luvis pora|ala i pevala, a Matis ra -ste rivao harpije {to je bolje umeo, dole, u veli -koj ka menoj dvorani, njegovi razbojnici sedelisu po red vatre, jeli, pili i pravili buku tamankoliko i harpije. Pa, ne{to su morali da rade dok~ekaju, a njih dvanaestorica su ~ekali ono {to}e se de siti gore, u kuli. Jer, za njihovih razboj -ni~kih da na, u Matisovoj tvr|avi nije se rodilonijedno dete.

Najvi{e je ~ekao ]elavi Per.„Ho}e li uskoro to razbojni~ko dete”, rekao

je. „Ja sam star i slaba{an, i uskoro }e kraj momrazbojni~kom `ivotu. Bilo bi dobro da, pre no{to skon~am, vidim novog vo|u razboj nika.”

Samo {to je to rekao, vrata su se otvorila iuleteo je Matis, izbezumljen od sre}e. Visokoska ~u}i od radosti i vi~u}i kao lud optr~ao jecelu dvoranu.„Postao sam otac! Je l’ ~ujete, postao sam

otac!”„[ta je”, pitao je iz svog kutka ]elavi Per.„Razbojni~ka k}i, nek je `iva i zdrava”, vikao

je Matis. „Razbojni~ka k}i, evo je, dolazi!”

6

I preko visokog praga u{la je Luvis s detetomu naru~ju. Me|u razbojnicima je zavladala ti {ina.„Pazite da vam pivo ne ode na pogre{nu

stranu”, rekao je Matis. Uzeo je devoj~icu odLu vis i proneo je me|u razbojnicima.„Evo! Ako ho}ete da vidite najlep{e dete koje

je ikada ro|eno u jednoj razbojni~koj tvr|avi!”Na rukama mu je le`ala k}er i gledala ga

bistrim pogledom.„Vidi se da ovo dete ve} {to{ta vidi i

razume”, rekao je Matis.„Kako }e se zvati?” – pitao je ]elavi Per.„Ronja”, rekla je Luvis. „Tako sam odavno

odlu~ila.”„A da je bio de~ak?” – pitao je ]elavi Per.Luvis ga je pogledala mirno i strogo.„Ako sam ja odlu~ila da se moje dete zove

Ronja, onda }e i biti Ronja!”Zatim se okrenula Matisu.„Mogu li sad da je uzmem?”Ali Matis nije `eleo da pusti dete. Zadivljeno

je gledao njene bistre o~i, mala usta, crne ~u -perke, bespomo}ne ruke i drhtao od ljubavi.„Ti, dete, u tim malim rukama ve} dr`i{ mo -

je razbojni~ko srce”, rekao je. „Ne razu mem,ali tako je.”

7

„Mogu li malo da je uzmem?” – molio je ]e -lavi Per i Matis je na njegove ruke polo`io Ro -nju, kao da je od stakla.„Evo ti novog vo|e razbojnika o kom si tako

dugo pri~ao. Ali nemoj da je ispusti{, pazi {taradi{, ina~e }e ti to biti poslednje.”

]elavi Per se Ronji samo sme{io svojim kre -zavim osmehom.„Laka kao perce”, rekao je iznena|eno i

podigao je i spustio nekoliko puta.Tada se Matis naljutio i zgrabio dete.„[ta si o~ekivao, tikvane jedan? Velikog, de -

belog vo|u razbojnika sa stoma~inom i jare }ombradicom, {ta?”

Svi razbojnici su shvatili da ako `ele da Ma -tis bude dobre volje ne smeju imati primedbi oovom detetu. I, zaista, nije bilo dobro ljutiti ga.Zato su odmah stali da hvale i slave no voro -|en~e. U njenu ~ast ispraznili su mnoge kriglepiva i tako radovali Matisa. Seo je me|u njih ineprestano pokazivao svoje naro~ito dete.„Borka }e se `iv pojesti”, rekao je Matis. „Ne -

ka ga u njegovoj bednoj razbojni~koj rupi i nekpukne od zavisti, jeste, sto mu gromova, pu}ida }e sve harpije i sivi bauci iz Borkine {umemorati da za~epe u{i, verujte mi!”

