Bio-Ekološki Centar d.o.o, Zrenjanin Euro PET Planet d.o.o, Inñija PU EURO PET... · 2013-05-30 · Materijalni bilans.....59 9.3. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta

"Bio-Ekološki Centar" d.o.o, Zrenjanin "Euro PET Planet" d.o.o, Inñija

Studija o proceni uticaja

postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže na životnu sredinu

SADRŽAJ

Opšta dokumentacija Lista tabela ............................................................................................................................................. 8 Lista slika ............................................................................................................................................... 8 Projektni zadatak .................................................................................................................................. 9 Uvod ...................................................................................................................................................... 10 Podaci o nosiocu projekta ................................................................................................................... 12 1. Opis lokacije na kojoj se planira realizacija projekta.................................................................. 13

1.1. Geografski položaj ................................................................................................................... 13 1.2. Potrebna površina zemljišta...................................................................................................... 14 1.3. Karakteristike terena................................................................................................................. 15

1.3.1. Pedološke karakteristike.................................................................................................. 15 1.3.2. Geomorfološke karakteristike ......................................................................................... 16 1.3.3. Geološke karakteristike ................................................................................................... 16 1.3.4. Hidrološke karakteristike ................................................................................................ 16 1.3.5. Seizmološke karakteristike.............................................................................................. 17

1.4. Klima i meteorološki parametri................................................................................................ 17 1.4.1. Klima............................................................................................................................... 17 1.4.2. Temperatura .................................................................................................................... 17 1.4.3. Padavine .......................................................................................................................... 17 1.4.4. Vetar................................................................................................................................ 17 1.4.5. Relativna vlažnost vazduha............................................................................................. 18 1.4.6. Oblačnost......................................................................................................................... 18

1.5. Flora, fauna i zaštićena prirodna dobra .................................................................................... 19 1.5.1. Flora i fauna .................................................................................................................... 19 1.5.2. Zaštićena prirodna dobra................................................................................................. 19

1.6. Nepokretna kulturna dobra ....................................................................................................... 19 1.7. Stanovništvo ............................................................................................................................. 19 1.8. Postojeći objekti ...................................................................................................................... 19

1.8.1. Privredni objekti.............................................................................................................. 19 1.8.2. Objekti infrastrukture ...................................................................................................... 19 1.8.3. Objekti suprastrukture ..................................................................................................... 20

2. Opis projekta.................................................................................................................................... 21 2.1. Uvod ......................................................................................................................................... 21 2.2. Prethodni radovi ....................................................................................................................... 21 2.3. Opis tehnološkog procesa reciklaže PET ambalaže ................................................................. 21

2.3.1. Prethodna obrada............................................................................................................. 23 2.3.2. Sitnjenje........................................................................................................................... 23 2.3.3. Pranje - Separacija - Sušenje - Pakovanje ....................................................................... 24

2.4. Tretman otpadne tehnološke vode............................................................................................ 24 2.4.1. Uvod................................................................................................................................ 24 2.4.2. Opis tehnološkog procesa tretmana otpadne tehnološke vode ........................................ 25

2.5. Gasna instalacija....................................................................................................................... 27 2.5.1. Priključni gasovod........................................................................................................... 27 2.5.2. Merno-regulaciona stanica .............................................................................................. 27

2.6. Kotlarnica i unutrašnja gasna instalacija .................................................................................. 27 2.6.1. Kotlarnica........................................................................................................................ 27 2.6.2. Unutrašnja gasna instalacija ............................................................................................ 27

2.7. Grejanje, hlañenje i ventilacija ................................................................................................. 28 2.7.1. Grejanje i hlañenje .......................................................................................................... 28 2.7.2. Ventilacija proizvodne hale i kotlarnice.......................................................................... 28

2.8. Vodovod i kanalizacija............................................................................................................. 29 2.8.1. Vodovod......................................................................................................................... 29




2.8.2. Kanalizacija.................................................................................................................... 29 2.9. Protivpožarna instalacija i ureñaji ............................................................................................ 29

2.9.1. Hidrantska protivpožarna mreža .................................................................................... 29 2.9.2. Mobilna oprema za gašenje požara ................................................................................ 29

2.10. Gromobranska instalacija ....................................................................................................... 30 2.11. Saobraćajno-manipulativne površine ..................................................................................... 30 2.12. Ozelenjavanje kompleksa....................................................................................................... 30 2.13. Materijalni bilans.................................................................................................................... 30

2.13.1. Prirodni gas .................................................................................................................. 30 2.13.2. Električna energija ....................................................................................................... 30 2.13.3. Toplotna energija ......................................................................................................... 30 2.13.4. Voda za tehnološke potrebe ......................................................................................... 30 2.13.5. Hemikalije .................................................................................................................... 31 2.13.6. Otpadne materije .......................................................................................................... 31

3. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao................................................... 32 4. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini.............................................................. 33

4.1. Stanovništvo ............................................................................................................................. 33 4.2. Flora i fauna.............................................................................................................................. 33 4.3. Kvalitet zemljišta...................................................................................................................... 33 4.4. Kvalitet vode ............................................................................................................................ 33 4.5. Kvalitet vazduha....................................................................................................................... 34

5. Opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu..................................................... 35 5.1. Uvod ......................................................................................................................................... 35 5.2. U toku izgradnje projekta ......................................................................................................... 35

5.2.1. Identifikacija mogućih negativnih uticaja ...................................................................... 35 5.2.2. Emisija u vazduh ............................................................................................................ 36 5.2.3. Čvrst otpad ..................................................................................................................... 36 5.2.4. Buka ............................................................................................................................... 37

5.3. U toku redovnog rada projekta ................................................................................................. 37 5.3.1. Identifikacija mogućih negativnih uticaja ....................................................................... 37 5.3.2. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže .................................................... 38

5.3.2.1. Emisija u vazduh................................................................................................ 38 5.3.2.2. Čvrst otpad......................................................................................................... 38 5.3.2.3. Otpadna tehnološka voda................................................................................... 39 5.3.2.4. Buka ................................................................................................................... 40

5.3.3. Kotlarnica........................................................................................................................ 40 5.3.3.1. Emisija u vazduh................................................................................................ 40 5.3.3.2. Buka ................................................................................................................... 41

5.4. U slučaju udesa......................................................................................................................... 41 5.4.1. Identifikacija opasnosti od udesa .................................................................................... 41

5.4.1.1. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže ....................................... 41 5.4.1.2. Kotlarnica........................................................................................................... 42

5.4.2. Identifikacija mogućih negativnih uticaja ....................................................................... 42 5.4.3. Očekivani uticaj u slučaju požara.................................................................................... 42 5.4.4. Očekivani uticaj u slučaju eksplozije .............................................................................. 43

5.5. Opis pozitivnih uticaja projekta na životnu sredinu ................................................................. 43 6. Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa..................................................................... 44

6.1. Opasne materije i njihove karakteristike .................................................................................. 44 6.1.1. Hartija.............................................................................................................................. 44 6.1.2. Tekstil.............................................................................................................................. 44 6.1.3. Drvo................................................................................................................................. 44 6.1.4. Prirodni gas ..................................................................................................................... 45 6.1.5. PET.................................................................................................................................. 45

6.2. Mere prevencije, pripravnosti i odgovornosti za udes.............................................................. 45 6.2.1. Mere za prevenciju požara i eksplozije ........................................................................... 45





6.3. Mere za otklanjanje posledica udesa ........................................................................................ 46 7. Opis mera predviñenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg

štetnog uticaja na životnu sredinu ................................................................................................ 47 7.1. Mere predviñene zakonskom regulativom ............................................................................... 47 7.2. Mere koje treba preduzeti u slučaju požara .............................................................................. 47 7.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine .................................................................... 47

7.3.1. Uslovi i mere za zaštitu životne sredine prema zahtevima nadležnog organa ................ 47 7.3.2. Projektom predviñene mere ............................................................................................ 48 7.3.3. Dodatne mere .................................................................................................................. 49

7.4. Druge mere ............................................................................................................................... 50 8. Program praćenja uticaja na životnu sredinu .............................................................................. 51

8.1. Merenje emisije u vazduh......................................................................................................... 51 8.1.1. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže..................................................... 51 8.1.2. Kotlarnica........................................................................................................................ 51

8.2. Kontrola kvaliteta otpadne tehnološke vode ............................................................................ 52 8.3. Kontrola kvaliteta podzemne vode........................................................................................... 53 8.4. Merenje buke............................................................................................................................ 53

9. Netehnički kraći prikaz podataka.................................................................................................. 55 9.1. Opis lokacije na kojoj se planira realizacija projekta ............................................................... 55 9.2. Opis projekta ............................................................................................................................ 55

9.2.1. Opis tehnološkog procesa reciklaže PET ambalaže ........................................................ 56 9.2.2. Tretman otpadne tehnološke vode................................................................................... 57 9.2.3. Priključni gasovod i merno-regulaciona stanica ............................................................. 57 9.2.4. Kotlarnica i unutrašnja gasna instalacija ......................................................................... 57 9.2.5. Grejanje, hlañenje i ventilacija........................................................................................ 57 9.2.6. Vodovod i kanalizacija.................................................................................................... 58 9.2.7. Protivpožarna instalacija i ureñaji ................................................................................... 58 9.2.8. Gromobranska instalacija................................................................................................ 58 9.2.9. Saobraćajno-manipulativne površine .............................................................................. 58 9.2.10. Ozelenjavanje kompleksa.............................................................................................. 58 9.2.11. Materijalni bilans........................................................................................................... 59

9.3. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao.................................................. 59 9.4. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini .......................................................... 59 9.5. Opis mogućih značajnijih uticaja projekta na životnu sredinu................................................. 60

9.5.1. U toku izgradnje i redovnog rada projekta...................................................................... 60 9.5.2. U slučaju udesa ............................................................................................................... 62

9.5.2.1. Očekivani uticaj u slučaju požara ...................................................................... 62 9.5.2.2. Očekivani uticaj u slučaju eksplozije................................................................. 63

9.5.3. Opis pozitivnih uticaja projekta na životnu sredinu........................................................ 63 9.6. Procena uticaja u slučaju udesa ................................................................................................ 63

9.6.1. Mere za prevenciju požara i eksplozije ........................................................................... 63 9.6.2. Mere za otklanjanje posledica udesa............................................................................... 64

9.7. Opis mera predviñenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu ............................................................................................ 64 9.7.1. Mere predviñene zakonskom regulativom ...................................................................... 64 9.7.2. Uslovi i mere za zaštitu životne sredine prema zahtevima nadležnog organa ................ 65 9.7.3. Mere koje treba preduzeti u slučaju požara..................................................................... 65 9.7.4. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine ........................................................... 65

9.7.4.1. Projektom predviñene mere ............................................................................... 65 9.7.4.2. Dodatne mere ..................................................................................................... 66

9.7.5. Druge mere ..................................................................................................................... 66 9.8. Program praćenja uticaja na životnu sredinu............................................................................ 66

9.8.1. Merenje emisije u vazduh ............................................................................................... 66





9.8.2. Kontrola kvaliteta otpadne tehnološke vode ................................................................... 67 9.8.3. Kontrola kvaliteta podzemne vode.................................................................................. 67 9.8.4. Merenje buke................................................................................................................... 68

Podaci o tehničkim nedostacima, nepostojanju ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.................................................................................................................................................... 69 Izvori podataka.................................................................................................................................... 70 Prilozi.................................................................................................................................................... 71




OPŠTA DOKUMENTACIJA

− Izvod o registraciji izrañivača studije;

− Sertifikat za visoku stručnost i multidisciplinarnost pri izradi analiza uticaja

objekata i radova na životnu sredinu;

− Sertifikat sistema menadžmenta kvalitetom;

− Rešenje o odreñivanju rukovodioca projekta i članova tima i

− Licenca odgovornog projektanta.




Strana 8 od 71

LISTA TABELA Broj tabele Naziv tabele Str.

Tabela 1. Zastupljenost različitih pedoloških tipova zemljišta na teritoriji Inñije..................................... 16

Tabela 2. Srednje max. i min. mesečne vrednosti temperature vazduha za Inñiju za 2009. godinu.......... 17

Tabela 3. Srednje mesečne vrednosti visine padavina za Inñiju za 2009. godinu..................................... 17

Tabela 4. Srednje mesečne vrednosti čestine pravaca i srednje brzine vetra za Inñiju za 2009. godinu... 18

Tabela 5. Srednje mesečne vrednosti relativne vlažnosti vazduha za Inñiju za 2009. godinu.................. 18

Tabela 6. Srednje mesečne vrednosti oblačnosti za Inñiju za 2009. godinu.............................................. 18

Tabela 7. Zaštićena prirodna dobra na teritoriji opštine Inñija................................................................. 19

Tabela 8. Planirani kvalitet PET flekica.................................................................................................... 23

Tabela 9. Potrošnja tehnološke vode u procesu pranja PET flekica po ureñajima.................................... 26

Tabela 10. Identifikacija mogućih emisija i otpadnih materija u toku izgradnje i redovnog rada projekta. 35

Tabela 11. Mogući negativni uticaji projekta na činioce životne sredine u toku izgradnje projekta........... 36

Tabela 12. Mogući negativni uticaji projekta na činioce životne sredine u toku redovnog rada projekta... 38

Tabela 13. Klasifikacija čvrstog otpada čije generisanje se očekuje........................................................... 39

Tabela 14. Identifikacija opasnosti od udesa i mogućih uzroka udesa........................................................ 41

Tabela 15. Mogući negativni uticaji projekta na životnu sredinu u slučaju udesa...................................... 42

Tabela 16. Sastav i karakteristike prirodnog gasa........................................................................................ 45

Tabela 17. Sumarni prikaz karakteristika lokacije projekta......................................................................... 55

Tabela 18. Identifikacija mogućih emisija i otpadnih materija u toku izgradnje i redovnog rada projekta. 61

Tabela 19. Sumarni prikaz emisija i otpadnih materija u toku izgradnje projekta...................................... 61

Tabela 20. Sumarni prikaz emisija i otpadnih materija u toku redovnog rada projekta.............................. 61

LISTA SLIKA Broj slike Naziv slike Str.

Slika 1. Geografski položaj Inñije........................................................................................................... 13

Slika 2. Makrolokacija projekta.............................................................................................................. 14

Slika 3. Mikrolokacija projekta............................................................................................................... 15

Slika 4. Šema tehnološkog procesa proizvodnje PET flekica................................................................. 22

Slika 5. Šema tehnološkog procesa tretmana otpadne tehnološke vode................................................. 26




Strana 9 od 71

PROJEKTNI ZADATAK

Za "Euro PET Planet" d.o.o, Inñija, severoistočna radna zona potrebno je izraditi:

STUDIJU O PROCENI UTICAJA POSTROJENJA ZA RECIKLAŽU I SKLADIŠTENJE PET AMBALAŽE

NA ŽIVOTNU SREDINU

Lokacija na kojoj se planira realizacija projekta nalazi se u opštini Inñija, naselje Inñija, blok 11, severoistočna radna zona, na katastarskoj parceli br. 7112/41 K.O. Inñija.

Studiju o proceni uticaja izraditi na osnovu važeće zakonske regulative, tehničko-tehnološke koncepcije projekta i uslova nadležnih organa, sa sadržajem prema čl. 17 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br.135/04 i 36/09).

Za potrebe izrade Studije o proceni uticaja dostavljena je sledeća dokumentacija: − Rešenje o potrebi procene uticaja postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže na

životnu sredinu na k.p. 7112/41 K.O. Inñija, na teritoriji opštine Inñija br. 02-501-28/2010-5 od 10.04.2010. god, Opština Inñija, Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine (Prilog 1.);

− Rešenje o lokacijskoj dozvoli za izgradnju objekta za reciklažu i skladištenje PET ambalaže sa administrativno-upravnim delom na k.p. 7112/41 K.O. Inñija u bloku 11 severoistočne radne zone u Inñiji br. 353-19/2010-IV-02 od 02.06.2010. god, Opština Inñija, Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine;

− Rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže na životnu sredinu br. 501-56/2010-IV-02 od 14.07.2010. god, Opština Inñija, Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine (Prilog 2.);

− Glavni tehnološki projekat br. E-97/2010, "Orbis-projekt" d.o.o, Novi Sad; − Glavni projekat tretmana otpadnih voda br. E-97/2010, "Orbis-projekt" d.o.o, Novi Sad; − Glavni projekat mašinskih instalacija br. E – 97/2010, "Orbis–projekt", Novi Sad; − Glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije br. E-97/2010, "Orbis–projekt", Novi Sad; − Glavni projekat ozelenjavanja br. 87/10, "Andzor engineering", Novi Sad; − Glavni projekat saobraćajno-manipulativnih površina br. 87/10, "Andzor engineering", Novi

Sad; − Elaborat zaštite od požara br. 87/10-PP, "Andzor engineering", Novi Sad; − Geomehanički elaborat br. EG-3037, A.D. "Zavod za geotehniku", Subotica i − Glavni grañevinski (arhitektonski) projekat br. E-02/2010, "IM Architect & associates", Novi

Sad.

Nosilac projekta:

"EURO PET PLANET" D.O.O. INðIJA

M.P.




Strana 10 od 71

UVOD

Cilj izrade studije o proceni uticaja

Cilj izrade studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu je analiza i ocena kvaliteta činilaca životne sredine na lokaciji i bližoj okolini, analiza karakteristika projekta, predviñanje svih negativnih uticaja projekta na činioce životne sredine, kako u toku izgradnje projekta, tako i u toku redovnog rada i u slučaju udesa, kao i utvrñivanje mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svih značajnih negativnih uticaja projekta na životnu sredinu.

Takoñe, cilj studije je da se utvrdi program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu.

Zakonska regulativa

Izrada studije, kao i celokupan postupak procene uticaja projekta na životnu sredinu, izvršen je na osnovu i u skladu sa sledećom zakonskom regulativom:

− Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br.135/04 i 36/09); − Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za odreñivanje obima i

sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br.69/05) i − Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 69/05).

Metodologija procene uticaja

Osnovni metodološki pristup odreñen je karakteristikama projekta i karakteristikama životne

sredine na predmetnoj lokaciji i u bližoj okolini. Sadržaj studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu definisan je čl. 17 Zakona o

proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br.135/04 i 36/09) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 69/05), a metodologija izrade studije ostvarena je kroz 8 narednih poglavlja:

1. Opis lokacije na kojoj je planirana realizacija projekta; 2. Opis projekta; 3. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao; 4. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini; 5. Opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu; 6. Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa; 7. Opis mera predviñenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg štetnog

uticaja na životnu sredinu i 8. Program praćenja uticaja na životnu sredinu.

Opis lokacije na kojoj se planira realizacija projekta obuhvata prikaz prirodnih (zemljište,

vodni resursi, meteorološki parametri, flora, fauna i dr.) i antropogenih karakteristika lokacije projekta (postojeći objekti, infrastruktura i dr.).

Opis projekta obuhvata karakteristike projekta, planiranog tehnološkog procesa i aktivnosti, kao i ulaznih materija (sirovina, gorivo, el. energija i dr.).

Na osnovu karakteristika projekta identifikovani su svi mogući izvori zagañenja životne sredine, vrste emisija i otpadnih materija, definisan je uzrok i način generisanja, kao i projektom predviñen način tretmana (prerada, odlaganje i dr.).

U studiji je dat i kratak opis glavnih razloga za izabrano projektno rešenje. U cilju dobijanja kompletne slike o prostoru i lokaciji, kao i ulaznih podataka za procenu

mogućih negativnih uticaja projekta na životnu sredinu, u studiji je dat prikaz stanja životne sredine u okolini predmetne lokacije, sa posebnim osvrtom na postojeći kvalitet činilaca životne sredine.

Na osnovu karakteristika projekta (vrste i količine emisije i otpada) i stanja životne sredine na lokaciji i u bližoj okolini, izvršena je identifikacija i procena mogućih značajnih negativnih uticaja projekta u toku izgradnje, redovnog rada projekta, kao i u slučaju udesa.




Strana 12 od 71

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Naziv "Euro PET Planet" d.o.o.

Adresa Inñija, severoistočna radna zona

Lice za kontakt Vanja Bulatović

Fax 022/ 559 144

Mobilni telefon 062/ 478 508




Strana 13 od 71

1. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA REALIZACIJA PROJEKTA 1.1. Geografski položaj

Inñija se nalazi u jugozapadnom delu Srema i spada u veća naselja (veća naselja od Inñije su Sremska Mitrovica i Ruma). Nadmorska visina naselja Inñija je 113 m, dok je centralni deo naselja odreñen koordinatama: 45°03' severne geografske širine i 20°05' istočne geografske dužine. Izgradnja predmetnog projekta planirana je u bloku 11 severoistočne radne zone Inñije, na kat. parc. br. 7112/41 K.O. Inñija. Severoistočna radna zona prostire se duž regionalnog puta R109 (Ruma-Stari Slankamen) i nalazi se na oko 2 km od centra Inñije, izmeñu naselja i autoputa E-75 (Beograd-Novi Sad). Zapadno u odnosu na severoistočnu radnu zonu, na meñunarodnom Koridoru 10, nalazi se železnička pruga Beograd-Novi Sad. Na slici 1. dat je geografski položaj Inñije, a na slici 2. makrolokacija projekta.

Slika 1. Geografski položaj Inñije

Inñija




Strana 14 od 71

Slika 2. Makrolokacija projekta

1.2. Potrebna površina zemljišta

Površina zemljišta na kojoj je planirana realizacija projekta iznosi 27a 53 m2. Prema projektu,

ukupna potrebna površina zemljišta iznosi 1346,55 m2, a planirana zauzetost parcele iznosi 49%. Kopija plana katastarske parcele na kojoj se planira realizacija projekta, sa ucrtanim objektom, data je u prilogu Studije (Prilog 3.).

