Bilten Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Broj 7 ... br07.pdf · {tine (etika, retorika, jezik struke, pravna informatika, pravno normirawe, pravna kli-nika i sli~no), kao

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

1

1

Bilten Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Broj 7, septembar / oktobar 2005.

Sve~ani po~etak nove {kolske 2005/6. godine

2

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

2

2

a Pravnom fakultetu je 3.oktobra 2005. godine sve-

~ano obeleèn po~etak nove {kol-ske godine. Amfiteatar „RadomirLuki}“, poznata „petica“ kojaprima oko 1.000 posetilaca, bio jeprepun studenata, nastavnika iuvaènih gostiju, kao i kamerabrojnih medija. Sve~anost je, kao imnogo puta ranije, muzikom ulep-{ao hor „Obili}“ AKUD „Branko

Krsmanovi}“ sa dirigentom Da-rinkom Mati}-Marovi}.

Dobrodo{licu studentima iposebno bruco{ima poèleli suZoran Stojkovi}, ministar prav-de, prof. dr Zoran Stojanovi},predsednik Saveta fakulteta, stu-dent-prodekan Tomislav Momiro-vi} i prof. dr Mirko Vasiqevi},dekan Pravnog fakulteta. Uz ko-ri{}ewe nove video opreme za

prezentaciju Dekan je saèto islikovito predstavio Fakultet,wegovu dugu tradiciju i zavidnerezultate, raznovrsne aktivnosti,zna~ajne kadrovske i obrazovnemogu}nosti, nameru da o~uva lid-ersku ulogu u srpskom pravni~komobrazovawu, zavr{avaju}i sloga-nom koji obe}ava: „Ho}emo i mo-èmo vi{e“. �

Sadràj

1 Sve~ani po~etak nove{kolske 2005/6. godine

2 Pravne studije i Bolowskiproces

2 Skup u Mariboru: Bolowskadeklaracija kao izazov

3 Sastanak evropskihpravnih fakulteta

4 Konferencija pravnihfakulteta Srbije

6 Otkrivawe bisteSlobodanu Jovanovi}u

7 III me|unarodnakonferencija ome|unarodnom privatnompravu

8 Renovirawe Fakulteta

9 Dodeqen po~asni doktoratHansu Ankumu

10 Nau~ni skupovi uinostranstvu

11 Nau~ni skupovi u zemqi

13 Studijski boravci uinostranstvu

13 Specijalisti~ke studije

14 Novi kursevi na Fakultetu

15 Projekti

16 Moot Courts

17 Letwa {kola

18 Me|unarodna saradwa

19 Nagrade i priznawa

20 35 godina kluba ForumRomanum

21 Fakultetski ìvot

23 Novosti iz biblioteke

24 Promocije kwiga

25 Studentski ìvot

28 Razno

N

Pravne studije i Bolowskiproces

SKUP U MARIBORU:

„BOLOWSKA DEKLARACIJA

KAO IZAZOV“

N a Pravnom fakultetu u Ma-riboru je povodom 45-go-

di{wice Pravnog fakulteta i 30-godi{wice osnivawa Univerzi-

teta u Mariboru, odràna od 15. do17. septembra 2005. godine kon-ferencija „Bolowska deklaracijakao izazov“. Skupu su prisustvo-vali prof. dr Dejan Popovi}, rek-tor Univerziteta u Beogradu, adelegaciju na{eg Fakulteta su ~i-nili prof. dr Mirko Vasiqevi},dekan, prof. dr Aleksandra Jova-novi}, prodekan i prof. dr Dra-gica Vujadinovi}. U radu skupa suu~estvovali i predstavnici prav-nih fakulteta iz Ni{a i NovogSada, kao i Fakulteta za poslovnopravo iz Beograda, a tako|e i pred-stavnici pravnih fakulteta izQubqane, Rijeke, Splita, Graca, iMaks Plank Instituta iz Nema~-ke.

U~esnike skupa i sve prisutnepozdravio je prof. dr [imeIvawko, dekan Pravnog fakuleta uMariboru, prof. dr Dejan Popo-vi}, rektor Univerziteta u Beo-gradu i prof. dr Mirko Vasiqe-vi}, dekan Pravnog fakulteta uBeogradu. Prof. dr Dragica Vuja-dinovi} je predstavila dosada{-we rezultate procesa reformestudija na na{em Fakultetu. Pred-stavnici svih prisutnih fakulte-ta su odràli pozdravno slovo idali prikaz ostvarenih i namera-vanih reformskih procesa. Rek-tor Univerziteta u Mariboruprof. dr Ivan Rozman je poz-

Izdava~

Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu

Za izdava~a

prof. dr Mirko Vasiqevi}

Urednik

prof. dr Sima Avramovi}

Sekretar

mr Milena Milutinovi}

Tehni~ki sekretar

Qubica Dini}-Gavrilovi}

Priprema i {tampa

Dosije

Priloge, fotografije i sugestije zaBilten Pravnog fakulteta moètedostavqati elektronskom po{tommr Mileni Milutinovi} na adresu:[email protected], ili na disketiQubici Dini}-Gavrilovi} do 1. umesecu za doga|aje iz prethodnogmeseca.

ISSN 1820-3981

dravio u~esnike skupa u wegovojfinalnoj fazi.

Uz saglasnost da Bolowska de-klaracija predstavqa stimulans zareformu, unapre|ivawe kvalitetai harmonizaciju studija, kao i zamobilnost studenata i nastavnogkadra, ukazano je i na mnoge dilemei probleme koje reformski proce-si name}u i na koje svaki odpravnih fakulteta ponaosob iunutar pojedinih dràva nastojida optimalno odgovori. Na osnovusaglasnosti da treba maksimalnodoprineti ujedna~avawu procesareformi osnovnih i posledip-lomskih studija na pravnim fa-kultetima u regionu, na krajuskupa doneta je i zajedni~ka Dekla-racija. Tekst Deklaracije je dostu-pan na sajtu na{eg Fakulteta.Tako|e je dogovoreno da }e slede}izajedni~ki skupovi biti odràniod 20. do 22. aprila 2006. g. naPravnom fakultetu u Splitu, azatim od 26. do 28. septembra 2006.g. u Beogradu.

Odràn je i preliminarni sa-stanak predstavnika pravnih fa-kulteta u Mariboru, Beogradu, Ni-{u i Novom Sadu, povodom po~et-ka rada na zajedni~kom projektuformirawa poslediplomskog pro-grama „Postgraduate Studies for Euro-

pean Integration – POGESTEI“, zakoji su dobijena sredstva iz TEM-PUS programa Evropske Komisijeza 2005. godinu. Dogovoreni suradni zadaci do prvog ofici-jelnog sastanka svih ~lanova Kon-zorcijuma, koji bi trebalo da seodrì krajem oktobra na Pravnomfakultetu Univerziteta u Beogra-du.

U Konzorcijumu se pored prav-nih fakulteta u Beogradu, NovomSadu i Ni{u iz Srbije, nalaze se islede}e institucije: Pravni fa-kultet iz Maribora, Evropski

univerzitet Viadrina, Pravnifakultet iz Frankfurta, Univer-zitet Insubria, Pravni fakultetKomo (Italija), Univerzitet uSalzburgu, Univerzitet u Trstu,Fakultet politi~kih nauka uTrstu, Institut za etni~ke, regio-nalne i sociolo{ke studije izSlovenije. U projekat }e bitiukqu~eni i Institut za etni~ke iregionalne odnose iz Slovenije,Telekom Srbija, kao i individual-ni eksperti: prof. dr Nenad Di-mitrijevi} sa CEU i prof. drRenate Kicker sa Univerziteta izGraca.

SASTANAK EVROPSKIH

PRAVNIH FAKULTETA

Od 29. septembra do 1. oktobra,na Pravnom fakultetu Univerzi-teta u Qubqani, odràn je me|una-rodni skup evropskih pravnih fa-kulteta u organizaciji agencijeEvropske Unije, pod nazivom„Towards Creating Bologna Curricula– How to Define the Core Legal Sub-jects and Reduce the Contact Hours?“Na skupu su u~estvovali predstav-nici dvanaest evropskih pravnihfakulteta, a na{ fakultet je zastu-pao prodekan za nauku, doc. drMiodrag Jovanovi}. U zavr{nojdeklaraciji, izme|u ostalog, za-kqu~eno je i slede}e:

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

3

3

3

Konferencija „Bolowska deklaracija kao izazov“ u Mariboru

Skup evropskih pravnih fakulteta u Qubqani

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

4

4

4

– da svaki fakultet, polaze}i odakademske tradicije i potenci-jala kojima raspolaè, treba dadefini{e sopstveni profil iciqeve, utvr|uju}i pri tom dali }e mu priroiteti biti lo-kalnog, regionalnog ili global-nog karaktera;

– fakultet treba da predvidi ci-qeve svakog studijskog progra-ma, u smislu znawa, ve{tina ivrednosti koji on treba da obez-bedi, ali bilo koji format stu-dijskih ciklusa da bude usvojen(3+2, 4+1 ...), to ne sme bitikqu~ni faktor za odre|ivawestrukture kurikuluma, dokle godje obezbe|ena mobilnost stude-nata;

– u izradi programa studija, fa-kulteti treba da vode ra~una daon sadrì:

a) osnovne pravne predmete kojise ti~u kqu~nih pravnih dis-ciplina,

b) humanisti~ke discipline ko-je izu~avawe prava sme{taju u{iri dru{tveni, kulturni,vremenski i prostorni ok-vir,

v) razvijawe ve{tina (jezi~kih,komunikacijskih, tehnolo{-kih, itd.) koje su neophodne zadaqe akademske i profesion-alne aktivnosti studenata,

g) interdisciplinarne pred-mete koje omogu}uju diplomi-ranim pravnicima da sara-|uju u sferi nepravni~kihdisciplina;

– diploma pravnika ne moè obez-bediti apsolutno vladawe svimoblastima prava, pa stoga u svimbazi~nim disciplinama nas-tavnici, umesto insistirawana bespotrebnim detaqima, tre-ba da osposobe studente da shva-te strukturu pravnog sistema ikoriste pravni metod u re{a-vawu problema;

– i pored nesporne odgovornostirazli~itih javnih subjekata usferi pravnog obrazovawa, pri-marna odgovornost u odre|iva-

wu i primeni prethodno nave-denih ciqeva, koji su uskla|enii sa potrebama dru{tva kaoceline, jeste na samim fakulte-tima i univerzitetima;

– univerzitetsko obrazovawe, ge-neralno, a posebno pravni~koobrazovawe, treba da omogu}eja~awe intelektualnih, moral-nih i dru{tvenih kapacitetali~nosti studenta, pa je pri-vrènost odgovaraju}im eti~-kih i moralnim stavovima ivrednostima krucijalni ele-ment u podu~avawu i izu~avawuprava.

KONFERENCIJA

PRAVNIH FAKULTETA SRBIJE

Na na{em Fakultetu je 19. oktobra2005. g. odràn sastanak Konfe-rencije pravnih fakulteta Srbije,na kojoj su se okupili dekani iprodekani svih dràvnih pravnihfakulteta u Republici. Posle duèanalize, usvojeni su slede}i zak-qu~ci.

1. Dodiplomske akademske studijeprava (bachelor) i poslediplom-ske (master) za bazi~ne pravneprofesije (pravosu|e, dràvnauprava i lokalna samouprava,advokatura i javne slu`be) moguse izvoditi iskqu~ivo na akre-

ditovanim dràvnim pravnimfakultetima, {to je u skladu sare{ewima kojima u sli~nimokolnostima pribegavaju drugezemaqe u okruèwu i tranziciji(Bugarska, Rumunija, Makedonija,Hrvatska...), kao i mnoge razvi-jene evropske zemqe (Gr~ka,Finska, Francuska, Italija,Nema~ka, Slovenija, itd.).

2. Akademskim studijama prava posistemu 4+1 godinu treba datiprednost u odnosu na sistem 3+2godine, s tim da se strukovnestudije od 3 godine, koje ne biimale direktan prohod ka aka-demskim studijama, mogu uvoditiprema opredeqewu pojedinihfakulteta i zavisno od wihovespecifi~nosti i odgovaraju}ekonkurentnosti privatnih prav-nih fakulteta.

3. Polagawe pravosudnog ispitatreba omogu}iti posebnim za-konom samo studentima akredi-tovanih dràvnih pravnih fa-kulteta koji su zavr{ili aka-demski stepen master, s tim da se

peta godina radi rastere}ewasudova izvodi na fakultetima usaradwi sa sudovima, tuìla{-tvom i dràvnom upravom (50%profesori i 50% prakti~ari),te da se nakon toga obavqa ijedna godina prakse u pravosud-

Konferencija pravnih fakulteta Srbije

nim i upravnim institucija-ma.

4. Potreba ve}e mobilnosti stude-nata i profesora ne pretpo-stavqa potpunu unifikacijuakademskih studija prava. Na-protiv, potrebno je da novi na-stavni planovi i programi uva-àvaju i potrebe koje name}u no-ve pravne discipline u skladusa razvojem prava (kompanijskopravo, berzansko pravo, pravokonkurencije, organizovanikriminal, pravo EU, pravo te-lekomunikacija, qudska prava,poresko pravo, itd.) i nove ve-{tine (etika, retorika, jezikstruke, pravna informatika,pravno normirawe, pravna kli-nika i sli~no), kao i tradicijufakulteta, kadrovski po-tencijal, interdisciplinar-nost.

5. Akademske studije prava po-trebno je diversifikovati,imaju}i u vidu specifi~nostipojedinih fakulteta i kadrov-ske potencijale, kao i potrebuuvo|ewa zajedni~kih (multidi-sciplinarnih) studija (pravno-ekonomske, pravno-politi~ke,pravno-sociolo{ke i sli~no).

