BibliotekaSA M O U SAV R Š AVA N J E

Urednik Borislav Pantić

Lois P. Fren kel

FINE DEVOJ KE NE

POSTA JU BOGA TE75 nepo treb nih gre ša ka koje

žene pra ve kada je reč o nov cu

PrevelaGordana Fiket Đurković

Ova knji ga je name nje na svim žena ma koje pre vi še rade, pre ma lo zara đu ju i čija finan sij ska situ a ci ja nika ko da se

pobolj ša. Nadam se da ćete čita njem ove knji ge pro na ći hra brost i ste ći mudrost, koje su neo p hod ne da biste pred u ze le sve što je potreb no da biste obo ga ti le svoj život – na koji god

način vi oda be re te da to uči ni te.

Zahval ni ce

Mno go je lju di koji ma želim da zahva lim za pomoć koju su mi pru ži li pri li kom pisa nja ove knji ge. Osla nja la sam se na dugo go diš nje i novo-ste če ne pri ja te lje, kao i na kole ge širom sve ta, da me pod u če nijan sa ma u finan sij skom nači nu raz miš lja nja i poi ma nja stva ri – što su oni i uči-ni li. Ima mo obi čaj da kaže mo: „Da nije bilo tebe, niš ta ne bih posti-gla“, ali u mom slu ča ju je to živa isti na.

• Zahva lju jem Lari ju Kirš ba u mu, Džej mi Rab, Daja ni Baro ni, Kri su Daou, Džo ju Save ri nu, Lej li Por ti us, Lesu Poke lu, Peni-ni Saks, Rebe ki Oli ver i svim osta lim lju di ma u „Vor ner buk-su“ koji su se potru di li da moja pret hod na knji ga, Fine devoj ke ne posta ju šefo vi, posta ne naci o nal ni best se ler. Vaša struč nost u svim obla sti ma koji ma se bavi te više je nego oči gled na, i mogu da potvr dim da ste naj bo lji tim koji jedan pisac može da ima.

• Zahva lju jem Bobu Sil ver staj nu ne samo na tome što mi je bio pre di van knji žev ni agent već i sto ga što je bio dobar pri ja telj i mudar save to da vac.

• Dok tor ki Pem Fin ger zahva lju jem na tome što mi je bila odli-čan rezo na tor, ured nik, kole gi ni ca i pri ja telj.

• Ketrin Vimer na tome što je tako str plji vo, podrob no i vedro odgo va ra la na mnoš tvo mojih pita nja i što mi je pre do ča va la neve ro vat ne pred lo ge zasno va ne na nje nom ogrom nom isku-stvu finan sij skog kon sul tan ta.

• Džou Lumar di hva la za pomoć koju mi je pru žio u pisa nju pogla vlja o dobro tvor nim ula ga nji ma.

• Karen Blan čard i Morin Keri gan zahva lju jem na kon kret nim save ti ma, kao i na tome što nisu šte de le svo je vre me ne bi li me pod u či le.

• Čeril Bukard za pro nic lji vost u pozna va nju žena i nekret ni na. • Bar ba ri Sta ni što je sa mnom pode li la lič na isku stva i zna nje o

žena ma i nov cu. • Elejn Gre go ri i osta lim čla ni ca ma „pio nir ki“ što nisu šte de le na

vre me nu kada je tre ba lo sa mnom da pode le svo je struč no zna-nje i isku stvo u radu sa žena ma i nov cem.

• Karen Fla ne ri, koja je tako podrob no i misa o no išči ta va la i pre-ra đi va la moj ruko pis i opskr blji va la me novim ide ja ma u pogle-du sti ca nja sva ko li kog izo bi lja.

• En Fišer za veli ko duš nu podrš ku koju mi je pru ži la lič no, kao i u pogle du mog ruko pi sa.

• Miji Ander son, Liki Sulej man, Ran ti i Itje Suro no za pomoć koju su mi pru ži le u anke ti ra nju žena širom sve ta.

• Ketlin But zahva lju jem za bes ko nač no opskr blji va nje rele vant-nim infor ma ci ja ma i ide ja ma.

• Zahva lju jem i svi ma vama koji ste izdvo ji li vre me da biste sa mnom pode li li svo je poru ke i greš ke putem tele fo na, imej lo va i lič ne komu ni ka ci je.

Uko li ko sam nekog izo sta vi la – rizi ku ju ći pri tom da budem pro-gla še na „finom devoj kom“ − iskre no se izvi nja vam. Svi su pod jed na ko zaslu ži li da ih spo me nem.

