2016

PSSS UŽICE

Sptembar. 2016.

27.09.2016.god

BILTEN 9

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 1

SADRŽAJ BILTENA

Tema: Vađenje krompira i skladištenje

dipl. ing. Ljubodrag Pantelić, savetodavac za ratarstvo

Tema: Šumska(divlja) jabuka

dipl. ing. Andrija Radulović, savetodavac za voćarstvo

Tema: Nastanak mikotoksina-aflatoksina

- dipl. ing. Zorica Lazić, savetodavac za zaštitu bilja

Tema : Cikade maline i kupine

- dipl. ing. Milena Ćirić, savetodavac za zaštitu bilja

Tema: Pravilno posmatranje znakova estrusa u cilju povećanja plodnosti krava

- dipl. ing. Nebojša Đurić, savetodavac za stočarstvo

Tema: Sistemi upotrebe đubriva i najbolji efekti đubrenja

dipl.ing. Nebojša Brzaković,savetodavac za voćarstvo

Tema: Francuska alpska koza (alpino)

- dipl.ing.Dejan Stanković ,savetodavac iz oblasti stočarstva

Tema: Značaj koprive u organskoj proizvodnji

- dipl.ing. Snežana Janjić

Tema: Sorte domaće šljive za proizvodne zasade

- Dipl.ing. Ana Đoković

Stanje useva - Ljubodrag Pantelić, dipl.ing

Prognoza i izveštavanje o prisustvu biljnih bolesti i štetočina: Azijska voćna mušica–

nova pretnja u proizvodnji jagodastog voća - dipl.ing. Milenko Gavrilović, stručni

saradnik.

Dominantne mesečne cene preuzete iz biltena STIPS-a

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 2

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA UŽICE DOO“ UŽICE

- dipl.ing, Miroslav Milivojević- direktor i stručni saradnik za stočarstvo

- dipl. ing. Ljubodrag Pantelić, savetodavac za ratarstvo

- dipl. ing. Milenko Gavrilović, stručni saradnik za zaštitu bilja

- dipl. ing. Nebojša Đurić, savetodavac za stočarstvo

- dipl. ing. Zorica Lazić, savetodavac za zaštitu bilja

- dipl. ing. Milena Ćirić, savetodavac za zaštitu bilja

- dipl. ing. Bojana Nešić ,savetodavac za agroekonomiju

- dipl. ing. Andrija Radulović, savetodavac za voćarstvo

- dipl.ing. Nebojša Brzaković, savetodavac za voćarstvo

- dipl.ing. Dejan Stanković, savetodavac za stočarstvo

- dipl.ing. Snežana Janjić, savetodavac za voćarstvo

- dipl.ing. Ana Đoković, savetodavac za voćarstvo

-

50 GODINA SA VAMA

PSSS LIDER INFORMACIJA

koji prati i implementira nove trendove i tehnologije u proizvodnji, specifičan sistem

rada i implementacija novih znanja, lidersku poziciju znanja implementira u

proizvodnju kod neposrednih proizvođača.

Kroz svakodnevno obavljanje svojih aktivnosti postajemo prepoznatljivo ime na

tržištu znanja.

Spremni smo sa pružimo stručnu pomoć iz oblasti:

- ratarstva

- stočarstva

- voćarstva

- zaštite bilja

- kao i da otklonimo sve nedoumice u poljoprivrednoj proizvodnji

-

PSSS je sistem koji ima:

- 50 punih godina rada;

- 15 zaposlenih stručnjaka sa sedištem u Užicu

- Profesionalan stručni kadar koji jednostavno i brzo povezuje znanje sa praksom

- Ažuriranje novih stručnih informacija i znanja

Brz protok informacija od PSSS prema vama i obrnuto, omogućava

efikasno rešavanje iskrslih problema!

Telefoni /fax službe: 031/513-754, 516-266 e- mail: pssuzice@sbb.rs

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 3

Vađenje krompira i skladištenje

Uspešno čuvanje krompira tokom zimskog perioda u velikoj meri zavisi od pravovremenog i

pravilnog vađenja. Očišćenje, ozleđene i na drugi način povređene krtole mogu biti mesta za

razvoj raznih oboljenja, čime će se pogoršati mogućnost dobrog čuvanja krompira, sa znatno

velikm štetama.

Krompir treba vaditi kada krtole završe svoj fiziološki razvoj uz odumiranje nadzemnog dela

biljke, tj.kada dostignu punu zrelost. Tada slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako

odvajaju. Krtole dostižu maksimalnu veličinu, pokožica je očvrsla, može se skidati pri jačem

pritisku što je preduslov za dobro čuvanje tokom zime uz druge uslove koji se moraju

ispoštovati u skladištu.

S obzirom da krtola sadrži 75% vode, ona je odličan supstrat za razvoj štetnih organizama, a u

prvom redu gljivica i bakterija, te je čuvanje i održavanje standardnog kvaliteta u zimskom

periodu dosta težak posao.

