BiH u EU.pdf

  • View
    226

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of BiH u EU.pdf

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    1/69

    Ljuca Vahida

    Bosna i Hercegovina na putu u Evropsku uniju

    Specijalistiki rad

    Banja Luka, maj 2009

    PANEVROPSKI UNIVERZITETAPEIRON

    BANJA LUKAFAKULTET PRAVNIH NAUKA

    SPECIJALISTIKI STUDIJKomunitarno evropsko pravna subspecijalizac ija

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    2/69

    Ljuca Vahida

    Bosna i Hercegovina na putu u Evropsku uniju

    Specijalistiki rad

    Mentor:

    Prof. dr. Brano Milju

    Banja Luka, maj 2009

    PANEVROPSKI UNIVERZITETAPEIRON

    BANJA LUKAFAKULTET PRAVNIH NAUKA

    SPECIJALISTIKI STUDIJKomunitarno evropsko pravna subspecijalizac ija

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    3/69

    SADRAJ

    1. UVOD 12. NASTANAK I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE 3

    2.1. Formiranje evropske ekonomske integracije 32.2. Od ekonomske zajednice do Evropske unije 62.3. Od 6 do 27 ta nam je initi? 8

    3.PREGLED RELEVANTNIH DOGAAJA U BOSNI IHERCEGOVINI OD POTPISIVANJADEJTONA DO PARAFIRANJA SPORAZUMA O STABILIZACIJII PRIDRUIVANJU 10

    3.1. Dejtonska i rana postdejtonska faza 103.2. Regionalna integracija 11

    3.3.Prvi zahtjevi za Bosnu i Hercegovinu i novi vidovi saradnje saEvrop skom unijom 11

    3.4. Uslovno prolazna ocjena 133.5. Parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 153.6. Budui koraci 163.7. Izazovi na putu evropskih integracija 19

    4. ISPUNJENJE EKONOM SKIH I POLITIKIH KRITERIJA ZAPRISTUPANJE BOSNE I HERCEGOVINE U EVROPSKU UNIJU 20

    4.1. Ekonomski kriteriji 204.2. Politiki kriteriji 28

    4.2.1. Demokratija i vladavina prava 284.2.2. Ljudska prava i zatita manjina 304.2.3. Regionalna p itanja i meunarodne obaveze 32

    5.DOSTIGNUTI NIVO ISPUNJENJA EKONOMSKIHSTANDARDA ZA BOSNU I HERCEGOVINU 33

    5.1. Unutarnje trite 335.1.1. Slobodno kretanje roba 335.1.2. Kretanje roba, usluga i pravo nastana 345.1.3. Slobodno kretanje kapitala 35

    5.1.4. Carine i porezi 355.1.5. Konkurencija 365.1.6. Javne nabavke 365.1.7. Zakonodavstvo o intelektualnom vlasnitvu 375.1.8. Zapoljavanje i socijalne politike 375.1.9. Obrazovanje i istraivanje 375.1.10. Pitanja koja se tiu WTO 38

    5.2. Sektorske politike 385.2.1. Industrija, mala i srednja preduzea 385.2.2. Poljoprivreda i ribarstvo 39

    5.2.3. Politika u oblasti transporta 40

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    4/69

    5.2.4. Energija 415.2.5. Informacijsko drutvo i mediji 415.2.6. Statistika 42

    5.3. Pravda, sloboda i sigurnost 43

    5.3.1. Vize, granica, kontrola, azil i migracije 435.3.2.Pranje novca, droge, p olicija 445.3.3. Borba protiv organiziranog kriminala i terorizma 455.3.4. Zat ita linih podataka 46

    6.EFEKTI PRIKLJU ENJA BOSNE I HERCEGOVINEEVROPSKOJ UNIJI 46

    6.1. 6.1. Prioritetni interesi BiH p o pitanju EU 46

    6.2. 6.2. Najznaajnije oblasti za BiH 486.3. 6.3. Doprinosi prikljuenja BiH EU 496.4. 6.4. ta BiH moe ponuditi EU 50

    6.5. 6.5. Oekivanja graana od EU 526.6. 6.6. Rezultati novih lanica EU nakon prikljuenja 53