Sadr žaj

Uvod 13

Prvo pogla vlje Žene i bogat stvo 21 Dru go pogla vlje Ula zak u finan sij sku igru 43

1. Bor ba za opsta nak, a ne bogat stvo 452. Niste osmi sli li finan sij ski cilj 473. Ne zna te koli ko vre di te 504. Ne igra te da biste pobe di li 545. Slu ša te oso be sa nega tiv nim sta vom 566. Posta vlja nje veš tač kih bari je ra 597. Nerav no te ža izme đu stra te gi je i tak ti ke 638. Drži te se zone bez bed no sti 65

Tre će pogla vlje Pre u zmi te kon tro lu nad finan si ja ma 69

9. Finan sij sko bla go sta nje nije vaš pri o ri tet 7110. Bira te da osta ne te finan sij ski nepi sme ni 7411. Izi gra va te finan sij skog noja sa gla vom u pesku 7912. Upra vlja te ego i ma, a ne svo jim bogat stvom 8213. Ne veru je te svo joj intu i ci ji 8514. Veru je te pogreš nim lju di ma 8815. Život udvo je pre nego što ste ras pra vi li pita nje finan si ja 9116. Dozvo lja va te da nesa ve sni otac vaše dece izbe ga va

svo je oba ve ze 93

17. Ne vodi te raču na o posto je ćim mate ri jal nim sred stvi ma 9518. Ne bri ne te o naj va žni jem: o sebi 98

Četvr to pogla vlje Mudro tro ši te novac 101

19. Upa da te u veli ki dug 10420. Tro še nje kao emo ci o nal no poma ga lo 10721. Kupu je te iz emo tiv nih potre ba 10922. 24/7 kupo vi na 11223. Impul siv na kupo vi na 11424. Odla zak u šoping usled ose ća ja kri vi ce 11725. Nadok na đu je te izgu blje no vre me 12026. Ne pra vi te raz li ku izme đu Želja i Potre ba 12227. Pod le že te druš tve nim pri ti sci ma 12528. Sin drom prvog posla 12829. Tro ši te da biste ušte de li 13030. Ne odva ja te vre me za infor mi sa nje 13331. Ne kori sti te popu ste, pogod no sti i opci je put nih troš ko va 13632. Niste oda bra li pra vu opci ju pri kupo vi ni auto mo bi la 138

Peto pogla vlje Osnov ne lek ci je o nov cu 143

33. Nema te finan sij ski plan 14534. Pla ća te raču ne, ali ne ras po re đu je te novac 14835. Ne vodi te dovolj no raču na o nači ni ma pla ća nja

na odlo že no 15136. Igno ri še te meseč ne izveš ta je 15437. Pot pi si va nje povra ća ja pore za pre nego što ste

ga pogle da li 15738. Ne obra ća te pažnju na ono što ne potro ši te 159

Šesto pogla vlje Šted nja i inve sti ra nje za budu će bogat stvo 161

39 Nema te inve sti ci je na sop stve no ime 16340. Ne upra vlja te dobro ste če nim bogat stvom 16641. Pro tiv nik ste sva kog rizi ka 16842. Misli te da nema te dovolj no sred sta va i da nema svr he

inve sti ra ti 17143. Brka te ose ća nja sa inve sti ci jom 17444. Odla ga nje kupo vi ne kuće 17745. Šte di te ume sto da inve sti ra te 18146. Ana li za-para li za 18347. Osla nja te se na soci jal no osi gu ra nje u pogle du

pen zi o ni sa nja 18448. Ne kori sti te pred no sti oro ča va nja kama ta na kama tu za svoj

pen zi o ni fond 18749. Ne kori sti te kom pa nij ske pen zi o ne fon do ve 19050. Ispla ću je te „dobre k re di te“ rano 19351. Ne tra ži te finan sij ske save te 19552. Ne pla ni ra te za slu čaj neo če ki va ne inva lid no sti 199

Sed mo pogla vlje Uve ćaj te svoj finan sij ski poten ci jal na poslu 201

53. Radi te u žen skom getu 20354. Radi te za pla tu manju nego što zaslu žu je te 20755. Zane ma ru je te bene fi ci je 21256. Ne refun di ra ju vam se troš ko vi koje ste pla ti li

iz svog dže pa 21457. Tro ši te svo je vre me 21758. Uma nji va nje vaših hono ra ra ili cena 22059. Ne napla ću je te svo je uslu ge 22360. Pro puš ta te moguć nost za puto va nja 22561. Ne kori sti te vre me za odmor 22762. Ne obra ća te pažnju na doš ko lo va nje i moguć nost

