fiziko-hemijskih uticaja, bioc-ida. Biofilm oštećuje material na kome se razvija, i kontami-nira proizvode. Ekonomske štete od biofilma mogu se gr-ubo sagledati kroz: oštećenja materijala, kontaminacija pr-oizvoda, energetski gubici, in-fekcije ljudi i životinja. Strat-eški se smatra da je biofilm

način preživ-ljavanja štet-nih uticaja o-k o l i n e . Klasične me-tode borbe ko-nvencionalnim antibioticima i

hlorom su slabo efikasni. Poz-navanje životnog ciklusa biof-ilma borbu čini efikasnom. Na primer, E. coli se može zadrž-ati ne samo na površini jabu-ke, već i u unutrašnjim strukt-urama kutikule ili u tkivu, dublje sakrivena. Različite vrste mikroorganizama ispolja

Još 1684 van Leeuwenhoek opisuje ži-votinjice (animalculi) na zubima koje vinsko sirće ne uspeva potpuno da ubi-je u dubini (dans poznat kao zubni pla-que), posmatrane primitivnim mikros-kopom. Prvi publikuje naučni rad i otac termina BIOFILM je- J. Williams (Bill) Costerton sa saradnicima 1978. je šokirao mikrobiološki svet novim pogledom na život bakterija. ZREO BIOFILM: sačinjava zajednica mikro-organizama ireverzibilno vezana za površinu opasana egzopolimernim ma-triksom, osobitih fenotipskih osobina. Usavršavajući posmatranje struktura sluzavih substanci u sirištu teladi, ot-krili su njihovu protektivnu ulogu. Po prenošenju u laboratoriju i prečišćava-nju, one su ponovo nalik na obične bakterije. Postala je očigledna razlika između bakterija u i izvan epruvete. Mikrobi su u spoljnoj sredini najčešće u zajednici biofilm (šire gledano ime BIOFOULING- biofilm obogaćen so-lima i drugim naslagama). Biofilm se uvek razvija kada postoje: mikroorga-nizmi, vlaga i podloga. Biofilm sreće-

mo i nalazimo gotovo svugde: industriji za preradu i distribu-ciju vode, u prehrambenoj ind-utriji, medicini, porodičnim sta-ništima, tj svuda oko nas. Ovde ga obrađujemo kao nepoželjan, mnoge su aplikacije gde je bio-film poželjan (npr biofiltri, bi-oremedijacije itd).

Zajednicu biof-ilma karakterišu pozitivna home-ostaza, primitiv-ni cirkulacioni sistem, izmene genetskih mater-ijala i koopera-tivni metaboliz-am (Costerton; Lappin-Scott). Nastaje i opstaje na svim povr-šinama (plastika, staklo, metal, drvo, kamen, hrana). Uglačan-ost površine inhibira, ali ne sprečava nastanak biofilma. Unutar biofilma, mikroorgani-zmi su skriveni i zaštićeni od u-ticaja faktora spoljne sredine,

O Biofilmu

Potpuna efikasnost jona srebra i vodonik peroksida u inaktivaciji P. aeruginosa CIP A 22 ustanovljenog BIOFILMA: potvrđivanje novog ekološkog dezinficijensa vode za piće dugog rezidualnog delovanja Dezinfekciona efikasnost vodonik pe-roksida, srebra i njihove kombinacije je ispitivana u primeni za dezinfekciju pi-jaće vode, uništenju BIOFILMA i efi-kasnost inaktivacije mikroba. Prednosti kombinacije su: netoksične kompone-

nte, dugotrajan rezidualni efe-kat, nema formiranja nusproi-zvoda dezinfekcije. Korišćen soj P. aeruginosa CIP A22. Oba aktivna sastojka, srebro i vodonik peroksid pokazala su

signifikantne inaktivacione performanse u koncentracija-ma koje ne predstavljaju nika-kav zdravstveni rizik (prema EEC, WHO i USEPA koncen-tracijama). Kombinacija sreb-

MFB MFB —— PARTNER PARTNER Septembar 2007

Volume 1, Broj 1

BIOFILM ELIMINACIJA I PREVENCIJA

U ovom broju:

• O Biofilmu

• SANOSIL SUPER 25® 100% UNIŠTAVA BIOFILM

• Ispitivanje efikanosti formulacije srebra sa vodonik peroksidom protiv Pseudomonas aerugivona BIOFILMa

• Zdrav tretman iz-vorišta vode

• Natrijum hipohlorit, hlor dioksid i per-sirćetna kiselina su genotoksični

• Clara ćelije u proceni integriteta plućnog epitela

• Upotreba formulacije vodonik peroksida sa srebrom u redukciji nusproizvoda dezinfek-cije

• Legionela pneumophila patogen van kontrole

• Sanitacija GAU

• Eradikacija parazita

• Efikasnost protiv vi-rusa (HVB, Newcastle itd)

van Leeuwenhoek

→ strana 5

za sve materijale.(metal, plastika, prljavština, medicinski instrumenti, implanti, kateteri, tkiva). Biofilm može činiti i samo jedna bakterijska vrsta, ipak u prirodi je sastav mnogo kompleksniji (bakterije, virusi, ame-be, plesni, alge, protozoe i njihovi produkti čine biofilm ).

U vodenim sistemima bakterije se hvataju za površine iz više razloga. Adhezivnost bakterija za površine je esencijalna strategija preživljavanja. Kada se biofilm formira u prirodnim sistemima vode, svaki stanovnik (član) biofilma je prirodno selekcioni-san prema karakteristikama površine njegove ćelije uključujući postojanje kapsule, fimbria, hidrofobnosti ćeli-jske površine (Frank 2001). Hidrofob-nost površine ćelije bazira se na kom-ponentama spoljnog sloja membrane, uključujući lipopolisaharide, lipoprot-eine, lipoteinsku kiselinu, lipoman-nan. Orijentacija tih komponenti na spoljnjem sloju membrane određuje hidrofobnost ćelijske površine.(Neu 1996). Eksponirani lipopolisaharidi polisaharidnog regiona većine gram negativnih bakterija je velik i rezul-tira hidrofilnom površinom. Gram-pozitivne bakterije karakterišu spolja orjentisani lipidni delovi lipoteihoične kiseline, što rezultira hidrofobnost površina (Frank 2001). Ekskreti bak-terija uključujući EPS, utiču na hidro-fobnost ćelijske površine. Eksekrecija polisaharidne sluzi pre hvatanja za površine može pospešiti ili inhibirati proces hvatanja što zavisi od hid-rofobnosti površine ćelije pre ekskre-cije. Emulsan (izlučuje Acetobacter calcoaceticus) menja hidrofobnu po-vršinu u hidrofilnu, što rezultira inhi-bitornim efektom na atačment hidro-fobnih ćelija (Rosenberg 1983). Hva-tanje bakterija za površine zavisno je i od količine nutrienata, pH, temperatu-re, koncentracije elektrolita, brzine i načina toka fluida, uglačanosti površ-ine itd. (Lappin-Scot 1992).

Vremenom biofilm može rasti, ali ne rastu aktivno svi konstitu-enti biofilma. Debljina biofilma varira od jednoćelijskog sloja do debljina više santimetara, što za-visi od uslova rasta, bakterijskog sastava biofilma itd. Rasejavanja biofilma (detačment) su korisni za biofilm, jer obezbeđuju nove zajednice i širenje biofilma. Fak-tori koji utiču su debljina biofil-ma, brzina i tok tečnosti, fizičke sile stresa, prisustvo nutrienata itd (Lappin Scot 1992). U uslovima (okruženju) prehra-mbene industrije bakterije bio-filma (i slobodne) su izložene stresu, kao na primer dehid-racija, visoka temperatura, niska temperatura, dezinfekciono sre-dstvo. Bakterije biofilma mogu biti morfološki i fiziološki dru-gačije od njihovih planktonskih (slobodnih) formi (iste vrste). Više od 500 puta su rezistentnije prema antimikrobnim sredstvima (Costerton et al 1995). Campylo-bacter jejuni je termofil i mikro-aerofilni enterični patogen, pret-postavlja se da egzistira (preži-vljava) u biofilmu distribucionih sistema pijaće vode živinskih farmi. Kvartermerna amoniju-mova jedinjenja, persirćetna kiselina ne eliminišu C.. jejuni (50-200 ppm/ 45 sec). Hlorna jedinjenja ga eliminišu tek nakon doze od 150 mg/lit (4h). U dru-gim eksperimentalnim uslovima C. jejuni preživljava ekspozicije hlora (u biofilmu) pri tempera-turama 120C i 230C, 7 dana i duže (50mg/lit). Bakterije biofilma obično karakteriše spor rast i reprodukcija. Studije sugerišu da spora kriva rasta nije posledica niti odgovor na limite hrane, već generalni odgovor na stresne faktore okoline i stres samog rasta. Prednosti ud-ruživanja u biofilm su: 1. zaštita od antimikrobnih sredstava, 2. pristupačniji nutrienti, 3. snaž-

nija povezanost molekula vode redu-kuje mogućnost dehidracije, 4. plaz-mid transferi (obogaćenja fenotipskih osobina). Formiranjem biofilma višestruko se povećava rezistencija prema antimikrobnim sredtvima uključujući antibiotike, dezinficijense i odbrambene mehanizme domaćina. Na otpornost ( rezistenciju ) biofilma prema hlorinaciji utiču: starost biofilma, postojanje kapsule mikroba, prethodni uslovi rasta (medium, tem-perature). EPS se ponaša kao fizička barijera odgovorna za promašaj delo-vanja antimikrobnih sredstava, da penetriraju u biofilm. Preciznim me-todama snimanja (CSLM; FTIR) dokazano je da antibiotici mogu penetrirati biofilm. Ipak, ne mogu penetrirati efikasno do svih ćelija biofilma jer su one “spakovane“ u grupe i mikrokolonije. Posmatranjem i merenjem tranzicije koncentarcija hlora u biofilmove P. aeruginosa i Klebsiella pneumoniae tokom dezin-fekcije hlorom, merenjem mikroelek-trodama za detekciju hlora, ustanovlj-eno je da hlor penetrira u biofilm u koncentracijama od samo 20% ili niže od koncentracije hlora u spoljnim me-dijima (npr. voda cevovoda). Dubina i stepen penetracije hlora u biofilm var-iraju u zavisnosti od lokacije, čime re-flektiraju heterogenost u distribucion-oj biomasi i lokalnu hidrodinamiju. Rezultatima je potvrđeno prisustvo i važnost mikrokolonija na penetraciju antimikrobnih sredstava. To znači da EPS matriks nije apsolutno nepropus-na barijera difuziji antimikrobnih sre-dstava, ali smanjuje stepen, tj dozu njihove penetracije.

U vodi je prisustvo nutrienata limiti-rano, naročito u distribucionim siste-mima pijaće vode. Poznato je da re-dukcija nutrienata u sirovoj vodi redu-kuje količinu biofilma u cevima. Uo-bičajene preventivne mere su reduk-cija nutrienata, prevencija korozije i dezinfekcija. Polianjonska priroda

Ispitivanja multikom-

ponentnih formulacija

vodonik peroksida (i

Ag + ) da ju b i tno

drugačije rezultate.