Na slici 3. data je mikrolokacija predmetnog projekta.

"Euro PET Planet" d.o.o.




Strana 15 od 71

Slika 3. Mikrolokacija projekta

1.3. Karakteristike terena

Na lokaciji projekta izvršena su geomehanička ispitivanja terena. Terenski istražni radovi izvedeni su 30.06.2010. godine od strane A.D. "Zavod za geotehniku", Subotica. 1.3.1. Pedološke karakteristike

Na teritoriji opštine Inñija dominantan tip zemljišta čini černozem, koji sa svojim varijantama zauzima 87% teritorije opštine. Pored černozema, u znatno manjoj meri zastupljena je i crnica. Aktivni sloj zemljišta je dubok oko 1-1,5 m. U tabeli 1. data je zastupljenost različitih pedoloških tipova zemljišta na teritoriji Inñije.

"Euro PET Planet" d.o.o.




Strana 16 od 71

Tabela 1. Zastupljenost različitih pedoloških tipova zemljišta na teritoriji Inñije Pedološki tip zemljišta [ha] [%] Černozem karbonatni 28214 73,1

Černozem zaruñeni karbonatni 4228 10,9 Černozem bezkarbonatni i černozem u degradaciji 888 2,3

Černozem degradirani 282 0,7 Gajnjača 396 1,0

Smeña karbonatna zemljišta na lesu ponegde erodirana i pararendine 533 1,4 Aluvijum različitog mehaničkog sastava 1009 2,6

Deluvijalno-aluvijalni nanos karbonatni i beskarbonatni 1321 3,4 1.3.2. Geomorfološke karakteristike

Lokacija projekta nalazi se u jugoistočnom Sremu, na fruškogorskoj lesnoj terasi kao

dominantnom geomorfološkom obliku. Mezooblike reljefa predstavljaju rečne doline, pre svega dolina Patka bare odnosno Budovara,

dolina Ljukovskog potoka i granična dolina prema opštini Irig, dolina Šelovrenca. Severnom granicom opštine teče reka Dunav sa svojim širokim koritom, i gradi oblike vezane

za rečnu eroziju i akumulaciju, kao što su ade (Velika, Krčedinska i ada Kozjak). Zbog karakterističnog ravničarskog reljefa, nema aktivnih geomorfoloških procesa koji bi

uticali na intenzivne promene površine terena.

1.3.3. Geološke karakteristike

Osnovna geološko-stratigrafska formacija na predmetnom području jeste diluvijalni les, čije naslage pokrivaju celokupan prostor. To je kompaktna geološka masa koja je pod uticajem klime i vegetacije na površini izmenila svoje osobine i postala površina sa osobinama černozema koji je pogodan za poljoprivrednu delatnost.

Na osnovu izvršene makroskopske klasifikacije uzoraka tla i rezultata terenskih i laboratorijskih ispitivanja, izvršenih od strane A.D. "Zavod za geotehniku", Subotica, utvrñeno je da je tlo na ispitivanoj lokaciji projekta sastavljeno od sledećih slojeva ispod površine terena:

a) Humus i nasip – crne boje, površinski sloj humusirane glinovite prašine, mestimično jače porozan i vrlo stišljiv. Debljina sloja iznosi 0,80-2,50 m;

b) Glinovita prašina – žuto sive boje, prašinasta ilovača i prašinasta glinovita ilovača, anorganskog porekla, vrlo mekana do mekano-plastična, srednje porozna i srednje stišljiva. Debljina sloja je veća od 11,20 m i

c) Prašinasta glina – sive boje, prašinasta glinovita ilovača, srednje porozna, vrlo do srednje stišljiva. Debljina sloja iznosi 1,80 m.

Situacija predmetne lokacije sa položajem istražnih mesta i geomehaničkim profilima tla dati

su u prilogu Studije (Prilog 4.). 1.3.4. Hidrološke karakteristike

Hidrografska mreža šireg područja je relativno dobro razvijena za ovakav tip terena zbog blizine Dunava i Fruške Gore i obuhvata stalne površinske vodotokove koji nastaju na južnim i jugoistočnim padinama Fruške Gore (Budovar, Patka bara i Ribarica), koji su delimično regulisani i kanalisani. Pored Dunava, oblike površinske hidrografije predstavljaju i vodotokovi Ljukovo i Šelovrenac, koji su veoma značajni jer su u njihovim dolinama stvorene istoimene veštačke mikroakumulacije. Kroz zapadni deo naselja proteže se dolina inñijskog potok-kanala, prema kome gravitira veći deo površinskih voda i sve podzemne vode na teritoriji naselja. Nizvodno od naselja, inñijski potok teče dalje na jug i uliva se u glavni kanal Golubinci-Stari Banovci.




Strana 17 od 71

Od podzemne hidrografije, na teritoriji opštine Inñija najznačajnije su termomineralne vode koje se javljaju u Starom Slankamenu (vrelo Slanača) i Inñiji. Na predmetnoj lokaciji nema površinskih voda. Najbliža površinska voda je inñijski potok koji se nalazi oko 2 km jugozapadno od predmetne lokacije. Na osnovu geomehaničkih ispitivanja terena od strane A.D. "Zavod za geotehniku", Subotica, nivo podzemne vode na dan sondiranja 30.06.2010. godine nalazio se na dubini 2,30 - 2,80 m ispod površine terena. 1.3.5. Seizmološke karakteristike

Prema seizmološkoj karti Srbije za povratni period od 100 god, lokacija projekta pripada VII stepenu MCS skale seizmološkog intenziteta. 1.4. Klima i meteorološki parametri

1.4.1. Klima

Klima opštine Inñija je umereno-kontinentalng tipa koju odlikuju jasno izražena četiri godišnja doba.

Na klimatski karakter Inñije prvenstveno utiču njegova geografska širina i dužina kao i izolovanost panonskog basena planinskim vencima. Faktori koji imaju značajan uticaj na lokalnu klimu su visinska razlika izmeñu Fruške Gore i terena na kojem je pozicionirano naselje, pedološki pokrivač kao i površine pod kulturnom vegetacijom. 1.4.2. Temperatura

U tabeli 2. date su srednje max. i min. mesečne vrednosti temperature vazduha za Inñiju za 2009. godinu.

Tabela 2. Srednje max. i min. mesečne vrednosti temperature vazduha za Inñiju za 2009. godinu Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Max. [°C] 1,5 6,4 12,3 21,9 25,5 25,8 29,7 29,9 27,0 17,8 13,2 6,1 Min. [°C] -4,0 -0,4 3,3 9,1 13,4 14,9 17,3 17,5 14,1 8,2 4,6 0,6

Srednja max. temperatura vazduha za 2009. godinu iznosila je 18,1 oC, a srednja min. 8,3 oC.

Najtopliji mesec je bio avgust (29,9 oC), a najhladniji januar (-4,0 oC). Razlika izmeñu najhladnijeg i najtoplijeg meseca iznosila je 33,9 oC.

1.4.3. Padavine

U tabeli 3. date su srednje mesečne vrednosti visine padavina za Inñiju za 2009. godinu.

Tabela 3. Srednje mesečne vrednosti visine padavina za Inñiju za 2009. godinu Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar [mm] 63,4 46,0 55,8 3,3 52,2 176,4 150,1 21,1 6,1 82,6 62,4 112,8

Srednja vrednost visine padavina u Inñiji u 2009. godini iznosila je 69,4 mm. Najveća srednja

mesečna vrednost visine padavina zabeležena je za mesec jun (176,4 mm), a najmanja za mesec april (3,3 mm). 1.4.4. Vetar

U tabeli 4. date su srednje mesečne vrednosti čestine pravaca i srednje brzine vetra za Inñiju za 2009. godinu.




Strana 18 od 71

Tabela 4. Srednje mesečne vrednosti čestine pravaca i srednje brzine vetra za Inñiju za 2009. godinu

Strane sveta

S SI I JI J JZ Z SZ Mesec

č / b

Januar 8 / 2,6 11 / 2,1 5 / 3,8 4 / 3,3 4 / 1,8 9 / 1,7 19 / 2,2 10 / 1,9 Februar 5 / 4,8 4 / 1,5 6 / 4,3 8 / 4,5 5 / 2,6 11 / 2,3 9 / 2,4 22 / 2,5

Mart 11 / 4,2 5 / 3,0 5 / 3,8 9 / 5,0 5 / 3,4 5 / 1,4 9 / 2,8 22 / 4,0 April 10 / 2,1 12 / 2,4 20 / 3,9 21 / 5,0 2 / 2,0 4 / 2,8 5 / 2,0 8 / 2,0 Maj 16 / 2,7 12 / 2,1 11 / 2,4 5 / 2,2 2 / 2,5 12 / 2,3 15 / 2,5 16 / 3,4 Jun 13 / 2,6 4 / 1,8 3 / 1,7 5 / 2,2 6 / 2,2 16 / 2,2 15 / 2,9 20 / 2,8 Jul 9 / 2,9 9 / 1,9 4 / 2,5 9 / 2,6 6 / 2,7 9 / 2,6 8 / 1,8 24 / 2,9

Avgust 12 / 2,7 8 / 2,3 11 / 2,2 8 / 2,8 2 / 2,5 2 / 2,0 9 / 2,3 16 / 2,5 Septembar 14 / 2,4 12 / 2,4 16 / 2,4 7 / 2,6 5 / 3,2 11 / 2,1 9 / 1,8 10 / 2,3

Oktobar 15 / 3,7 5 / 2,4 7 / 2,7 11 / 2,4 3 / 2,7 12 / 2,5 13 / 3,2 15 / 3,9 Novembar 4 / 3,0 6 / 2,2 14 / 3,9 11 / 4,1 3 / 2,7 15 / 2,3 15 / 3,1 4 / 2,5 Decembar 13 / 2,5 12 / 2,8 16 / 2,3 16 / 2,8 5 / 2,4 4 / 4,0 15 / 2,4 5 / 2,0

Napomena: "č" čestina (frekvencija) pravaca vetra; "b" brzina vetra (m/s) Najučestaliji vetar u 2009. godini u Inñiji je duvao iz pravca severozapada (SZ) sa srednjom brzinom od 2,9 m/s. Drugi po čestini vetar duvao je iz pravca zapada (Z) sa srednjom brzinom od 2,5 m/s. 1.4.5. Relativna vlažnost vazduha

U tabeli 5. date su srednje mesečne vrednosti relativne vlažnosti vazduha za Inñiju za 2009. godinu.

Tabela 5. Srednje mesečne vrednosti relativne vlažnosti vazduha za Inñiju za 2009. godinu Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar [%] 88 77 69 57 58 68 62 63 62 76 84 86

Srednja godišnja vrednost relativne vlažnosti vazduha u 2009. godini u Inñiji iznosila je 71%.

Srednje mesečne vrednosti relativne vlažnosti vazduha kretale su se od 57 – 88%. Godišnji tok relativne vlažnosti vazduha je u obrnutom odnosu prema godišnjem toku temperature vazduha. Tokom hladnijeg dela godine vlažnost vazduha je veća, a tokom toplijeg dela godine ona je manja. 1.4.6. Oblačnost

U tabeli 6. date su srednje mesečne vrednosti oblačnosti za Inñiju za 2009. godinu.

Tabela 6. Srednje mesečne vrednosti oblačnosti za Inñiju za 2009. godinu Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar [%] 84 76 70 40 38 53 26 31 37 63 65 87

Srednja godišnja oblačnost u 2009. godini u Inñiji iznosila je 56%. Srednje mesečne vrednosti oblačnosti kretale su se od 26 – 87%.




Strana 19 od 71

1.5. Flora, fauna i zaštićena prirodna dobra 1.5.1. Flora i fauna

U okolini predmetne lokacije nalazi se poljoprivredno zemljište i niska žbunasta vegetacija. Kako se predmetna lokacija nalazi u severoistočnoj radnoj zoni, koja je izložena antropogenom uticaju, nije registrovano prisustvo divljih životinjskih vrsta. 1.5.2. Zaštićena prirodna dobra

Prema Zavodu za zaštitu prorode Srbije, u tabeli 7. data su zaštićena prirodna dobra na teritoriji opštine Inñija.

Tabela 7. Zaštićena prirodna dobra na teritoriji opštine Inñija Redni broj Naziv zaštićenog prirodnog dobra Vrsta zaštićenog prirodnog dobra

1. Fruška Gora Nacionalni park 2. Koviljsko – petrovaradinski rit Rezervat prirode 3. Lesni profil kod Starog Slankamena 4. Lesni profil Čot

Spomenik prirode – objekat geonasleña

Na predmetnoj lokaciji, niti u njenoj bližoj okolini ne nalaze se zaštićena prirodna dobra. 1.6. Nepokretna kulturna dobra

Na teritoriji opštine Inñija nalazi se ukupno 23 spomenika kulture koji su pod zaštitom države. Kategoriju i režim zaštite nepokretnih kulturnih dobara propisao je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice. Centralna zona Inñije predstavlja evidentirano nepokretno kulturno dobro koje formira celinu duž ulica Cara Dušana i Vojvode Stepe. U centralnoj zoni Inñije, kao reprezentativni primeri izdvajaju se sakralni objekti SPC Vavedenje i RKC Sv. Petra, kao i objekat Skupštine opštine na uglu ulica Cara Dušana i Vojvode Stepe. Na predmetnoj lokaciji niti u bližoj okolini iste ne nalaze se nepokretna kulturna dobra. 1.7. Stanovništvo

Predmetna lokacija je udaljena oko 2 km od centra naselja. Najbliža stambena zona, namenjena stanovanju nalazi se oko 100 m severozapadno od lokacije projekta. 1.8. Postojeći objekti

1.8.1. Privredni objekti

Na predmetnoj lokaciji ne postoje privredni objekti. 1.8.2. Objekti infrastrukture

a) Saobraćaj U zoni predmetne parcele postoje izgrañene interne saobraćajnice i manipulativne površine koje omogućavaju pristup motornih vozila i kamiona do predmetnog projekta. b) Elektroenergetska mreža U zoni predmetne parcele postoji izgrañena elektroenergetska mreža na koju će predmetni projekat biti priključen, prema uslovima PD "Elektrovojvodina" d.o.o. Novi Sad.




Strana 20 od 71

c) Vodovodna mreža U zoni predmetne parcele postoji izgrañena vodovodna mreža na koju će predmetni projekat biti priključen, a u skladu sa tehničkim uslovima JKP "Vodovod i kanalizacija" Inñija. d) Kanalizaciona mreža Povezivanje odvoda tehnološke i sanitarne otpadne vode predmetnog projekta sa izgrañenom kanalizacionom mrežom izvršiće se produženjem postojeće kanalizacione mreže od saobraćajnice Inñija-Novi Karlovci do ulice Vojvode Putnika, a u skladu sa tehničkim uslovima JKP "Vodovod i kanalizacija" Inñija. e) Gasovodna mreža U zoni predmetne parcele postoji izgrañena gasovodna mreža na koju će predmetni projekat biti priključen, a u skladu sa tehničkim uslovima JP "Ingas" Inñija. 1.8.3. Objekti suprastrukture

Na predmetnoj lokaciji ne nalaze se objekti namenjeni kulturi, turizmu, sportu, rekreaciji, niti bilo koji drugi objekti suprastrukture.




Strana 21 od 71

2. OPIS PROJEKTA 2.1. Uvod

Projektom je predviñena izgradnja objekta za reciklažu i skladištenje PET ambalaže u bloku 11 severoistočne radne zone, na katastarskoj parceli br. 7112/41 K.O. Inñija. Projektom je predviñena izgradnja jedinstvene grañevinske celine koja se sastoji od dva funkcionalna dela:

1. Objekat hale - dvovodni jednoetažni objekat za reciklažu i skladištenje PET ambalaže i 2. Admistrativno-upravni objekat - dvovodni dvoetažni objekat.

Ukupni gabarit objekta iznosi 54,4 x 27,4 m, dok grañevinska bruto površina objekta u osnovi iznosi 1346,55 m2. Gabarit administrativno-upravnog dela iznosi 12,0 x 15,4 m, a dela za reciklažu i skladištenje PET ambalaže sa nadstrešnicom 42,4 x 27,4 m. U postrojenju za reciklažu i skladištenje PET ambalaže preradom PET flaša proizvodiće se bezbojne, plave, zelene i braon PET flekice. Kao sporedni proizvod javljaće se pigmentisana poliolefinska frakcija (HDPE i HDPP) različitih boja (boja čepova). Pored postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže, sa pripadajućom opremom i instalacijama, projektom je predviñena i izgradnja postrojenja za tretman otpadne tehnološke vode i kotlarnice, kao i potrebna infrastruktura (instalacija grejanja, hlañenja i ventilacije, vodovodna i kanalizaciona mreža, saobraćajno-manipulativne površine i hidrantska mreža). Projektom je predviñeno i ozelenjavanje kompleksa. Situacioni plan projekta dat je u prilogu Studije (Prilog 5.). 2.2. Prethodni radovi

U cilju definisanja konfiguracije i fizičko-mehaničkih parametara terena, na mikrolokaciji projekta izvedeni su terenski istražni radovi, laboratorijska ispitivanja uzoraka tla, kao i proračuni uslova temeljenja i sleganja tla. Istraživanja su izvršena dana 30.06.2010. godine od strane A.D. "Zavod za geotehniku", Subotica. Na osnovu rezultata napred navedenih radova zaključeno je sledeće:

− Teren na kojem se planira realizacija projekta sastoji se od humusa, glinovite prašine i prašinaste gline i

− Nivo podzemne vode na dan sondiranja 30.06.2010. godine nalazio se na dubini 2,30 - 2,80 m ispod površine terena.

2.3. Opis tehnološkog procesa reciklaže PET ambalaže

Projektom je predviñena tehnološka linija za mehaničku reciklažu PET ambalaže do forme PET flekica koja se sastoji od sledećih tehnoloških celina:

I. Prethodna obrada;

II. Sitnjenje i

III. Pranje - Separacija - Sušenje - Pakovanje.

Tehnološka linija je projektovana sa prijemnom transportnom opremom od 700 kg/h tvrdobalirane korišćene PET ambalaže, dok je linija pranja (hladno i toplo pranje) projektovana na 1200 kg/h recikliranih PET flekca. Proizvodna linija se sastoji od procesne opreme, transportnih elemenata koji ih povezuju i tampon skladišnih rezervoara koji treba da obezbede proizvodnju bez zastoja. Tehnološka linija omogućava preradu tvrdo balirane korišćene PET ambalaže, koja se može nabaviti iz domaćih centara za sakupljanje, kao i korišćenu PET ambalažu prikupljenu u manjim ili većim plastičnim kesama i džambo vrećama. Na slici 4. data je šema tehnološkog procesa proizvodnje PET flekica, sa potencijalnim izvorima zagañenja životne sredine.




Strana 22 od 71

Slika 4. Šema tehnološkog procesa proizvodnje PET flekica




Strana 23 od 71

Planirani kvalitet PET flekica dat je u tabeli 8.