struč nih kur se va 230

63. Ne čita te Fine devoj ke ne posta ju šefo vi: 101 nesve sna greš kakojom žene sabo ti ra ju svo ju kari je ru 232

Osmo pogla vlje Mudro ras po la ži te svo jim nov cem 233

64. Ne ume te da pre go va ra te 23565. Pozajm lju je te novac čla no vi ma poro di ce i pri ja te lji ma 23866. Dava nje nov ca 24167. Ne bori te se za sop stve ne inte re se tokom pro ce sa raz vo da

ili odva ja nja od život nog ili poslov nog part ne ra 24468. Niste dovolj no osi gu ra ni 24769. Ne kori sti te moguć nost mak si mal ne zakon ske opci je

sma nji va nja pore za 25070. O mo gu ćuje te svo joj odra sloj deci da vode

nere al ne živo te 25271. Pot ce nju je te ono što pose du je te ili ne zna te

vred nost toga 25472. Pod le že te pri ti sku trgo vi ne 25673. Ne ula že te mudro 25874. Zapo či nje te nepro fit nu avan tu ru a da niste

savla da li gra di vo 26075. Osni va te fon da ci ju (sve moje pri ja te lji ce je ima ju), a ne zna te

sve što tre ba da zna te 262

Deve to pogla vlje Izvo ri 265

UVOD

Od rođe nja do osam na e ste godi ne devoj ci su potreb ni dobri rodi te lji. Od osam na e ste do tri de set i pete godi ne potre ban joj je dobar izgled. Od tri de set i pete do pede set i pete godi ne potreb no je da ima dobru lič nost. Od pede set i pete neo p ho dan joj je novac.

Sofi Taker

Kada smo moj ured nik u „Vor ner buk su“ i ja prvi put raz go va ra li o pisa nju knji ge koja raz jaš nja va mno go broj ne greš ke koje žene pra ve na putu ka finan sij skoj neza vi sno sti i nači ne na koje da ih pre va zi-đu, poko le ba la sam se. Već tada je na tržiš tu posto ja lo mnoš tvo knji-ga osmiš lje nih da pri po mog nu žena ma da aku mu li ra ju ono li ko nov ca koli ko sma tra ju da im je potreb no. Kada sam tu zami sao pome nu la jed noj novi nar ki Vol strit džur na la, cik nu la je: „O ne, još jed na knji ga koja žene pod u ča va kako da pre go va ra ju!“ Tada mi je sinu lo. Ako je žena ma dostup no već toli ko knji ga o posti za nju finan sij skog uspe ha, zaš to je upr kos tome i dalje mno go više žena nego muš ka ra ca među oni ma koji žive na ivi ci siro maš tva? Zaš to žene izme đu četr de set i pete i pede set i četvr te godi ne zara đu ju 28% manje od svo jih muš kih kole-ga? Zaš to žene nema ju pod jed nak udeo u svet skom bogat stvu? I ono naj va žni je pita nje, zaš to žene ne pri me nju ju odlič ne save te koje im nude sve te dru ge, gore po me nu te knji ge?

Zato što je ženin odnos pre ma nov cu slo žen kao i sva ki dru gi odnos u nje nom živo tu. Upra vo to čini knji gu Fine devoj ke ne posta ju boga te dru ga či jom. Ovo nije knji ga koja se bavi samo finan sij skim pla ni ra-njem. Ovo je pod jed na ko i knji ga o finan sij skom nači nu raz miš lja nja.

Lois P. Fren kel14

Ona se bavi nači nom na koji žene, zato če ne u sta rim šablo ni ma soci-jal nog pona ša nja i raz miš lja nja, same sebe spre ča va ju u sti ca nju bogat-stva koje je potreb no da bi žive le u bla go sta nju i izo bi lju – u sva kom smi slu. Raz log tome nije to što zara đu je mo samo sedam de set i sedam cen ti naspram dola ra koji zara đu ju muš kar ci, a nije ni to što ne sedi mo u direk tor skoj kan ce la ri ji. To su simp to mi, a ne raz lo zi. Žene ne zara-đu ju kao muš kar ci jer im se čita vog živo ta – još od detinj stva – usa đu ju poru ke da, pre sve ga, tre ba da budu fine i uslu žne. Nijed na knji ga na sve tu koja se bavi finan sij skim pla ni ra njem ne može da pomog ne ženi koja žon gli ra izme đu inte lek tu al nog sazna nja o tome da bi tre ba lo više da se potru di u pogle du svo je finan sij ske bez bed no sti i emo ci o nal nih trza vi ca kako da to postig ne, a koja isto vre me no uspeš no igra uvre že-nu soci jal nu ulo gu nego va te lji ce, vas pi ta či ce, zaš tit ni ce i pomoć ni ce. Među tim, pri ruč nik koji kom bi nu je finan sij sko raz miš lja nje i finan-sij sko pla ni ra nje će joj pomo ći, a to je i raz log što sam se odva ži la na pisa nje ove knji ge.