8

]elavi Per je zadovoljno klimao glavom isme julje}i se rekao:„O, da, Borka }e se `iv pojesti. Jer Matisova

loza se nastavlja, dok Borkina loza ode pravo u{i{arke.”„Da”, rekao je Matis, „pravo u {i{arke, jasno

kao dan! Koliko mi je poznato Borka nije uspeoda postane otac, niti }e.”

Tada pu~e grom kakav se jo{ nije ~uo u Ma -tisovoj {umi. Razbojnici preblede{e, a ]elaviPer se sru{i, onako slab kakav je bio. Najednomse za~u Ronjin slaba{an, mali pla~ koji je Ma tisauzdrmao vi{e nego prasak groma.„Dete mi pla~e”, vikao je. „[ta sad, {ta sad?”Ali Luvis je bila smirena. Uzela je od njega

dete, stavila ga na grudi i pla~a vi{e nije bilo.„Dobro je puklo”, rekao je ]elavi Per po{to

se i on malo smirio. „Dajem ruku da je ne{toudario.”

Jeste, grom je udario, i to ba{ dobro, {to seujutro moglo i videti. Prastara Matisova tvr |a -va, na vrhu Matisovog brda, pukla je napola.Tvr|ava je sada, od vrha do najdubljeg pod rum -skog svoda, bila podeljena na dve polovine, sbezdanom u sredini.

10

„Ronja, tvoje detinjstvo po~inje uz veliki pra -sak”, rekla je Luvis dok je stajala sa detetom unaru~ju na vrhu razbijenih zidina i gledala ne -sre}u. Matis je besneo kao zver. Kako se takone {to moglo desiti staroj tvr|avi njegovih pre -daka?

Me|utim, Matis nikad nije dugo besneo zbogjedne stvari i uvek je umeo da na|e utehu.„Pa, sad barem nemamo tako mnogo la vi -

rinata, podrumskih rupa i |ubreta koje treba~istiti. I vi{e se niko ne}e izgubiti u Matisovojtvr|avi. Se}ate li se kad se ]elavi Per izgubio,trebalo mu je ~etiri dana da se izvu~e!”

]elavi Per nije voleo da ga na to podse}aju. Jeli on kriv {to je po{lo naopako? Samo je hteo dazna koliko je, u stvari, velika i ogromna Ma -tisova tvr|ava i, kao {to je re~eno, saznao je daje dovoljno velika da se u njoj izgubi. Jadnik, bioje polumrtav dok kona~no nije prona{ao put dovelike kamene dvorane. Razbojnici su se, hvalanebesima, dernjali i galamili tako da ih je izda -leka ~uo, ina~e nikad ne bi na{ao pravi put.„Celu tvr|avu ionako nikad nismo koristili”,

rekao je Matis. „I dalje }emo `iveti u dvora na -ma, sobama i kulama u kojima smo oduvek `i -veli. Ljuti me samo {to smo ostali bez klozeta.

11

Da, sto mu gromova, on se sada nalazi s drugestrane provalije i jadan onaj ko ne bude mogaoda izdr`i dok ne sagradimo novi.”