U potpunosti se uništava

i divlji i laboratorijski

soj P. aeruginosa.

vaju drugačije sposobnosti kačenja i formiranja biofil-ma na različitim površina-ma (cevovod, listovi zelene salate, izmenjivači toplote rashladnog tornja, medicin-ski implanti, transportne tr-ake itd. -Pseudomonas, Le-gionella, E. coli, Listeria).

Formiranje biofilma Biofilm je dinamičan i ko-mpleksan životni prostor (sistem). Faze nastanka i ra-zvoja su (veštačka podela): hvatanje mikroba za površ-inu, kolonizacija, ireverzibi

lno učvršćivanje, rast i dise-minacija. Prisustvo i sastav nutrienata u vodi utiču na izgled, sastav i karakteristi-ke biofilma. Fizikohemijske karakteristike površine od-ređuju, takođe, način bakte-rijskog hvatanja za površi-ne. Biofilm je formiran ka-da bakterije, već snažno ve-zane za površinu, počnu ekskrecije egzopolimernog matriksa (sluz). Substance, nalik na lepak, koji se hvata

EPS matriksa omogućava mu pona-šanje kao jonoizmenjivačka kolona koja koncentriše nutriente iz okolnih fluida. Eko sistemi (obale reka, mora, pontoni, zemljišne površine) na ras-polaganju imaju limitiranu sezonski vodu. EPS vezuje i zadržava moleku-le vode unutar biofilma. On je tada izraženo hidratisan. Time se reduku-je efekat isušivanja na koji su plank-tonske ćelije veoma osetljive, npr C. jejuni je izrazito osetljiv na isušiva-nja, pa je verovatno da zaštićen unu-tar biofilma preživljava efekte desi-kacije tokom suvih sezona. U prirodi, biofilm sačinjavaju različite vrste mi-kroorganizama. Izmene metabolita

među vrstama su stalno prisutne. Neke ćelije biofilma mogu da uk-lanjaju toksine. Na primer, meren-jem penetracije vodonik peroksida u biofilmove sagrađene od divljeg tipa i katalaza deficijentnog soja P. aeruginosa upotrebom mikroelek-troda, potvrđeno je da vodonik peroksid (protoka 50mM/h) ne penetrira u potpunosti biofilm div-ljeg soja (i delimično ga ubija), ali penetrira i ubija biofilmove formi-rane od katalaze deficijentnog soja P. aeruginosa. To sugeriše da kata-laza koju luči divlji soj štiti ćelije biofilma unutar samog biofilma dekompozicijom vodonik perok-

sida. Time se divlji soj P. aeruginosa potencijalno štiti od delovanja vodonik peroksi-da. U istinu, dolazi do žrtvo-vanja spoljnih slojeva ćelija biofilma te zaštite ćelija u dru-gim slojevima. Ispitivanja mu-ltikomponentnih formulacija vodonik peroksida i Ag+ daju bitno drugačije rezultate. U potpunosti se uništava i divlji i laboratorijski soj P. aerugno-sa.

Transfer plazmida između ćel-ija biofilma dešava se veoma intenzivno kao posledica inti-

mne bliskosti ćelija. Beneficije koje nastaju se mogu sažeti u poboljša-nju ćelijske DNK i porastu otpor-nosti (preživljavanju). Podaci, do-bijeni ispitivanjima mikrostruktura biofilma su veoma bitni za pozna-vanje strategije preživljavanja.

Dobijeni podaci afirmativno ob-jašnjavaju efikasnost lakorastvo-rljivih, multikomponentnih formu-lacija. Objašnjenja leže u prirodi EPS matriksa, zadržavanju vode (i lakorastvorljivih formulacija) i de-lovanju na više mehanizama (mul-tikomponentni spojevi), bez raz-voja štetnih nusproizvoda hlora.

SANOSIL SUPER 25® 100% UNIŠTAVA BIOFILM PREKRIVKE I PLANKTONSKE MIKROBE

U POREĐENJU SA VEĆIM BROJEM DEZINFICIJENASA Sistem cevi za vodu u aparatima (prehrambenim, stomatološkim, higijenskim, komunalnim) predstavlja savršeno utočište kom-

pleksnog biofilma, vrlo heterogenog sastava (bakterije, plesni, virusi, gljivice, paraziti). Odgovorni za visok stepen mikrobiološkog zaga-đenja vode na distalnom izlazu. Ovom studijom se ispitivala metoda (tražila najefikasniji i najjeftinija metoda), mikrobiološke dekontami-nacije, na ustanovljenom laboratorijskom modelu biofilma. Reproducibilni biofilmovi razvijeni su na 14-dnevnom modelu. Efikasnost de-kontaminacije je procenjena na osnovu UBB - Ukupnog Broja Bakterija (Total Viable Counts – TVC) i tehnike analize mikroskopske slike (Microscopic-image analysis techniques), analiziranje unutrašnje površine cevi. 1) Metodom ispiranja se ne redukuje prekrivenost biofil-mom, niti UBB. 2) Combizyme i Ozon ne eliminiše kompletno vidljive bakterije (70% i 65% redukcija UBB), niti uništava biofilm naslagu (samo 45% i 75% redukcije prekrivenosti biofilmom). 3) Chlorohexidine i i Bio2000 (aktivni sastojci: etanol i chlorohexidine), Tegodor, Gigasept Rapid (aldehid bazirani) i Grotanol (bazirani na hidroksidu) kompletno eliminišu UBB ali ne uklanjaju kompletno biofilm (31%, 53%, 33%, 34% i 64.9% redukcije prekrivenosti biofilmom). 4) Preparati, uključujući Grotanol Flussing (baziran na fenolu); Betadine (jodni preparat); Alpron (hlorni preparat); preparati bazirani na peroksidu (Sporklenz, Sterilex Ultra, Dialox, Sterilox, Sanosil, Oksigenol i Grotanat Bohrerbad) rezultiraju 100% redukciju UBB biofilma i >95% redukcije prekrivenost biofilmom. 5) Jedino Sanosil Super 25 i Alpron 100% uništavaju naslage biofilma i 100% redukuju slobodne forme mikroba. Rezultati studije pokazuju da mnogi dezinficijensi dostižu uspešnu redukciju UBB, ali ne i obavezno uklanjanje biofilma sa površine cevi test modela laboratorijski kontrolisanog biofilma. Potreba za uklanjanjem naslaga nameće se zbog njihove uloge kao osnova za novo naseljavanje i razvoj biofilma.

Jedino “Sanosil Super

25” i “Alpron” u potpu-

nosti redukuju i plankto-

nske mikrobe i naslage bi-

ofilma 100% i 100% ! Na-

pominjemo da se Alpron

veoma komplikovano ap-

licira u 3 ponavljajuće

aplikacije.

Poznata je i dokazana obimna kontaminacija vode mikroorganizmi-ma(6,12,22,30, 38). Naslage biofilma, ako-mulirane na unutrašjim površinama cevi, su odgovorne za tako velik broj mikroba (30,37). “Pravilnik o higijens-koj ispravnosti vode za piće” SL list SRJ 42/98, dozvoljava 10 kolonija u 10 ml vode na 220C. U sistemu, broj mikroorganizama se povećava čak do neočekivanih 1,6 x 105 CFU/ml-1

(16000/10 ml) na izlaznom delu(12)). Tako masivnoj kontaminaciji pogodu-ju mnogi činioci npr. Ambijentalna temperatura, stajanja sistema, postoja-nje biofilma. Patogeni, kao npr. Legi-

onella pneumuphilla, Mycobacteri-um spp., Ps. aeruginosa, Candida spp., i sl. su nađeni u zdravstvenim ustanovama. Evidentno je postojanje potencijala skloništa oportunih (skri-venih) i/ili slobodnih patogena(4,5,25). Ekspozicija, pacijenata i personala patogenima se podrazumeva. Zapos-leni imaju signifikantno viši titar se-rumskih antitela na L. pneumophilla(8,21) od zaposlenih u drugim ekviva-lentnim sektorima. Pacijenti nisu po-šteđeni, npr. P. aeruginosa je odgo-voran za obolevanje dva imunoko-mpromitovana pacijenta i incident-no inficiranje u ordinaciji(17).

Na tržištu je veoma velik broj sred-stava koja se reklamiraju kao uspeš-ni u kontroli i eliminaciji biofilma,

npr. hlor dioksid, oralni antise-ptici, hipohlorit, vodonik pero-ksid i td. (13,19,27,29,42)…

Cilj ove studije je, stoga, da: I. Ustanovi laboratorijski model reproducibilnog biofilma, mul-timikrobnog sastava (heteroge-nog karaktera), na relevantnoj površini; potom da, II. Koristi taj model u ispitivanju i poređe-nju efikasnosti različitih dezin-fekcionih sredstava, baziranih na drugačijim aktivnim sastoj-cima; te kao rezultat ispitivanja, davanje preporuke za upotrebu. METRIJAL I METODE

Laboratorijski model

Model je baziran na dizajnu hemostat kontinualne kulture, prema prethodnom radu(34). Po generisanju biofilma, ispitani su efikasnost ispiranja i dezinficijen-sa. Efikasnost dezinficijensa je ispitivana: a. Determinacijom ukupnog broja mikroorganizama ispirka vode; b. Analizom slike biofilm prekrivke definisanog područja cevi (“Nikon labophot 2” mikroskop).

REZULTATI

Razvoj biofilma Biofilm raste od 7og i stabilno je ustanovljen 14im danom.

Reproducibilnost tokom i izme-đu različitih režima Vrednosti za biofilm su bile reproducibilne u ponovljenim režimima, u poređe-nju sa individualnim radom (ANOVA: F=1,23, P=0,24).

Efekti ispiranja i dezinfekcije Biofilm, generisan za 14 dana, imao je geometrijski prosek od 3,4 x 103 CFU/cm-2.

- Ispiranje, po preporuci Britans-kog vodiča, rezultira malom redu-kcijom % UBB biofilma (9,1%) i prekrivenosti (0,5 %).

- Combizyme i Ozon, ne elimini-šu kompletno vidljive bakterije

(UBB) (70% i 65% redukcije), niti uklanjaju biofilm (45% i 57% redukuju prekrivenost). - Hlorheksidin i Bio2000 (aktivni sastojci: etanol i hlorheksidin) ko-mpletno eliminišu vidljive bakte-rije (UBB), ali nisu u stanju da el-iminišu biofilm sa površine (samo 31% i 53 % redukcije naslaga biofilma). - Tegodor, Gigasept Rapid (alde-hidi); Grotanol (baziran na hidro-ksidu) 100% redukuju slobodne ćelije biofilma, ali ne uklanjaju adheziran biofilm sa površine cevi

(samo 33%, 34% i 65% redukcije naslaga). - Grotanol Flussig (fenol), Betadine (pov. jod), Sporklenz, Sterilex Ul-tra, Dialox, Sterilox, Oxigenal i Gr-otanat Bohrerbad (na bazi aktivnog kiseonika) rezultuju 100% redukci-ju biofilma i >95% redukciju nasl-aga biofilma. - Jedino Sanosil Super 25 i Alpron u potpunosti redukuju i planktons-ke mikrobe i naslage biofilma 100% i 100%! (Tab. 2). Napominjemo da se Alpron veoma komplikovano aplicira u 3 pona-vljajuće aplikacije.