6. Brojne evidentne pojave neza-

konitosti, koje ~esto imaju i

prirodu krivi~nih dela, u

osnivawu i poslovawu fakulte-

ta i univerziteta, posebno pri-

vatnih, treba otklawati ener-

gi~nom aktivno{}u resornih

ministarstava i aktivirawem

upravnog nadzora (nezakonito

osnivawe fakulteta u formi

privrednih dru{tava, a ne

ustanova, na koje se primewuju

upravni postupci zbog upravne

prirode akata koje donose we-

govi organi; upisi studenata

van upisnih rokova propisanih

zakonom; upisi studenata bez

ispisnica fakulteta na koje su

upisani; gotovinske naplate

{kolarina i druge naplate i

nepla}awe na ra~une; neovla{-

}ene odbrane magistarskih i

doktorskih disetacija, nepro-

pisni sastavi komisija za od-

branu i nepropisni postupci

odbrane bez zakonom propisane

javnosti; nepostojawe uloge

univerziteta u odobravawu dok-

torskih disertacija i neposto-

jawe uloge univerziteta u una-

pre|ewu nastavnika; nepropis-

na unapre|ewa nastavnika i

sli~no).

7. Nu`no je uvesti {to hitnijeobjektivno vrednovawe rangapravnih fakulteta i fakultet-skih diploma.

8. S obzirom da je novi Zakon ovisokom obrazovawu stupio nasnagu, a kako je ovim zakonompropisana istovetna proceduraza otvarawe odeqewa, konsulta-tivnih centara ili drugih or-ganizacionih oblika izvo|ewanastave van sedi{ta fakulteta,kao i za otvarawe fakulteta,potrebno je kroz upravni nad-zor resornog ministarstva za-

braniti rad svih takvih orga-nizacionih oblika izvo|ewauniverzitetske nastave vansedi{ta fakulteta (uz eventual-no ostavqawe prelaznog roka zaovu {kolsku godinu i uz poseb-no uvaàvawe u odre|enom pre-laznom periodu specifi~nostiUniverziteta u Pri{tini –Kosovska Mitrovica).

9. Potrebno je bez odlagawa uvestipri resornom ministarstvucentralne registre nastavnikasvih univerziteta i visokih{kola, kao i registre odbra-wenih doktorskih disertacijasa sastavom komisija za ocenu iodbranu.

10. Novi Zakon o visokom obrazo-vawu potrebno je primewivatidosledno na svim nivoima,pri ~emu posebno treba voditira~una o utvr|enoj raspodelinadle`nosti univerziteta ifakulteta.

11. Potrebno je omogu}iti vi{eformi otvorenosti i javnostirada fakulteta i visokih {ko-

la, posebno dostupnosti stati-sti~kih podataka o upisu i is-pisu studenata, strukturi stu-denata koji se ispisuju, pro-laznosti na ispitima, ispit-nim rokovima, prose~nim oce-nama, proseku zavr{etka stu-dija i sli~no.

12. Podatke o recenzentima zaosnivawe privatnih fakulte-ta, nakon datih recenzija, re-sorno ministarstvo mora u~i-niti dostupnim javnosti.

13. Svi predstavnici dràvnihpravnih fakulteta u svimorganima i telima formira-nim na osnovu novog Zakona ovisokom obrazovawu obaveznisu da {tite interese ovih fa-kulteta i da fakultete infor-mi{u o svojim aktivnostima istavovima.

14. Potrebno je standardizovatisve uxbenike, odnosno obavez-nu ispitnu gra|u, tako da uxbe-nici za predmete sa najve}imfondom ~asova treba da imajudo 550 strana, za predmete sasredwim fondom ~asova do 400strana, a za predmete sa najma-wim fondom ~asova do 250strana (font 11 i fusnotefont 9).

15. Potrebno je raditi na standar-dizaciji i ujedna~ewu ispit-nih kriterijuma, kao i insti-tucionalizovawu ve}ih ov-la{}ewa dekana u posebnoekstremnim slu~ajevima is-pitnih kriterijuma, posebnona nepravnim disciplinama,koji su direktni povod neto-lerantnog broja ispisa sa fa-kulteta (ispitne komisije,uvo|ewe novog ispitiva~a bezodluke katedre i sli~no).

16. Ne mogu se priznavati ispitisa drugih pravnih fakulteta,koji se polaù po nastavnomplanu i programu koji nijekompatibilan sa odgovara-ju}im nastavnim planom iprogramom fakulteta gde sepriznawe traì.

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

5

5

5

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

6

6

6

17. Priroda fakulteta ne moè sepromeniti prostom promenomnaziva fakulteta, bez promenenastavnog plana i programa.

18. Uputi}e se dopis odgovaraju-}im resornim ministarstvi-ma sa navo|ewem uo~enih poja-va nezakonitosti u osnivawu iradu pojedinih fakulteta,posebno privatnih, sa za-htevom za sprovo|ewem uprav-nog nadzora i obave{tewemjavnosti o otkrivenim neza-

konitostima i preduzetim me-rama.

19. Formira}e se zajedni~ka ko-misija za utvr|ivawe predlogaza vrednovawe predispitnihobaveza i bodovawe predmeta, ukoju ulaze prodekani za na-stavu, predsednici komisija zareformu i studenti prodeka-ni.

20. Predstavnici studentskih par-lamenata i drugih reprezenta-tivnih studentskih organi-

zacija i studenti prodekaniovih fakulteta treba da zauzmusvoje stavove o studijama pra-va, privatnim pravnim fakul-tetima, zapo{qavawu studena-ta sa zavr{enim privatnimpravnim fakultetima u ba-zi~nim pravnim profesijama(pravosu|e, dràvna uprava ilokalna samouprava, advokatu-ra i javne slu`be) i polagawupravosudnog ispita. �

N a ~asu Ustavnog prava 31. ok-tobra 2005. godine, u am-

fiteatru II koji nosi ime „Slo-bodan Jovanovi}“, dekan prof. drMirko Vasiqevi} otkrio je bistuprofesora Slobodana Jovanovi}a,rad akademskog slikara SvetomiraArsi}a Basare. Obra}aju}i se pri-sutnima u prepunom amfiteatrudekan je rekao: „Ho}u da verujem daje ovaj spomenik, uvod u realizaci-ju ideje o prenosu posmrtnih osta-taka na{eg pokojnog profesora,koju je inicirao kolega profesorVladeta Jankovi}. Jer, nije Slo-bodan Jovanovi} jedini od najzna-menitijih Srba koji ima ovakvu

sudbinu. Setimo se i nekih srp-skih vojvoda ili kraqa Milutina,na primer, ~ije su kosti godinamabile u Francuskoj ili su jo{ uBugarskoj“. Pre otkrivawa bistedekan je istakao da je neophodnojo{ i da se ukine politi~ka presu-da Slobodanu Jovanovi}u iz 1942.godine, kao i da trg ispred Prav-nog fakulteta ponese ime ovog ve-likana.

O ìvotu i delu SlobodanaJovanovi}a govorili su na{i pro-fesori, akademici Danilo Basta iKosta âvo{i, kao i prof. drMilo{ \or|evi}, u ime Kulturnemanifestacije Gligorije Gli{a

Elezovi}, koja 10 godina realizujeprojekat stvarawa materijalnihspomenika srpske kulture.

Akademik Danilo Basta je pod-setio prisutne da je na na{emFakultetu 1991. odràn nau~niskup „Delo Slobodana Jovanovi}au svom vremenu i danas“, kada jeizneta inicijativa o prenosuwegovih posmrtnih ostataka uSrbiju. Iako je pro{lo skoro pet-naest godina od pokretawa oveinicijative, mi jo{ ne moèmobiti mirni, jer zemni ostaciSlobodana Jovanovi}a i daqepo~ivaju u tu|ini, daleko odwegove domovine, daleko od naro-da kojem je pripadao i koji je voleouprkos wegovim velikim manama inedostacima o kojima je i sam predkraj ìvota pisao, najzad daleko iod fakulteta na kojem je, sve dopenzionisawa 1939. godine,decenijama delovao. Sre}om, po~evod dana{weg dana{weg danamoèmo biti spokojni i zadovo-qni, jer }e bista SlobodanaJovanovi}a ubudu}e – i zauvek! –krasiti ovu slu{aonicu, opomi-wu}i one koji u wu kro~e, i stu-dente i nastavnike, na veli~inu iuzornost jednog nau~nog dela bezpremca u na{im dru{tvenimnaukama, ali ni{ta mawe i natvorca toga dela, na ~oveka i pro-fesora Slobodana Jovanovi}a“.

Otkrivawe biste Slobodanu Jovanovi}u

Sve~anost u amfiteatru II povodom otkrivawa biste Slobodanu Jovanovi}u

„Otkrivamo bistu na{eg naj-ve}eg profesora u doba kada jevreme pre~istilo ko je ovaj velikipisac, pravnik i istori~ar i {tawegovo ime i delo uistinu zna~e.Wegovo ime ozna~ava slobodu i toliberalnu zamisao slobode, od kojesmo danas udaqeniji nego u vremekada je on stvarao“, rekao je aka-demik Kosta âvo{ki. On je nagla-sio i lepotu stila koji se i danasvezuje za ime Slobodana Jovano-vi}a. Iako je odli~no znao fran-cuski, sva dela je napisao na svom,srpskom jeziku. „Ali iznad svega,Slobodan Jovanovi} je velikipisac u ~ijim delima je ìva du{akoja nikada ne stari. A po{to seiskqu~ivo rukovodio unutra{-wim kwièvnim merilima, u svo-jim mislima kretao se u svetuneprestane lepote. U tom pogledumo`da je najvi{e podse}ao naEdmunda Berka, koji je sve do ~egase dovinuo postigao zahvaquju}isvojoj jasnoj misli, kwièvnomdaru i silini re~itosti“.

Slobodan Jovanovi} je 1897.godine postavqen za vanrednog, a1900. godine za redovnog profeso-ra javnog prava na Pravnom fakul-tetu u Velikoj {koli. Od marta1905. do 1940. godine, s prekidomza vreme Prvog svetskog rata, bioje profesor Pravnog fakulteta,dekan Pravnog fakulteta {kolske

1903/1905. i od 1909/1912. a rektor{kolske 1913/1914. i 1920/1921.godine. Bio je jedan od osniva~a ipredsednik Srpskog kwièvnogkluba, ~lan Srpske kraqevskeakademije nauka od 1905. g. i wenpredsednik od 1928. do 1931. g.,potpredsednik u vladi generalaSimovi}a, a u aprilu 1941. g. zajed-no sa ostalim ~lanovima vladeizbegao je u London. Bavio se teo-rijom dràve i prava, ustavnimpravom, politi~kom istorijomSrbije XIX veka, pisao eseje o

na{im i stranim li~nostima izkwièvne i kulturne istorije inegovao kwièvnu kritiku. Jedanje od pokreta~a „Srpskog kwièv-nog glasnika“, „Arhiva za pravne ipoliti~ke nauke“, a bio je i sarad-nik velikog broja na{ih najpoz-natijih ~asopisa i listova. We-gova najzna~ajnija dela su „O suve-renosti“, „Osnovi pravne teorijeo dràvi“, „Primeri politi~kesociologije“, „Vlada AleksandraObrenovi}a“ i mnoga druga. Umroje u Londonu 1958. godine. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

7

7

7

Otkrivawe biste Slobodanu Jovanovi}u

N a na{em Fakultetu odrànaje 6. oktobra tre}a Me|una-

rodna konferencija posve}ename|unarodnom privatnom pravu.Prva konferencija odràna je2003. godine u Ni{u na inicija-tivu prof. dr Mirka @ivkovi}a ibila je posve}ena dvadesetogodi{-wici Zakona o me|unarodnom pri-vatnom pravu. Nakon toga, drugakonferencija odràna je 2004. go-

dine u Mariboru, a tema je bila‘Evropski sudski prostor’. Ovogo-di{wa konferencija, u organi-zaciji Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu, imala je dve te-me: „Ha{ke konvencije“ i „Dràv-qanstvo“.

Konferenciju je u ime Beograd-skog Univerziteta otvorio rek-tor, prof. dr Dejan Popovi}, a uime na{eg Fakulteta pozdrave

u~esnicima je uputio dekan, prof.dr Mirko Vasiqevi}. Na konfe-renciji su u~e{}e uzeli doma}ipravnici sa pravnih fakulteta uBeogradu, Novom Sadu, Kragujevcui Podgorici, kao i kolege sapravnih fakulteta u Utrehtu, Za-grebu, Splitu, Mariboru, Qubqa-ni, Rijeci, Osijeku, Bawaluci,Isto~nom Sarajevu i Max-PlanckInstituta u Hamburgu. Podneto je

III me|unarodna konferencija ome|unarodnom privatnom pravu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

8

8

8

i predstavqeno sedamnaest refe-rata koji }e se uskoro na}i i uzborniku konferencije. U~esnicisu izuzetno pozitivno ocenili

kvalitet dosada{wih konferen-cija i zakqu~ili da se radi o, sadave} tradiciji, koju vaqa nastavi-ti. Organizator ~etvrte konfe-

rencije }e slede}e godine bitiPravni fakultet Sveu~ili{ta uZagrebu. �

U~esnici III me|unarodne konferencije o me|unarodnom privatnom pravu

B rojne aktivnosti na obnovi,modernizaciji i reformi

Fakulteta u 2004/2005. godini obu-hvatile su i renovirawe zgrade i

opreme. Veliki radovi su obavqe-ni u kratkom periodu tokom let-weg prekida nastave: na zgradi,koja je izgra|ena pred Drugi svet-

ski rat, zameweni su svi prozori(uz po{tovawe zahteva koji se od-nose na spomenike kulture); veli-ki amfiteatri u kojima se drè

Renovirawe fakulteta

predavawa snabdeveni su opremomza video-prezentaciju; na ulazu naFakultet su postavqena dve video

panoa i oprema za video prezen-taciju; adaptirana je studentskakompjuterska laboratorija i op-

remqena sa dvadesetak kompjutera;klub nastavnika je renoviran iukusno name{ten.