Ali, i to je ubrzo sre|eno i `ivot u Matisovojtvr|avi se nastavio kao i ranije, s tom razlikom{to su sada imali i dete. Jedno malo dete koje je,malo-pomalo, Matisa i sve njegove razboj ni ke~i nilo manje-vi{e luckastim, smatrala je Lu vis.Ne {kodi njima da budu mek{e ruke i da su im{a le malo bla`e, ali sve ima svoju meru. Na ravnoda nije bilo prirodno gledati dvanaest raz boj nikai njihovog vo|u kako sede smeju lje}i se kao ovcei kli~u od radosti samo zato {to je je dno detenceupravo nau~ilo da pu`e po ka me noj dvorani, ba{kao da ve}e ~udo na svetu ni kada nisu videli.Dodu{e, Ronja jeste oplela neobi~no brzo, jer jeznala jedan trik – da se po du pire levom nogom,{to su razbojnici sma trali za ista posebnim. Ali,na kraju krajeva, ve}ina de ce nau~i da pu`e,rekla je Luvis. Bez nekog po sebnog klicanja itoga da njihovi o~evi zabo ra ve na sve i da ~ak isvoj posao zanemare zbog toga.„Ho}emo li da Borka preuzme sav plen u

Ma tisovoj {umi?” – o{tro je upitala kad su ra -zboj nici s Matisom na ~elu u nedoba dojuriliku}i samo da vide Ronju kako jede svoju ka{u,

12

pre nego {to je Luvis stavi u kolevku na spa -vanje.

Ali je Matis nije slu{ao.„Ronja moja, moja mala golubice”, vikao je

kad bi mu Ronja uz pomo} leve noge dozujalapreko cele dvorane ~im bi kro~io na vrata. Ionda bi stavio svoju malu golubicu na krilo idavao joj ka{icu, dok bi ih njegovih dvanaestrazbojnika posmatralo. ^inija s ka{icom je sta -jala malo dalje na {poretu, a kako je on, sa svo -jim grubim razbojni~kim {akama, bio pomalo{eprtljav, ka{ica se prosipala po podu, a i Ronjabi poneki put }u{nula ka{iku pa bi malo odle -telo i Matisu na obrve. Kad se to prvi put de -silo razbojnici su se smejali tako divlje da seRonja upla{ila i po~ela da pla~e, ali je ubrzoshvatila da je uradila ne{to zabavno i rado je toponavljala, {to je razbojnike radovalo vi{e negoMatisa. On je, ina~e, mislio da je sve ~ega seRonja uhvati ~arobno i da se takvo dete jo{ nijerodilo.

^ak se i Luvis nasmejala kad je videla Ma -tisa kako sedi s detetom u krilu i ka{icom naobrvama.„Dragi Matise, ko bi mogao da poveruje da si

ti onaj najsilniji vo|a razbojnika na svim brdi -

13

ma i u svim {umama! Da te sad Borka vidiupi{ao bi se od smeha.”„Brzo bih ga odvikao od toga”, rekao je Matis

smireno.Borka, to je bio smrtni neprijatelj. Kao {to su

i Borkin otac i deda bili smrtni neprijatelji Ma -tisovom ocu i dedi, da, Borkina loza i Matisovaloza od pamtiveka su u zavadi. Razbojnici suoduvek bili u`as za ~estite ljude koji su moralida s konjima, kolima i tovarom pro|u krozduboke {ume u kojima su ovi harali.„Bog neka je u pomo}i onome ko mora da

pro|e Stazom razbojnika”, govorili su ljudi,mi sle }i na uski tesnac izme|u Borkine i Ma -tisove {ume. Tamo su neki razbojnici uvek ~e -kali u zasedi, Borkini ili Matisovi, svejedno,nije bilo razlike za onog ko bi bio oplja~kan. Aliza Matisa i Borku razlika je bila ogromna. Nasmrt su se borili za plen, a rado su plja~kali ijedan drugoga kad Stazom razbojnika ne bipro{lo dovoljno tovara.

O svemu tome Ronja nije znala ni{ta, bila jeisuvi{e mala. Nije shvatala da je njen otac biostra{ni vo|a razbojnika. Za nju je on bio samodobri, bradati Matis koji se smejao, pevao,vikao i davao joj ka{icu – njega je ona volela.