Trgovački naziv Aktivni sastojci Koncentracija Proizvođač

Alpron BRS sol. Na-hipohlorit, limunska kis. 1-2%, 70% Alpro Dental GMBH, Nemačka Alpron Mint Na-p-toluolsulfonechloramide,

EDTA <0,2%, 1-5% Alpro Dental GMBH, Nemačka

Bilpron Hidrobenzoin kiseli ester bigvanidin EDTA phenilalanina

Prema uputstvu Alpro Dental GMBH, Nemačka

Bio2000 Etanol; Hlorheksidin 12%; 0,12% Micrylium, Toronto, Kanada Chlorhexidine Hlorheksidin 0,2% Sigma, Poole, UK Combizyme Proteinaze i karbohidraze 1,25% Biocatalyst, Pontypridd, UK Dentasept Vodonik peroksid 1% Muller Dental,Germany Dioxiclear Hlor dioksid Prema uputstvu Frontier Pharmac,Melville, N.Y. Dialox Persirćetna kiselina (i H2O2) Nerazređen Schulke and Mayr UK Ltd Grotant Bohrerbad

Ca-hidroksid,propanol, ethylexanol

Nerazređen Schulke and Mayr,Germany

Grotanol Flussing Hlorovani fenoli, methylphenoli 2% Schulke and Mayr Gigasept Rapid Formaldehid, QUAT,

Glutaraldehid 4% Schulke and Mayr

Grotanol Triazine-triethanol, Nahidroksid 3% Schulke and Mayr Oxigenal Ozon 200mg/h=10 min Onnic Ltd, Waterlooville,UK Parametol Butylhydroperoxide 1% Schulke and Mayr Betadine Povidon jod rastvor 10% Seton Scholl Healthcare plc,UK

Sanosil Super 25 Vodonik peroksid i srebro 5% Sanosil Ltd, Switzerland Na-hypochlorite Hlor 5000 mg/lit P&R Laboratory Supplies,St.UK Sporklenz Persirćetna kiselina (i H2O2) Nerazređen Steris, Camberley, Surrey,UK

Sterilox Superoksidisana voda 2.5% Sterilox Technologies, UK Sterilex Ultra Alkalni peroksid 5% Prestige, Bradford, UK Tegodor Formaldehid, QAC,

Glutaraldehid 1% TH Goldschmidt Ltd,UK

TAB. 1 – Lista aktivnih sastojaka i koncentracija korićšenih preparata

Tretman: % redukcije:

Vidljivog broja:

Biofilm prekrivke:

Ispiranje 9,1 0,5

Ozon 65 57,8

Combizyme 70 45

Tegodor 100 33

Sporklenz 100 92,6

Na-hipohlorit 100 94,4

Hlorheksidin 100 31,77

Dialox 100 99,77

Betadine 100 97,3

Parmetol 94,8 31,3

Gighasept 100 34

Grotanol 100 64,9

Dioxiclear 100 94,7

Alpron 100 100

Sterilox 100 99,3

Sanosil 100 100

Oxigenal 100 99,2

Bio 2000 100 53,2

Sterilex ultra 100 97,3

TAB. 2 – Procenat redukcije vidljivog broja i biofilm prekrivke nakon ispiranja i ekspozicije dezinficijensu

ra i vodonik peroksida u odnosu 1:1000 ispoljila je najbolje inaktiva-cione performanse, poređeno sa sva-kim sastojkom zasebno (efekat sine-rgizma). Delovanje ovog kombino-vanog dezinficijensa karakteriše ve-oma dugo rezidualno delovanje, i izostanak razvoja rezistencije, potre-bno u distribucionim sistemima. Hloramini su zabranjeni za upotrebu u Francuskoj i Nemačkoj, a trenutno se ozbiljno razmatra zabrana u dru-gim zemljama, zbog formiranja ne-poželjnih nusproizvoda.

UVOD Uvođenje dezinfekcije vode za piće, ponajviše hlorinacije, dramatično je popravilo kvalitet vode i zdravstve-no stanje stanovništva početkom 1900-tih godina. Hlor je i dalje naj-korišćeniji dezinficijens vode za pi-će, zbog niske cene, lakoće primene i jednostavnosti održavanja i rukova-nja. Sredinom 70-tih Rook i Stevens opisuju da je hlorinacija povezana sa formiranjem trihalometana. Intenziv-ne studije dokazuju da je interakcija hlora i drugih dezinficijensa, sa pri-rodnim organskim materijama direk-tan put nastanka nusproizvoda dezi-nfekcije. Dokazano je njihovo štetno delovanje po ljudsko zdravlje, paral-elnim istraživanjima (Jolley, 1990; Bull&Kopfler, 1991; USEPA 1993). Nasuprot ogromnim dobrobitima u zaštiti humanog zdravlja, većina str-učnih studija zaključuje da neki od hemijskih dezinficijenasa, ima štet-nih efekata po zdravlje. Hlorinaci-jom nastaje čitav niz halogenih DBP (nusproizvoda dezinfekcije), uklju-čujući opasne trihalometane i halo-acetate. Neka od tih jedinjenja su de-klarisana kao mogući humani karci-nogeni (npr hloroform, bromdihloro-metan, bromoform itd). Isto tako, predložene alternativne oksidante, karakterišu njima svojstveni, nedo-statci: hlor dioksid produkuje hlorate i hlorite, kada se aplikuje u pijaću vodu deo odmah formira CLO2

– (hlorit) reakcijom sa prirodnom org-anskom materijom („Disinfectant efficacy of chlorite and chlorine di-oxide in drinking water biofilms“ – G.A. Gagnon et al. Water Research); Ozon promoviše niz ketona i aldehi-da male molekulske težine (npr for-maldehid), bromate–u vodama boga-tim bromom, asimilira se u porastu organskih karbona (AOX); monoh-loramini imaju osrednji dezinfekcio-ni potencijal i u prisustvu drugih dezinficijenasa mogu formirati nitrite ili smrdljive dihloramine,

provociraju ozbiljne probleme pacijenata na hemodijalizi (po-gotovo kućnoj). Francuska i Ne-mačka su zabranile dezinfekciju vode hloraminima. Zajedno sa direktnim zdravstve-nim rizicima, povezanim sa dezi-nfekcijom vode za piće, porast zabrinutosti zbog halogenih nusproizvode koji se kontinuira-no akomuliraju i kontaminiraju izvore vode. Trend narastanja kontaminacija, inicirao je radove i akcije kao npr odluku zajednič-ke komisije USA i Kanade (Suli-van, 1993) razvoju vodiča «Su-mrak upotrebe hlorisanih jedinj-enja« zajedno sa drugim toksič-nim jedinjenjima u ekosistemu Velikog jezera, u cilju «virtuelne eliminacije perzistentnih toksič-nih substanci«. Vodiči limitiraju upotrebu dezinficijenasa koji sa-drže halogene u industriji vode i može biti inicijator prestanka u-potrebe hlora, kao najkorišćeni-jeg dezinficijenasa vode na planeti. Drugi problem, vezan za dezinfekciju vode je pojava veli-kog broja mikroba u distribucio-nim sistemima, dezinfikovane vode (LeChevallier et. al., 1997). Taj fenomen je u bliskoj vezi sa oporavkom ćelija, oštećenih dez-inficijensom, unutar distribucio-nih sistema i njihov ponovni rast i razmnožavanje (regrowth) ili rast nativnih mikroba unutar dist-ribucionih sistema (aftergrowth) (van der Wende and Characklis, 1990). Fenomeni „regrowth“ i „aftergrowth“ mogu biti poveza-ni sa neadekvatnom primarnom i/ili sekundarnom rezidualnom e-fikasnošću dezinfekcije i/ili raz-vojem rezistencije na dezinfici-jens (LeChevallier, 1988) ili poj-avom i razvojem biofilma kao najotpornije forme zaštite mikro-organizama. Unutar biofilma mi-krobi su veoma otporni i teško ih je savladati konvencionalnim de-zinficijensima (standardnim do-zama). Nauka i tehnologija u na-porima za rešenje tih problema inicira niz novih sredstava i met-oda: UV zračenje sa ili bez dodataka izvora radikala (npr H2O2) kojima se pokušava pojač-ati primarni dezinfekcioni efekat i pomoći dejstvu UV zraka u mu-tnim vodama. Membranski pro-cesi nude alternativnu procedu-ru uklanjanja patogena, bez upot-rebe hemikalija. Gore navedena

dva procesa i dalje traže dodatak razidualnog dezinfici-jenasa. Moguće rešenje je upot-reba kombinovanog dezinficije-nsa čije konstituente karakteriše sinergizam u dejstvu. Tako je razvijeno kombinovano delova-nje ozona i vodonik peroksida (Metropolitan Water District of Southern California; Wolf et. al 1989). Istraživan je rezidualni efekat dodatnom aplikacijom: hlora i bakra, srebra, H2O2 i Fe ili Cu (Landeen et. al., 1989). Naše studije su inspirisane pos-tojanjem (razvitkom) komerci-jalno stabilne formulacije sreb-ra i vodonik peroksida. Formu-lacija se već koristi u dezinfek-ciji vode za piće i drugim bio-cidnim aplikacijama. Kombino-vanjem dva ili više dezinfekcio-na agenta, moguće je umanjiti izlaganje potrošača svakoj od komponenata i time minimali-zovati pridružene zdravstvene rizike, zadržati se mnogo ispod MCL svake komponente. Tak-ve kombinacije su potencijalno atraktivne kada komponente ci-ljano napadaju različite mikro-biološke populacije i njihove si-steme ili ako u krajnjem delov-anju kombinacija dezinficije-nasa ispoljava sinergizam u dej-stvu. Vodonik peroksid je poznatog baktericidnog i bakteriostatskog delovanja, (Gardiner,1983) čest u upotrebi u farmaceutskoj i pr-ehrambenoj industriji. Blag je dezinficijens, dezinfekcione sposobnosti su mu poboljšane u kombinaciji sa drugim prepara-tima. Produkuje ekstremno ma-le količine nusproizvoda dezin-fekcije i to samo u slučaju viso-kih doza (koje se u praksi i ne mogu primeniti), koje su netok-sične u nivoima relevantnim za industriju vode. Relativna stab-ilnost peroksida pri visokim pH vrednostima obezbeđuje dug period skladištenja i siguran transport. Dodatno niži stepen dekompozicije (pri pH vrednos-ti pijaće vode) i blaga reaktivn-ost sa organskim sastojcima, osiguravaju dug dezinfekcioni efekat. Srebro je bakteriostatik/baktericidni agent (Woodward 1963; Chambers 1962), veoma često u upotrebi za obogaćenje filtera aktivnog uglja (Bell,

