Promocija regionalnog socijalnog razvoja kroz umrežavanje relevantnih aktera iz javnog i volonterskog sektora, kako bi se podstakle inovacije u pružanju socijalno-zdravstvenih usluga za starije

Bilten br. 1

U današnje vreme, vlade zemalja i civilno društvo tragaju za novim politikama i zajedničkim odgovorima, kako bi se suočili sa jednom od najtemeljitijih društvenih promena: starenjem stanovništva. Iako je starosna struktura u zemljama Evropske unije, zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima različita, ovaj pomak značajno utiče na društvene i ekonomske sfere svakog regiona u jadranskom području. Kontinuirani porast očekivanog životnog veka, kao jedno od najvećih dostignuća iz prošlosti, istovremeno donosi teret za ekonominu, društvo i održivost javnih finansija. Starenje stanovništva ugrožava institucionalne kapacitete javnih, privatnih profitnih i neprofitnih institucija i organizacija u jadranskom području. Prepoznavši ove zajedničke izazove, kroz saradnju 13 partnera iz 6 zemalja uključenih u IPA programsko područje, projekat NET-Age ima za cilj da ojača razvojne kapacitete jadranskih regiona i demografske procese usmerene na inovativne socijalne i zdravstvene usluge kojima se podržava aktivno starenje i nezavistan život starijih.

NET-Age ima za ciljeve da poboljša koordinaciju između javnih i privatnih aktera, kako bi se prevazišle prepreke na polju pružanja podrške starijima i kako bi se podstakla partnerstva na lokalnom i nivou jadranskog područja za

pružanje inovativnih socijalno-zdravstvenih usluga za starije osobe koje garantuju aktivan, zdrav i nezavistan život; da poveća održivost socijalno-zdravstvenih sistema održavajući ravnotežu između kvaliteta usluga, razumnog nivoa troškova i jednakog pristupa; da podstakne otvoreni metod koordinacije (OMK) kao novi pristup u definisanju i programiranju socijalno-zdravstvenih politika; da poveća i unapredi razvoj kapaciteta, kompetencija i veština javnih ustanova i osoblja organizacija civilnog društva; i konačno da poveća nivo svesti i informisanosti o uslugama i politikama koje se tiču starijih, uloge volontiranja na svakoj teritoriji i prekogranično.

Na ovaj način, NET-Age aktivno doprinosi jačanju demokratskih procesa i izgradnji institucionalnih kapaciteta. U isto vreme, projektne aktivnosti smanjuju teritorijalne nejednakosti između zemalja, promovišući jadranske prekogranične mreže kao stabilan okvir za saradnju, razmenu informacija i prenos kompetencija, jačajući proces formiranja jadransko-jonskog makroregiona.

Ukupan budžet NET-Age projekta je 1.880.437, 49 evra i biće realizovan do maja 2015. godine.

Razlozi za projekat – starenje stanovništva

Aktivnosti NET-Age projekta čine osnovu Jadranske CBC mreže, u kojoj javni i neprofitni akteri iz svakog regiona rade u bliskoj saradnji, kako bi pružili inovativne socijalno-zdravstvene usluge starijim osobama. Oni redovno razmenjuju iskustva i znanje, kontinuirano povećavajući kompetencije i veštine, a u dugoročnom smislu smanjuju teritorijalne nejednakosti u jadranskom području. Krenuvši od toga da postoji nedovoljna saradnja između javnih i privatnih aktera, NET-Age prevazilazi prepreke kako bi integrisao politike u multidisciplinarni pristup oko osnovnih aktivnosti umrežavanja sadržanih u ZAJEDNIČKOM AKCIONOM PLANU (ZAP). Ovaj plan sadrži glavne aktivnosti koje će se realizovati na prekograničnom nivou: specifične trening module za neprofitna (volonterska) udruženja i za donosioce odluka, da bi se podržala institucionalna

konsolidacija i proces izgradnje kapaciteta. Program mobilnosti takođe je deo ZAP-a koji će omogućiti učesnicima iz 6 zemalja da direktno saznaju o različitim socijalnim politikama na polju uključivanja volontera u pružanje zdravstvenih i usluga kućne nege za starije. Biće podstaknuta razmena njihovog iskustva i prenos kompetencija. Tokom NET-Age projekta, korisnici iz svakog regiona će na lokalnom nivou sprovesti seriju aktivnosti, koristeći pristup ‘‘od baze prema vrhu’’, kako bi se podstakla debata o socijalnim temama, analizirao okvir postojećih socijalno-zdravstvenih politika, i sprovela PILOT AKTIVNOST da se isproba zajedničko planiranje i pružanje socijalno-zdravstvenih usluga starijima.

