Biljana Srbljanovi

Porodine prie

Beograd 1997.

LICA

NADEDA (11) - dete s tikom VOJIN (12) - otac, Milenin brat MILENA (11) - majka, Vojinova sestra ANDRIJA (10) - sin, po potrebi erka

Svi junaci ovog komada su deca. Ipak, stare i podmladjuju se, prema potrebi prie, a ponekad i promene pol. To ne treba da udi.

Glumci, naprotiv, nisu deca. Oni su odrasli ljudi koji u komadu igraju decu, koja, opet, igraju odrasle. Ni to ne treba da udi.

Bie dovoljno drugih stvari za udjenje.

- I

Deije igralite u jednom od beogradskih naselja. Post-socrealistika arhitektura, izlokani asfalt, polomljeni koevi, razrovan travnjak, smeten izmedju dva solitera. Fasada, zapanjujue zaputena, prekrivena grafitima bez sadraja. Kontejneri i stare stvari, raznovrsni domainski otpad, ne odaje socijalni status ve generalni poloaj srednje klase u postkomunistikoj eri. Junaci ovog komada nisu sirotinja ni po karakterima, ni po svakodnevnom ivotu. Oni su gradjani ruinirane zemlje. Na sredini bazen sa peskom, pesak je prljav, nerafiniran. Jedna naputena vikend-prikolica dominira scenom.

Na scenu istrava NADEDA, dvanaestogodinja devojica u dokolenicama, lakovanim cipelama, cicanoj haljini. Nadeda je dete s tikom. Tanije mnotvom, itavim spletom nekontrolisanih tikova koji joj gre lice i deformiu telo. Nadeda dotrava uzbudjena, sutinski uznemirena, posrui seda u pesak i drhti. Ne progovara, a govori, trese se sludjena, uzbudjena, zbunjena. Pljuvaka joj se sliva niz bradu, oi trepu, same od sebe, naizmenino i u nepravilnom ritmu, gornja usna vue na levo. Nos se gri, ruke uvijaju, stomak talasa. Svaki pogled na nju izaziva muninu, fiziko gadjenje i bes. Nadeda utke sedi, nepomino, koliko joj ustreptalo telo dozvoljava. Sedi i dugo uti. Iznenada, maska vikend -prikolice se podie. Otkriva minijaturan stan, koji podsea na kamp objekte du bive jadranske magistrale, ali i na "kuicu" koju deca imaju obiaj da prave, igrajui se porodice. Nadeda hitro umakne i sakrije se iza kontejnera. Gleda. U prikolici sklepane stvari, ipak dovoljno realistine da deluju ubedljivo. Sto za ruavanje, priruna kuhinja, mamina i tatina soba na jednoj i deija soba na drugoj strani. Zatiemo "porodicu" pred ruak. VOJIN, deak od dvanaest godina, napadno kostimiran u oca porodice, ita novine pred praznim tanjirom. Odeven u prevelike muke kae pantalone, koje pridravaju tregeri i nekad belu, sada musavu koulju marke Klju, sa jednim depom. Oko vrata visi razvezana kravata. MILENA, devojica stara jedanaest godina, odevena kao majka porodice - arena kuna haljina izbledelih boja, ispod koje vire suknja i bluza, na nogama najlon arape sa isputenom icom i papue sa tiklom. Milena posluje u kuhinji. Neto se dimi iz njene erpe, neto to smrdi i deluje otrovno. Milena i Vojin oigledno lie. Njihov izgled vodi onoj vrsti slinosti koja budi jezu. Desetogodinji ANDRIJA sin je svoga oca Vojina i majke Milice. Odeven je u neto to lii na prigodnu garderobu ekstra-lard infanta. Dinovske pilhozne, plastine sandale za vodu ili bolnicu preko arapa, bluza sa slikom amerikog koarkaa obrijane glave. Andrija sedi za stolom, eka ruak i tapka koarkaku loptu pored sebe. Vojin opomene sina, ne gledajui ga.

VOJIN Andrija prekini.

Andrija nastavlja da tapka loptu.

MILENA Andrija, sine, uje ta ti tata kae. Idi operi ruke, sad e ruak.

Andrija ne reaguje, i dalje lupa loptom.

VOJIN / itajui novine/ Kau da je privredna stopa porasla za est zarez osam odsto, a da je cena proizvoda na malo u laganom, ali osetnom padu. MILENA Lau, majku im lopovsku! VOJIN /ne diui pogled s novina, ukori enu/ Milena. Pazi ta govori. Ovde i zidovi imaju ui. MILENA ta me briga! Ne bojim se ja nikoga!

Vojin i dalje govori preko novina, miran i odluan.

VOJIN Milena!

Milena uuti. Vojin ita novine, Andrija tapka loptu. Milena donosi erpu za sto. Sipa vrelu smedju masu u tanjire.Vadi po jednu argarepu sa korenom, jo prljavu od zemlje, i stavlja svakom po jednu, umesto hleba. Andrija gleda nezadovoljno u tanjir za trenutak prestajui da lupa loptom. Promrlja kaikom po masi koja se pui.

ANDRIJA ta je ovo? MILENA Supa i rinflaj. Idi operi ruke. ANDRIJA Ja ovo neu da jedem.

Andrija nastavi da tapka loptu, Vojin ne sklapa novine. Milena prasne.

MILENA Andrija, da si odmah ostavio tu loptu, oprao ruke i seo za sto pre nego to tata pobesni!!! ANDRIJA Neu. MILENA Sram te bilo, djubre jedno nezahvalno, to je tati hvala to te hlebom hrani! ANDRIJA Neu i ta mi moe!

Andrija ustane od stola, tapka loptu i pogadja tanjir na stolu. Tanjir se razbije. Andrija se uplai. Milena besno cikne.

MILENA Andrija!!!

Vojin tek sada, na zvuk slomljenog tanjira, podie pogled s novina. Polako skine naoari, savije novine, odloi ih.

VOJIN Da se jede.

Andrija utke sedne za sto, uplaen ali i dalje buntovan.

MILENA Nije oprao ruke... VOJIN Rekao sam, da se jede!

Milena hitro dodaje Andriji drugi tanjir, sipa, uzima kaiku, Andrija takodje, mrljajui po tanjiru. Vojin poinje da jede. Za njim i Milena. Ggrizu argarepu i jedu tenost.

VOJIN Novine kau da je siva ekonomija uzrok stope inflacija i da e se novim paketom mera tome stati na put. MILENA Sve lau, majku im njihovu lopovsku.

VOJIN Milena, ja sam tebi neto rekao. MILENA Dobro, Vojine, imam ja pravo da kaem ta mislim. VOJIN Ti da misli!? Bolje da si mislila kad si solila supu! MILENA Zato? Je l neto ne valja? VOJIN Ne valja, Milena, nita ne valja. Holesterol mi je hiljadu, a dozvoljeno je esnaset, crvenih krvnih zrnaca imam nautrb plavih, hemoroidi mi ne daju da poteno serem, a ti me ubija ovom supom!!!

Andrija, na glagol "sranje", prasne u smeh.

VOJIN Tebi je to smeno?

Andrija ustane, nastavi da se cereka upirui prstom u Milenu.

MILENA Andrija jedi, nemoj da ljuti tatu. ANDRIJA Neu da jedem! Supa je neslana. VOJIN Nije neslana, nego preslana, ubico! MILENA Sedi sine.

Andrija uplaeno sedne. Promrmlja.

ANDRIJA Mrzim supu.

Vojin demonstrativno spusti kaiku. Milena, skoro kroz pla, odvali Andriji amar.

MILENA Sram te bilo, sine! VOJIN ta si rekao?

MILENA To je tati hvala to je od usta odvajao... VOJIN /Mileni/ Ti zavei! /Andriji/ ta si rekao?

Vojin ustaje od stola, kree da skida kai s pantalona.

MILENA Nita nije rekao, Vojine, sedi, smiri se...

Vojin odvali Mileni amar.

VOJIN Rekao sam ti da uti! / Andriji/ Ponovi, ta si rekao.

Andrija, uplaeno ali prkosno, ponovi, gotovo kroz suze.

ANDRIJA Mrzim supu.

Vojin divljaki udari Andriju kaiem.

VOJIN Ti mrzi! Ti si neto naao da mrzi!!!

Udara ga ponovo.

VOJIN Gnjido jedna, vako, buvo, stenico, govno, ulju!

Udara ga, neprestano, Andrija plae.

VOJIN Jue si se ispilio, a danas ve neto mrzi! Pa je l te neko neto pitao?

Vojin krvniki tue Andriju.

MILENA Odgovori ocu, dete!

Milena hitro pokriva lice. Vojin je udara preko ruku. Milena vriti, kao da je deru.

MILENA Nemoj Vojine, ubie ga! VOJIN Ja sam ga napravio, ja u i da ga ubijem! To je moje pare mesa!!! Jel te neko neto pitao?! ANDRIJA /kroz suze/ Nije! VOJIN A znai nije...

Vojin mlati Andriju, snano, surovo, divljaki. Andrija guta suze, zbunjen.

ANDRIJA Ne, pa jeste!!! VOJIN Jel jeste il nije...? ANDRIJA Jeste! Nije! Jeste, nije... NE ZNAM, TATA!!!

Andrija je potpuno sludjen, pada u histerian pla. To za trenutak zaustavi Vojinovu agresiju.

ANDRIJA /urla, kroz suze/ Neko me je neto pitao, ne znam ko, ne znam ta... zaboravio sam ta treba da kaem!!!

Vojin i Milena zabrinuto gledaju Andriju. Vojin odlae kai, to Andriju malo smiruje. Milena, potpuno drugaijim tonom, kao suflerka u pozoritu, tiho govori Andriji.

MILENA Reci: Izvini, tata.

Andrija uplakan, oajan, ponovi.

ANDRIJA Izvini tata. MILENA/Vojinu/ Sad ti...

Vojin nastavi smirenije.

VOJIN Dobro. Primam izvinjenje. Ajde, nemoj da slini, kao neka baba...

Milena tiho ispravi Vojina.

MILENA ...strina...

Vojin ponovi.

VOJIN ...kao neka strina, ujna. Sedi, razgovaraj sa ocem. Kao mukarac sa mukarcem.

Andrija se i dalje ustruava da uradi bilo ta.

MILENA Sedi sine, kad ti tata kae.

Vojin otro odbrusi Mileni.

VOJIN Ti da uti! ANDRIJA Tako je. Ti da uti! VOJIN Bravo sine. Tako, odluno, a ne tu da mi balavi . Budi muko. ANDRIJA Ti da uti, ima da uti, da uti kad ti se kae!!! VOJIN Tako je. Dobro, sad je dosta.

Andrija i dalje histerino urla, kao dete, koje ne procenjuje znaaj svojih rei. Milena uti i gleda pred sebe.

ANDRIJA Ima da zavee ta tvoja odvratna usta, tu gubicu, tu dronjavu rupu...! VOJIN Rekao sam dosta! Sedi.

Andrija zauti i sedne.

VOJIN Kad ja kaem da je dosta, onda je dosta. MILENA Tako je. Kad tata kae da je dosta, onda je dosta.

ute sve troje. Zatim Milena ustane i odvali sinu amar.

VOJIN Rekao sam DOSTA!!!

Milena potvrdjuje, u strahu.

MILENA Dosta.

I Milena sedne. Vojin okleva, zatim zapone, kao staromodni profesor u koli.

VOJIN Ajde sine, reci ti meni, ta smo ono priali, kako pametan ovek treba da se ponaa? ANDRIJA Pametan ovek potuje pravilo: Glavu u pesak, dupe uza zid. VOJIN Tako je. I ta nikako, nikad, ne sme da uradi? ANDRIJA Da kae ta misli. VOJIN Tako je. A kome? ANDRIJA Bilo kome. Svakome. VOJIN Svakome sine, svakome. Prema svima isto, ne vidim, ne ujem, a pogotovo, naroito, izuzetno, NE MISLIM. Je l tako? MILENA Tako je, tata. ANDRIJA Tako je tata. VOJIN Tako je. Pa kad je tako, to onda laje? ANDRIJA Mislio sam da mami mogu da kaem da ne volim supu. VOJIN Mislio si. A to si mislio? ANDRIJA Zato to je mama ensko i zato to je slabija. VOJIN Dobro, to je tano. Ali nije opravdanje! Pitanje je, zato si uopte neto MISLIO? Zato bi ti trebalo neto da misli? Zato uopte neko ima neto da misli?! I kad se ta gadost ipak dogodi, kad neko neto, nekad, makar i sluajno, pomisli, zato, pitam ZATO to ima nekome da prizna!?!