1991). USEPA deklariše da sreb-ro nema štetne efekte po zdravlje i ustanovila je sekundarni MCL. EEC, WHO i Ministarstvo zdrav-lja su posebno odobrile upotrebu srebra u dezinfekciji vode za piće u MCL 80ppb. Ministarstvo zdra-vlja Francuske je odobrilo upot-rebu vodonik peroksida za dezin-fekciju pijaće vode, a velik broj država uključujući Švajcarsku, Nemačku, Australiju su zvanično odobrile upotrebu komercijalne formulacije srebra i vodonik per-oksida u dezinfekciji pijaće vode. Vodonik peroksid i srebro su dob-ro istraženi, pa njihova kombinac-ija dobija značaj u dezinfekciji pi-jaće vode. Ova studija je deo na-pora u proceni sposobnosti kom-binacije vodonik peroksida i sre-bra za dezinfekciju pijaće vode i eliminaciju biofilma unutar cevo-voda. MATERIJALI I METODE Priprema dezinficijensa: Rastvor komercijalnog pakovanja dezinfi-cijensa Sanosil Super 25 je dnev-no pripreman. Kultivacija i enumeracija bakterija: Soj P. aeruginosa (P. aeruginosa CIP A22) je izolovan i korišćen kao ciljani mikroorga-nizam. Soj je dobro ispitani indik-ator organizam (Jacangelo,1991). Korišćenjem specifičnog soja osi-gurana je konzistencija eksperi-mentalnih uslova. Bakterije su uz-gajane na hranljivom agaru (tryp-case soy agar – Biomerieux , ba-tch No. 705907301). Medijum za obnovu mikroorga-nizama: Rastvor korišćen za ob-novu zaostalih, prilepljenih, mi-kroorganizama na unutrašnjem zi-du cevi korišćen prema AFNOR standardu NFT 92 170 : NaCL (8,5 g), Tween 80 (5 ml), Sterilna destilovana voda q.s.p. 1000 ml.

REZULTATI I DISKUSIJE Perfomanse inaktivacije: Prose-čan logaritam redukcije P. aerugi-nosa nakon ekspozicije različitim koncentracijama dezinficijensa za 5 i 20 minuta su prikazani u Fig 1 i Fig 2 .

Uzorkovanje delova biofilma: Delovi Tygon cevi korišćene u testu su uzorkovani u dužini od 1 cm na pozicijama između A i B. Za te potrebe pumpe su odmah

→sa 1 strane

vidljivih bakterija zakačenih za površinu cevi (struganjem u medijum).

Analiza scanning elektrons-kom mikroskopijom:

Uzorkovani delovi Tygon cevi uranjani su u determinisane ra-stvore dezinficijensa, prema prethodno određenom vremenu. Po isteku kontaktnog vremena, deo Tygon cevi je pripreman (fiksacija glutaraldehidom 2%, 30 minuta, dehidracija sukcesi-vnom imerzijom 10 minuta u e-tanolni rastvor sa 30%, 50%, 70% i 95% finog zlata) za analizu skan elektronskim mikroskopom.

Profesionalci i korisnici usluga tretmana vode, obično su upoz-nati sa oksidativnim sredstvima u kontroli bakterijske kontami-

nacije i održavanju mikrobiolo-gije pijaće vode. Minimalnog u-činka u redukciji neprijatnih mirisa (od sumpora), redukciji gvožđa i mangana, redukciji ne-kih specifičnih mikroorganiza-ma (tzv. gvožđevitih bakterija, sulforedukujućih bakterija i dr). Značajan u eradikaciji infektiv-nih obolenja prenetih vodom. Voda tretirana hlorom ne zado-voljava mnoge ekološke zahte-ve. Primer:neprijatni mirisi, ne-prihvatljiv ukus, obojenost i za-mućenost (diskoloracija), koro-zija i/ili naslage na zidovima cevi. Te promene nastaju usled neprihvatljivog broja prisutnih mikroorganizama prirodnog po-rekla i kontaminanata (gvožđa, mangana itd.). Njihov porast prate neprihvatljiv ukus, oboje-nja (raznim diskoloracijama) vode, razne naslage ili čak laks-ativni efekat (delovanje sulfa-ta). Maksimalno dozvoljene ko-ncentracije gvožđa 0,3 mg/lit., mangana 0,05 mg/lit. Trihalometani (THM) su nuz-proizvodi dezinfekcije vode hl-orom. Nastaju interakcijom hlo-ra sa organskom materijom. THM su poznati karcinogeni. Slobodni hlor u vodi spada u grupu primarnih uzročnika arterioskleroze. Hlor uzrokuje da masnoća formira depozite holesterola (poznate kao pla-que) koji mogu voditi ka zapu-šenju arterija, srčanim smetnja-

ma, infraktu i sl. Sistemi tretmana pijaće vode bazirani na kiseoniku su zastupljeni u preko 50% vodovoda u Evropi, kao posledica svakodnevnih dokaza štetnih efekata hlora u vodi, po ljusko zdravlje. EFEKAT ANAEROBNIH BAK-TERIJA NA KVALITET VODE Prema Davidu Hansonu (April 2001): „Većina neprijatnih mirisa voda iz izvorišta je u direktnoj vezi sa aktivno-šću bakterija. Miris pokvarenih jaja obično uzrokuju sulforedukujuće bakte-rije (SRB), prirodni stanovnici voda. Neke SRB su anaerobne i traže okruže-nje deficitarno kiseonikom. Mikroorga-nizmi formiraju biofilm (sloj sluzavog izgleda) kao prirodnu zaštitu od fizič-kih i hemijskih agenasa (hlor, UV, kis-eline i dr). Pokušaj redukcije mikroor-ganizama biofilma pomoću hlora, HCL, CLO2 i persirćetne kiseline je sa-mo palijativnih rezultata...Gvožđevite bakterije se hvataju, učvršćuju i trajno nastanjuju područja bogata hranom (gvozdene površine) cevi, pumpe, otpa-dne materije drugih bakterija. Često su osnova za naseljavanje drugih mikroo-rganizama. Izlučuju korozivne enzime da razgrade nutriente, pa je korozija redovna posledica njihovog prisustva.“ VODE ZA PIĆE ZDRAV TRETMAN Zdrava alternativa hloru u kondicionir-anju pijaće vode su sredstva na bazi vodonik peroksida. Iako u početku, li-mitirane upotrebe, niz prednosti i poz-itivnih osobina favorizuju njihovu upo-trebu. Sofisticirana formulacija, H2O2 + Ag+ objedinjuje sve pozitivne karakt-eristike i ispunjava najstrože zahteve savremenog zdravog sredstva za obra-du i dezinfekciju pijaće vode i izvorišta. VODONIK PEROKSID I SREBRO Vodonik peroksid (tj. nascentni kiseo-nik) vrlo efikasno oksidiše sumporna jedinjenja. Kvalitetno uklanja sulfore-dukujuće bakterije (SRB) i gvožđevite bakterije. Hemijski ne stvara toksične nuzproizvode (TRIHALOMETANE). H2O2 je snažan oksidant (mnogo jači o-ksidativni potencijal od Cl- ili KMnO4) brzo se razlaže na vodu i kiseonik, del-uje veoma snažno, efikasno i komplet-no (2H2O2→2H2O + O2). Ekstra mole-kuli kiseonika, rastvoreni u vodi, zaos-tali nakon oksidativne reakcije preveni-raju buduću proizvodnju sulfida i dru-gih nepoželjnih jedinjenja od anaerob-nih bakterija. Rastvoreni kiseonik kori-stan je za procese biološkog tretmana.

zaustavljane. Krajevi su sterili-sani alkoholom, a incizija je ra-đena sterilnim skalpelom. Istovremeno izvođeni su sledeći testovi: - neutralizaciona proba – (Tn) imerzijom jednog dela uzorka Tygon cevi direktno u 10 ml neutralizacionog rastvora u vremenu od 10 minuta i pot-om prebrojavanje vidljivih bak-terija pričvršćenih na površini cevi (grebanjem u 10 ml neutra-lizacionog rastvora). Time smo potvrđivali da neutralizacioni rastvor nema nikakav antimik-robni efekat: - proba brojanja (Tc) – uranjanjem jednog dela uzorka Tygon cevi direktno u 10 ml medijuma za obnovu mi-kroorganizama i potom brojanje

Rezultati :

Tc: 7,96 x 107 bakterija/cm2; Tn: 4,38 x 107 bakterija/cm2

Kontaktno vreme (minute): Bakterija/cm2 koncentracije

SANOSIL

SUPER 25®

5 20 60 120 240

20 ppm 2.63 x 105 4.44 x 103 6.10 x 102 4 0

50 ppm 6.78 x 104 1.22 x 103 11 0 0

100 ppm 2.10 x 104 5.52 x 102 4 0 0

200 ppm 8.82 x 103 21 2 0 0

ZAKLJUČAK:

Biocid SANOSIL SUPER 25, pokazao je snažan efekat protiv Pseu-domonas aeruginosa CIP A 22 već nakon 5 minuta delovanja. Nakon 240 minuta ni u jednoj koncentraciji nije više bilo prisutnih bakterija. Doze 50 ppm i veće nakon 120 minuta dejstva u potpunosti uništava-ju planktonske forme bakterija. Baktericidni efekat je prećan i efek-tom čišćenja te su naslage biofilma u potpunosti izostale (skinute) sa Tygon cevi. Jasno vidljivo inspekcijom elektronskim mikroskopom.

Bazirano na ovoj i ranijim studijama na mešovitom biofilmu i drugim sojevima bakterija, može se zaključiti da korišćenje male doze srebra zajedno sa vodonik peroksidom, ispunjava obećanje o dogotrajno rezi-dualnom, efiksanom biocidu. Takav preparat stabilne formulacije, ve-rovatno ni ne provocira stvaranje nusproizvoda dezinfekcije. Naš rad na toj temi se nastavlja u cilju istraživanja mehanizama biocidne akci-je svakog materijala posebno, kao i načinu sinergističkog biocidnog delovanja kombinacije biocida. NAPOMENA: Kombinacija vodonik peroksida i srebra pokazuje značajno pojačane dezinfekcione perfomanse u poređenju sa osobinama vodonik peroksi-da i srebra pojedinačno. Nađen je značajan sinergistički efekat u svim koncentracijama. Ova kombinovana formula odlično deluje kao dugo-trajan rezidualni dezinficijens. Takođe, ova formula se može koristiti i pre, tokom i nakon upotrebe potentnog nerezidualnog načina npr UV i ozon (kao njihova, rezidualna dopuna). Drugim radovima je opisana izuzetna osobina da popravlja miris i ukus već hlorisane vode (neutrališe i eliminiše trihalometane), pogotovo HIPERHLORISANIH voda.