Naslov moje pret hod ne knji ge, Fine devoj ke ne posta ju šefo vi: 101 nesve sna greš ka kojom žene sabo ti ra ju svo ju kari je ru, iza zvao je zaje-dlji ve reak ci je i neve ri cu čim je knji ga dospe la na liste best se le ra. Naj-češ će pita nje koje su mi novi na ri posta vlja li, naro či to muš kar ci, i to uz pri lič nu dozu podru glji vo sti, bilo je: „Da li vi svo jom knji gom poru ču-je te da se ne može isto vre me no biti fin i ima ti uspeš nu kari je ru?“ Kad mi neko posta vi takvo pita nje, odmah znam da nije pro či tao knji gu. Da jeste, znao bi da je suš ti na u tome da žene ne tre ba da pre te ru ju sa fino ćom do mere ser vil no sti, jer ih tada niko ne poš tu je, a nagla sak u nazi vu te − ali i ove − knji ge nije toli ko na fina koli ko na reči devoj-ka. Jer ono što žena ma pred sta vlja pro blem kada govo ri mo o dobi ja-nju odre đe ne funk ci je, opsta ja nju na slu žbe nom polo ža ju koji žele ili sti ca nju port fo li ja neo p hod nog da bi bile finan sij ski neza vi sne jeste sklo nost da se pona ša ju kao „fine devoj ke“, kakvim su ih nau či li da budu još u detinj stvu, što je u suprot no sti sa pona ša njem inte li gent nih i spo sob nih odra slih žena, kakve zaslu žu ju da budu.

Uz pomoć svo je kole gi ni ce dr Pem Erhart, pro u či la sam poru ke koje se mno gim žena ma ser vi ra ju još u ranom detinj stvu u pogle du

F I N E D E V O J K E N E P O S T A J U B O G A T E 15

nov ca i gre ša ka koje usput pra ve a koje su i raz log što nisu u moguć-no sti da ostva re finan sij sku neza vi snost. Bila sam izne na đe na kada sam spo zna la da naša prvo bit na pret po stav ka, da devoj či ce dobi ja ju vid no raz li či te poru ke o nov cu od deča ka, nije tač na. Zapra vo, veći na lju di sa koji ma smo raz go va ra li ili se dopi si va li tokom živo ta je bila izlo že na pra vim poru ka ma:

• „Šte di za crne dane.“• „Ne tro ši više nego što imaš.“• „Osmi sli svo ju finan sij sku neza vi snost.“• „Siste ma tič no pra ti i nad gle daj gde tro šiš novac.“• „Pla ni raj već sada za pen zi o ner ske dane.“

S dru ge stra ne, devoj či ce su bile izlo že ne i poru ka ma koje deča ci sko ro nika da nisu čuli:

• „Pod jed na ko je teš ko uda ti se boga to kao i siro maš no.“• „Muš kar ci više zna ju o nov cu nego ti.“• „Nov cem ne možeš da kupiš sre ću.“• „Pri ča ti o nov cu nije poželj no.“• „Bolje je čini ti dobro nego biti bogat.“• „Devoj ka ma jed no stav no ne leži mate ma ti ka.“

Upra vo je u tome pro blem. U posled njih neko li ko dece ni ja, otvo-ri le su se nove moguć no sti za žene. Mada poli gon za igru i dalje nije jedin stven, žena barem može da igra na tom tere nu – ako ne i da bude glav ni bek. Ono što se, među tim, nije pro me ni lo jeste ono o čemu pišem u knji zi Fine devoj ke ne posta ju šefo vi.

Žene su pri lič no nebla go na klo no pozva ne da se pri klju če mom ci-ma, ali su upo zo re ne da se ne pona ša ju kao osta li uče sni ci u ovoj igri uko li ko žele da u njoj i opsta nu. Oči gled no je da se druš tve no pri hva-tlji va ulo ga žene i dalje sasto ji od raz miš lja nja da je ona manje izri či ta, direkt na i tak mi čar ski ras po lo že na od svo jih muš kih kole ga. Čak se i žene koje su odra sle u doma ćin stvi ma u koji ma je vla da la rav no prav-

Lois P. Fren kel16

nost polo va, gde su odga ja ne sa sazna njem da mogu da posta nu šta god pože le i da su pod jed na ko vred ne kao i nji hov škol ski drug iz klu-pe, suo ča va ju sa činje ni com da u stvar nom sve tu posto ji makar blag pri ti sak na njih da se pri la go de kul tur nim nor ma ma tzv. oče ki va nog žen skog pona ša nja.