Vojin urla, Milena i Andrija ute.

VOJIN Nikakvi dokazi, nikakvi potpisi, nikakve izjave ni misli. urim, radim, ne znam, nemam vremena, NISAM JA!

Vojin napravi pauzu, odmerava rei.

VOJIN ivot je surov, Andrija, rodjena majka ima da te proda za kesu kamenja, klikera, bandaa, otac ima da te otkuca, deda e da te prijavi, sestra e da te cinkari, sin e da te preproda!!! Koliko puta to treba da ti objanjavam?! Koliko puta treba da ponovim...

Andrija, Milena i Vojin, u isti glas govore.

ANDRIJA, MILENA, VOJIN Use i u svoje kljuse! Glavu u pesak! Dupe uza zid! Ljudi su ljudima neprijatelji!

U tom trenutku Nadeda se spotakne o konzervu iza kontejnera. Konzerva se, uz lupu, otkotrlja na drugi kraj scene. Vojin, Milena i Andrija skoe.

VOJIN ta je to? MILENA Neko je tamo!

Vojin, prestraen, ustukne.

VOJIN Gde?

Milena pokazuje u Nadedinom pravcu.

MILENA Tamo...

Vojin zgrabi Andriju, gura ga ispred sebe, krijui se.

VOJIN Idi vidi ta je. ANDRIJA Idi ti. VOJIN Idi ti! ANDRIJA Idi ti!!!

Milena presee.

MILENA Ja u!

Milena se uputi u pravcu Nadede, koja, kao preplaena ivotinjica, drhti gledajui oko sebe.

MILENA Sve moram ja. Uvek ja. Kukavice.

Milena se priblii na korak od Nadedinog skrovita, Nadeda izleti, pone preplaeno da tri tamo-amo.

MILENA Vidi je!

Vojin gurne Andriju ispred sebe.

VOJIN Dri je!

Andrija pobegne iza Vojina.

ANDRIJA Uhvati je!!!

Nadeda tri, puta neartikulisane zvuke.

MILENA Pobee tamo.

Vojin i Andrija, krijui se jedan iza drugog, bee na suprotnu stranu.

VOJIN Stigni je! ANDRIJA Zgrabi je! VOJIN Uhvati je!!!

Milena tri za Nadedom.

MILENA Ne mogu, brza je!

Milena skoro uhvati Nadedu, ova se otrgne, skiei bei pravo u ruke Vojinu i Andriji. Obojica ustuknu na suprotnu stranu.

ANDRIJA Pobei e! VOJIN Umai e! ANDRIJA /Mileni/ Pa, ta radi!?!

Milena se baci na Nadedu, promai je.

MILENA Ne mogu bre! VOJIN Kako si smotana! ANDRIJA Sva si vrljava! VOJIN Nita ne ume!!!

Milena uspeva da zgrabi Nadedu. Nadeda se otima, skii. Milena je vrsto dri.

ANDRIJA Gotova je! VOJIN Odzvonilo joj je!!! MILENA Pomozite mi! VOJIN Tako je, pomozi joj! ANDRIJA Pomozi joj ti! VOJIN Pomozi joj ti!!!

Vojin i Andrija i dalje ne prilaze, u oiglednom strahu, dok Milena slama Nadedin otpor. Nadeda pada na zemlju, utke se trese. Milena lei preko nje.MILENA Ko si ti?

Nadeda plae, cvili, uti.

MILENA Ko si ti, ta radi ovde, zato nas pijunira?!? VOJIN utni je. ANDRIJA U stomak. VOJIN U glavu! ANDRIJA U stomak, pa u glavu!!!

Nadeda rukama zakloni telo, Milena je ipak ne udari.

MILENA Odgovori, ko si?

Nadeda cvili. Cvili tuno, srce para. Milenu bes poputa.

MILENA Evo, neu ti nita. Reci ko si?

Nadeda i dalje cvili.

VOJIN Moda je mutava. ANDRIJA Sigurno. VOJIN Moda je glupa. ANDRIJA Mutava i glupa. MILENA Smiri se, neu da te bijem. Iz koje si zgrade?

Milenin stisak pomalo poputa, Nadeda polako prestaje da glasno cvili, sada muklo stenje, ali ne progovara. Vojin i Andrija se ohrabruju. Prilaze po koji korak.

VOJIN Moda je iz inostranstva. ANDRIJA Moda ne razume. VOJIN Ko je jebe. Na tata kae da bi tim, iz inostranstva, bolje bilo da odmah ponu da ue srpski, ako misle da ne najebu. MILENA Jel razume srpski? Da li me razume?

Milena govori napadno razgovetno, Nadeda i dalje ne odgovara. Vojin i Andrija prilaze.

VOJIN Glupa je. ANDRIJA Ne razume. Glupa je i ne razume. To je zato to je iz inostranstva.

Andrija utne Nadedu. Ova ponovo glasno zakuka.

MILENA ekaj bre, Andrija, nemoj da se utira! ANDRIJA Kad je glupa! MILENA Otkud zna da je glupa?

ANDRIJA Pa vidi valjda. Glupa je. VOJIN Moda se samo pravi. Moda ju je poslao tvoj tata da nas pijunira. ANDRIJA Ma nemoj, a to moj? to nije va? VOJIN Na nije. On gleda svoja posla. ANDRIJA I moj gleda svoja posla! VOJIN utnuu te, budalo! ANDRIJA A ja u tebi da polomim glavu! VOJIN A ja u tebi da bacim kaikaru!!! ANDRIJA A ja u onda tebi da bacim dve...!!!

Andrija i Vojin ponu da se tuku, kao to se deca tuku.

VOJIN Ubiu te! ANDRIJA A ja u onda tebe! VOJIN A ja u tebe jo jednom! ANDRIJA A ja u tebe sto puta!!!!

Milena ustane, krene da ih razdvaja.

MILENA Dosta, bre, prekinite!

Nadeda iskoristi priliku i pobegne na drugi kraj.

MILENA Kreteni jedni, pobegla je! Vidi ta ste uradili!!!

Milena potri za Nadedom, Vojin i Andrija u strahu na drugi kraj, Nadeda naleti na zid zgrade, shvati da nema kud.

VOJIN Uhvati je! ANDRIJA Ubi je!!!

Milena zaurla.

MILENA Tiina!!!

Vojin i Andrija odmah uute. Milena blago govori Nadedi.

MILENA Stani, kad ti kaem, nema kud...

Nadeda se osvre, izlaza nema. Gleda u Milenu koja joj se pribliava zatim se baci i obuhvati je oko nogu. Grevito je zagrli, stegne, ekajui najgore. Tiho, potmulo jei.

MILENA Vidi je, ko kue...

Andrija i Vojin trenutak oklevaju.

VOJIN Kue moe da ujede. ANDRIJA Da ugrize. VOJIN Da otkine pare mesa.

Nadeda, kao da je pronala traak nade, kao pravo kue, pone da se umiljava oko Mileninih nogu.

MILENA Stvarno, ko kue...

Milena pomiluje Nadedu po glavi, Nadeda je zahvalno lizne po ruci.

MILENA Liznula me! Ljudi, ona je stvarno kue.... ANDRIJA Da zovemo intere? VOJIN Budalo nehumana. Odakle nam telefon? ANDRIJA I to to kae. MILENA Naa mama kae da su kuii bolji od mukaraca. Verni su i ute. ANDRIJA I laju. VOJIN Pa nek laju. To niko ne razume.

Nadeda se umiljava oko Milene, lane nekoliko puta.

ANDRIJA I ujedaju!

Nadeda pone da cvili i odrino mae glavom.

MILENA Dosta! Ne ujedaju, kad nemaju zato. Dodji ovamo...

Milena vabi Nadedu kao pseto, ova to posluno prihvata.

MILENA Dobar pas, dobar pas...sedi!

Nadeda sedne.

MILENA Vidi. / Nadedi/ Lezi!

Nadeda nezgrapno legne. Milena krene rukom da pomiluje Nadedu, Andrija vikne.

ANDRIJA Grizi!

Milena uplaeno trgne ruku, Nadeda vrti glavom, cvili.

MILENA Kretenu!!! VOJIN Glupane! ANDRIJA Ti si glupan! MILENA Dosta, vas dvojica! Sad je stvarno dosta!!!

Milena pomiluje Nadedu.

MILENA Tako, dobra kuca. Tu sedi, tu.

Milena nalazi neki lanac, vezuje ga Nadedi oko vrata, drugi kraj vezuje za kontejner.

MILENA Nemoj da je neko pipnuo. Ovo je sad moje kue. VOJIN Ja neu. ANDRIJA A ta ako ja hou? MILENA Onda u da te ubijem.

Andrija ozbiljna shvati pretnju. Uuti. Stavi ruke u depove, slegne ramenima.

ANDRIJA Serem ti se na kue.

Andrija nezainteresovano ode na drugu stranu, Milena i Vojin gledaju Nadedu koja se, vezana za kontejner, sklupala na podu.

VOJIN to je udna. Jesi ti sigurna da je to pas? MILENA Sto posto. Jedna neobina vrsta. ANDRIJA Boli me kurac za kue. Popiam ti se ja na to kue... VOJIN Dobro, pusti pseto. Ajde da se igramo. Gde smo stali? MILENA Ono kad rodjena majka hoe da te proda... VOJIN A da, i otac otkuca... ANDRIJA E, ja neu! VOJIN ta je sad? ANDRIJA Neu! Neu ja uvek da budem dete, pa da stalno dobijam batine!!! MILENA Pa dobijam i ja. ANDRIJA To je drugo. Ti si ensko. To je normalno. MILENA Znam, zato i trpim. Normalno je da tata bije mamu. VOJIN I normalno je da oni biju decu. ANDRIJA Ba me briga ta je normalno, ja neu da se igram. MILENA Ajde, Andrija, nemoj da kvari! Pustiu kue na tebe! VOJIN Tako je, pusti kue! ANDRIJA Pusti, ta me briga. Ja neu. MILENA E, znate ta ljudi, neu da se svadjam. Ako hoete da se igramo porodice, da se igramo, ako neete, idem ja sa svojim kuetom da se etam.

Nadeda na ove rei skoi na noge, kao radosno pseto. Potri ka Mileni, ali je lanac vezan oko vrata zaustavi. Skoro da je ugui. Ona cikne, padne na zemlju. Milena, Vojin i Andrija je gledaju. Milena mirno zakljui.

MILENA Stvarno je glupa.

Andrija se okrene, sedne za sto. Uzima kaiku, "ulazi u ulogu".

ANDRIJA Pametan ovek uti, radi i gleda svoja posla. Glup udara na talambasa...Tata, ta je to "talambasa"?

Vojin se hitro pribliava stolu, u hodu postaje otac porodice.

VOJIN To ti je, sine, jedna opasnost. Jedna prilika da najebe. Svaki ovek treba samo sebe da gleda. Da se jede.

Milena jedina malo okleva, jo uvek zagledana u Nadedu, sklupanu na zemlji.

VOJIN Milena, ja sam neto rekao....

Milena, koja bi radije prila Nadedi, nevoljno seda za sto. Nadeda, sklupana u svom uglu, s panjom posmatra deiju igru. Milena se ukljuuje, preko volje sedne za sto. Vojin odmah nastavlja, prua Mileni plavi koverat.

VOJIN Ovo je za tebe. Poslali ti iz preduzea.

Milena otvara koverat, Vojin nezainteresovan, jede.

MILENA ta je to? VOJIN Ne znam.

Milena u udu ita papir.

MILENA Dobila sam otkaz. Neko me je prijavio da priam protiv nekog. VOJIN Jel? MILENA uje, Vojine, izgubila sam slubu! Neko me je otkucao da sam neto rekla. VOJIN Jel. MILENA Sad vie nemam nita... VOJIN Nema.

Milena oajno, grevito razmilja.