14

Iz dana u dan Ronja je rasla i polako po~elada istra`uje svet oko sebe. Dugo je verovala daje velika kamena dvorana ceo svet. I tu je u`i -vala, sedela je tako sigurna pod tim ogromnimduga~kim stolom i igrala se {i{arkama i kame -njem koje joj je Matis donosio. A kamena dvo -rana uop{te nije bila lo{e mesto za jedno dete.U njoj je moglo da bude veoma zabavno i mno -go toga je moglo da se nau~i. Ronja je volelakad bi sve~eri razbojnici pevali pored vatre.Tiho je sedela pod stolom i slu{ala dok nijenau~ila sve razbojni~ke pesme. Onda se i onapridru`ila najzvonkijim glasom, a Matis se ~u -dio svom ~arobnom detetu koje tako lepo peva.I da igra je nau~ila. Jer kad bi razbojnici bili ba{u elementu, igrali su i skakali po dvorani kaolude, a Ronja je ubrzo nau~ila korake. I ona je,na Matisovu radost, igrala, skakutala i izvodilarazbojni~ki skok. A kada bi, potom, razbojniciposedali za sto da se osve`e kriglom piva, on sehvalisao svojom k}erkom.„Lepa je kao vila, sla`ete se! Jednako gipka,

istih crnih o~iju i crne kose. Tako krasno deteni ste videli, sla`ete se?”

Razbojnici su klimali glavom i slagali se. ARonja je tiho sedela ispod stola sa svojim {i -

15

{arkama i kamenjem, i kada bi videla noge ra z -bojnika u ~upavim ko`nim kama{nama, igralase s njima kao da su njene neposlu{ne koze.Njih je videla u kozarniku, gde ju je Luvis vo -dila kad bi i{la da ih pomuze.

Ali, ne{to vi{e od toga Ronja te{ko da je mo -gla da vidi u svom kratkom `ivotu. O onome{ta se nalazi izvan Matisove tvr|ave nije znalani{ta. I jednog lepog dana Matis je shvatio –koliko god mu se to nije dopadalo – da je do{lovreme.„Luvis”, rekao je svojoj `eni. „Na{e dete mo -

ra da nau~i kako se ̀ ivi u Matisovoj {umi. Pustije!”„Tako zna~i, kona~no si shvatio”, rekla je

Luvis. „Da sam se ja pitala, to je odavno trebaloda se desi.”

I tako je Ronja mogla slobodno da tumaranaokolo, koliko god `eli. Ali, prvo joj je Matisobjasnio neke stvari.„^uvaj se harpija, sivih bauka i Borkinih

razbojnika”, rekao je.„Kako da znam {ta su harpije, i sivi bauci, i

Borkini razbojnici?” – pitala je Ronja.„Zna}e{”, rekao je Matis.„Pa, dobro”, rekla je Ronja.

16

„I ~uvaj se da se ne izgubi{ u {umi”, rekao jeMatis.„[ta da radim ako se izgubim u {umi?” –

pitala je Ronja.„Potra`i pravu stazu”, rekao je Matis.„Pa, dobro”, rekla je Ronja.„I ~uvaj se da ne upadne{ u reku”, rekao je

Matis.„[ta da radim ako upadnem u reku?” – pitala

je Ronja.„Plivaj”, rekao je Matis.„Pa, dobro”, rekla je Ronja.„I pazi da se ne skotrlja{ u Paklenu pro va -

liju”, rekao je Matis.Mislio je na bezdan koji je Matisovu tvr|avu

podelio napola.„[ta da radim ako se skotrljam u Paklenu

provaliju?” – pitala je Ronja.„Onda vi{e ni{ta ne}e{ mo}i”, rekao je Matis

i zaurlikao kao da mu se sav bol ovog svetaskupio u grudima.„Pa, dobro”, rekla je Ronja kad se Matis

izurlikao. „Onda se ne}u skotrljati u Paklenuprovaliju. Ima li jo{ ne{to?”„I te kako”, rekao je Matis. „Ali to }e{ vre -

menom saznati. Idi sad!”

17