Nakon anke ti ra nja sto ti na žena širom sve ta i posle slu ša nja pri ča poput onih sadr ža nih u ovoj knji zi, posta lo je oči gled no da su mno ge karak te ri sti ke koje žene čine veo ma žen stve nim upra vo isti oni obli ci pona ša nja koji ih spre ča va ju da posta nu finan sij ski neza vi sne. Umno-go me su upra vo one oso bi ne koji ma žene ople me nju ju i ulep ša va ju druš tvo iste one zbog kojih se pona ša ju suprot no svo jim inte re si ma. Čak i kada nisu pri mo ra ne da ih slu ša ju od svo jih rodi te lja, devoj ke su i dalje pre pla vlje ne druš tve nim poru ka ma koje im poru ču ju da je za nji ho vo dobro poželj no da se pona ša ju po odre đe nim ste re o ti pi ma. Na pri mer, tre ba da budu učti ve i lju ba zne, da ne podi žu glas, poželj no je da budu popu stlji ve, pri la go dlji ve u odno su sa dru gi ma, a u nekim slu ča je vi ma od njih se oče ku je i da dopu ste da neko dru gi ras po la že nji ho vim teš ko ste če nim nov cem kako, ne daj bože, ne bi povre di-le neči ji ego. Kada žena sama zara đu je ili nasle di odre đe nu koli či nu nov ca, često se javlja spor no pita nje da li ona može pod jed na ko da bude maj ka, posluš na supru ga, nego va te lji ca sta rim rodi te lji ma, a pri-de i neza vi sna. U naj bo ljem slu ča ju, to je pra vo žon gler sko ume će, a u naj go rem − nemo gu ća misi ja. Ali ne dozvo li te da vas ovo obes hra bri. Obra ti la sam se za save te struč nja ci ma iz raznih obla sti, zamo liv ši ih da mi pri sko če u pomoć i raz ja sne nači ne na koje žena može finan sij-ski da oja ča, a oni su mi izaš li u susret i dali mi mnoš tvo save ta koji će vam pomo ći da vodi te jedan boga ti ji život. Nji ho vi save ti u kom bi na-ci ji s moji ma, zasno va nim na lič nom istra ži va nju, posma tra nju, isku-stvu i prak si, uči ni li su da knji ga Fine devoj ke ne posta ju boga te bude prak tič no sred stvo koje može te da isko ri sti te kako biste izgra di le čvr ste finan sij ske teme lje u živo tu.

Kada čitam neku knji gu koja mi nudi save te, neiz o stav no me zani-ma ju kva li fi ka ci je samog pisca. Već sam izja vi la da nisam finan sij ski ana li ti čar, već pre poslov ni kon sul tant, pisac, tre ner poslov nih veš ti na i

F I N E D E V O J K E N E P O S T A J U B O G A T E 17

pri zna ti psi ho te ra pe ut. Dakle, daću sve od sebe da vas prak tič no posa-ve tu jem, a vi se zduš no potru di te da od finan si ja ne pra vi te tabu temu. Poti čem iz poro di ce skrom nih pri ho da i možda sam, nalik vama, na-u če na da cenim trud i težak rad. Među tim, niko mi nije uka zao na način kako da to zna nje isko ri stim za posti za nje življe nja u izo bi lju. Bez obzi ra na to, mogu legi tim no (kao i poni zno) da potvr dim da sam veli ki broj save ta iz dome na poslov nih veš ti na koje sam pome nu la u ovoj knji zi u sva kom pogle du isko ri sti la i posta la boga ta žena. Zara-di la sam ono li ko nov ca koli ko mi je dovolj no da mogu da dono sim odlu ke i živim bez finan sij skih bri ga. Moje finan sij sko sta nje kre će se u okvi ri ma onih pet posto Ame ri kan ki koje pose du ju ušte đe vi nu. Osim 25.000 dola ra koje sam nasle di la nakon maj či ne smr ti, sve sam sama zara di la, i, uz pomoć spo sob nog finan sij skog savet ni ka, sama vodim raču na o svom nov cu. Nadam se da shva ta te da sve ovo što pišem delim s vama ne zato što želim da vas impre si o ni ram, već da bih vam pre ne la poru ku: ako je meni to poš lo za rukom, može poći i vama.