U slede}oj fazi, koja }e usledi-ti nakon radova na sistemu gre-jawa, predvi|eno je jo{ nekolikozna~ajnih poduhvata: rekonstruk-cija i adaptacija vi{e ~itaonicabiblioteke koje zauzimaju oko 600m2, adaptacija osam seminara iinstituta, instalacija nove opre-me za snimawe i prevo|ewe uKonferencijskoj sali, adaptacijadve prostorije u suterenu u foto-kopirnicu, kwiàru i prostor zareklamni materijal, a planira se inabavka i instalacija novih kom-pjuterskih programa za stru~neslu`be. Veliko spremawe, opre-mawe i ulep{avawe Fakulteta }everovatno potrajati, jer je u pi-tawu prostor od 11.000 m2, u komepri tom aktivno studira vi{e oddeset hiqada studenata. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

9

9

9

Nastavni~ki klub u novom ruhu

U Sve~anoj sali Univerziteta uBeogradu 21. oktobra 2005. g.,

na inicijativu Pravnog fakulte-ta, dodeqen je po~asni doktorat drHansu Ankumu (Johan Albert HansAnkum), profesoru Rimskog pravai Istorije holandskog prava naPravnom fakultetu u Amsterdamu,vi{egodi{wem dekanu tog Fakul-teta, prorektoru Univerziteta uAmsterdamu, ~lanu Kraqevske aka-demije nauka Holandije i nosiocuniza drugih priznawa.

Na promociji po~asnog dok-torata, predlog Pravnog fakulte-ta u Beogradu je obrazloìo dekan,prof. dr Mirko Vasiqevi}, go-vore}i o doprinosu prof. Ankumame|unarodnoj afirmaciji na{egFakulteta. Prof. dr Obrad Stano-jevi} je istakao svetske razmerekoje ima nau~ni opus laureta i na-veo brojne primere saradwe koju suna{i profesori ostvarivali saprof. Ankumom, ukqu~uju}i i we-

govo u~e{}e u odbrani doktorskedisertacije dr Milene Polojac nana{em Fakultetu, ukazav{i i nawegovu nesebi~nu pomo} u nabav-qawu literature i ostvarivawu

me|unarodne saradwe na{ih pro-fesora u vreme sankcija. RektorUniverziteta u Beogradu i na{profesor, dr Dejan Popovi}, je usvom obra}awu, pored zvani~nog

Dodeqen po~asni doktorat Hansu Ankumu

Dodela po~asnog doktorata prof. Hansu Ankumu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

10

10

10

uneo i li~ni ton, ukazav{i nabrojne veze koje decenijama povezu-ju prof. Ankuma sa Pravnimfakultetom u Beogradu, a posebnosa klubom Forum Romanum, koji jesa sli~nim profilom osnovaoprof. Ankum na svom Fakultetu uAmsterdamu. On je predstavqaoinspiraciju za istoimeni Klubqubiteqa rimskog prava i pravneistorije na na{em Fakultetu, kojiove godine slavi 35 godina svog

postojawa. Dodelu po~asnog dok-torata je uveli~alo prisustvo sto-tinak na{ih studenata koji suSve~anu salu ispunili do posled-weg mesta, {to se, prema izjaviosobqa Rektorata, do sada nikadanije desilo u takvim prilikama.

Nau~ni opus Hansa Ankuma jeimpresivan i obuhvata osam mono-grafija, osam zbirki ~lanaka i 170~lanaka. O me|unarodnom ugleduprof. Ankuma govori okolnost da

je on nosilac jo{ tri titulepo~asnog doktora, sa Univerzitetau Eks-an-Provansu (1986), Slobod-nog univerziteta u Briselu (1987)i Univerziteta u Bohumu (1995).Od 1986. ~lan je Kraqevske akade-mije nauka Holandije, a dobitnikje i odlikovawa holandske vladeRiter reda holandskih lavova.^lan parlamenta Ju`ne Holandijeje bio u periodu od 1970. do 1974.godine. �

S alt Lake City (Utah, USA) i Brig-ham Young University (Provo,

Utah, USA) bili su doma}ini 12.Svetske konferencije Me|unaro-dnog udruèwa za porodi~no pra-vo (ISFL), koja je odràna od 19. do23. jula 2005. godine. Bio je to naj-ve}i skup profesora Porodi~nogprava u 33-godi{woj istorijiISFL, sa oko 200 u~esnika iz 35zemaqa, sa bogatim stru~nim pro-gramom i mnogobrojnim prate}imsocijalnim aktivnostima. Rad seodvijao na plenarnim sednicama ikroz ~etiri paralelna panela,obuhvataju}i obiqe raznovrsnihtema (Teorije o porodi~nom pra-vu, Imovinska pitawa raspadaporodice, Perspektiva prava de-ce, Starawe nad decom, Usvojewe,Reforma porodi~nog prava, @i-votne zajednice osoba istog pola,Medijacija, Nasiqe u porodici,Izdràvawe dece, Za{tita poro-di~nog ìvota, Porodi~ni ìvoti moralne vrednosti, Uporedno ime|unarodno porodi~no pravo,Asistirana reprodukcija itd.). Naovoj konferenciji u~estvovala je iprofesor dr Marija Dra{ki},koja je izloìla referat podnaslovom „Family Mediation“.

��

Asistent mr Vladan Petrov u~e-stvovao je, kao predstavnik Srbijei Crne Gore, na 21. skupu Me|una-

rodne akademije za ustavno pravo,odrànom u Tunisu od 7. do 25. jula2005. godine. Na ovom skupu, podnazivom „Ustav danas“, bilo je re-~i o zna~ajnim pitawima ustavnogprava kao {to su pojam ustava,ustav i politi~ke institutcije,ustav i politi~ka autonomija,tuma~ewe ustava, ustavno sudstvoitd.

Me|u predava~ima posebnu pa`-wu privukli su istaknuti profe-sori Dominik Ruso (DominiqueRousseau), izlagawem o novim obe-le`jima modernog pojma, i profe-sor Fransis Delpere (Francis Del-peree), koji je govorio o razli-

~itim metodama tuma~ewa ustava.Ostali u~esnici, iz oko 20 zemaqasveta (Francuska, Belgija, Kanada,Liban, Japan, Kolumbija, Meksiko,Maroko, Tunis, itd.), poznavaocijavnog prava, profesori i asisten-ti fakulteta pravnih i politi~-kih nauka, sudije ustavnih sudova,slu`benici u vladi i dràvnojupravi imali su, tako|e, vrlo

zapaènu ulogu. Skup je organizo-van profesionalno, a posebno tre-ba ista}i gostoprimstvo qubaznihdoma}ina. Za Pravni fakultet uBeogradu, u~e{}e mr VladanaPetrova na ovom skupu trebalo bida predstavqa povratak saradwi sa

Nau~ni skupovi u inostranstvu

Asistent mr Vladan Petrov na 21. skupu Me|unarodne akademije za ustavno pravo

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

11

11

11

akademijom ~iji su osniva~i,po~etkom 80-ih godina pro{logveka, bili upravo profesoriUstavnog prava sa ovog Fakulteta.

��

U okviru studijskog boravka naInstitutu za federalizam (Fri-bur, [vajcarska), doc. dr MiodragJovanovi} je u~estvovao u izvo-|ewu nastave na Letwem univer-zitetu, koji se odrào od 29. avgus-ta do 16. septembra 2005. g. Temaovogodi{weg skupa, koji je okupiovi{e od 40 u~esnika iz 28 zemaqasveta, bila je Federalism, Constitu-tionalism and Conflict Transformationin Multicultural Societies. DocentJovanovi} je rukovodio semi-narskim ~asovima na kojima sustudenti branili svoje priprem-qene radove, a zajedno sa prof. drLidijom Bastom-Flajner je u~e-stvovao i u izvo|ewu radioniceDrafting Constitution for a DemocraticMulticultural State.

��

U Bernu je od 31. avgusta do 3.septembra 2005. g. odràna me|u-narodna konferencija EGPA –Evropska grupe za javnu upravu(www.egpa2005.com) na temu „Od-nos uprave i gra|ana“. Prof. drStevan Lili} u~estvovao je u radukonferencije i imao izlagawa uokviru radionica koje su se bavilepitawima The relation between citi-zens and state reconsidered – Directdemocracy and citizen participation,

Information and CommunicationTechnologies in Public Administration

i Administration and European Admi-nistrative Law. Tokom konferencije,prof. Lili} je imao i susrete sapredstavnicima [vajcarske agen-cije za razvoj i razgovarao o daqemunapre|ewu projekta „Podr{kalokalnoj samoupravi (MSP)“ kojiova Agencija sprovodi u Srbiji.

��

Prof. dr Aleksandar Jak{i} je2. septembra 2005. godine u~estvo-vao na konferenciji u organiza-ciji [vajcarskog udruèwa zaarbitraù (Swis Arbitration Associa-tion) koja je odràna u Bernu natemu Arbitration and Human Rights.Profesor Jak{i} je na Konferen-ciji izloìo svoj rad „ProceduralHuman rights in Arbitration: A StillUnresolved Dilema“.

��

Prof. dr Aleksandar Jak{i} je4. i 5. septembra 2005. godine u~e-stvovao na konferenciji u orga-nizaciji Udruèwa za me|unarod-no pravo (International Law Assotia-tion), podsekcija za naknadu {teteza `rtve rata, koja je odràna uFrankfurtu. Na Konferenciji,prof. Jak{i} je izloìo svoj rad„NATO Intervention in the formerYugoslavia: damage compensation cla-ims – jurisdiction and applicable law“i izabran je za ~lana gore nave-denog podkomiteta.

��

Asser College Europe je 23–25. sep-tembra 2005. g. odrào u Puli sem-inar pod nazivom The Reception of

the EU Acquis and the Impact of EUPrivate International Law: Treatmentof Third Country Nationals, MutualRecognition and Access to Documents.Doc. dr Vladimir Pavi} odrào jeu okviru seminara predavawe natemu „ Private International Law ofthe EU and the Third Countries“.

��

Na poziv Pravnog fakultetaUniverziteta u Bolowi, u svojstvugostuju}eg profesora, prof. drStevan Lili} odrào je po~etkomoktobra 2005. godine na ovoj ugled-noj akademskoj instituciji pre-davawa na temu aktuelnih pitawaustavnog prava u Srbiji i CrnojGori, kao i pitawa tzv. Evropskogustava. Tako|e, prof. Lili}, u sa-radwi sa kolegom i ê{ke Re-publike, vodio je i dva seminar sastudentima na Univerzitetu uUdinama.

��

U organizaciji InternationalTrade Centre UNCTAD/WTO u @e-nevi je od 31. oktobra do 3. novem-bra 2005. godine odràn simpozi-jum Multilateral Trade Treaties andDeveloping Economies. Na simpozi-jumu su razmatrane prednosti iosnovni problemi vezani zarazli~ite kategorije multilater-alnih pravila u oblasti trgovinena podru~ju transporta, obi~aja,za{tite ìvotne sredine, inte-lektualne svojine. Na simpozijumusu u~estvovali predstavnici iz 54zemaqa sveta. Na{u zemqu pred-stavqala je asistent mr MonikaNinkovi}. �

P rof. dr Zoran Stojanovi} jeu septembru 2005. g., na save-

tovawu Udruèwa za krimino-logiju i krivi~no pravo Srbije iCrne Gore na Zlatiboru, dràouvodni referat na temu „Savreme-

ne tendencije u nauci krivi~nog

prava i na{e krivi~no zakonodav-

stvo“.

��

Tokom septembra 2005. g. prof.dr Zoran Stojanovi} je radio kaopredsednik komisije Ministar-stva pravde Crne Gore na izradiNacrta Zakona o odgovornostipravnih lica za krivi~na dela.

Nau~ni skupovi u zemqi

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

12

12

12

��

Prof. dr Milan [kuli} je, usvojstvu eksperta Saveta Evrope, od21. do 23. septembra 2005. g.u~estvovao na regionalnoj konfer-enciji u Sarajevu na temu „Makingour Community safer – exploring newpossibilities for criminal justice and pris-oner system“, i tom prilikomprezentirao svoj rad o iskustvimau zakonodavstvu Srbije i Crne Goreu izvr{ewu kazne zatvora.

��

U Podgorici je 22–25. septem-bra 2005. g. odràn me|unarodniokrugli sto „Pravni aspekti re-ferenduma u Crnoj Gori u kontek-stu me|unarodnog prava i prakse“na kojoj je prof. dr Stevan Lili}odrào zapaèno izlagawe o aktu-lenim ustavnim pitawima i prav-nim implikacijama referenduma(u smislu ~l. 60. Ustavne poveqedràvne zajednice Srbija i CrnaGora). Osim doma}ih, skupu suprisustvovali i eminentni eks-perti za ustavna pitawa iz re-giona (Slovenija, Makedonija, Bo-sna i Hercegovina), Evrope (Ve-lika Britanija, Republika Irska,[vajcarska, Holandija) i SAD.

��

Prof. dr Milan [kuli} je od23. do 25. septembra 2005. g. na Zla-tiboru, u~estvovao na redovnomXLII savetovawu Udruèwa zakrivi~no pravo i kriminologijuSrbije i Crne Gore „Nove tenden-cije u savremenoj nauci krivi~nogprava i na{e krivi~no zakono-davstvo“, a u Zborniku sa tog save-tovawa je objavqen wegov rad podnaslovom: „Zakonik o krivi~nom

postupku i nova re{ewa u Kri-

vi~nom zakoniku“.