Aktivnosti NET–Age projekta

Nosilac projekta je uprava Regiona Marche - Jedinica za implementaciju socijalnog planiranja - Odeljenje za socijalnu politiku, iz Italije. Podršku u upravljanju projektom i koordinaciji pruža im SVIM, regionalna razvojna agencija koja ima ulogu tehničkog sekretarijata, i koja blisko sarađuje sa Regionom Marche u projektnom menadžmentu i koordinaciji, kao i pružanju podrške konzorcijumu u svakodnevnoj realizaciji projekta.

Partneri na projektu su: iz Italije - Volontersko udruženje Regije Marche (AVM) i Regija Emilia Romagna - Odeljenje za promociju socijalnih politika i integraciju imigranata, volonterski rad, udruženja i treći sektor; iz Hrvatske - Grad Split i Udruga MI; iz

Albanije - Regionalno veće Lezha i Caritas Albanije; iz Crne Gore - Institut za javno zdravlje i Asocijacija za demokratski prosperitet (Zid); iz Srbije - Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu i Novosadski humanitarni centar (NSHC); iz Slovenije - Opština Kanal ob Soci i Regionalna federacija penzionerskih udruženja Severne Primorske (RFPA).

Saradnička organizacija na projektu je CEV - Evropski volonterski centar, sa sedištem u Briselu, koji čini mreža od preko 80 nacionalnih, regionalnih i lokalnih volonterskih centara i agencija za volontersku podršku iz cele Evrope.

Partneri na projektu

Prvi sastanak učesnika NET-Age projekta održan je u Splitu, Hrvatska, 21-22. marta 2013. godine u prostorijama Hrvatske privredne komore. Organizator sastanka bio je Grad Split uz podršku Udruge MI iz Splita. Sastanak je bio prilika za projektne partnere da se prvi put sastanu i razmotre zajedničke metode mapiranja glavnih politika i socijalno-zdravstvenih usluga na polju pomoći u kući starijim osobama; da analiziraju radne pakete, aktivnosti i očekivane rezultate; radni plan; plan komunikacije i distribucije informacija; predstojeće izazove i plan za naredne aktivnosti; projektni menadžment. Tokom dvodnevnog sastanka, partneri su takođe imali priliku da organizovano obiđu centar Splita i da prisustvuju neformalnoj večeri u tradicionalnoj dalmatinskoj taverni, sa kulturnim programom.

Naredni sastanak planiran je da se održi u mestu Lezhe u Albaniji, jula 2013.

Tokom dvodnevnog sastanka, organizovana je konferencija za medije kao prilika da se predstave projektne aktivnosti i očekivani rezultati, naročito oni vezani za aktere u dalmatinskom regionu.

Predstavnik nosioca projekta iz Italije, g. Giovanni Santarelli, izneo je opšte informacije o projektu. Predstavnici projektnih partnera, Andrej Mardešić iz Grada Splita, i Nives Ivelja iz Udruge MI, najavili su mogućnosti za pružaoce socijalnih i zdravstvenih usluga starijim i osobama sa invaliditetom, da učestvuju u

strateškom planiranju u okviru projekta; da budu deo programa mobilnosti i razmene znanja i iskustva u području socijalno-zdravstvenih usluga za starije sa drugim zemljama jadranske regije. Konferencija za medije je doprinela jednom od ciljeva projekta: da se poveća nivo svesti i informisanosti o uslugama i politikama koje su namenjene starijim osobama, te o ulozi volonterskog rada i postojećih lokalnih partnerstava između javnog, neprofitnog i profitnog sektora.