Ono što vam ova knji ga neće pru ži ti jesu goto va reše nja za finan-sij sko pla ni ra nje – ali hoće vam pomo ći da napra vi te sop stve ni plan. Veru jem da je neo p hod no da prvo raz u me te svo je sadaš nje postup ke da biste mogli da pro me ni te odre đe no neo d go va ra ju će pona ša nje. Moj cilj jeste da vam pro ši rim svest da biste zauz vrat mogli da pri me ni te na sto ti ne ponu đe nih poslov nih save ta, i to odmah i u svo ju korist. Kao što ne može te da smr ša te deset kilo gra ma za nede lju dana, tako ne može te ni pre ko noći da posta ne te finan sij ski neza vi sni. Ura di te test samo o ce nji va nja koji se nala zi u prvom pogla vlju da biste utvr di li obla sti koje pred sta vlja ju naj ve će pre pre ke vašem finan sij skom uspe hu. Zatim se usred sre di te na pre u zi ma nje dva ili tri save ta iz sva kog od tih seg me na ta i pri me ni te ih na svoj sva ko dnev ni život. Naj va žni je je da sebi obe ća te da ćete se istin ski potru di ti da stek ne te finan sij sko bla go-sta nje. Kada to uči ni te, biće te na putu ostva re nja finan sij ske dobro bi ti, na čijem ste ostva ri va nju vred no radi li, a koje pri de i zaslu žu je te.

FINE DEVOJ KE NE POSTA JU

BOGA TE

Prvo pogla vlje

Žene i bogatstvo

Žena ma je do te mere mozak ispran destruk tiv nom žen­skom kul tu rom, koja ih je zado ji la ide jom da novac pove­zu ju sa gre hom, zlom i svim onim što se sma tra suro vim, da je sada potreb na čita va knji ga da raz mr si pod sve sne stra ho ve i neve ro vat ne aso ci ja ci je koje jed no stav na ime ni ca „novac“ iza zi va kod veći ne žena.

Beti Lehan Hara ganIgre koji ma vas maj ka nika da nije nau či la

Žene i novac. Kakav slo žen odnos. Žali mo za činje ni com što ga nema mo dovolj no. Ne šte di mo ono li ko koli ko zna mo da bi tre ba lo. I pre če sto se osla nja mo na dru ge da ga zara de ume sto nas. Upr kos činje ni ci da tokom detinj stva veći na nas dobi ja isprav ne poru ke o zna ča ju finan sij ske neza vi-sno sti, radi mo sve suprot no kada tre ba da pri ku pi mo koli či nu nov ca koja nam je neo p hod na da bismo istin ski posta le finan sij ski neza vi sne. Zaš to? Zbog toga što tokom čita vog živo ta dobi ja mo mno ge, često i pro tiv reč-ne, poru ke. S dru ge stra ne, nau če ne smo na vred nost nov ca i potre bu da ga mudro tro ši mo i šte di mo. Suprot no tome, pou če ne smo činje ni ca ma koje pod ra zu me va ju, ali i izri či to nagla ša va ju, da je pod jed na ko važno da bude mo lju ba zne, bri žne i da vred no sara đu je mo; da se naše stvar ne ulo-ge vrte manje oko nov ca, a više oko među ljud skih odno sa.

Ova kve dvo stru ke vred no sti uzro ku ju da devoj či ce ogra ni če svo je inte re so va nje pre ma sti ca nju bogat stva, a napo slet ku i pre ma svo jim

Lois P. Fren kel22

spo sob no sti ma da stek nu novac. Ne teže bogat stvu, ne mogu sebe da zami sle u izo bi lju ili sma nju ju moguć no sti da se obo ga te. Kao rezul-tat toga, često se doga đa da im nedo sta je ume će koje je potreb no da se zara di novac. Da biste se obo ga ti le, neo p hod no je da pri me ni te dve stva ri: finan sij sko pla ni ra nje i finan sij sko raz miš lja nje. Uko li ko spa da-te u gru pu u koju spa da veći na žena, „ne raz miš lja te“ boga to – a ako ne raz miš lja te boga to, zasi gur no se ne anga žu je te sve sno u pogle du odre đe nog nači na pona ša nja koji dopri no si boga će nju. Tač ka na kojoj ćete sebe pro gla si ti boga tom odre đe na je vašim siste mom vred no va nja, nači nom živo ta i merom do koje ste sprem ni da rizi ku je te. Tu tač ku ne odre đu ju tuđe defi ni ci je, potre be ili oče ki va nja u odno su na vas. Biti bogat pod ra zu me va da pose du je te spo sob nost da živi te živo tom izo bi-lja – bez obzi ra na to kako ga vi zamiš lja te.