��

U oktobru mesecu, na seminaruposve}enom arbitraì u Medijacentru, u organizaciji Am Cham iadvokatske kancelarije Wolf Theiss,doc. dr Vladimir Pavi} odrào jeizlagawe posve}eno pravnom ok-viru arbitraè u Srbiji.

��

U organizaciji Vrhovnog sudaSrbije odràno je 10. oktobra2005. g. tradicionlano godi{wesavetovawe sudija Srbije „Su-dijski dani“. Savetovawu je pri-sustvovalo preko hiqadu sudija,

predstavnika tuìla{tva i ad-vokature cele Srbije. Svojimprisustvom skup su uveli~ali ibrojni gosti iz Bosne i Herce-govine, Hrvatske, Republike Srp-ske, kao i predstavnici nevladi-nih organizacija, koje na razli-~ite na~ine sara|uju sa pravo-su|em. Savetovawe je otvorilaVida Petrovi} [kero, predsednikVrhovnog suda Srbije.

U ime na{eg Fakulteta u~esnikeskupa je pozdravio dekan prof. drMirko Vasiqevi}, primetiv{i da}e verovati u nezavisno pravosu|ekada se izbori pravosudnih kadro-va budu zav{avali u sudskim in-stitucijama li{eni uticaja poli-tike, kada dràva bude iskrenopodràla pravosu|e i kroz odgo-varaju}e materijalno vrednovawewihovog rada i kada va`ni poli-ti~ki sastanci ne}e po~iwati bezpredsednika Vrhovnog suda.

Na plenarnoj sednici je „O pra-vosu|u uop{te, a povodom pravo-su|a danas“ govorila prof. drOlivera Vu~i}, odràv{i, kako jeizvestila „Politika“ od 11. okto-bra „sjajnu besedu o poloàjupravosu|a kakva se na ovakvimsavetovawima odavno nije ~ula“. Uokviru generalne teme Savetovawa„Zakoni i wihova primena – ak-tuelna sporna pitawa“, referatesu podneli: prof. dr Zoran Tomi}„O ure|ewu visokog {kolstva –neka upravnopravna pitawa“,prof. dr Mirko Vasiqevi} „Tren-dovi razvoja kompanijskog prava“i prof. dr Milan [kuli} „Kon-cepcija novog zakonika o kri-vi~nom postupku Republike Sr-bije“.

��

Prof. dr Stevan Lili}, kaobiv{i poslanik Narodne skup-{tine Srbije, u~estvovao je u rea-lizaciji projekta „Parlamentarnapraksa“ u organizaciji InstitutaEast-West. U saradwi sa Evropskimpokretom u Srbiji, 24–27. oktobra2005. godine ostvarena je poseta

Prof. dr Stefan Lili} na okruglom stolu u Podgorici

delegacija predstavnika parlame-nata i NVO Albanije i Bosne iHercegovine Beogradu i Srbiji.Doma}ini su bili predstavniciparlamenta Srbije i nevladinihorganizacija u Srbiji.

��

Jugoslovensko udruèwe zaustavno pravo u Beogradu organi-zovalo je 25. oktobra 2005. g. stru~-nu raspravu pod naslovom „Ustav-no re{ewe za problem Kosova iMetohije“. Uvodnu re~ na ovomskupu, na kojem su razmatrani

ustavnopravni i me|unarodno-pravni aspekti kosovsko-metohij-ske krize, imali su docent drMiodrag Jovanovi}, prodekanPravnog fakulteta u Beogradu, imr Tanasije Marinkovi}, asistentPravnog fakulteta u Beogradu.

��

Prof. dr Milan [kuli} u~e-stvovao je u radu Programskog od-bora nau~no-stru~nog skupa Mi-nistarstva unutra{wih poslovaRepublike Srbije, Policijske aka-demije iz Beograda i Vi{e {kole

unutra{wih poslova iz Beograda,na temu „Organizovani krimi-nalitet – stawe i mere za{tite“.

Tokom odràvawa skupa 27. ok-tobra 2005. godine u Vi{oj {koliunutra{wih poslova u Zemunu,prof. dr Milan [kuli} je izlo-ìo svoj rad na temu „Svedok sarad-

nik u krivi~nom postupku za dela

organizovanog kriminala“. Rad natemu „Organizovani kriminali-

tet kao istraìv~aki problem“ jetom prilikom prezentirao iprof. dr \or|e Igwatovi}. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

13

13

13

G oran Georgijevi}, asistentpripravnik na na{em Fakul-

tetu, uspe{no je zavr{io magi-starske studije na Pravnom fakul-tetu u Bordou kao student gene-racije, a wegov magistarski rad natemu Les promesses de contracter jeprogla{en za najboqi. AsistentGeorgijevi} je tako|e dobio sti-pendiju francuske vlade za izradudoktorata (u trajawu od 3 godine samogu}no{}u produèwa na jo{ 2)a od {kolske 2006/2007. }e po~etida drì ve`be na nekom od pred-meta gra|anskog prava na Pravnomfakultetu u Bordou.

��

Asistent mr Milena Milutino-vi} boravila je u avgustu i septem-

bru 2005. g. u Hamburgu na Max-Planck Institutu za me|unarodnoprivatno i strano pravo, kao sti-pendista ovog Instituta. Svoj bo-ravak na ovom presti`nomInstitutu asistent Milutinovi}je iskoristila za nau~no istraì-vawe s ciqem izrade doktorskedisertacije na na{em Fakultetu.

��

Mr Ivana Krsti}, asistent nana{em Fakultetu, boravila je useptembru na Institutu za evopskestudije i me|unarodno pravo ikomparativno pravo pri Pravnomfakultetu Univerziteta u Be~u kaostipendista Austrijske agencije zame|unarodnu saradwu u obrazo-vawu i istraìvawu.

��

Mr Tanasije Marinkovi}, asi-stent na{eg Fakulteta, boravio jeod 15. septembra do 15. oktobra2005. u Centru za me|unarodnestudije i me|unarodna istraìva-wa (Centre d’Etudes et de RecherchesInternationales – CERI) pri Insti-tutu za politi~ke nauke (Institut deScience Politique) u Parizu. Ovanau~no-istraìva~ka stipendijaostvarena je u okviru Programa zame|unarodna istraìvawa (Ateliersde Recherches Internationales – ARI),zakqu~enog izme|u Centru za me-|unarodne studije i me|unarodnaistraìvawa i Univerziteta uBeogradu. �

Studijski boravci u inostranstvu

P redavawa u drugom semestaruposlediplomskih Specija-

listi~kih studija za notare – javnebele`nike po~ela su 9. septembrai traja}e do 16. decembra 2005. g.Nastava u drugom semestru je pode-qena u dva dela, tako da prvipo~iwe 9. septembra i zavr{ava

28. oktobra, a drugi od 11. novem-bra do 16. decembra. U ovom seme-stru nastava je organizovana pogrupama, kod istih predava~a.

��

Pravni fakultet Univerziteta

u Beogradu i Agencija za licenci-

rawe ste~ajnih upravnika Repu-

blike Srbije po drugi put orga-

nizuju pripremnu nastavu za sti-

cawe licence za ste~ajne upravni-

ke. Rukovodioci nastave su prof.

dr Neboj{a Jovanovi} i Jovan Jo-

vanovi}, direktor Agencije za

licencirawe ste~ajnih upravni-

Specijalisti~ke studije

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

14

14

ka. Za nastavu se prijavilo 35 po-

laznika, a nastavu su sve~ano otvo-

rili 15. septembra, prof. dr Oli-

vera Vu~i}, prodekan za nastavu i

prof. dr Neboj{a Jovanovi}.

Program nastave obuhvata ob-

last prava, pre svega ste~ajnog

(op{ti i posebni ste~ajni postu-

pak), kao usku stru~u oblast, koja

obuhvata i poznavawe nacional-

nih standarda za upravqawe ste-

~ajnom masom i Kodeksa etike za

ste~ajne upravnike, kao i osnove

ekonomije, finansija i ra~uno-

vodstva od zna~aja za sprovo|ewe

ste~ajnog postupka. Nastavu u

ukupnom fondu od 70 ~asova od 15.

septembra do 16. oktobra 2005.

godine (~etvrtkom, petkom i su-

botom), drà}e profesori dr

Mirko Vasiqevi}, dr Neboj{a Jo-

vanovi}, dr Dragor Hiber, dr

Kosta âvo{ki, dr Marko \ur|e-

vi}, zatim, Dragi{a Slijep~evi},

sudija Vrhovnog suda Srbije, dr

Vera Leko, nau~ni saradnik Eko-

nomskog instituta, Radomir La-

zarevi}, sudija Vi{eg trgovinskog

suda, Jelisaveta Vasili}, advokat i

asistent mr Vuk Radovi}.

Pripremna nastava se odràva uskladu sa Programom za polagawestru~nog ispita za ste~ajne uprav-nike Ministarstva privredeRepublike Srbije, tako da }e po-laznici dobiti dovoqna znawa zapolagawe ispita. Nivo znawa kojikandidat treba da pokaè u pozna-vawu oblasti koje su predmet pola-gawa stru~nog ispita je: detaqnopoznavawe oblasti (najvi{i ni-vo), dobro poznavawe oblasti(sredwi nivo) i osnovno pozna-vawe oblasti (najniì nivo).

��

Pravni fakultet Univerziteta uBeogradu i Evropski univerzitet-ski centar Univerziteta Nansi 2(Francuska) u {kolskoj 2005/06.godini, nastavqaju da zajedni~kiorganizuju poslediplomske speci-

jalisti~ke studije iz prava Evrop-ske unije – Evropskog prava.

U ovoj {kolskoj godini upisana

je sedma generacija polaznika ovih

specijalisti~kih studija. Studije

traju dva semestra, a nastava obuh-

vata 240 ~asova (140 ~asova na srp-

skom jeziku i 100 ~asova na fran-

cuskom jeziku). Predava~i su pro-

fesori dr Vesna Besarovi}, dr

Dejan Popovi}, dr Radovan Vuka-

dinovi}, dr Milan Paunovi}, dr

Gordana Ili} Popov, dr Branko

Lubarda, dr Predrag [uleji}, dr

Du{ko Lopandi}. Iz Francuske

predava~i su profesori dr Do-minique Ritleng, dr Jean Charpentier,dr Eric Germain, dr Alan Buzelay, drSegolene Barou des Places, dr IsabelleRiassetto, dr Guiuseppe Guarneri, drYves Petit, dr Fraancine Mansure.

Ove studije upisalo je 54 polaz-

nika, a sve~ano ih je otvorila 31.

oktobra 2005. godine upravnik

Specijalisti~kih studija, prof.

dr Vesna Besarovi}. �14

U periodu od 10. do 14. oktobra2005. godine u konferencij-

skoj sali Pravnog fakulteta orga-nizovan je intenzivni kurs za stu-dente na temu Introduction into theEU Law. Predavawa su dràla dvaeminentna nema~ka profesora zaoblast prava EU, Dr. FriedemannKainer i Prof. Dr. h.c. Helmuth Schro-eter, ~lanovi Nema~ke fondacijeza me|unarodnu pravnu saradwu.Kurs je organizovan u saradwiCentra za pravo EU Pravnog fa-kulteta Univerziteta u Beogradu iDeutsche Stiftung für InternationaleRechtliche Zusammenarbeit e.v.

Teme predavawa bile su slede}e:

1. Istorija i ciqevi evropskeintegracije

2. „Arhitektura“ evropske inte-gracije

3. Pravo Evropske unije I

Novi kursevi na Fakultetu

Polaznici kursa „Introduction into the EU Law“

4. Pravo Evropske unije II

5. Zakonodavstvo EU i postupakdono{ewa odluka

6. Zajedni~ko trì{te

7. êtiri osnovne slobode: slo-boda kretawa qudi, slobodakretawa roba, sloboda kretawakapitala i sloboda pruàwausluga

8. Pravo i politika konkuren-cije EU

9. Case studies

10. Razgovor o daqim pravcimarazvoja i konstituisawa Unije

Kurs su poha|ali studenti tre}ei ~etvrte godine, koji su na studi-jama ostvarili op{tu prose~nuocenu preko 8.50, sa odli~nim zna-wem engleskog jezika. Na konkursse prijavilo preko 60 studenata, paje na osnovu izvr{ene selekcijeformirana kona~na lista od 40studenata, kojima je omogu}eno daprate predavawa. Po zavr{etkukursa, najuspe{nijim studentima(wih 32) podeqeni su sertifikatio poha|awu kursa i prire|en kok-tel u prostorijama Kluba nastav-nika.

Na{i studenti pokazali su ve-liko interesovawe za izu~avawemove materije, sposobnost da re{a-vaju slu~ajeve (case study) i da odgo-varaju na postavqena pitawa izoblasti prava EU. U anonimnojevaluaciji koja je popuwena pozavr{etku kursa, studenti su iz-razili veliko zadovoqstvo {to subili u mogu}nosti da ~uju vi{e o

pravu EU i ukazali na potrebu uvo-|ewa ovog predmeta u redovni nas-tavni program na Pravnom fakul-tetu Univerziteta u Beogradu.

��

Pravni fakultet Univerzitetau Beogradu organizuje u {kolskoj2005/2006. godini pripremnu nas-tavu za polagawe University of Cam-bridge exams FCE, CAE, CPE. Kem-brix diplome su me|unarodnopriznate i predstavqaju dokaz izu-zetno visokog nivoa znawa engle-skog jezika koji je neophodan pri-likom zapo{qavawa ili upisa naredovne, poslediplomske i speci-jalisti~ke studije u velikom brojuzemaqa u Evropi i svetu. Blièinformacije o obrazovnim idrugim insitutcijama i organi-zacijama koje priznaju ove di-plome mogu se na}i na zvni~komsajtu www.CambridgeESOL.org.recog-nition.