MILENA Ko je mogao da me prijavi...? Ko je taj ko me je cinkario. Da mi je samo da znam, da ga uhvatim, da vidim ko je taj...!!! VOJIN Zna ko? MILENA Ko?!! VOJIN Ja. MILENA ta?! VOJIN Ja sam te prijavio. Priala si protiv i ja sam im rekao. Pa ti ubudue pazi. MILENA Ali Vojine, ja sam ti ena.

Vojin potpuno promeni svoj dosadanji miran ton. Gotovo pretei, nadnese se nad Milenu.

VOJIN Opasnost vreba, Milena.

Vojin doda.

VOJIN Ja sam svoju platu dobio.

Vojin vadi drugi plavi koverat iz depa. Ponosno ga stavlja na sto. Milena ustaje oajna. Polako kree ka "tatinoj i maminoj sobi".

MILENA Idem da legnem. Umorna sam. VOJIN A ta e drugo.

Milena polako, nogu pred nogu, vue se ka krevetu. Andrija, kao da ne razume ta se upravo dogodilo, vikne za majkom.

ANDRIJA Mama, hoe sad da mi kupi patike?

Milena ne odgovara, tuno skida papue, kunu haljinu. Uredno ih slae. Andrija nastavlja, objanjavajui ocu. ANDRIJA Rekla je da e da mi kupi ribok. Svi u koli imaju, samo ja ne!!! VOJIN Nemamo para, sine. ANDRIJA Kako nemate, a ovo?

Andrija grabi Vojinov koverat, Vojin mu ga istrgne iz ruke. Snano odalami Andriju preko lica.

VOJIN Majka ti je na ulici, a ti bi da otima, djubre sebino!

Andrija se uhvati za obraz, povue se, povredjen, uvredjen. Odlazi u svoju sobu. Vojin krene za Milenom.

VOJIN I ja u da prilegnem.

Milena legne na brani krevet, na bok, okreui ledja Vojinu. Vojin odloi koverat na nahtkasnu, izvrne pored Milene. Istog trenutka oboje utonu u san. Andrija izviruje iz svoje sobe, eka nekoliko trenutaka, zatim izadje iz "kue". Uzme kantu benzina. Nadeda se uznemiri. Potmulo cvili, Andrija se pretei okrene ka njoj. Baci kamen, pogodi je.

ANDRIJA Dukelo odvratna...

Nadeda zacvili, pobegne na drugi kraj, uz kontejner. Andrija polako, "na prstima" ulazi u kuu. Oslukuje. Otac hre, majka ravnomerno die. Andrija udje u njihovu sobu, neujno polije roditelje benzinom. Tiho uzima koverat sa nahtkasne, polije benzinom sve za sobom izlazei iz kue. Stane za trenutak na stepenik, izvadi ibicu. Kresne.

ANDRIJA Opasnost vreba. Baci ibicu, benzin pred kuom bukne. Andrija izadje sa scene. uje se samo uasno skianje psa. MRAK - II -

Scena izgleda isto kao na poetku. Poneki trag paljevine, ipak nita nije izgorelo. Nadeda spava na zemlji, pored kontejnera. Na scenu izlazi Andrija. Odeven je isto kao na poetku, samo to na nogama ima, upadljivo nove, bele REEBOK patike. Gleda Nadedu kratko, pridje joj.

ANDRIJA udan pas.

Nadeda i dalje spava. Andrija rukom krene ka njoj, Nadeda se istog trenutka probudi, skoi na noge. Andrija uplaeno ustukne.

ANDRIJA Dukelo odvratna, ta skae!

Nadedi prorade tikovi. Nervozno se spusti na etiri noge, povlai se unazad.

ANDRIJA Misli da sam se uplaio? E, pa, nisam!!!

Andrija se oigledno uplaio. Okleva. Zatim potri nasilniki ka Nadedi.

ANDRIJA Pseto jedno odvratno!!!

Nadeda ispusti nekakav glas, pokrije glavu rukama, ledjima se snano pribije uz kontejner, tako da se zvuk udarca u metal prolomi. Andrija se zaustavi. Gleda je.

ANDRIJA ta ti je? Neu ti nita.

Nadeda se, i dalje u istom poloaju, trese od straha i tikova.

ANDRIJA uje, neu ti nita. Dodji.

Nadeda polako otkriva glavu, ali i dalje ne prilazi.

ANDRIJA Dodji, slobodno...

Nadeda, poluspravljena i dalje ne prilazi.

ANDRIJA Dodji, dau ti okoladu.

Andrija iz depa vadi do pola pojedenu okoladu. Nadeda polako, oklevajui, krene ka Andriji.

ANDRIJA Tako je dodji...Vidi, dau ti...

Andrija vabi Nadedu okoladom. Nadeda se sasvim priblii Andriji.

ANDRIJA Evo neto za dobru kucu...

Andrija iznenada snano zamahne nogom s namerom da utne Nadedu. Nadeda skoi, izmakne se, snano zalaje. Andrija uplaeno ispusti okoladu.

ANDRIJA Budalo jedna, glupava!

Nadeda iskoristi priliku, hitro zgrabi okoladu, pobegne u svoj oak. Andrija besno vie za njom, ustruavajui se da joj pridje.

ANDRIJA Mrcino, skote! Pseto jedno lajavo!!!

Nadeda halapljivo guta okoladu, skidajui papir zubima.

ANDRIJA E, nemoj sve...ostavi mi malo!!!

Nadeda guta poslednje komade okolade. Andrija razoarano zakljui.

ANDRIJA Glupo ensko.

MRAK- III - Andrija na jednom kraju scene, pravi avion od papirnog omota okolade. Preko dotadanjeg kostima, ima navuen sako. Na glavi mu je pohabani muki eir. Nadeda ga gleda iz svog ugla. Andrija baca avion, koji odmah padne. Na scenu izlaze Milena i Vojin, odeveni kao na poetku. Odea im je zaprljana od garei, ipak nikakvih fizikih posledica predhodne paljevine nema. Andrija ustaje, ne obraa panju na Vojina i Milenu, uzima avion, baca ga ponovo. Avion opet odmah padne. Vojin se obraa Mileni, kao da Andrija i Nadeda nisu tu.

VOJIN Zna da su izdali sabrana ajberova dela...

Milena nezainteresovano promumla.

MILENA Jel.

Milena vadi staru, rasklimatanu pisau mainu. Stavlja je na sto.

VOJIN Moji, u institutu, kau da je to kapitalno izdanje.

Milena seda za mainu, stavlja naoari na nos. I dalje je potpuno nezainteresovana.

MILENA Jel. VOJIN Neki tekstovi su prvi put prevedeni kod nas...

Milena odlui da prekine ovaj razgovor.

MILENA ajber je mraan. VOJIN Ali i ozbiljan.

Milena pogleda Vojina, iluminira ogromnu koliinu prezira.

MILENA Moda, za tebe.

Vojin uuti, Milena uzdahne, zagleda se, zamiljeno, gotovo karikaturalno, u daljinu. Vojin ugleda Andriju.

VOJIN Andrija, sine, udji u kuu. Treba da radimo engleski.

Andrija baca avion ka Nadedi. Avion kratko leti, Andrija imitira zvuke bombardovanja. Nadeda se, musava od okolade, povlai u svoj kut.

VOJIN Andrija...

Andrija posluno krene ka "kui".

ANDRIJA Tata, mogu jo malo da se igram? VOJIN Dosta igre, sine.

Vojin seda na drugi kraj stola, Andrija dolazei uzima svesku i olovku. Seda pored oca.

VOJIN Da vidimo, nove rei... Kako se kae jegulja? ANDRIJA Eel. VOJIN THE Eel. ANDRIJA THE Eel. VOJIN Kako se kae grob? ANDRIJA Grave.THE Grave.

Vojin klima glavom.

VOJIN Rak? ANDRIJA The Cancer. VOJIN Dobro. A tumor? ANDRIJA Tumor. VOJIN THE Tumor, Andrija. Uvek THE. Benigni, a pogotovo maligni, uvek THE. lan u engleskom jeziku je neto to se nikada ne isputa...

Milena naglo prekine Vojina.

MILENA Dobro, Vojine, mogu li ja da radim? VOJIN Izvini. ANDRIJA Izvini, mama.

Vojin mimikom pokae Andriji da budu tihi. Milena uzdahne, pone da udara po maini, u kojoj nema papira. Vojin apatom nastavlja.

VOJIN Rat?

Andrija odgovara apatom.

ANDRIJA The War.

Vojin naglaeno apue, Andrija ga imitira.

VOJIN Bez lana, da ne smetamo mami. rtve? ANDRIJA Victims. VOJIN Pacovi? ANDRIJA Rats. VOJIN Privredne sankcije? ANDRIJA Economic embargo... Milena prasne.

MILENA Vojine, prestani da urla. Ne ujem sopstvene misli! VOJIN Izvini... MILENA I nemoj da mi se izvinjava! Imaj malo samopotovanja, stani iza onoga to si uradio, ma kako odvratno, stravino, opasno i pokvareno to bilo!!! Uvek uspravan, Vojine, uvek uzdignute glave. Kajanje mi je odvratno.

Vojin uti.

MILENA A kriv si. Zna da imam rok za predaju. tamparija ne moe da eka. VOJIN Nismo znali da ti smetamo. Nismo imali uvid u situaciju... MILENA Ma nemoj. Onda pocrkajte. Tako mi sigurno neete smetati.

Milena se zamisli.

MILENA Slobodna ena treba da se emancipuje od institucije porodice. Da otkine to sidro, da odbaci balast, da se podigne na vii stepen drutvnog organizovanja...

Vojin izlazi ispred kue, seda na stepenik. Andrija slua majku.

MILENA ...da menja, da traga, da istrauje. Da unitava i ponovo radja, sebe, i zemlju i ivot.

Milena nastavi da udara po maini, glasno izgovarajui ono to pie. Vojin, sedei ispred kue, nemo doziva Nadedu, koja nakon nekoliko trenutaka, polako pone da prilazi. Vojin deluje krajnje dobronamerno. Milena stvara nad mainom u kojoj nema hartije.

MILENA Tog jutra, omorike u bati behu prekrivene injem. Mraz nije poputao iako su ulice ve danima mirisale na prolee. Kada sam jue etala sa svojim sinom, uinilo mi se da vidim lastu. Rekla sam, pogledaj sine, pa to je lasta. Deak me je gledao, sa takvom ozbiljnou u oima, da sam prvi put zapravo shvatila - ivot tee...

Andrija prekine majku.

ANDRIJA Mama...

Milena se besno brecne na sina.

MILENA ta je sad? ANDRIJA Nita. Hteo sam da te pitam. Kad sam te ja to pogledao?

Milena duboko uzdahne. Vojin pred kuom mazi kue.

MILENA Nikad, sine. Na alost, nikad. Da barem jesi, svega ovog ne bi bilo....

Milena se ponovo spisateljski zamisli. Andrija je i dalje radoznao.

ANDRIJA ega, mama? MILENA Mali si ti sine. Jo si mali da razume.

Vojin, milujui Nadedu, koja se mota oko njegovih nogu, vie sam sebe, ali ipak i Milenu, upita.

VOJIN Kako mali, Milena? U oktobru puni etrdeset. MILENA Sin e za majku uvek biti dete. Godine nita ne znae. Bedan si ti Vojine. Nikad nita od tebe.

Svi uute. Milena razoarana, Vojin u borbi sa sopstvenom bedom, vapi za inicijativom. Doseti se.

VOJIN A da otputujemo negde? MILENA Da otputujemo? A gde? VOJIN Ne znam, negde... ANDRIJA Negde gde se pria Engleski. VOJIN Moe i u unutranjost. MILENA Unutranjost ega, Vojine? ANDRIJA Unutranjost Engleske. VOJIN Moe i u Vranje. MILENA Sluaj me, Vojine. Dobro me sluaj. Ja se u Vranje ne vraam. Jesi me razumeo? NE-VRA-AM!

Vojin kratko uti.

VOJIN Razumeo sam. MILENA I ostavi tu dukelu, vidi kako je prljava!

Vojin jo trenutak mazi Nadedu.

ANDRIJA Ali mama, rekla si da je to tvoje kue, da e da ga hrani i uva... MILENA To je bilo jue. Sad mi je dosadilo.

Vojin uti. Jo jednom pomiluje Nadedu. Zatim uzdahne i naglo je utne. Nadeda zaskii.