Mada i sama shva tam da čovek može biti bogat na raz ne nači ne, u ime cilja kojem je posve će na ova knji ga, reči bogat i izo bi lje kori stim u smi slu finan sij skog bogat stva. Veći na nas već zna da neči je bogat stvo čine lju bav, posao, poro di ca, itd. Nije vam potreb na nika kva knji ga da biste tako neš to spo zna li. Među tim, defi ni sa nje reči bogat i izo bi lje u smi slu finan sij ske ter mi no lo gi je jeste neš to sasvim dru go. Kon kret-na broj ka, tj. koli či na nov ca koja vas odre đu je boga tim, neš to je o čemu samo vi odlu ču je te. Veći na nas nika da neće pose do va ti bogat stvo svoj stve no oso ba ma sa Forb so ve godiš nje liste naj bo ga ti jih lju di sve ta. Sve jed no, može te da teži te većoj koli či ni nov ca od one koju tre nut no pose du je te. Dakle, u ovoj knji zi, sva ki put kada isko ri stim reč bogat, mislim na spo sob nost življe nja živo ta bez finan sij skih pro ble ma.

Tokom raz go vo ra sa žena ma širom sve ta o sti ca nju bogat stva, ima la sam neo d re đen ose ćaj da se nisu baš pri jat no ose ća le kada bi se pokre-nu la pri ča o nov cu. Kao da je bogat poga na peto slov na reč. I dok ženu mogu da oslo ve sa „boga ta kuč ka“, nema ni pri bli žno slič nog pejo ra-tiv nog izra za kojim se opi su ju boga ti muš kar ci. A bog nam je sve dok da izbe ga va mo tu reč na „k“ i više nego što se klo ni mo raz go vo ra o nov cu! Kao da nema zna ča ja da li ima te dva de set pet ili pede set pet godi na. Kao žena, manje ste usred sre đe ne na nači ne kako da se obo ga-ti te, a više na to da „čini te dobro“.

F I N E D E V O J K E N E P O S T A J U B O G A T E 23

Poš to sam vas pi ta na kao tipič na „devoj či ca“, prvi deo živo ta odra-sle oso be pro ve la sam veru ju ći da je činje nje dobra i ose ća nje dobra neš to izu zet no. I dok su moja bra ća ohra bri va na da teže fakul tet skim diplo ma ma koje će im obez be di ti viso ko pla će ne pro fe si je, mene su podr ža va li da se latim pro fe si ja koje dru gi ma pru ža ju pomoć i podrš ku – po moguć stvu pro fe su ri, da bih mogla da pro vo dim više vre me na sa svo jom hipo te tič kom decom pre ko let njeg ras pu sta. Dok sam tokom sred nje ško le radi la kao činov ni ca na odse ku za radi o lo gi ju lokal ne bol ni ce, moja maj ka (uprav ni ca ode lje nja medi cin skih sesta ra u istoj toj bol ni ci) isto vre me no je upo zna va la mog mla đeg bra ta s leka ri ma bol ni ce i nago va ra la ga da i sam to posta ne. Sve vre me dok sam radi-la na magi stra tu ri, a nakon toga i na dok to ra tu, bila sam zapo sle na i pri vre đi va la sam, a tek sam nedav no sazna la da se moja maj ka u isto to vre me ponu di la da finan si ra celo kup no obra zo va nje mog mla đeg bra ta uko li ko odlu či da posta ne advo kat. Da li je onda neo bič no što su oba moja bra ta posta la samo stal na i finan sij ski dobro sto je ća mno go pre mene? Dok su oni već uve li ko raz miš lja li o zgr ta nju nov ca, ja sam misli la samo na to kako da „činim dobro“.

„Dobre devoj ke“ ne posta ju boga ta ši ce veli kim delom zbog druš tve-nih poru ka koje dobi ja ju tokom odra sta nja:

• Novac je moć, a veći na devoj či ca nije pod u če na da bude moć na – one su nau če ne da budu „fine“.

• Devoj ke su uče ne da budu bri žne, nego va telj ski ori jen ti sa ne i pri la go dlji ve u druš tvu – ne oba ve zno i da budu one koje izdr-ža va ju poro di cu.

• Kao vas pi ta či ce i nego va te lji ce sop stve ne dece, žene često rade sa pre ki di ma, i zbog toga biva ju kažnje ne. Shod no tome, naj češ će su pri hva će ne kao neko ko se nala zi na tzv. „mama-sta zi“, što pod ra zu me va česta odsu stvo va nja sa rad nog mesta usled oba ve-za pre ma deci i poro di ci.

• Žene su sklo ni je da svoj pri hod potro še na decu i kuću, dok će muš kar ci pre poka za ti raz bo ri tost u pogle du tro še nja.

Lois P. Fren kel24

• Žene se uste žu da pita ju za pla tu, bonu se i povi ši ce jer su nesi-gur ne u pogle du svo jih dopri no sa orga ni za ci ja ma u koji ma rade, tj. nisu sigur ne da tako neš to „zaslu žu ju“.