Pripremna nastava traje dvasemestra, dva puta nedeqno, obuh-vata fond od 120 ~asova i po~ela je20. oktobra. Predava~ je mr Sil-vana Popovi}, profesor engleskogjezika sa na{eg Fakulteta, kojaima 15-godi{we iskustvo u pri-premi kandidata za polagaweCambridge Exams. Pravo upisa suimali redovni studenti i studen-ti poslediplomskih studija Prav-nog fakulteta, kao i zaintereso-vani studenti drugih fakulteta.

��

Prof. dr Olivera Vu~i}, pro-

dekan za nastavu i prof. dr \or|e

Lazin, zamenik upravnika kursa,

23. septembra 2005. g. sve~ano su

otvorili po~etak nastave za pri-

premawe pravosudnog ispita i

pozdravili 33 polaznika. Pravni

fakultet po drugi put organizuje

pripremnu nastavu koja }e trajati

3,5 meseca sa ukupnim fondom od

200 ~asova. Nastava se odràva

petkom od 16 ~asova i subotom od 9

~asova u slu{aonici VIII na{eg

Fakulteta.

Predava~i su sudije Vrhovnog

suda Srbije Vida Petrovi} [kero,

predsednik Suda, Janko Lazarevi},

Novica Pekovi}, Qubomir Pqa-

ki}, Dragica Marjanovi}, Sneà-

na Andrejevi}, Qubica Milutino-

vi}, potom Nikola Milo{evi},

sudija Vrhovnog suda Srbije u pen-

ziji, kao i dr Milan Vlatkovi},

vi{i savetnik Ustavnog suda Sr-

bije, kao i drugi istaknuti pravni

stru~waci.

Sa Pravnog fakulteta preda-

va~i su profesori dr Miodrag

Orli}, dr Ratko Markovi}, dr

Mirko Vasiqevi}, dr Zoran Sto-

janovi}, dr Oliver Anti}, dr Zo-

ran Tomi}, dr Borivoje [unde-

ri}, dr Ga{o Kneèvi}, dr \or|e

Lazin, dr Dragor Hiber, dr Ne-

boj{a Jovanovi}, dr Milan [ku-

li}, dr Aleksandar Jak{i}, dr

Olivera Vu~i} i dr Ranko Ke~a.

Upravnik kursa je prof. dr Zoran

Stojanovi}. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

15

15

15

S kup ‘TEMPUS information dayfor Serbia’ je odràn u Rekto-

ratu Univerziteta u Beogradu, 7.oktobra 2005. godine. Ciq skupa jebio da se predstave novi razvojnipravci u TEMPUS programu, we-gova uloga u realizaciji Bolow-skog procesa, wegova uskla|enostsa Zakonom o univerzitetu. Po-

sebna sesija je posve}ena pred-stavqawu onih univerzitetskihprojekata iz Srbije, koji su 2005.godine dobili Tempus Grant, me|ukojima je ove godine i na{ Fa-kultet.

Skupom je predsedavao prof. drDejan Popovi}, Rektor Univerzi-teta u Beogradu. Pozdravno slovo

je odrào ambasador Joseph M.Lioveras, {ef delegacije Evropskekomisije za Srbiju i Crnu Goru. Onovom Zakonu o univerzitetu jegovorila zamenica Ministra pro-svete i sporta Prof. dr EmilijaStankovi}. O promenama u progra-mu je govorio Klaus Koerner, pred-stavnik Evropske komisije.

Projekti

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

16

16

16

Tempus projekat ‘POSTGRADU-ATE STUDIES FOR EUROPEANINTEGRATION’ – ‘POGESTEI’, kojije Pravni fakultet u Beogradu

dobio u kooperaciji s Pravnimfakultetom u Mariboru i konzor-cijzmom nekoliko fakulteta izEvropske unije, uz u~e{}e pravnih

fakulteta iz Ni{a i Novog Sada,predstavila je prof. dr DragicaVujadinovi}. �

N a Pravnom fakultetu PejsUniverziteta u Wujorku

odràno je od 14. do 16. oktobra2005. godine prvo godi{we mootcourt takmi~ewe iz oblasti me-|unarodnog krivi~nog prava. Po-

red studenta ameri~kih pravnihfakulteta iz Wujorka, Konekti-kata, Luizijane, Santa Klare iBostona, na takmi~ewu su u~estvo-vali i studenti Pravnog fakulte-ta u Beogradu: Jelena Adamovi},

Darko Vujani} i Bojan Stanojevi}.[ef tima je bio docent dr GoranIli}, a veliki doprinos pripre-mawu na{ih studenata je dao mrMiodrag Maji}, v. d. predsednikaPrvog op{tinskog suda u Beo-

Moot Courts

Doc. dr Goran Ili} i na{i studenti sa g. Benxaminom Ferencom

na I moot court takmi~ewu iz Me|unarodnog krivi~nog prava

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

17

17

17

gradu. Put i boravak na{eg tima uWujorku je ostvaren zahvaquju}ifinansijskoj pomo}i ambasadeSAD u Beogradu.

U~esnike takmi~ewa je poz-

dravio profesor Dejvid [efer,

biv{i ambasador SAD za ratne

zlo~ine i glavni pregovara~ SAD

pri izradi Rimskog statuta. G.

[efer je u prvoj rundi takmi~ewa

bio i ~lan sudskog ve}a pred kojim

su studenti Pravnog fakulteta u

Beogradu nastupili u ulozi tuìo-

ca. U slede}oj rundi je na{ tim

iznosio argumente odbrane, da bi u

posledwoj rundi zastupao interese

`rtava. Na{i studenti su, prema

re~ima sudija, pokazali zavidno

poznavawe problematike me|una-

rodnog krivi~nog prava, a wihovo

znawe engleskog jezika je oceweno

kao veoma dobro. Malo je nedosta-

jalo da tim beogradskog Pravnog

fakulteta u|e u finale takmi~ewa

u kojem je predsedavaju}i sudskog

ve}a bio g. Benxamin Ferenc, glav-

ni tuìlac SAD pred Ninber{-

kim sudom za ratne zlo~ine. Pored

g. Ferenca, ~lanovi sudskog ve}a su

bili: profesor Roj Li sa Kolum-

bija Univerziteta, g. Sem Miler,

direktor Ha{kog instituta za

internacionalizaciju prava i g.

Trevor îmimba, pravni savetnik

u Odeqewu za kodifikaciju Kan-

celarije za pravne poslove UN.

Na ceremoniji sve~anog progla-

{ewa pobednika je studentima

Pravnog fakulteta u Beogradu, kao

predstavnicima jedinog neame-

ri~kog univerziteta, dodeqeno

posebno priznawe kao za~etnici-

ma u~estvovawa na moot court ta-

kmi~ewu iz oblasti me|unarodnog

krivi~nog prava, uz naro~itu po-

hvalu za uloèni trud pri pisawu

memorijala i izno{ewu usmenih

argumenata. O odli~nom utisku

koji su ostavili na{i mladi

pravnici svedo~i i obe}awe pro-

fesora Brotmana sa Pejs Univer-

ziteta da }e nam biti upu}en pozi-

va da u~estvujemo na takmi~ewu

slede}e godine. Ovom uspehu na-

{ih studenata poklowena je veli-

ka pa`wa u na{im sredstvima

javnog informisawa. �

P ravni fakultet Univerzi-teta u Beogradu (www.ius.

bg.ac.yu) u saradwi sa Johns HopkinsCentrom za ustavne studije idemokratski razvoj Univerzitetau Bolowi (www.ccsdd.org), organi-zovali su Tre}u letwu {kolu uIgalu (24–30 juli 2005) na temu„Evropska unija i pravne refor-me“. Tridesetak u~esnika, mla|ihpravnika i apsolvenata prava izbrojnih evropskih zemaqa (Al-banija, Slova~ka, Ma|arska, Ukra-jina, Litvanija i dr.) pratilo je naengleskom prezentacije predava~ai profesora iz Beograda, Bolowe,Udina, Bratislave i Sarajeva. Nakraju ovogodi{we sesije, na prik-ladnoj sve~anosti, ko-direktoriLetwe {kole, prof. dr StevanLili} i Justin Frosini uru~ilisu polazicima posebne diplome.[kolu je posetio i rektor Beo-gradskog Univerziteta prof. drDejan Popovi}. �

Letwa {kola

Letwa {kola u Igalu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

18

18

18

P rof. dr Mirko Vasiqevi},dekan Pravnog fakulteta,

prof. dr Branko Kova~evi}, dekanElektrotehni~kog fakulteta, prof.dr Dejan Popovi}, rektor Univer-ziteta u Beogradu i prof. drQubi{a Topisirovi}, prorektorBU, na poziv Zhejiang Univerzi-teta u Hangzou (Kina), posetili sutaj Univerzitet su od 3. do 10. sep-tembra 2005. godine. Po dolaskuposetili su Ambasadu Srbije iCrne Gore u Pekingu i bili gostina{eg ambasadora Dragana Mom~i-lovi}a.

U Pekingu su razgovarali sa WuQidi i Zhang Xinsheng, pomo}nici-ma ministra prosvete kao i saprofesorom Zhong Beijing, pred-sednikom Univerziteta i dekanomPravnog fakulteta. Prilikom bo-ravka u Hanghou razgovarali su saprof. Pan Yunhe, predsednikomZhejiang Univerziteta o una-pre|ewu saradwe Univerziteta uBeogradu sa univerzitetima uKini, razmeni studenata na osnov-nim i poslediplomskim studijamai razmeni nastavnika. Studentimai nastavnicima na Pravnomfakultetu u Hangzhou odràli supredavawe prof. dr Dejan Popo-vi} „Tax treatment of foreign invest-ments in Serbia“, a prof. dr MirkoVasiqevi} „Legal forms of foreigninvestments in Serbia“. Delegacija odjedanaest ~lanova Narodne Repu-blike Kine 1. februara ove godinebila je u poseti Univerzitetu, aova poseta predstavqa nastavak idogovor oko daqe saradwe dva uni-verziteta.

��

Pavel Li{ka, student petegodine studija na Pravnom fakul-tetu Univerziteta Pavla Jozefa[afarika u Ko{icama, prvi putposetio je na{ Fakultet 11. do 14.septembra 2003. godine, radiizrade diplomskog rada na temu:

„Ustavno ure|ewe Srbije i CrneGore“. Protokolom o saradwi kojije potpisan izme|u Pravnog fa-kulteta Univerziteta P. J. [a-farik u Ko{icama i Pravnogfakulteta Univerziteta u Beo-gradu 1998. godine, od strane ta-da{wih dekana prof. Petera Mo-snija i prof. Dejana Popovi}a,predvi|ena je i razmena studenatana osnovnim studijama, posledi-plomaca i doktoranata. StudentuLi{ka omogu}ene su konsultacijesa profesorima Ustavnog prava drRatkom Markovi}em i dr Olive-rom Vu~i}. Asistent mr VladanPetrov pomogao mu je u prona-laèwu i odabiru literature zaizradu diplomskog rada.

Odbraniv{i diplomski rad naPravnom fakultetu u Ko{icama izvawem magistra, od 5. do 8. okto-bra 2005. godine, Pavel Li{ka jedo{ao na na{ Fakultet, sada zbogpripreme i prikupqawa literatu-re za izradu doktorske teze saistom temom „Ustavno ure|eweSrbije i Crne Gore“. Pored mr Pa-vela Li{ke gost na{eg Fakulteta

je bio dr Odrej Hva~, doktorpravnih nauka, stru~ni asistentUpravnog prava na Fakultetu zajavnu upravu u Ko{icama. MrMarko Davini} razgovarao je sa drHva~ o budu}oj saradwi izme|uPravnog Fakulteta u Beogradu iFakulteta za javnu upravu u Ko-{icama. Za vreme boravka PavelaLi{ke, prof. dr Olivera Vu~i},kao i mr Vladan Petrov, pruìlisu mu svu pomo} u odabiru i pri-kupqawu stru~ne literature za iz-radu doktorata.

��

Delegacija Notarske komoreFrancuske, koja je u Srbiji bila napoziv Ministarstva pravde Repu-blike Srbije, 14. septembra 2005. g.je posetila Pravni fakultet Uni-verziteta u Beogradu povodom spe-cijalisti~kih studija za notarekoje se odvijaju na Fakultetu.

Delegaciju Notarske komoreFrancuske su ~inili Jean-Paul De-corps, predsednik Saveta notaraFrancuske, Stephane Zecevic, notar-

Me|unarodna saradwa

Prof. dr Olivera Vu~i} i mr Vladan Petrov sa gostima iz Slova~ke

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

19

19

19

javni bele`nik, Pierre Becoque,predsednik Akademije za notare-javne bele`nike, Nathalie Gilly,direktor Notarske banke – Caissedes Depots et Consignations, RaficKhouri, iz Odeqewa za me|unarod-nu saradwu Udruèwa za katastar iMichel Iogna Prat, sudija. Na Fa-kultetu su razgovarali sa dekanomprof. dr Mirkom Vasiqevi}em,prof. dr Dragorom Hiberom,rukovodiocem poslediplomskihspecijalisti~kih studija za oblastnotar – javni bele`nik, prof. drSimom Avramovi}em i prof. drNeboj{om Jovanovi}.

U duèm razgovoru centralneteme su bile na~in obrazovawa bu-du}ih notara u Francuskoj i Sr-biji, rad na pripremama budu}egzakona o javnom bele`ni{tvu uSrbiji, kao i uloga javnog bele`-nika – notara u oblastima prometanepokretnosti, ostavinskih po-stupaka i osnivawa privrednihdru{tava. Uz razgovor o stru~nimpitawima konstatovano je da pos-toji mogu}nost konkretne saradwePravnog fakulteta iz Beograda safrancuskim univerzitetima kojiobrazuju budu}e notare i Udru-èwem francuskih notara. Usklopu ove posete gospodin StevanZe~evi} (Stephane Zecevic), poreskinotar srpskog porekla, odrào jedva ~asa na specijalisti~kim stu-dijama o ulozi notara u prometu ne-pokretnosti u francuskom pravu.

