41

ZA[TO JE U CRKVI TAKO MNOGO ZLIH QUDI?

(Na pismo i pitawe studenta Grigorija, koji je naveo kako se neprijateqski prema wemu ophodio ~ovek u crkvi, opomiwu}i ga na kom mestu sme ili ne sme da stoji, {ta ne sme da radi, gde je pogre{io, odgovorio je o. Aleksej Uminski, nastojateq crkve Svete Trojice u Hohlama, Moskva) Na `alost, me|u nama je mnogo r|avo vaspitanih qudi, i mi smo svi zabrinuti {to u hramovima ima “dedica” i “tetkica” (vladika suro{ki An-tonije ih je nazivao “pravoslavnim ve{ticama”), koji qutito izgone iz hrama qude koji su prvi put tu u{li. No, kao sve{tenik ja ta~no znam da ni jednog ~oveka koji stvarno te`i Bogu “dedice” nisu uspele da zastra{e. Da, oni su naru{ili poredak ili naterali na pla~, u~inili ~oveku `ivot, u tom momen-tu, gorkim i nepodno{qivim. No, Gospod je te qude ute{io - On im je Sebe otkrio. A, “dedica” ima svuda, i uvek }e ih biti. Koga je Hristos izgonio iz hrama bi~em? Trgovce. No, podsetimo se: {ta je bio Solomonov hram pre 2000 godina? To je bilo jedino mesto na zemqi gde su se qudi molili istini-tome Bogu. Nije bilo drugog sve{tenog mesta - zemqa se osve{tavala hramom u Jerusalimu. I, iz tog najve}eg mesta Hristos je isterao qude bi~em... Zato se ne treba ~uditi {to takvih qudi ima u savremenom hramu. Iako ih Hris-tos goni, oni se vra}aju, ZATO [TO JE TO MESTO WIHOVE TRGOVINE. Za{to se onda ~uditi i okrivqavati Pravoslavqe, kada je to uobi~ajena stvar - takvih qudi ima svuda. I u sinagogi, i u budisti~kom hramu, i u In-stitutu kulture... Uzgred, mo`da ste vi dospeli me|u staroobredce: `estoki zahtev “da se udaqite iz ̀ enske polovine hrama” svojstven je, pre svega, wima, tj. kod staroobredaca je strog odnos prema mestu, gde ~ovek stoji u hramu. U svakom molitvenom domu postoje takva mesta, koja }e biti uvek zabrawena za neposve}enog ~oveka i wemu }e uvek biti prigovarano uko-liko u|e ili se na|e u wima. Zato, do{av{i u sinagogu ili xamiju, mogu}e je dobiti ni{ta mawe “puwewe” negativnim emocijama, ako zaborave da izuju cipele pred ulazom u xamiju ili ne pokriju glavu u sinagogi. Mo`da }e se na to ukazati ne{to mek{e, a mo`da i obratno. Svi su qudi razli~iti. I u metrou, i u autobusu, mogu vas izgrditi - mawe ili vi{e strogo - u zavisnosti od toga kome si stao na nogu. No, stvar je u tome da je hram Bo`iji otvoren za sve: za wega se ne kupuju ulaznice... Do|e ~ovek u hram - slava Bogu! A, ho}e

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 26. NOVEMBAR 2017, GODINA 19, BR. 11

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

42

li se on odmah preobraziti? I, od razbojnika posta-ti svetim? Od carinika - jevan|elist? Od bludnice - Marija Egip}anka? Od pijanice - knez Vladi-mir? Od ~udnog studenta, koji prislu`uje sve}u pred ispit (i mo`da zasmeta drugima u molitvi), sve{tenik Boga @ivoga? No, mo`e postati i Juda, izdajnik, ruga~ Hristov. O svemu ovome govori is-torija Crkve. Crkva nije postala druga~ija - ona je