U toku procesa čuvanja krompira neminovno dolazi do gubitka u težini usled:

1. Isparavanja vode

2. Razgradnje skroba i šećera

3. Trošenja šećera na disanje

4. Bolesti i truljenje

Krompir dopremljen u skladište posle 4 – 5 sedmica čuva se uz postepeno smanjivanje

temperature, treba da dosegne optimalnu temperaturu čuvanja, koja je različita zavisno od

upotrebne namene krompira i to za:

- Semenski krompir 2 – 4 °C

- Krompir za preradu za čips 7 – 10 °C

- Krompir za preradu u pomfrit 5 – 8 °C

- Krompir za stalnu ishranu 5 – 7 °C

Optimalna vlažnost u skladištu je 92 – 95 %. Ako se temperatura spusti ispod +3°C

merkantilni krompir će dobiti sladunjav ukus zbog povećanog sadržaja šećera.

Posle vađenja krompir ostaviti da se prosuši pod nastrešnjicom 7 – 15 dana, a zaštićen od

direktnog sunčevog osvetljenja. Ovim se krompir privikava na takvu temperaturu u odnosu na

onu koju je imao u zemljištu, pogotovu noću, takođe će se omogućiti brže kalusiranje na

povređenim krtolama. Pošto se krompir prosuši napolju ubacuje se u skladište gde prvih 7 –

10 dana nije potrebno snižavati temperaturu, jer se ona sa koje je unet razlikuje maksimalno

za 5 °C. Tek posle toga pristupiti postepenom rashlađivanju krompira. U toku dana skladište

ili podrum držati zatvoren, kako bi se sprečilo prodiranje spoljne temperature u skladište.

Temperatura se snižava postepeno u prvih mesec dana čuvanja krompira, a onda ustaliti onu

željenu temperaturu, u zavisnosti koliko će se dugo čuvati krompir i za koju svrhu će se

upotrebiti.

Jedna od neželjenih pojava pri čuvanju krompira je vlaženje tj.znojenje, koja je najvažniji

preduslov za nastajanje oboljenja. Znojenje nastaje nedovoljnom ili neravnomernom

ventilacijom, ili usled neodgovarajuće termoizolacije. Ona se naročito javlja u prvoj fazi

uskladištenja, u jesen, obično ako krompir prethodno nije prosušen ili u toku zime, u dane

mrazeva.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 4

Optimalni uslovi čuvanja krompira su u savremenim skladištima. Pod ovim skladištima se

podrazumevaju skladišta koja mogu da obezbede potrebnu temperaturu vlažnosti,

mehanizovan postupak uskladištenja, nesmetan rad i kontrolu u toku zimskog perioda

čuvanja.

Kapacitet ovih skladišta je različit i kreće se od 500 – 100.000 tona, ili to mogu biti skladišta

kapaciteta 2.000 – 10.000 tona.

Individualni proizvođači često lageruju krompir u podrumima. Oni su najčešće pravljeni od

kamena, u većini slučajeva delimično se nalaze i u zemlji i tako obezbeđuju osnovne uslove

za regulisanje optimalne temperature i vlage. Pogodni su podrumi čija vrata i prozori nisu

okrenuti jugu. Obezbeđivanjem vrata i prozora od prodora spoljnog vazduha sa ugrađivanjem

ventilacije značajno se poboljšavaju uslovi za čuvanje krompira.

Tako gde nepostoji nijedno od prethodne dve mogućnosti za čuvanje krompira za

uskladištenje se mogu koristiti trapovi.

Postoji više vrsta trapova i to:

- Podzemni

- Polupodzemni

- Nadzemni

- Polutrapovi (imaju karakter prostijeg skladišta)

Zajedničko za sve trapove je da su pokriveni zemljom i da su većim ili manjim delom ukopani

u nju. Kod postavljanja trapa bitno je izbor mesta i vodi se računa o sledećem:

- Nadzemne trapove postavljati na teškim zemljištima i za vodu slabo propustljivim

- Za podzemne biraju se laka i propustljiva zemljišta

- Sve trapove postavljati u pravcu sever – jug

- Obezbediti dobru ventilaciju

- Pratiti temperaturu u sredini gomile krompira

- Obezbediti ventilaciju (slama i zemlja)

Za naše krajeve najpogodniji su nadzemni trapovi.

Ljubodrag Pantelić, dipl.ing.

Šumska(divlja) jabuka

Šumska (divlia ) jabuka odnosno njeni sejanci (divljačice) najvažnije su generativne

podloge za jabuku u svetu.Ona se koristi kao praktično jedina generativna podloga za jabuku

u Srbiji .U zasadima jabuke sreće se , medjutim ,sve redje.

Zasnivanje visokointenzivnih zasada jabuke ( gusta sadnja) u poslednjoj polovini prošlo

veka doprinelo je razmnožavanju i upotrebi isključivo kržljavih (vegetativnih)

podloga.Medjutim, u poslednje vreme situacija se menja. Sve većim interesovanjem za

zasnivanje zasada autohtonih sorata , otpornih prema biljnim bolestima i štetočinama ,

organskom hranom, itd, generativna podloga ( divljaka ) zauzima sve značajnije mesto.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 5

Divlja jabuka, kao izrazito stranooplodna biljka, stvara veoma raznoliko ( polimorfno )

potomstvo – sejance ( divljačice) .Da bi se za potrebe rasadničke proizvodnje dobile što

kvalitetnije i što ujednačenije podloge (sejanci), neophodno je da se izaberu kvalitetna

matična stabla.