ZDRAV TRETMAN IZVORIŠTA VODE

Od davnina je poznat oligodina-mični efekat srebra. Ag+ jon se vezuje za sulfhidrilne grupe mik-roorganizama, inaktiviše vitalne enzime i precipitira ih, inhibira sinteze proteina. Rezidualno de-luje u svim slojevima izvorišta (i najdubljim), prevenira razvoj sl-uzavih naslaga BIOFILMA. Letalni učinak je efikasan na sve vrste mikroorganizama: aerobne i anaerobne. Švajcarski preparat Sanosil Sup-er 25® objedinjuje u sebi sve ka-rakteristike vodonik peroksida i srebra višestruko pojačane u oso-bini: SINERGIZAM*. Potvrđene i opisane u naučnim radovima i iskustvima direktnih primena. Hloru je potreban prisniji konta-kt sa SRB i fero bakterijama, da bi izveo isti efekat koji vodonik peroksid odradi u sekundama. ERADIKACIJA I KONTRO-LA KONTAMINANATA:

VODONIK SULFID: U javnim i privatnim sistemima tretmana i smeštaja vode, vodonik sulfid nastaje preko redukcije sulfata od strane bakterija, a u anaerobn-im uslovima. Prisustvom aerobn-ih uslova, vodonik sulfid formira sumpornu kiselinu. Ona veoma agresivno korodira metale, beton i sl.

Upotrebu vodonik peroksida prate prednosti koje nisu prisutne ni kod jedne druge forme hemijske kontr-ole vodonik sulfida. Efikasno delu-je na specifične ciljeve bez formir-anja toksičnih i nepoželjnih jedinj-enja.Vodonik peroksid oksiduje vodonik sulfid u elementarni sump-or ili sulfat. Pozitivno obezbeđuje rezidualni peroksid za sistem. Prir-odni raspad rezidualnog peroksida u rastvorljivi kiseonik pomaže u održavanju aerobnih uslova i prev-enira formiranje sulfida. Dugo rezi-dualno delovanje obezbeđuje i pod-ržava prisutni srebrni jon. Veoma snažan SINERGIZAM dejstava, u stabilnom rastvoru sa srebrom. Preparat je vrlo niske tač-ke mržnjenja (–52oC), nelimitirane rastvorljivosti u vodi i garantovano snažne reakcije. Rukovanje je deta-ljno opisano, lako i jednostavano, a rezultat su rastvorljivi sulfati (i pod nekim uslovima tionati), eliminisan problem sluzavih naslaga. Pomenu-to, zaštitno prisustvo u vodi preve-nira buduću produkciju sulfida od strane anaerobnih bakterija dvoja-ko: dejstvom slobodno rastvorenog kiseonika preostalog nakon oksida-cije sumpora i oligodinamičnim de-lovanjem srebra (rezidualni protek-tiv). Prema svetskom gigantu „Solvay Group“ (najveći svetski proizvođ-ač vodonik peroksida): oksidacija redukovanih sumpornih jedinjenja vodonik peroksidom je kompleksna reakcija na koju utiče niz faktora: pH, katalizatori, temperatura, konc-entracija peroksida i dužina trajanja reakcije. Ti promenjivi, faktori, dir-ektno utiču na (kontrolišu) potroš-nju vodonik peroksida. Faktori su ukršteni, tj. promena jednog ima u-ticaja na ostale. Reakcija sulfida sa vodonik perok-sidom, značajno zavisi od pH rast-vora. Na slici 1. vidimo da u kisel-om pH, sulfidi primarno egzistiraju kao molekularni vodonik sulfid (H2S) koji reaguje u odnosu 1:1 (Tabela 2) sa vodonik peroksidom da bi formirao elementarni sumpor. Smatra se da je to i najefikasnija u-potreba vodonik peroksida. Bez obzira na pH, sulfidi reaguju sa vodonik peroksidom i formiraju sulfate. Reakcija je brza, ne zahte-va katalizator, a upotrebi se relativ-no malo vodonik peroksida, i (za

razliku od sistema koji koriste vaz-duh), sav sulfit se oksiduje u sulfat. U neutralnom pH, prisutni su H2S i HS. Vodonik peroksid reaguje u odnosu 1,5:1 (w/w–težinski odnos) sa sulfidima (Tabela 2). Reakcija je egzotermna u alkalnom pH i brža nego u kiselom. Reaguje u od-nosu 4,25:1 . Rekacije u različitim pH vrednostima: Kiseli pH: H2S + H2O2 → S0 + 2H2O Neutralni pH: H+ + HS- + H2O2 → S0 + 2H2O HS- + 4 H2O2 → SO4

= + H2O + H+ Alkalni pH: S= + 4H2O2 → SO4

=+ 2H2O

Ni u jednom pH ne stvara se sumporna kiselina kao posledica reakcije vodo-

nik sulfida i vodonik peroksida. Slika 1. TIOSULFATI: Oksidacija tiosulfata vodonik peroksidom praćena je seri-jom reakcija, formiranjem tetrationata, tionata, sulfita i na kraju sulfata:

2S2O3= + H2O2 → S4O6

= + 2OH– S4O6

= + 3 H2O2 → S3O6= + 2 H2O2 + 2H=

S3O6= + H2O2 + H2O → 3SO3

= + 4H= SO3

= + H2O2 → SO4= + H2O

U kiselim rastvorima i prisutne niske koncentracije vodonik peroksida, tetra-tionati su primarni krajnji proizvodi. Kako koncentracija peroksida raste, reakcija se pomera ka formiranju tri-tionata, sulfita i sulfata. U alkalnim sredinama reakcija normalno sledi do sulfata. Većinom su tetrationati prih-vatljivi za prirodnu sredinu. SULFITI: Nezavisno od pH sulfiti reaguju sa vodonik peroksidom i formiraju sulfate:

SO3= + H2O2 → SO4

= + H2O Reakcija je brza, ne zahteva katalizator i troši se relativno malo H2O2 i za razliku od sistema koji koriste vazduh, sav sulfit se oksiduje u sulfat. MERKAPTANI I DISULFIDI: Merkaptani i tioli su sumporni analogi alkohola, sadrže -SH (sulfhidrilnu)

grupu. Reaguju sa H2O2 u alkalnim uslovima, formira-ju disulfide: 2RSH + H2O2 → RSSR + 2H2O

gde je R- organski ostatak. Disulfidi, u principu, formi-raju nerastvorljivi uljani sloj koji je lak za separaciju. Di-sulfidi, tako|e, reaguju sa H2O2, formirajući sulfonsku kiselinu:

RSSR + 5H2O2 + 2OH → 2RSO3 + 6H2O

U ovoj reakciji odnos sulfo-nske kiseline i H2O2 je 5:1, što je dovoljno za prevenci-ju neprijatnih mirisa. Reak-cija je mnogo bolja uz kata-lizator (bakar, gvožđe, sreb-ro) u prisustvu EDTA (hela-tni efekat) čime se obezbeđ-uje prisustvo katalizatora u rastvoru i blaga puferizacija reakcije. GVOŽĐE: Uklanjanje gvožđa je od višestrukog značaja. Estetski, gvožđe menja boju vode, boji rublje i zidove cevi i spojnica. Pri-sustvo i rast gvožđevitih ba-kterija, rezultira promenu u-kusa i mirisa, takođe potpo-mažući stvaranje bioloških naslaga na zidu cevi, distri-butivnog sistema. U oksida-ciji i precipitaciji gvožđa H2O2 je veoma efikasan. Peroksid rapidno oksiduje gvožđe uz formiranje guste, lako taložne mase koja se lako uklanja konvencional-nim metodama sistema flo-kulacije/precipitacije/filtra-cije.

2Fe2+ + H2O2 + 2H+ → 2Fe3+ + H2O H2O2 → ½O2 + H2O 2Fe2+ + ½O2 + H2O → 2Fe3+ + 2OH-

HLOR: Zbog negativnih e-fekata po zdravlje, intenziv-ni su napori smanjenja kon-centracije hlora i njegovih jedinjenja u pijaćoj vodi. Pojedine države nalažu deh-lorinaciju vode koja odlazi u prirodne tokove (otpadna voda), u ppb opsegu. Vodo-nik peroksid je koristan u dehlorinaciji. Reakcija vodonik peroksida i hlora je trenutna, brza i u-klanja hlor od ppb koncen-tracija na 1 procenta i više.

Hemikalija Simbol Oksidacioni potencijal (Volt)

Vrednost u odnosu na Hlor

Fluor F 3,06 2,25

Hidroksi radikal

OH 2,79 2,05

Atomski kiseonik

O1 2,42 1,78

Ozon O3 2,07 1,52

Vodonik peroksid

H2O2 1,77 1,30

Kpermanganat

KMnO4 1,67 1,22

Hipohlorna kiselina

HOCL 1,50 1,10

Hlor (gas) CL2 1,36 1,0

Kiseonik O2 1,28 .94

Hlor dioksid

CLO2 1,27 .93

Brom Br2 1,09 .80

Natrijum hipohlorit

NaCL2 0,94 .69

* Sinergija (Grč. synergos, συνεργός) - raditi zajedno. Opisuje pojavu kada dve ili više agenasa zajedno ispoljavaju snažnije dejstvo od zbira njihovih pojedinačnih delovanja. Pojava poznata hemiji, medicini, farmaciji, biologiji parazita, toksikologiji, ekonomiji itd.

Tab 1. OKSIDO-REDUKCIONI POTENCIJAL (ORP)

Nakon reakcije, rezidualni H2O2 se raspada na vodu i ki-seonik. Gasoviti hlor u vodi ra-pidno hidrolizuje u hipohlornu kiselinu (HOCL), koja se u ko-ntra smeru hidrolizuje u hipohl-oritni jon (OCL):

Cl2 + H2O → HOCl + H+ + Cl– HOCl → H+ + OCl-

Vodonik peroksid dalje reaguje sa hipohloritom:

OCl- + H2O2 → Cl- + H2O + O2

Reakcija H2O2 i hipohlorita se odvija tako brzo da druge orga-nske i neorganske materije, uk-ljučujući katalizatore dekompo-zicije peroksida kao gvožđe, nemaju negativnog efekta. Srebro sa svoje strane precipiti-ra hlor u vrlo stabilan AgCl. ELIMINACIJA BAKTERIJA Štetne bakterije (npr. feroredu-kujuće bakterije), koje se naku-pljaju na zidovima, ne retko su anaerobne. Bakterije u vodi produkuju bajat, smrad na ribu, ulje i slično. Dodatno, sluzava masa biofilma može rasejati bakterije duž cevovoda tj. do krajnjih korisnika, uz pojavu

neželjenih efekata.Smrad vode na pokvarena jaja, dolazi od a-naerobnih bakterija. Bakterije odgovorne za smrad vode, tako-đe proizvode sumpornu kiselinu koja korodira pumpe (cevi, be-ton i dr.) tokom vremena. Ana-erobne bakterije preferiraju sre-dine sa malo kiseonika, npr. slabo propustna područja izvor-išta bunara, taložni slojevi izvo-rišta bunara, najniži taložni slo-jevi svih vrsta naslaga. U prisu-stvu povišene koncentracije kis-eonika oslobođenog iz vodonik peroksida (podržan oligodinam-ičkim dejstvom srebra) anaero-bne bakterije uginjavaju. SANOSIL SUPER 25®, obez-beđuje sredinu sa optimalnom koncentracijom i H2O2 i Ag+, upotrebom prema uputstvima, prestaje razvoj ružih mirisa. Povremena dekontaminacija ce-log bunara SANOSIL-om SU-PER 25 je obavezna. Treba ga s is tematski kont inuirano primenjivati. Jedino takva pri-mena garantuje rezidualni efe-kat i dugotrajnu prevenciju.