VOJIN ibe!

Andrija slegne ramenima. Okrene se majci, pokazuje joj svesku. Vaan je.

ANDRIJA Mama, ja znam kako se na engleskom kae ulj. Corn. The Corn!

Milena kratko gleda svesku, kao da ne razume ta joj Andrija govori. Zatim baci svesku preko pola scene.

MILENA ta me briga!

Andrija pogledom otprati let sveske i papira, koji izlete iz nje. Vojin ne reaguje, gleda pred sebe. Milena, zagledana za papirima iznenada promeni raspoloenje.

MILENA Vidi...kao ptice. Kao neke divne, bele ptice.

Milena hitro seda za mainu, ubrzano, gotovo histerino krene da kuca. Andrija, s izrazom strahovite mrnje, skuplja papire koji su se razleteli. Saku pi ih, a zatim ponovo baci. Vojin, sedei na stepeniku, dri glavu u rukama. Nadeda sama, u oku, uvredjena, uplaena, sedi, gledajui pred sebe. S vremena na vreme, tik joj protrese lice.

MILENA ...Iznenada, jato belih ptica nas je nadletelo. Tako brzo da nisam stigla da vidim o kojoj se vrsti radi. A moda su to bile latice djurdjevka koji je natkrilio na trem. Moj sin je viknuo "Mama, pada sneg" a ja sam duboko uzdahnula. Jedna usamljena suza mi se skotrljala niz bradu. Tiho sam rekla "Nema vie snega, sine..."

Dok Milena kuca i govori, Andrija prilazi stolu, paljivo otvori fijoku i iz nje izvadi ogromni srebrni revolver. Milena zavri reenicu, nastavi da kuca utei. Ni ona ni Vojin ne primete ta Andrija radi. Jedino Nadeda zacvili iz oka. Andrija naniani na majku i mirno kae.

ANDRIJA Mama, vidi...

Milena podigne pogled, ne stigne ni da shvati ta se dogadja.

ANDRIJA The Gun.

I opali u majku, pa i u oca. Oboje padnu obliveni krvlju.

MRAK- IV - Scena izgleda isto. Samo je na stepenku, na kome je maloas poginuo Vojin, vidljiva barica krvi. Andrija sedi, uti. Nogom mrlja po barici, razmazuje krv po podu. Nadeda ga, bez reakcije, posmatra iz svog oka. Andrija neko vreme sedi, zamiljen, gleda u fleku krvi. Zatim se okrene ka Nadedi. Ona ga gleda, ne pomerajui se. Andrija, itavo vreme posmatrajui Nadedu, polako iz depa vadi veliku, neotvorenu okoladu. Skine papir, i dalje gledajui Nadedu, pone da jede. Mirno, polako, putajui da svaki zalogaj otraje, Andrija jede gledajui Nadedu. Nadeda fiksira okoladu, vrpolji se, uznemiri, ali ne pomera. Zaista lii na kue. Uplaeno, alavo kue. Andrija zagrize komad. Nadedu zatrese tik. Andrija jede. Nadeda gri lice. Pljuvaka joj se sliva niz bradu. Andrija slasno cokne. Zauje se jaka grmljavina. Nadeda gleda nebo, zatim oko sebe, kao da trai zaklon od kie. Andrija se ne pomera. Jede okoladu. Prolena kia pone da pada. Tiha kia, skoro neprimetna. Nadeda, osvrui se oko sebe, trai zaklon. Andrija jede poslednji komad okolade. Nadeda odustane. okolade vie nema. Nadeda mirno legne na zemlju. Pusti da kia pljuti po njoj. Andrija je utei gleda. Kia spira krvavu fleku. Zatim se, negde iz daljine, iz visine solitera, zauje Milena.

MILENA Andrija! Andrija!

Milena doziva Andriju, nekim mirnim zapevavanjem, kao da vie sa brda na brdo.

MILENA ANDRIJA!!!

Andrija sedi jo neko vreme, zatim naglo ustane, baci zguvani papir od okolade i ode. Nadeda ostane da lei na zemlji, na kii, kao pseto nesvesno svoje mizerije. Lei i uti. MRAK

- V -

Scena mokra od kie. Nadede nema u njenom uglu. Sve drugo je nepromenjeno. Milena je izgleda isto kao i do sada, osim to na elu ima trag metka. Mali ugruak krvi, koji podsea na krastu, gotovo je neprimetan. Vojin, kada se okrene ledjima, otkrije na koulji poveu fleku od krvi. To je sve. Milena je u kuhinji, Vojin u spavaoj sobi. Oboje simultano, svako iz svog sanduka vade:

Milena vreu oraha, vreu eera i dak cvekle, Vojin vreu papirnog, punovanog novca.

Milena svoje blago odnosi do stola, seda na stolicu. Vojin svoje bogatsvo nosi do kreveta, seda na kraj.

Milena uzima vreu oraha, prospe ih na sredinu stola. Vojin novanice raspe po krevetu.

Broje, svako za sebe, u isti glas.

MILENA Jedan, dva, tri... VOJIN Sto, dvesta, trista...

Milena odvaja gomilice oraha, odbrojavajui po tri polovine, na tri strane stola. Poinje sa leve strane, pa na desnu, na kraju pred sebe. Vojin slae pare na jednu gomilu.

MILENA Jedan, dva, tri... VOJIN etristo, petsto, esto... MILENA Jedan, dva, tri... VOJIN Sedamsto, osamsto, devetsto...hiljadu.

Milena kree ispoetka, od prve gomilice.

MILENA etiri, pet, est... VOJIN Dve hiljade, tri hiljade, etiri hiljade... MILENA etiri, pet, est...

VOJIN Pet hiljada, deset hiljada, petnaest hiljada... MILENA etiri, pet...

Milena zastane trenutak, zagledajui treu gomilicu. Vrati poslednji, sebi izdvojen orah .

MILENA ...dosta.

Milena ostatak oraha vraa u vreu. Uzima vreu eera. Vojin nastavlja da broji, brzo, gutajui slogove, kao kad se broji za igru murke.

VOJIN Dvaespet, tries, triespet, etres, etrespet, peset, pesetpet, eset, esetpet, seamdeset, seamdespet, osamdes, osamdespet, devdes, devespet, STO HILJADA.

Vojin sloi sto hiljada novaca, vezuje ih gumicom. Milena je odvezala vreu eera. Grabi prstima eer, eer se rasipa, dok ga prenosi na one iste gomilice.

MILENA Jedna aka, druga aka, trea aka. Dosta.

Milena zagleda raspodeljenu hranu. Predomisli se.

MILENA Ja mogu gorko.

eer sa gomile pred sobom skuplja natrag u aku. Vojin za to vreme pakuje novac nazad u vreu. Milena eer vraa u vreu. Vojin svoju vreu odlae u sanduk. Dolazi do Milene. Milena vadi cveklu iz treeg daka. Uzima no, odsee treinu cvekle, odvaja je na levu stranu.

VOJIN ta radi? MILENA Odvajam hranu za ovaj mesec.

Milena presee drugu treinu cvekle. Vojin zagleda raspodelu na stolu. Pokae na gomilu pred Milenom.

VOJIN Kome ovo?

Milena preseenu treinu cvekle odvoji na desnu stranu.

MILENA Meni. VOJIN Aha.

Milena uzima poslednju treinu cvekle.

VOJIN Ti si ba reila da dere?

Milena pogleda poslednji komad cvekle. Dvoumi se.

MILENA Misli? VOJIN Mislim.

Milena poslednji komad cvekle ne stavi pred sebe, ve nazad, u vreu.

VOJIN Vidim, tu je meso, krompir, celo pile...

Milena postidjeno gleda hranu na stolu. Sa desne gomile uzima cveklu, vraa je u vreu.

MILENA Nisam htela da rasipamo... VOJIN Jel? A ovo: jagnje, prase, kupus, hleb...?

Milena postidjeno skuplja sve sa gomile ispred sebe i sa desne strane. Vojin za je to vreme prekorava.

VOJIN Pa onda mleko, mast, so, voda...?

Milena poisti sto, ostavljajui samo levu gomilu netaknutu.

MILENA Izvini. Jel ovako dobro?

Vojin sedne pred preostalu gomilu.

VOJIN Bolje.

Vojin privlai rukama hranu ka sebi.

VOJIN Sluaj, Milena, nije da mi nemamo para, posao ide, ne mogu da se alim. Ljudi voze kreve, stalno se kvare, ima ta da se popravi, da se zaradi. Takvo je vreme. MILENA Znam. Teko. VOJIN Vrlo teko. Ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Vojin, priajui, jede komad po komad oraha.

MILENA Znam. Jedva. VOJIN Ali, to ne znai da treba da razbacujemo. I moja vrea ima dna. MILENA Ima. VOJIN Pazi, nije da se alim. Mi, da kucnem u drvo, ivimo odlino. Mnogo bolje nego drugi ljudi. Ali, ne smemo zato da pobesnimo. MILENA Ne smemo i neemo.

Vojin pojede poslednji orah. Gleda oko sebe. Milena vadi aku oraha, stavlja pred Vojina. On nastavi da jede i objanjava.

VOJIN Ja, hvala Bogu, imam. I da nahranim i da obuem, pa detetu da ostavim neto...Vreme leti, Milena. Sutra e da pravi svoju porodicu. Treba i to pomoi.

Vojin nastavlja. VOJIN Treba na budunost da mislimo, Milena. Ljudi e da kupuju nova kola. Pazi, koliko sutra moemo da izadjemo iz krize...

Vojin halapljivo nastavi da jede orahe, dok govori, parii mu izleu iz usta.

MILENA Jao, valjda neemo. Da se prekrstim.

Milena se ne krsti. Samo tako kae.

VOJIN Hoemo, Milena, hoemo. Ne moe ova beda doveka da traje. Nai e se neko reenje. MILENA Joj, valjda nee. Pu' daleko bilo.

Milena ne pljuje protiv uroka. Samo tako kae. Vojin je ponovo pojeo sav orah. Gleda pred sebe. eka. Milena, sa zadrkom shvati. Izvadi jo vie oraha pred Vojina. Vojin nastavi priu, stavljajui pune ake oraha u usta.

VOJIN Mada, dok je kola, bie i kvarova. To ti je tako u ivotu. Sve to se vozi, mora i da crkava. MILENA Da se pomerim s mesta da ne ureknem.

Milena se ne pomera. Samo tako kae.

VOJIN Ne brini ti nita, dok sam ja iv. Snalaziemo se, nekako.

Vojin ne moe vie da jede, ostatak oraha stavlja u depove.

VOJIN Nego, gde ti je dete? MILENA Kod druga, ui. VOJIN Aha. Kod druga. A kog? MILENA Ne znam. Nekog iz kole. VOJIN Aha. I ti ne brine? MILENA Pa, to da brinem. Ui dete, nije na ulici. VOJIN Aha. A ta ui?

Milena okleva.

MILENA Ne znam, nisam pitala. VOJIN Aha. A ta si pitala? MILENA Pa...kad e da se vrati. VOJIN I? Kad e? MILENA Doi e na veeru. VOJIN Da dere. A to ne veera kod druga? MILENA Kako, Vojine, sramota je... VOJIN to je sramota, dete je to, ne troi mnogo...

U tom trenutku, na scenu izlazi Nadeda. Mirno ide, na dve noge, ka svom oku. Glodje staru kosku.

VOJIN Vidi, dukela se vratila!

Nadeda se zaustavi. Ne gleda Vojina, ali oslukuje.

VOJIN Jede, jede. Pa ko to plaa?

Nadeda sakrije kosku iza ledja. I dalje ne gleda ka kui.

VOJIN Ko je kuetu dao but? MILENA Nije to but, Vojine. To je neka kourina.

Vojin besno krene ka Nadedi.

VOJIN Ma kakva kourina, ima tu mesa onoliko! /Nadedi/ Daj to!

Nadeda se pravi da ne uje, grevito stiska kosku iza ledja, gleda u stranu, ali kosku ne daje.

MILENA Pusti je, ko zna gde je to nala. VOJIN ta gde, u mom depu, eto gde je nala! Daj dukelo but!!!

Nadeda uvue glavu medju ramena, povlai se, kosku ne isputa.

VOJIN Daj to meso, pseto jedno, da te ne bih ubio na mestu!