Seme za proizvodnju sejanaca treba uzimati od diploidnih matičnih stabala divlje jabuke (

2n =2x =34) koja su relativno bujna i otporna prema mrazu i prouzrokovačima bolesti (

Venturija inequalis i Podosfera leukotricha) . Svaki plod treba da bude veličine oraha s

najmanje /- 8 dobro razvijenih semenki.

Na pogodnim i usamljenim ( izolovanim ) mestima treba podizati matičnjake u kojima se

nalazi više selekcija divlje jabuke razmnoženih kalemljenjem. Seme iz takvih zasada treba

koristiti u rasadničkoj proizvodnji .

U 1 kg nalazi se izmedju 30 000 i 45 000 semenki šumske ( divlje) jabuke. Sposobnost

klijanja divlje jabuke traje do tri godine . Seme se stratifikuje u pesku ili u vodenoj suspenziji

kaptana 0,3% u polietilenskim kesama na temperaturi izmedju 0 i 5 oC.

Period jarovljenja semena divlje jabuke iznosi 80 do 90 dana.

Seme divlje jabuke seje se na dubini od 2-3 cm. Sejanci najbrže rastu od juna do sredine

avgusta. U semeništu razvijaju pretežno vretenast koren , pa je korisno da se obavi pikiranje

sejanaca. Zasadjeni u urastilu, sejanci se dobro primaju i po pravilu brzo rastu.

Sejanci divlje jabuke imaju odličan afinitet sa plemenitim sortama jabuke.Sorte jabuke

okalemljene na sejance divlje jabuke bujne su , relativno otporne prema mrazevima i suši ,

mogu da se gaje na siromašnijim zemljištima i u surovijom klimatskim uslovima i dostižu

veliku dugovečnost. Divlja jabuka kao podloga korisna je i za terene koji su izloženi dejstvu

erozije i za područje Srbije na većim nadmorskim visinama.

Plemenite sorte jabuke na divljoj jabuci postižu obično zadovoljavajuću , pa i veoma

visoku rodnost.Dobro razvijene voćke u rodnoj godini mogu da donesu i preko 500 kg

plodova. Visoke su rastom . Mogu da budu visoke i preko 10 m. Zbog velike bujnosti ,

pojedinici površine gaji se srazmerno mali broj voćaka. U takvim uslovima rezidba, zaštita i

berba su otežani.

Sorte jabuke okalemljene na divlju jabuku mogu da se gaje u slobodnom porastu ili u vidu

palmete kosih grana. U zavisnosti od oblika krune , plodnosti zemljišta i bujnosti sorte ,

sadnice se mogu saditi na rastojanju od 4 – 7 m u međuredu i 3,5 – 6m u redu.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 6

Slabo bujne sorte jabuke (ajdared ) okalemljene na divljaku postižu bolje rezultate nego

bujne sorte( moli delišes , džonagold, gloster , melroz i greni smit.

I danas postoje zasadi jabuke sorti budimka, kožara , kolačara idr. koje su stare i po 80

godina i dalje plodonose i uspešno se mogu iskoristiti za organsku proizvodnju.

Andrija Radulović,dipl ing.

Nastanak mikotoksina-aflatoksina

Mikotoksini su jedinjenja različitog hemijskog sastava, nastala usled razvića gljivica

plesni. Toksični su ili imaju druge negativne biološke efekte po ljude i životinje i onečišćuju

žitarice i druge namirnice. Čovek je najčešće izložen mikotoksinima putem hrane. Akutna i

hronična oštećenja zdravlja izazvana mikotoksinima su mikotoksikoze. Plesni koje imaju

značaj za prehrambenu industriju zbog potencijalne proizvodnje mikotoksina su iz rodova:

Aspergillus, Penicillium, Fusarium, Cladosporium, Alternaria, Trichothecium, Byssochlamys

i Sclerotinia. Ove plesni kontaminiraju žitarice pre i posle žetve, prilikom neadekvatnog

skladištenja i posledično se mogu naći u hrani za životinje i ljude. Do razvoja

mikroorganizama može doći kao posledica oštećenja namirnica od strane insekata, sporog

sušenja i uskladištenja u vlažnim uslovima. Iako se preradom žitarica u krajnje proizvode

vidljiva plesan može ukloniti, većina mikotoksina neće biti promenjena. Veoma su stabilni i

ne inaktivišu ih uobičajeni postupci proizvodnje i prerade hrane, zbog čega redovno dolazi i

do kontaminacije gotovih krmnih smesa.

Aflatoksin se smatra najvećom potencijalnom pretnjom po zdravlje ljudi. On je proizvod

plesni Aspergillus spp, koje su sve prisutne u prirodi zbog spora koje se raznose vazdušnim

strujanjima.. Nastaje kao posledica prisustva Aspergillus spp. i Penicillium spp..