Sistematski tretman izvorišta (bunara): -uklanja smrad sulfida (sulfore-dukujućih bakterija koje ga prouzrokuju) iz vode, -eliminiše nastale naslage biofilma, -prevenira nastajanje novog biofilma, -uklanja nepoželjne sastojke vode kroz duži vremenski peri-od (stvaranjem aerobnih uslova i reziduačnim dejstvom srebra). - Voda je bistra, pitka i osveža-vajuća u svakom trenutku. - Rukovanje i održavanje je je-dnostavno u pouzdano u svim uslovima rada (POU/POE). Princip i rad je opisan u poseb-noj brošuri (DES P 6/ser). Sam način odlikuju mnoge pre-dnosti, jednostavnost, dugotraj-nost, neškodljivost, vodu izuze-tnog kvaliteta, bakteriološki potpuno ispravnu. Odsustvo hlora garantuje sma-njeno stvaranje depozita na pu-mpama, cevima sve do slavine. Izostaju korozije, zapušenja si-stema i zastoji u radu. Deluje na filtre (opremu) prolazeći kroz njih i rešava/prevenira pr-obleme koje stvaraju bakterije prisutnog biofilma.Vek rada pumpi (i druge opreme) je u-mnogostručen, a korisnici su najzad potpuno zadovoljni. SANOSIL SUPER 25 objedi-njuje prednosti koje ni jedan drugi preparat ne karakterišu, u hemijsko/biološkoj kontroli vo-da. Ne stvara nusproizvode, lak i jednostavan za rukovanje, bez rizika, veoma velik raspon de-lovanja u okviru mnogih para-metara opterećenja vode.

ne kiseline (PAA), koja se predlaže kao alternativno dezinfekciono sredstvo. Sva tri dezinfekciona sredstva su slabo genoto-ksična na humanim leukocitima (najmanja efikasna doza 0.2 p.p.m. za hlor dioksid, 0.5 p.p.m. za natrijum hipohlorit i PAA). Rezultati kod S. cerevisiae pokazuju geno-toksični odgovor na krajnjim tačkama i smatraju se efikasnim samo u koncentraci-jama većim (5 ili 10 puta) od onih koje se normalno koriste za dezinfekciju vode; na-trijum hipohlorit i PAA mogu da izazovu genotoksične efekte bez endogene meta-boličke aktivacije (u fazi ćelijskog mirova-nja) dok je hlor dioksid efikasan i u fazi ra-sta ćelija. Comet metoda je osetljivija nego testovi sa gljivicama, sa efikasnim dozama u rangu normalnih koje se normalno koris-te za procese dezinfekcije vode. Biološka efikasnost sva tri dezinfekciona sredstva na S. cerevisiae pokazala su da strogo zavisi od specifičnih fiziološko/biohemijskih us-lova ćelija. Sve komponente deluju na DNK, a PAA pokazuje genotoksičnu efi-kasnost sličnu natrijum hipohloritu i hlor dioksidu.

*Genotoksične substance su one hemij-ske komponente sposobne da prouzrokuju genetske mutacije i da doprinesu (pripo-mognu) razvoju tumora.—Wikipedia

TABELA 2. HEMIZAM VODONIK PEROKSIDA Sumpor-no jedin-jenje

pH Težinski odnos (w/w)

H2O2: sulfat,

100% odnos

Trajanje reakcije

Katalizatori

Sulfidi

Kiseo 1,00:1 Minuti Fe+2 može biti korišćen da ubrza vreme reakcije Neutral 1,5 : 1 Minuti

Alkalni 4,25:1 Minuti

Tioslufati

Kiseo 0,15:1 (min) Minuti U alkalnim siste-mima mogu se pr-imeniti da smenje potrošnju H2O2

Alkalni 1,21:1 (max) Minuti ili sekunde

Sulfiti Svi 0,43:1 Minuti Nije potreban

Merkap-tani, Disulfidi

Alkalni 5:1 molarni odnos (te-žinski odnos zavisi od molekularne težine or-ganskih komponenti)

Minuti Helati Fe+2 ili Cu+2

NATRIJUMHIPOHLORIT, HLOR DIOKSID I PERSIRĆETNA KISELINA INDUKUJU GENOTOKSIČNOST*, DETEKTOVANO COMET METODOM I SACCHAROMYCES CEREVISIAE D7 TESTOVIMA Annamaria Buschini, Pamela Carboni, Mariangela Furlini, Paola Poli and Carlo Rossi; Dipartimento di Genetica Antropologia Evoluzione, Universita¡ di Parma, Parma, Italy

Mutagenost pijaće vode ne javlja se samo zbog industrijskog, poljoprivrednog i urbanog zagađenja, već takođe i usled nus-produkata dezinfekcije hlorom. Čak iako je nivo izloženosti nizak, prisustvo ovih komponenti u vodi za piće mora se uzeti u obzir zbog toga što vodu pijemo celog života. Štaviše, rezidualna dezinfekcija se primenjuje da bi se obezbedila delimična odbrana protiv manjih kontamina-cija i ponovnog razmnožavanja bakterija unutar jednog sistema distribucije. Ciljevi ove studije pored svega ovoga bili su i da se oceni genotoksični potencijal dezinfekcionih sredstava u širokoj upotrebi – natrijum hipohlorita i hlor dioksida – na humanim leukocitima pomoću Comet metode i na soju D7 Saccharomyces cerevisiae (mitotična -gen konverzija, tačka mutacije i promenljivost mitohondrija DNK, sa ili bez endogene metaboličke aktivacije), i da se uporede njihovi efekti sa efektima persirćet-

- o - M O D U L I R A N J E E F E K A T A H U M I N S K I H K I S E L I N A N A GENOTOKSIČNOST INDUKOVANU DEZINFICIJENSIMA VODE U CYPRINUS CARPIO Bianca Gustavino, A. Buchini, Monica M., M. Rizzoni, L. Tancioni, P. Poli, C. Rossi Upotreba hlornih dezinficijenasa tokom proizvodnje pijaće vode se pokazala da ge-neriše halogenisana jedinjenja, a kao rezul-tat interakcija huminskih kiselina sa hlor-om. Takvi hlorisani nusproizvodi indukuju genotoksične efekte i konzumacija hlorisa-ne vode za piće je u korelaciji sa poveća-nim rizicima indukcije kancera u humanoj populaciji. Ovim radom se testira potenci-jal genotoksičnih efekata na cirkulišuće e-ritrocite ribe Cyprinus caprio, eksponira-nim in-vivo bunarskim vodama dezinfiko-vanim natrijum hipohloritom (NaCLO), hlor dioksidom (CLO2) i persirćetnom ki-selinom (PAA), u odsustvu ili prisustvu standardnih huminskih kiselina (HA). Efe-kti su mereni metodom Mikronukleusa (MN) i elektroforeze pojedinačne ćelije (Comet assay), pri različitim vremenima u-zorkovanja nakon 3 dana perioda ekspozi-cije. Izlaganje hlornim dezinficijensima, bez dodatka HA, proizvodi jasan toksični efekat. Signifikantna citogenetska ošteće-nja (npr. MN indukcija) su detektovana u

populaciji riba izloženim i NaCLO i CLO2 sa huminskim kiselinama.U Comet metodi, signifikantno opa-danje migracije DNK je potvrđeno u uzorcima eritrocita nakon izlaga-nja vodi dezinfikovanoj NaCLO bez HA. U drugim eksperimental-nim uslovima nije bilo efekata.

- o -

POTVRĐENA VEZA HLORA I KANCERA! Mega - Studija u Januarskom broju “American Journal of Epidemiol-ogy”, navodi da pijenje, kupanje, tuširanje u hlorisanoj vodi može povećati rizik od kancera bešike, iveštava “Reuters Health”. Nalazi sugerišu, da hemikalije mo-gu biti zdravstveno štetne kada se inhaliraju ili su absorbovane putem kože, kao i ako su unete ingestijom (progutane), naglašavaju Dr Cris-tina M. Willanueva sa Javnog Insti-tuta za Medicinska Istraživanja i kolege, Barcelona, Španija. Participanti studije, koji su pili hlo-risanu vodu, 35% su većeg rizika kancera mokraćne bešike. Upotreba bazena rizik kancera bešike pove-ćava za 57%. Osobe koje se duže tuširaju, plivaju u bazenu (hlorisana voda) ili žive u okruženju sa pove-ćanom koncetracijom trihalometa-na, su takođe u povećanoj opasnos-ti od rizika kancera. Cristina M. Villanueva (Bibliogr.): -Bladder Cancer and Exposure to Wa-ter Disinfection By-Products through Ingestion, Bathing, Showering and Swimming in Pools -Disinfection Byproducts and Bladder Cancer -Assesment of lifetime exposure to tri-chalomethanes through different routes -A meta-analysis of studies on individu-al consumption of chlorinated drinking water and bladder cancer -Haloacetic acids and trichalomethane concentration in finished drinking wa-ters from different sources -Chlorination by-products and other drinking water pollutants: environment-al levels and public health implications Hloroform

VEZA IZMEĐU DEZINFE-KCIJE PIJAĆE VODE I SO-MATSKIH PARAMETARA NOVOROĐENČADI Stefano Kanitz et al. Institute of Hygiene and Preventive Medicine, University of Genoa, 16132 Genoa, Italy Izvedena je epidemiološka stu-dija u mestu Liguria, Italija, o povezanosti somatskih parame-tara pri rođenju i dezinfekciji vode hlor dioksidom i/ili hipo-hloritom. Tokom 2 godine 676 rođenih beba u dve javne bolni-ce: Đenova (548) i Chiavari (128 beba) su obuhvaćeni istra-živanjem. Rezultati indiciraju manju dužinu tela (< or = 49.5 cm) i manji obim glave (< or = 35 cm) beba čije majke su pile vodu tretiranu preparatima hlo-ra. Statistička analiza (Sheffe test) potvrđuje vezu beba manje telesne dužine i majki koje su pile vodu tretirane hlor dioksi-dom ((OR) = 2.0; 95% CI = 1.2-3.3) ili hipohloritom ((OR) = 2.3; 95% CI = 1.3-4.2) i beba manjeg obima craniuma od ma-jki koje su pile vodu tretiranu hlor dioksidom ((OR) = 2.2; 95% CI = 1,4-3.9) ili hipohlo-ritom ((OR) = 3.5; 95% CI = 2.1-8.5). Prisustvo neonatalne žutice je skoru duplo učestalija (OR = 1,7; 95% CI 1.1-3.1). Kad se aplicira u vodu, deo CLO2 će formirati CLO2

— (hlo-rit) tokom reakcija sa prirodnim organskim materijama. (G.A. Gagnon et al). Hloriti okidišu hemoglobin u methemoglobin (plod je daleko osetljiviji, nje-gov hemoglobin je mnogo oset-ljiviji); redukuje funkciju tiroi-deje, utiče na hematopoetski si-stem. Plod konzumira tri puta više vode, po jedinici telesne mase. Mnogo je osetljiviji na oksidativni stres pa im eritrociti lako mogu biti oštećeni, manjeg su enzimskog kapaciteta da re-dukuju jednom formirani met-hemoglobin.