Da li tre ba dalje da nabra jam? Sasvim je oči gled no da se žene ne boga te zato što: 1) sebe ne zamiš lja ju kao boga te, 2) više se bri nu da ispoš tu ju ulo gu koju im je namet nu lo druš tvo, i to ona ko kako dru gi sma tra ju pode snim, i 3) ne raz vi ja ju veš ti ne koje su neo p hod ne da bi dono si le mudre finan sij ske odlu ke. Da li to zna či da nismo spo sob ne da se samo stal no obo ga ti mo? Ne! To zna či da dobi ja mo ono na šta se usred sre di mo, i kraj nje je vre me da se foku si ra mo i na to da se obo ga ti-mo. Kao što je u mojoj pret hod noj knji zi osva ja nje direk tor ske kan ce-la ri je samo meta fo ra za posti za nje pro fe si o nal nih cilje va, biti bogat je meta fo ra za činje ni cu da živi te ona ko kako želi te, i to oslo bo đe ni bri ge o nov cu. Uopšte nije bit na koli či na nov ca koju pose du je mo, već spo-sob nost da se pona ša mo kao samo stal ne oso be, što pred sta vlja bogat život. A to nika da neće mo posti ći uko li ko ne poč ne mo da raz miš lja mo i pona ša mo se kao boga ta oso ba.

Ima ju ći ove para me tre u vidu, žena koja pose du je sop stve ni dom, bavi se poslom koji voli i zna da pose du je dovolj no nov ca da kom for no živi do kra ja živo ta može se sma tra ti boga tom ženom. Ona nije niš ta manje (ili više) boga ta od žene koja živi u kući vred noj pola mili o-na dola ra, s tri mili o na dola ra na ban kov nom raču nu, one koja ima dovolj no da može da putu je i koja ne bi oča ja va la kada bi sutra dobi la otkaz. Šta misli te o tome? Zami sli te sebe da živi te takvim život nim sti lom. Ako u ovom tre nut ku niste na toj pozi ci ji, onda je ova knji ga napi sa na upra vo za vas.

F I N E D E V O J K E N E P O S T A J U B O G A T E 25

Zaš to vi niste boga ti?

Anke ti ra la sam žene širom sve ta o tome zaš to nema ju dovolj no nov-ca koji im je potre ban da se ose ća ju dobro u svo joj koži i da samo-stal no dono se odlu ke da žive bez nov ča nih bri ga. Kon kret ni je, tra ži-la sam od njih da dovr še sle de ću reče ni cu: „Danas bih bila boga ta da sam...“ Izra zi la sam se na taj način da bih posti gla da one otvo re no s nama pode le oblik sop stve nog pona ša nja na koji nisu obra ća le pažnju rani je u živo tu. Navo dim samo neke od odgo vo ra koje sam dobi la:

• „... rizi ko va la i da nisam okle va la.“ Šezde set tro go diš nja direk-tor ka kom pa ni je „Para ma unt pik čers“.

• „... bolje raz u me la i ceni la vred nost šted nje od samog počet-ka svo je kari je re, pre tri de set i šest godi na.“ Pede se to go diš nja admi ni stra tiv na pomoć ni ca.

• „.. da se nisam skla nja la u stra nu, sne bi va la i igno ri sa la činje ni-cu da me dru gi finan sij ski isko riš ća va ju. Da nisam bila pre vi še zabri nu ta da će me dru gi sma tra ti suvi še agre siv nom ili nepro fe-si o nal nom.“ Pede set tro go diš nja mena džer ka u sfe ri uslu ga.

• „... bila napad ni ja i upor ni ja.“ Četr de se to smo go diš nja umet ni ca.• „... više rizi ko va la, a tome nisam bila sklo na jer sam bila raza pe-

ta izme đu poro di ce i kari je re.“ Četr de set tro go diš nja knji go vod-stve na rad ni ca.

• „... uspe la da vodim jed no stav ni ji život – da se nisam pre se li la u veli ku kuću sa veli kim troš ko vi ma i mno go posla oko odr ža-va nja.“ Četr de set de ve to go diš nja direk tor ka u kom pa ni ji „Pru-denšl sekju ri tis“.

• „... da se nisam pla ši la ber ze i da sam inve sti ra la pre deset godi-na.“ Pede set pe to go diš nja gra fič ka savet ni ca.

• „... isko ri sti la sve svo je poten ci ja le i bila aktiv ni ja u sop stve nom pla ni ra nju buduć no sti ume sto što sam zavi si la od dru go ga, koji je tre ba lo da ostva ri moje nade i sno ve.“ Šezde se to go diš nja agent ki nja za nekret ni ne.