Infekcija klipa odigrava se u polju 2-3 nedelje posle svilanja biljaka na temperature od 26-

300C.Smatra se da stresni uslovi od suše I visokih temperature znatno doprinosi kontaminaciji

kukuruza aflatoksinima.

Aflatoksini su takođe veoma česti I na uskladištenom kukuruzu.Povećana vlažnost I

temperature zrnene mase omogućavaju intezivni razvoj gljiva koje stvaraju

mikotoksine.Optimalni uslovi za njihov razvoj su:

-Temeratura 300C i relativna vlažnost vazduha 80%

-Temperatura 18,5 0

C i vlažnost zrna 16-24%

-Temperatura 20-250C i vlaga zrna 18-19%

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 7

Simtomi ove mikotoksikoze su gubitak apetita, bezvoljnost, gubitak u težini, poremećaj rada

bubrega, grčevi. Postoji povezanost između primarnog raka jetre, aflatoksina, i načina ishrane

Da di se sprečio razvoj plesni potrebno je brzo i temeljno sušenje žitarica i skladištenje u

suvim uslovima. U slučaju pojave mikotoksikoze najbolje je promeniti hranu, ukoliko sadrži

mikotoksine. U novije vreme primenjuju se i različiti biološki adsorbensi koji vežu

mikotoksine i time onemogućavaju njihovo štetno delovanje. Međutim, najbolji način

sprečavanja pojava mikotoksikoza je upotreba kvalitetnih i mikrobiološki i hemijski ispravnih

sirovina.

Zorica Lazić,dipl.ing.

Cikade maline i kupine

Cikada maline i kupine (Cicadetta montana complex) na području Zapaadne Srbije u

zasadima kupine i maline, kao i na području Vojvodine u zasadima maline registruju se

specifična oštećenja na grančicama biljaka.

Oštećenja su u vidu pokidane površine odnosno kore grančica, u vidu zareza. Na jednoj

grančici može se registrovati i više zareza. Na zarezima koji su vidljivi na gračicama dolazi

do njihovog lomljenja i sušenja grana.

Slika 1: Jaja cikada u izdanku maline

Odrasli primerci žive od 2 do 6 nedelja. Nakon pojave već za nekoliko dana počinje parenje i

poleganje jaja u biljno tkivo grančica maline i kupine.U zarezima koje odrasla cikada pravi

polažu jaja izduženog oblika, naslagana jedno na drugo. Larve nakon piljenja se spuštaju u

zemlju i nastavljaju svoj razvoj kroz pet larvenih stadijuma. Različiti larveni stadijumi

migriraju u horizontalnim i vertikalnim pravcima u zemljištu i hrane se korenom. Razvoj larvi

u zemljištu može da desetak godina.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 8

U cilju smanjenja potencijala štetočine i izbegavanja oštećenja na korenu, preporučuje

se mehaničko uklanjanje izdanaka sa karakterističnim oštećenjim u kojima se nalaze jaja

cikada.

ISEČENE GRANE TREBA IZNETI IZ ZASADA I OBAVEZNO SPALITI.

Milena Ćirić, dipl.ing.

Pravilno posmatranje znakova estrusa u cilju povećanja plodnosti krava

Dobri rezultati u otkrivanju estrusa će se postići ako se krave posmatraju 3 puta dnevno i to: -

ujutro, pre i posle muže - poslepodne, pre i posle muže - uveče oko 10h Vreme potrebno za

dobru detekciju estrusa zavisi od: - iskustva zadužene osobe, broja krava i rase kojoj

pripadaju,životnih uslova u kojima se krave nalaze. Generalno, potrebno je najmanje 20

minuta svaki put da bi se uradila dobra provera estrusa. U većim stadima i pri višim

temperaturama ambijenta, treba držati krave pod nadzorom i noću. Dodatne metode

utvrđivanja estrusa Nekoliko dodatnih metoda može pomoći farmeru u otkrivanju estrusa

krava, a one su:

- obeležavanje bojom krava u estrusu

- sprave osetljive na pritisak zalepljene na koren repa krava

- marker koji se stavlja biku probaču na podbradak

- pedometar pričvršćen za nogu krave, a meri aktivnost životinje jer je krava u estrusu

mnogo aktivnija nego inače

- drugi pokazatelji mogu biti nagli pad proizvodnje mleka ili potrošnje hrane.

Ove metode se mogu koristiti dodatno uz posmatranje, pošto je metoda osmatranja znakova

estrusa ipak najpouzdanija. Dobra evidencija je mnogo važna u okrivanju estrusa. Dobar

sistem za odgovarajuću evidenciju oplodnje se sastoji iz kalendara za krave (može i običan

kalendar), zdravlja u stadu, pojedinačne evidencije krava.

Svi podaci koji se odnose na reproduktivni status grla trebaju biti zabeleženi, kao npr. datum

kada je grlo bilo u estrusu (npr. kad se primeti da je krava u estrusu, ovo treba zabeležiti u

kalendar ili dijagram oplodnje radi pažljivijeg osmatranja 3 nedelje kasnije), datum

osemenjavanja, ime priplodnjaka, datum telenja, lakoća telenja, reproduktivni poremećaji i

tretman istih itd. Ovi evidentirani podaci mogu ubuduće pokazati kada da se očekuje sledeći

estrus u krava, kojim je kravama potrebna specijalna nega i koje krave treba da budu

osemenjene dok su u estrusu.