- o - Center for Health Effects of Enviro-nmental Contamination KOMPARACIJA NIVOA TRIHALOMETANA VODE DOMAĆINSTAVA SA SOP-STVENIM IZVORIŠTEM I DOMAĆINSTAVA PRIKLJ-UČENIH NA JAVNU MRE-ŽU I KOMPARACIJA VRE-DNOSTI TRIHALOMETA-NA U VAZDUHU U KUĆI

T E D V E G R U P E DOMAĆINSTAVA Istraživači: SS May, PA Kostle, GM Univerzitetska Laboratorija za higi-jenu; Iowa University

Istraživano je uzlaganje ukućana Tr-ihalometanima (mereni su: Hlorofo-rm, Dihlorbromometan, Dihlorbrom-oetan, Bromoform) iz vode i vazdu-ha u kući. Studijom su obuhvaćene: - Kuće, privatni izvori (nehlorisane) - Kuće na javnoj gradskoj mreži (vo-da iz podzemnih bunara – hlorisana) - Kuće na javnoj gradskoj mreži (vo-da površinskih zahvata – hlorisana)

- Uzorkovani su: voda vazduh

Voda je uzorkovana tokom tuširanja.

Vazduh je uzorkovan, i mereni su trihalometani (THM): - u kupatilu: a) pre tuširanja; b) tok-om tuširanja -u prostorijama u kojima se boravi: 30 minuta nakon tuširanja

Rezultati pokazuju da su THM naj-veće koncentracije u vodama sa po-vršinskih zahvata, a slede ih bunar-ske vode (podzemni zahvati). U kućama koje se snabdevaju sa privatnih bunara nisu detektovani THM u vodi.

Sva četiri trihalometana, nađena su samo u hlorisanoj vodi iz podzemnih izvora. U vodi iz površinskih izvora nađeni su dibromhlorometan i hloroform. Tokom tuširanja u vazduhu je izra-žen porast koncentracije THM, što jasno ukazuje na njihovo oslobađa-nje iz vode. Hloroform je najčešće detektovan THM u vazduhu. Čak i pri veoma niskoj koncentraciji THM u vodi od 5 ppb, THM su konzistentno prisutni u vazduhu prostorija unutar ispitiva-nih kuća. Privatne kuće sa sopstvenim bunar-ima ne hlorišu vodu pa prema tome THM nema u vodi, ni u vazduhu.

prim. prev.: Poznato je da se inhala-cijom hemikalije unose u krvotok (o-rganizam) mnogo brže nego preko u-sta (pijenjem, gutanjem). Mora se o-zbiljno razmatrati prisustvo THM u vodi (i vazduhu) čak i unatoč izuzet-no niskih koncentracija u vodi.

INTEGRITET PLUĆNOG EPITELA U DECE: UTICAJI IZLAGANJA OZO-NU SPOL-JNE SREDINE ILI POSETE PILVAČKIM BAZENIMA Birgitta J.L., Alfred B., Anders B., Erik B., Bertil F., Karin H,Kjell K,Nils-G.L,Bo S

Clara Cell Protein (CC16) proi-zvode i luče necilijarne bronhiol-arne Clara ćelije. Detektabilan je u krvi. Ima zaštitnu ulogu prema plućima i antioksidantne karakte-ristike. Nivo u serumu se poveć-ava kada je epitelijum pluća ošt-ećene propustljivosti (permeabil-iteta) od strane vazdušnih poluta-nata i drugih toksina pluća. Sa druge strane snižen nivo je prisu-tan u slučajevima oštećenja plu-ća npr hronični bronhitis, u puša-ča i sl. U ovoj studiji deca su izl-agana spoljnoj sredini (O3 spolj-ne sredine) i meren im je CC16 pre i nakon iganja u dvorištu. Rezultati su poređeni sa CC16 dece sa bazena. Potom je, obra-dom podataka, nađeno da je u dece koja redovno posećuju zatvoreni (hlorom tertian) bazen, CC16 signifikantno niži u oba merenja: (57 ± 2.4 i 53 ± 1.7µg/L vs. 8.2± 2.8 ; i 8.0 ± 2.6 µg/L; p < 0.002). Takvi rezultati indiciraju da po-novljena izlaganja nusproizvod-ima dezinfekcije u vazduhu zatv-orenog bazena, se štetno reflekt-uju na funkciju Clara ćelija, tj nastanak i razvoj astme (ošte-ćenja i uništenja Clara ćelija).

- o - UPOTREBA FORMULACI-JE VODONIK PEROKSID SA SREBROM U REDUKCI-JI NUSPROIZVODA DEZIN-FEKCIJE S.A. Batterman et all EPA je finansirala projekat ispi-tivanja efikasne upotrebe form-ulacije H2O2 + Ag+, kao sekunda-rni dezinficijens, nakon primarne dezinfekcije hlorom ili ozonom. Formulacija je poznata i korisiti se u dezinfekciji pijaće vode u Evropi, Australiji, Aziji. Mnogim radovima, potvrđena je efikasno-st u primarnoj i/ili sekundarnoj primeni. U ovom radu, redukcija nusproizvoda je snažna i stabil-na. Sekundarna dezinfekcija, po-pravlja propuste i nedostatke pri-marne. Preporučuje se za vode visokog potencijala sinteze nusproizvoda dezinfekcije, na-kon hiperhlorisanja

Čak i pri veoma niskoj koncentraciji THM u vodi.. THM su konzistentno prisu-

tni u vazduhu prostorija unutar ispitivanih kuća!

vode (akcidenti, vojni i drugi u-slovi), unutar ustanova u koji-ma su rezidenti deca, bolesna lica, stara lica i sl. Potreba sek-undarne dezinfekcije nameće se činjenicom postojanja kontami-nacije distribucionih sistema vode (biofilma). Literatura opi-suje da “vituelno, svi distribuci-oni sistemi (vodovodi) gradova, su kontaminirani biofilmom”. Učestale su pojave nedozvol-jenih mikroorganzama u ustanovama za boravak dece, gerijatrijskim centrima, zdravst-venim ustanovama (P. aerugi-nosa, Legionella, Enterobacte-riacee). Prisustvo mikroorgani-zama u vodi, naročito je rizično za imunokompromitovane osobe. Najrizičnija radnja je tuširanje. Razbijene kapljice

vode nose sa sobom patogene, udišu se i odlaze u najdublje slojeve pluća, rezltirajući teške i ponekad letalne pneumonije. Unutar takvih ustanova prelaze u epidemijske forme. Aplikaci-ja sekundarnog dezinficijensa, pored uklanjanja nusproizvoda dezinfekcije, eliminiše biofilm i mikroorganizme rezistentne na hlor, a vodi se vidljivo poprav-ljaju organoleptičke osobine. Higijenski kvalitet vode, nakon aplikacije sekundarnog dezinfi-cijensa je potpuno zadovoljen. Epidemiološki, posmatrano ko-rist je višestruka. Organolepti-čki kvalitet vode je besprekoran (izgled, ukus, miris).

Legionella pneumophila -PATOGEN VAN KONTROLE Legionella pneumophila je intracelu-larna, gram-negativna pokretna bak-terija, izaziva različite forme pneum-onije tzv Legionarsku bolest. Prvi put opisana 1976. u američkih legio-nara. Virulenca Legionellae direktno zavisi od kapaciteta preživljavanja i replikacije unutar odbrambenih ćelija domaćina monocita i makrofa-ga (mutanti, defektivni za intracelul-arni rast, in vitro, nisu sposobni da i-zazovu pneumoniju). Fagocitirane legionellae, umesto da budu degradi-rane unutar lizozoma fagocita, one opstaju unutar specijanih vakuola i otpočinju sa replikacijom tokom narednih 8-10 h. Nakon infestacije humanih makrofaga, fagozom u kom je legionella izbegava fuzionisanje sa lizozomima, što omogućava intra-celularnu replikaciju bakterija. Biog-eneza takvog opstanka podrazumeva funkcionalan bakterijski sekrecioni sistem tip IV. Legionella angažije tip IV sekrecioni sistem i injektuje efek-

torne proteine u citosol ćelije doma-ćina. Efektorni proteini, nalažu ćeliji da sintetiše jedinstvene intracelular-ne vakuole (i neposredno upravljaju sintezom), u kojima se legionella be-zbedno razvija i razmnožava.Smrt makrofaga inicira flagellin. Legionellae i amebe Voda je glavni rezervoar Legionellae, bakterija je nađena u slatkim vodama širom sveta (izuzetak L. longbeachae). In-tracelularni je parazit slatkovodnih protozoa, sličnih mehanizama razm-nožavanja kao i u ćelijama sisara. Do sada je dokazana u 14 vrsta ameba, dve vrste cilijarne protozoe i jedne vrste sluzave plesni. Prirodno stanište su protozoe, a razmnožava-nje u humanim fagocitima je oportu-no. Ekstracelularno opstaje jedino u eksperimentalnim uslovima. Legionellae i biofilm Dugo preživlj-ava u specifičnim okruženjima (ras-

hladni toranj, distribucioni siste-mi), na temperaturama 25- 45oC (optimum 35oC). Češće i lakše se uzorkuje iz biofilm-substance nego vode. Biofilm ih štiti od fi-zičko-hemijskih efekata (temper-atura, biocidi). Perzistiraju u bio-filmu (laboratorijski model), ali se repliciraju samo u prisustvu ameba (u amebama). Opisane su infekcije česticama vode iz: tuša, rashladnog tornja, ovlaživača vazduha (ultrazvučni, obični, centralnih klima sistemi), opreme za respiratornu terapiju, aparata za vodu (watrer-cooler), SPA centara (samo 2003 godine u UK 27 slučajeva- 3 letalna iz SPA bazena), whirpool-a, turisti-čkih brodova, klima uređaja, air scrubbera, bolnicama (npr na od-elenju za transplantacije - aortitis nakon transplantacije srca), siste-ma za distribuciju tople vode (domaćinstava, bolnica, hotela, gerijatrijskih centara, obdaništa), česme za ispiranje očiju (portabl i stabilnih), stomatoloških stoli-