��

Deng Li Ming, prvi sekretarAmbasade Kine posetio je dekanaprof. dr Mirka Vasiqevi}a, 6.oktobra 2005. g. i zadrào se ukra}em prijateqskom razgovoru.Pre dolaska na mesto prvog sekre-tara Ambasade, Deng Li Mingradio je kao profesor slavistikena Diplomatskoj akademiji uPekingu. Na na{ Fakultet jedo{ao sa Mierabudula Halidom iTian [engbinom, diplomiranimpravnicima iz Kine.

Dolazak gospo|e Mierabudula igospodina [engbina je u skladu sa

odredbom iz ~lana 1. Programasaradwe izme|u na{e zemqe i NRKine u oblasti obrazovawa.Mierabudula Halidu i Tiana[engbina je kineska strana pred-loìla za usavr{avawe na na{emPravnom fakultetu. Po dolaskudobili su i mentore: [engbinu jeza usavr{avawe iz oblastikrivi~no procesnog pravaodre|en prof. dr \or|e Lazin, aHaliduu je za usavr{avawe izoblasti kompanijskog prava iop{teg poslovnog prava, odre|enprof. dr Neboj{a Jovanovi}. �

Dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} u razgovoru sa Deng Li Mingom

P rof. dr Milan [kuli} jere{ewem Ministra pravde

Republike Srbije i Predsednikakomisije za reformu pravosu|aRepublike Srbije, Zorana Stoj-kovi}a, 26. jula 2005. g. imenovanza rukovodioca Radne grupe zaizradu teksta novog Zakonika okrivi~nom postupku RepublikeSrbije. Pored prof. dr Milana[kuli}a u sastavu Radne grupe su:

Goran âvlina, sudija Vrhovnogsuda Srbije, dr Danilo Nikoli},predsednik Okru`nog suda u Ni{u,Toma Fila, advokat, Miroslav Li-~enovski, zamenik Republi~kogjavnog tuìoca, Vesna Jawi}, sa-mostalni stru~ni saradnik u Mi-nistarstvu pravde i Branko Ni-koli}, pravni savetnik OEBS-a.

��

Nagrade i priznawa

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

20

20

Hrvatsko pravosu|e odalo jeveliko priznawe profesoru na-{eg fakulteta – dr Oliveru Anti-}u, usvojiv{i wegov stav o uticaju~itawa ugovora o ustupawu iraspodeli imovine za ìvota (iugovora o doìvotnom izdràva-wu) i upozorewa na wegove pravneposledice, izraèn u kwizi Bla-gojevi}-Anti}, Nasledno pravo,Nau~na kwiga, Beograd 1988, str.

372, pritom izri~ito odbijaju}isuprotan stav hrvatskih autoraKre~ i Pavi} o tom pitawu (Ko-mentar zakona o nasqe|ivawu (sasudskom praksom), Narodne novi-ne, Zagreb 1964, str. 335). Ovakavstav hrvatskih sudova je velikopriznawe kako samom autoru, takoi na{em Fakultetu i ~itavoj srp-skoj pravnoj nauci. �

20

U subotu 22. oktobra 2005. g. u

amfiteatru V proslavqen je

35. ro|endan „Foruma“, koji je

tokom svog ve} dugog postojawa

postao jedna od prepoznatqivih

oznaka Pravnog fakulteta, pa i

samog Univerziteta u Beogradu.

Zami{qen pre tri i po decenije

kao Klub prijateqa rimskog prava

i antike, „Forum“ je prerastao u

specifi~nu instituciju u okviru

institucije, u atraktivni alter-

nativni oblik akademskog obrazo-

vawa, znatno pre nego {to je

Bolowski proces po~eo da pro-

movi{e sli~ne ideje. Svakog petka

uve~e, punih 35 godina, u pros-

torijama „Foruma“ sa odràvaju

predavawa istaknutih profesora,

istraìva~a, stru~waka, umetni-

ka, pa i pojedinih studenata, o

razli~itim temama koje prevazi-

laze okvire pravne istorije, oba-

vqaju se neformalni razgovori i

va`na razmena studentskih iskus-

tava, druèwe, planirawe ekskurz-

ija – sve ono {to ~ini glavnu ideju

Kluba, davno formulisanu kod

Tacita kao spoj korisnog i pri-

jatnog (dulce cum utile).

Kao i svako slavqe, i ovo je

po~elo dolaskom „kuma“, profeso-

ra dr Hansa Ankuma, sa Pravnog

fakulteta Univerziteta u Amster-

damu, koji je ne{to ranije tamo

osnovao Forum Romanum, {to je

posluìlo kao inspiracija na-

{im osniva~ima, profesorima dr

Dragomiru Stoj~evi}u i dr Ob-

radu Stanojevi}u. Pored uglednog

gosta, ~lana Kraqevske akademije

nauka Holandije i vi{egodi{weg

dekana i prorektora iz Amster-

dama, na proslavu su pristigli

mnogi nekada{wi ~lanovi, oni

koji su pre tridesetak godina le-

pili foto-tapet u prostoriji

„Foruma“ koji je za proslavu ob-

novqen, ~itali latinsku poeziju,

pobe|ivali u fudbalu ~ak i ekipu

„Ujediwenih nacija“, zavodili

osobe suprotnog pola od [panije

do Moskve i Egipta... Nekada stu-

denti, danas ministri, rektor,

profesori, sudije, advokati i

privrednici, naravno svi uspe{-

ni, sreli su se na ro|endanskoj

proslavi sa onima koji su odlu-

~ili da prate wihove stope – no-

vim, mladim foruma{ima. Spoj

iskustva i mladosti odraàva i

nova uprava „Forum“: po~asni

predsednik prof. dr Obrad

Stanojevi}, predsednik prof. dr

Sima Avramovi}, podpredsedsed-

nik doc. dr Voja Stanimirovi},

sekretar Nikola Selakovi}, na{

uspe{ni student i vi{estruki

pobednik na takmi~ewima u besed-

ni{tvu, i blagajnik Du{an Mir-

kovi}. Prilikom tradicionalnog

na~ina glasawa za svu petoricu

35 godina kluba Forum Romanum

Sve~ana proslava 35 godina kluba Forum Romanum

pal~evi skoro dve stotine okup-

qenih ~lanova Kluba bili su

okrenuti na gore. Jubilej „Foru-

ma“ su pozdravili prof. dr Hans

Ankum (~itati samo kum), prvi se-

kretar – prof. dr Dejan Popovi},

danas rektor Univerziteta u Beo-

gradu, dekan prof. dr Mirko

Vasiqevi} i novoizabrani pred-

sednik, koji je obe}ao niè poreze

(ukidawe ~lanarine) i ve}a soci-

jalna davawa (prisustvo „Foruma“

na internetu). Na „Forumu“ su

odjekivali pesma akademskog hora

„Lola“, recital Katulove poezije i

~arobni zvuci ~embala, a svoj

trenutak imala je sa svojom bese-

dom o igri i Biqana Removi},

predstavnik sestrinske institu-

cije „Foruma“, Centra za besed-

ni{tvo (Institutio oratoria), da bi se

sve zavr{ilo zajedni~kim peva-

wem forumske himne. Proslava je

nastavqena u restoranu „Bolero“,

koji je stavio na raspolagawe ~lan

„Foruma“, sada vlasnik „Eurosa-

lona“ Bane Stojakovi}, uz èqu da

se svi ponovo sretnu na proslavi

~etrdesetog ro|endana.

��

Klub Forum Romanum je zapo~eo

novu {kolsku godinu 22. oktobra

2005. g. predavawem svog vi{ego-

di{weg predsednika, prof. dr

Obrada Stanojevi}a, na temu

„Se}awe na Wu Orleans“. U pris-

ustvu stotinak ~lanova Kluba i

studenata prve godine, prof.

Stanojevi} je, uz kori{}ewe nove

video opreme u amf. V, predstavio

svoja iskustva i ìvot u tom

nedavno stradalom gradu. Prof.

Stanojevi} je vi{e godina bio gos-

tuju}i profesor na Pravnom fa-

kultetu Univerziteta u Wu Or-

leansu, pa je slu{aocima govorio

i o specifi~nostima u studirawu

prava u SAD, osobenostima po-

loàja profesora pravnog fakul-

teta, karakteristikama pravnog

sistema u Lujzijani, itd.

��

U okviru kluba Forum Romanum28. oktobra 2005. godine novi

po~asni doktor Univerziteta u

Beogradu i stari prijateq ovog

Kluba, profesor Pravnog fakul-

teta Univerziteta u Amsterdamu

dr Hans Ankum, odrào je pre-

davawe pod nazivom „Reskripti

rimskih imperatora objavqeni do

kraja vladavine Dioklecijana“.

Tokom predavawa, kome je pri-

sustvovalo tridesetak ~lanova

Kluba, gost je predstavio svoja

najnovija istraìvawa reskripa-

ta – odgovora koje je davao rimski

imperator na sporna pravna

pitawa u vezi sa konkretnim

pravnim sporovima, a potom anal-

izi jednog slu~aja iz reskripta

(case study). Diskusija koja je usle-

dila pokazala je zainteresovanost

i dobro poznavawe rimskog prava

kod ~lanova Kluba, na {ta je gost

posebno ukazao sa zadovoqstvom. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

21

21

21

Sve~ana proslava 35 godina kluba Forum Romanum

D ekan Pravnog fakultetaprof. dr Mirko Vasiqevi}

sa prodekanima prof. dr Alek-sandrom Jovanovi}, prof. dr Oli-verom Vu~i} i sekretarom Miq-kom Vaqarevi}em, uru~io je nas-

tavnicima odluke o izboru, re-izboru u zvawa i ugovore o radu.Odluke o izboru dobili su dr Rad-mila Vasi}, u zvawe redovni pro-fesor za nau~nu oblast Uvod upravo, dr Qiqana Radulovi}, u

zvawe vanredni profesor za na-u~nu oblast Krivi~no pravo. Do-cent dr Rajko Jeli} reizabran je zanau~ne oblasti Uvod u gra|anskopravo i Stvarno pravo, a dr Dejan\ur|evi} je izabran u zvawe do-

Fakultetski ìvot

centa za nau~nu oblast Naslednopravo. Mr Goran Dajovi}, reiza-bran je u zvawe asistenta za nau~nuoblast Uvod u pravo.

Asistenti pripravnici iza-brani u zvawe asistenta su mrIgor Vukovi} za nau~nu oblastKrivi~no pravo, mr Milena Mi-lutinovi} za nau~nu oblast Me-|unarodno privredno pravo, mrMarko Davini} za nau~nu oblastUpravno pravo, mr Marija Kara-niki} za nau~nu oblast Obliga-ciono pravo, mr Aleksandar Gaji}za nau~ne oblasti Pravo me|unar-odnih organizacija i evropskopravo i Me|unarodno javno pravo,mr Tatjana Jovani} za nau~nu ob-last Pravo privrednog sistema imr Bojan Milisavqevi} za nau~neoblasti Me|unarodni odnosi iMe|unarodno javno pravo.

Odluke o izboru prof. dr Mir-

ko Vasiqevi}, dekan na{eg Fa-

kulteta uru~io je i asistentima-

pripravnicima koji su po~eli sa

radom 3. oktobra 2005. g. To su

Jelena Jovi~i} i Ivan \oki} za

nau~nu oblast Krivi~no pravo,

Qubinka Kova~evi} za nau~nu

oblast Radno pravo, Svetislav

Kosti} za nau~nu oblast Javne

finansije i finansijsko pravo i

Vawa Bajovi} za nau~nu oblast

Krivi~no procesno pravo.

��

Dekan Pravnog fakulteta prof.

dr Mirko Vasiqevi}, 3. oktobra

primio je i zadrào se u kra}em

razgovoru sa vojnicima koji na

na{em Fakultetu sluè civilni

vojni rok. Ugovor o me|usobnim

pravima i obavezama Mini-

starstva odbrane i organizacije –

ustanove koja se bavi delatno{}u

od op{teg interesa u koju se

upu}uju regruti na sluèwe vojnog

roka u civilnoj slu`bi, potpisan

je krajem juna izme|u Komande

vojnog okruga, Beograd i Pravnog

fakulteta u Beogradu. Od septem-

bra 2005. g. na na{em Fakultetu

devet vojnika sluì civilni voj-

ni rok, ~etiri diplomirana prav-

nika, jedan diplomirani ekono-

mista i ~etvorica sa sredwom

spremom.

Zavisno od potrebe odseka naFakultetu, vojnici su raspore|eniu Slu`bu za poslediplomske stu-dije, Biblioteku, Centar za izda-va~ku delatnost, Odsek za op{te

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

22

22

22

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

Sve~ani prijem u dekanatu

poslove i Institut za pravne idru{tvene nauke. Civilni vojnirok na Fakultetu sluì i NikolaBodiroga, asistent-pripravnikna{eg Fakulteta. Odgovorno liceza pra}ewe rada vojnika na civil-nom sluèwu vojnog roka na Prav-nom fakultetu je Milo{ Sandi},{ef Odseka za op{te poslove.

��

Peta sednica Saveta Pravnogfakulteta odràna je 3. oktobra2005. godine. Sednici je predse-davao predsednik Saveta Fakul-teta prof. dr Zoran Stojanovi}.

Jedina ta~ka dnevnog reda bila je„Dono{ewe odluke o izmenama idopunama Statuta Pravnog fakul-teta Univerziteta u Beogradu“.