Nebojša Đurić,dipl.ing.

Sistemi upotrebe đubriva i najbolji efekti đubrenja

Višegodišnjim gajenjem biljaka na istom zemljištu prinosom se iznose značajne količine

biogenih elemenata , što dovodi do njegovog osiromašenja. Samim tim menja se prirodni

sadržaj biogenih elemenata u zemljištu usled njihovog ispiranja u dublje slojeve ili pak

prevođenjem u teže pristupačne oblike, što takođe dovodi do njegovog osiromašenja.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 9

Zbog toga u zemljištu se javlja deficit biogenih elemenata potrebnih za optimalnu ishranu

biljaka, pa ih je potrebno nadoknađivati u procesu poljoprivredne proizvodnje.

U osnovi se razlikuju tri vida đubrenja i to:

- meliorativno đubrenje

- redovno đubrenje

- dopunsko đubrenje

Meliorativno đubrenjese izvodi pri privođenju kulturi manje plodnih zemljišta određenom

zasadu, a sve u cilju povećanja produktivnosti zemljišta i maksimalnog korišćenja efekata

preduzetihzahteva uređenja zemljišta (na primer odvodnjavanja , navodnjavanja idr).

Meliorativno đubrenje se izvodi kako organskim tako i mineralnim đubrivima.

Organskim đubrenjem , najčešće čvrstim stajnjakom vrši se prevashodno povećanje

organske materije (humusa) i delimično obogaćivanje zemljišta biljnim hranivima, koja se

naziva humizacija. U slučaju potrebe da se smanji kiselost primenjuje se Ca ( kreč , filer

brašno, kalk).

Povećanje sadržaja lakopropustljivog fosfora, najčešće od vrlo niskog do optimalnog

nivoa u zemljištu, vrši se odgovarajućim fosfornim đubrivima (MaP, DaP, superfosfat).

Povećećanje pristupačnog kalijuma radi prevođenja zemljišta iz kategorije siromašnih u

optimalni nivo koje se obavlja najčešće unošenjem kalijumovih đubriva( patent kalij)

U slučaju da je na jednom zemljištu potrebno izvršiti i unošenje i fosfora i kalijuma, radi

smanjenja troškova đubrenja primenjuje se obično složena PK đubriva, potrebnog odnosa ova

dva hraniva.

Redovno đubrenje, odnosno upotreba upotreba đubriva sa sadržajem osnovnih biljnih hraniva

(NPK) vrši se svake godine. Ovaj vid đubrenja u cilju obezbeđivanja optimalne biljne ishrane

izvodi se na osnovu zahteva biljaka, zemljišnih i klimatskih uslova.

Redovno đubrenje u cilju podmirenja godišnjih potreba biljaka u hranljivim elementima,

uz očuvanje ili postepeno povećanje plodnosti zemljišta, obavezna je agrotehnička mera u

gajenju svih poljoprivrednih kultura.

Dopunsko đubrenje je primena mineralnih đubriva za prihranjivanje već izniklih biljaka,

odnosno đubrenje u vegetaciji. Njima se najčešće lako unose mobilni oblici hraniva, pre svega

azotna đubriva koja se zbog mogućih gubitaka ispiranjem,u mnogim slučajevima ne unose u

celokupnoj količini do setve ili sadnje. U vegetaciji vrlo često se unose deficitarni

mikroelementi, a ređe i ostala biljna hraniva (PK).Prihranjivanje useva i zasada se vrši u

jednom, dva ili više navrata.

Sve do potpunog iscrpljivanja hranljivih elemenata iz zemljišta biljke ne pokazuju vidljive

znake njihovog nedostatka sem smanjenja prinosa. S toga je najbolje znati hemijski sastav i

plodnost zemljišta, a što se veoma lako može saznati agrohemijskim ispitivanjem zemljišta.

Nisu retki slučajevi da za pojedina zemljišta neka đubriva deluju vrlo ograničeno i da je

njihova primena neopravdana. To se naročito odnosi na kalijumovu i fosfornu komponentu

đubriva. Isto tako ima plodnih zemljišta na kojima je ograničeno i delovanje azota, pa se

njegova primena u većim količinama može čak i štetno odraziti na prinos i kvalitet proizvoda.

Vrlo je važno da primena đubriva mora biti strogo kontrolisana i određena na osnovu

analizirane plodnosti zemljišta i utvrđenih rezervi hranljivih elemenata u zemljištu i

planiranog prinosa.

Treba reći da će đubrenje imati najveći efekat ako se obezbede optimalni uslovi za razvoj

korenovog sistema u zemljištu. U tom smislu potrebno je obaviti popravke loših fizičko-

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 10

vodnih i hemijsko-bioloških osobina zemljišta.Regulisanje fizičko-vodnih osobina obavlja se

ispravnom agrotehnikom, isušivanjem prevlažnih zemljišta ili pak navodnjavanjem zemljišta

u sušnom periodu.