ca (absces mozga), čak i flašira-nih voda (PCR i antigen poziti-van test). Lagionarska bol-est je prerasla o-kvire država i pl-anetarnog je kar-raktera. Pažnja, strah i prevencija su krajnje ozbilj-ni. Radna grupa unutar EU osno-ovana je da prati, registruje i upoz-rava na opasnosti i detekcije Legio-nellae u evropsk-im (i neevropsk-im) državama. Pored praćenja, preporučuju se metode pretrage, kontrole, iskore-

enjivanja, prevencije, rizici pojedi-nih putovanja, referentne laborato-rije i zakonodavstva u pojedinim državama. Na primer, u Australiji je (nakon više stotina detektovanih obolenja) regulisana zakonom obaveza prijave postojanja svakog rashladnog tornja (pogotovo u užim gradskim sredinama), metode održ-avanja vode, ali i obavezna upozor-

enja ukoliko dođe do poremećaja mikrobiologije vode (preventivno). Kako se vidi (Slika 1) Srbija se nije priključila. Poražavajuća je činjeni-ca da, do danas, u Srbiji niti jedna laboratorija ne može da prihvati naš zahtev za detekciju legionnellae iz uzorka vode. Izbor sredstva i metode je nezahva-lna, sve do pojave ekološke, multi-komponentne formulacije (H2O2 & Ag+) dugog rezidualnog dejstva. Manje uređaje barem jednom nede-jno rastaviti i dezinfikovati dezinfi-cijensom koji se ne mora ispirati. Za ostale sisteme pratite naša specifična uputstva.

Delovanje Kiseonika na mikroorganizmee: 1. Ćelija mikroba 2. Kontakt kiseonika sa zidom

mikroba 3. Kiseonik penetrira i pravi

rupe u zidu 4. Uvećana rupa u zidu mikroba 5. Mikrobna ćelija izbušena

kiseonikom 6. Destrukcija mikrobne ćelije

Slika 1. Države koje sarađuju

Godina Br. slučajeva

Br. zemalja

Populacija (miliona)

Odnos (milion)

1993 242 19 300 4.14

1994 1161 20 346 3.35

1995 1255 24 339 3.7

1996 1563 24 350 4.46

1997 1360 24 351 3.87

1998 1442 28 333 4.33

1999 2136 28 398 5.38

2000 2156 28 400 5.38

2001 3470 29 455 7.6

2002 4696 32 467 10.1

2003 4578 34 468 9.8

2004 4588 35 557 8.2

Tabela 1. Praćenje legionellae u Evropi

VEOMA REAKTIVNI OKSIDANT

H2O Ag+ KOMBINACIJA

► IZMENA AKTIVNOSTI: • m-RNK • DNK

► BIOCID-INDUKOVANA AUTOCIDNA AKTIVNOST

• Akomulacija slobodnih radikala ► IZLAZAK CITOPLAZME

► UTICAJ NA ENZIME: • Blokada aktivnosti esencijalnih enzima • Modifikacija strukture esencijalnih enzima

► INHIBICIJA PROTEINSKE SINTEZE

INHIBITOR SINTEZE PROTEINA

MEHANIZAM MEHANIZAM ► PRODUKCIJA:

• Nascentnog kiseonika • Hidroksi radikala

► ATAKUJE NA ESENCIJALNE KOMPONENTE MEMBRANE

• Lipide • Proteine • DNK • RNK • Konstituente citoplazme

► NAPADA MEMBRANE I FORMIRA KOMPLE-KSE SA PROTEINIMA TIPA:

• Tioli

• Karboksilne kiseline

• Amini

• Hidroksili ► NAPADA MEMBRANE FORMIRA KOMPLEKSE SA BAZNIM NUKLEINSKIM KISELINAMA ► INAKTIVACIJA ENZIMA (funkcionalniih grupa)

► OKSIDACIJA: • lipidnih struktura (membrana

citoplazme i zid Gram negativnih bakterija),

• proteina i enzima:

• sulfhidrilne (tiolne) grupe

• dvostruke veze

► Fiksacija membrana ► Inverzija polariteta membrana ► Vezivanje za nukleinske kiseline osnove DNK membrane ► Provocira izlazak K1 jona (održava aktivnost enzima)

OŠTEĆENJE I IZMENE FUNKCIJA ZIDA I MEMBRANE

CITPLAZMATSKA PENETRACIJA CITPLAZMATSKA PENETRACIJA

SMRT MIKROORGANIZAMA

IN-VET doo; Petra Preradovića 149; p fah 28; 22000 Sremska Mitrovica; e-mail: inavet@ptt.yu , Tel/fax: 022-228755, 639172

In—Vet doo ZASTUPSTVO I DISTRIBUCIJA: • SANOSIL SUPER 25—multikomponentni, univerzalni dezinficijens najnovije generacije. Ekološka dezinfekcija pijaćih voda,

bazena, industrijskih voda, otpadnih voda, površina, ruku, vazduha itd. Nema razvoja nusproizvoda dezinfekcije. • Aparati za finu aerosolizaciju, zamagljivanje (fogeri). • Test tračice i oprema za brzo merenje parametara vode, mikrobiologije, nečistoća. • Pumpe (dozirne, bunarske, centrifugalne, muljne). • Oprema za merenje I regulaciju. • Filtracija: Antracit, bazalt, pesak Najnovije-stakleni filtri (trajnost 15 god, nema razvija BIOFILM-a, izuzetnih karakteristika) • Sredstva za koagulaciju-flokulaciju, pH regulaciju itd. • Ozon generatori, peroksonizacije, Titanijumski pasivni mešači itd. • Šok dekontaminacije BIOFILMA (Pseudomonas, Legionella, itd).

SANOSIL SUPER 25® NOVA POTVRDA NEŠKODLJIVOSTI Pored sertifikacija Instututa za jav-no zdravlje Švajcarske, VMA Beo-grad, i Republička Laboratorija za ispitivanje, Istraživanje i Razvoj, u Izveštaju o ispitivanju (OB 04/PC 12) potvrđuje kvalitet multikompo-nentnog, ekološkog dezinficijensa baziranog na vodonik peroksidu i srebru. Kuriozitet je potvrda i svet-skih nalaza da se po završetku dez-infekcije površine ne moraju ispir-ati. Nova, u seriji potvrda ispiti-vanja o neškodljivosti formulacije.

- o - USPEŠAN SEZONSKI TRETM-AN, ISKORENJIVANJE I PRE-VENCIJA PARAZITA FORMU-LACIJOM H2O2+Ag Francusko ministarstvo za zaštitu zdravlja, nakon obimnih ispitivanja (koja su obuhvatala i potvrde efika-snosti i neškodljivosti) odabralo je formulaciju na bazi vodonik perok-sida i srebra. Tretirane su spoljašn-je površine: parkovi, travnjaci, pla-že, površine oko obdaništa, škola, domova za smeštaj. Uglavnom su obuhvaćene površine (urbane) gde

USPEŠNA DEZINFEKCIJA GRANULISANOG AKTIV-NOG UGLJA (GAU) FORMU-LACIJOM H2O2 + Ag+ U laboratorijama Fabrike za proi-zvodnju aktivnih ugljeva Trayal korporaciji, izvršeno je ispitivanje efekata aplikacije formulacije vo-donik peroksid i srebro (Sanosil Super 25®). Probe su vršene na korišćenom GAU vodovoda Odž-aci; i novom, nekorišćenom GAU. Ispitivanja su vršena u skladu sa: CEFIC, EN 12195 i Interna me-toda Tray a l ko rporac i j e . ZAKLJUČAK : Primenom sred-stva SANOSIL SUPER 25® na GAU, ni kod novog ni upotreblja-vanog, se fizikohemijske, struktu-rne i adsorpcione karakteristike ne degradiraju. Ni u jednoj tačci. Do-bijeni rezultati su afirmativni. Po aplikaciji dezinficijensa, procenat pepela korišćenog GAU je za 10,39% snižen. Pri čemu adsorpc-ione karakteristike nisu umanjene, što preporučuje upotrebu dezinfic-ijensa u sanitaciji granulisanih ak-tivnih ugljeva - GAU.

- o -

se deca igraju, ali su prisutne i do-maće životinje. Efekat formulacije na jaja i druge forme parazita (npr Teniae) je veoma zadovoljavajući. Višegodišnjom upotrebom, očeku-je se pozitivna korelacija u smanj-enju pojave humanih infestacija parazitima. Negativni efekti na lj-ude, životinje i/ili biljke su potp-uno izostali. Svi ekološki zahtevi su potpuno zadovoljavajući. Pola-zeći od prethodnih, opsežnih, rad-ova kojima je potvrđena efikasno-st preparata (formulacije) i protiv parazita ruku (Scabies-šugarac), ministarstvo je iniciralo istraživa-nje mogunosti upotrebe (i izbora) ekološkog dezinficijensa u eradik-aciji (i prevenciji) humanih paraz-itoza.

- o - EN 14675 (faza 2, korak 1) KV-ANTITATIVNI SUSPENZIONI TEST VIRUCIDNE AKTIVN-OSTI SANOSIL-a SUPER 25®

Sumiranjem rezultata laboratorijs-kih istraživanja virucidnog efekta zaključujemo efikasan inaktivaci-oni efekat protiv plesni i virusa. Testirani su : Guščiji parvovirus,

NOVOSTI virus Gamboro, Aujeszky virus, Bovine enterovirus i drugi. Prepo- ručujemo upotrebu u slučaju gast-roenteritisa (i u prevenciji) Norw-alk i Astrovirusa.

- o - SANOSIL SUPER 25® EFIKAS-NO UNIŠTAVA HEPATITIS-B VIRUS (HBV) Infektivnu žuticu (bolest prljavih ruku) uzorokuje virus Hepatitis-B (HBV). Institut Eurovir, Univerzi-teta Essen, potvrdio je visoku efi-kasnost inaktivacije HBV, SANO-SIL-om SUPER 25®. Obzirom na jednostavnost upotrebe, širinu ap-likacije, neškodljivost po ljude, o-premu, životinje i okolinu, SAN-OSIL SUPER 25® je sredstvo od izbora u iskorenjivanju i prevenci-ji HBV (i srodnih bolesti). ZC Čačak je veoma uspešno iskorenio SVE mikroorganizme, pogotovo iz kritičnih prostorija (operacione sale i sl) opsežnom dezinfekcijom SANOSILom SUPER 25. (Napom-injemo, posle nekoliko neuspeš-nih izleta kompanija koje su koris-tile druga, manje efikasna sred-stva).

ŽELITE LI DA PRIMATE “MFB PARTNER” BESPLATNO ? POŠALJITE PISMO ILI EMAIL NA DRESU:

In-Vet doo Petra Preradovića 149,

P fah 28 Sremska Mitrovica 22000

Tel/fax: 022-228755, 639172 E-mail: in-vet@eunet.yu