Nadeda brzo prui kosku, Vojin uzima, Nadeda pobegne.

VOJIN unkom te hrane, je li?

Milena brzo govori, pravda se.

MILENA Ja joj nita nisam dala. Ni komad, ve nedelju dana. Ne znam kako nije crkla do sad...

Vojin zagleda oglodanu kost.

VOJIN Ajde uti. Sad bih uzeo puku i razneo joj glavu, da mi nije ao metka.

Vojin je dobro odmerio kost, na kojoj nema ni tragova jestive materije. Baci je prezrivo.

VOJIN Dri gospodja kue, hoe da bude fina. A ko to da hrani, ko da poji?

Nadeda se dounja, uzme kosku i pobegne u svoj ugao.

MILENA Ja joj dajem samo vodu.

VOJIN A voda je besplatna, je li? Meni voda dabe stie, potom? MILENA Ne dajem ja ovu iz slavine. Skupljam joj kinicu.

Vojin pobesni.

VOJIN Pa i kinica je moja! U moju avliju pada, do moje tarabe i moja je!!! Jel razume...? MILENA Razumem. VOJIN Od medje do medje, na mojoj zemlji, sve to nie, leti i pada, to je moje. Tamo, iza me se ne tie!

Milena je pomirljiva. Kaje se.

MILENA Dobro, Vojine...

Vojina Milenin ton smiruje.

VOJIN Idi, pa skupljaj iz komijske bare, ako ba hoe. Ja svoju ne dam. MILENA Neu vie ni vodu da joj dajem. Neka crkne. VOJIN Pa nek crkne. Nije moje.

Nadeda tuno seda u svoj ugao. Gleda pred sebe. Na scenu istovremeno ulazi Andrija. Preko deake garderobe, ima navuenu haljinu. Nogavice i rukavi robe vire ispod haljine. Nadeda ga gleda, kratko se zasmeje. Andrija pretei pogleda Nadedu. Ne progovara. Nadeda se odmah povue.

VOJIN Gde si ti do sad? Zna koliko je sati? ANDRIJA Bila sam kod druga. Uili smo. VOJIN Uili, do ova doba. Bolje bi ti bilo da naui ta je karburator, pumpa za vodu, bobina...To je nauka, to je perspektiva, a ne ta... fizija, fuzija i ostala govna kojim ti pune glavu! ANDRIJA ta u...

Andrija gleda u zemlju, Milena uzdie, uzdahne bogami i Vojin.

VOJIN to ba mene bog da kazni, da mi rodi ensko. Bolje da mi je ruku odnelo... MILENA Nemoj, Vojine, ne prizivaj.

Vojin ublai. Ne bi da priziva.

VOJIN Ma, ajde, bolje bi bilo. Tebi ruku da je odnelo.

Milena uzdahne, paeniki.

MILENA Bolje. ta u. MILENA Jel si jela? ANDRIJA Nisam. VOJIN E, pa to nisi. ta ja da ti radim! MILENA Dodji, nai emo neto. VOJIN Ja moje ne dam! Nek veera enska kod druga! MILENA Nema ba mnogo, zna. Tata radi, trudi se, ali ta emo... VOJIN Nije da nemam, nego ne dam!!! MILENA Mora tako, ekonomija napreduje, sutra moe da prodje kriza, pa ta emo onda... VOJIN Ma, nek prodje, imau ja! Ko tedi, taj i ima. ANDRIJA U stvari, i nisam neto gladna... MILENA Tako je, edo moje, tako, pametno. Treba da se uzdrava. Malo da pati, patnja nikom zlo nije donela, pu' da ne ureknem...

Milena opet ne pljune. Samo tako kae. Andrija izlazi ispred kue. Ide do Nadede.

VOJIN Ako ba dotle dodje, uvek moemo kue na raanj.

Nadeda zacvili, Vojin pone da se smeje.

MILENA Ako, ako, izdraemo. Samo da nije ilavo. ANDRIJA Jao, tata, nemoj kue... VOJIN Ti uti. Samo ti nemoj da mi cmizdri.

Andrija dodje do Nadede, prui ruku da je pomiluje. Nadeda se ustruava da pridje.

ANDRIJA /tiho, Nadedi/ Ne brini, ne dam ja tebe. Pre bih umrla od gladi.

Nadeda okleva, pa pridje. Andrija je pomiluje.

VOJIN Nisam ja tedljiv, imam ja, ali pametno troim. Svoje ne dam, tudje ne uzimam, osim u nudi.

Andrija miluje Nadedu. Ona mu prui kosku. Andrija ne prihvata.

VOJIN Takav sam ti ja. Srbin. Domain. ANDRIJA Dobra kuca...ima ti mesa, ne bi bila ilava.

Nadeda na ove rei tiho cikne, pobegne, ostavljajui kost. Andrija uzima kost, krene ka kui. Vojin u uglu kriom vadi orahe iz depa, jede da niko ne vidi. Andri ja ulazei, radoznalo upita.

ANDRIJA Mama, a kad u ja da se udam?

Vojin se zagrcne. Pone da se gui. Milena cikne, pritravajui muu. MILENA Kuku erko, ta to pria!?

Milena udara Vojina po ledjima, ovome je sve gore. Kalje napola zadavljen. Andrija mirno seda za sto. Uzima vree sa hranom. Otro nastavlja.

ANDRIJA Lepo pitam. Kad u ja da se udam i ta u da dobijem u miraz?

Vojin, guei se, uspeva da izgovori.

VOJIN Miraz ne dam! Ne dam!!! MILENA Vojine, uguie se!

Vojin pada na zemlju, krklja, krii, davi se. Andrija nastavlja mirno.

ANDRIJA Treba mi stan, da imam gde da ivim, pare, za prvo vreme dok se ne snadjemo, a i dete treba da pomognete, to vam je jedino unue...

Vojin uspeva da izgovori, zasut Mileninim udarcima i zaguen orasima koje je pojeo.

VOJIN Moje nije! NIJE!!!

Milena krikne.

MILENA Vojine!!!

Vojin zakrklja i izdahne.

MILENA VOJINE! ta uradi erko?! Ubi oca!!!

Milena ko narikaa padne pored Vojina. Igra ulogu za koju se pripremala itav ivot.

MILENA Crni muu, u crno me zavi. Jao meni, kukavici. Kud u jadna, bez tebe na svetu. ta doiveh, mua da sahranim. Ko e jadnu, da me pomiluje. ija e me ruka udariti. Kome li u da krpim arape. ija e me medja omedjati.

Za to vreme, Andrija, natovaren dakovima hrane, mirno ulazi u spavau sobu, iz sanduka uzima dak sa parama, odeta do mrtvog i ivog roditelja. Gleda ih, dok Milena zavrava.

MILENA Jadna li sam, udovica pusta. Nemam ija govna da ispiram.

Milena iscrpljena legne na ledja, pored mua. Andrija dobro odmeri, podigne slobodnom rukom kraj haljine, naglo zamahne nogom, preciznim udarcem pogodi majku u grkljan. Milena ukratko ispusti duu . Andrija ih jo trenutak gleda, zatim krene da izadje sa scene. Zastane, okrene se, ugleda Nadedu, koja se preplaeno povlai ka uglu. Andrija krene u njenom pravcu, Nadeda se sprema na neminovnu smrt. Andrija naglo skrene, udje u kuu, uzme kost koju je ostavio na stolu.

ANDRIJA Pazi da ti ne ostavim but!

Izadje.

MRAK- VI -

Na sceni su Nadeda i Andrija. Nadeda sedi na stepeniku, noge podvila pod suknju, ara tapom po zemlji. Tiho pevui melodiju pesme "Hajde Kato, hajde zlato". Na korak od nje, na mestu gde su nedavno leali Milena i Vojin, Andrija, ponovo obuen u deako odelo, zanima se svojom igrom. Iscrtava konture tela svojih roditelja, po seanju, onako kako su leali. On najpre uti, zabavljen svojim poslom, a zatim se, nesvesno, prikljuuje Nadedinom pevuenju. Oboje, ne gledajui se, pevaju istu, monotonu melodiju. Andrija je iscrtao konture oba tela, majina glava dolazi na mesto oevog trbuha. Deluju dokono, kao deca. Andrija zagleda crte. Nadeda ga, s vremena na vreme, kriom gleda. Kada se Andrija okrene ka njoj, ona naglo pogleda u pod. Andrija ustane ispravi se. Da je petli, reklo bi se da se epuri. Ispod oka pogleda Nadedu, Nadeda ga takodje gleda kradom. Andrija zamahne, baci kamenu kredu. Kreda odleti daleko. Nadeda prestane da peva, pratei pogledom let kamena. Zadivljena je snagom mukarca pred sobom. Andrija karikaturalno isti ruke od krede, udarajui dlanom o dlan. Nadeda naglo zamumla novu melodiju - " Kad se Ciga zaeli, medenih kolaa". Andrija se odmah prikljui. Peva zajedno sa njom, gleda je. Nadeda zna da je Andrija gleda, ponaa se gotovo koketno. Andrija zvidi, mumla, peva deiju pesmu, agresivno imitira gitaru, bubnjeve. Nadeda ga, malo slobodnije, gleda. Ipak skrene pogled svaki put kada se Andrija okrene ka njoj. Andrija igrajui, legne na zemlju. Pokuava da se smesti u nacrtane konture. Nadeda zavri pevanje. Andrija ustane, pridje joj. Sedne kraj nje. Ona ga ne gleda.

ANDRIJA ta jo zna da peva?

Nadeda slegne ramenima.

ANDRIJA Jel zna neki narodnjak?

Nadeda klima glavom, i dalje ne gledajui Andriju.

ANDRIJA Pa, ajde neki.

Nadeda pone da mumla melodiju "Sprem'te se sprem'te etnici" Andrija se prikljuuje od drugog stiha. Peva koliko ga grlo nosi.

ANDRIJA ...Silna e borba da bude! Spremte se spremte etnici, Na-na-na-na-na-na-na-na...

Andrija oigledno dalje ne zna rei. Nadeda prestaje da peva. Gleda ga. Andriju je malo sramota to ne zna kako ide pesma, menja temu.

ANDRIJA Ta je odlina. A jel zna ono... /peva/ "Kad ja podjoh, na Bembau..."

Nadeda ga gleda, ne zna pesmu. Vrti glavom. Andrija pokuava da je podseti.

ANDRIJA Na Bembau, na vodu...?

Nadeda energino vrti glavom.

ANDRIJA To ti je jedna predratna. Ja sam stariji, pa znam.

Nadeda uti, gleda pred sebe.

ANDRIJA Kolko ima godina?

Nadeda okleva. Zatim tapom na zemlji ispie cifru. Andrija ita.

ANDRIJA Jedanaest. A ja desetipo. Pa kako onda ne zna?

Nadeda slegne ramenima.

ANDRIJA Mi smo imali neke izbeglice iz Bosne, pa sam uo...Jel si ti imala izbeglice?

Nadeda vrti glavom.

ANDRIJA Ni jednog? A ja pet!

Andrija je vrlo ponosan, kao da je re o sliicama fudbalera.

ANDRIJA Mamin stric i strina, dvoje dece i siroe. Sad su u Kanadi. A siroe u Zveanskoj.

Nadeda uti, slua ga.

ANDRIJA Jel zna gde je Zveanska?

Nadeda pusti glas negacije.

NADEDA C.

Andrija je jo ponosniji.

ANDRIJA A ja znam. Tamo ive ovi bez mame i tate.

Nadeda se naglo raalosti, spusti glavu, kao da hoe da promeni temu.

ANDRIJA A gde ti ivi?

Nadeda ne daje glasa od sebe. Andrija nastavlja sa pitanjima.

ANDRIJA Gde su ti roditelji?

Nadeda naglo ustane, laki tik joj gri telo, krene u svoj ugao.

ANDRIJA Gde e?

Nadeda se ne osvre, legne na svoje mesto.

ANDRIJA Pa gde e sad, ajde da pevamo!

Nadeda odbija komunikaciju. Andrija deije pobesni.

ANDRIJA to si dosadna! I runa si! Samo se trese i balavi.

Nadeda muri na zemlji. Andrija vie za njom.

ANDRIJA Odvratna si, uje!!!

Andrija odustane. Ustane, proeta se dokono. Ponovo pogleda Nadedu.