Na Sednici Saveta doneta jeOdluka o novom nastavnom planuna osnovnim studijama, izmeneStatuta primewuju se od generaci-je studenata prvi put upisane{kolske 2005/06. godine:

„Januarski ispitni rok je re-dovan rok za polagawe ispita izpredmeta koji se slu{aju u zim-skom semestru, a junski ispitnirok je redovan rok za polagaweispita iz predmeta koji se slu{ajuu letwem semestru.

Aprilski ispitni rok jepopravni rok za polagawe ispitaiz predmeta koji se slu{aju u zim-skom semestru, a septembarski pr-vi ispitni rok je popravni rok zapolagawe ispita iz predmeta kojise slu{aju u letwem semetru.

Septembarski drugi ispitnirok je op{tepopravni rok za sveispite jedne {kolske godine.“

Zna~ajne izmene su i u ~lanukoji glasi: „Student dobija ispit-ni raspored za januarski ispitnirok, po pravilu, do 30. oktobra, aza junski ispitni rok do 10.marta.“ �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

23

23

23

F ond Biblioteke Pravnogfakulteta Univerziteta u

Beogradu je tokom ove godine obo-ga}en i poklonima Narodne bib-lioteke Srbije. Dobijeno je vi{eod 350 vrednih publikacija, od ko-jih su posebno za na{e ~itaocekorisne one koje smo nedavno pri-mili. Taj poklon broji 250 kwigai to najnovijih izdawa uxbenika idrugih kwiga iz oblasti pravnihnauka objavqenih na teritorijiSrbije. Posebno raduje obe}awe da}emo sve nove kwige koje se bavepravnim naukama i nadaqe re-dovno dobijati na poklon od Na-rodne biblioteke Srbije.

��

Prvi sastanak upravnika bib-

lioteka pravnih fakulteta u

Srbiji odràn je 27. oktobra 2005.

godine, a na{ Fakultet je bio

doma}in ovog skupa. Sastanku su

prisustvovale mr Radmila Daba-

novi}, upravnik Biblioteke

Pravnog fakulteta Univerziteta u

Novom Sadu i Vesna Stojanovi},

upravnik Biblioteke Pravnog

fakulteta Univerziteta u Ni{u, a

delu Sastanka su prisustvovale i

koleginice Radmila Bulatovi},

upravnik Biblioteke Pravnog

fakulteta Univerziteta u Podgo-

rici i Radmila Stankovi}, bib-

liotekar iste biblioteke. Nakon

kratkog susreta sa dekanom na{eg

fakulteta, prof. dr Mirkom

Vasiqevi}em, usledio je razgovor

o razli~itim vidovima saradwe.

Napravqen je popis svih perio-

di~nih publikacija koje primaju

biblioteke u~esnice sastanka,

utvr|eni su principi razmene

monografskih i serijskih pub-

likacija, ali i relevantnih in-

formacija. Dogovoreno je da se

usaglase akta koja se odnose na sve

funkcije na{ih biblioteka, po-

sebno Pravilnik o principima

nabavne politike. Prioritet u

radu svih biblioteka treba da bude

rad na daqem ispitivawu kvalite-

Novosti iz biblioteke

Biblioteka Pravnog fakulteta

ta svetskih elektronskih baza

podataka za oblast pravnih nauka,

kako bi se na one najboqe, pod

povoqnijim uslovima, zajedni~ki

pretplatili. Naravno, izmeweno

je i niz korisnih iskustava i save-

ta za sve segmente bibliote~kog

poslovawa. Nakon sastanka uru-

~eni su pokloni u kwigama svim

gostima i potom je usledio kolek-

tivan obilazak Sajma kwiga.

Upravnik Biblioteke Pravnog

fakulteta Univerziteta u Kra-

gujevcu, mr Goran Petrovi}, je bio

spre~en da prisustvuje Sastanku,

ali je naknadno informisan o

svim postignutim dogovorima.

��

Izborna skup{tina Zajednice

biblioteka univerziteta u Srbiji

odràna je 28. oktobra 2005. go-

dine u Narodnoj biblioteci Sr-

bije. Delegati na{e biblioteke su

bili: dr Svetlana Mir~ov, Ivana

Paji}, Vawa Eror, Ana Jovi}evi}-

Popovi} i Vera Raja~i}. Svetlana

Mir~ov je izabrana za ~lana Nad-

zornog odbora, Ivana Paji} za

~lana Komisije za za{titu bib-

liote~ke gra|e, Vawa Eror za ~lana

Komisije za nabavku, Ana Jovi}e-

vi}-Popovi} za ~lana Komisije za

razvoj i Vera Raja~i} za ~lana

Komisije za unapre|ewe biblio-

te~ke delatnosti. Nakon Skup-

{tine je odràn Stru~ni skup pod

nazivom: Bibliote~ki standardi-

status biblioteka i bibliote-

kara.

��

Sajam kwiga su posetili svi

na{i bibliotekari. Odabrane su i

predloène za nabavku relevantne

publikacije, s tim {to se prili-

kom izbora vodilo ra~una da }emo,

kao {to je ve} napomenuto, veliki

broj uxbenika i drugih kwiga iz

oblasti pravnik nauka dobijati

redovno, poklonom od Narodne

biblioteke Srbije.

��

Biblioteka Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu naj-

srda~nije zahvaquje darodavcima

koji su tokom avgusta, septembra i

oktobra 2005. godine svojim pok-

lonima obogatili wene fondove.

INSTITUCIJE: Alternativna

akademska obrazovna mreà; Bal-

kanolo{ki institut Srpske aka-

demije nauka i umetnosti; Biblio-

teka Pravnog fakulteta Univerzi-

teta u Kragujevcu; Nema~ka fon-

dacija za me|unarodnu pravnu sa-

radwu (Deutche Stiftung für Interna-tionale Rechtliche Zusammenarbeit),

Bon; Ministarstvo prosvete i

sporta Republike Srbije; Narodna

biblioteka Srbije, Pravni fakul-

tet Univerziteta u Bawoj Luci;

Udruèwe pravnika Republike

Srpske; USAID i Fond za humani-

tarno pravo.

POJEDINCI: prof. dr Sima

Avramovi}; mr @arko An|elko-

vi}; prof. dr Danilo Basta, prof.

dr Boris Begovi}; dr Bla` Bo{ko-

vi}; prof. dr Mirko Vasiqevi};

prof. dr Radmila Vasi}; prof. dr

Dragica Vujadinovi}-Milinko-

vi}; mr Svetislav Vukovi}; Veqko

Guberina; asistent Marko Davi-

ni}; mr Tomislav R. \okovi}; doc.

dr Miodrag Jovanovi}; prof. dr

Qubica Kandi}; prof. dr Budi-

mir Ko{uti}; prof. dr Branko

Lubarda; Ivana Martinovi};

prof. dr Momir Milojevi}; doc.

dr Miroslav Milo{evi}; prof.

dr Milovan M Mitrovi}; doc. dr

Vladimir Pavi}; dr Branko Pav-

lica; prof. dr Vuk Stambolovi};

prof. dr Obrad Stanojevi}; prof.

dr Jovica Trkuqa; Mira âtipo-

vi}; dr Aleksandra âvo{ki i

prof. dr Kosta âvo{ki. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

24

24

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

M inistarstvo nauke i za{ti-te ìvotne sredine sa nau~-

noistraìva~kim organizacijamau Srbiji nastavqa tradiciju zajed-ni~kog u~e{}a na ovogodi{wem50. Me|unarodnom Beogradskomsajmu kwiga od 25 do 31. oktobra2005. godine. Na {tandu su izlo-èni najzna~ajniji rezultati radanau~noistraìva~kih organi-zacija kao i izdava~ka delatnostNIO ostvarena u 2005. godini. Na{tandu je bilo izloèno preko800 kwiga, monografija, zbornika

radova, ~asopisa i posebnih pub-likacija. Zajedno sa Ministar-stvom nauke i za{tite ìvotnesredina, kao izlaga~i u~estvovaoje 31 fakultet i 50 instituta.

Pravni fakultet u Beogradupredstavqen je sa tri kwige:„Forum Romanum“, autora doc. dr@ike Bujukli}a; „Me|unarodnikrivi~ni sud – nadle`nost i pos-tupak“, prof. dr Milana [kuli}a;„Sociologija“, prof. dr Milo-vana Mitrovi}a, kao i ~asopisom„Anali Pravnog fakulteta u Beo-

gradu“, br. 1–2, 3–4/ 2002. i br.1/2005. iz 2005. godine.

��

31. oktobra 2005. g. u izdawuCentra za publikacije Pravnogfakulteta u Beogradu, kao ~etvrtakwiga u novopokrenutoj bibliote-ci „Uxbenici“, objavqen je ux-benik „Kompanijsko pravo (pravoprivrednih dru{tava Srbije iEU)“ autora dr Mirka Vasiqevi}a,redovnog profesora za taj pred-met.

Promocije kwiga

„Novi uxbenik profesora dr

Mirka Vasiqevi}a predstavqa

kulminaciju wegovog nau~nog i

nastavnog rada, posle uspe{nog

bavqewa i publikovawa uxbenika

sa sli~nom ili srodnom materi-

jom – Privredno pravo, Trgovin-

sko pravo, Poslovno pravo. Pro-

mene u na{em dru{tvenom i

ekonomskom sistemu, posebno

afirmacija privatne svojine i

pojava privrednih dru{tava, kao

dominantnog oblika na{e nove

privredne infrastrukture, zahte-

vali su teorijsku i prakti~nu

obradu ove discipline.

Period tranzicije, kroz koji

na{a privreda prolazi ka svojoj

potpunoj trì{noj transforma-

ciji, kao i neminovni uticaj

komunitarnog prava Evropske

Unije na na{e pozitivno pravo,

nalagali su da se ovakvo Kompa-

nijsko pravo na|e u fokusu studija

na Pravnom fakultetu i istovre-

meno postane vodi~ pravnika u

privredi i poslovnih qudi uop-

{te. Najnovije delo iz pera pro-

fesora Vasiqevi}a, kao prvi

uxbenik te vrste u na{oj javnosti,

odraàva aktuelni trenutak zemqe

i wenog zakonodavstva, ~ime se

na{ pravni sistem dogra|uje i

osposobqava za lak{u harmoni-

zaciju sa evropskim pravom.

Najnovijom kwigom profesor

Vasiqevi}, kao vode}i teoreti~ar

i prakti~ar kompanijskog prava u

zemqi, koji je i jedan od autora

Zakona o privrednim dru{tvima,

daje svoj veliki doprinos edukaci-

ji i sazrevawu na{ih pravnih

kadrova na sloènom putu inte-

grisawa zemqe u Evropsku Uniju i

me|unarodnu zajednicu“. (Iz re-

cenzije prof. dr Miodraga Traj-

kovi}a).

„Rukopis profesora Vasiqe-

vi}a predstavqa upozorewe za

na{e zakonopisce u pogledu

dogradwe na{eg prava o kompani-

jama“. (Iz recenzije prof. dr Ivi-

ca Jankoveca).

Sam autor profesor dr Mirko

Vasiqevi} u predgovoru kaè

„Ovim izdawem kwige Kompa-

nijsko pravo nastojao sam da rele-

tiviziram pogubnost nestabilnog

privrednog zakonodavstva, {to je

jo{ uvek na{ slu~aj, na pravnu

teoriju. Ovo je postignuto, uveren

sam, time {to su uglavnom obra-

|ivani pravni instituti ove

grane prava (koji uskla|ivawem

na{eg kompanijskog prava sa ev-

ropskim postaju univerzalniji),

adekvatnim kori{}ewem upravno-

pravnog metoda i teorijske gra|e i

prakse. Na ovaj na~in, ova kwiga

bi trebalo da preìvi potrebe

jednog mawe ili vi{e klasi~nog

ispita, te da bude trajni pratilac

misije prava u nauci i struci“. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

25

25

25

N arodna banka Srbije organi-

zovala je ovog leta dvome-

se~nu praksu za studente razli-

~itih fakulteta. Me|u wima bilo

je i sedam studenta zavr{nih godi-

na Pravnog fakulteta. Narodnoj

banci Srbije ovakva inicijativa

ve} polako prerasta u tradiciju.

Ove godine je po tre}i put organi-

zovana studentska letwa praksa za

35 studenata zavr{nih godina

Ekonomskog i Pravnog fakulteta,

Fakulteta organizacionih nauka,

Elektrotehni~kog i Prirodno

matemati~kog fakulteta.

Za praksu se prijavilo 300 stu-

denata, a kriterijumi za odabir su

bili veoma rigorozni. Po~etni

uslov je bila prose~na ocena preko

8,00, a studenti su bili obavezni

da dostave svoj Curriculum Vitae i

da polaù op{iran test, koji je,

pored testa inteligencije, poz-

navawe funkcija i organizacije

Narodne banke, ra~unovodstva,

obuhvatao i matematiku na engle-

skom jeziku. Mada su pravnici

bili u dosta nezavidnom poloàju,

s obzirom da je ve}i deo testa bila

matematika, sedmoro studenata je

uspelo da pro|e selekciju i stekne

dragoceno radno iskustvo. To su

Marija Stijeqa, Jovan Pje{i},

Nata{a Karali}, Dragana Pau-

novi}, Kristina Obradovi}, Mi-

hailo Jevremovi} i Jelena Mani}.

Praksa je zapo~ela upoznavawem

organizacionih delova Banke, raz-

govorima sa Guvernerom, posetom

Zavodu za izradu nov~anica i ko-

vanog novca u Top~ideru i sve-

~anim prijemom u vili NBS u

Top~ideru, tako da su studenti

imali priliku da steknu sveobuh-

vatnu sliku o radu Banke. Studenti

prava su, prema svojim èqama,

raspore|eni u Sektor za zakono-

davno-pravne poslove, Sektor za

poslove nadzora nad obavqawem

delatnosti osigurawa, Sektor za

kontrolu i nadzor poslovawa

Studentski ìvot

banaka i drugih finansijskih

organizacija i Sektor za me|una-

rodnu saradwu.