Tabela 8. Planirani kvalitet PET flekica Vrsta zagañenja u PET flekicama Max dozvoljena količina

Obojene flekice 500 ppm Polivinil-hlorid (PVC) 50 ppm

Poliolefini (PE, PP) 50 ppm Ostale polimerne nečistoće 50 ppm

pH 6,5-7,5 Sadržaj vlage 0,7 %

Veličina flekica ispod 1 mm < 0,5 % Za započinjanje tehnološkog procesa potrebno je obezbediti sirovinu - PET ambalažu (baliranu i nebaliranu). Balirana ambalaža dovozi se kamionom, istovaruje viljuškarom i smešta pored zida proizvodne hale ispod nadstrešnice, a nebalirana PET ambalaža se donosi u manjim ili većim plastičnim kesama i džambo vrećama. U daljem tekstu dat je kratak opis svake tehnološke celine. 2.3.1. Prethodna obrada

Balirana PET ambalaža se viljuškarom odnosi do pokretne trake otvarača bala. Otvarač bala oslobaña flaša iz tvrdo presovanih bala čija je gustina veća od 200 kg/m3. Debaliranje se vrši hidrauličnim potiskivanjem bala prema rotirajućem valjku sa trnovima. Od otvarača bala, osloboñene flaše se trakastim transporterom odnose do skladišnog koša. Skladišni koš ima pokretno dno koje se može pomerati promenljivom brzinom, i dovodi flaše na sortirni sto. Na njegovom izlaznom delu nalazi se vibraciono sito koje služi za odvajanje peska, lomljenog stakla i ostalih nečistoća (čvrst otpad). Usipni koš služi za punjenje tehnološke linije, preko skladišnog koša, PET flašama čija je gustina manja od 200 kg/m3. U ovu kategoriju spadaju sakupljene, korišćene PET flaše koje se donose u manjim ili većim plastičnim kesama i džambo vrećama i koje se prazne ručno u usipni koš. Sortiranje flaša na sortirnom stolu je ručno. Sortirni sto se sastoji od 2 pokretne trake - jedna traka donosi, a druga odnosi PET flaše u dalju preradu. Radnici prebacuju bezbojne PET flaše sa donosne na odnosnu traku. Istovremeno, plave, zelene i braon PET flaše se odvajaju u zasebne koševe prema boji. Ostatak na donosnoj traci predstavlja otpad. Sa odnosne trake PET flaše odlaze na koš usmerivač koji ima funkciju skretnice. Na dnu koša se nalazi dvosmerna pokretna traka koja selektirane PET flaše usmerava na trakasti transporter koji uvodi PET flaše u granulator. 2.3.2. Sitnjenje

Proces sitnjenja PET flaša se odvija u granulatoru. Pre granulatora postavljen je trakasti transporter sa metal detektorom tunelskog tipa koji uvodi PET flaše u granulator. Metal detektor tunelskog tipa ima funkciju otkrivanja metala u sirovini kojom se napaja granulator i povezan je sa kontrolnim sistemom istog, a osetljivost mu se može podešavati. Granulator predstavlja značajan izvor buke, te je projektom predviñena zvučna izolacija. Sitnjenje PET flaša se odvija u vazdušnom medijumu. Proces sitnjenja se odvija preko dve paralelne linije od kojih se svaka sastoji od granulatora i pneumatskog transporta sa ciklonom i filter vrećom. U pogonu je uvek samo jedna linija. Za vreme oštrenja noževa, nakon 12 do 48 sati, u pogon se stavlja drugi granulator. Pri menjanju filter vreća drugi pneumatski transport sa ciklonom se stavlja u pogon. Tokom procesa granulacije, uklanjaju se delovi nalepnica sa PET flekica, a odvojeni komadi nalepnica se mešaju sa PET flekicama. Prvi korak je da se ukloni veća količina nalepnica od PET flekica, pre nego što PET flekice odu na pranje, što se postiže pneumatskim transportom kroz ciklon. Kroz cevovod, samlevene PET flekice dimenzija 5-12 mm i delovi nalepnica dovode se na vrh ciklona gde se vrši razdvajanje materijala. Delovi nalepnica su lakši od PET flekica i vazdušnom strujom se




Strana 24 od 71

transportuju u filter vreće, a PET flekice, kao specifično teže, padaju u donji deo ciklona i odvode se u skladišni koš. Skladišni koš omogućava kontinualan rad linije pranja, bez obzira da li granulator trenutno radi ili ne. U ovaj koš mogu se uvesti i PET flekice drugih proizvoñača (za liniju pranja koja ima kapacitet 1200 kg/h). Iz ovog koša flekice direktno padaju u pužni transporter koji odvodi flekice na pranje, ili se mogu posebno pakovati u džambo vreće i tako prodavati. 2.3.3. Pranje - Separacija - Sušenje - Pakovanje

PET flekice se iz skladišnog koša ubacuju u pužni transporter koji ih transportuje do ureñaja za predpranje. Ureñaj za predpranje je cevastog oblika sa dvostrukim zidovima, a unutrašnji zid je perforiran celom dužinom. Kroz unutrašnju perforiranu cev kreće se pužasti transporter koji potiskuje PET flekice u jednom pravcu, dok se voda kreće u suprotnom pravcu. Papir koji kvašenjem prelazi u sitnije komade i pulpu kroz perforacije napušta ureñaj za predpranje. Nakon ureñaja za predpranje, PET flekice se pužnim transporterom odnose do frikcionog ureñaja za pranje hladnom vodom koji je cilindričnog oblika i sa rotirajućim krilcima. Brzina okretanja je oko 900 o/min. Nakon hladnog pranja u frikcionom ureñaju, PET flekice se pužnim transporterom odnose u frikcioni ureñaj za pranje sa toplom vodom (85 °C) i hemikalijama (kaustična soda - NaOH), koji je identičan sa prethodno opisanim ureñajem. Period pranja PET flekica odreñuje operater. Period pranja je veoma važan jer od njega zavisi proizvod interakcije NaOH i PET flekica. Suviše kratak period ne dozvoljava kaustičnoj sodi da odvoji lepak od PET flekica, dok suviše dug period može omogućiti kaustičnoj sodi da reaguje sa polimerom i izazove degradaciju istog. Preporučeno vreme kontakta PET flekica i NaOH na 85 °C je 12 minuta. Uz odgovarajući protok vode, preporučeno vreme je potrebno da kaustična soda doñe u kontaktu sa lepkom i odvoji ga od površine flekica. Nakon toplog pranja sa hemikalijama, PET flekice se pužnim transporterom prebacuju u ureñaj za ispiranje, koji je identičan sa ureñajem za predpranje, i ispiraju se svežom hladnom vodom radi uklanjanja tragova hemikalija. Nakon ureñaja za ispiranje, PET flekice se prebacuju u centrifugu. Centrifuga se sastoji od dve cevi od kojih je unutrašnja perforirana i okreće se velikom brzinom. Ovaj ureñaj odvaja vodu od PET flekica delovanjem centrifugalne dinamične sile. Iz centrifuge, PET flekice se transportuju do flotatora. Flotator je ureñaj koji se koristi za separaciju materijala na osnovu njihovih različitih gustina. Materijali od polietilena (PE) i polipropilena (PP) imaju manju gustinu od vode i plivaju na površini, dok PET ima veću gustinu i tone, a spiralnim transporterom transportuje se prema dehidratoru. Rotirajući valjci sa krilcima, koji su postavljeni na gornjem delu flotatora, pomeraju plivajuće materijale prema njegovom kraju gde se sakupljaju u poseban koš. Dehidrator je po svemu identičan sa centrifugom. Pomoću ovog ureñaja vlaga PET flekica se smanjuje na 2%. Iz dehidratora PET flekice se ubacuju u ureñaj za sušenje toplim vazduhom. Ureñaj za sušenje toplim vazduhom ima funkciju dodatnog sušenja PET flekica. U ovaj ureñaj se radom ventilatora uduvava topao vazduh (koji se zagreva električnim grejačem). Pet flekice se pneumatski transportuju do ciklona, pri čemu se na vrhu ciklona izdvaja zaostala prašina koja se preko ventilacionog kanala (emitera) ispušta u atmosferu, a PET flekice kroz cev padaju na dole i pakuju se u džambo vreće. 2.4. Tretman otpadne tehnološke vode

2.4.1. Uvod

Otpadna tehnološka voda nastaje iz procesa pretpranja, pranja hladnom vodom, pranja toplom vodom (85°C) uz korišćenje NaOH i ispiranja hladnom vodom. Ova voda je pre svega alkalna zbog ubacivanja odreñene količine NaOH u toplu vodu u cilju odvajanja nalepnica od PET flekica.




Strana 25 od 71

Otpadna tehnološka voda mora da zadovolji uslove upuštanja u javnu kanalizaciju, koji su propisani Odlukom o vodovodu i kanalizaciji Opštine Inñija (Sl. glasnik opština Srema br. 13/98). JVK "Vodovod i kanalizacija" iz Inñije je izdalo uslove upuštanja otpadne vode u javnu kanalizaciju:

− Temperatura: do 35 °C; − pH: 6 -10 i − Taložive materije, samo ako normalno funkcionisanje javne kanalizacije to zahteva: za

kontrolu odreñenih vrsta materijala mogu se odrediti i niže vrednosti, npr. za toksične okside metala 0,3 ml/l: 10 ml/l nakon pola sata taloženja.

Projektom procenjena pH vrednost otpadne tehnološke vode iznosi 12,6. Otpadna tehnološka voda je visoko alkalna i kao takva se ne može direktno upuštati u javnu kanalizaciju, te je projektom predviñen tretman otpadne tehnološke vode putem neutralizacije sa hlorovodoničnom kiselinom (HCl). Projektom je takoñe procenjeno da će taložne materije biti ispod 10 ml/l, te projektom nije predviñen poseban tretman. 2.4.2. Opis tehnološkog procesa tretmana otpadne tehnološke vode

Projektom je predviñeno da otpadna voda, koja u tehnološkom procesu reciklaže PET flaša nastaje kod pranja i ispiranja PET flekica, odlazi u odvod koji je postavljen u hali, a potom se odvodi na tretman - neutralizaciju. Oprema koja je projektom predviñena za neutralizaciju otpadne tehnološke vode locirana je u severozapadnom delu hale i sastoji se od:

− Tankvane sa rezervoarom zapremine 5000 l za 33% HCl; − Tankvane sa rezervoarom zapremine 5000 lit za 30% NaOH; − Dozir pumpe za NaOH i HCL; − Mešača u koji se ulivaju sva otpadna tehnološka voda (hladna i topla), kao i rastvor HCl-a za

neutralizaciju; − Kopresora za vazduh kapaciteta 250 l/min kojim se ostvaruje operacija mešanja otpadne vode; − Prihvatnog rezervaora od 12 m3, gde se voda zadržava 1 sat pre upuštanja u javnu kanalizaciju

i − Kontrolnog sistema za kontrolu pH na izlasku otpadne tehnološke vode iz prihvatnog

rezervoara, a pre upuštanja u javnu kanalizaciju. Na slici 5. data šema tehnološkog procesa tretmana otpadne tehnološke vode.




Strana 26 od 71

Slika 5. Šema tehnološkog procesa tretmana otpadne tehnološke vode

U tabeli 9. data je predviñena potrošnja tehnološke vode u procesu pranja PET flekica po ureñajima.

Tabela 9. Potrošnja tehnološke vode u procesu pranja PET flekica po ureñajima Hladna voda

Topla voda Ureñaj

[m3/h]

Ureñaj za predpranje 3 - 4 - Frikcioni ureñaj za hladno pranje 3 - 4 -

Frikcioni ureñaj za toplo pranje (85 °C) sa hemikalijama (NaOH) - 1,5 - 2 Ureñaj za ispiranje 3 - 4 -

Obzirom da količina vode za pranje PET flekica može da varira, projektom je usvojena potrošnja hladne vode od 10,5m3/h, a tople vode 1,5 m3/h, što ukupno iznosi 12 m3/h otpadne tehnološke vode. Projektom je predviñen odvod otpadne tehnološke vode iz svakog pojedinačnog ureñaja do kanalizacije u hali, a zatim preko mešača do prihvatnog rezervoara. Tretman otpadne tehnološke vode sprovodi se kontinualno. U toplu vodu za pranje (85 oC) u količini 1,5 m3/h, iz rezervoara u tankvani dozir pumpom se ubacuje oko 20 kg/h NaOH (oko 50 l 30 % rastvora). Ova količina alkalija podiže pH vrednost otpadne tehnološke vode na 12,6. Za potpunu neutralizaciju alkalnih voda projektom je predviñeno 18,22 kg/h HCl (50 lit 33 % rastvora).




Strana 27 od 71

Iz rezervoara u tankvani dozir pumpom se ubacuje 33 % HCl u plastičnu cev kroz koju protiče hladna voda u količini do 500 l/h i koja odvodi ovaj rastvor u kanalizaciju u hali. Sa protokom hladne vode od oko 500 lit/h i 50 lit 33 % rastvora HCl, dobijamo rastvor koncentracije 3,3 % HCl. Iz kanalizacije u hali, sva otpadna tehnološka voda (sa projektom predviñenim koncentracijama NaOH i HCl) odlazi do mešača. Da bi se ostvarilo što bolje mešanje otpadne tehnološke vode pre upuštanja iste u prihvatni rezervoar, predviñen je mešač. Intenzivno mešanje se ostvaruje uduvanjem vazduha u količini od 12 do 15 m3/h preko kompresora. Dobro izmešana otpadna tehnološka voda se preliva u prihvatni rezervoar, gde se ostvaruje mirni tok uz isplivavanje eventualno prisutnih čestica papira na površinu rezervoara i taloženja čvrstih čestica na dnu. Zbog toga preko revizionog otvora povremeno treba kontrolisati prisustvo mulja i plivajućih materija. U cilju zadržavanja napred navedenih materija na kraju rezervoara su postavljene pregrade. Iza zadnje pregrade postavlja se kontrolni sistem za pH vrednosti, koji služi da koriguje doziranje 33 % HCl. Da bi se obezbedila kontinualna neutralizacija otpadnih voda, predviñeno je da dozir pumpe za HCl i za NaOH rade istovremeno. 2.5. Gasna instalacija

2.5.1. Priključni gasovod

Projektom je predviñen priključni gasovod prema tehničkim uslovima izdatim od strane JP "Ingas" Inñija. Od mesta priključenja, priključni gasovod od PE cevi se uvodi na parcelu na kojoj se nalazi predmetni projekat, a zatim se kroz zeleni pojas i pored proizvodne hale vodi ka merno regulacionoj stanici. 2.5.2. Merno-regulaciona stanica

Projektom je predviñena merno-regulaciona stanica (MRS) uz bočni zid administrativno - upravnog dela objekta uz prostoriju kotlarnice, a prema tehničkim uslovima izdatim od strane JP "Ingas" Inñija i potrebnim količinama prirodnog gasa. MRS ima ulogu da redukuje pritisak gasa iz distributivne mreže (1,0 - 4,0 bar) na pritisak od 100 mbar koji je pogodan za merenje membranskim meračem i za napajanje krajnjeg potrošača - gasnog gorionika. MRS je postavljena u metalnoj kućici koja se boji u žuto. Iz MRS-a se izvode disajni, rasteretni i ispusni vod na 1,0 m udaljenosti od objekta. 2.6. Kotlarnica i unutrašnja gasna instalacija

2.6.1. Kotlarnica

Za grejanje proizvodne hale i administrativno - upravnog dela objekta, kao i za generisanje tople vode za potrebe tehnološkog procesa, projektom je predviñena kotlarnica sa toplovodnim kotlom VIESSMANN VITOPLEX 100 sa instalisanim toplotnim kapacitetom 201 - 250 kW. Kotao je opremljen gasnim dvostepenim gorionikom WEISHAUPT WG 30 i osnovnom automatikom za termostatsko upravljanje radom gorionika. Gorionik je nazivnog toplotnog kapaciteta 40-350 kW. Temperatura vode u kotlu je 90 °C, a radni pritisak je 2,5 bar. 2.6.2. Unutrašnja gasna instalacija

Unutrašnja gasna instalacija započinje nakon izlazne kuglaste slavine MRS-e. Nakon slavine instalacija se vodi vertikalno do visine od 15 cm ispod ploče plafona i na toj visini se uvodi kroz zid prostoriju kotlarnice. Instalacija se dalje vodi pod plafonom do mesta iznad gasne rampe gorionika




Strana 28 od 71

(WEISHAUPT WG 30) gde se spušta vertikala ka priključku na gasnoj rampi. Veza izmeñu kuglaste gasne slavine i blok gasne rampe izvodi se pomoću prohromskog kompenzatora vibracija. Protok prirodnog gasa kroz unutrašnju gasnu instalaciju je 29,85 Sm3/h, a brzina strujanja istog iznosi 7,73 m/s. Nakon sagorevanja prirodnog gasa u ložištu kotla, produkti sagorevanja se odvode od dimnog priključka pomoću dimnjače. Dimnjača se postavlja tako da ima uspon ka priključku na dimnjaku. Dimnjak za izbacivanje produkata sagorevanja u atmosferu je predviñen kao prohromski i termoizolovan. 2.7. Grejanje, hlañenje i ventilacija

2.7.1. Grejanje i hlañenje

Projektom predviñeni izvršni delovi sistema za grejanje i hlañenje proizvodne hale su kaloriferi instalisanog kapaciteta 76 kW (režim grejanja), a za grejanje i hlañenje administrativno - upravnog dela objekta fan coil ureñaji instalisanog kapaciteta 25,46 kW (režim grejanja). Za zagrevanje vode za potrebe tehnološkog potrošača (frikcioni ureñaj za toplo pranje PET flekica) predviñen je izmenjivač toplote koji se smešta neposredno uz potrošač i čiji je primarni deo povezan na instalaciju u kotlarnici odakle se snabdeva toplom vodom. Potreban toplotni kapacitet za zagrevanje vode je 131 kW. Od kotla, glavni polazni i povratni vod vode ka sabirniku i razdelniku pre čega se vrši odvajanje grane ka toplotnom izmenjivaču. Pre sabirnika i razdelnika na polaznom vodu predviñena je cirkulaciona pumpa i trokraki mešni ventil u kompletu sa ravnim zapornim ventilima. Preko ovog mešnog kruga obezbeñuje se postizanje potrebnog temperaturnog režima za grejanje fan coil ureñajima i kaloriferima, odnosno temperatura polaznog i povratnog voda 70/60 °C. Nakon mešnog kruga glavni vodovi od kotla povezuju se na sabirnik i razdelnik. Od sabirnika i razdelnika topla voda se distribuira ka fan coil ureñajima, odnosno kaloriferima preko dva posebna grejna kruga. Suprotno od priključka za toplu vodu na sabirniku i razdelniku nalaze se priključci za rashladnu vodu koja se dovodi iz rashladnog agregata (čilera) nazivnog kapaciteta 66,76 kW i u temperaturnom režimu 7/12 °C i odvodi dalje ka krugovima fan coil ureñaja i kalorifera. Kada je sistem u režimu hlañenja, tada se deo instalacije od sabirnika i razdelnika ka kotlu izoluje pomoću zapornih ventila, a kotao nastavlja da radi i leti za potrebe tehnološkog potrošača. Cirkulacija hladne vode obezbeñuje se pumpom u čileru. Kada je sistem u režimu grejanja, tada se deo instalacije ka čileru izoluje zatvaranjem zapornih ventila, a cela vertikala ka čileru obavezno se prazni kako ne bi došlo do zamrzavanja vode u čileru. Prilikom prvog punjenja sistema i pri svakom dopunjavanju, voda iz vodovodne mreže se propušta kroz jonski izmenjivač koji je smešten u kotlarnici a koji služi za hemijsku pripremu vode. 2.7.2. Ventilacija proizvodne hale i kotlarnice

Projektom je predviñeno da se ventilacija proizvodne hale obezbedi ugradnjom dva aksijalna odsisna ventilatora S&P tip HXTR/4-400 na bočnim panelima hale na visini cca 10 m. U svim vratima na proizvodnoj hali (ili na panelima pored njih) ugrañuju se rešetke sa protivkišnim žaluzinama kroz koje u proizvodnu halu struji svež vazduh.

Osim u proizvodnoj hali, potrebe za ventilacijom ima i kotlarnica. U njoj se ventilacija vrši prirodnim putem preko dovodne i odvodne ventilacione rešetke. Dovodna ventilaciona rešetka je postavljena u vratima kotlarnice i izdignuta je za 30 cm od donje ivice vrata, dok se odzračna rešetka nalazi se na spoljnom zidu kotlarnice na visini ispod plafona.




Strana 29 od 71

2.8. Vodovod i kanalizacija 2.8.1. Vodovod

Projektom je predviñeno da se snabdevanje objekta sanitarnom i tehnološkom vodom kao i za potrebe protivpožarne zaštite obezbedi iz gradske vodovodne mreže prema uslovima JKP "Vodovod i kanalizacija" Inñija. Tehnološki vod je zajednički sa sanitarnom mrežom. 2.8.2. Kanalizacija

(a) Sanitarno-fekalna kanalizacija Projektom je predviñena unutrašnja kanalizacija kojom se sanitarno-fekalne vode odvode kanalizacionom mrežom i upuštaju u dvorišnu sanitarno-fekalnu kanalizaciju sa priključenjem na javnu kanalizaciju preko priključnog kanalizacionog šahta iza regulacione linije, a prema uslovima JKP "Vodovod i kanalizacija" Inñija. Celokupna kanalizaciona mreža predviñena je od PVC kanalizacionih cevi. (b) Otpadna tehnološka voda Nakon neutralizacije, otpadna tehnološka voda se iz prihvatnog rezervoara upušta u javnu kanalizaciju. (c) Atmosferska voda Projektom je predviñeno da se sva voda poreklom od atmosferskih padavina, poprečnim i podužnim nagibima odvodi do oboda predmetne parcele gde je predviñeno šest ispusta za otok vode u zelene površine. Ovi ispusti, od prefabrikovanih betonskih elemenata, kanališu vodu i obezbeñuju osnovnu funkciju saobraćajnih površina. 2.9. Protivpožarna instalacija i ureñaji

U cilju zaštite od požara, projektom je predviñena protivpožarna instalacija i ureñaji, tj. hidrantska protivpožarna mreža i mobilna oprema za gašenje požara. 2.9.1. Hidrantska protivpožarna mreža

Projektom je predviñena unutrašnja i spoljašnja protivpožarna hidrantska mreža. Spoljašnja hidrantska mreža povezana je na vodovodnu mrežu. Cevovod spoljne hidrantske mreže je radijalan i na njemu se nalaze dva nadzemna hidranta. Unutrašnja hidrantska mreža je projektovana sa tipskim zidnim hidrantskim ormanima rasporeñenim na sledeće pozicije:

− Proizvodna hala: tri zidna hidrantska ormana i − Admistrativno-upravni deo objekta: jedan u prizemlju, jedan na spratu i jedan zidni hidrantski

orman u kotlarnici. 2.9.2. Mobilna oprema za gašenje požara

Mobilna oprema za gašenje požara predstavlja osnovnu standardizovanu vatrogasnu opremu i sastoji se od ručnih aparata za gašenje požara. Projektom je predviñeno da se aparati za gašenje požara rasporede po predmetnom objektu na sledeći način:

− U administrativno-upravnom delu objekta: po dva ručna aparata S-6 u prizemlju i na spratu, i jedan ručni aparat CO2-5 pored razvodnog ormana;

− U proizvodnoj hali: četiri ručna aparata S-9 i jedan ručni aparat CO2-5 pored razvodnog ormana i




Strana 30 od 71

− U kotlarnici: dva ručna aparata S-6 i jedan ručni aparat CO2 -5.