ANDRIJA Dodji malo...

Nadeda se ponovo zainteresuje, ipak ne prilazi.

ANDRIJA Dodji da ti pokaem ta umem.

Nadeda ga gleda. Andrija uzima nekakvo ebe, prljavo i ofucano.

ANDRIJA Ba me briga. Ja u da spavam.

Andrija legne na zemlju, na ledja. Pokrije se ebetom. uti neko vreme, samo se ruke vidljivo pomeraju ispod pokrivaa. Andrija pevui "Sprem'te se, sprem'te..." bez rei. Nadeda se zainteresuje. Ustaje. Polako prilazi. Andrija sada oigledno pomera ruke, ispod prekrivaa, negde oko prepona. Peva glasnije. Nadeda prilazi. une kraj njega. Neobino zainteresovano ga posmatra. Desetogodinji Andrija onanie pod prljavim ebetom, pevajui etniku pesmu, ije rei ne zna. Obuzet uzbudjenjem, ije poreklo takodje ne zna, Andrija masturbira sve bre. Nadeda iznenada snano zadrhti, hitro uleti pod pokriva. Andrija urlajui melodiju, energino legne na Nadedu. Sledeih nekoliko trenutaka, u grevitom stisku, uz zvuke bola i intuitivnog uivanja, Nadeda i Andrija se kotrljaju po sceni. Deluju kao da se tuku, ili vole. Nadeda naglo krikne, Andrija ispusti glasan uzdah. Oboje se primire, kao ukoeni. Nadeda se skotrlja sa Andrije, ostane da lei pored njega. ute. Andrija tiho progovori.

ANDRIJA Kako se zove?

Nadeda okleva. Zatim se okrene, zaklanjajui rukom usta, apne ime Andriji u uho. Andrija zatim naglo ustane, pone da skae oko Nadede i urla na melodiju iste one etnike pesme.

ANDRIJA Jebo sam, jebo Nadeduuuu!! Jebo sam, jebo Nadeduuuu....

Andrija urlajui jedan isti stih, istrava sa scene. Nadeda se uspravi. Gleda za njim, sasvim mirno. Zatim samo slegne ramenima.

MRAK - VII - Kada se scena osvetli, pravilo ostaje - sve izgleda potpuno isto. Milena, Vojin i Andrija sede oko stola, Nadeda sedi na zemlji, u svom uglu. Milena i Vojin su izrazito bledi. Svo etvoro, na potpuno isti nain, svako na svom mestu, sede u istoj pozi. Pridravaju glavu levom rukom, sa izrazom sutinske nezainteresovanosti za okolinu. Sede, podboeni, i ute. Zatim, svi u isto vreme, duboko uzdahnu. Promene poziciju, simultanim pokretima. Svo etvoro uhvate glavu rukama, gledajui u patos. Na ovoj promeni, Nadeda malo zakasni za ostalima. Deluje kao da hoe da uhvati njihov, njima ve dobro poznat, ritam. etiri osobe na sceni, sede, krajnje depresivni i ute. Zatim simultano promene poloaj - zavaljuju se u stolice, ruke oputeno padnu pored tela, glava ode u nazad, pogled negde u vis. Nadeda samo trenutak kasni. Nakratko ih pogleda i odmah potom imitira. Svi istovremeno duboko, duboko, uzdahnu. Izdiu na usta i ute. Sede tako nepomino, za pozorite bezobrazno dugo. Andrija se prvi uspravi na stolici, uhvati vazduh, kao da eli neto da kae. Odustane pre nego to ga Milena i Vojin pogledaju. Zauzima drugaiji poloaj, jednakog raspoloenja. Svi uzdahnu. Milena i Vojin se istovremeno, nekoliko trenutaka kasnije, usprave na svojim stolicama. Identino kao Andrija malopre, kao da ele neto da kau. Odmah odustanu. Milena i Vojin, nametajui se u stolicama, svako zauzima svoj drugaiji, a isti poloaj. Svi duboko uzdahnu. ute. Nadeda, iznenada ustane, pogleda preostalo troje i odmah sedne. Nadeda, sama za sebe uzdahne. Svi ute i tupo gledaju pred sebe. Iznenada Andrija progovori.

ANDRIJA Znate ta sam sanjao noas?

Andrija saeka, ali niko ne pokae interesovanje za ovu informaciju. Ipak, Andrija nastavlja.

ANDRIJA Sanjao sam da me razredna poslala na takmienje iz matematike u Zagreb. Kao, medjunarodno takmienje, uestvuju sve drave, i Slovenija i Hrvatska i Turska i Zanzibar. I kao, ja doao, na trg Bana Jelaia i zalutao. Ne mogu da nadjem kolu, ne znam gde su mi stvari, nema nikog koga poznajem. I sad, ja znam adresu gde treba da idem - Mirogojska tri, i imam para za taksi, ali, ne mogu da progovorim, ne smem... Oko mene neki svet, pun taj njihov Trg, ljudi etaju i svi me neto gledaju, a ja samo stojim. Razmiljam kako da zaustavim taksi. Ako pruim ruku, moda e znati...Moda oni nekako drugaije mau taksistima. Ako i udjem u taksi, ako progovorim, odmah e znati. Moda oni nekako drukije govore adresu taksistima...

Andrija napravi pauzu, Milena, Vojin i Nadeda, iako poluzainteresovano, ipak sluaju priu. Andrija, zadovoljan panjom koju je osvojio, nastavlja.

ANDRIJA Ljudi idu, gledaju me, ve sam im sumnjiv. A ja, kao znam da moram da spaavam glavu. Nailazi jedan taksi, sad ili nikad, hou da ga zaustavim, pa ta bude, u glavi vebam kako da kaem: Mirogojska tri. Molim vas, Mirogojska tri. Mirogojska tri, prosim. Prosim lijepo. Taksi ide, pruiu ruku, nek buude ta bude, a kad ono - ne mogu. Ruka se ne pomera. Kola projure, a ja nita. Gledam, ljudi prolaze. Sumnjiv samim. Sumnjiv, sigurno. Ide novi taksi, iza njega jo jedan, pa jo jedan, kolona vozila, a ja nita. Ruka ne slua. Jednostavno nee da se digne.

Milena i Vojin ve veoma napeto sluaju. Nadeda se u svom uglu uspravila.

ANDRIJA Tada, noge ponu da tonu. Razmakao se asfalt, stopala mi upadaju u neki katran, neto crno me guta, i guta, i guta....

Andrija zauti. Ostali ute, oekuju nastavak prie. Andrija ne nastavlja. Milenu izda strpljenje.

MILENA I?!?

Andrija mirno odgovori.

ANDRIJA I nita. Progutalo me.

Vojin s razumevanjem potvrdi.

VOJIN Pa da.

Mileni nije dovoljno.

MILENA I, onda? ANDRIJA Onda sam umro. VOJIN Pa da.

Milena tuno vrti glavom.

MILENA E...Boe, boe...

Milena vadi iz depa flaicu sa tabletama. Daje Vojinu tabletu, drugu uzima sebi, treu daje Andriji. Pogleda u Nadedu, poslednju baci njoj. Svo etvoro progutaju po tabletu bez vode i uute. Milena, Vojin i Andrija ute, gleda svako na svoju stranu, jedino Nadeda gleda u njih. Sada Vojin progovori.

VOJIN Ja sam sanjao da je opet rat. I da su me mobilisali. Ratujemo mi i optina Vodovac. Ovi s Palilule svi pobijeni, granate rasturile Zemun, Stari Grad i Vraar se jo uvek dre.

Isto kao ranije, Milena i Andrija ponu da sluaju priu. Vojin nastavlja.

VOJIN Moja jedinica juria na Vojvode Stepe, iz Bulevara JNA nadiru njihovi. I mi, odjednom, ko u nekom epu. Napred ne moemo, bono nas biju, Autokomanda puna neke vode. Pala granata na stadion Zvezde i izlila vodovod.

Milena i Andrija napeto sluaju Vojina. Vojin, zadovoljan nastavlja.

VOJIN Svi ponu da bee, plivaju preko te bare, a ja ne mogu. Ne znam da plivam. A znam da sam znao. Udjem u vodu, do kolena, i stanem. Ne mogu da se setim ta treba da radim, da li da krenem prvo rukama ili prvo nogama...Grnate pljute, meci fijuu, a ja samo stojim. I nikako da se setim. Mislim se, gde sad da poginem, tu kod Marakane, glupo je. Ponem da viem, ljudi, nemojte, ena mi je kui sama, sin u Zagrebu, na takmienju, kako e da ive bez mene...bar da sam zvezda, pa da mi ne bude ao...

Vojin zauti.

ANDRIJA I? VOJIN Nita. Naidje jedan na, izvadi pitolj i kae...

Vojin apne.

VOJIN "Umri grobaru!"

Vojin opet napravi pauzu. Andrija je nestrpljiv.

ANDRIJA I? Ubije te?

Vojin, kao da je re o oiglednoj logici, mirno potvrdi.

VOJIN Ubije me, naravno. MILENA Pa da.

Svi uute.

MILENA E, boe, boe...

Milena ponovi radnju sa boicom tableta. Daje svakome po jednu, etvrtu baca Nadedi. Svi gutaju "na suvo" i ute. Sada je red na Milenu.

MILENA Ja sam sanjala da sam sama u kui. Napolju rat, Andrija na putu, u Zagrebu, ti Vojine mobilisan. Ja sedim sama, ekam ta e biti.

Vojin i Andrija se zainteresuju.

MILENA Odjednom, zvoni telefon, ja se, kao, trgnem. Ne smem da odgovorim. A on uporno zvoni i zvoni i zvoni...

Milena pravi pauzu, saspens je ve ritualan.

MILENA Ja odluim da se javim, dignem slualicu, s druge strane - nepoznat glas. Gospodjo, imamo jednu neprijatnu vest: upali ste u velike dugove. Dva sanduka, jedno grobno mesto, venci, svee i duplo opelo. Ako elite, moemo da smanjimo trokove, jedna sluba za obojicu, popovi imaju razumevanja...Sve u svemu, pet hiljada maraka. Plaanje unapred.

VOJIN I ANDRIJA / u glas/ I? MILENA I nita. Odakle mi tolike pare.

Vojin zapone pitanje.

VOJIN I ti...

Andrija zavri pitanje.

ANDRIJA ...umre?

Milena mirno potvrdi.

MILENA Pa da. Legnem, i od muke umrem.

Nadeda tiho, za sebe, progovori.

NADEDA Pa da.

Milena, Vojin i Andrija se iznenadjeno okrenu ka Nadedi. Ona spusti pogled. uti.

MILENA Jel ona neto rekla? VOJIN I meni se uinilo... ANDRIJA Ma nije...

Svo troje kratko gledaju Nadedu, koja vie ne izusti ni re. Kratko ekaju, zatim slegnu ramenima, odmahnu rukom.

VOJIN Nemogue.

Milena otvori boicu, izvadi po tabletu. Daje svakom po dve. Nadedi baca njeno sledovanje. Boica ostaje prazna. Svi gutaju tablete. ute. Milena pogleda praznu boicu.

MILENA E, boe, boe...

Milena baci praznu boicu. Niko se vie ne pomera. Iznenada, Andrija veselo ustane.

ANDRIJA E, znate da su zabranili slobodnu prodaju sedativa...

Andrija gotovo da ne stigne da zavri reenicu, Milena i Vojin zaprepaeni, zapanjeni, karikaturalno okirani, hvatajui se za grudi, guu, glavu, kriknu.

MILENA ta?!!! VOJIN Nemogue?!!!!

Ne saekavi odgovor, uz duboki uzdah, od oka, Milena i Vojin jednostavno umru. Izdahnu i beivotno klonu. Nadeda uznemireno skoi, cvili pola ljudski, pola kuei, Andrija ih trenutak zaprepaeno gleda.

ANDRIJA Mama...tata...

Andrija drmusa mrtva tela svojih roditelja. Gotovo plae.

ANDRIJA Mama...tata...alio sam se!

Milena i Vojin ostanu nepomini. Andrija, kao da se pravda gledalitu, tuno kae.

ANDRIJA Samo sam se alio.

MRAK- VIII -

Scena, naravno, izgleda isto. U kui, za stolom, sede Milena i Vojin. Milena namotava klupko, Vojin pridrava ostatak vune. Nadede nema, u njenom uglu na podu baen lanac kojim je bila vezana.