Kada se govori o lošim hemijskim osobinama, najčešće se misli na kiselost i alkalnost

zemljišta. Loše hemijske osobine, naročito kiselost, izazivaju smanjenje biološke aktivnosti

zemljišta zbog loših uslova za razvoj korisnih zemljišnih mikroorganizama. U takvim

zemljištima ograničeni su uslovi za razlaganje humusa , koji itekako mogu uticati na

povećanje hranidbenog režima zemljišta i bolje korišćenje hraniva iz primenjenih

đubriva.Popravka kiselih zemljišta se vrši krečnim materijalima.

Nebojša Brzaković,dipl.ing. Nebojša Brzakovićdipl.ing

Francuska alpska koza (alpino)

Francuska alpska koza nastala je u Francuskoj pre više od 50 godina planskom

selekcijom na povećanu mlečnost, pri čemu je i najrasprostranjenija rasa u ovoj zemlji.

Ova rasa koza se odlikuje veoma dobrom razvijenošću tela. Telo je pokriveno

kratkom dlakom žutosmeđe ili riđe boje sa crnom prugom duž leđne linije što je i

osnovna rasna karakteristika. Telesna masa odraslih alpino koza kreće se od 50 - 70

kg, a jarčeva 80 – 100 kg. Ova rasa koza se odlikuje i dobrom plodnošću, pri čemu u

proseku daje oko 1,8 jaradi, a takođe, smatra se veoma pogodnom za vansezonsko

parenje, odnosno za dobijanje jaradi u toku cele godine. Mlečnost je veoma dobro

izražena, tako da koze u proseku u laktaciji koja traje oko 280 dana, daju preko 700

litara mleka. Veoma dobra osobina ove rase koza je i ta da se pored visoke mlečnosti i

plodnosti, dobro prilagođava različitim klimatskim uslovima kao i tipovima gajenja.

Dobro se prilagođava gajenju i na visokim planinskim područjima, pa je zbog toga

izvožena u mnoge zemlje sveta, gde je poslužila za ukrštanje sa drugim rasama koza

radi stvaranja mlečnijih tipova koza. Ova rasa koza je uvožena i u našu zemlju radi

oplemenjivanja naših koza. Međutim, danas na terenu u sasvim malom procentu se

mogu sresti alpino koze u čistoj rasi.Što se tiče ekonomske dobiti od kozarske

proizvodnje, u mnogome zavisi od smera proizvodnje i rasnog sastava koza.

Proizvodnjom, odnosno dobijanjem većih količina mleka i njegovom direktnom

prodajom (mlekarama) ili preradom u pojedine proizvode (u sir koji je tražen na

tržištu), odgajivači mogu ostvariti značajna sredstva. Dobit od zasnivanja savremene

kozarske proizvodnje, u većoj meri može se povećati poboljšanjem rasnog sastava

koza (mogućnost nabavke alpino koza), proširenjem farme kao i boljom organizacijom

proizvodnje.

Dejan Stanković,dipl.ing.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 11

Značaj koprive u organskoj proizvodnji

Značajnije biljke u organskoj proizvodnji od koprive nema. Kopriva je prirodni multivitaminski I

multimineralni kompleks a istovremeno je savršeno sredstvo za zaštitu bilja ,posebno u organskoj

proizvodnji. Kopriva sadrži brojne vitamine I minerale.Najbogatija je vitaminom C ,provitaminom A

,vitaminom K,B2,gvožđe,kalcijum,magnezijum,fosfor,silicijumovu kiselinu,mravlju kiselinu I

histamine.

Kopriva se upotrebljava za uništavanje mnogobrojnih lisnih vaši ,a istovremeno jača biljke ,poboljšava

im otpornost I đubri ih.Jedan kilogram svežih ,nasečenih kopriva ili 200 grama osušenih,treba potopiti

u 10 litara vode.Ostaviti smešu da odstoji 24 sata ,ne duže I uz postepeno mešanje.Kada smeša odstoji

treba je procediti I sa tom smešom poprskati biljke.Postupak se može ponoviti posle nekoliko dana.

Tečno đubrivo od koprive posebno je preporučljivo za lisnato povrće zbog azota.Koprive treba

potopiti ,ali ih treba ostaviti sve dok smeša ne prestane da peni.Posle nekoliko dana đubrivo od

kopriva dobija veoma neprijatan miris I zato ga je poželjno praviti na otvorenom I posudu držati

poklopljenu.Kada pena prestane da izbija,đubrivo treba procediti I razrediti desetostrukom količinom

vode, a zatim zalivati biljke.Zalivanje đubrivom od kopriva može se izvoditi samo jednom nedeljno.

Ostacima od smese za pripremu tečnog đubriva ili sredstava za zaštitu bilja,ili pak svežim koprivama

može se pokriti I zemljište između gajenih biljaka,jer veoma povoljno deluje na korisne organizme a

istovremeno vrši I mineralizaciju zemljišta.

U biljnim ostacima ne sme da bude prisutno seme koprive jer može se desiti prilikom pokrivanja

zemljišta da se istovremeno poseje I kopriva.