U sektorima su dobijali razne

zadatke, po~ev od obavqawa svako-

dnevnih poslovnih obaveza, do

primene zavr{ne Power point pre-

zentacije na zadatu temu. Svi stu-

denti su uspe{no ispunili svoje

obaveze, a krajem septembra, dode-

qene su im i potvrde o obavqenoj

letwoj praksi.

��

Ovog leta Ujediwene nacije or-

ganizovale su praksu za studente.

Jelena Mani}, apsolvent Pravnog

fakulteta i u~esnik na{e pobed-

ni~ke ekipe na svetskom on-linetakmi~ewu u pregovarawu, prim-

qena je na dvomese~nu praksu u

Kancelariji Stalnog koordinato-

ra Ujediwenih nacija, gde je obav-

qala poslove u svojstvu asistenta

za kordinaciju i pomo}nika savet-

nika Stalnog koordinatora. O

zna~aju poloàja govori i ~iweni-

ca da je stalni koordinator iza-

slanik Kofija Anana u na{oj

zemqi i samim tim, najvi{i ~in

slu`benika Ujediwenih nacija,

prisutan kod nas.

Konkretne aktivnosti Jelene

Mani} su vezane za organizaciju i

u~e{}e u obeleàvawu 60-godi-

{wice Ujediwenih nacija i pro-

mocije Milenijumskih ciqeva

razvoja, a koje, izme|u ostalog,

obuhvataju i obilazak 13 gradova i

mesta u Srbiji i Crnoj Gori sa

zvani~nom delegacijom UN-a.

Apsolventu Jeleni Mani} je pru-

èna izvrsna prilika za stu~no

usavr{avawe i upoznavawe sa ra-

dom jedne velike i, moè se re}i,

najzna~ajnije svetske organizacije.

��

U periodu od 28. avgusta do 11.

septembra u mestu Maronija,

oblast Trakija u Gr~koj, odràn je

seminar „Rule of Law and Demo-cracy.“ Na predlog profesora Dra-

goquba Kavrana, Olivere Vu~i},

Mirjane Todorovi} i Radmile

Vasi} za u~e{~}e na ovom semi-

naru su predloèni i nakon in-

tervjua odabrani Jelena Lozani},

Lidija Obrenovi} (apsolventi),

Ivana Ruì~i} i Vuk Cuci} (IV

godina). Seminar je organizovao i

finansirao sve tro{kove

European Public Law Center.

Seminar je okupio 37 studenata

pravnih i fakulteta politi~kih

nauka iz Gruzije, Turske, Gr~ke,

Albanije, Rumunije, Moldavije,

Ukrajine, BiH i Srbije i Crne

Gore. Predavawa su se odnosila na

osnovne elemente me|unarodnog

prava, qudska prava sa aspekta ev-

ropskih pripisa, me|unarodno

krivi~no pravus|e, za{titu ì-

votne sredine, religijske slobode

i prozelitizam i sli~no. Posebna

pa`wa posve}ena je uslovima i

mogu}nostima daqeg pro{irewa

Evropske unije.

Predava~i na seminaru su bili

profesori sa Demokratskog

Univerziteta Trakije kao i sarad-

nici EPLC-a i me|u wima dr

Stefano Maffei, predava~ na

Univeerzitetu u Parmi i dr SaraGuerreiro sa Univerziteta u Lisa-

bonu.

EPLC }e i daqe nastaviti sa

organizacijom seminara i pro-

jekata na kojima mogu u~estvovali

studenti Pravnog fakulteta u

Beogradu. Sve informacije o

budu}im projektima mogu se na}i

na adresi www.eplc.gr

��

Univerzitetska biblioteka

„Svetozar Markovi}“ u Beogradu

prvi put ove godine nagra|uje

najboqe studente Pravnog, Filo-

zofskog, Stomatolo{kog, Matema-

ti~kog, Filolo{kog i Fakulteta

organizacionih nauka. Planirane

aktivnosti Biblioteke usmerene

su ka grupacijama najuspe{nijih

studenata sa svih godina studija.

Pri izboru najboqih studenata

presudna je prose~na ocena po-

stignuta u dosada{wem studirawu.

Nagrada koju dodequje Biblioteka

je besplatno ~lanstvo na godinu

dana za ukupno 20 studenata na{eg

Fakulteta (po pet studenata sa

svake godine studija). Studenti

mogu u~estvovati i u programima

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

26

26

26

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

Na{i studenti na seminaru „Rule of Law and Democracy“ u Gr~koj

koje je Biblioteka, kao jedan vid

nagrade pripremila za wih.

Prvi od programa nameqenih

najboqim studentima organizovan

je 10. septembra 2005. godine, pre-

davawe na temu „Demokratsko dru-

{tvo i terorizam“ u okviru me-

|unarodnog projekta „The Septem-bar Project“, Univerziteta Va{ing-

ton iz Sijetla, SAD. Predavawe je

pratila odabrana grupa najboqih

studenata a mogli su i da se infor-

mi{u o va`noj tematici teroriz-

ma danas.

Biblioteka }e do kraja godine

organizovati i druge programe

namewene najboqim studentima,

upozna}e ih sa uslugama koje

pruà, pre svega sa mogu}nostima

kori{}ewa elektronskih ~aso-

pisa i nau~nih baza podataka.

��

Oktobra 2005. godine potpisan

je Protokol o saradwi izme|u

Pravnog fakulteta, koga zastupa

dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}

i Narodne kancelarije predsedni-

ka Republike, koju zastupa direk-

tor Dragan \ilas. Predmet ovog

Protokola je uspostavqawe me|u-

sobne saradwe potpisnika u ciqu

razvijawa ideje dobrovoqnog rada

kroz dodatno angaòvawe i obra-

zovawe studenata ~etvrte godine i

poslediplomskih studija.

Narodna kancelarija predsed-

nika Republike obavezuje se da

zainteresovanim studentima i

poslediplomcima omogu}i volon-

terski rad u razli~itim ode-

qewima Narodne kancelarije

(socijalno, pravno, projekti, pri-

jemno) u trajawu od tri do {est

meseci. Narodna kancelarija }e

nakon izvr{enog odabira volon-

tera obezbediti obuku u trajawu od

dva dana u saradwi sa uglednim

profesorima Univerziteta u Beo-

gradu.

Po zavr{enoj obuci volonteri

}e biti radno angaòvani najvi{e

~etiri sata nedeqno u radu sa

gra|anima u okviru delatnosti

Narodne kancelarije predsednika

Republike. Pravni fakultet je za

realizaciju ovog Protokola odre-

dio asistenta mr Moniku Ninko-

vi}, koja }e pratiti rad volontera

i vr{i}e, zajedno sa ovla{}enim

licima Narodne kancelarije, pro-

cenu kvaliteta rada angaòvanih

studenata.

��

Britanski savet ove godine

slavi 65 godina rada u Srbiji i

Crnoj Gori i ovom povodom na

na{em Fakultetu su odràli 17.

oktobra 2005. g. prezentaciju na

kojoj su prisutne studente oba-

vestili o svojim aktivnostima i

programima koje Britanski savet

tradicionalno nudi studentima u

Srbiji i Crnoj Gori. Ovom pre-

zentacijom su informisali stu-

dente Pravnog fakulteta, a prven-

stveno studente prve godine o

stipendijama, seminarima i svim

drugim obrazovnim mogu}nostima

koje nudi Britanski savet.

Prva tri studenta po uspehu na

prijemnom ispitu za generaciju

{kolske 2005/06. godine, nagradi-

li su besplatnom godi{wom

~lanarinom Biblioteke i inter-

net centra: prva na kona~noj rang

listi sa 100 bodova je Jelena

Obradovi}, druga sa 97,66 Jelena

Cvetinovi} i tre}i sa 97,46 Vla-

dislav Stojanovi}. Prisutnim

studentima podeqen je promotiv-

ni materijal.

��

Studenti Pravnog fakulteta,

~lanovi ELSA Beograd, Marko

Milojevi}, Milo{ Jani}, Milica

Petkovi} i Ma{a Marjanovi} su u

periodu od 26. do 29.oktobra 2005.

g. u~estvovali na me|unarodnom

seminaru na temu „Copyright Regimein the Age of Digital Tehnologies“ koji

je odràn u Qubqani (Slovenija) u

organizaciji Creative CommonsSlovenija i ELSA Qubqane. Pre-

davaci su bili prof. Urs Gasser(University of St. Gallen), prof.

Lawrence Lessig (Stanford Law School),

Bernt Hugenholtz (University of Am-sterdam) i prof. Charles Nesson(Harvard Law School). Ucesnici na

ovom seminaru bili su studenti

prava iz Srbije i Crne Gore,

Makedonije i Bosne i Hercegovine

koji su aktivno u~estvovali u

debati o za{titi autoskih prava

danas u Evropi i dràvama iz

kojih dolaze.

��

Na sastanku odrànom na

Pravnom fakultetu Univerziteta

u Beogradu 31. oktobra 2005.

godine, usled aktuelnih de{avawa

i pove}ane tendencije osnivawa

novih (i preimenovawa starih)

privatnih fakulteta, kao i

odsustva regulative i za{tite

op{teg dru{tvenog interesa u

pogledu obrazovawa pravnika, a u

ciqu za{tite interesa studenata

dràvnih pravnih fakulteta

Konferencija studenata dràvnih

pravnih fakulteta Srbije, usvoji-

la je slede}e zakqu~ke:

1. Potrebno je jasno utvrditi koje

kriterijume mora zadovoqiti

jedan fakultet da bi diplomac

tog fakulteta imao mogu}nost

sticawa zvawa ‘diplomirani

pravnik’, imaju}i u vidu da se

studirawe na dràvnom fakul-

tetu, u ovom trenutku, ni u ~emu

ne moè porediti sa studi-

rawem na privatnim fakulte-

tima. Rad, energija i vreme koje

studenti dràvnih fakulteta

ulaù u svoje obrazovawe daleko

prevazilaze nivo studija pri-

vatnih fakulteta (oskudni nas-

tavni planovi i programi kao i

literatura, snièni ispitni

kriterijumi i odsustvo kvali-

fikovanog nastavnog kadra).

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

27

27

27

2. Diplomirani studenti privat-

nih pravnih fakulteta, koji

nemaju dovoqno poznavawe

pravnih nauka ne smeju imati

pristup organima pravosu|a i

javnim slu`bama. O na~inu iz-

bora vr{ilaca ovih funkcija

od op{tedru{tvenog zna~aja

mora biti povedeno ra~una. Ne

smemo dozvoliti da bilo ko

vodi na{u dràvu u budu}nost.

Zbog toga nijedna ozbiqna dr-

àva u Evropi ne omogu}ava tak-

vim studentima polagawe pra-

vosudnih ispita nego sama dr-

àva {koluje kadrove za svoje

najzna~ajnije oblasti (pravo-

su|e, uprava, zakonodavstvo).

3. Kako je pitawe obrazovawa

pravnika od direktnog dr-

àvnog interesa, smatramo da

pored nadzora Ministarstva

prosvete nad osnivawem i radom

privatnih pravnih fakulteta

aktivniju ulogu moraju preuzeti

i Ministarstvo pravde kao i

Ministarstvo za dràvnu

upravu i lokalnu samopuravu.

4. Podràvamo reformu pokrenu-

tu na dràvnim fakultetima u

Republici i apelujemo da se ona

nastavi sa jo{ ve}im intenzi-

tetom. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

28

28

28

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

P o~etkom nove {kolske go-dine objavqen je „Vodi~ kroz

Pravni fakultet Univerziteta uBeogradu“ u tiraù od 2.000 pri-meraka. Vodi~ je namewen prven-stveno studentima prve godine. Izwega studenti mogu da se upoznajusa istorijom Fakulteta, uslovimaupisa na osnovnim i posledip-lomskim studijama, oblicima na-stave, uslovima za polagawe ispi-ta i ispitnim rokovima.

Vodi~ sadrì spisak nastavni-ka i saradnika po katedrama, kao isastav Uprave Fakulteta u sa-da{wem sazivu. Pored jednog brojainformacija upu}enih i ka stu-dentima starijih godina, posebnapa`wa je posve}ena reformi na-stavnog procesa, pravilima studi-rawa, koja vaè samo za generacijustudenata koja je prvu godinu stu-dija upisala u {kolskoj 2005/2006.godini, u skladu sa zakqu~cima

Komisija za reformu Pravnog fa-kulteta i Nau~no-nastavnog ve}aod 20. juna 2005. godine.

Vodi~ sadrì i informacije oradu {altera, studentskim domo-vima, stependijama i kreditima,

zdravstvenoj za{titi studenata,studentskom parlamentu, KlubuForum Romanum, ELSA, Klubu UN,ostalim oblicima nastave (pravnaklinika, takmi~ewa – me|unarod-na i u besedni{tvu), kao i onagradnim fondovima. �

Konferencja studenata dràvnih pravnih fakulteta Srbije

Razno

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

378(497.11)

ACTA diurna : bilten Pravnogfakulteta Univerziteta u Beogradu /urednik Sima Avramovi}. – 2004, br.1 (oktobar) – . – Beograd (Bulevarkraqa Aleksandra 67) : Pravnifakultet Univerziteta u Beogradu,2004 – (Beograd : Dosije). – 29 cm

Dvomese~no. – Nastavqa tradicijubiltena koji je izlazio u periodu od1990–1997. godine pod istimnaslovomISSN 1820-3981 = Acta diurna(Beograd)COBISS.SR-ID 118246156