2.10. Gromobranska instalacija Projektom je predviñena klasična zaštita od atmosferskih pražnjenja, po principu Faradejevog kaveza. Faradejev kavez se oko objekata formira dobrim elektroprovodnim povezivanjem hvataljki, odvoda i uzemljenja i svih ostalih elektroprovodnih delova objekta u jednu celinu. Sva povezivanja traka će biti izvedena standardnim ukrsnim komadima i hvataljkama za oluke. Izvršiće se povezivanje metalnih delova krova sa hvataljkama. 2.11. Saobraćajno-manipulativne površine

Projektom je predviñeno da se u okviru predmetne parcele izgradi interna saobraćajnica koja se na severoistočnoj strani priključuje na postojeći asfaltni put. Interna saobraćajnica je koncipirana po principu kružnog toka, gde postoji jedan kolski ulaz i jedan kolski izlaz. Dužina interne saobraćajnice je cca 130 m, a širina je 6,5 m, što je dovoljno za prolaz vatrogasnih vozila. Saobraćaj se odvija u jednom smeru, što će biti regulisano horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom, Nakon ulaska na predmetnu parcelu, teretna vozila dolaze na kolsku vagu i odlaze u kružni tok oko proizvodne hale radi utovara i istovara. 2.12. Ozelenjavanje kompleksa

Projektom predviñena površina za ozelenjavanje iznosi 947 m2 i nalazi se uz obod kompleksa i ispred ulaza u objekat. Osnovni koncept ozelenjavanja je formiranje zelenila na slobodnim površinama uz granicu kompeksa u pejzažnom stilu. Zelenilo čine visoki i niski lišćari i niži četinari, uglavnom linijski rasporeñeni što je uslovljeno raspoloživim prostorom, saobraćajno-manipulativnim površinama i ostalom infrastrukturom. 2.13. Materijalni bilans

2.13.1. Prirodni gas

Projektom predviñena potrošnja prirodnog gasa u kotlarnici za maksimalni instalisani toplotni kapacitet kotla iznosi 29,85 Sm3/h. 2.13.2. Električna energija

Projektom predviñena potrošnja električne energije za tehnološku liniju i tretman otpadne tehnološke vode iznosi 324,81 kW/h. 2.13.3. Toplotna energija

Predviñena potrošnja toplotne energije za zagrevanje proizvodne hale, administrativno-upravnog dela objekta kao i za pripremu tople vode za tehnološki potrošač, iznosi 131 kW/h. 2.13.4. Voda za tehnološke potrebe

Projektom je usvojena potrošnja hladne vode od 10,5m3/h, a tople vode 1,5 m3/h.




Strana 31 od 71

2.13.5. Hemikalije Za potrebe pranja PET flekica u frikcionom ureñaju za toplo pranje (85°C) sa hemikalijama, kao i za potrebe tretmana otpadne tehnološke vode, projektom je usvojena količina od 20 kg/h NaOH (oko 50 l 30 % rastvora) i 18,22 kg/h HCl (50 lit 33 % rastvora). 2.13.6. Otpadne materije

(a) Otpadna tehnološka voda Otpadna tehnološka voda, koja predstavlja osnovni potencijalni zagañivač, potiče iz procesa pranja PET flekica i to u predviñenoj količini od 12 m3/h. Pre upuštanja u javnu kanalizaciju, projektom je predviñena neutralizacija otpadne vode sa HCl do onih vrednosti pH koje odgovaraju uslovima izdatim od strane JKP "Vodovod i kanalizacija" Inñija.

(b) Otpadne čvrste materije U otpadne čvrste materije spadaju: papirne vreće, kartonske kutije, ambalaža od neodgovarajućih sirovina (PVC), metalne primese, staklo, pesak itd. Navedeni otpad je u velikoj meri zavistan od kapaciteta proizvodnje i vrste sirovine. Tokom rada postrojenja, projektom je definisano generisanje oko 200 kg/h otpadnih čvrstih materija i to:

− Otpad nakon sortiranja: 30 kg/h; − Delovi nalepnica iz filter vreća: 70 kg/h i − Čepovi od ambalaže: 100 kg/h.




Strana 32 od 71

3. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO PET (Polietilen tereftalat, C10H8O4) je sintetički polimer koji nastaje u dvostepenom procesu polikondenzacije od etilen glikola i tereftalne kiseline i sastoji od dugih lanaca ponavljajućih jedinica koje sadrže ugljenik, kiseonik i vodonik. To je materijal koji je nelomljiv, otporan na mehanička oštećenja, izuzetno lagan, što ga čini vrlo pogodnim materijalom za dizajniranje. Široko je rasprostranjen u vidu ambalaže za skladištenje različitih vrsta alkoholnih i bezalkoholnih pića, tečnosti, začina i dr. PET ambalaža u kojoj se nalazi gazirano piće može izdržati veliki unutrašnji pritisak koji je neće deformisati ili prouzrokovati njenu eksploziju. Za proizvodnju ambalažnih PET flaša upotrebljava se 84 % ukupne PET sirovine, dok manji deo otpada na industrijska vlakna (10 %), reciklirane proizvode (3 %) i neke druge proizvode (3 %). Tokom godina, PET industrija je značajno smanjila količinu sirovine potrebne za izradu PET ambalaže. Danas, PET flaša od 1,5 l teži samo 50 g. Naučnici su dokazali da se u PET ambalaži nalazi čitav niz hemikalija, poput heksanona, oktana, nonana, benzena, toluena. Pod uticajem svetlosti i temperature, moguće da se struktura PET polimera razgradi i otrovnim produktima zagadi tečni sadržaj u flaši. Ipak, na temelju ogleda u kontrolisanim laboratorijima mogućnost takvog zagañenja je gotovo minimalna. Iako PET nije potpuno bezopasan za čoveka i njegovu okolinu, svetska potražnja za PET-om kontinuirano je u porastu. Razlog tome je proboj sve većeg broja različitih proizvoñača napitaka na tržište. Najveća mana PET ambalaže je u tome što zauzima veliki zapreminski udeo u domaćinstvu, a odložena na deponijima zauzima ogroman koristan prostor. U komunalnom otpadu Srbije, udeo ambalažnog otpada PET-a zauzima 1-4 % masenog udela, a 20-30 % zapreminskog, što svakako predstavlja veliko opterećenje za odlagalištima otpada (deponijama). Ukoliko bi se PET ambalaža zamenila staklenom ambalažom, zapremina otpada porasla bi za oko 150 %, dok bi potrošnja energije u industriji porasla za 100 %. U Srbiji se ne proizvode PET sirovine, a uvezene količine su značajno premašile 40000 tona godišnje. Nosilac projekta se pri izboru vrste i namene projekta vodio ka manje zastupljenim tehnologijama na tržištu koje imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Prilikom odabira tehnologije reciklaže PET ambalaže, nosilac projekta je razmatrao tri različita tehnološka pristupa i to:

1. Mehanički; 2. Termički i 3. Hemijski.

Nosilac projekta je odlučio da vrši reciklažu PET ambalaže do forme PET flekice, te je izabran mehanički tip reciklaže PET ambalaže. Izvršen je izbor najsavremenije opreme sa optimalnom automatizacijom postrojenja, a u cilju što kvalitetnijeg, produktivnijeg i bezbednijeg procesa rada, a samim tim i većem stepenu zaštite životne sredine. Alternative su razmatrane na nivou ponuda u cilju izbora najpovoljnijeg ponuñača, i u pogledu odnosa finansijske invensticije i odgovarajuće tehnologije i kapaciteta, kao i automatizacije samog postrojenja za reciklažu PET ambalaže. Na odluku nosioca projekta, da za lokaciju projekta izabere severoistočnu radnu zonu Inñije, uticali su optimalni infrastrukturni uslovi - lokacija projekta nalazi se u industrijskoj zoni koja poseduje povoljnu prostornu organizaciju u celishodnom i optimalnom korišćenju infrastrukturnih sistema.




Strana 33 od 71

4. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI 4.1. Stanovništvo

Teritorija opštine Inñija zauzima površinu od 385 km2 i ima 11 naseljenih mesta. Prema Republičkom zavodu za statistiku i metodologiji popisa stanovništva iz 2002. godine, u 11 naseljenih mesta u opštini Inñija živelo je 49609 stanovnika, tj. oko 130 st/km2. Od ukupnog broja stanovnika 26247 živi u Inñiji, dok 23362 stanovnika živi u ostalih 10 naseljenih mesta. 4.2. Flora i fauna

Kako se teritorija Inñije nalazi na fruškogorskoj lesnoj terasi, osnovna vegetacija je stepskog karaktera i na većini teritorije opštine je kultivisana. Od ukupno 31873 ha obradivog zemljišta, pod njivama se nalazi 30782 ha, 450 ha zauzimaju voćnjaci i 650 ha vinogradi i šume. Inñija je siromašna šumskim površinama, a veće površine pod šumom se nalaze uz obalu Dunava. Šumski kompleks u Čortanovcima pripada nacionalnom Parku Fruška Gora. U polju Krčevinama, Bešćanskom i Čortanovačkom ataru nalaze se veće površine pod vinogradima. Od poljoprivrednih kultura najzastupljenije su pšenica, kukuruz, suncokret, šećerna repa, lucerka i ječam. Životinjski svet predstavljen je manjim brojem divljih životinja – srne, zečevi, lisice, hrčkovi, miševi i pacovi. Od predstavnika ornitofaune zastupljene su jarebice, prepelice, vrapci, vrane, fazani itd. Od ribljeg fonda u Dunavu zastupljeni su smuñ, šaran i kečiga, a u jezerima šaran, tolstolobik, babuška i som. Najbliža prirodna vegetacija u odnosu na projekat se očekuje prvenstveno u dolini inñijskog potoka, u dolinama reka Ljukovo i Šelovrenac, kao i u sklopu istoimenih jezera. Kako se predmetna lokacija nalazi u severoistočnoj radnoj zoni koja je pod antropogenim uticajem, nije registrovano stalno prisustvo divljih životinjskih vrsta. Najbliže stanište divlje faune u odnosu na projekat se očekuje na teritoriji koja obuhvata doline reka Ljukovo i Šelovrenac i istoimenih jezera. 4.3. Kvalitet zemljišta

Zemljište se u urbanim zonama zagañuje putem nesavesno odloženog komunalnog otpada,

kontakta otpadnih voda sa zemljištem, ispuštanjem i odlaganjem industrijskog otpada i sl. Zagañenje zemljišta u ruralnim područjima potiče od primene pesticida i ñubriva.

Pesticidi po pravilu predstavljaju organska jedinjenja koja imaju selektivno delovanje na pojedine biljne i životinjske vrste. Pesticidi prisutni u zemljištu su u većini slučajeva toksični za živi svet.

ðubriva u prvom redu sadrže makro i mikronutrijente koji su neophodni za rast i razvoj biljaka. Kao primarni nutritijenti u ñubrivima javljaju se azot, fosfor i kalijum. Prekomerno korišćenje ñubriva može poremetiti ravnotežu u zemljištu, što dovodi do neželjenih posledica kao što je eutrofikacija i acidifikacija. 4.4. Kvalitet vode

Na osnovu bakterioloških i hemijskih analiza kvaliteta vode u distributivnoj mreži Inñije, voda je uglavnom neispravna zbog prisustva aerobno mezofilnih bakterija (zbog starosti mreže - 25 godina) i velike koncentracije taloga u mreži (gvožñe, amonijak i nitriti) koji se redovnim ispiranjem mreže ne može ukloniti. Zagañenje vode u urbanim područjima prvenstveno potiče od industrije, dok prisustvo amonijaka i nitrita ukazuje na zagañenje nastalo primenom pesticida i ñubriva na poljoprivrednim površinama. Pri spiranju poljoprivrednih površina, komponente apliciranih pesticida i ñubriva mogu dospeti u površinske i podzemne vode.




Strana 34 od 71

4.5. Kvalitet vazduha Zagañenje vazduha nastaje od industrije, saobraćaja, poljoprivrede i domaćinstava. Prioritetni uzroci zagañenja vazduha su zastarele tehnologije, neracionalno korišćenje sirovina i energije, neadekvatno održavanje postrojenja, kao i neodgovarajuća skladišta sirovina, proizvoda i otpada. U urbanim zonama postoje brojni stacionarni i mobilni izvori zagañenja vazduha, kao što su industrijski objekti, odnosno saobraćaj. Kao glavni polutantni u vazduhu očekuju se praškaste materije, oksidi sumpora, oksidi azota, čañ, organska isparljiva jedinjenja itd. U stambenom delu naselja Inñija, zagañenje životne sredine potiče iz stacionarnih izvora, sagorevanjem fosilnih goriva. Ovo zagañenje je zanemarljivo iz razloga što je većina domaćinstava i maloprivrednih objekata priključena na mesnu gasovodnu mrežu, tako da je emisija produkata potpunog ili nepotpunog sagorevanja prirodnog gasa daleko manja nego kada se koriste čvrsta ili tečna fosilna goriva za grejanje. Takoñe, i sve veći broj automobila koristi kao pogonsko gorivo TNG (tečni naftni gas), tako da je i emisija iz mobilnih izvora svedena na daleko manje vrednosti. U okviru radne zone naselja Inñija nalazi se veliki broj privrednih objekata. Aerozagañenja u industrijskom delu potiču prvenstveno od sagorevanja fosilnog goriva iz stacionarnih izvora koji se koriste za zagrevanje objekata ili za tehnološke procese i iz mobilnih izvora. Pored toga dolazi i do emisije koja potiče iz samih tehnoloških procesa, pri čemu većina objekata koristi prirodni gas kao gorivo. Na osnovu rezultata jednomesečnog merenja kvaliteta vazduha u 2009. godini na tri lokacije (zgrada opštinske uprave, severoistočna i jugoistočna radna zona), koje je izvršila A.D. "Zaštita na radu i zaštita životne sredine" Beograd, može se zaključiti da usled delovanja mobilnih i stacionarnih izvora zagañenja nije došlo do degradacije kvaliteta vazduha, jer vrednosti merenih parametara (NO2, SO2 i čañ) nisu prelazile granične vrednosti.




Strana 35 od 71

5. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIJIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU 5.1. Uvod

Na osnovu planiranog tehnološkog procesa, izvršena je identifikacija mogućih emisija i otpadnih materija u toku izgradnje i redovnog rada predmetnog projekta. Identifikacija mogućih emisija i otpadnih materija u toku izgradnje i redovnog rada data je u tabeli 10.

Tabela 10. Identifikacija mogućih emisija i otpadnih materija u toku izgradnje i redovnog rada projekta U toku redovnog rada projekta

Emisija i otpadne materije U toku

izgradnje projekta

Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže

Kotlarnica

Emisija u vazduh + + + Čvrst otpad + + -

Otpadna voda - + - Buka + + +

Vibracije - - - Toplota - - -

Zračenja (jonizujuća i nejonizujuća) - - - Napomena: "+" očekuje se; "-" ne očekuje se. U daljem tekstu dat je prikaz vrste i količine emisija, otpadnih materija kao i očekivanih uticaja istih na činioce životne sredine, kako u toku izgradnje i redovnog rada predmetnog projekta, tako i u slučaju udesa. 5.2. U toku izgradnje projekta

5.2.1. Identifikacija mogućih negativnih uticaja

U toku izgradnje projekta očekuju se sledeće emisije i otpadne materije:

− Emisija u vazduh; − Čvrst otpad i − Buka. Identifikacija mogućih negativnih uticaja projekta u toku izgradnje izvršena je na osnovu vrste

emisije i otpada koje će generisati projekat u toku izgradnje, kao i stanja životne sredine u okolini predmetne lokacije.

U tabeli 11. dat je prikaz mogućih negativnih uticaja projekta na činioce životne sredinu u toku izgradnje projekta.




Strana 36 od 71

Tabela 11. Mogući negativni uticaji projekta na činioce životne sredine u toku izgradnje projekta U toku izgradnje projekta

Činioci životne sredine Emisija u vazduh

Čvrst otpad Buka

Vazduh + - - Voda - - -

Zemljište - - - Stanovništvo + - +

Klima i meteorološki parametri - - - Flora - - - Fauna - - -

Naseljenost, koncentracija i migracija stanovništva - - - Namena i korišćenje površina - - -

Komunalna infrastruktura - - - Zaštićena prirodna dobra - - - Zaštićena kulturna dobra - - -

Pejzaž - - - Napomena: "+" negativan uticaj moguć; "-" negativan uticaj se ne očekuje.

5.2.2. Emisija u vazduh

(a) Opis U toku izgradnje projekta prioritetno se očekuje emisija praškastih materija u vazduh koja nastaje usled zemljanih i grañevinskih radova. Emisija praškastih materija se očekuje sa svih površina obuhvaćenih radovima (površinski izvor emisije), koja se putem vetra disperguje sa lokacije projekta u životnu sredinu. (b) Način tretmana

Projektom nije predviñen poseban tretman praškastih materija koje nastaju u toku izgradnje projekta.

(c) Očekivani uticaj Praškaste materije, nakon emisije u vazduh, u suspendovanom stanju mogu ostati u vazduhu od 1 do 10 dana. Iz vazduha se uklanjaju suvom i vlažnom depozicijom, usled sedimentacije i gravitacionog taloženja. Negativan uticaj praškastih materija suspendovanih u vazduhu na zdravlje ljudi ogleda se prvenstveno u iritaciji respiratornih organa. Obzirom na veličinu projekta, predviñen obim i vrstu radova u toku izvoñenja, kao i na lokaciju projekta, ne očekuje se značajan negativan uticaj emisije praškastih materija u toku izgradnje projekta na kvalitet vazduha i stanovništvo, a uticaj će biti privremenog karaktera.

5.2.3. Čvrst otpad

(a) Opis

U toku izgradnje projekta očekuje se generisanje čvrstog otpada, koji se sastoji od viška zemlje nastale usled zemljanih radova na sanaciji terena i pripremi za izgradnju.

(b) Procenjena količina

Projektom procenjena količina viška zemlje iznosi oko 2000 m3.

(c) Klasifikacija Prema Pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. glasnik RS", br. 56/2010) tj. prema Katalogu otpada, predmetni otpad se može svrstati u podgrupu 17 05 (indeksni broj 17 05 06 i 17 05 07) i takav otpad se smatra neopasnim.




Strana 37 od 71

(d) Način tretmana Projektom je predviñeno da se nakon završetka izgradnje predmetnog projekta teren očisti od viška zemlje uz odlaganje na deponiju i grubo rasplaniranje. (e) Očekivani uticaj Obzirom da će generisanje predmetnog otpada biti ograničeno na lokaciju projekta, da je predmetni otpad neopasan i da je predviñeno njegovo odlaganje na deponiju, ne očekuje se negativan uticaj čvrstog otpada u toku izgradnje projekta na činioce životne sredine. 5.2.4. Buka

(a) Opis U toku izgradnje projekta očekuje se generisanje buke prioritetno usled angažovanja grañevinske mehanizacije i kamiona.

Nivo buke koji će se generisati u toku izgradnje projekta zavisi od obima, vrste i rokova za izvoñenje radova. Očekuje se promenljiva buka u zavisnosti od broja i vrste angažovanih grañevinskih mašina i transportnih sredstava.

(b) Način tretmana

Projektom nije predviñen poseban tretman buke koja nastaje u toku izgradnje projekta. (c) Očekivani uticaj Obzirom na lokaciju najbliže stambene zone u odnosu na projekat, ne očekuje se značajan negativni uticaj buke u toku izgradnje projekta na stanovništvo u najbližoj stambenoj zoni, a uticaj će biti privremenog karaktera. 5.3. U toku redovnog rada projekta


U toku redovnog rada projekta očekuju se sledeće emisije i otpadne materije:

− Emisija u vazduh; − Čvrst otpad; − Otpadna tehnološka voda i − Buka. Identifikacija mogućih negativnih uticaja projekta u toku izgradnje izvršena je na osnovu vrste

i očekivane emisije i vrste otpada koje će generisati projekat u toku izgradnje, kao i stanja životne sredine u okolini predmetne lokacije.

U tabeli 12. dat je prikaz mogućih negativnih uticaja projekta na činioce životne sredinu u toku redovnog rada.




Strana 38 od 71

Tabela 12. Mogući negativni uticaji projekta na činioce životne sredine u toku redovnog rada projekta U toku redovnog rada projekta


Kotlarnica Činioci životne sredine Emisija u vazduh

Čvrst otpad

Otpadna tehn. voda

Buka Emisija

u vazduh Buka

Vazduh + - - - + - Voda - - - - - -

Zemljište - - - - - - Stanovništvo + - - + + +

Klima i meteorološki parametri - - - - - - Flora - - - - - - Fauna - - - - - -

Naseljenost, koncentracija i migracija stanovništva - - - - - - Namena i korišćenje površina - - - - - -

Komunalna infrastruktura - - - - - - Zaštićena prirodna dobra - - - - - - Zaštićena kulturna dobra - - - - - -

Pejzaž - - - - - - Napomena: "+" negativan uticaj moguć; "-" negativan uticaj se ne očekuje.

5.3.2. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže

5.3.2.1. Emisija u vazduh

(a) Opis Pri redovnom radu postrojenja za reciklažu PET ambalaže može doći do emisije praškastih materija pri sušenju PET flekica toplim vazduhom. Očekuje se emisija zanemarljivo malih količina praškastih materija u vazduh putem ventilacionog kanala (emitera), obzirom da su projektom prethodno predviñeni mokri postupci obrade, te su PET flekice skoro u potpunosti osloboñene prisustva praškastih materija. (b) Način tretmana

Projektom nije predviñen poseban tretman praškastih materija pre ispuštanja u vazduh.