Prvi interni sastanak

Konferencija za medije

U Hrvatskoj, kao i u drugim zemljama regiona, prisutni su trendovi smanjenja i starenja stanovništva. Udeo populacije starije od 65 godina bio je 17,7% u 2011. godini, što je za 2% više nego pre deset godina. Stanje stanovništva karakterišu ruralni delovi zemlje skoro bez ljudi, sa najvišom stopom starijih - naročito planinska područja i ostrva.

Najvažniji dokumenti i politike o starijim i osobama sa invaliditetom su usmereni na dalju decentralizaciju i delegiranje vlasti na lokalne i teritorijalne (regionalne) vlasti, redefinisanje državnih davanja i unapređenje položaja ugoženih grupa. Proces reorganizacije centara za socijalni rad, razvoj mreža pružalaca socijalnih usluga i napori da se smanje regionalne razlike u pristupu uslugama su započeti, ali još uvek nisu završeni i rezultati još uvek nisu dovoljni.

Decentralizacija je do sada, u većini slučajeva, bila neuspešna, jer ona ne zavisi samo od odluka i volje sistema socijalne zaštite. Proces socijalnog planiranja trebalo bi da uključi i lokalne vlasti i organizacije civilnog društva. Stavljanjem većeg naglaska na razvoj vaninstitucionalnih usluga i novih oblika smeštaja u oblastima gde su ove vrste usluga nerazvijene, mogla bi se razviti uravnoteženija regionalna mreža usluga i zaustaviti trend institucionalizacije u oblastima sa najvećim brojem starijih osoba. Sa druge strane, populacija koja stari ukazuje na potrebu da se ponovo razmotri sistem podrške za osobe starije od 65 godina. Sistem bi trebalo da odgovori na potrebe starijih pod istim uslovima, da bude dostupan, da sadrži različite usluge, da socijalno-zdravstvene usluge organizuje u skladu sa mogućnostima u okviru postojećih socijalnih i finansijskih resursa. Stvaranje takvog modela je teško, zbog značajnih promena u društvenim okolostima uslovljenih krizom: većom stopom nezaposlenosti i smanjenjem mogućnosti podrške porodice za starije članove. Ove okolnosti nas teraju da nađemo nove oblike socijalno-zdravstvene brige za starije, koji

istovremeno moraju da odgovore i na zahteve današnje populacije koja stari.

Većina starijih osoba dobija različite besplatne zdravstvene i socijalne usluge koje obezbeđuje država. U okviru socijalnih usluga, najtraženije su usluge smeštaja u velikim domovima za stare, koje organizuje i kofinansira država, što ih čini privlačnijim i dostupnijim za korisnike. Zbog opšteg nedostatka vaninstitucionalnih usluga u zajednici, smeštaj u privatnim subvencioniranim ustanovama se povećao tokom poslednjih deset godina. Važan korak u deinstitucionalizaciji napravila je država, kroz podršku projektnim uslugama, kojima se pokrivaju manje razvijena geografska područja i zajednice. Važni akteri su takođe organizacije civilnog društva - udruženja građana i socijalne ustanove čija je održivost vrlo nesigurna, jer zavise od kratkoročnog projektnog/programskog finansiranja. Oni su uticali na javnost kroz kampanje informisanja, mobilizacije građana i volontera, i pokazali efektivnost u pružanju celog spektra fleksibilnih, dostupnih i jeftinih usluga.

Vlada i regionalne/lokalne vlasti bi trebalo da budu svesne potencijala organizacija civilnog društva u pružanju socijalno-zdravstvenih usluga, u mobilizaciji zajednice i povećanju svesti o socijalnim pravima ciljnih grupa. Potrebno im je sistemsko podsticanje i podrška, uključujući i izgradnju kapaciteta za održiv i efektivan uticaj na jedan od najvećih društvenih izazova, brigu o starima. Potencijali međusektorske saradnje i partnerstva trebalo bi da se bolje koriste, i u strateškom razvoju, i u pružanju usluga. NET-Age projekat će biti prilika za to, kako za projektne partnere, tako i za širu zainteresovanu javnost.

Socijalna politika i socijalno-zdravstvene usluge u zemlji domaćinu, Republici Hrvatskoj