ista kao i pre 2000 godina, savr{eno odgovara svom vremenu. Va{i prijateqi, koji dolaze u crkvu, poku{ali su da vam objasne {ta vam se, u stvari, dogodilo: predlo`ili su vam da vi{e gledate na sebe nego na druge. Ako te je neko izgrdio, oprosti mu. Preispitaj sebe: u ~emu si ti dobar? Mo`da ste i stvarno ne{to u~inili. Ali, verovatno je reak-cija bila preo{tra - eto, na{ao se tu ba{ takav “dedica”. A, mo`da je Gos-pod hteo da vi kona~no proverite svoje Pravoslavqe: u ~emu se ono sastoji kod vas? Eto, naqutili ste se prvi put u hramu na ~oveka, kao na svog nepri-jateqa, koji je postupio prema vama nepravedno. No, o~ito je da vam se to ne de{ava uvek kada do|ete u hram da prislu`ite sve}u. Ako bi vas svaki put isterivali, moglo bi se re}i da je to nekakva ~udna crkva i da tamo nisu svi normalni. A, ako se ovo desilo jednom, zakqu~ci mogu biti razni. ... Ako vi, kao {to pi{ete, dolazite Bogu u pravoslavni hram, mo`ete se prisetiti da - ko te`i Bogu treba da se trudi da pra{ta uvrede, moli se za neprijateqe, bude bla`en, po re~i Hristovoj, kada vas nepravedno vre|aju, poni`avaju... U kwizi Svetog Pajsija Svetogorca ima pri~a o qudima kojima se ni{ta ne dopada u Crkvi. Ako pitate muvu: gde je ovde cve}e, ona }e re}i: “Cve}e nisam videla, a evo |ubreta i ne~istote, mogu re}i gde ih ima mnogo”. Ako se upita p~ela gde je ne~istota, ona }e se za~uditi: “Kakva ne~istota? Ja sam videla samo cve}e...” Tako i ~ovek koji ho}e da vidi samo blato, na}i }e ga svuda. Ako mi u hram ne idemo Bogu, ve} da bismo ne{to od Wega dobili, to mi “ne{to” i dobijamo. ...Qudi u takvim slu~ajevima ne dobijaju ono {to su “naru~ili”, ve} ono {to Bog ho}e da im da. I ponekad, On im daje “po mozgu”: ~ovek ide da upali sve}u, a Gospod ho}e da mu ka`e ne{to va`no. I, On go-vori, a ovaj Ga ne slu{a. Zna~i, treba nekako o`iveti, prenuti ~oveka... I tada, dolazi “dedica” sa bradom i zapo~iwe svoje prigovore. Drugari tako|e pozivaju da se na sebe pogleda (o sebi kriti~ki promi{qa). Ali, to je tako te{ko - lak{e je re}i da su svi unaokolo r|avi, nepravilno vaspitani, agresivni, u ~udnim maramama... U mladosti, kad sam dolazio u Pskov-sko-pe~erski manastir, kakve sve qude nisam tamo sretao! ... Hor se skoro i ne ~uje jer gomi-la naroda zaglu{uje pojce. Svi se guraju na ispovest. ̂ ini se: do{ao si da se ozari{ blagim i svetlim likom Hristovim - a tu sre}e{ nekakvu “wu{ku”, i od we jo{ za-udara. ... No, ja se se}am sre}nijih trenutaka u `ivotu od tih! Takvo ~udesno

To {to mi ~inimo za Crkvu je 1%, ostalo je

od Duha Svetoga.Patrijarh srpski Pavle

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

44

U NEDEQI 25. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 26.(13) Sveti Jovan Zlatousti27.(14) Sveti apostol Filip (Bo`i}ne poklade)28.(15) Sveti mu~enici Gurije, Samon i Aviv (Po~etak posta)29.(16) Sveti apostol i jevan|elist Matej30.(17) Sv.Grigorije ^udotvorac; Sv.Maksim Carigradski; Sv. Sevastijan Xeksonski01.(18) Sveti mu~enik Platon; Sveti mu~enici Roman i Varul Otrok02.(19) Sv.pror.Avdija; Sv.mu~.Varlaam; Prep.Joasaf; Sv.Porfirije Kavsokalivit

U utorak, 28. novembra, po~iwe Bo`i}ni post. Poku{ajmo, svako u svojoj svakodnevici, srcu, mislima, re~ima i delima, da drugima ne zaklawamo Hrista. Neka to budu na{i neprekidni podvizi i tiha borba sa svojim

slabostima, dok ne uzrastemo, uz Bo`iju pomo}, do takve mere qubavi da po~nemo qudima oko sebe i da svedo~imo Hrista, da budemo mala, postojana

kandila qubavi u ovome svetu. Draga bra}o i sestre, kada god osetite da vam je potrebno da ~istite pra{inu i talog sa svoje du{e i `ivota, mo`ete

slobodno do}i na ispovest, tokom i posle jutarwe i ve~erwe slu`be ili bdenija, ili po dogovoru sa svojim parohom, duhovnikom ili ispovednikom. Neka nam Gospod svima blagoslovi ulazak u Bo`i}ni post, u osmi{qenije,

svesnije i iskrenije putovawe kroz wega, kako bismo do~ekali radost Ro`destva Hristovog u puno}i svoje qubavi i zajednice sa bli`wima.

U subotu, 2. decembra, na praznik velikog molitvenika i isceliteqa, Svetog starca Porfirija, zaupokojena Liturgija slu`i}e se u 7:30.