(c) Očekivani uticaj Nakon mokrih postupaka obrade PET flekica sva prašina je praktično odstranjenja, te se ne očekuje značajan negativan uticaj emisije praškastih materija pri sušenju PET flekica na kvalitet vazduha i na stanovništvo. 5.3.2.2. Čvrst otpad

a) Opis

Do generisanja čvrstog otpada dolazi tokom redovnog rada postrojenja, tj. iz procesa prethodne obrade (debaliranje, prosejavanje i sortiranje PET flaša, izdvajanje metala pre granulatora), procesa sitnjenja (odvajanje delova papirnih nalepnica od PET flekica u ciklonu) i procesa separacije (izdvajanje čepova u flotatoru). Očekuje se generisanje peska, komadića drveta, kartona, papira, stakla, metala, ambalaže od neodgovarajućih sirovina (PVC i staklena abalaža), delova papirnih nalepnica i čepova. Navedeni otpad u velikoj meri zavisi od kapaciteta proizvodnje i vrste sirovine. b) Procenjena količina Projektom procenjena količina čvrstog otpada poreklom iz postrojenja za reciklažu PET ambalaže iznosi oko 200 kg/h, i to:

− Otpad nakon sortiranja: 30 kg/h;




Strana 39 od 71

− Delovi nalepnica iz filter vreća: 70 kg/h i − Čepovi od ambalaže: 100 kg/h.

c) Klasifikacija U tabeli 13. data je klasifikacija čvrstog otpada čije generisanje se očekuje u postrojenju za reciklažu PET ambalaže, a prema Katalogu otpada koji je sastavni deo Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. glasnik RS", br. 56/2010).

Tabela 13. Klasifikacija čvrstog otpada čije generisanje se očekuje Katalog otpada

Čvrst otpad Grupa Podgrupa Indeksni broj

Papir i karton 19 12 01 Metal 19 12 02 i 19 12 03 Staklo 19 12 05 Drvo 19 12 07 Pesak

19 19 12

19 12 09 Plastična ambalaža

(PVC ambalaža i čepovi) 15 15 01 02

Staklena ambalaža 15 15 01

15 01 07 d) Način tretmana Projektom je predviñeno skladištenje otpadnih čvrstih materija, koje se generišu tokom redovnog rada postrojenja, na mestu nastanka. Skladištenje otpadnih čvrstih materija vrši se neposredno po njihovom generisanju. Za manje količine otpadnih čvrstih materija predviñeno je akumuliranje na sigurnom mestu u blizini samog mesta generisanja (satelitsko, tj. pomoćno akumuliranje) u jasno obeležene kontejnere, koji se nakon punjenja smeštaju u odreñeni prostor za privremeno skladištenje i dalje van objekta, čime se uspostavlja redosled transporta otpadnih čvrstih materija izvan objekta (vremenski period za konačno odlaganje). Za papirne vreće, kartonske kutije, ambalažu od neodgovarajućih sirovina (PVC) projektom je predviñeno odlaganje u posebni deo hale, odakle će se ukloniti od strane ovlašćene organizacije za sakupljanje otpada. (e) Očekivani uticaj Obzirom da će generisanje predmetnog otpada biti ograničeno na lokaciju projekta, da je predmetni otpad neopasan i da je predviñeno njegovo privremeno skladištenje i odgovarajuće odlaganje od strane ovlašćene organizacije za sakupljanje otpada, ne očekuje se negativan uticaj čvrstog otpada u toku redovnog rada projekta na činioce životne sredine. 5.3.2.3. Otpadna tehnološka voda

a) Opis

Otpadna tehnološka voda potiče iz procesa predpranja, pranja i ispiranja PET flekica može sadržati pesak, šećer, papir, rastvoreni lepak i NaOH (kaustičnu sodu).

U otpadnoj tehnološkoj vodi projektom je predviñena količina/koncentracija sledećih otpadnih materija:

1. Delovi nalepnica - 30 kg/h sa koncentracijom od 2,5 g/l; 2. Lepak - 4 kg/h sa koncentracijom od 2,7 g/l i 3. NaOH - 20 kg/h.

Projektom je odreñena vrednost pH otpadne tehnološke vode od 12,6, koja se mora korigovati neutralizacijom HCl na vrednost pH ispod 10. Projektom je takoñe predviñena koncentracija papira od 2,5 gr/lit i rastvorenog lepka od 0,3 gr/lit.




Strana 40 od 71

(b) Procenjena količina Projektom procenjena količina otpadne tehnološke vode iznosi 12 m3/h. (c) Način tretmana Projektom je predviñeno postrojenje za tretman otpadne tehnološke vode, tj. korigovanje pH vrednosti neutralizacijom sa HCl. Otpadna tehnološka voda se iz svakog pojedinačnog ureñaja tehnološkom kanalizacijom odvodi do prihvatnog bazena za neutralizaciju, iz kojeg se, nakon što odstoji jedan sat, prepumpavanjem upušta u javnu kanalizaciju. Rastvoreni papir u vodi pravi pulpu i sa rastvorenim lepkom otpadna voda je zamućena. Kako je specifična težina papira približna 1 kg/l, to će taložne materije biti ispod 10 ml/l, te projektom nije predviñen poseban tretman istih. (d) Očekivani uticaj Obzirom da je projektom predviñen tretman pre upuštanja u javnu kanalizaciju, ne očekuje se negativan uticaj otpadne tehnološke vode u toku redovnog rada projekta na činioce životne sredine. 5.3.2.4. Buka

a) Opis Pri redovnom radu postrojenja dolazi do generisanja buke primarno od mašina, ureñaja, ventilatora i pumpi. Najznačajniji identifikovani izvor buke prema projektnoj dokumentaciji je granulator. (b) Način tretmana

Projektom nisu planirane posebne mere za smanjenje buke, osim za granulator za koji je predviñena zvučna izolacija. (c) Očekivani uticaj Obzirom da je projektom predviñena zvučna izolacija granulatora kao najznačajnijeg izvora buke, ne očekuje se značajan negativan uticaj buke u toku redovnog rada projekta na stanovništvo u najbližoj stambenoj zoni. 5.3.3. Kotlarnica

5.3.3.1. Emisija u vazduh

a) Opis

Pri sagorevanju prirodnog gasa može doći do emisije oksida azota (NOx) i ugljen monoksida (CO), kao i manjih količina sumpor dioksida (SO2) i praškastih materija.

U procesu sagorevanja oksidi azota nastaju od azota iz vazduha i od azota iz goriva. Za sagorevanje zemnog gasa NOx predstavljaju primarne polutante. Oksidi azota su u funkciji temperature u komori za sagorevanje i stepena hlañenja produkata sagorevanja.

Emisija ugljen monoksida zavisi od efikasnosti procesa sagorevanja. Ugljenik iz goriva, koji nije konvertovan u CO2, učestvuje u formiranju CO, što je karakteristično za nepotpuno sagorevanje. Visoke temperature i nizak sadržaj O2, duže vreme zadržavanja otpadnog gasa u zonama visokih temperatura, neophodni su za formiranje CO.

Emisija oksida sumpora zavisi od količine sumpora u gorivu. U prirodnom gasu, generalno, sumpor nije zastupljen ili se nalazi u veoma malim količinama, te se emisija SO2 ne očekuje iz kotlarnice ili se očekuje u zanemarljivim količinama.

Praškaste materije iz procesa sagorevanja fosilnog goriva predstavljaju ugljovodonike veće težine koji nisu potpuno sagoreli. Sagorevanje prirodnog gasa ne predstavlja značajan izvor emisije praškastih materija, a koncentracije su obično ispod 5 mg/m3.




Strana 41 od 71

(b) Način tretmana Projektom nije predviñen poseban tretman produkata sagorevanja prirodnog gasa pre

ispuštanja u vazduh. (c) Očekivani uticaj Kako je projektom predviñen kotao toplotne snage 250 kW na prirodni gas (gorivo koje ima najmanji štetan uticaj na životnu sredinu, u odnosu na ostala uobičajena fosilna goriva koja se koriste za sagorevanje u kotlovima - npr. mazut ili ugalj), pri pravilnom voñenju procesa sagorevanja, uz redovno održavanje, ne očekuje se značajan negativan uticaj emisije u vazduh iz kotlarnice u toku redovnog rada na kvalitet vazduha i na stanovništvo. 5.3.3.2. Buka

a) Opis Pri redovnom radu kotla dolazi do generisanja buke prvenstveno radom pumpi i ventila. (b) Način tretmana

Projektom nisu planirane posebne mere za smanjenje buke u kotlarnici. (c) Očekivani uticaj Ne očekuje se značajan negativan uticaj buke iz kotlarnice u toku redovnog rada na stanovništvo u najbližoj stambenoj zoni. 5.4. U slučaju udesa

5.4.1. Identifikacija opasnosti od udesa

Identifikacija opasnosti od udesa i mogućih uzroka udesa za predmetni projekat data je u tabeli 14. Tabela 14. Identifikacija opasnosti od udesa i mogućih uzroka udesa

Udes Lokacija udesa Moguć uzrok udesa

Požar Postrojenje za reciklažu i skladištenje

PET ambalaže

- Neadekvatno održavanje instalacija; - Kvar električne instalacije ili ureñaja; - Korozija i - Otvoreni plamen.

Požar i eksplozija

Kotlarnica

- Neadekvatno održavanje gasne instalacije; - Curenje prirodnog gasa u objektu kotlarnice; - Kvar električne instalacije i - Kvar kontrolnih i pratećih ureñaja na kotlu.

5.4.1.1. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže

Požari u postrojenju za reciklažu i skladištenje PET ambalaže mogu biti posledica kvarova na električnim instalacijama i ureñajima, otvorenog plamena, varnica i sl. Ispravnost rada instalacija i ureñaja, pored pravilnog dimenzionisanja, izbora i ugradnje, u najvećoj meri zavisi od pravilne eksploatacije i održavanja. Najčešći kvarovi i oštećenja nastaju usled pojave zemljospoja tj. ostvarivanja električne provodne veze izmeñu zemlje i provodnika ili dela ureñaja ili postrojenja koji su u redovnom radu izolovani i pod naponom prema zemlji, zbog povremenih ili trajnih opterećenja preko dozvoljene granice ili zbog velikih prelaznih otpora, toplotnog dejstva ureñaja i sl. Do kvarova i oštećenja često dolazi i zbog razaranja izolacije mehaničkim povredama, starenjem usled duge upotrebe, usled dejstva vlage i agresivne sredine. Adekvatnim održavanjem električnih instalacija i ureñaja mogućnost udesa se svodi na minimum.




Strana 42 od 71

5.4.1.2. Kotlarnica Primarni udesi u objektu kotlarnice su požar i eksplozija. Eksplozije mogu biti prouzrokovane velikim pritiskom u samom kotlu ili palenjem zapaljive smeše unutar objekta kotlarnice. Do stvaranja zapaljive smeše može doći zbog kvara opreme, ljudske greške ili neodgovarajućeg rada gorionika. Pored toga eksplozije se mogu dogoditi u toku gašenja ili startovanja kotla. Požari u kotlarnici mogu biti posledica udesa na gasnoj rampi ili samom kotlu. Oštećenja gasne instalacije usled neke mehaničke sile, korozije ili defektni konstrukcioni materijali mogu biti uzrok curenja prirodnog gasa, požara i eksplozije. Curenje zemnog gasa iz gasne instalacije u zatvorenom prostoru dovodi do formiranja zapaljive smeše koja se uz dovoljnu energiju palenja (startovanje kotla, otvoreni plamen, varnica, kvar električne instalacije ili ureñaja) može zapaliti ili eksplodirati. Pri adekvatnoj ventilaciji objekta kotlarnice, mogućnost udesa se svodi na minimum.


Na osnovu mogućih udesnih situacija, kao i stanja životne sredine u okolini predmetne lokacije, u tabeli 15. dat je prikaz mogućih negativnih uticaja projekta na životnu sredinu u slučaju udesa.

Tabela 15. Mogući negativni uticaji projekta na životnu sredinu u slučaju udesa Udes

Činioci životne sredine Požar Eksplozija

Vazduh + + Voda - -

Zemljište - - Zdravlje stanovništva + +

Klima i meteorološki parametri - - Flora - - Fauna - -

Naseljenost, koncentracija i migracija stanovništva - - Namena i korišćenje površina - -

Komunalna infrastruktura - - Zaštićena prirodna dobra - - Zaštićena kulturna dobra - -

Pejzaž - - Napomena: "+" negativan uticaj moguć; "-" negativan uticaj se ne očekuje.

Požar ugrožava život i može dovesti do velike materijalne štete. Usled požara može doći do

emisije produkata sagorevanja PET-a (postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže) ili prirodnog gasa (kotlarnica), tj. emisije cijanovodonika (HCN), praškastih materija, ugljen monoksida (CO), ugljen-dioksida (CO2), oksida azota (NOx) i oksida sumpora (SO2). Eksplozija prirodnog gasa se manifestuje razvijanjem snažnog pritiska koji najčešće izaziva razaranje objekata, ugrožava život i dovodi do velike materijalne štete. Usled eksplozije dolazi do stvaranja buke veoma visokog nivoa u vidu praska.

5.4.3. Očekivani uticaj u slučaju požara (a) Uticaj na kvalitet vazduha U slučaju požara došlo bi do emisije produkata sagorevanja prirodnog gasa i PET-a. Količina nastalih zagañujućih materija će u prvom redu zavisiti od količine gorive materije u momentu izbijanja požara. Disperzija produkata sagorevanja će zavisiti od trenutnih vremenskih uslova i intenziteta i dužine trajanja požara. Shodno projektom predviñenim protivpožarnim merama zaštite, ne očekuje se značajan negativan uticaj na kvalitet vazduha u slučaju požara, a uticaj bi bio privremenog karaktera.




Strana 43 od 71

(b) Uticaj na zdravlje stanovništva Stanovništvo u slučaju požara može biti ugroženo ako u trenutku požara bude dominantanan vetar koji duva iz jednog od sledećih pravaca: S, SI, I, JI i J. U tom slučaju produkti sagorevanja mogu biti naneseni na Inñiju. Obim negativnih efekata (prioritetno respiratornih) zavisi od koncentracije zagañujućih materija u ambijentalnom vazduhu na lokaciji stambene zone i od dužine izlaganja. Uvažavajući udaljenost naselja od predmetne lokacije može se očekivati odreñen efekat razblaženja, tj. koncentracija zagañujućih materija bi smanjena u momentu kada bi stanovništvo bilo izloženo uticaju. Obzirom na udaljenost lokacije od stambenih zona, ne očekuje se značajan negativan uticaj na stanovništvo u slučaju požara, a uticaj bi bio privremenog karaktera.

5.4.4. Očekivani uticaj u slučaju eksplozije

Napred opisani mogući negativni uticaji na životnu sredinu u slučaju požara su i mogući negativni uticaji u slučaju eksplozije, uz razliku u intenzitetu i trajanju zagañenja.

Pri eksploziji emisija u vazduh je mnogo intenzivnija, ali trenutnog karaktera. Usled eksplozije dolazi do stvaranja buke veoma visokog nivoa u vidu praska. Buka štetno deluje na ljude, ali uvažavajući udaljenost najbliže stambene zone od predmetne lokacije, može se očekivati odreñeno smanjenje nivoa buke na lokaciji iste.

Shodno napred navedenom, ne očekuje se značajan negativan uticaj emisije u vazduh i buke u slučaju eksplozije na stanovništvo, a uticaj bi bio trenutnog karaktera. 5.5. Opis pozitivnih uticaja projekta na životnu sredinu

PET ambalaža se zbog svoje složenosti ne može razgraditi prirodnim putem ili se vreme njene rezgradnje može smatrati beskonačnim. Deponovanje takvih materijala na ureñenim ili divljim deponijama dovodi do zagañenja životne sredine. Reciklažom ovog materijala, pored ekonomske dobiti čovek štiti životnu sredinu, što ima za posledicu kvalitetniji i zdraviji život samog čoveka. Reciklažom odbačene PET ambalaže smanjuje se količina otpada i štede se prirodne sirovine, koje su najčešće neobnovljive ili se obnavljaju u dugom vremenskom periodu. Tehnologije reciklaže jesu složene, ali ekonomija i zaštita životne sredine opravdavaju uložena sredstva i trud. Razlozi izgradnje i pozitivni uticaji postrojenja za reciklažu PET ambalaže mogu se posmatrati kroz održivi razvoj zajednice koji je moguć kroz obezbeñenje sledećih uslova:

− Racionalno korišćenje resursa i smanjenje ukupne količine otpada; − Reciklaža što veće količine otpada i − Integralno upravljanje i ekonomsko iskorišćavanje otpada iz ekoloških i privrednih razloga.




Strana 44 od 71

6. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA 6.1. Opasne materije i njihove karakteristike

Zapaljive materije koje će se uskladištavati i koristiti, odnosno koje će biti ugrañene u enterijer i opremu postrojenja za reciklažu PET ambalaže u Inñiji, mogu se, prema stepenu opasnosti, odnosno SRPS Z.C0.005 podeliti na:

− Zapaljive čvrste materije (klase opasnosti Fx III C); − Sagorive materije (klasa opasnosti Fx IV C); − Teško sagorive materije (klasa opasnosti Fx V C) i − Zapaljive gasovite materije (klasa opasnosti Fx I A)

Od zapaljivih i sagorivih materija u kompleksu za reciklažu PET ambalaže, očekuje se prisustvo:

− Hartije; − Tekstila; − Drveta; − Prirodnog gasa i − PET-a.

6.1.1. Hartija

Hartija spada u grupu čvrstih zapaljivih materija. Hartija je materija organskog porekla, a osnovna sirovina za njeno dobijanje je celuloza. Stepen zapaljivosti hartije i tok sagorevanja zavise od vrste i oblika u kojem se nalazi. Hartija u obliku složenih listova i rolni, zbog nedostatka kiseonika, sagoreva sporo i to samo površinski i na krajevima, dok hartija u rastresitom stanju i otpaci od hartije, sagorevaju vrlo intenzivno. Hartija se lako pali u prisustvu otvorenog plamena, a zagrejana na temperaturu od oko 450 oC pali se sama od sebe. Na osnovu Klasifikacije materija i robe prema ponašanju u požaru, hartija se nalazi u klasi opasnosti Fx III C. 6.1.2. Tekstil

Tekstil spada u grupu čvrstih zapaljivih materija, a proizvodi se od vlakana prirodnog - biljnog porekla (pamuk, kudelja, juta), životinjskog porekla (vuna) i veštačkog porekla (celulozna vlakna, vlakna dobijena polimerizacijom i polikondenzacijom). Stepen zapaljivosti tekstila zavisi od hemijskog sastava vlakana, strukture proizvoda i prisustva drugih materija. Tekstil se pali otvorenim plamenom, varnicama, usijanim površinama i sl. Najniže temperature paljenja iznose, npr. za pamuk 390 oC, viskozu 420 oC, najlon 532 oC, acetatnu svilu 430 oC, polipropilen 240 oC, poliamid 350 oC i vunu 590 oC, dok im se temperature samopaljenja kreću u intervalu od 400 oC do 590 oC. Na osnovu Klasifikacije materija i robe prema ponašanju u požaru, tekstil se nalazi u klasi opasnosti Fx III C, a požari tekstila se gase vodom, prahom i ugljendioksidom. 6.1.3. Drvo

Drvo spada u grupu čvrstih zapaljivih materija. Stepen zapaljivosti drveta zavisi od vrste drveta, veličine komada drveta, obrañenosti površine, vlažnosti itd. Sagorevanje drveta se vrši u više faza. Do paljenja dolazi na temperaturi od 250 - 300 oC, a tačka samopaljenja iznosi 350 - 400 oC. Na osnovu Klasifikacije materija i robe prema ponašanju u požaru, drvo se nalazi u klasi opasnosti Fx III C.




Strana 45 od 71

6.1.4. Prirodni gas Prirodni gas se koristi kao gorivo u kotlarnici. Prirodni gas gasovito fosilno gorivo koje čini zapaljiva smeša ugljovodonika, a prioritetno metan. Prirodni gas je bez boje i mirisa, ali se u gasovodnoj mreži obavezno odoriše odorantima karakterističnog mirisa (merkaptan), zbog otkrivanja prisustva gasa izvan sistema, odnosno u prostoru gde se gas koristi. U tabeli 16. dat je sastav i karakteristike prirodnog gasa.

Tabela 16. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav i karakteristike Vrednost

Metan (CH4) 87,6 % Etan (C2H6) 8,0 %

Propan (C3H8) 0,7 % Butan (C4H10) 0,03 %

Ugljen dioksid (CO2) i azot (N2) max. 4,0 % Molekulska masa 17,27 kg/mol

Toplotna moć 31,1-33,6 MJ/m3

Gustina pri 15oC i 1013 mbar 0,78 kg/m3

Temperatura palenja -188 oC Grupa zapaljivosti I

Temperatura samopalenja 537 oC Temperaturni razred T1

Granica eksplozivnosti 5-16% Na osnovu klasifikacije materija i robe prema ponašanju u požaru, prirodni gas se nalazi u klasi opasnosti Fx I A. Požari prirodnog gasa se lokalizuju prekidanjem dotoka gasa u zonu gorenja, a gase se prahom i ugljendioksidom. 6.1.5. PET

PET spada u grupu teško sagorivih čvrstih materija. Temperatura samopalenja PET-a nije utvrñena, dok se temperatura topljenja nalazi u opsegu 246 °C do 255 °C. Sagorevanje PET-a je sporo, a u toku sagorevanja oslobaña opasne gasove poput ugljen monoksida (CO) i cijanovodonika (HCN). Na osnovu Klasifikacije materija i robe prema ponašanju u požaru, PET se nalazi u klasi Fx V C, a požari PET-a se gase vodom, penom, CO2 i ugušivanjem. 6.2. Mere prevencije, pripravnosti i odgovornosti za udes

Svakodnevnim praćenjem i kontrolom instalacija i ureñaja, redovnim održavanjem i pregledima, kao i pridržavanjem svih propisa i normi (zakonskih, tehničkih, tehnoloških, zaštita od požara i dr.), opasnost od nastanka udesnih situacija svodi se na minimum. 6.2.1. Mere za prevenciju požara i eksplozije

Većina požara i eksplozija mogu se sprečiti ukoliko su svi zaposleni dovoljno svesni opasnosti, oprezni i obučeni za prepoznavanje i uklanjanje uzroka nastanka istih. 6.2.1.1. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže

U mere prevencije požara i eksplozije spadaju:

− Procedure za bezbedno rukovanje/skladištenje/manipulaciju sa zapaljivim materijama, npr. za papirnu ili kartonsku ambalažu i sl;

− Satelitsko sakupljanje otpada na mestu nastanku;




Strana 46 od 71

− Rukovanje i održavanje ureñaja, opreme i instalacija, posebno ventilacionih sistema; − Obuka svih zaposlenih mora da obezbedi potpunu svest o opasnostima od požara i eksplozije i

upoznavanje sa aktivnostima u slučaju istih - upotreba PP opreme, evakuacija radnika i sl; − Minimalno jedno odgovorno lice od zaposlenih da uvek bude u mogućnosti da preduzme

neophodne aktivnosti u slučaju požara i eksplozije i koordinira aktivnostima; − Što je moguće kraći i prohodni putevi za evakuaciju radnika; − Instalacija i ureñaji za gašenje požara - PP aparati, hidrantska mreža; − Sve aparate za gašenje požara držati na odreñenim i obeleženim mestima i redovno ih

kontrolisati i periodično ispitivati (dva puta godišnje) i − Korišćenje nezapaljivog grañevinskog materijala.