Osim koprive značajna biljka je I rastavić koji je bogat silicijumovom kiselinom I koristi se u borbi

protiv rđe lista,pepelnice,grinja I crvenog pauka.Zatim Pelin koji se koristi protiv lisnih vaši,rđe na

ribizlama,grinje na kupinama,protiv gusenica I mrava.Biljka Vratić koja se koristi za suzbijanje lisnih

vaši,ose,mrava,smotavca,pepelnice I gljivičnih oboljenja( 150 grama biljke se prelije sa 5 litara

ključale vode,kada se ohladi,procedi se I vrši se prskanje).Zatim crni luk koji je veoma dobar u

proizvodnji povrća,I koristi se protiv plamenjače (500 grama spoljnih ljusaka se potopi u 10 litara

vode I stoji desetak dana.Kada tečnost prestane da peni ,razredi se u odnosu 1 : 10,I

Snežana Janjić,dipl.ing.

Sorte domaće šljive za proizvodne zasade

Čačanska lepotica

Stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Srednje je

bujna. Kruna piramidalna i rastresita. Dosta otporna prema prouzrokovačima rđe i

plamenjače. Cveta srednje rano. Delimično je samooplodna. Rađa dobro i redovno. Plod je

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 12

krupan oko 42g, jajast, tamnoplave boje. Dobro podnosi prevoz. Jedna je od najboljih stonih

sorti šljive u svojoj dobi sazrevanja.

Stenli

Stvoren u SAD. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Srednje je bujan.

Kruna širokopiramidalna. Postiže dobre rezultate na strukturnim, plodnim, blago kiselim i

umereno vlažnim zemljištima. Tolerantna je prema prouzrokovaču šarke šljive. Osetljiva je

prema poznim prolećnim mrazevima i zahlađenjima u vreme cvetanja i oplođenja. Delimično

je samooplodan do samooplodan. Postiže veće prinose kad se pčelinja društva unesu u zasade

u cvetu. Rano počinje da rađa. Kad se redovno obnavlja rodno drvo rađa veoma dobro i

redovno. Plod krupan 36g, ovalnoizdužen, tamnoplav. Plod se koristi za potrošnju u svežem

stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade.

Valjevka

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra.

Srednje je bujna. Kruna je piramidalna. Cveta srednje pozno. Samooplodna je. List je osetljiv

prema prouzrokovaču šarke šljive, a plod je dosta tolerantan. Dobro rađa. Plod je srednje

krupan, ovalan. Vrlo je pogodna za sušenje i druge vidove prerade, a koristi se i za stonu

upotrebu.

Čačanska rodna

Stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva u trećoj dekati avgusta. Srednje je bujna.

Kruna je piramidalna. Potrebna je redovna obnova rodnog drveta. Cveta srednje rano. Izrazito

je samooplodna sorta. Rano prorodi. Redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan 28g, jajast,

tamnoplav. Koristi se kao stona šljiva i za raznovrsnu preradu, naročito sušenje i rakiju.

Ana Đoković, dipl.ing.

Stanje useva

Tokom ovog(9)meseca počelo je se sa vađenjem krompira.Gde nije primenjena puna

agrotehnika primetno je trulenje krtola na njivama a što će se reflektovati u magacinima.U

toku je skidanje silažnog kukuruza.Prinos silažnog kukuruza je izuzetno dobar,i kreće se

oko 40 t/ha.Prinos krompira se kreće oko 30 t/ha.

Ljubodrag Pantelić,dipl.ing.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 13

Azijska voćna mušica– nova pretnja u proizvodnji jagodastog voća

U zasadima kupine na području RC Užice, pregledom je utvrđeno prisustvo azijske voćne

mušice (Drosophila suzukii). Odrasle jedinke su veličine oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim

pegama na prednjim krilima i dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju

karakterističnu testerastu legalicu kojom zasecaju pokožicu ploda u koji polažu jaja. Jedna

ženka u toku svog životnog veka položi i do 600 jaja (u proseku oko 400).

Jaja voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm, dok su

lutke veličine do 3mm i braon boje.

Početkom septembra je prekinut otkup kupine, pa time i berba. Plodovi koji prezrevaju i

opadaju su stvorili optimalan ambijent za uvećanje brojnosti ove štetočine koja je ranije već

registrovana u znatno manjem broju. Štete mogu biti i do 100%, a manifestuju se na taj način

što ženke polažu jaja, pri čemu testerastom legalicom oštećuju plodove. Iz položenih jaja

larve se pile za veoma kratko vreme, zavisno od temperature u proseku od 7 do 10 dana, a u

jednom plodu može biti veći broj larvi. Napadnuti plodovi usled ishrane larvi ubrzano

propadaju i podložni su truljenju.

Imago na plodu kupine Odrasle jedinke azijske mušice na prezrelom plodu maline sorte Polka

Na području Zlatiborskog okruga u zasadima sitnog i jagodastog voća je većinom berba

završena. Zrenje i berba plodova je u toku u zasadima kupine i maline sorte Polka, pa se u

takvim zasadima i mogu očekivati štete. U cilju kontrole populacije ovog štetnog organizma

preporučuje se redovna berba i uklanjanje trulih plodova iz zasada. U zasadima kupine gde je

berba prekinuta preporučuje se uklanjanje starih rodnih izdanaka koji na sebi imaju zrele i

poluzrele plodove i njihovo spaljivanje. U zasadu rasporediti što veći broj posuda za

masovno izlovljavanje štetočine. Posude se mogu praviti od plastičnih flaša- pet ambalaže u

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 14

koju se sipa crno vino, jabukovo sirće i nekoliko kapi deterdženta za sudove. U cilju

uklanjanja domaćina na kojima se muva održava korisna mera je suzbijanje divlje kupine i

zove koji se nalaze u blizini zasada.

Mere kontrole

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja

insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za

prezimljavanje

2. U našem monitoringu koristili smo klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim

vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta

3. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa

njive

4. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog

organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja

odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata. Uklanjanje i spaljivanje plodova je

obavezna mera. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa

larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

5. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste

koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

6. Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju odraslih insekata, ali ne i jaja i

larvi koji su zaštićeni u plodu. Ova mera ima ograničeno dejstvo ali u našoj zemlji i ne

postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii

Milenko Gavrilović,dipl.ing.

AGRO PONUDA BERZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA SRBIJE

Izveštaj PSSS Užica za III kvartal - agro ponude.U toku III kvartala objavljeno je 64

agroponude na sajt www.agroponuda.com, od čega je realizovanao 15 agroponuda.

Poštovani poljoprivredni proizvođači posetite stranicu http://www.agroponuda.com/ ili

nam se obratite ako želite nešto da oglasite da prodajete ili kupujete.

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 15

Dominantne mesečne cene preuzete iz biltena STIPS-a

Cene žive stoke u Srbiji 12-18.09.2016. god.

Cene žive stoke na stočnim pijacama Klanične cene žive stoke

Životinje težina rasa Dominantna

cena

Životinje težina rasa Dominantna cena

Dviske Sve

težine

Sve

rase

150-200 Bikovi Preko

500kg

HF 215

Jagnjad Sve

težine

Sve

rase

230-300 Bikovi Preko

500kg

SM 230-240

Jarad Sve

težine

Sve

rase

150-220 Jagnjad Sve

težine

Sve

rase

250-280

Junad preko

480kg

SM 220-240 Junad Do

300kg

Sve

rase

Junad 350-

480kg

Sve

rase

230 Junad 350-

480kg

Sve

rase

230-240

Bikovi Preko

500kg

SM 220 Junad Preko

480

Sve

rase

210-240

Krave za

klanje

Sve

težine

SM 130-150 Krave za

klanje

Sve

težine

SM 120-170

Krmače

za klanje

Preko

130kg

100-130 Krmače

za klanje

Sve

rase

90-110

Ovce Sve

težine

Sver

rase

120-160 Ovce Sve

težine

Sver

rase

120-160

Prasad 16-

25kg

Sve

rase

160-230 Prasad 16-

25kg

Sve

rase

150-200

Prasad Do

15kg

Sve

rase

170-230 Prasad Do

15kg

Sve

rase

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 16

Tovljenici 80-

120kg

Sve

rase

140-170 Tovljenici 80-

120kg

Sve

rase

150-192

Tovljenici Preko

120kg

Sve

rase

120-160 Tovljenici Preko

120kg

Sve

rase

120-170

Telad 80-

160

SM 360-370 Telad 80-

160

SM 340-440

Koze Sve

težine

Sve

rase

125-150 dviske kg Sve 160-180

Cene žitarica i stočne hrane na produktnoj berzi 12-16.09.2016.god.

Kukuruz pšenica Soja Suncokretova sačma 33%

17.27-19.25

din/kg

din/kg 42.46din/kg 40.70Din/kg

Cene povrća u Srbiji kvantaške pijace zaključno sa 12-18.09.2016.god.

Vrsta

Dominantna cena

Jedinica mere din/kg

Vrsta

Dominantna cena

Jedinica mere din/kg

Boranija 100

Brokoli 80-120 Luk beli 350-370

Kupus 20-25 Lubenice 15

Karfiol 30-50 Luk crni 25-30

Krastavac 35-60 Paprika babura 60

Krompir 25-30 Paprika ostala 40-55

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 17

Patlidžan 30 Paradaiz 35-60

Pasulj beli 200 Tikvice 30-35

Praziluk Zelena salata

(komad)

30

Spanać 150 Šargarepa 35-85

Cene voća u Srbiji sa kvantaške pijace 12-18.09.2016.god.

Vrsta Jedinica mere din/kg Vrsta Jedinica mere din/kg

Jabuka -Ajdared 35-50 Kupina

Jabuka Delišes 40-50 Nektarina 80-100

Jabuka –G.Smith 40 Orah 600

Kruška 70-80 Grožđe crno 70-75

Breskva 80-100 Grožđe belo 70-75

Malina 450 Šljiva 30-60

BILTEN 2016.

PSSS Užice Page 18

Izdavač:

„POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA UŽICE“ DOO Užice

Tiraž:

300 primeraka