MILENA ula sam da su u gradu demonstracije.

Milena mota vunu, govori kao da prepriava kuvar. Vojin je potpuno nezainteresovan, posmatra proces rada.

VOJIN Jel? Nisam uo.

Milena i Vojin ute i rade. Zatim Milena ponovo progovori.

MILENA Pazi da ne ispusti nit. VOJIN Pazim.

ute.

MILENA Javili na radiju...to za demonstracije. VOJIN Jel? Nisam uo.

Vojin ispusti nit.

MILENA Vojine! Jesam ti rekla da pazi? VOJIN ao mi je.

Vojin odmrsi vunu. Nastavljaju gde su stali.

MILENA Kau, ima sveta.

VOJIN Nisam uo. MILENA Ukrali su neto. VOJIN Jel ?Kome? MILENA Nama. Narodu. VOJIN Meni nisu. MILENA Kau, odnosili u vreama. Pare, papire, neka dokumenta... VOJIN Jel? Moje nisu. MILENA Otkud zna? VOJIN Znam. Nemam ni para ni papira. MILENA I neka dokumenta... VOJIN A taj kome su ukrali i neka su. Taj koji danas ima para sigurno je krao.

Oboje uute. Zatim Milena nastavi.

MILENA Kau da su ti papiri vaniji. VOJIN Lau. Nema nita vanije od para. MILENA Ima. Kau - dokumenta. VOJIN Neka su. Mene se to ne tie.

Oboje ponovo zaute. Milena gleda oko sebe. Pogledom trai Nadedu.

MILENA Gde je ono kue?

Vojin mirno odgovori.

VOJIN Ukrali.

Milena jo mirnije primi k znanju, klimajui glavom kao da je to neto vrlo, vrlo logino.

MILENA A.

Negde izvan scene, u daljini, pa sve blie, uje se zvuk pitaljke. Milena i Vojin zaudjeno pogledaju u tom pravcu, u trenutku kad na scenu stupi Andrija, muzicirajui na pitaljci. Andrija nosi zastavu Dominikanske Republike. Veselo upada u kuu. Izvikuje.

ANDRIJA Poelo-je-poelo! Poelo-je-poelo!!!

Milena i Vojin zaudjeno gledaju Andriju.

MILENA ta ti je to? ANDRIJA Zastava. MILENA A, zastava... VOJIN To se mene ne tie. ANDRIJA Gotovo-je-gotovo! MILENA Andrija ne deri se. Umorna sam. Ceo dan trikam.

Andrija odloi zastavu, pretura po kuhinji, nalazi hleb, kida komad, jede.

ANDRIJA Bio sam na Trgu, zna kakva je frka! Oni krenu na nas, pa mi onda na njih, oni bace suzavac, mi se razbeimo, oni misle gotovo je, kad dune vetar, oduva suzavac, mi se vratimo. Onda viemo: UHAPSITE-KOAVU! UHAPSITE-KOAVU!!!

Andrija radosno pone da se smeje. Milena se iskreno zabrine.

MILENA Andrija, sine, mogao si da nastrada!

Andrija grize hleb, vae i objanjava.

ANDRIJA Ko? Ja da nastradam?! Ma to su bre pike, mama, samo prete... VOJIN Andrija. ANDRIJA ... izvini tata. Prete, kukavice, zna kako su ih opremili: lemovi, pendreci, cele oferajbne od neprobojnog stakla, ali usrani...

Vojin opomene Andriju istog trenutka kada se Andrija ve ispravlja.

VOJIN / u isti glas sa Andrijom/ Andrija! ANDRIJA /u isti glas sa Vojinom/ ... izvini tata, nemaju srca, rade za lovu, plaenici, pa se usrali da ne izginu za svinjsku polutku, pikice, izvini, izvini...

Vojin zaurla.

VOJIN ANDRIJA!!!

Andriju malo zaudi oeva reakcija.

ANDRIJA Izvini, ale. Napalio sam se, uka mi radi, neu vie da psujem.

Vojin ustane, odloi vunu.

MILENA Hoe sine da jede? ANDRIJA Hou. ta ima? VOJIN Nema nita.

Andrija u pola zalogaja prestane da vae. Zaudjeno pogleda oca.

MILENA Kako nema, ostalo je od ruka... VOJIN Za njega nema. ANDRIJA ta ti je ale, ta sam uradio?

Vojin snano lupi rukom o sto.

VOJIN Duo prodana, nek te hrani onaj ko te plaa!!! ANDRIJA Tata ta ti je? Ko me plaa? VOJIN Taj ko ti daje marke da se vucara po ulici, da se bije s milicijom, ko najgori olo!!! ANDRIJA Ali tata, nisam se ja tukao, ja sam samo vikao... VOJIN Ma na koga si ti vikao, djubre jedno ameriko? Na koga si TI vikao?! Na NAU miliciju? Na NAE ljude? U ime koga si se ti drao? Za faiste? Za Hitlera i Kola? Za onog dripca Klintona to nam narod zavadi? ANDRIJA Tata...Mama, kai mu...?

Milena uti i gleda u pod.

VOJIN Ma ta ona meni ima da kae...?

Milena pone tiho, bojaljivo.

MILENA Na radiju su javili da nas nije Klinton zavadio...

Vojin urla, ulee u sobu.

VOJIN Ma, ta su javili! Kakav radio, kakve gluposti...

Vojin iupa utika staromodnog radija iz zida. Grabi aparat.

VOJIN Oni e meni, u mojoj zemlji, da komanduju! Oni e mene, za aku deviza da kupe, e pa nee moi, bato!

Vojin baca radio napolje. Radio uz tresak pada na zemlju.

MILENA Vojine!

Milena istri iz kue, zagleda razbijen radio.

VOJIN To djubre neu da vidim vie u svojoj kui, jel jasno!!!

Vojin se besno okree Andriji.

VOJIN Daj zenice! Da ti vidim zenice!!!

Vojin grabi Andriju, Andrija se otima.

ANDRIJA Tata, ta ti je, isterae mi oko... VOJIN Isterau ja tebe iz kue, barabo!

Vojin ponovo grabi Andriju, grubo mu iri kapke.

VOJIN Da ti vidim zenice, narkomanu belosvetski!

Andrija se otima.

VOJIN Dele vam drogu tamo, trpaju vam dolare u depove, rasturaju familije, seme zatiru, majku im jebem nemaku!!!

Milena se sada zainteresuje nad argumentom "narkotici".

MILENA Gde dele drogu? VOJIN Na ulici, kako gde! ANDRIJA Nije tata, majke mi... MILENA Ne kuni se u majku, djubre. Da vidim.

Milena prilazi Andriji. Hoe svojim oima da se uveri u dokazni materijal.

VOJIN Pokai ruke! uje?! Zavrni rukave!

ANDRIJA Mama, nisam stvarno, kakva droga...

Milena je potpuno promenila ton. Deluje suludije od mua.

MILENA Zavei i zavrni rukave!

Andrija poslua i dalje pomirljivim tonom pokuava da se objasni sa roditeljima.

ANDRIJA Evo, vidi. Nema nieg. Ne drogiram se, stvarno, ta vam je...?

Milena zagleda vene svoga sina.

MILENA Nema nieg. Skidaj pantalone. ANDRIJA Mama... VOJIN Na zapadu su izmislili neke posebne droge, koje se putem hipnoze unose u mozak...

ANDRIJA Daj tata... MILENA Skidaj pantalone!

Andrija skine pantalone, Milena grabi njegove noge, zagleda ih.

ANDRIJA Vidi da nema nita... VOJIN Oni sad deci u zube ubrizgavaju drogu.

Milena zgrabi sina za glavu.

MILENA U zube? Zini.

Andrija priziva realnost.

ANDRIJA Jao, Milena, kako u zube...?

Milena vie ne zna ta je stvarnost.

MILENA Nemoj ti meni Milena!

Milena razvue Andriji vilicu, pre nego to ovaj uspe da zavri reenicu.

MILENA Jesam li te zato od kilo mesa odgajala, da mi se vue po ulicama sa narkomanima?!

Vojin odlazi u kuhinju, uzima zastavu koju je Andrija odloio. Zagleda je. Milena puta Andriju. Gotovo razoarano zakljui.

MILENA Nema nita... VOJIN ija je ovo zastava?

Zagleda zastavu, srie.

VOJIN Do-mi-ni...

ANDRIJA Dominikanska republika. MILENA Gde je to? ANDRIJA U junoj Americi. VOJIN Tamo gde su crnci? MILENA Crnci su poznati narkomani. VOJIN Za crnce se bije sa naom milicijom? ANDRIJA Tata, nisam se tukao... VOJIN Crnci te plaaju da rastura svoju zemlju?

Andrija ve potpuno gubi strpljenje.

ANDRIJA Tata, niko me ne plaa, ko ti je te gluposti ubacio u glavu...? MILENA Kako hipnotiu, je li, Vojine? To sigurno crnci rade. Oni imaju one oi, onakve... ANDRIJA Mama, kakva hipnoza, ta priate vi!?!! VOJIN Za Junu Ameriku si naao da se proda!? Pod njihov barjak da stane! U sred Srbije, kolevke Kosova, cara Lazara i Duana Silnog!!!

Vojin preko kolena prelomi motku od zastave.

VOJIN Serem ti se ja na njihovu istoriju, nek njima njihov predsednik Klinton vodi politiku, a nas nek ostavi na miru!!! MILENA Govna crnaka. ANDRIJA Mama, sram te bilo... MILENA ta si rekao? VOJIN ta si reko majci...?

Vojin prilazi Andriji drei ostatak drvene motke.

ANDRIJA Pa nema smisla tako da pria...

Vojin brutalno, nasilniki, divlje, pone da tue Andriju motkom. Udara ga i urla.

VOJIN Majci svojoj da odgovara djubre jedno plaeniko. Jel te to Gener nauio?!

Andrija se povio, titi glavu rukama.

VOJIN Jel te Musolini vaspitavao? Ko te dojio, pseto jedno pogano, general Romul i Rem?!?! MILENA Pazi, Vojine. Ubie ga. VOJIN Ma neka ga ubijem, govno jedno upiano!!!

Milena pridje, razdvaja Vojina od sina.

MILENA Dosta! Robijae! VOJIN Gde da robijam?! Ko e da mi sudi? Da nee u Hagu da mi sude?

Milena uspeva da odvue mua od sina. Andrija padne na pod. Plae.

MILENA Dosta je bilo. VOJIN Majku li mu jebem, izdajniku.

Andrija, tiho, s poda, kroz jecaj progovori.

ANDRIJA Nisam izdajnik...

Vojin se pribere, baci motku. Udje u sobu, uzima televizor. Donosi ga i sa treskom sputa na sto. Seda pred iskljuen ekran. Gleda, paljivo. Milena pridje sinu.

MILENA Dii se.

Milena grubo pomae Andriji da ustane.

MILENA Od danas, iz kue ne izlazi. U dvorite moe, dalje od toga ne. Pa da vidim djubrad da ti ovde doturaju drogu!

Andrija ne zna ta da kae. Gleda roditelje, zatim se, polako, povredjeno, ponieno, odvue do kreveta. Legne.

Milena sedne za sto, uzima klupko. Ostatak vune zakai za stolicu. Pone da namotava, bacajui, s vremena na vreme pogled na ugaen ekran. Oboje se ponaaju kao da paljivo sluaju vesti. S vremena na vreme zavrte glavom ili tiho negoduju.

VOJIN C-C-C.

Milena mota vunu.

VOJIN uje ti to? MILENA ujem, a bolje da ne ujem. VOJIN C-C-C.

Vojin paljivo gleda iskljuen televizor. Milena paljivo slua ton kojeg nema.

VOJIN Strani plaenici, zemlju bi da rasprodaju...

Vojin pljune na patos.

MILENA E, da je zakona, pa da pohapse te barabe. Decu da nam truju. VOJIN C-C-C.

Ponovo pljune. Andrija se pridigne. Izadje iz sobe, krene napolje. Milena ne die pogled sa klupka.

MILENA Gde e ti? ANDRIJA Da vidim gde je kue.

MILENA Moe samo u dvorite. Dalje - ne.

Andrija izlazi ispred kue.