6.2.1.2. Kotlarnica

U mere prevencije požara i eksplozije spadaju:

− Rukovanje ureñajima, opremom i instalacijama, kao i manipulacija sa opasnim materijama (prirodni gas) mora se vršiti pažljivo i na propisane i utvrñene načine, a rukovanje se može poveriti samo licima koja su stručno osposobljena za ove poslove;

− Poslove kontrole, ispitivanja i održavanja ureñaja, opreme i instalacija u kotlarnici obavljati redovno, kvalitetno i na bezbedan način, radi eliminisanja uslova i pojava koji pogoduju nastanku dogañaja;

− O izvršenim poslovima kontrole, ispitivanja i održavanja ureñaja, opreme i instalacija voditi odgovarajuće evidencije;

− Ventilacione otvore držati čiste i ne zatvarati ih, kako bi stalno bila obezbeñena prirodna ventilacija kotlarnice;

− Instalacija i ureñaji za gašenje požara - PP aparati; − Sve aparate za gašenje požara držati na odreñenim i obeleženim mestima i redovno ih

kontrolisati i periodično ispitivati (dva puta godišnje); − Postaviti table sa oznakama opasnosti: opasnost od požara i eksplozije, zabranjeno pušenje i

pristup otvorenom plamenu, nezaposlenima pristup zabranjen, obavezna upotreba materijala koji ne varniči itd. i

− Dimnjak kotla redovno čistiti od produkata sagorevanja. 6.3. Mere za otklanjanje posledica udesa

Mere za otklanjanje posledica udesa imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obnavljanje i sanaciju životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa. U ove mere spada:

− Definisanje obima i troškova sanacije; − Definisanje snaga i sredstava na sanaciji; − Definisanje rokova za sanaciju; − Analiza uzroka i posledica udesa i trenutnog stanja; − Popravka havarisane opreme, objekata i instalacija i − Sanacija životne sredine.




Strana 47 od 71

7. OPIS MERA PREDVIðENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA

NA ŽIVOTNU SREDINU 7.1. Mere predviñene zakonskom regulativom

Ove mere su obuhvaćene sledećim zakonskim i podzakonskim aktima:

− Zakonom o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/04, br. 36/09 izm. i dopune i br. 72/09-dr. zakon);

− Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS" br. 36/09); − Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu ("Sl. glasnik RS" br. 36/09); − Zakonom o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS" br. 36/09); − Zakonom o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS" br. 111/09); − Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Sl. glasnik SRS" br.

44/77, 45/85 i 18/89, i "Sl. glasnik RS" br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05-dr. zakon); − Zakonom o vodama ("Sl. glasnik RS" br. 30/10); − Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/09); − Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina ("Sl.

glasnik RS", br. 55/01, br. 72/09-dr. pravilnik i 56/10-dr. pravilnik); − Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. glasnik RS", br. 56/10); − Pravilnikom o godišnjoj količini ambalažnog otpada po vrstama za koje se obavezno

obezbeñuje prostor za preuzimanje, sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladištenje ("Sl. glasnik RS", br. 70/09);

− Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl. glasnik RS", br. 72/10);

− Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 75/10);

− Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS", br. 71/10);

− Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl. glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84 - ispr.);

− Uredbom o klasifikaciji voda ("Sl. glasnik SRS" br. 5/68) i − Odlukom o vodovodu i kanalizaciji SO Inñija ("Sl. glasnik Opština Srema" br. 13/98).

7.2. Mere koje treba preduzeti u slučaju požara

Opšte mere koje treba preduzeti u slučaju požara obuhvataju: (a) Evakuaciju ljudi iz ugroženog objekta; (b) Obaveštavanje nadležnih organa; (c) Početno gašenje požara raspoloživim sredstvima i (d) Obezbeñivanje vatrogasnoj jedinici nesmetan pristup objektu. 7.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine

7.3.1. Uslovi i mere za zaštitu životne sredine prema zahtevima nadležnog organa

Opštinska uprava opštine Inñija, odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine izdalo je rešenje o lokacijskoj dozvoli za izgradnju predmetnog projekta br. 353-19/2010-IV-02 od 02.06.2010. god. sa sledećim uslovima i merama za zaštitu životne sredine: (a) Izgradnja objekta, izvoñenje radova, odnosno obavljanje proizvodne/skladišne delatnosti, može se vršiti pod uslovom da se ne izazovu trajna oštećenja, zagañivanje ili na drugi način degradiranje životne sredine (vode, vazduha i zemljišta).




Strana 48 od 71

(b) Na svakoj grañevinskoj parceli mora se obezbediti prostor za postavljanje kontejnera za komunalni otpad, kao i prostor za otpad nastao u toku tehnološkog procesa, u skladu sa važećim propisima za prikupljanje istog. Lociranje betoniranog prostora za kontejnere na parceli mora da bude tako da se omogući lak pristup komunalne službe i da prostor bude izveden u skladu sa uslovima zaštite životne sredine. (c) Odvoñenje fekalnih voda mora se rešiti zatvorenim kanalizacionim sistemom koji će se priključiti na naseljsku kanalizacionu mrežu. (d) Uslovno čiste atmosferske vode sa krovova objekata i manipulativnih površina mogu se upustiti u otvorenu kanalsku mrežu položenu uz ulične saobraćajnice. (e) Svi objekti moraju biti izgrañeni (rekonstruisani) u skladu sa važećim Zakonima i Pravilnicima koji regulišu konkretnu oblast. Pri projektovanju i izvoñenju radova imati u vidu specifičnost funkcionalne namene objekta (prostora) sa stanovišta korišćenja, održavanja, odnosno obezbeñivanja sanitarno-higijenskih uslova. (f) Izborom materijala voditi računa o njihovoj otpornosti sa aspekta tehničke i protivpožarne zaštite. Uz objekte povećanog rizika od požara moraju se isprojektovati i izvesti pristupni put, okretnica i plato za kretanje vatrogasnog vozila i izvoñenje intervencija. Pri projektovanju i izgradnji radnih kompleksa uzeti u obzir važeće propise za gromobran, električnu mrežu, ognjišta, dimnjake, tankove i pogone sa lako zapaljivim materijalima. Zapaljivi materijal ne može se smestiti na prostoru koji nije udaljen najmanje 6 m od objekta ili dela objekta, ukoliko to tehničkim propisima nije drugačije odreñeno. U objektima i prostorijama u kojima se uskladištava i drži zapaljivi i drugi materijal (sirovina, gotovi proizvodi, ambalaža i dr.) moraju se obezbediti slobodni prolazi i prilazi spravama i ureñajima za gašenje. 7.3.2. Projektom predviñene mere

Za postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže, projektom su predviñene sledeće mere u cilju zaštite životne sredine: (a) Upravljanje otpadom Da bi se sprečilo raznošenje otpadnih čvrstih materija koje nastaju u tehnološkom procesu, skladištenje istih je predviñeno da otpočne na mestu generisanja, to jest u samom proizvodnom objektu. Najveća pažnja je usmerena ka problemima koji se mogu javiti usled dužine transporta do pojedinih mesta odlaganja. Za manje količine otpadnih čvrstih materija predviñeno je akumuliranje na sigurnom mestu u blizini samog mesta generisanja (satelitsko, tj. pomoćno akumuliranje) u jasno obeležene kontejnere, koji se nakon punjenja smeštaju u odreñeni prostor za privremeno skladištenje i dalje van objekta, čime se uspostavlja redosled transporta otpadnih čvrstih materija izvan objekta (vremenski period za konačno odlaganje). Za papirne vreće, kartonske kutije, ambalažu od neodgovarajućih sirovina (PVC) projektom je predviñeno odlaganje u posebni deo hale, odakle će se ukloniti od strane ovlašćene organizacije za sakupljanje otpada. (b) Zvučna izolacija granulatora U cilju smanjenja nivoa buke koju proizvodi granulator tokom redovnog rada projektom je predviñena zvučna izolacija. (c) Vrećasti filteri Projektom je predviñeno postavljanje vrećastih filtera iza granulatora u cilju sprečavanja emisije praškastih materija u vazduh.




Strana 49 od 71

(d) Neutralizacija otpadne tehnološke vode Pre upuštanja otpadne tehnološke vode u javnu kanalizaciju projektom je predviñena neutralizacija iste sa HCl. (e) Ozelenjavanje kompleksa.

7.3.3. Dodatne mere

(a) Merenje emisije zagañujućih materija u vazduh Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS", br. 71/10) potrebno je vršiti merenje emisije zagañujućih materija u vazduh. Ukoliko rezultati merenja prelaze granične vrednosti emisije (GVE) propisane Uredbom ("Sl. glasnik RS", br. 71/10), neophodno je preduzeti odgovarajuće kontrolne i tehničko-tehnološke mere u cilju smanjenja emisije zagañujućih materija u vazduh na dozvoljeni nivo. (b) Kontrola kvaliteta otpadne tehnološke vode Prema Zakonu o vodama ("Sl. glasnik RS" br. 30/10), Pravilniku o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl. glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84 - ispr.) i Odluci o vodovodu i kanalizaciji SO Inñija ("Sl. glasnik Opština Srema" br. 13/98), potrebno je vršiti kontrolu kvaliteta otpadne tehnološke vode pre upuštanja iste u javnu kanalizaciju. Ukoliko kvalitet otpadne tehnološke vode ne bude bio na zadovoljavajućem nivou, neophodno je preduzeti kontrolne i tehničko-tehnološke mere na postrojenju za tretman otpadne tehnološke vode u cilju korekcije vrednosti zagañujućih materija na dozvoljeni nivo. (c) Ugradnja pijezometra i kontrola kvaliteta podzemne vode Prema Uslovima JKP "Vodovod i kanalizacija", Inñija br. 503 od 09.03.2010. god, obaveza nosioca projekta je da na predmetnoj lokaciji pijezometrom kaptira prvu freatsku izdan na dubini oko 10m u cilju uzimanja uzorka podzemne vode za kontrolu kvaliteta iste. Autori studije predlažu ugradnju pijezometara u neposrednoj blizini prihvatnog rezervoara postrojenja za tretman otpadne tehnološke vode, jer isti predstavlja najveći potencijalni izvor zagañenja podzemne vode. Ukoliko zagañujuće materije prelaze dozvoljenu vrednost, neophodno je proveriti nepropusnost prihvatnog rezervoara i pripadajuće instalacije. (d) Upravljanje otpadom Prema Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS" br. 36/09), nosilac projekta je dužan da:

− Obezbedi poseban prostor za privremeno čuvanje otpadnih materija na način koji minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

− Obezbedi potrebne uslove i opremu za sakupljanje, razvrstavane i privremeno čuvanje različitih otpadnih materija;

− Sekundarne sirovine, opasan i drugi otpad predaje licu sa kojim je zaključen Ugovor, a koji ima odgovarajuću dozvolu za upravljanje otpadom;

− Sačini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovoñenje, ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada;

− Vodi evidenciju o otpadu koji nastaje i predaje; − Odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom i − Omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijom projekta, objektima, postrojenju i

dokumentaciji. (e) Merenje buke Prema Pravilniku o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl. glasnik RS", br. 72/10) i Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za




Strana 50 od 71

ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 75/10) potrebno je vršiti merenje buke u životnoj sredini. Ukoliko izmerene vrednosti buke prelaze granične vrednosti propisane pomenutom Uredbom, nosilac projekta je dužan da sprovede odgovarajuće mere zaštite od buke. (f) Skladištenje hemikalija Nosilac projekta je dužan da prilikom skladištenja hemikalija (NaOH i HCl) postupa po uputstvima proizvoñača (MSDS lista, Bezbednosni list itd.). 7.4. Druge mere

(a) Planiranje aktivnosti Detaljno i precizno planiranje svih aktivnosti dovodi do bržeg, lakšeg i efikasnijeg obavljanja posla, uz istovremeno smanjenje rizika od zagañenja životne sredine.

b) Voñenje evidencije Konstantno voñenje evidencije o količini generisanog otpada, potrošnji hemikalija, tehnološke vode i prirodnog gasa, dovodi do mogućnosti poboljšanja procesa proizvodnje, smanjenja nepotrebnih troškova i efikasnije zaštite životne sredine. (c) Održavanje opreme i instalacija Redovno održavanje opreme i instalacija i njihov ispravan rad su osnovne preventivne mere zaštite životne sredine. Uputstva za rad trebaju biti na dostupnim mestima. Sistemi grejanja, ventilacije, PPZ oprema i dr. mehanička i električna oprema mora se redovno kontrolisati i održavati. (d) Obuka zaposlenih Zaposleni treba da budu upoznati sa karakteristikama proizvodnog sistema i propisno obučeni za obavljanje svih zadataka iz delokruga svojih odgovornosti. Ovo vodi boljem razumevanju uticaja postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže na životnu sredinu i posledica udesa. Redovno sprovoditi proveru stečenih znanja i sposobnosti, kao i doobuke u slučaju novih momenata u proizvodnji.




Strana 51 od 71

8. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 8.1. Merenje emisije u vazduh

8.1.1. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže

(a) Parametri koji se mere

− Praškaste materije. (b) Merno mesto Merenje emisije praškastih materija treba izvršiti na ventilacionom kanalu (emiteru) ureñaja za sušenje PET flekica toplim vazduhom, a pre ispuštanja otpadnog vazduha u atmosferu. (c) Način merenja Merenje emisije praškastih materija u vazduh vršiti prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS", br. 71/10), putem akreditovane laboratorije koja je stručno i tehnički osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025 i poseduje ovlašćenje za merenje emisije izdato od strane nadležnog Ministarstva. U pogledu emisije u vazduh stacionarni izvor zagañivanja vazduha je usklañen sa zahtevima predmetne Uredbe u sledećim slučajevima:

1. Ako je najveća vrednost rezultata merenja emisije zagañujuće materije jednaka ili manja od propisane GVE, bez obzira na iskazanu mernu nesigurnost i

2. Ako se propisana GVE nalazi u opsegu najveće vrednosti rezultata merenja emisije zagañujuće materije umanjene za mernu nesigurnost i najveće vrednosti rezultata merenja emisije uvećane za mernu nesigurnost.

Nosilac projekta je dužan da obezbedi uslove za merenje emisije, što podrazumeva pripremu reprezentativnih mernih mesta, obezbeñenje priključka na elektro mrežu, bezbedan pristup mernim mestima i druge uslove po zahtevu akreditovane laboratorije. Merenje emisije praškastih materija vršiti u toku redovnog rada predmetnog postrojenja. (d) Učestalost merenja Prema Uredbi ("Sl. glasnik RS", br. 71/10) nosilac projekta je dužan da vrši sledeće vrste merenja na predmetnim mernim mestima:

− Garancijsko merenje: nakon izgradnje postrojenja radi dobijanja dozvole za rad i − Povremena (periodična) merenja: 2x godišnje, radi povremenih kontrola vrednosti emisija.

Ukoliko rezultati merenja emisije prelaze propisane GVE, nakon preduzimanja tehničko-tehnoloških mera u cilju smanjenja emisije u vazduh potrebno je izvršiti kontrolno merenje. 8.1.2. Kotlarnica


− Ugljen monoksid (CO). U Prilogu II Uredbe ("Sl. glasnik RS", br. 71/10) definisane su GVE za ugljen monoksid (CO) i okside azota izražene kao NO2 za mala postrojenja za sagorevanje na gasovita goriva, u odnosu na toplotnu snagu postrojenja, kao i u odnosu na max. temperaturu vode i natpritisak u kotlu. Obzirom da




Strana 52 od 71

je temperatura vode u kotlu 90 °C, a radni pritisak je 2,5 bar (0,25 MPa), predmetnom Uredbom propisana je GVE jedino za ugljen monoksid (CO). Prema istoj Uredbi, za mala postrojenja na tečna i gasovita goriva, toplotne snage izmeñu 4 i 400 KW, potrebno je odrediti toplotne gubitke otpadnog gasa na osnovu propisa koji ureñuje zahteve kvaliteta i ispitivanja karakteristika novih toplovodnih kotlova na tečna i gasovita goriva. (b) Merno mesto Merenje emisije CO treba izvršiti na dimnjaku kotla VIESSMANN VITOPLEX 100, a pre ispuštanja otpadnog vazduha u atmosferu. (c) Način merenja Merenje emisije CO u vazduh vršiti prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS", br. 71/10), putem akreditovane laboratorije koja je stručno i tehnički osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025 i poseduje ovlašćenje za merenje emisije izdato od strane nadležnog Ministarstva. (d) Učestalost merenja Prema Uredbi ("Sl. glasnik RS", br. 71/10) nosilac projekta je dužan da vrši sledeće vrste merenja na predmetnim mernim mestima:


Ukoliko rezultati merenja emisije prelaze propisane GVE, nakon preduzimanja tehničko-tehnoloških mera u cilju smanjenja emisije u vazduh potrebno je izvršiti kontrolno merenje. 8.2. Kontrola kvaliteta otpadne tehnološke vode


− Protok otpadnih voda u momentu uzimanja uzorka; − Temperatura; − pH vrednost; − Taložive materije; − Vidljive otpadne materije; − Suspendovane materije; − Ukupni suvi ostatak; − Petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5); − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK); − Natrijum; − Hloridi; − Boja i − Miris.

(b) Merno mesto Na ispustu otpadne tehnološke vode iz prihvatnog rezervoara u javnu kanalizaciju. (c) Način merenja Kontrolu kvaliteta otpadne tehnološke vode vršiti prema Odluci o vodovodu i kanalizaciji SO Inñija ("Sl. glasnik Opština Srema" br. 13/98) i prema Pravilniku o načinu i minimalnom broju




Strana 53 od 71

ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl. glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84 - ispr.), putem akreditovane laboratorije koja je stručno i tehnički osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025 i poseduje ovlašćenje za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda izdato od strane nadležnog Ministarstva. (d) Učestalost merenja Prema Pravilniku o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl. glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84 - ispr.) minimalni broj uzoraka, kao i učestalost merenja otpadnih tehnoloških voda koje ne sadrže opasne materije zavisi od protoka otpadne tehnološke vode na izlivu. Kako je projektom predviñen protok od 12 m3/h (3,33 l/s) potrebno je vršiti merenje 3x godišnje. 8.3. Kontrola kvaliteta podzemne vode


− Protok; − Temperatura; − pH vrednost; − Taložive materije; − Vidljive otpadne materije; − Suspendovane materije; − Ukupni suvi ostatak; − Petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5); − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK); − Natrijum; − Hloridi; − Boja i − Miris.