QUDI GOVORE O... OSU\IVAWU I RASU\IVAWU

Osu|uju}i drugoga, uzdi`e{ sebe, i Bog te se gnu{a. ... Ne hvali se zato samim sobom. Ti si video ~oveka kada je sagre{io. A, jesi li ga video kada se pokajao? Kao {to konac treba da pro|e kroz iglene u{i, tako i ~oveka uvek sna|e ba{ ono {to je osudio. ... Zato pamtite dobro: nije va{ posao da se bavite onim {to drugi qudi rade. Vi samo gledajte svoje grehove. ... Kada vidi{ gre{nika - ne osu|uj ga ako `eli{ da sa~uva{ qubav u sebi. Sv. Gavrilo Gruzijski

Marqiv duhovni podvig je jedna stvar, a bolesna sitni~avost je ne{to sasvim drugo. Sveti starac Pajsije Svetogorac

Rasu|ivawe se dobija stepenom na{eg smirewa. Prof. dr Bogdan Lubardi}

43

stawe zajednice sa Hristom, susreta sa @ivim Bogom - usred najneo~ekivanijeg okru`ewa! I tada je tu bilo mnogo takvih “dedica” sa bradom... Se}am se shimnika koji su i{li sa ku-tijama za priloge, bili su srditi - srditi, vikali su u`asno na sve. Me|utim, sve ovo nije smetalo blagodati. Tako se i de{ava: do|e li ~ovek u crkvu da tra`i svoje, qudsko - svoje qudsko }e i na}i, a do|e li da tra`i Bo`ije - dobi}e Bo`ije.

BRAK I PORODICA: DVE PRI^E IZ @IVOTA

Jednom je otac Svetog Siluana zamolio svog sina da pripremi jelo za wega i radnike. Bio je petak. Mladi} je zaboravio na to, pripremio jelo sa me-som i odneo ga ocu. Otac Svetog Siluana nikada nije naru{io post petkom, me|utim, videv{i koliko se raduje sin {to je sve sam pripremio, zamislio se, govore}i u sebi: “[ta sada da radim? Da li da mu ka`em da to ne}u jesti, da li da mu ka`em...?” Ni{ta nije rekao, zahvalio je sinu i seo da jede, ali se u sebi pomolio da sin nekada shvati svoju gre{ku. Pro{lo je vreme i Sveti Si-luan je shvatio ovo. Me|utim, wegov otac se uzdr`ao i ni{ta mu nije rekao. Napravio se da ni{ta ne shvata i ne prime}uje, dok se mi uvek trudimo da se poka`emo pametnima i govorimo: “Otkrio sam ga! Sve znam o wemu!” Jednom prilikom mi je jedna `ena rekla: “Uhvatila sam svog sina. Zar sam ja glupa, o~e? Odmah sam shvatila o ~emu se radi. Uzela sam wegove stvari, pomirisala... Sve se ose}alo na cigarete. Tada sam mu rekla: - [ta radi{ ti? Misli{ da ni{ta ne vidim? - jer sam shvatila da pu{i! Ne mo`e da se sakrije od mene!” Odgovorio sam joj: “Bravo za tebe, ba{ si pametna! A, {ta se desilo onda?” “Naravno, napravila sam skandal!” Od tada sin `va}e `vake pre nego {to se vrati ku}i, prska svoju ode}u parfemom, krije se i zbog toga se ose}a veoma dobro. Wegova majka vi{e ni{ta ne ose}a. Ja joj ka`em: “I, {ta misli{ da si uspela?” Zar je to uspeh? Ti se ponosi{ time {to si tako domi{qata, a ne shvata{ da prava mudrost nije u tome da sve shvata{, ve} u ume}u da sa~eka{ malo. Sa~eka{ da pro|e vreme. Misli{ da Bog ne vidi to? Vidi. Ali, da li se On odmah me{a u na{ `ivot i ka`wava? Ne. I ti sa~ekaj, ostavi ga, on }e se izmeniti i shvatiti, kao {to je shvatio i Sveti Siluan. Oti{ao je do oca i pitao ga: “...Za{to mi ni{ta nisi rekao? Nisi me opomenuo, izgrdio, nisi me naterao da se ose}am lo{e”. I, Sveti Siluan je shvatio. Na taj na~in se mewa ~ovek. Arhimandrit Andrej (Konanos)

Crkvi su svi potrebni. Svako prinosi svoju slu`bu: i oni koji su blage i oni koji su preke naravi. ^ovekovom telu potrebna je i slatka i kisela

hrana, ~ak i gorki masla~ak, jer sve ima svoje osobene sastojke i vitamine. Isto tako, i Telu Crkve potrebni su svi. Jedan ~ovek dopuwava narav

drugoga. Svi smo du`ni da nosimo ne samo duhovnu narav svoga bli`weg, ve} i slabosti koje on kao ~ovek ima. Sveti Pajsije Svetogorac