    6.7.6.7. Instrument predpristupne pomoi (IPA-Instrument for Pre-Accession Assistance) 54

    7. ZAKLJUAK 56LITERATURA 58

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    5/69

    1.UVOD

    Evropajekrozhistorijubila simboltraenjasmisla postojanja iusavravanjasistemaivotaiodnosasa

    drugima.Evropa jebilanetodragocjeno,dioonihkojijetrae,vrijedno ivanozanjih.Utomtraganju

    za evropom, do tada samo prazni prostoridobivaju novi ivotni sadraj, postajuprostorom smisla

    ljudskog ivljenja, napretka, sistema ivota i odnosa, promjena koje se dogaajuljudima, historije

    ljudskogpostojanja.

    Svioblici integracija drava natluEvrope bilisuuciljustvaranja boljihuslova za ivot.Takojeevropska

    unija,prekonekoliko integracija,postala ciljkojem tee svedraveuEvropipa iBiH.Krozovaj rad

    pokuat uprikazatiputkojimje stvorenaEvropskaunija sa posebnimosvrtomna naudravu.

    Udrugomdijelu radagovorimo znaajuDejtona iBrisela zaBosnuiHercegovinu, teo izlaskuBosne i

    Hercegovine iz fazeupravljanja krizomiulaska u fazu tranzicije.Ovajdiojetakoerposveen i svim

    evropskim inicijativama nakonpotpisivanja Dejtonskog sporazuma teefektima koje suoneizazvaleu

    BosniiHercegovini iregionu.Objanjavam iueeBosne iHercegovineuevropskim integracijama,ostvarene rezultate, teaktuelne pobleme na tom putu. Posebnapanja je posveena parafiranju

    Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, detaljno su prikazani svi koraci na putu do punopravnog

    lanstva,tedinamika pribliavanjaBosne iHercegovineEvropskojuniji.Takoer suanalizirane mogue

    preprekeiizazovinaputuka Briselu.

    Dalje,analiziranisuekonomskiipolitikikriterijikojeBiH trebaispunitikakobipristupila Evropskojuniji.

    Kroz analizu tranzicijskih indikatora, kriterija konvergencije i politikih pokazatelja, pokuat u dati

    ocjenumakroekonomske i politike situacije zemljei predvidjetineophodne korake kojeBiH treba

    poduzetida bizadovoljilauslovezanjenoulanjenje uEU.

    Prve asocijacije na pomen EUa su kvalitetniji ivot, bolji standard, mogunost putovanja. Iako

    dominirajupozitivne asocijacije,negativne takoer pokazujuizvjesnu izdrljivost:nepovjerenje, stalni

    ultimatumi iprevisokizahtjevi.

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    6/69

    Prvi konkretniefekti Sporazuma ostabilizaciji ipridruivanjuBiHsaEUosjetie se tekpolovinomove

    godinekada biovajdokumenttrebaodabudeizvaninopotpisan.Parafiranjejesamootvorilovrataza

    pristup evropskim fondovima, viznim olakicama, liberalnijem tritu i primjeni standarda EU u

    obrazovnomsistemuBiH.

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    7/69

    2.NASTANAKIRAZVOJEVROPSKE UNIJE

    2.1.Formiranje

    evropske

    ekonomske

    integracije

    Ekonomska dimenzijaevropskih integracionihprocesa predstavljadioukupnihpromjenausvjetskom

    ekonomskomokruenju.Poznatojedaseovotranzicionovrijemeobiljeavaikaovrijrmepripremaza

    novi razvojni ciklus u kome se posebno izdvajaju dva pravca promjena makroekonomske

    (meunarodna trgovina i meunarodniekonomski odnosi) i mikroekonomske (industrijskepolitike i

    konkurencija).

    Kakoistovremenona evropskojsceniimamonacionalnupolitikufragmentaciju,sasuverenitetomkao

    glavnomkohezionomsnagomzamnogezemlje,s jednestrane,ipotrebuusmjeravanjadomaegrazvoja

    prema ritmu svjetske ekonomije, s druge strane, kljuno pitanje u Europi postaje ili tradicionalni

    suverenitet iliintegracija.

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    8/69

    Uovom kontekstuposmatrana, EU kaomodel integracije predstavljadobarprimjerodgovoranovom

    razvojnom konceptu.Naime,svjetskirazvojnitokovinametnulisupotrebudrugijegpristupa razvojnoj

    problematici.Prvo, sa globalizacijomekonomskih tokova postaloje jasno da su klasine nacionalne

    dravepostalepreuskezaorganizovanjeprivrede ibrojne zahvate uoblastirjeavanjapojedinihpitanja

    ekonomskog razvoja.Drugo,novipristup razvojnoj problematici moraraunati samultidisciplinarnom

    prirodom svakogproblema.

    Prvi korak ka europskom ujedinjenju uinjenje 1948. godine osnivanjemBeneluxa, carinske unije

    Belgije, Holandije i Luxemburga. Francuska inicijativa s ciljem rjeavanja njemakog problema

    predstavljadaljitemeljregionalnim integracijama uEuropi.Schumanovplaniz1950.godinebiojekorak

    ka principimasupernacionalizma i funkcionalni prisupsektorskojintegraciji. Razradiviovajplan,Jean

    Monnet,otacevropskeintegracije,zaloiosezauspostavljanjeEvropskezajednice zaugalji elik.Ova

    integracija nastat epotpisivanjem Parikog ugovora,1951. godine, od strane 6 zemalja Belgije,

    Holandije,Luxemburga,Italije,Njemake iFrancuske.

    Slijedeivaandogaajuizgradnjievropskihintegracija desiose1955.godineuMessini naministarskoj

    konferenciji zemaljalanica Evropskezajednice zaugalji elik.Kakoje temabila budunostevropskeintegracije,pozivje bio proslijeen i VelikojBritaniji sa namjeromda seprikljuiprocesu kreiranja

    budue Europe,meutim, tajpozivjeodbijen. Inicijativa je potekla od zemalja Beneluxa koje su ve

    imaleiskustva sacarinskomunijom.

    Na skupu u Veneciji, 1956. godine, prezenirana su dva dokumenta sa dva cilja stvaranje

    sektorske integracije na polju atomske energije i ekonomske integracije, tj. zajednikog trita.

    Sa tim ciljem pripremiljeni su i prijedlozi Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i

    Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (EUROATOM). Sa ova dva

    ugovora stvoren je pravni okvir za Rimski ugovor koji je potpisan 25. maja 1957. godine u Rimu

    i stupio na snagu 1958. godine. M ada se uobiajeno pod Rimskim ugovorom smatra Ugovor o

    Evropskoj ekonomskoj zajednici, vrijedi pomenuti da ga ine i do tada postojei Ugovor o

    Europskoj zajednici za ugalj i elik i Ugovor o EUROATOM-u. Potpisnice ugovora bile su est

    zemalja osnivaa Zajednice za ugalj i elik.

  • 7/27/2019 BiH u EU.pdf

    9/69

    Ugovorom sezabranjuje svakadiskriminacija na osnovu zemljeporijekla to znaida seisti tretman

    moradatiprozvodima izbilokoje zemlje kojicirkuliraju Zajednicom.Paralenosaovim,Rimskiugovor

    identifikuje nekolikooblastizajednikogdjelovanja:1

    - poljoprivreda- transport- socijalna politika- politikaodnosasakolonijama.

    Sloboda kretanja roba inediskriminacija prvi stubna kojempoivaEEZ,bioje korak dase vanjska

    trgovina pretvori u unutranju, sa svim liberalizacijama i politikim odlukama koje taj proces

    podrazumjeva. Kaoosnovni mehanizam za postizanje tog cilja preciziranoje uspostavljanje carinske

    unijeu Zajednici.

    U vrijeme formiranjaprviheuropskihintegracija U ZapadnojEuropiVelika Britanijaje imaladrugaije

    stavoveiposebneinterese.Naime,tradicionalnoliberalistikinastrojenojVelikojBritanijinijeodgovarao

    momenatnacionalnosti prisutanuEvropskojz