(b) Merno mesto Pijezometar u neposrednoj blizini prihvatnog rezervoara (1 kom). (c) Način merenja Kontrolu kvaliteta podzemne vode vršiti prema Uredbi o klasifikaciji voda ("Sl. glasnik SRS" br. 5/68), putem akreditovane laboratorije koja je stručno i tehnički osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025 i poseduje ovlašćenje za ispitivanje kvaliteta podzemnih voda izdato od strane nadležnog Ministarstva. (d) Učestalost merenja Kako u zakonskoj regulativi nije definisana učestalost merenja, autori studije predlažu da se kontrola podzemne vode vrši 1x godišnje, uz prethodno "nulto" merenje pre početka rada postrojenja za neutralizaciju otpadne tehnološke vode. 8.4. Merenje buke

U cilju zaštite stanovništva od buke, autori studije predlažu nosiocu projekta da izvrši merenje buke na granici najbliže stambene zone u odnosu na lokaciju projekta. U cilju utvrñivanja nivoa buke kojom je izloženo stanovništvo u najbližoj stambenoj zoni potrebno je izvršiti:




Strana 55 od 71

9. NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA

9.1. Opis lokacije na kojoj se planira realizacija projekta U tabeli 17. dat je sumarni prikaz karakteristika lokacije projekta. Tabela 17. Sumarni prikaz karakteristika lokacije projekta

Karakteristika Sadržaj Geografski položaj Vojvodina, jugozapadni deo Srema, opština Inñija

Lokacija Blok 11, severoistočna radna zona, kat. parc. br. 7112/41

K.O. Inñija Potrebna površina zemljišta 1346,55 m2

Pedološke Černozem Geomorfološke Lesna terasa

Geološke Diluvijalni les

Hidrološke Površinska hidrografija (Budovar, Patak bara, Ribarica,

Ljukovo, Šelovrenac, inñijski potok); Podzemna hidrografija (vrelo Slanača u Starom Slankamenu)

Karakteristike terena

Seizmološke VII stepen seizmičkog intenziteta po MCS skali Podzemne vode Na dubini 2,30-2,80 m ispod površine terena Vodni resursi i

izvorište vodosnabdevanja Površinske vode

Nema na lokaciji projekta, najbliže je inñijski potok koji je udaljen oko 2 km jugozapadno od predmetne lokacije

Klima Umereno kontinentalnog tipa Temperatura Najtopliji mesec je avgust, a najhladniji januar

Padavine Najveću prosečnu vrednost visine padavina ima jun, a

najmanju april Vetar Najčešći vetrovi su iz pravca severozapada i zapada

Relativna vlažnost vazduha

Najveća relativna vlažnost je u januaru, a najmanja u aprilu i maju

Klima i meteorološki

parametri (za 2009. godinu)

Oblačnost Najveća oblačnost je u decembru, a najmanja u julu i avgustu

Flora U okolini lokacije projekta nalazi se poljoprivredno zemljište

i niska žbunasta vegetacija Fauna Nije registrovano prisustvo divlje faune

Flora, fauna i zaštićena

prirodna dobra Zaštićena prirodna dobra Nema

Nepokretna kulturna dobra Nema

Stanovništvo Najbliža stambena zona nalazi se oko 100 m severozapadno

od lokacije projekta Privredni objekti Nema

Objekti infrastrukture u zoni lokacije projekta

Interne saobraćajnice Elektroenergetska mreža

Vodovodna mreža Kanalizaciona mreža

Gasovodna mreža

Postojeći objekti

Objekti suprastrukture na lokaciji projekta

Nema

9.2. Opis projekta

Projektom je predviñena izgradnja objekta za reciklažu i skladištenje PET ambalaže u bloku 11 severoistočne radne zone, na katastarskoj parceli br. 7112/41 K.O. Inñija. Projektom je predviñena izgradnja jedinstvene grañevinske celine koja se sastoji od objekta hale i administrativno-upravnog objekta. U postrojenju za reciklažu i skladištenje PET ambalaže preradom PET flaša proizvodiće se bezbojne, plave, zelene i braon PET flekice. Kao sporedni proizvod javljaće se pigmentisana poliolefinska frakcija (HDPE i HDPP) različitih boja (boja čepova). Pored postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže, sa pripadajućom opremom i instalacijama, projektom je predviñena i izgradnja postrojenja za tretman otpadne tehnološke vode i




Strana 56 od 71

kotlarnice, kao i potrebna infrastruktura (instalacija grejanja, hlañenja i ventilacije, vodovodna i kanalizaciona mreža, saobraćajno-manipulativne površine i hidrantska mreža). Projektom je predviñeno i ozelenjavanje kompleksa.

9.2.1. Opis tehnološkog procesa reciklaže PET ambalaže Projektom je predviñena tehnološka linija za mehaničku reciklažu PET ambalaže do forme PET flekica koja se sastoji od sledećih tehnoloških celina:

I. Prethodna obrada;

II. Sitnjenje i

III. Pranje - Separacija - Sušenje - Pakovanje.

Tehnološka linija je projektovana sa prijemnom transportnom opremom od 700 kg/h tvrdobalirane korišćene PET ambalaže, dok je linija pranja (hladno i toplo pranje) projektovana na 1200 kg/h recikliranih PET flekca. Za započinjanje tehnološkog procesa potrebno je obezbediti sirovinu - PET ambalažu (baliranu i nebaliranu). Balirana PET ambalaža se viljuškarom odnosi do pokretne trake otvarača bala. Debaliranje se vrši hidrauličnim potiskivanjem bala prema rotirajućem valjku sa trnovima. Od otvarača bala, osloboñene PET flaše se trakastim transporterom odnose do skladišnog koša. Skladišni koš ima pokretno dno koje se može pomerati promenljivom brzinom, i dovodi flaše na sortirni sto. Na njegovom izlaznom delu nalazi se vibraciono sito koje služi za odvajanje peska, lomljenog stakla i ostalih nečistoća (čvrst otpad). Usipni koš služi za punjenje tehnološke linije, preko skladišnog koša, PET flašama čija je gustina manja od 200 kg/m3. Sortiranje flaša na sortirnom stolu je ručno. Sortirni sto se sastoji od 2 pokretne trake - jedna traka donosi, a druga odnosi PET flaše u dalju preradu. Sa odnosne trake PET flaše odlaze na koš usmerivač koji ima funkciju skretnice. Na dnu koša se nalazi dvosmerna pokretna traka koja selektirane PET flaše usmerava na trakasti transporter koji uvodi PET flaše u granulator. Proces sitnjenja PET flaša se odvija u granulatoru. Pre granulatora postavljen je trakasti transporter sa metal detektorom tunelskog tipa. Metal detektor ima funkciju otkrivanja metala u sirovini. Granulator predstavlja značajan izvor buke, te je projektom predviñena zvučna izolacija. Sitnjenje PET flaša se odvija u vazdušnom medijumu. Proces sitnjenja se odvija preko dve paralelne linije od kojih se svaka sastoji od granulatora i pneumatskog transporta sa ciklonom i filter vrećom. U pogonu je uvek samo jedna linija. Tokom procesa granulacije, uklanjaju se delovi nalepnica sa PET flekica, a odvojeni komadi nalepnica se mešaju sa PET flekicama. Kroz cevovod, samlevene PET flekice i delovi nalepnica dovode se na vrh ciklona gde se vrši razdvajanje materijala. Delovi nalepnica su lakši od PET flekica i vazdušnom strujom se transportuju u filter vreće, a PET flekice padaju u donji deo ciklona i odvode se u skladišni koš. Skladišni koš omogućava kontinualan rad linije pranja. Iz ovog koša flekice direktno padaju u pužni transporter koji odvodi flekice na pranje, ili se mogu posebno pakovati u džambo vreće i tako prodavati. PET flekice se iz skladišnog koša ubacuju u pužni transporter koji ih transportuje do ureñaja za predpranje. Papir koji kvašenjem prelazi u sitnije komade i pulpu kroz perforacije napušta ureñaj za predpranje. Nakon ureñaja za predpranje, PET flekice se pužnim transporterom odnose do frikcionog ureñaja za pranje hladnom vodom. Nakon hladnog pranja, PET flekice se pužnim transporterom odnose u frikcioni ureñaj za pranje sa toplom vodom (85 °C) i hemikalijama (kaustična soda - NaOH). Nakon toplog pranja sa hemikalijama, PET flekice se pužnim transporterom prebacuju u ureñaj za ispiranje, gde se ispiraju svežom hladnom vodom radi uklanjanja tragova hemikalija. Nakon




Strana 57 od 71

ureñaja za ispiranje, PET flekice se prebacuju u centrifugu. Ovaj ureñaj odvaja vodu od PET flekica delovanjem centrifugalne dinamične sile. Iz centrifuge, PET flekice se transportuju do flotatora. Flotator je ureñaj koji se koristi za separaciju materijala na osnovu njihovih različitih gustina. Materijali od polietilena (PE) i polipropilena (PP) imaju manju gustinu od vode i plivaju na površini, dok PET ima veću gustinu i tone, a spiralnim transporterom transportuje se prema dehidratoru. Dehidrator je po svemu identičan sa centrifugom. Pomoću ovog ureñaja vlaga PET flekica se smanjuje na 2%. Iz dehidratora PET flekice se ubacuju u ureñaj za sušenje toplim vazduhom. Ureñaj za sušenje toplim vazduhom ima funkciju dodatnog sušenja PET flekica. U ovaj ureñaj se radom ventilatora uduvava topao vazduh (koji se zagreva električnim grejačem). Pet flekice se pneumatski transportuju do ciklona, pri čemu se na vrhu ciklona izdvaja zaostala prašina koja se preko ventilacionog kanala (emitera) ispušta u atmosferu, a PET flekice kroz cev padaju na dole i pakuju se u džambo vreće. 9.2.2. Tretman otpadne tehnološke vode

Otpadna tehnološka voda nastaje iz procesa pretpranja, pranja hladnom vodom, pranja toplom vodom uz korišćenje kaustične sode i ispiranja hladnom vodom. Ova voda je pre svega alkalna zbog ubacivanja odreñene količine NaOH u toplu vodu za odvajanje nalepnica od PET flekica. Otpadna voda je visoko alkalna i ne može se direktno ispuštati u javnu kanalizaciju te je projektom predviñen tretman otpadne tehnološke vode. Kvalitet vode koji izlazi iz postrojenja mora da zadovolji uslove upuštanja otpadnih voda u javnu kanalizaciju, propisane Odlukom o vodovodu i kanalizaciji Opštine Inñija (Sl. glasnik opština Srema br. 13/98). Iz rezervoara u tankvani dozir pumpom se ubacuje 33 % HCl u plastičnu cev kroz koju protiče hladna voda i koja odvodi ovaj rastvor u kanalizaciju u hali. Iz kanalizacije u hali, sva otpadna tehnološka voda (sa projektom predviñenim koncentracijama NaOH i HCl) odlazi do mešača. Da bi se ostvarilo što bolje mešanje otpadne tehnološke vode pre upuštanja iste u prihvatni rezervoar, predviñen je mešač. Intenzivno mešanje se ostvaruje uduvanjem vazduha preko kompresora. Dobro izmešana otpadna tehnološka voda se preliva u prihvatni rezervoar, gde se ostvaruje mirni tok uz isplivavanje eventualno prisutnih čestica papira na površinu rezervoara i taloženja čvrstih čestica na dnu. 9.2.3. Priključni gasovod i merno-regulaciona stanica

Projektom je predviñen priključni gasovod sa proračunatim realnim količinama prirodnog gasa za potrebe rada sistema, a prema tehničkim uslovima izdatim od strane JP "Ingas" Inñija. Projektom je predviñena merno-regulaciona stanica (MRS) uz bočni zid administrativno - upravnog dela objekta uz prostoriju kotlarnice, a prema tehničkim uslovima izdatim od strane JP "Ingas" Inñija i potrebnim količinama prirodnog gasa. 9.2.4. Kotlarnica i unutrašnja gasna instalacija

Za grejanje proizvodne hale i administrativno - upravnog dela objekta, kao i za generisanje tople vode za potrebe tehnološkog potrošača, projektom je predviñena kotlarnica sa toplovodnim kotlom VIESSMANN VITOPLEX 100 sa instalisanim toplotnim kapacitetom 201 - 250 kW. Kotao je opremljen gasnim dvostepenim gorionikom WEISHAUPT WG 30. Gorionik je nazivnog toplotnog kapaciteta 40-350 kW. Temperatura vode u kotlu je 90 °C, a radni pritisak je 2,5 bar. Protok prirodnog gasa kroz unutrašnju gasnu instalaciju je 29,85 Sm3/h. 9.2.5. Grejanje, hlañenje i ventilacija

Projektom predviñeni izvršni delovi sistema za grejanje i hlañenje proizvodne hale su kaloriferi, a za grejanje i hlañenje administrativno - upravnog dela objekta fan coil ureñaji. Za




Strana 58 od 71

zagrevanje vode za potrebe tehnološkog potrošača (frikcioni ureñaj za toplo pranje PET flekica sa hemikalijama) predviñen je izmenjivač toplote koji se smešta neposredno uz potrošač. Kada je sistem u režimu hlañenja, tada se deo instalacije od sabirnika i razdelnika ka kotlu izoluje pomoću zapornih ventila, a kotao nastavlja da radi i leti za potrebe tehnološkog potrošača. Cirkulacija hladne vode obezbeñuje se pumpom u čileru. Kada je sistem u režimu grejanja, tada se deo instalacije ka čileru izoluje zatvaranjem zapornih ventila, a cela vertikala ka čileru obavezno se prazni kako ne bi došlo do zamrzavanja vode u čileru. Projektom je predviñeno da se ventilacija proizvodne hale obezbi ugradnjom dva aksijalna odsisna ventilatora. U svim vratima na proizvodnoj hali (ili na panelima pored njih) ugrañuju se rešetke sa protivkišnim žaluzinama kroz koje u proizvodnu halu struji svež vazduh. Osim u proizvodnoj hali, potrebe za ventilacijom ima i kotlarnica. U njoj se ventilacija vrši prirodnim putem preko dovodne i odvodne ventilacione rešetke. 9.2.6. Vodovod i kanalizacija

Projektom je predviñena unutrašnja kanalizacija kojom se sanitarno-fekalne vode odvode kanalizacionom mrežom i upuštaju u dvorišnu sanitarno-fekalnu kanalizaciju sa priključenjem na javnu kanalizaciju preko priključnog kanalizacionog šahta iza regulacione linije, a prema uslovima JKP "Vodovod i kanalizacija" Inñija. Celokupna kanalizaciona mreža predviñena je od PVC kanalizacionih cevi. Nakon neutralizacije, otpadna tehnološka voda se iz prihvatnog rezervoara upušta u javnu kanalizaciju. Projektom je predviñeno da se sva voda poreklom od atmosferskih padavina, poprečnim i podužnim nagibima odvodi do oboda predmetne parcele gde je predviñeno šest ispusta za otok vode u zelene površine. Ovi ispusti, od prefabrikovanih betonskih elemenata, kanališu vodu i obezbeñuju osnovnu funkciju saobraćajnih površina.

9.2.7. Protivpožarna instalacija i ureñaji

U cilju zaštite od požara, projektom je predviñena protivpožarna instalacija i ureñaji, tj. hidrantska protivpožarna mreža i mobilna oprema za gašenje požara. Projektom je predviñena unutrašnja i spoljašnja protivpožarna hidrantska mreža. Spoljašnja hidrantska mreža povezana je na vodovodnu mrežu. Cevovod spoljne hidrantske mreže je radijalan i na njemu se nalaze dva nadzemna hidranta. Unutrašnja hidrantska mreža je projektovana sa tipskim zidnim hidrantskim ormanima rasporeñenim. Mobilna oprema za gašenje požara predstavlja osnovnu standardizovanu vatrogasnu opremu i sastoji se od 6 S-6, 3 CO2 -5 i 4 S-9 ručna aparata za gašenje požara, koji su rasporeñeni u proizvodnoj hali, administrativno-upravnom delu i kotlarnici. 9.2.8. Gromobranska instalacija

Projektom je predviñena klasična zaštita od atmosferskih pražnjenja, po principu Faradejevog kaveza. 9.2.9. Saobraćajno-manipulativne površine

Projektom je predviñeno da se u okviru predmetne parcele izgradi interna saobraćajnica koja se na severoistočnoj strani priključuje sa postojećeg asfaltnog puta-ulice koja je u funkciji. 9.2.10. Ozelenjavanje kompleksa

Projektom predviñena ukupna površina za ozelenjavanje kompleksa predmetnog projekta iznosi 947 m2 i nalazi se uz obod kompleksa i ispred ulaza u objekat.




Strana 59 od 71

Osnovni koncept ozelenjavanja je formiranje zelenila na slobodnim površinama uz granicu kompeksa u pejsažnom stilu. Zelenilo čine visoki i niski lišćari i niži četinari, uglavnom linijski rasporeñeni. 9.2.11. Materijalni bilans

− Prirodni gas - 29,85 Sm3/h; − Električna energija - 324,81 kW/h; − Toplotna energija - 131 kW/h; − Voda za tehnološke potrebe - hladna voda 10,5m3/h i topla voda 1,5 m3/h; − Hemikalije - 20 kg/h NaOH (oko 50 l 30 % rastvora) i 18,22 kg/h HCl (50 lit 33 % rastvora); − Otpadna tehnološka voda - 12 m3/h; − Otpadne čvrste materije:

− Otpad nakon sortiranja: 30 kg/h; − Delovi nalepnica iz filter vreća: 70 kg/h i − Čepovi od ambalaže: 100 kg/h.

9.3. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao

Nosilac projekta se pri izboru vrste i namene projekta vodio ka manje zastupljenim tehnologijama na tržištu koje imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Prilikom odabira tehnologije reciklaže PET ambalaže, nosilac projekta je razmatrao tri različita tehnološka pristupa i to:

1. Mehanički; 2. Termički i 3. Hemijski.

Nosilac projekta je odlučio da vrši reciklažu PET ambalaže do forme PET flekice, te je izabran mehanički tip reciklaže PET ambalaže. Izvršen je izbor najsavremenije opreme sa optimalnom automatizacijom postrojenja, a u cilju što kvalitetnijeg, produktivnijeg i bezbednijeg procesa rada, a samim tim i većem stepenu zaštite životne sredine. Alternative su razmatrane jedino na nivou ponuda u cilju izbora najpovoljnijeg ponuñača, i u pogledu odnosa finansijske invensticije i odgovarajuće tehnologije i kapaciteta, kao i automatizacije samog postrojenja za reciklažu PET ambalaže. Na odluku nosioca projekta, da za lokaciju projekta izabere severoistočnu radnu zonu Inñije, uticali su optimalni infrastrukturni uslovi - lokacija projekta nalazi se u industrijskoj zoni koja poseduje povoljnu prostornu organizaciju u celishodnom i optimalnom korišćenju infrastrukturnih sistema, a od značajna je i ekološka komponenta, tj. dovoljna udaljenost stambenih objekata. 9.4. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini

(a) Stanovništvo Teritorija opštine Inñija zauzima površinu od 385 km2 i ima 11 naseljenih mesta. Prema Republičkom zavodu za statistiku i metodologiji popisa stanovništva iz 2002. godine, u 11 naseljenih mesta u opštini Inñija živelo je 49609 stanovnika, tj. oko 130 st/km2. Od ukupnog broja stanovnika 26247 živi u Inñiji, dok 23362 stanovnika živi u ostalih 10 naseljenih mesta. (b) Flora i fauna Osnovna vegetacija je stepskog karaktera i na većini teritorije opštine je kultivisana. Pod njivama se nalazi 30782 ha, 450 ha zauzimaju voćnjaci i 650 ha vinogradi i šume. Inñija je siromašna šumskim površinama, a veće površine pod šumom se nalaze uz obalu Dunava. Šumski kompleks u Čortanovcima pripada nacionalnom Parku Fruška Gora. U polju Krčevinama, Bešćanskom i Čortanovačkom ataru nalaze se veće površine pod vinogradima. Od poljoprivrednih kultura najzastupljenije su pšenica, kukuruz, suncokret, šećerna repa, lucerka i ječam.




Strana 60 od 71

Životinjski svet predstavljen je manjim brojem divljih životinja – srne, zečevi, lisice, hrčkovi, miševi i pacovi. Od predstavnika ornitofaune zastupljene su jarebice, prepelice, vrapci, vrane, fazani itd. Od ribljeg fonda u Dunavu zastupljeni su smuñ, šaran i kečiga, a u jezerima šaran, tolstolobik, babuška i som. Najbliža prirodna vegetacija u odnosu na projekat se očekuje prvenstveno u dolini inñijskog potoka, u dolinama reka Ljukovo i Šelovrenac, kao i u sklopu istoimenih jezera. Kako se predmetna lokacija nalazi u severoistočnoj radnoj zoni koja je pod antropogenim uticajem, nije registrovano prisustvo divljih životinjskih vrsta. Najbliže stanište divlje faune u odnosu na projekat se očekuje na teritoriji koja obuhvata doline reka Ljukovo i Šelovrenac i istoimenih jezera. (c) Kvalitet zemljišta

Zemljište se u urbanim zonama zagañuje putem nesavesno odloženog komunalnog otpada, kontakta otpadnih voda sa zemljištem, ispuštanjem i odlaganjem industrijskog otpada i sl. Zagañenje zemljišta u ruralnim područjima potiče od primene pesticida i ñubriva. Pesticidi prisutni u zemljištu su u većini slučajeva toksični za živi svet. Prekomerno korišćenje ñubriva može poremetiti ravnotežu u zemljištu, što dovodi do neželjenih posledica kao što je eutrofikacija i acidifikacija. (d) Kvalitet vode Na osnovu bakterioloških i hemijskih analiza kvaliteta vode u distributivnoj mreži Inñije, voda je uglavnom neispravna zbog prisustva aerobno mezofilnih bakterija (zbog starosti mreže - 25 godina) i velike koncentracije taloga u mreži (gvožñe, amonijak i nitriti) koji se redovnim ispiranjem mreže ne može ukloniti. (e) Kvalitet vazduha U okviru radne zone naselja Inñija nalazi se veliki broj privrednih objekata. Aerozagañenja u industrijskom delu potiču prvenstveno od sagorevanja fosilnog goriva iz stacionarnih izvora koji se koriste za zagrevanje objekata ili za tehnološke procese i iz mobilnih izvora. Pored toga dolazi i do emisije koja potiče iz samih tehnoloških procesa, pri čemu većina objekata koristi prirodni gas kao gorivo. Na osnovu rezultata jednomesečnog merenja kvaliteta vazduha u 2009. godini na tri lokacije (zgrada opštinske uprave, severoistočna i jugoistočna radna zona), koje je izvršila A.D. "Zaštita na radu i zaštita životne sredine" Beograd, može se zaključiti da usled delovanja mobilnih i stacionarnih izvora zagañenja nije došlo do degradacije kvaliteta vazduha, jer vrednosti merenih parametara (NO2, SO2 i čañ) nisu prelazile granične vrednosti. 9.5. Opis mogućih značajnijih uticaja projekta na životnu sredinu

9.5.1. U toku izgradnje i redovnog rada projekta

Na osnovu planiranog tehnološkog procesa, u tabeli 18. data je identifikacija mogućih emisija i otpadnih materija u toku izgradnje i redovnog rada predmetnog projekta. U tabelama 19. i 20. dat je sumarni prikaz emisija i otpadnih materija kao i način tretmana i uticaja istih na činioce životne srednine u toku izgradnje i redovnog rada predmetnog projekta.




Strana 61 od 71

Tabela 18. Identifikacija mogućih emisija i otpadnih materija u toku izgradnje i redovnog rada projekta U toku redovnog rada projekta

Emisija i otpadne materije U toku

izgradnje projekta


Kotlarnica

Emisija u vazduh + + + Čvrst otpad + + -

Otpadna voda - + - Buka + + +

Vibracije - - - Toplota - - -

Zračenja (jonizujuća i nejonizujuća) - - - Napomena: "+" očekuje se; "-" ne očekuje se.