VOJIN Nema vie kueta.

Andrija zastane.

ANDRIJA Kako to misli? VOJIN Lepo, nema. Ukrali ga. ANDRIJA Ukrali? I vi nita? MILENA Pa ta da radimo. Lopovi, sine, doli, pa ukrali. ta se tu moe. ANDRIJA Doli, pa ukrali...

Andrija tuno izadje.

VOJIN Sad bi s kuetom da se igra ...balavac...

Andrija dodje do Nadedinog oka. Uzme lanac u ruke, zagleda ga. Zatim namota lanac na ake, nalik na oca kad namota vunu. Krene u kuu. MILENA Gde e? ANDRIJA Da legnem. MILENA To moe.

Andrija udje u kuu, prodje pored roditelja, koji su zadubljeni svako u svoju aktivnost. Andrija stane iza njih. Roditelji ne obraaju panju na sina. On iznenada, naglo, hitrim pokretom namakne lanac ocu i majci oko vrata. Stegne i ugui ih. Milena i Vojin se bez glasa skljokaju na pod. Andrija kratko posmatra tela svoji roditelja. Zatim slegne ramenima.

ANDRIJA Nema druge. MRAK- IX -

Na scenu izlazi Andrija. Nosi kartonski kofer, gleda oko sebe. Nadede nema. Andrija zvidukom doziva Nadedu, ona se ne odaziva. Andrija ide od jednog do drugog kraja, trai Nadedu zvidei, itavo vreme nosi kofer.

ANDRIJA Ej! Gde si! Ej!!!

Nadede nema. Andrija vie.

ANDRIJA Ej!... EJ!!

Andrija odustane, sedne na stepenik. Spusti kofer pored sebe. Govori, kao sa sebe, ipak veoma glasno, zapravo nekom ko nije tu.

ANDRIJA Putujem. Doao sam da se pozdravim.

Andrija eka, nema odgovora, Nadeda se ne pojavljuje.

ANDRIJA Odluio sam da se iselim. Nema ovde ivota. Nema para, nema ljudi, svi su otili.

Andrija saeka, odgovora nema. Tiho doda.

ANDRIJA Pada mrak.

Andrija saeka jo malo, zatim se pridigne. Uzima kofer.

ANDRIJA E, pa dobro...idem ja sad.

Andrija ne kree, eka. Nadeda se ne pojavljuje.

ANDRIJA Dobro.

Andrija krene nevoljno. Jo tie, neobino ozbiljno, doda.

ANDRIJA Zbogom Nadeda.

Andrija krene da izadje sa scene, Nadeda proviri iza kontejnera. Andrija je ne vidi, ide polako, zatim, kao da prelomi, ubrza odluno. Nadeda gleda za njim. Trenutak pre nego to izadje sa scene, Nadeda istri iz svog skrovita. Plaui vikne.

NADEDA NE!!!

Andrija zastane, Nadeda tri ka njemu, on baci kofer, okrene se ka njoj. Nadeda ga obuhvati oko nogu, on nju uhvati za glavu. Grevito se zagrle, ostanu u tom nezgrapnom zagrljaju, dugo.

MRAK

- X -

Scena se osvetli, u kui, na koferu, sedi Andrija. Za stolom Milena i Vojin, tuni roditelji deteta koje gube. Na stolu telefon i nita vie. Nadede nema.

VOJIN Rekao je da e se javiti. ANDRIJA Nema veze, tata, ja u sam... VOJIN Ne moe sam. Saekaj. Ako je rekao da e zvati, on e zvati. Sigurno.

Svi sede, ekaju. Niko ne zove. Milena duboko uzdahne. Zuri u telefon. Andrija se pridigne.

ANDRIJA Idem, ipak... MILENA ekaj, sine, molim te.

Andrija zastane. Milena progovori kao tuno dete i oajna majka istovremeno.

MILENA Tata e da crkne.

Vojin, kao oajno dete, ali i roditelj koji zna da je njegov bol vei, promrmlja.

VOJIN Ma neu... VOJIN Sluaj, on e zvati, sigurno. Sve sam mu objasnio, i ko si, i kakav si, da si vredan, da hoe da radi... ANDRIJA Znam, tata, ali vidi da se ne javlja...

Milena dodje na spasonosnu ideju.

MILENA Moda telefon ne radi...!

Milena podigne slualicu.

MILENA Ne uje se nita.

Milena ustane, pratei gajtan od telefona, odlazi do zida. Proverava da li je ukljuen.

MILENA Probaj sad.

Andrija podigne slualicu. Slua.

ANDRIJA Radi.

Milena ne moe da sakrije razoarenje.

MILENA Kako radi...?

Vojin uzima slualicu iz Andrijine ruke.

VOJIN Da vidim...stvarno radi. E, sad e da se javi, sto posto! MILENA Sedi, sine jo malo, molim te...

Andrija nevoljno, utueno, ipak sedne. ute.

VOJIN Sila je on. Videe. On e ti pomoi, on je moan ovek. Moe da ti nadje posao preko noi. On je sad marka u inostranstvu...

Vojin uuti. Svi sede, ekaju. Telefon, kao mrtav.

VOJIN Jel to zvoni?

Milena se trgne. Nema nikakvog zvuka.

VOJIN Vidi, majke ti, uinilo mi se da zvoni...

Milena, iako zna da telefon nije zvonio, podie slualicu.

MILENA Halo...? Nita se ne uje. VOJIN Kao da je zvonio... MILENA /u slualicu/ Halo? /Vojinu/ Nita.

Milena sputa slualicu.

VOJIN Ba udno. Bio sam siguran da je zvonio...

Svi ponovo uute. Andrija se pridigne.

VOJIN Sluaj, glupo je sad da krene, on samo to nije zvao. Vidi, mi smo veliki prijatelji, od detinjstva, odrasli smo zajedno. Kad je odlazio, ja sam mu dao pare. Sve to sam imao, jo sam se i zaduio. Gladno je vreme bilo, poao ovek na zapad sa jednim koferom, kartonskim...

Vojin pogleda sina, koji stoji sa kartonskim koferom u rukama.

MILENA Sedi sine, jo malo...

Andrija stoji, ne sputa kofer. Vojin ne odustaje.

VOJIN Zna kad je to bilo, pre trideset godina, drugo vreme, zlo i naopako, teko se ivelo...Nikad mu nisam traio nita! Nikad ga nisam zvao, pitao za pare, za neku pomo...Ali sad, sad je neto drugo. Sad e on da se pokae. Da mi se revanira. Da pomogne mome sinu, da ga doeka, smesti, da ne bude sam u tudjini... ANDRIJA Moda ovek ne moe...

VOJIN Kako ne moe? A, ne, molim te, ja sam mu pisao, sve sam mu objasnio, zamolio ga lepo, ko brata, u ime starih dana...Mi smo ti bili najblii prijatelji! Ko rodjeni! ANDRIJA Znam tata, ali moda nije primio pismo. Moda vie ne ivi u Finskoj. Moda nema para...Moda je umro. VOJIN Ko, on umro?! MILENA Molim te, sine... VOJIN To je nemogue. On da umre? Pa to je nemogue. MILENA to ipak ne ostane jo malo? Moda se neto promeni, moda bude bolje...jo godinu, dve...

Andriju izda strpljenje.

ANDRIJA Ne mogu, mama, dosta sam ekao. Nema vie emu da se nadam.

Andrija definitivno kree.

ANDRIJA Idem. Ajde da se pozdravimo...

Milena i Vojin ustaju, oboje poinju da plau.

ANDRIJA Nemoj da plae. Javiu se, im budem mogao. im se smestim...

Andrija ljubi Milenu.

ANDRIJA Ajde tata, pa nije preko sveta. Norveka je tu, zaas se stigne.

Andrija ljubi Vojina.

ANDRIJA im se snadjem, poslau po vas...Ajde, nemoj da me bije maler.

Vojin i Milena potpuno slomljeni, oajni, uplakani, prate sina.

MILENA uvaj se, Andrija... VOJIN Pii, nemoj da telefonira. Skupo je. MILENA Javi se samo da kae da si stigao. VOJIN A ja u, im se on javi, da mu dam tvoju adresu. MILENA Utopljavaj se. VOJIN Onda e on da ti pomogne. MILENA I jedi voe. Da se ne razboli. ANDRIJA Hou mama. uvaj je, tata. Ajde sad...zbogom.

Andrija naglo izadje sa scene. Milena i Vojin ostanu u uasu.

MILENA Ode. Vojin slegne ramenima. Potvrdi.

VOJIN Ode.

Milena i Vojin se pogledaju. Zatim se, kao po dogovoru, popnu i sednu na sto. Isprue noge. Milena popravi frizuru, Vojin zakopa poslednje dugme na koulji. Pogledaju se jo jednom, legnu na sto i skrstivi ruke na grudima - umru. Ostanu da lee nepomino.

MRAK

- XI - Kada se scena osvetli, vide se beivotna tela Milice i Vojina, sa tragovima svih predhodnih umiranja na njima, ispruena na stolu, postavljena kao leevi za bdenje. U Nadedinom uglu, na zemlji, sedi Andrija. Tupo gleda u pod. uje se um, sa iza kontejnera se pojavi Nadeda. Ugleda Andriju, zastane iznenadjeno. Andrija je pogleda.

ANDRIJA Otkud ti?

Nadeda ne progovara, pogleda ka kui. Vidi Milenu i Vojina. Zaudjeno krene ka njima. Andrija zabrinuto ustane.

ANDRIJA Gde e? Nemoj tamo...

Nadeda se priblii Mileni i Vojinu. Dodiruje ih, oni ne reaguju. Nadeda drmusa mrtva tela, koja ne reaguju. Tiho pone da cvili, neljudski, ali ne ni ivotinjski. Tikovi prorade. Pokazuje prstom na leeve. Mucajui, muei se, progovori.

NADEDA Mmmmmmodri sssssu... ANDRIJA Pusti ih...!

Nadeda panino pokazuje na usta. Govori, muei se.

NADEDA Uuuusta ....sssu...immmm...ppplava...

Nadeda kao da preivljava nervni slom.

ANDRIJA Ostavi ih, dodji!

Nadeda plae, klekne pored Milene i Vojina. Vue ih, tipa, trese. Uasno muca, gestikulira itavim telom.

NADEDA Vvvvrat....vvvvvrat...grkljan, plavi su....mmmmodri...

Andrija prilazi Nadedi, pokua da je je odvoji od Vojina i Milice. Nadeda se na Andrijin dodir otrgne, pone da vriti, da tri po sceni. Sve manje muca kad govori.

NADEDA Pusti me! Pusti me...! Ostavi me, nemoj da me dira!!!! ANDRIJA Ej, stani, ne diram te, ej...

Nadeda dotri ponovo do Milene i Vojina. Pada preko njih. Veoma razgovetno, iako kroz pla, Nadeda urla.

NADEDA Mama, probudi se, molim te, tata, tatice, izvini, nisam htela, stvarno nisam htela, neu vie nikad... sa prljavim rukama za sto, da pravim krmae na knjigama, da rasturam novine, da izvikujem parole, da traim pare, da plaem kad se udarim, da cepam arape, da se zaljubim, da pljujem supu, da kradem pare iz novanika, da gulim kolena, da traim slatko, prepisujem u koli, da priam o politici, da se gadim kad tata podriguje, da traim nasledstvo, pomo, stan, da planiram budunost, da elim svoj ivot, da imam svoje miljenje, da traim napredak, sreu i mir, da odrastem, da se udam i da imam decu...!

Nadeda veoma smireno, pogleda u Andriju.

NADEDA Tatina bomba je bila tu...

Na ove rei, Milena i Vojin, sa tragovima svih predhodnih umiranja na telu, plavih usta, oteenih vratova, usprave se, sasvim ivi.

ANDRIJA Nadeda, Nado...

Milena, Vojin i Andrija zaudjeno gledaju Nadedu, koja vie ne reaguje na uda. Nadeda tiho kae.

NADEDA Ja sam samo...

Nadeda rukom pokae gest bacanja bombe, koju, kao da vidimo kako se kotrlja.

NADEDA ...pustila.

U daljini se zauje zvuk jake eksplozije. Milena, Vojin, Andrija i Nadeda ostanu "zamrznuti". MRAK

- KRAJ -