Tabela 19. Sumarni prikaz emisija i otpadnih materija u toku izgradnje projekta

Emisija ili otpad Način tretmana predviñen

projektom Očekivani uticaj na činioce životne sredine

Emisija praškastih materija u

vazduh (usled zemljanih i

grañevinskih radova)

Nema

Obzirom na veličinu projekta, predviñen obim i vrstu radova u toku izvoñenja, kao i na lokaciju projekta, ne očekuje se

značajan negativan uticaj emisije praškastih materija u toku izgradnje projekta na kvalitet vazduha i stanovništvo, a uticaj

će biti privremenog karaktera

Čvrst otpad (višak zemlje)

Nakon završetka izgradnje predviñeno je da se teren očisti od viška zemlje i

odloži na deponiju

Obzirom da će generisanje predmetnog otpada biti ograničeno na lokaciju projekta, da je predmetni otpad neopasan i da je predviñeno njegovo odlaganje na deponiju, ne očekuje se

negativan uticaj čvrstog otpada u toku izgradnje projekta na činioce životne sredine

Buka (usled rada grañ.

mehanizacije Nema

Obzirom na lokaciju najbliže stambene zone u odnosu na projekat, ne očekuje se značajan negativni uticaj buke na stanovništvo u najbližoj stambenoj zoni, a uticaj će biti

privremenog karaktera. Tabela 20. Sumarni prikaz emisija i otpadnih materija u toku redovnog rada projekta

Emisija ili otpad Način tretmana predviñen projektom Očekivani uticaj na činioce životne

sredine

Emisija praškastih materija u

vazduh (iz postrojenja za

reciklažu i skladištenje PET

ambalaže i kotlarnice)

- Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže: Nema i

- Kotlarnica: Nema

- Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže: Nakon mokrih postupaka

obrade PET flekica sva prašina je praktično odstranjenja, te se ne očekuje

značajan negativan uticaj emisije praškastih materija pri sušenju PET

flekica na kvalitet vazduha i na stanovništvo i

- Kotlarnica: Kako je projektom predviñen kotao toplotne snage 250 kW

na prirodni gas (gorivo koje ima najmanji štetan uticaj na životnu sredinu, u odnosu na ostala uobičajena fosilna goriva koja se koriste za sagorevanje u kotlovima -

npr. mazut ili ugalj), pri pravilnom voñenju procesa sagorevanja, uz redovno

održavanje, ne očekuje se značajan negativan uticaj emisije u vazduh iz kotlarnice u toku redovnog rada na kvalitet vazduha i na stanovništvo




Strana 62 od 71

Tabela 20 - nastavak. Sumarni prikaz emisija i otpadnih materija u toku redovnog rada projekta

Emisija ili otpad Način tretmana predviñen projektom Očekivani uticaj na činioce životne

sredine

Čvrst otpad (iz procesa

reciklaže -pesak, komadići stakla,

PVC, metal, čepovi od PET

flaša, karton itd.)

Projektom je predviñeno skladištenje otpadnih čvrstih materija, koje se generišu tokom

redovnog rada postrojenja, na mestu nastanka. Skladištenje otpadnih čvrstih materija vrši se

neposredno po njihovom generisanju. Za manje količine otpadnih čvrstih materija predviñeno je akumuliranje na sigurnom mestu u blizini samog mesta generisanja (satelitsko, tj. pomoćno akumuliranje).

Za papirne vreće, kartonske kutije, ambalažu od neodgovarajućih sirovina (PVC) projektom

je predviñeno odlaganje u posebni deo hale, odakle će se ukloniti od strane ovlašćene

organizacije za sakupljanje otpada

Obzirom da će generisanje predmetnog otpada biti ograničeno na lokaciju

projekta, da je predmetni otpad neopasan i da je predviñeno njegovo privremeno

skladištenje i odgovarajuće odlaganje od strane ovlašćene organizacije za

sakupljanje otpada, ne očekuje se negativan uticaj čvrstog otpada u toku

redovnog rada projekta na činioce životne sredine

Otpadna tehnološka voda

(iz procesa reciklaže)

Projektom je predviñeno postrojenje za tretman otpadne tehnološke vode, tj.

korigovanje pH vrednosti neutralizacijom sa HCl

Obzirom da je projektom predviñen tretman pre upuštanja u javnu

kanalizaciju, ne očekuje se negativan uticaj otpadne tehnološke vode u toku

redovnog rada projekta na činioce životne sredine

Buka (iz postrojenja za

reciklažu i skladištenje PET

ambalaže i kotlarnice)

- Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže: Zvučna izolacija granulatora i

- Kotlarnica: Nema

- Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže: Obzirom da je projektom predviñena zvučna izolacija granulatora

kao najznačajnijeg izvora buke, ne očekuje se značajan negativan uticaj buke

u toku redovnog rada projekta na stanovništvo u najbližoj stambenoj zoni i

- Kotlarnica: Ne očekuje se značajan negativan uticaj buke iz kotlarnice u toku redovnog rada na stanovništvo u najbližoj

stambenoj zoni 9.5.2. U slučaju udesa

U postrojenju za reciklažu i skladištenje PET ambalaže može doći do požara usled:

− Neadekvatng održavanja instalacija; − Kvara električnih instalacija ili ureñaja; − Korozije i − Otvorenog plamena.

U kotlarnici može doći do požara i eksplozije usled: − Neadekvatnog održavanja gasne instalacije; − Curenja prirodnog gasa u objektu kotlarnice; − Kvara električne instalacije i − Kvara kontrolnih i pratećih ureñaja na kotlu.

9.5.2.1. Očekivani uticaj u slučaju požara (a) Uticaj na kvalitet vazduha Shodno projektom predviñenim protivpožarnim merama zaštite, ne očekuje se značajan negativan uticaj na kvalitet vazduha u slučaju požara, a uticaj bi bio privremenog karaktera.




Strana 63 od 71

(b) Uticaj na zdravlje stanovništva Obzirom na udaljenost lokacije od stambenih zona, ne očekuje se značajan negativan uticaj na stanovništvo u slučaju požara, a uticaj bi bio privremenog karaktera.

9.5.2.2. Očekivani uticaj u slučaju eksplozije

Pri eksploziji emisija u vazduh je mnogo intenzivnija, ali trenutnog karaktera. Usled eksplozije dolazi do stvaranja buke veoma visokog nivoa u vidu praska.

Ne očekuje se značajan negativan uticaj emisije u vazduh i buke u slučaju eksplozije na stanovništvo, a uticaj bi bio trenutnog karaktera.

9.5.3. Opis pozitivnih uticaja projekta na životnu sredinu

PET ambalaža se zbog svoje složenosti ne može razgraditi prirodnim putem ili se vreme njene rezgradnje može smatrati beskonačnim. Deponovanje takvih materijala na ureñenim ili divljim deponijama dovodi do zagañenja životne sredine. Reciklažom ovog materijala, pored ekonomske dobiti čovek štiti životnu sredinu, što ima za posledicu kvalitetniji i zdraviji život samog čoveka. Reciklažom odbačene PET ambalaže smanjuje se količina otpada i štede se prirodne sirovine, koje su najčešće neobnovljive ili se obnavljaju u dugom vremenskom periodu. Tehnologije reciklaže jesu složene, ali ekonomija i zaštita životne sredine opravdavaju uložena sredstva i trud. Razlozi izgradnje i pozitivni uticaji postrojenja za reciklažu PET ambalaže mogu se posmatrati kroz održivi razvoj zajednice koji je moguć kroz obezbeñenje sledećih uslova:

− Racionalno korišćenje resursa i smanjenje ukupne količine otpada; − Reciklaža što veće količine otpada i − Integralno upravljanje i ekonomsko iskorišćavanje otpada iz ekoloških i privrednih razloga.

9.6. Procena uticaja u slučaju udesa 9.6.1. Mere za prevenciju požara i eksplozije

(a) Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže U mere prevencije požara i eksplozije spadaju:

− Procedure za bezbedno rukovanje/skladištenje/manipulaciju sa zapaljivim materijama, npr. za papirnu ili kartonsku ambalažu i sl;

− Satelitsko sakupljanje otpada na mestu nastanku; − Rukovanje i održavanje ureñaja, opreme i instalacija, posebno ventilacionih sistema; − Obuka svih zaposlenih mora da obezbedi potpunu svest o opasnostima od požara i eksplozije i

upoznavanje sa aktivnostima u slučaju istih - upotreba PP opreme, evakuacija radnika i sl; − Minimalno jedno odgovorno lice od zaposlenih da uvek bude u mogućnosti da preduzme

neophodne aktivnosti u slučaju požara i eksplozije i koordinira aktivnostima; − Što je moguće kraći i prohodni putevi za evakuaciju radnika; − Instalacija i ureñaji za gašenje požara - PP aparati, hidrantska mreža; − Sve aparate za gašenje požara držati na odreñenim i obeleženim mestima i redovno ih

kontrolisati i periodično ispitivati (dva puta godišnje) i − Korišćenje nezapaljivog grañevinskog materijala.

(b) Kotlarnica U mere prevencije požara i eksplozije spadaju:

− Rukovanje ureñajima, opremom i instalacijama, kao i manipulacija sa opasnim materijama (prirodni gas) mora se vršiti pažljivo i na propisane i utvrñene načine, a rukovanje se može poveriti samo licima koja su stručno osposobljena za ove poslove;




Strana 64 od 71

− Poslove kontrole, ispitivanja i održavanja ureñaja, opreme i instalacija u kotlarnici obavljati redovno, kvalitetno i na bezbedan način, radi eliminisanja uslova i pojava koji pogoduju nastanku dogañaja;

− O izvršenim poslovima kontrole, ispitivanja i održavanja ureñaja, opreme i instalacija voditi odgovarajuće evidencije;

− Ventilacione otvore držati čiste i ne zatvarati ih, kako bi stalno bila obezbeñena prirodna ventilacija kotlarnice;

− Instalacija i ureñaji za gašenje požara - PP aparati; − Sve aparate za gašenje požara držati na odreñenim i obeleženim mestima i redovno ih

kontrolisati i periodično ispitivati (dva puta godišnje); − Postaviti table sa oznakama opasnosti: opasnost od požara i eksplozije, zabranjeno pušenje i

pristup otvorenom plamenu, nezaposlenima pristup zabranjen, obavezna upotreba materijala koji ne varniči itd. i

− Dimnjak kotla redovno čistiti od produkata sagorevanja. 9.6.2. Mere za otklanjanje posledica udesa

Mere otklanjanja posledica udesa imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obnavljanje i sanaciju životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa. U ove mere spada:

− Definisanje obima i troškova sanacije; − Definisanje snaga i sredstava na sanaciji; − Definisanje rokova za sanaciju; − Analiza uzroka i posledica udesa i trenutnog stanja; − Popravka havarisane opreme, objekata i instalacija i − Sanacija životne sredine.

9.7. Opis mera predviñenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu

9.7.1. Mere predviñene zakonskom regulativom

Ove mere su obuhvaćene sledećim zakonskim i podzakonskim aktima:

− Zakonom o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/04, br. 36/09 izm. i dopune i br. 72/09-dr. zakon);

− Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS" br. 36/09); − Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu ("Sl. glasnik RS" br. 36/09); − Zakonom o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS" br. 36/09); − Zakonom o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS" br. 111/2009); − Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Sl. glasnik SRS" br.

44/77, 45/85 i 18/89, i "Sl. glasnik RS" br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005-dr. zakon); − Zakonom o vodama ("Sl. glasnik RS" br. 30/10); − Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009); − Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina ("Sl.

glasnik RS", br. 55/2001, br. 72/2009-dr. pravilnik i 56/2010-dr. pravilnik); − Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. glasnik RS", br. 56/2010); − Pravilnikom o godišnjoj količini ambalažnog otpada po vrstama za koje se obavezno

obezbeñuje prostor za preuzimanje, sakupljanje, razvrstavanje i privremeno ("Sl. glasnik RS", br. 70/2009)

− Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS", br. 71/10);




Strana 65 od 71

− Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 75/2010);

− Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl. glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84 - ispr.)

− Uredbom o klasifikaciji voda ("Sl. glasnik SRS" br. 5/68) i − Odlukom o vodovodu i kanalizaciji SO Inñija ("Sl. glasnik Opština Srema" br. 13/98).

9.7.2. Uslovi i mere za zaštitu životne sredine prema zahtevima nadležnog organa

(a) Izgradnja objekta, izvoñenje radova, odnosno obavljanje proizvodne/skladišne delatnosti, može se vršiti pod uslovom da se ne izazovu trajna oštećenja, zagañivanje ili na drugi način degradiranje životne sredine (vode, vazduha i zemljišta). (b) Na svakoj grañevinskoj parceli mora se obezbediti prostor za postavljanje kontejnera za komunalni otpad, kao i prostor za otpad nastao u toku tehnološkog procesa, u skladu sa važećim propisima za prikupljanje istog. Lociranje betoniranog prostora za kontejnere na parceli mora da bude tako da se omogući lak pristup komunalne službe i da prostor bude izveden u skladu sa uslovima zaštite životne sredine. (c) Odvoñenje fekalnih voda mora se rešiti zatvorenim kanalizacionim sistemom koji će se priključiti na naseljsku kanalizacionu mrežu. (d) Uslovno čiste atmosferske vode sa krovova objekata i manipulativnih površina mogu se upustiti u otvorenu kanalsku mrežu položenu uz ulične saobraćajnice. (e) Svi objekti moraju biti izgrañeni (rekonstruisani) u skladu sa važećim Zakonima i Pravilnicima koji regulišu konkretnu oblast. Pri projektovanju i izvoñenju radova imati u vidu specifičnost funkcionalne namene objekta (prostora) sa stanovišta korišćenja, održavanja, odnosno obezbeñivanja sanitarno-higijenskih uslova. (f) Izborom materijala voditi računa o njihovoj otpornosti sa aspekta tehničke i protivpožarne zaštite. Uz objekte povećanog rizika od požara moraju se isprojektovati i izvesti pristupni put, okretnica i plato za kretanje vatrogasnog vozila i izvoñenje intervencija. Pri projektovanju i izgradnji radnih kompleksa uzeti u obzir važeće propise za gromobran, električnu mrežu, ognjišta, dimnjake, tankove i pogone sa lako zapaljivim materijalima. Zapaljivi materijal ne može se smestiti na prostoru koji nije udaljen najmanje 6 m od objekta ili dela objekta, ukoliko to tehničkim propisima nije drugačije odreñeno. U objektima i prostorijama u kojima se uskladištava i drži zapaljivi i drugi materijal (sirovina, gotovi proizvodi, ambalaža i dr.) moraju se obezbediti slobodni prolazi i prilazi spravama i ureñajima za gašenje. 9.7.3. Mere koje treba preduzeti u slučaju požara

Opšte mere koje treba preduzeti u slučaju požara obuhvataju:

− Evakuaciju ljudi iz ugroženog objekta; − Obaveštavanje nadležnih organa; − Početno gašenje požara raspoloživim sredstvima i − Obezbeñivanje vatrogasnoj jedinici nesmetan pristup objektu.

9.7.4. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine

9.7.4.1. Projektom predviñene mere

U okviru hale u kojoj je smešteno postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže, projektom su predviñene sledeće mere u cilju zaštite životne sredine:




Strana 66 od 71

− Upravljanje otpadom; − Zvučna izolacija granulatora; − Vrećasti filteri; − Neutralizacija otpadne tehnološke vode i − Ozelenjavanje kompleksa.

9.7.4.2. Dodatne mere

− Merenje emisije zagañujućih materija u vazduh; − Kontrola kvaliteta otpadne tehnološke vode; − Ugradnja pijezometra i kontrola kvaliteta podzemne vode; − Upravljanje otpadom; − Merenje buke i − Skladištenje hemikalija.

9.7.5. Druge mere

− Planiranje aktivnosti; − Voñenje evidencije; − Održavanje opreme i instalacija i − Obuka zaposlenih.

9.8. Program praćenja uticaja na životnu sredinu

9.8.1. Merenje emisije u vazduh

9.8.1.1. Postrojenje za reciklažu i skladištenje PET ambalaže

(a) Parametri koji se mere: Praškaste materije. (b) Merno mesto: Emiter ureñaja za sušenje PET flekica. (c) Način merenja: Merenje emisije vršiti prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS", br. 71/10), putem akreditovane laboratorije koja je stručno i tehnički osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025 i poseduje ovlašćenje za merenje emisije izdato od strane nadležnog Ministarstva. (d) Učestalost merenja: Prema Uredbi ("Sl. glasnik RS", br. 71/10) nosilac projekta je dužan da vrši sledeće vrste merenja na predmetnim mernim mestima:


Ukoliko rezultati merenja emisije prelaze propisane GVE, nakon preduzimanja tehničko-tehnoloških mera u cilju smanjenja emisije u vazduh potrebno je izvršiti kontrolno merenje. 9.8.1.2. Kotlarnica

(a) Parametri koji se mere: Ugljen monoksid (CO). (b) Merno mesto: Dimnjak kotla. (c) Način merenja: Merenje emisije vršiti prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS", br. 71/10), putem akreditovane laboratorije koja je stručno i




Strana 67 od 71

tehnički osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025 i poseduje ovlašćenje za merenje emisije izdato od strane nadležnog Ministarstva. (d) Učestalost merenja: Prema Uredbi ("Sl. glasnik RS", br. 71/10) nosilac projekta je dužan da vrši sledeće vrste merenja na predmetnim mernim mestima:


Ukoliko rezultati merenja emisije prelaze propisane GVE, nakon preduzimanja tehničko-tehnoloških mera u cilju smanjenja emisije u vazduh potrebno je izvršiti kontrolno merenje. 9.8.2. Kontrola kvaliteta otpadne tehnološke vode

(a) Parametri koji se mere:

− Protok otpadnih voda u momentu uzimanja uzorka; − Temperatura; − pH vrednost; − Taložive materije; − Vidljive otpadne materije; − Suspendovane materije; − Ukupni suvi ostatak; − Petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5); − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK); − Natrijum; − Hloridi; − Boja i − Miris.

(b) Merno mesto :Na ispustu otpadne tehnološke vode iz prihvatnog rezervoara u javnu kanalizaciju. (c) Način merenja: Kontrolu kvaliteta otpadne tehnološke vode vršiti prema Odluci o vodovodu i kanalizaciji SO Inñija ("Sl. glasnik Opština Srema" br. 13/98) i prema Pravilniku o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl. glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84 - ispr.), putem akreditovane laboratorije koja je stručno i tehnički osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025 i poseduje ovlašćenje za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda izdato od strane nadležnog Ministarstva. (d) Učestalost merenja: 3x godišnje. 9.8.3. Kontrola kvaliteta podzemne vode

(a) Parametri koji se mere:

− Protok; − Temperatura; − pH vrednost; − Taložive materije; − Vidljive otpadne materije; − Suspendovane materije; − Ukupni suvi ostatak; − Petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5); − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK); − Natrijum; − Hloridi;




Strana 69 od 71

PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA, NEPOSTOJANJU ILI NEMOGUĆNOSTI DA SE PRIBAVE ODGOVARAJUĆI PODACI

Pri izradi ove Studije autori nisu primetili nikakve tehničke nedostatke ili nedostatke stručnih

znanja i veština za izgradnju i funkcionisanje projekta, u smislu zaštite životne sredine. Uočen je nedostatak baznih podataka o klimatskim parametrima i kvalitetu činioca životne

sredine u Inñiji, posebno postojećeg kvaliteta ambijentalnog vazduha i nivoa buke. Ovi nedostaci ipak nisu uticali na takav način kojim bi nastale greške bitno menjale iznete procene, očekivanja mogućih uticaja i zaključke u ovoj studiji.




Strana 70 od 71

IZVORI PODATAKA

− Mauri d.o.o, Projektovanje i inženjering u grañevinarstvu: "Izveštaj o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije i kafilerije otvorenog tipa u Inñiji", Novi Sad, 2010;

− Opština Inñija, Skupština opštine Inñija: "Strateški plan opštine Inñija", Inñija, 2006; − Projektno-tehnička dokumentacija za predmetni projekat (navedena u projektnom zadatku); − Republički hidrometeorološki zavod: "Meteorološki godišnjak br. 1, 2009", Beograd, 2010; − Republički zavod za statistiku: "Uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971,

1981, 1991 i 2002 - podaci po naseljima", Knjiga 9, Beograd, 2004; − Simić, Dr. ðorñe, Miličković, Slobodan: "Priručnik za polaganje stručnih ispita radnika koji

rade na poslovima zaštite od požara", Beograd, 2000 i − Zavod za zaštitu prirode Srbije: "Registar zaštićenih prirodnih dobara".




Strana 71 od 71

PRILOZI

1. Rešenje o potrebi procene uticaja postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže na životnu sredinu na k.p. 7112/41 K.O. Inñija, na teritoriji opštine Inñija br. 02-501-28/2010-5 od 10.04.2010. god, Opština Inñija, Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine;

2. Rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja postrojenja za reciklažu i skladištenje PET ambalaže na životnu sredinu br. 501-56/2010-IV-02 od 14.07.2010. god, Opština Inñija, Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine;

3. Kopija plana katastarske parcele; 4. Situacija predmetne lokacije sa položajem istražnih mesta i geomehaničkim profilima tla i 5. Situacioni plan projekta.

Documents

Bio-Ekološki Centar d.o.o, Zrenjanin Euro PET Planet d.o.o, Inñija PU EURO PET... · 2013-05-30 · Materijalni bilans.....59 9.3. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta